Евгений Онегин АлександрСергеевичПушкин

ЕВГЕНИЙОНЕГИН

Pétri de vanité il avait encore plus de sette es-pèce d'orgueil qui fait avouer avec la mêmeindifférence les bonnes somme les mauvaisesactions, suite d'un sentiment de supériorité,peut-être imaginaire.

Tiré d'une lettre particulière.

,Немысля гордый свет забавить ,Вниманье дружбы возлюбя

Хотел бы я тебе представить ,Залог достойнее тебя

,Достойнее души прекрасной ,Святой исполненной мечты ,Поэзииживой и ясной

;Высоких дум и простоты — Но так и быть рукой пристрастной

,Прими собранье пестрых глав, ,Полусмешных полупечальных

, ,Простонародных идеальных ,Небрежный плод моих забав

, ,Бессонниц легких вдохновений ,Незрелых и увядших лет

Ума холодных наблюдений .И сердца горестных замет

ГЛАВАПЕРВАЯ

Ижитьторопится и чувствовать. спешит

. . Кн Вяземский

I« ,Мой дядя самых честных правил

,Когда не вшутку занемог Он уважать себя заставил

.Илучше выдумать не мог ;Его пример другим наука

, , Но боже мой какая скука ,С больным сидеть и день и ночь

!Не отходя нишагу прочь Какое низкое коварство

,Полуживого забавлять ,Ему подушки поправлять

,Печально подносить лекарство :Вздыхать и думать про себя

!»Когдаже черт возьмет тебя

II ,Так думал молодой повеса

,Летя в пыли на почтовых Всевышней волею Зевеса

.Наследник всех своих родных

АлександарСергејевич Пушкин

ЕВГЕНИЈЕ ОЊЕГИН

Прожетташтином имао је поредтога и

ону нароч иту охолост која ч ини да се са подједнаком равнодушношћ у признају

добри као и рђ , ави поступци што је последица извесног осећ ања

надмоћ , ности . можда само замишљене

Из приватног писма

; Ја свет нежелим да забавим Рад сам да се дојмим твојихжеља

Достојнији бих дар да ставим , Хтео у руке пријатеља

, Достојнији те душе красне Пуне дубине и ч истоте

, , Ипоезије живе јасне ; Иприродности и лепоте

Ношта ћ - у бар ко звуке страсне : Примишарене главе ове

, Смешне и тужне мале сцене , Простодушне и узвишене

, , Немарне игре живе снове Плодове ћ , , аска рада вредног

, Измладости и зрелих данаОткрић а хладног ума једног

. Идневник срца пуног рана

ПРВАГЛАВА

, . Да доживи хита да осетижури. К Вјаземски

I " Мој ч асни стриц је узор прави

o Откад је сасвим занемог : Имисли сад у старој глави

. Сви треба да гаштују много , Нек другом то за пример служи

', , Ал боже како то дотужи , Крај болесника стално бити

Ни дан ни ноћ ; не одлазити Какво је то притворство ружно

, Давати лек са сетним лицемЋ аскати с полумртвим стрицем

, - Ипоправљати јастук тужноМислећ , ' : и при том ал за себе

Кад ћ е већ доћ !" и враг по тебе

II Са мислима су тим далеко

, Носила кола мога јунака По вољи Зевсашто је стеко

1

Евгений Онегин !Друзья Людмилы и Руслана

С героеммоего романа , Без предисловий сейже час

:Позвольте познакомить вас, ,Онегин добрый мой приятель

,Родился на брегах Невы, , Где может быть родились вы , ;Или блистали мой читатель :Там некогда гулял и я

.Но вреден север для меня

III ,Служив отлично благородно

,Долгамижил его отец Давал три бала ежегодно

.Ипромотался наконец :Судьба Евгения хранила Сперва Madame ,за ним ходила

Потом Monsieur .ее сменил , .Ребенок был резов но мил

Monsieur l'Abbe, ,француз убогой ,Чтоб не измучилось дитя ,Учил его всемушутя

,Не докучал моралью строгой Слегка зашалости бранил

.И вЛетний сад гулять водил

IV Когдажеюности мятежной

,Пришла Евгению пора ,Пора надежд и грусти нежной

Monsieur .прогнали со двора ;Вот мойОнегин на свободе

,Острижен по последней моде Как dandy — лондонский одет

.Инаконец увидел свет - Он по французски совершенно

;Мог изъясняться и писал Легко мазурку танцевал

;Икланялся непринужденно ? ,Чегож вам больше Свет решил

.Что он умен и очень мил

V Мывсе учились понемногу

- - ,Чему нибудь и как нибудь , ,Так воспитаньем слава богу

.У нас немудрено блеснуть Онегин был по мненьюмногих

( )Судей решительных и строгих , :Ученыймалый но педант

Имел он счастливый талант Без принужденья в разговоре

,Коснуться до всего слегка С ученым видом знатока

Хранить молчанье в важном споре И возбуждать улыбку дам

.Огнем нежданных эпиграмм

Наслеђ а својих свих рођ . ака, ! О пријатељи мог Руслана С јунакоммојега романа

, , Без предговора одмах садаУпознаћ у вас ко : што спада

Мој Оњегин свој живот поч е ; Крај Неве крај те реке исте

Где можда и ви рођ , ени сте' , Ил блистали сте читаоч . е

Онуда некад , шетах и ја' . Ал мени север слабо прија

III Служећ и за ч , аст и за име

; Његов се отац у дуг сплео Три бала даво сваке зиме

И страћ ио иметак ц . ео Јунака мог је срећ : а хтела

Madame , је прво надњим бделаMonsieur , је затим сањим био

А деч , . ак бешежив но миоMonsieur l' Abbe', , ко Француз прави

Сирото дете да не муч , и Ушали поч е да га уч ; и

; Моралом не хте да га гњави , Несташлуке би претњом стишо

, , . И сњим у парк ушетњу ишо

IV , Кад Евгенију младост стиже

, То доба слатке сете наше Од уч , ења он руке диже

monsieur . А старог отераше ! Мој Оњегин је на слободи

Већ , ошишан по новој моди dandy , Одевен као шета . Појавио се усред света

: Уфранцуском је он пун знања, ; Говори пише подједнако

Мазурку игра врло лако ; И сасвим природно се клања

Шта ћ ? : ете више Свет се слаже . Драг је и умом располаже

V Сви уч , ; или смо више мање

, Понешто зна од свега свако Те уч еност и васпитање

. Испољити је код нас лако , Јунак је мој по суду многих

( Судија одлуч ), них и строгих , ' . Пун знања био ал по моди

Наследио је дар да води Неусиљене разговоре

, О овој или оној ствари Да ћ ути као струч њак стари

Лич , ности важне кад прозборе Ижаром хитрих епиграма

. Да буди осмехе код дама

2

Евгений Онегин

VI :Латынь из моды вышла ныне

, ,Так если правду вам сказать - ,Он знал довольно по латыне

,Чтоб эпиграфы разбирать ,Потолковать обЮвенале

В конце письма поставить vale, , ,Да помнил хоть не без греха .ИзЭнеиды два стиха Он рыться не имел охоты

В хронологической пыли :Бытописания земли

Но дней минувших анекдоты От Ромула до наших дней

.Хранил он в памяти своей

VII Высокой страсти не имея

,Для звуковжизни нещадить ,Немог он ямба от хорея

, .Как мы ни бились отличить , ;Бранил Гомера Феокрита

Зато читал Адама Смита ,Ибыл глубокой эконом ,То есть умел судить о том

,Как государство богатеет , Ичемживет и почему

,Не нужно золота ему .Когда простой продукт имеет

Отец понять его не мог .И земли отдавал в залог

VIII, ,Всего что знал еще Евгений

;Пересказать мне недосуг ,Но в чем он истинный был гений

,Что знал он тверже всех наук Что было для него измлада

, , ,И труд и мука и отрада Что занимало целый день , —Его тоскующую лень

,Была наука страсти нежной ,Которую воспелНазон

За что страдальцем кончил он Свой век блестящий и мятежный

, ,ВМолдавии в глуши степей .ВдалиИталии своей

IX. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

X ,Как рано мог он лицемерить

, ,Таить надежду ревновать, ,Разуверять заставить верить

, ,Казаться мрачным изнывать ,Являться гордым и послушным

VI , Сад латински у моди није

На знање ћ ; у вам ипак дати Знао је доста Евгеније

, Даможе епиграф да схвати Да Јувенала уз реч , сплете Да на крај писма vale , мете

Ипамтио је ко ђ ак вредан . Из Енеиде дистих један

Никад му није дошла воља Кроз хронолошки прах да рије

По столећ , има историје' Ал анегдота свака боља Од Ромула до наших дана

. У свест му оста урезана

VII Он није имо страст за звуке Да ц , елог века риме кује

Иније знао крај све муке . Трохеј и јамб да разликује , , Место Хомера Теокрита

Поруч . ио је Адам Смита , Иекономист посто потом А судио је вешто о том

, Шта земљу спасава од беде , И зашто може и без злата

, Земаљска блага кад су дата . Богатство да јој обезбеде

' , Ал отац све то није знао . И сву је земљу за дуг дао

VIII Свешта је знао Евгеније

Немогу рећ ; и крај све воље' Ал оношто је ко геније , Од свих вештина знао боље

Оно у ч ему му је младост Нашла и бригу, , а и радост

Ионо нашта трошио је , - Лењости пуне дане своје

, Беше вештина нежне страсти , Коју је Назон опевао Због ч ега је ко патник пао

, Иблистав буран век пун ч асти Завршио ванИталије

. У глухој степиМолдавије

IX. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

X , Знао је невешт да се твори

, Даљубоморан мрач , ан бива , , Да разувери наговори , , Да тугује да наду скрива

3

Евгений Онегин !Внимательным иль равнодушным

,Как томно был он молчалив ,Как пламенно красноречив

!В сердечных письмах как небрежен , ,Одним дыша одно любя

!Как он умел забыть себя ,Как взор его был быстр и нежен

, Стыдлив и дерзок а порой !Блистал послушною слезой

XI ,Как он умел казаться новым

,Шутя невинность изумлять ,Пугать отчаяньем готовым

,Приятной лестью забавлять ,Ловить минуту умиленья

Невинных лет предубежденья ,Умом и страстью побеждать

,Невольной ласки ожидать ,Молить и требовать признанья

,Подслушать сердца первый звук , Преследовать любовь и вдруг

...Добиться тайного свиданья Ипосле ей наедине

!Давать уроки в тишине

XII Как рано мог уж он тревожить

!Сердца кокеток записных Когдаж хотелось уничтожить

,Ему соперников своих !Как он язвительно злословил

!Какие сети им готовил , ,Но вы блаженные мужья

:С ним оставались вы друзья ,Его ласкал супруг лукавый

,Фобласа давний ученик ,Инедоверчивый старик ,Ирогоносец величавый

,Всегда довольный сам собой .Своим обедом иженой

XIII. XIV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

XV, :Бывало он еще в постеле

.К нему записочки несут? ? ,Что Приглашенья В самом деле :Три дома на вечер зовут , .Там будет бал там детский праздник

?Кудаж поскачет мой проказник ? :С кого начнет он Все равно

.Везде поспеть немудрено ,Покамест в утреннем уборе

,Надевширокий боливар Онегин едет на бульвар

,И там гуляет на просторе Пока недремлющий брегет

, Да буде охол и послушан , . Пун пажње или равнодушан

Како је био реч , ит сјајно А како ћ утљив осећ ајно ; Инехајан у писму страсном

Знао је душу да унесе У оно ч , име обузме се Имогла је у оку јасном

, , Стидљивост дрскост нежност ч , иста . И суза послушна да блиста

XI , Инов је знао да се прави

Наивностшалом да оч , ара , Иласкањима да забави Иоч ; ајањем страх да ствара

Да разумом и страшћ у руши , Устезања у младој души

Да ч , , ека слабост ако треба Да нехотич , ну нежност вреба , , Даљубав прати да је буди , Да први одзив срца позна Да осећ ања туђ , а дозна

, Састанак тајни да изнуди Па после мирно и удвоје

. Њој лекције да даје своје

XII Како је рано млад и смео

, Заносио кокете страсне А уништење кад би хтео

За супарнике своје ч , асне Како је спремо реч , и јетке

, ! Клевете замке или сплетке ( ) Но супрузи су машта крили

: Сњим пријатељи увек билиУгађ о му је муж надувенЂ , ак Фобласов и препредењакСумњич , , ав старац сед поштењак

Ирогоња и горд и ч , увен Сав задовољан свач : им редом , . Сам собом женом и обедом

XIII. XIV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

XV , У кревету је још и дрема А већ . му носе пошту нову

? . : Пашта је Позив Он се спрема Три кућ е га веч ; ерас зову

, На бал на деч ... ије посело Па где ћ е бити веч е ц ? ело

Икога ћ е пре свих обић ? и, Свеједно он ћ е свуда стић . и

А дотле у свом боливару Ипреподневној тоалети

Извезе се у град и лети По пространоме булевару

4

Евгений Онегин .Не прозвонит ему обед

XVI : .Уж тёмно в санки он садится

« , !» — ;Пади пади раздался крик Морозной пылью серебрится

.Его бобровый воротник К Talon : ,помчался он уверен

.Что там ужждет его Каверин: ,Вошел и пробка в потолок

;Вина кометы брызнул ток Пред ним roast-beef ,окровавленный

, ,И трюфли роскошьюных лет ,Французской кухни лучший цвет

ИСтрасбурга пирог нетленный Меж сыром лимбургскимживым

.Иананасом золотым

XVII Еще бокаловжажда просит

,Залить горячийжир котлет ,Но звон брегета им доносит

.Что новый начался балет ,Театра злой законодатель

Непостоянный обожатель ,Очаровательных актрис

,Почетный гражданин кулис ,Онегин полетел к театру

, ,Где каждый вольностью дыша Готов охлопать entrechat,

, , Обшикать Федру Клеопатру ( ,Моину вызвать для того

).Чтоб только слышали его

XVIII ! ,Волшебный край там в стары годы

,Сатиры смелый властелин , ,Блистал Фонвизин друг свободы

;Ипереимчивый Княжнин ТамОзеров невольны дани

, Народных слез рукоплесканий ;Смладой Семеновой делил

Там нашКатенин воскресил ;Корнеля гений величавый

Там вывел колкийШаховской ,Своих комедийшумный рой

,Там иДидло венчался славой, Там там под сению кулис

.Младые дни мои неслись

XIX ! ? ?Мои богини что вы где вы

:Внемлите мой печальный глас ? ,Всё теже ль вы другие ль девы

, ?Сменив не заменили вас ?Услышу ль вновь я ваши хоры

Узрю ли русской Терпсихоры ?Душой исполненный полет

Иль взор унылый не найдет ,Знакомых лиц на сцене скучной

Све док на сату не одзвони На руч . ак позив монотони

XVI ' . . Ал пада мрак У санке седа

" , ! ! " - Хеј с пута С пута већ се зач . у Засребрило се иње леда

На дабровоме огртач . у Talon- ( !) К у хита што пре само ; СКаверином се нашо тамо

Намлазу вина ч еп одлета , ; У таван право ко комета

roast-beef , , Предњим је крвав врео - , Младости раскош гљива зрела

, То најбоље од галских јела , Стразбуршки пирог свеж и бео

Сир лимбуршки ч , увена гласа . Илопта златног ананаса

XVII Ажеђ и даље тражи ч аше

. Да залију котлете нове' Ал ч асовник јунаке наше , , . На нови балет ево зове

Законодавац бинских људи Инепостојан и пун ћ уди

Поклоник ч , аробних актрисаПоч асни грађ , - ани кулиса

, Наш јунак полете театру Где свако ту слободу има

entrechat , Да са пљеском прима А да извижди Клеопатру " " ИдаМоини браво клич е

Да би се ч уло како вич .е

XVIII Ч , ! аробни куте дивно место

, Слободе друг сатирик смео , Фонвизин ту је имо престо

, Књажњина ту је успех срео А делио је данак суза Иданак бурних аплауза

. НашОзеров са Семјоновом Катењин ту је славом новом

, Оживео Корнејев бљесак Шаховски ту је оштроумни

, Рој комедија даошумни . АДидложњео славе пљесак

, , Ту је у сенци сјајних сала . Имоја младост протицала

XIX Да ч , ујете мој глас пун туге

, , ! О богиње вас нема више ' , ' Да л сте још исте ил вас друге

? Сменивши не надокнадише ' Да л ћ у још ч , ути песме ваше

' ИТерпсихоре да л ћ у наше ? Гледати игре узвишене

' Ил више нећ е срести мене

5

Евгений Онегин, И устремив на чуждый свет

,Разочарованный лорнет ,Веселья зритель равнодушный

Безмолвно буду я зевать ?Ио былом воспоминать

XX ; ;Театр уж полон ложи блещут

— ;Партер и кресла все кипит ,В райке нетерпеливо плещут, , .И взвившись занавесшумит

, ,Блистательна полувоздушна ,Смычку волшебному послушна ,Толпою нимф окружена

; ,СтоитИстомина она ,Одной ногой касаясь пола

,Другоюмедленно кружит , ,И вдруг прыжок и вдруг летит

, ;Летит как пух от уст Эола , То стан совьет то разовьет

.Ибыстрой ножкой ножку бьет

XXI . ,Все хлопает Онегин входит

,Идет меж кресел по ногам Двойной лорнет скосясь наводит

;На ложи незнакомых дам ,Все ярусы окинул взором : , Всё видел лицами убором

;Ужасно недоволен он Смужчинами со всех сторон

, Раскланялся потом на сцену ,В большом рассеянье взглянул

— ,Отворотился и зевнул : « ;Имолвил Всех пора на смену

,Балеты долго я терпел ».Но иДидло мне надоел

XXII , , Еще амуры черти змеи

;На сцене скачут ишумят Еще усталые лакеи

;Нашубах у подъезда спят ,Еще не перестали топать

, , , ;Сморкаться кашлять шикать хлопать Еще снаружи и внутри

;Везде блистают фонари, , ,Еще прозябнув бьются кони

,Наскуча упряжью своей , ,Икучера вокруг огней

—Бранят господ и бьют в ладони ;А ужОнегин вышел вон

.Домой одеться едет он

XXIII Изображу ль в картине верной

,Уединенный кабинет Где мод воспитанник примерный

, ?Одет раздет и вновь одет, Все чем для прихоти обильной

Познато лице када уђ , ем И с разоч араним лорњетом

, , Пред непознатим страним светом Ко хладни гост на пиру туђ , ем

Почећ у нем и сам да зевам ? Ида о прошлом добу сневам

XX . . Ври позориште Ложа бљесак

На партер и фотеље пљушти Са галерије жустар пљесак

. И завеса у летушушти , У ваздушастом сјају своме

Гудалу верна ч , аробноме Сва прозрач , , на у нимфа јату

. Истомина се сја у злату , Једна јој нога у круг плови

... А врх се друге пода тако ! Наједном скок И прхну лако

Ко ветар '. с уста Еолови , Сада се погне сад извије

. И хитром ногом ногу бије

XXI . . Сви тапшу Евгеније стиже

; Он гази госте дужфотеља Искоса двојни доглед диже

. У ложе нових дама стреља ; Све галерије њим прелети

Илицима и тоалетиПронађ , е одмах силне мане

Памушки свет на обе стране, Поздрави и у правцу сцене

, С досадом најзад диже поглед' Ал зевајућ и скиде доглед

Иреч : " ; е Треба све да смене , Подносио сам балет доста

, ".Ал досадан и Дидло поста

XXII , , Још змај сирене враг и амор

, Узбуњују тај призор славни Још сном лакеји блаже замор

, На бундама уз улаз главни Још гледаоци трупћ , у шмрч , у

Ућ , , уткују се кашљу хрч , у , Још пљескање унутра трешти , Још позориште сјајно бљешти , , Још зебу коњи ногом кују , Под амовима снег их праши Још поред ватре коч ијаши

, , Длан о длан бију газде псују АОњегин већ кућ , и јури

Да се обуч . ешто прежури

XXIII , ' О да л ћ у дати ц ртеж верни

Одаје где је ч удак уч , ен Питомац моде беспримерни

Обуч , ен свуч , ен па обуч ? ен

6

Евгений Онегин Торгует Лондонщепетильный

Ипо Балтическим волнам ,За лес и сало возит нам

, ,Все что в Париже вкус голодный ,Полезный промысел избрав

,Изобретает для забав , , —Для роскоши для неги модной Все украшало кабинет

.Философа в осьмнадцать лет

XXIV ,Янтарь на трубках Цареграда ,Фарфор и бронза на столе

, ,И чувств изнеженных отрада ;Духи в граненом хрустале

, ,Гребенки пилочки стальные , Прямые ножницы кривые

Ищетки тридцати родов .Идля ногтей и для зубов

( )Руссо замечу мимоходом , Немог понять как важный Грим

,Смел чистить ногти перед ним .Красноречивым сумасбродом

Защитник вольности и прав .В сем случае совсем неправ

XXV Быть можно дельным человеком

:Идумать о красе ногтей ?К чему бесплодно спорить с веком

.Обычай деспот меж людей , ,Второй Чадаев мой Евгений

,Боясь ревнивых осуждений В своей одежде был педант , .И то что мы назвали франт

Он три часа по крайней мере Пред зеркалами проводил

Ииз уборной выходил ,Подобный ветреной Венере

, ,Когда надев мужской наряд .Богиня едет в маскарад

XXVI В последнем вкусе туалетом

,Заняв ваш любопытный взгляд Ямог бы пред ученым светом

;Здесь описать его наряд ,Конечно б это было смело

:Описывать моеже дело , , ,Но панталоны фрак жилет

;Всех этих слов на русском нет , ,А вижу я винюсь пред вами

Что уж и так мой бедный слог Пестреть гораздо б меньше мог

,Иноплеменными словами Хоть и заглядывал я встарь

.ВАкадемический словарь

XXVII :У нас теперь не то в предмете

Свешто нам отменЛондон нуди За забаву и модне ћ , уди

Ишто по морским пуч инама , За маст и дрвошаље к нама

СвештоПариза укусжедни На своју корист производи

, , За забаву за свет по моди , - За раскош и сјај непрегледни

Све то сад краси собу сретног . Филозофа непунолетног

XXIV Ћ , илибаржути турских лула

, , Порцелан бронза сто запрема Иправа радост нежних ч - ула

; Брушени кристал пун парфемаЧешљић , , и сјајне тестерице

, Криве и праве маказице Сто врста ч : , , етки нежне грубе

, . За нокте косу и за зубе : Да додам нешто стиху нашем

Русо је згранут био тиме Што нокте ч , исти Грим предњиме Пред реч . итим комедијашем

, , Ту заштитник слободе људи Није у правушто се ч . уди

XXV Јер ч овек може трезвен бити

; Иако сјајне нокте има Због ч ? ега добу пркосити

Обич - . ај то је деспот свима Оњегин беше у одећ и

ОдЧ адајева педант већ , и , И тошто кицош зову свуда

. Јер бојао се оштрог суда Он дневно пред огледалима

- , Проведе барем два три сата , Икад се најзад јави с врата

, Као Венера изглед има Кад богиња у маске крене

. Па се у мушко преодене

XXVI Његовом сјајном тоалетом

Оч , арао бих ваше око Имого бих пред струч ним светом

. Да опишем је нашироко ô , Мој пос је и то зацело

' , Ал то би било врло смело , Јер панталоне фрак и блуза

Те реч , и нема руска муза , , А видим крив пред вама свима

( О ч ), ему и сам судим строго : Дами је романшарен много

Толико страних реч , и има Иако сам у време старо

Велики реч . ник наш отваро

XXVII

7

Евгений Онегин ,Мылучше поспешим на бал

Куда стремглав в ямской карете .УжмойОнегин поскакал

Перед померкшими домами Вдоль сонной улицы рядами

Двойные фонари карет Веселый изливают свет

;Ирадуги на снег наводят ,Усеян плошками кругом

;Блестит великолепный дом ,По цельным окнам тени ходят

Мелькают профили голов .Идам имодных чудаков

XXVIII ;Вот наш герой подъехал к сеням

Швейцара мимо он стрелой ,Взлетел по мраморным ступеням

,Расправил волоса рукой. ;Вошел Полна народу зала

;Музыка уж греметь устала ;Толпа мазуркой занята

;Кругом ишум и теснота ;Бренчат кавалергардашпоры

;Летают ножки милых дам По их пленительным следам

,Летают пламенные взоры Иревом скрыпок заглушен

.Ревнивыйшепот модныхжен

XXIX Во дни веселий ижеланий

:Я был от балов без ума Верней нет места для признаний

.Идля вручения письма , !О вы почтенные супруги

;Вам предложу свои услуги :Прошумою заметить речь

.Я вас хочу предостеречь , , Вы также маменьки построже

:За дочерьми смотрите вслед !Держите прямо свой лорнет

... , !Не то не то избави боже ,Я это потому пишу

.Что уж давно я не грешу

XXX, Увы на разные забавы

!Ямногожизни погубил ,Но если б не страдали нравы

.Я балы б до сих пор любил ,Люблю я бешенуюмладость

, , ,И тесноту и блеск и радость ;Идам обдуманный наряд

; Люблю их ножки только вряд Найдете вы в России целой

.Три пары стройныхженских ног! Ах долго я забыть не мог

... , ,Две ножки Грустный охладелый , Я всё их помню и во сне

' Ал сада није реч ; о томе . Боље на бал да похитамо

У екипажу најмљеноме Наш јунак већ . је пошо тамо

, С каруца што у низу дугом , Стоје у реду једна с другом

Фењери двојни сјајем зрач ним Пред палатама блеште мрач ним

. Ина снег лију дуге своје , , Светиљки пуна сјајна ч , иста ; Раскошна зграда једна блиста

По прозорима сенке стоје Иклизе ко низ тамних скица

, . Профили мушких женских лица

XXVIII ' Ал ево већ ; и мог јунака Ко стрела брзо испео се

; Прекошироких басамака , Размрсио је прамен косе

... Иушо Већ , је пуна сала ; Амузика је малаксала

, Мазурка сада све занима, ; Тескобе вреве свуда има

Гардисти звекћ , у мамузамаПролећ у љупких дама ноге

Ињиним трагом оч и многеПролећ ; у пуне сјајног плама

Заглушили су звуци гласни, . Завидљив женскишапат страсни

XXIX , , У данежудњи радовања

. Био сам луд за баловима , , За писма љубав и признања ' ? Да л игде лепшег места има

, Супрузи врли ја пред вама ; Стојим са својим услугама

: Да вам на нешто пажњу скренем Ја хоћ ! у да вас опоменем

, Будите мајке и ви строже Пазите ћ , ерке нетремице , Држите лорњет свој уз лице

Јер инач , - , ! е саклони боже Овако перо зато пише

Што давно већ . не грешим више

XXX На забаве сам ја до сада

Живота много протраћ . ио , Даморал због њих не опада

. Љубитељњихов још бих био , , Ја волим бујну плаху младост

, , , Тескобу раскош сјај и радост , Инаших госпа тоалете ... ' Иножице Ал с муком ћ ете У Русији пронаћ и место . С три пара виткихженских ногу

, Ах дуго већ ја две не могу . Да сметнем с ума И сад ч есто

8

Евгений Онегин .Они тревожат сердце мне

XXXI , ,Когдаж и где в какой пустыне

, ?Безумец их забудешь ты, , ! ?Ах ножки ножки где вы ныне

?Где мнете вешние цветы ,Взлелеяны в восточной неге

, На северном печальном снеге :Вы не оставили следов

Любили мягких вы ковров .Роскошное прикосновенье

Давно ль для вас я забывал ,Ижажду славы и похвал , ?Икрай отцов и заточенье

,Исчезло счастье юных лет .Как на лугах ваш легкий след

XXXII , Дианы грудь ланитыФлоры

, !Прелестны милые друзья Однако ножка Терпсихоры

- .Прелестней чем то для меня, Она пророчествуя взгляду

,Неоцененную награду Влечет условною красой

.Желаний своевольный рой , ,Люблю ее мой друг Эльвина

,Под длинной скатертью столов ,Весной на мураве лугов

,Зимой на чугуне камина ,На зеркальном паркете зал

.Уморя на граните скал

XXXIII :Япомнюморе пред грозою

,Как я завидовал волнам Бегущим бурной чередою

!С любовью лечь к ее ногам Как яжелал тогда с волнами

!Коснуться милых ног устами, Нет никогда средь пылких дней

Кипящей младости моей Янежелал с такиммученьем

, Лобзать уста младых Армид ,Иль розы пламенных ланит , ;Иль перси полные томленьем, Нет никогда порыв страстей !Так не терзал душимоей

XXXIV !Мне памятно другое время

В заветных иногда мечтах ...Держу я счастливое стремя

;Иножку чувствую в руках ,Опять кипит воображенье Опять ее прикосновенье

,Зажгло в увядшем сердце кровь , !..Опять тоска опять любовь

Но полно прославлять надменных

Већ ; хладне мисли због њих блуде . У сну ми оне срце буде

XXXI , У каквом крају где и када

Заборавић ? еш на те дане ! ? Ножице драге Где сте сада

Где газите цветић ? е ране , На истоку сте расле нежном

, Иумом крају тмурном снежном , Свој траг ви нисте оставиле

Заволеле сте дражи свиле . Ираскошну мекоту сага

Због ваших ч , ари зар сам давно , Заборављао име славно , ? Прогонства бол и места драга

Ишч езе срећ а младих лета . Ко с ливада траг ваших пета

XXXII , , Дијане груди лице Флоре

, ! Другови то су дивне ствари' Ал мене нога Терпсихоре

Привлач и више но те ч , ариПрорич е она моме оку

Награду сјајну и високу И веч ито у срцу мојем

. Слободнежеље буди ројем , , , Волим је ти то знаш Елвина

, Под столом кад је столњак скрива У пролећ , е на влацуњива , У зимско доба крај камина

На блиставом паркету сала . Ина граниту морскогжала

XXXIII Још увек памтимморе бурно Кад завидех крај хладне стене

Валимашто су теклижурно , Пред ноге да се баце њене

Ижудах да са њима могуДотаћ . и усном драгу ногу

, Не никада у страсне дане Младости моје разбуктане

Нежудах тако као тада , Армида младих усне рујне

Образа њиних руже бујне ! Ижудње пуна прса млада

Не имадаху никад страсти . Над мојом душом такве власти

XXXIV ' ; Ал памтим ја и друго време

Кад успомена дођ , у звуци Ја опет држим срећ ... но стреме ; Иножицу са њим у руци

, Опет је машта узаврела Икрв се опетшири врела

, По срцушто се давно хлади , ! Иопет љубав опет јади

9

Евгений Онегин ;Болтливой лирою своей

,Они не стоят ни страстей , :Ни песен ими вдохновенных

Слова и взор волшебниц сих... .Обманчивы как ножки их

XXXV ? ЧтожмойОнегин Полусонный

:В постелю с бала едет он АПетербург неугомонный

.Уж барабаном пробужден , ,Встает купец идет разносчик

,На биржу тянется извозчик ,С кувшином охтенка спешит

.Под ней снег утренний хрустит .Проснулся утрашум приятный

; Открыты ставни трубный дым ,Столбом восходит голубым

, ,И хлебник немец аккуратный , В бумажном колпаке не раз

.Уж отворял свой васисдас

XXXVI, Но шумом бала утомленный

,Иутро в полночь обратя Спокойно спит в тени блаженной

.Забав и роскоши дитя , Проснется за полдень и снова

,До утражизнь его готова .Однообразна и пестра

, .И завтра тоже что вчера ,Но был ли счастлив мой Евгений

, ,Свободный в цвете лучших лет ,Среди блистательных побед ?Среди вседневных наслаждений Вотще ли был он средь пиров

?Неосторожен и здоров

XXXVII: ;Нет рано чувства в нем остыли ;Ему наскучил светашум

Красавицы не долго были ;Предмет его привычных дум

;Измены утомить успели ,Друзья и дружба надоели

, Затем что не всегдаже могBeef-stеаks и страсбургский пирог

Шампанской обливать бутылкой ,И сыпать острые слова

;Когда болела голова ,И хоть он был повеса пылкой

Но разлюбил он наконец , , .Ибрань и саблю и свинец

XXXVIII, Недуг которого причину ,Давно бы отыскать пора

,Подобный английскому сплину: Короче русская хандра

;Им овладела понемногу

' Ал доста славих горде душе Брбљивим гласом лире ч ; едне

Љубави оне нису вредне ; Ни песме коју надахнуше Тих ч аробница реч и многе

- . Обмањују ко њине ноге

XXXV ? - АОњегин Наш јунак ч удни

На поч , инак сежури касни АПетроград је многољудни

. Пробудио добошар гласни , Трговац уста носач прођ , е

На пијацу коцијаш пођ ; еОхч анка некуд с врч , ем крете

. А снег јој шкрипи испод пете Јутарњижамор већ сешири

Идижу се над крововима , . Стубови новог плавог дима

, , , Из радње пекар Немац вири Ич , , есто ко и сваког дана

Отвара прозор свог дућ . ана

XXXVI ' , Ал заморна је балска врева Те јутро у ноћ , преокрете

И сад у слаткој сенци снева . Богатства и весеља дете

, Касно се диго новог јутра Иживот предњим све до сутра

Једнолич ан ишарен пуч ; е И сутра истошто и јуч . е

' Па да л је срећ ан Евгеније У свету својих младих , лета

, Пун успеха код лепог света ? Крај сласти које живот крије

' Је л срећ ан усред хуч , ног славља, ? Млад неопрезан и пун здравља

XXXVII : . Не жар из срца оде рано

, Досадио му светскишум Аженама не беше дано

. Да дуго мамењегов ум , Неверства му је било доста

, А досадно другарство поста Јер није био таквог кова

Да пијешампањ због другова , Ионда кад му то не прија

Нити да буде добре воље Када га муч . е главобоље

( ) Инајзад мада кавгаџија , Напустио је кавге своје, . Куршуме сабљу и двобоје

XXXVIII , Иболест ч ије су порекло

Морали наћ и већ , лекари, , - Сплин како би се негде рекло

Наша ч , амотиња у ствари

10

Евгений Онегин , ,Он застрелиться слава богу

,Попробовать не захотел .Но кжизни вовсе охладел

Как Child-Harold, , угрюмый томный ;В гостиных появлялся он

, ,Ни сплетни света ни бостон , ,Нимилый взгляд ни вздох нескромный

,Ничто не трогало его .Не замечал он ничего

XXXIX. ХL. ХLI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ХLII !Причудницы большого света

;Всех прежде вас оставил он , Иправда то что в наши лета

;Довольно скучен высший тон, , Хоть может быть иная дама

,Толкует Сея и Бентама Но вообще их разговор

, ;Несносный хоть невинный вздор ,К томуж они так непорочны

, ,Так величавы так умны ,Так благочестия полны , ,Так осмотрительны так точны ,Так неприступны для мужчин .Что вид их уж рождает сплин

XLIII , ,И вы красотки молодые

Которых позднею порой Уносят дрожки удалые

,По петербургской мостовой .И вас покинул мой Евгений

,Отступник бурных наслаждений ,Онегин дома заперся

, ,Зевая за перо взялся — Хотел писать но труд упорный

; Ему был тошен ничего ,Не вышло из пера его

Ине попал он в цех задорный, ,Людей о коих не сужу

, .Затем что к ним принадлежу

ХLIV , ,И снова преданный безделью

,Томясь душевной пустотой — Уселся он с похвальной целью

;Себе присвоить ум чужой ,Отрядом книг уставил полку

, , :Читал читал а всё без толку , ;Там скука там обман иль бред

, ;В том совести в том смысла нет ;На всех различные вериги

,Иустарела старина .И старым бредит новизна

, ,Какженщин он оставил книги , ,Иполку с пыльной их семьей

. Овладала је њим помало Зацелоњему није стало

, Самоубиство да покуша' ; Ал сада му је хладна душа Child-Harold Ко је недосежан

; Ишо у салон из салона , , Ни сплетке света драж бостона , , Ни уздаси ни поглед нежан

, Башништа пажњу да му скрене , . Ни да га троне да га прене

XXXIX. ХL. ХLI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

XLII , Вас ћ , удљивице вишег света

; Напустио је прво он , И збиља данас код вас ц вета

, , ; Досадан празан висок тон Иако можда нека дама

Тумач , и Сеја и Бентама - Њин разговор је мада ч една

. Несносна бесмислица једна , А уз то су толико нежне

Свеч , , ане умне тач , , не вредне , Опрезне тако тако ч , едне

, Имушком свету недосежне Даможе и сам изглед њин

У ч .овеку да створи сплин

XLIII , , , И ви лепотице у свету

, Ви које касно ноћ у носе По петроградском полусвету

- Каруце брзе одреко се ; Мој Оњегин и ваше власти

Тај отпадник од бурних страсти Затворио се сад у кућ , и

Ипоч ео је зевајућ и , ' Да пише ал му баш по ћ уди ; Не беше овај рад пун муке

, Није му ишло то од руке Те није допо у ред људи На које нећ у да се јадам . Јер и сам у ту врсту спадам

XLIV Ибеспослици опет одан Идушевном празниноммуч , ен

Циљизабро је благородан Да присвоји ум туђ и уч ; ен

, , Гомилу књига ено спрема Ич , ита ч - ита свр ; хе нема , , Та досаду та лажи крије , ; Ту савести ту смисла није ; На свакој ланци и вериге , Измоде су изишле ове

; А као старе су и нове , Кожене остави и књиге

11

Евгений Онегин .Задернул траурной тафтой

ХLV ,Условий света свергнув бремя

, ,Как он отстав от суеты .С ним подружился я в то время

,Мне нравились его черты ,Мечтам невольная преданность

Неподражательная странность , .Ирезкий охлажденный ум , ;Я был озлоблен он угрюм

;Страстей игру мы знали оба ;Томилажизнь обоих нас

;В обоих сердцажар угас Обоих ожидала злоба

СлепойФортуны и людей .На самом утре наших дней

XLVI , Ктожил и мыслил тот не может

;В душе не презирать людей , Кто чувствовал того тревожит

:Призрак невозвратимых дней ,Тому уж нет очарований

,Того змия воспоминаний .Того раскаянье грызет

Все это часто придает .Большую прелесть разговору

Сперва Онегина язык ; Меня смущал но я привык

,К его язвительному спору , ,Икшутке сжелчью пополам .И злости мрачных эпиграмм

XLVII ,Как часто летнею порою

Когда прозрачно и светло Ночное небо надНевою

И вод веселое стекло ,Не отражает лик Дианы

,Воспомня прежних лет романы ,Воспомня прежнююлюбовь

, ,Чувствительны беспечны вновь Дыханьем ночи благосклонной !Безмолвно упивались мы

Как в лес зеленый из тюрьмы ,Перенесен колодник сонный

Так уносились мымечтой .К началужизни молодой

XLVIII , ,С душою полной сожалений ,Иопершися на гранит

,Стоял задумчиво Евгений .Как описал себя пиит ; Все было тихо лишь ночные

,Перекликались часовые Да дрожек отдаленный стук

;СМильонной раздавался вдруг , ,Лишь лодка веслами махая

Иполицу где прашне стоје Завесом ц . рном покрио је

XLV , Ко он и ја тад збацих бреме

Закона светских и таштине И сњим се здружих у то време

; Јер заволех му особине Маштању склоност нехотич , ну

, Настраност ретку нич ем слич , ну , . Иум заједљив брз и хладан Ја огорч , . ен он сетом свладан

Обојица смо у то доба ; Познали игру страсти јасно

, У оба срцажар је згасно Обојицу је срела злоба Фортуне слепе и злог света

. На самом јутру наших лета

XLVI , , Коживи мисли тај у души , Неможе да не презре људе Ко осећ , а тог веч но гуши

; Бол који прошли дани буде , Зањега ништа лепо није Јер сећ ања га гризу змије

. Икајања га увек море' ; Ал све то краси разговоре

Збуњиво ме је у поч етку , Говор и дух јунака мога

' Ал свикох ја и поред тога , Нањегов ум на реч , му јетку Нашале пунежуч , и кобне На епиграме мрач , . не злобне

XLVII , Ах како смо се ч , есто лети

Под небом јасним и прозрач , ним Кад ноћ на тихуНеву слети

Икад у таласима мрач ним , - Не огледа свој лик Дијана

Сећ , , али страсних давних дана Иљубави протеклих тајно Ибезбрижно и осећ ајно

Упијали без реч , , и сретни Дах благотворне добре ноћ . и

Ко сужња тужног и без моћ и Што носи сан у ч , естар светни

Преносиле су тад и мене . Умоју младост успомене

XLVIII , Ослонивши на гранит раме

Мој Оњегин је мрач на лика Сањао са мном усред таме

. Каошто песник себе слика ; И све је тихо било тамо

Стража се у ноћ звала само И сМиљонске је колска звека

. Стизала до нас издалека

12

Евгений Онегин :Плыла по дремлющей реке

Инас пленяли вдалеке ...Рожок и песня удалая

, ,Но слаще средь ночных забав !Напев Торкватовых октав

XLIX ,Адриатические волны

! , ОБрента нет увижу вас, ,И вдохновенья снова полный

!Услышу ваш волшебный глас ;Он свят для внуков Аполлона По гордой лире Альбиона , .Онмне знаком он мне родной

НочейИталии златой ,Янегой наслажусь на воле ,С венецианкоюмладой

, ,То говорливой то немой ;Плывя в таинственной гондоле

С ней обретут уста мои .ЯзыкПетрарки и любви

L ?Придет ли час моей свободы

, ! — ;Пора пора взываю к ней , ,Брожу над морем жду погоды

.Маню ветрила кораблей , ,Под ризой бурь с волнами споря

По вольному распутьюморя ?Когдаж начну я вольный бег

Пора покинуть скучный брег Мне неприязненной стихии

,И средь полуденных зыбей ,Под небом Африки моей

,Вздыхать о сумрачной России , ,Где я страдал где я любил .Где сердце я похоронил

LI Онегин был готов со мною ;Увидеть чуждые страны

Но скоро были мы судьбою .На долгой срок разведены

.Отец его тогда скончался Перед Онегиным собрался

.Заимодавцевжадный полк :У каждого свой ум и толк

, ,Евгений тяжбы ненавидя ,Довольныйжребием своим ,Наследство предоставил им

Большой потери в том не видя Иль предузнав издалека

.Кончину дяди старика

LII Вдруг получил он в самом деле

,От управителя доклад Что дядя при смерти в постеле

.И с ним проститься был бы рад ,Прочтя печальное посланье

Ширећ и складно весла своја На реци ч ун се њихо неки

Иоч араво нас далеки, ... Рог или смела песма која

' Ал слађ и је зашетње касне . Звук Тасове октаве страсне

XLIX , , , Јадрански вали Брента драге

Видећ , у једном ја и вас Инадахнућ а пун и снаге

Ваш ч аробни ћ у ч ! ути глас ; Драг је он деци Аполона

По гордој лири Албиона . Мени је знан и сродан ми је

, О ноћ ! и златнеИталијеУживаћ у и ја у вама

Са млађ , аном ВенецијанкомЧ , ас брбљивом ч ас немом знанком

У ч , удним ц . рним гондолама Уста ћ е моја с њом да стеку

Петраркин говор и реч . меку

L ' Да л ћ е ми доћ и ч ? ас слободе

, , Време је време ја јој клич ; емЧ ; екам и блудим поред воде

Једрима лађ , а машем вич . ем , , Под ризом бура с ових гора

По распућ . ушироког мора Када ћ у поћ и на путжурни

Иоставитиживот тмурни У овом крају непривлач ? ном

Па тад под небом земље родне У африч кожестоко подне

За Русијом да ч езнеммрач , ном Љубав и патње где сам знао

. И где сам срце покопао

LI Да са мном види земље стране

, Оњегин хтеде да се крене' Ал удес је за дуге дане

. Одвојио од њега мене У гроб ињегов отац оде Ипредњиме нич е ко из воде

; Поверилаца ланац дуги У сваког ум и рач . ун други , У процес да га не уплету , А задовољан тимшто има

Наслеђ е он је дао њима Не видећ , и у томештету' Ил предвидевши издалека Да смрт и старог стрица ч . ека

LII , , Баш тад је примио у ствари

; Ипозив да у село иде Пре смрти стриц је хтео стари . Бар још једанпут да се виде

13

Евгений Онегин Евгений тотчас на свиданье

Стремглав по почте поскакал ,Иуж заранее зевал

, ,Приготовляясь денег ради , На вздохи скуку и обман

( );И тем я начал мой роман, ,Но прилетев в деревню дяди ,Его нашел уж на столе .Как дань готовую земле

LIII ;Нашел он полон двор услуги

К покойнику со всех сторон ,Съезжались недруги и други

.Охотники до похорон .Покойника похоронили

, Попы и гости ели пили ,Ипосле важно разошлись

.Как будто делом занялись — ,Вот нашОнегин сельскийжитель

, , , Заводов вод лесов земель , Хозяин полный а досель

,Порядка враг и расточитель , Иочень рад что прежний путь

- .Переменил на что нибудь

LIV Два дня ему казались новы

,Уединенные поля ,Прохлада сумрачной дубровы ;Журчанье тихого ручья

, На третий роща холм и поле ;Его не занимали боле

;Потом уж наводили сон ,Потом увидел ясно он

,Что и в деревне скука таже , ,Хоть нет ни улиц ни дворцов

, , .Ни карт ни балов ни стихов ,Хандраждала его на страже

,Ибегала за ним она .Как тень иль вернаяжена

LV ,Я был рожден дляжизни мирной

;Для деревенской тишины ,В глуши звучнее голос лирный

.Живее творческие сны ,Досугам посвятясь невинным

,Брожу над озером пустынным И far nient .е мой закон Я каждым утром пробужден

:Для сладкой неги и свободы , ,Читаюмало долго сплю

.Летучей славы не ловлю Не так ли я в былые годы

, Провел в бездействии в тени ?Мои счастливейшие дни

LVI, , , ,Цветы любовь деревня праздность

, , На ову вест у село правце Поштанским спрегом стрмоглавце

; На састанак наш јунак крете Успут је зево и пун сете

Припремао се ради пара На уздахе и изглед скроман

( И тим ја поч ), ех овај роман' , Ал нашао је стрица стара , , На столу хладног и без даха . Ко готов данак земног праха

LIII , Сав свет му беше на услузи

Јер покојнику са свих странаДођ , оше друзи и недрузи

. Ти стални гости свих сахрана , До гроба су га отпратили

, ; , , Попови гости јели пили А затим су се сви разишли

. Ко да су некуд послом ишли : Наш јунакжитељ села поста

Тај расипник и ветрогоња , , Постаде власник земље коња

, - . Лугова вода и ту оста Ињему беше врло мило

Штомењаживот ч . име било

LIV Два дана су му биле нове

, Самотне доље тога краја Потока прич , , е шумор зове

И сумрач , на свежина гаја' Ал трећ , ег поље и луг мали

; Нису га више забављали Затим га одњих дремеж свлада

Ион већ : јасно виде тада , Иако дворци булевара

, , Балови карте не постоје ; Да и у селу досадно је

Стражари и ту ч ама стара Ипрогони га сваког трена

. Ко сенка или вернажена

LV , Ја живот волим тих пун мира ; И сеоско спокојство дивље

, Звонкија ту је моја лира а стваралач . ке мислиживље

far niente . Ту закон влада , , У доконости пуној склада

, Крај самотних језера блудим И свакога се јутра будим

. Због задовољства и слободе , Ту много спавам мало ч , итам

. Иретко кад за славом хитам , , Зар нисам ту уз разоноде

, Уз нерад мир ишетње ранеНајсрећ ? није ја нашо дане

LVI

14

Евгений Онегин! .Поля я предан вам душой

Всегда я рад заметить разность ,МеждуОнегиным имной

Чтобы насмешливый читатель - Или какой нибудь издатель

,Замысловатой клеветы ,Сличая здесь мои черты

,Не повторял потом безбожно ,Что намарал я свой портрет , ,Как Байрон гордости поэт Как будто нам уж невозможно

,Писать поэмы о другом .Как только о себе самом

LVII : —Замечу кстати все поэты

.Любви мечтательной друзья, Бывало милые предметы

, Мне снились и душа моя ;Их образ тайный сохранила :Их после муза оживила

, , Так я беспечен воспевал , ,Идеву гор мой идеал .Ипленниц берегов Салгира

, ,Теперь от вас мои друзья :Вопрос нередко слышу я

« ?О ком твоя вздыхает лира, ,Кому в толпе ревнивых дев

?Ты посвятил ее напев

LVIII , ,Чей взор волнуя вдохновенье

Умильной лаской наградил ?Твое задумчивое пенье ?»Кого твой стих боготворил

, , , - !И други никого ей богу Любви безумную тревогу

.Я безотрадно испытал, Блажен кто с нею сочетал : Горячку рифм он тем удвоил

,Поэзии священный бред ,Петраркешествуя вослед

,Амуки сердца успокоил ;Поймал и славу между тем

, , .Но я любя был глуп и нем

LIX , ,Прошла любовь явилась муза

.Ипрояснился темный ум, Свободен вновь ищу союза

, ;Волшебных звуков чувств и дум, ,Пишу и сердце не тоскует

, , ,Перо забывшись не рисует ,Близ неоконченных стихов

, ;Ниженских ножек ни голов ,Погасший пепел уж не вспыхнет

; ,Я всё грущу но слез уж нет , И скоро скоро бури след :В душе моей совсем утихнет

- Тогда то я начну писать

, , Љубави село цвећ , , е поље! ! Лењости Ја сам вама одан

Хоћ у да истакнемшто боље , ДаОњегину нисам сродан Да не би ч , италац понеки

Или издавач какав преки , Клевете или лажи које

Сравњиво овде ц , рте моје И тврдио у кругу вишем

, Свој портрет да сам овде дао , Ко горди Бајроншто је знао

Као да не могу да пишем , Онеком другом по потреби

Већ .једино о самом себи

LVII Сви песници су увек били

. Маштања страсних пријатељи Имени су се снови снили Идуша је п о ч удној жељи

Сач , увалањин облик тајни , Муза им далаживот трајни

Иопево сам ја у стиху , , , Девојку горску дивљу тиху

. Иробињице са Салгира' Ал пријатељи мога рада

Питање од вас ч : ујем сада" ? За којомжуди твоја лира

Којој у р оју гордихжена ?Припада сетна песмањена

LVIII Ч ије се оч и теби сјаје

Инадахнућ ? а буде права , Ко награду твом стиху даје

? " Икоју стих твој обожава, ! Ниједну драги пријатељи

Неутешан у страсној жељи . Искусих љубав Срећ ан који

, Сањоме риме зна да споји Јер двоструком је њега снагом

Песнич , ки занос стиго свети Утеху он је нашо сети

ИПетраркиним ишо трагом И славу стеко стихом г , олим . А ја сам глуп и нем кад волим

LIX , , Прошла је љубав дошлаМуза

Разведрио се мрач , ни духОслобођ ен од старих узаЧ . аробне звуке тражи слух

Пишем и срце већ , не тужи А перо сада ређ ; е кружи

Крај започ ете строфе строге , ... Нешараженске главе ноге

? Пепео хладни где да плане , ' Још тугујем ал суза нема

И траг се буре скоро спрема , Из душе моје да нестане

15

Евгений Онегин .Поэму песен в двадцать пять

LX Я думал уж оформе плана ;Икак героя назову

Покамест моего романа ;Я кончил первую главу

:Пересмотрел все это строго ,Противоречий очень много

.Но их исправить не хочу Цензуре долг свой заплачу

Ижурналистам на съеденье :Плоды трудов моих отдам

,Идиже к невским берегам ,Новорожденное творенье

:И заслужимне славы дань , !Кривые толки шум и брань

ГЛАВАВТОРАЯ

O rus!..Ноr.

!ОРусь

I, ,Деревня где скучал Евгений

;Была прелестный уголок Там друг невинных наслаждений

.Благословить бы небо мог ,Господский дом уединенный

,Горой от ветров огражденный . Стоял над речкою Вдали

Пред ним пестрели и цвели ,Луга и нивы золотые

; Мелькали селы здесь и там ,Стада бродили по лугам

И сени расширял густые, ,Огромный запущенный сад

.Приют задумчивых дриад

II ,Почтенный замок был построен

:Как замки строиться должны Отменно прочен и спокоен

.Во вкусе умной старины ,Везде высокие покои

,В гостинойштофные обои ,Царей портреты на стенах

.Ипечи в пестрых изразцах ,Все это ныне обветшало

, , ;Не знаю право почему, , Да впрочем другу моему

,В том нужды было очень мало, Затем что он равно зевал .Средь модных и старинных зал

III ,Он в том покое поселился

А тада ћ у на нову темуПоч ' . ету песму ил поему

LX Размишљах већ , о форми плана

, Јунаку како да дам име Ипрву главу свог романа

Завршио сам срећ . но тиме ; Све то сам прегледао строго

, Знам противреч , ног има много' Ал нећ ; у на то да се вратим

Цензури дуг ћ , у свој да платим Па ћ у на гозбе новинарске . Да пошаљем свој плод и муку

, , Сад путуј дело мојих руку Ка обаламаНеве ц ! арске

; Заслужи славу за мој труд, . Неправду грдње и лош суд

ДРУГАГЛАВА

O rus!...Hor.

ОР ! ус

I Дивно је место било село

; Где Оњегин је самоваоИдилич ан би дух зацело

; Благослов тамо небу слао , По страни горд иштић ен брегом , Од ветрова са хладним снегом

Над реч ; ицом се замак дизо Предњим се ланац поља низо

, И златнењиве боја пуне , Беласала се гдегде села

, На паши пасла стада бела А дивљега су врта круне

, Шириле сенке свога хлада . Станиште нимфа и дријада

II Славни је замак саздан био

; Ко прави замакшто се зида , Старински укус он је крио

, . Сав отмен тих и складног вида , У собама високим тама

, Гостинска сва у тканинама А пећ и одшарене глине Иц , арске слике украс ч . ине

, Све то је сада трошно јако' Ал пријатељу мом нимало , До тога није било стало Јер зевао је подједнако

, У одајама новим модним . Ко и у овим старомодним

III

16

Евгений Онегин Где деревенский старожил ,Лет сорок с ключницей бранился

.В окно смотрел и мух давил : ,Все было просто пол дубовый , , ,Двашкафа стол диван пуховый

.Нигде ни пятнышка чернил ;Онегиншкафы отворил

,В одном нашел тетрадь расхода ,В другом наливок целый строй

Кувшины с яблочной водой :Икалендарь осьмого года

, ,Старик имея много дел .В иные книги не глядел

IV ,Один среди своих владений

,Чтоб только время проводить Сперва задумал нашЕвгений

.Порядок новый учредить ,В своей глушимудрец пустынный

Ярем он барщины старинной ;Оброком легким заменил

.Ираб судьбу благословил ,Зато в углу своем надулся

,Увидя в этом страшный вред ;Его расчетливый сосед

,Другой лукаво улыбнулся ,И в голос все решили так

.Что он опаснейший чудак

V ;Сначала все к нему езжали

Но так как с заднего крыльца Обыкновенно подавали

,Ему донскогожеребца Лишь только вдоль большой дороги

, —Заслышат их домашни дроги ,Поступком оскорбясь таким

.Все дружбу прекратили с ним« ; ;Сосед наш неуч сумасбродит

; Онфармазон он пьет одно ;Стаканом красное вино

;Он дамам к ручке не подходит ; -Все да да нет не скажет да с - ». .Иль нет с Таков был общий глас

VI В свою деревню в туже пору

Помещик новый прискакал И стольже строгому разбору :В соседстве повод подавал

,По имени ВладимирЛенской ,С душою прямо геттингенской

, ,Красавец в полном цвете лет .Поклонник Канта и поэт

Он из Германии туманной :Привез учености плоды

,Вольнолюбивые мечты ,Дух пылкий и довольно странный

Всегда восторженную речь

Настанио се баш у соби , Где годинама стриц је хуко

Кључ арку псово и у злоби , . Кроз прозор гледо мухе туко

; Ту мастила ни капи нема ; На простом поду диван дрема

, ... Сто два ормана и папири ; Мој Оњегин орманешири

У једном су рач , уни стари У другом ч , ета боца има

Крч ази с воћ ним соковима ; Ипрестарели календари

чич а пун посла и пун бриге . У друге није гледо књиге

IV , На поседима земље своје

, Некако време да проведе НашОњегин наумио је

. Да најпре нови ред заведе ; Пустињски мудрац тај све мења Старински јарам кулуч ења

Лаким је данком смењен био Ироб је срећ . у поздравио

' Ал шкрти сусед зло је тешкоВећ видео у свему томе

И гунђ ао у куту своме ; А лукаво се други смешко : И сви се сад у једном слажу

Опасан ч - . удак он је кажу

V С поч , етка сви су ишли књему

’ Ал пошто су му стално слуге Приводиле на задњем трему

Ждрепца за пољскешетње дугеЧ им само ч ују или виде

- Да неки гост у госте иде Сви увређ ени до дна душе

. Познанство са њим прекинуше" , , Неотесан је груб је с нама

, Фармазон то је уч , тив није Он ч , исто вино само пије , Нељуби руке наших дама

, - ." Све да и не не каже да с . Раширио се такав глас

VI Стиго је баш те исте зиме

, Нов спахија у своје село И суседи су и надњиме

Изрекли слич . ан суд зацело ; Њему је име било Ленски

Лепотан и дух гетингенски , У свету својих младих лета

Поклоник Кантов и поета Из Германије он је тмурне

: Донео знања знаке нове , Слободољубив дух и снове

, Настране мисли жеље бурне

17

Евгений Онегин .Икудри черные до плеч

VII От хладного разврата света

,Еще увянуть не успев Его душа была согрета

, ;Приветом друга лаской дев ,Он сердцеммилый был невежда ,Его лелеяла надежда

Имира новый блеск ишум .Еще пленялиюный ум

Он забавлял мечтою сладкой ;Сомненья сердца своего

Цельжизни нашей для него ,Была заманчивой загадкой

Над ней он голову ломал .Ичудеса подозревал

VIII , Он верил что душа родная

,Соединиться с ним должна, ,Что безотрадно изнывая ;Его вседневнождет она

, Он верил что друзья готовы За честь его приять оковы

Ичто не дрогнет их рука ;Разбить сосуд клеветника

,Что есть избранные судьбами ;Людей священные друзья

Что их бессмертная семья Неотразимыми лучами

- Когда нибудь нас озарит .Имир блаженством одарит

IX, ,Негодованье сожаленье

Ко благу чистая любовь И славы сладкое мученье .В нем рано волновали кровь

;Он с лирой странствовал на свете Под небомШиллера и Гете

Их поэтическим огнем ;Душа воспламенилась в нем

,Имуз возвышенных искусства, :Счастливец он не постыдил

Он в песнях гордо сохранил ,Всегда возвышенные чувства

Порывы девственной мечты .Ипрелесть важной простоты

X , ,Он пел любовь любви послушный

,Ипеснь его была ясна ,Как мысли девы простодушной , Как сон младенца как луна

,В пустынях неба безмятежных .Богиня тайн и вздохов нежных

,Он пел разлуку и печаль , ,Инечто и туманну даль ;Иромантические розы

Иреци веч , но у заносу А до рамена ц . рну косу

VII Од разврата и злобе људи Он није стиго још да свене

И згревали су младе грудиСрдач , . ност друга нежностжене

, Наивно му је срце било Љуљушкало га наде крило

Иновог света сјај ишум . Опијали су млади ум

Сумње је он у лепе лажи , Или у слатке снове крио

Иживот је за њега био ; Још загонетка пуна дражи Надњом је главу лупо радо

Ич . удима се самим надо

VIII А верово је да постоји

На свету сродна душа нека Што ч , езне да се с њиме споји

Ишто нањега стално ч . ека Ида ћ е увек бити јач и

Другови него опадач , и Ида ћ е ланце ч ак да приме

Дањему спасу ч . аст и име Даживе и у наше време

, Љубимци судбе што се труде Да усрећ , е на свету људе

Ида ћ е то божанско племе Инас наједном обасјати Ида ћ е свету срећ . у дати

IX , , Самилост пркос горде главе

, Љубав за опште добро људи И слатке муке прве славе

. Загреваху му крв и груди ; У свет се он са лиром крете

, Под небом где је пево ГетеПеснич ким огњем пуним снова

. Успламтела је душа ова , , Вештину муза складних сања

; Изневерио никад није Ињегов стих и данас крије

Веч ито лепа осећ , ања , Свежину маште снажне плодне

Ич . ар простоте неопходне

X , , Пево је љубав њој покоран

Ипесма му је била ч иста Ко деч ји санак благотворан

Икао месецшто се блиста : У пустињама тихог неба

. Бог уздаха и слуга Феба , , Опевао је тугу магле

Растанке несрећ , не и нагле

18

Евгений Онегин ,Он пел те дальные страны Где долго в лоно тишины

;Лились егоживые слезы Он пел поблеклыйжизни цвет .Без малого в осьмнадцать лет

XI , В пустыне где один Евгений

,Мог оценить его дары Господ соседственных селений

;Ему не нравились пиры .Бежал он их беседышумной

Их разговор благоразумный , ,О сенокосе о вине , ,Опсарне о своей родне

, ,Конечно не блистал ни чувством ,Ни поэтическим огнем , ,Ни остротою ни умом ;Ни общежития искусством Но разговор их милыхжен

.Гораздо меньше был умен

XII, , Богат хорош собою Ленский ;Везде был принят какжених ;Таков обычай деревенский

Все дочек прочили своих ;За полурусского соседа

, Взойдет ли он тотчас беседа Заводит слово стороной

;О скукежизни холостой ,Зовут соседа к самовару

;АДуня разливает чай : « , !»Ейшепчут Дуня примечай

:Потом приносят и гитару ( !):И запищит она бог мой

!..Приди в чертог ко мне златой

XIII , , ,НоЛенский не имев конечно

,Охоты узы брака несть СОнегинымжелал сердечно

.Знакомство покороче свесть . ,Они сошлись Волна и камень

, Стихи и проза лед и пламень .Не столь различнымеж собой

Сперва взаимной разнотой ;Они друг другу были скучны

; Потом понравились потом Съезжались каждый день верхом

.И скоро стали неразлучны ( )Так люди первый каюсь я

.От делать нечего друзья

XIV .Но дружбы нет и той меж нами ,Все предрассудки истребя ,Мыпочитаем всех нулями

— .А единицами себя ;Мывсе глядим вНаполеоны

Романтич , , арске руже лиру И земље туђ , е и далеке

, Где је проливо суза реке Иопево у тихом миру

Свог увелогживота сету . Пре ношто узе двадесету

XI , У селу где је Евгеније

, Једини да га схвати мого Гозбама селским никад није . ПоклањоЛенски пажњемного

Од суседа је бежо буч них Јер се из њиних прич а хуч них

, , О вину жетви и о псима О косидби и рођ , ацима

Башнису сјала осећ ања Ни песнич , кажестина тајна , , Ни разум ни бистрина сјајна , Па ни вештинашколског знања

Ањинежене нису милеЧ . ак ни толико умне биле

XII , Богат и згодан он је тада

; Комладожења приман свуда Тај обич ; ај у селу влада

Свако је спремо кћ ер да уда , За суседа свог полуруског

Ч им уђ , е говор круга ускогНаврћ е прич , у на осаму

Намомач когживота ч , аму Па зову госта самовару

Ич ; ај му Дуња сипа тада Њојшапћ : " , !" у Дуња пази сада

А затим носе и гитару ( !): Иписне она боже благи

" , О дођ , и ми у дворе драги! "

XIII ' , Ал ето Ленски није хтео , Да робовање прими слатко

, И сОњегином кад се спеоНач . инише познанство кратко

; , И зближише се вал и камен, , Стихови проза лед и пламен

; Нису баш тако много страни Досадни беху први дани

Јер нису били истих ћ , уди' , Ал затим су се снашли боље

Јахали сваки дан у поље . Ипостали баш блискиљуди

( Тако се то и мене печ ) е Из досаде другарство стеч . е

XIV ' , Ал кад се без притворства суди ; Ни том другарству верни нисмо

Нуле су за нас други људи . А јединице само ми смо

19

Евгений Онегин Двуногих тварей миллионы

;Для нас орудие одно .Нам чувство дико и смешно

;Сноснее многих был Евгений , , Хоть он людей конечно знал

, —И вообще их презирал ( )Но правил нет без исключений

Иных он очень отличал .И вчуже чувство уважал

XV .Он слушалЛенского с улыбкой

,Поэта пылкий разговор , ,Иум еще в сужденьях зыбкой , —И вечно вдохновенный взор

;Онегину все было ново Он охладительное слово

В устах старался удержать : Идумал глупо мне мешать

;Его минутному блаженству ;Ибез меня пора придет

Пускай покамест онживет ;Да верит мира совершенству

Простим горячкеюных лет .Июныйжар июный бред

XVI Межими все рождало споры

:Ик размышлению влекло ,Племен минувших договоры

, ,Плоды наук добро и зло ,Ипредрассудки вековые ,И гроба тайны роковые

,Судьба ижизнь в свою чреду .Все подвергалось их суду

Поэт вжару своих суждений, , Читал забывшись между тем

,Отрывки северных поэм ,И снисходительный Евгений

,Хоть их не много понимал .Прилежноюноше внимал

XVII Но чаще занимали страсти

.Умы пустынников моих ,Ушед от их мятежной власти

Онегин говорил об них :С невольным вздохом сожаленья

, Блажен кто ведал их волненья ;Инаконец от них отстал

, ,Блаженней тот кто их не знал — ,Кто охлаждал любовь разлукой

— ; Вражду злословием порой ,Зевал с друзьями и сженой

,Ревнивой не тревожась мукой Идедов верный капитал

.Коварной двойке не вверял

XVIII Когда прибегнеммы под знамя

; Наш узор суНаполеони Двоногих бић а милиони

Оруђ ; а проста сад су за насЧ , . увства су дивља смешна данас

; Сношљив је био Евгеније Мада је људе добро знао

, Па их уопште презирао ; Без изузетка ни то није

Неке је збиља уважаво Иц енио је ч . увство право

XV ; С осмехом он је слушоЛенског

, Надахнут поглед говор буран Песника младог гетингенског

- Иум у суду несигуран МомЕвгенију све је ово

, Изгледало још сасвим ново И трудио се он да спреч и

Хладноћ у својих оштрих реч , и Јершто да туђ ој срећ ? и смета

Доћ и ћ ; е време некаживи ' Инек се песник мало диви

! Свем савршенству овог света Опростимо му варке ове

. Имладих данажар и снове

XVI На препирке и мудровања

; Све их је могло да побуди, , , Науке добро зло и знања

, Иуговоре древних људи, , Судбину живот гробне тајне

, - Ипредрасуде многе трајне По реду ту је све и свашта

. Подвргла суду њина машта , Занесенжаром поезије

Песник је ч ито у то време Са тмурног севера поеме

, Ипажљиви је Евгеније , Иако ништа не разуме

. Све слушаошто боље уме

XVII Занимале су њих и страсти

И сећ о их се Евгеније( ) Спасен одњине бурне власти

. Са уздахомшто сету кријеСрећ ан је ко је за њих знао

, Па их се најзад отресаоСрећ нији ко их не познаје

Ико с ; е врло ретко каје Ко растанцимаљубав леч , и Комржњу сплетком утољава

И с другом и саженом зева Без љубоморе и злих реч ... и

Срећ , ан ко карти своја права На наслеђ . е не поверава

XVIII

20

Евгений Онегин ,Благоразумной тишины

,Когда страстей угаснет пламя Инам становятся смешны

Их своевольство иль порывы , — И запоздалые отзывы

,Смиренные не без труда Мылюбим слушать иногда

,Страстей чужих язык мятежный .Инам он сердцешевелит

Так точно старый инвалид Охотно клонит слух прилежный

,Рассказамюных усачей .Забытый в хижине своей

XIX Зато и пламенная младость

.Неможет ничего скрывать, , Вражду любовь печаль и радость

.Она готова разболтать ,В любви считаясь инвалидом

,Онегин слушал с важным видом, ,Как сердца исповедь любя

;Поэт высказывал себя Свою доверчивую совесть

.Он простодушно обнажал Евгений без труда узнал

,Его любви младую повесть ,Обильный чувствами рассказ

.Давно не новыми для нас

XX, , Ах он любил как в наши лета

; Уже не любят как одна Безумная душа поэта

:Еще любить осуждена, ,Всегда везде одно мечтанье

,Одно привычноежеланье .Одна привычная печаль

,Ни охлаждающая даль ,Ни долгие лета разлуки ,Нимузам данные часы ,Ни чужеземные красы , Нишум веселий ни науки

,Души не изменили в нем .Согретой девственным огнем

XXI , ,Чуть отрок Ольгою плененный

,Сердечных мук еще не знав Он был свидетель умиленный ;Ее младенческих забав

В тени хранительной дубравы ,Он разделял ее забавы

Идетям прочили венцы- , .Друзья соседы их отцы

, ,В глуши под сению смиренной ,Невинной прелести полна

, В глазах родителей она, ,Цвела как ландышпотаенный

Незнаемый в траве глухой

Кадживот наш у дане касне , Под заставу спокојства скрене

Икада страст у нама згасне Ипостану нам смешнењене

, Самовоље и бујне тежње Закаснеле кад прођ у ч - ежње

, , Смирени мада не без труда Слушамо тада с пажњом свуда

И туђ их страсти језик буч , ан ; Те нам то опет срце буди

, , Тако инвалид стари худи Бркоња младих говор звуч ан

Из кута свога с пажњом прати Ич . уљи уши све да схвати

XIX ' Ал зато наша плаха младост Да ч ; ува тајну није склона

, Љубав и мржњу бол и радост ; Разгласи увек радо она

Кољубавни инвалид стари , , Слушо је јунак мој у ствари

Исповест свога друга новог . И тајне срца песниковог

, Наивну савест пунужеља , Ленски је хито да открије

И сазнао је Евгеније Љубавну прич , у пријатеља

Приповест коју красе снови . Што за нас давно нису нови

XX ... А волео је љубав ову ; Ине сретамо данас више

Једино душу песникову : На такву љубав осудише

, , Све исти снови маште исте Вецито старежеље ч исте

; Иувек исти стари јади , Ни далек путшто срце хлади , Ни растанака дуго време , Ни сати које муза тражи Ни туђ , е земље пуне дражи , , Ни гозби хук ни знања семе

Башништа није ни у ч ему .Изменило ту страст у њему

XXI , Још као дете Олги одан

, Са срцемшто је још без рана Он беше сведок благородан

; Забава њених првих дана Он је у крилушумске сене

, Делио радост игре њене А оч еви се блиски стекли . Идеци венца два обрекли У тихом куту дивљег света

Она је пуна ч , , ари жеља , Цветала поред родитеља

Кошто ђурђ евак тајно ц вета

21

Евгений Онегин , .Нимотыльками ни пчелой

XXII Она поэту подарила

,Младых восторгов первый сон Имысль об ней одушевила

.Его цевницы первый стон, !Простите игры золотые

,Он рощи полюбил густые, ,Уединенье тишину

, , ,Иночь и звезды и луну, ,Луну небесную лампаду

Которой посвящали мы ,Прогулки средь вечерней тьмы

, ...И слезы тайных мук отраду Но нынче видим только в ней

.Замену тусклых фонарей

XXIII , ,Всегда скромна всегда послушна ,Всегда как утро весела

,Какжизнь поэта простодушна ;Как поцелуй любви мила

, , ,Глаза как небо голубые, ,Улыбка локоны льняные

, , ,Движенья голос легкий стан ... Всё в Ольге но любой роман

Возьмите и найдете верно : ,Ее портрет он очень мил

,Япрежде сам его любил .Но надоел он мне безмерно

, ,Позвольте мне читатель мой .Заняться старшею сестрой

XXIV ...Ее сестра звалась Татьяна

Впервые именем таким Страницы нежные романа

.Мысвоевольно освятим ? , ;Ичтож оно приятно звучно

, , Но с ним я знаю неразлучно Воспоминанье старины

! Иль девичьей Мы все должны: Признаться вкусу очень мало

У нас и в наших именах( );Не говорим уж о стихах

,Нам просвещенье не пристало Инам досталось от него

, — .Жеманство больше ничего

XXV, .Итак она звалась Татьяной

,Ни красотой сестры своей Ни свежестью ее румяной .Не привлекла б она очей

, , ,Дика печальна молчалива ,Как лань лесная боязлива Она в семье своей родной

.Казалась девочкой чужой Она ласкаться не умела

Скривен у густој трави села Од лептирова и од пч . ела

XXII Заносе прве младе крви

; Њему је она даровала Ифрула му је уздах први

Сањарећ . и о Олги дала , , ! Сад збогом игре златне пусте

, Он воли садашуме густеСамоћ , , у сету и тишину

, Звезде и ноћ и месеч , ину , Имесец неба луч , у сјајну

Ч ијој смо и ми некад моћ и Давали данак будних ноћ и

- , Ирадост јада сузу тајну А сад је нама он за мрака

. Замена слабих светиљака

XXIII , Увек је скромна увек вредна

; И весела ко јутро била Ко песников је живот ч , една . Ко пољубац је била мила

, Косе јој беху боје ланаОч , и ко плаво небо дана

, ... Покрети гипки а струк ломан’ Ал узмите ма који роман

Инаћ и ћ ете саздан верно . ИОлгин портрет Он је мио , - Идраг је мени некад био

. Па додијао неизмерно' Дозвол те да вас мало боље

. Забавим сестром нашеОље

XXIV ; Татјана јој се сестра звала

- , Први пут име то ТатјанаЋ удљива муза сад је далаЛич ; ности некој из романа

? - , Пашта Зар није складно звуч ? но' , Ал знам ја с њим је неразлуч но

Сећ , ање на дах ропских соба . На слушкиње и древно доба

, Наш свет имена ружна даје Укуса код нас мало има

( ), Поготово у стиховима , А просвета нам не пристаје - - Ими смо одње машта рекли

Извештач . еност само стекли

XXV , , , Она се дакле Тања звала

Ч ар и свежину сестре њене Природа Тањи није дала

; Да тим на себе поглед скренеЋ , , утљива дивља сети рада

, Бојажљива ко срна млада Сред породич ног топлог крила

Ко туђ . инка је она била

22

Евгений Онегин , ;К отцу ни к матери своей

, Дитя сама в толпе детей Играть и прыгать не хотела

Ичасто целый день одна .Сидела молча у окна

XXVI, Задумчивость ее подруга

,От самых колыбельных дней Теченье сельского досуга

.Мечтами украшала ей Ее изнеженные пальцы ; ,Не знали игл склонясь на пяльцы

Узоромшелковым она .Не оживляла полотна

,Охоты властвовать примета С послушной куклою дитя

Приготовляетсяшутя — ,К приличию закону света И важно повторяет ей

.Уроки маменьки своей

XXVII Но куклы даже в эти годы

;Татьяна в руки не брала , Про вести города про моды

.Беседы с нею не вела Ибыли детские проказы

: Ей чужды страшные рассказы Зимою в темноте ночей

.Пленяли больше сердце ей Когдаже няня собирала

ДляОльги наширокий луг ,Всех маленьких ее подруг

,Она в горелки не играла ,Ей скучен был и звонкий смех

.Ишум их ветреных утех

XXVIII Она любила на балконе

,Предупреждать зари восход Когда на бледном небосклоне ,Звезд исчезает хоровод

,И тихо край земли светлеет, , ,И вестник утра ветер веет .И всходит постепенно день

, Зимой когда ночная тень ,Полмиром доле обладает

,Идоле в праздной тишине ,При отуманенной луне

,Восток ленивый почивает В привычный час пробуждена

.Вставала при свечах она

XXIX ;Ей рано нравились романы

;Они ей заменяли всё Она влюблялася в обманы

.ИРичардсона и Руссо ,Отец ее был добрый малый

Дамази се не беше склона ; Крај оца и крај мајке своје

Са децом ко и самашто је Да скач ; е није хтела она

Ч , , есто у прозор загледана Сањарила је ц . елог дана

XXVI - - Сањарење њен знанац стари

Одмладости је њене ране Красило маштом пуном ч ари

, . Доконе дуге селске дане ; Прсти јој иглу нису знали

Да украшава ђерђ ев мали - Свиленомшаром није она

. Никада била много склона Тањи је драже било тада

Да се са добром луткоммалом Спрема у игри и сашалом

За законшто у свету влада Ида јој даје опомене

Од своје маме науч . ене

XXVII ' , , Ал сад у овим годинама ; За лутке више није знала

О вестима и моди дама . Сањима није расправљала

; Несташлуци јој беху страни Страшних су прич а древни дани

У тами зимске ноћ и снене . Обузимали мислињене

А кад би дадиља довела На ливаду из околине

Децу да Олги друштво ч , ине Тања да игра није хтела

Иклонила се смеха звуч ног И забављањањиног буч . ног

XXVIII Она је радо на балкону

Ч екала кад ћ , е зора плава Када на белом небосклону

Сазвежђ а коло ишч , езава И светлост се видикомшири , И весник јутра ветар пири . Иприкрада се дан полако

, Зими кад ноћ и крило лако , Над земним крајем дуже влада

Идуже спава у тишини Намаглич астој месеч ини

- Лењиви исток ч , ак и тада По навици у исте ч , асе

При свећ . и Тања дизала се

XXIX Роман је био радост њена

, Инакнада за све а она , У варке беше заљубљена У Русоа и Рич . ардсона

23

Евгений Онегин ;В прошедшем веке запоздалый

;Но в книгах не видал вреда, ,Он не читая никогда Их почитал пустой игрушкой

,Ине заботился о том Какой у дочки тайный том

.Дремал до утра под подушкой Женаж его была сама

.От Ричардсона без ума

XXX Она любила Ричардсона

, ,Не потому чтобы прочла , Не потому чтоб Грандисона

;ОнаЛовласу предпочла ,Но в старину княжна Алина ,Ее московская кузина

.Твердила часто ей об них В то время был ещежених

, ;Ее супруг но по неволе ,Она вздыхала по другом

Который сердцем и умом :Ей нравился гораздо боле

,Сей Грандисон был славныйфрант .Игрок и гвардии сержант

XXXI , Как он она была одета

;Всегда по моде и к лицу, ,Но не спросясь ее совета

.Девицу повезли к венцу, ,И чтоб ее рассеять горе

Разумныймуж уехал вскоре , ,В свою деревню где она

,Бог знает кем окружена ,Рвалась и плакала сначала

;С супругом чуть не развелась ,Потом хозяйством занялась

.Привыкла и довольна стала :Привычка свыше нам дана

.Замена счастию она

XXXII ,Привычка усладила горе

;Не отразимое ничем Открытие большое вскоре

:Ее утешило совсем Она меж делом и досугом

, Открыла тайну как супругом ,Самодержавно управлять

.И все тогда пошло на стать ,Она езжала по работам

,Солила на зиму грибы , ,Вела расходы брила лбы

,Ходила в баню по субботам —Служанок била осердясь

.Все это мужа не спросясь

XXXIII, Бывало писывала кровью

Њен отац беше ч , овек мали , У прошлом веку заостали

Он књиге није никад ч ито ' ; Ида л суштетне није пито

Сматро је да су игра права Ињега није било брига

Каква код ћ ерке тајна књига . Под јастуком до јутра спава

? - Амати била је и она Без памети од Рич . ардсона

XXX , Да волела је Рич , ардсона' , Ал нешто му је дела знала

Ишто је више Грандисона , НоЛовласа симпатисала

Већ затошто је њена стрина Московска кнегиња Алина

. Њој напунила главу тиме Младожења је још те зиме

: Њен супруг био да уздише За другим тад је она стала

, , Што јој се свидо то је знала ; Умом и срцеммного више

Тај Грандисон је био красан . Кицош и коцкар првокласан

XXXI Ко он и она с пуно склада , Помоди беше одевена' Ал другом су је дали тада

. Без пристанка и знањањена Ида утиша јаде њене

Разложнимуж се брже крене , , У своје село где је жена

, Сам бог зна киме окружена , Плакала дуго ноћ , у бдила

, Да се разведе најпре хтела А затим кућ , у преузела ; И задовољна најзад била

Навика увек с неба слећ е Ко замена кад нема срећ . е

XXXII Та навика је утишала , Јад којем лека није било

, , А сасвим ју је богу хвалаОткрић ; е једно утешило

, , Уз одмор труд и бригу трајнуДокуч : ила је важну тајну

; Како да мужем сасвим влада И све набоље пођ . е тада

Са вољом послу свом је пришла , Ирасходима управљала , За казну је у војску слала , На купање је петком ишла

- Служавку тукла кад дотужа Не питајућ . и за то мужа

XXXIII

24

Евгений Онегин ,Она в альбомы нежных дев

ЗвалаПолиноюПрасковью ,И говорила нараспев

,Корсет носила очень узкий ИрусскийН как N французский

;Произносить умела в нос :Но скоро все перевелось

, , ,Корсет альбом княжну Алину Стишков чувствительных тетрадь

: Она забыла стала звать Акулькой прежнююСелину

Иобновила наконец .На ватешлафор и чепец

XXXIV ,Номуж любил ее сердечно

,В ее затеи не входил ,Во всем ей веровал беспечно

;А сам в халате ел и пил ;Покойножизнь его катилась

Под вечер иногда сходилась ,Соседей добрая семья

,Нецеремонные друзья , ,Ипотужить и позлословить .Ипосмеяться кой о чем

; Проходит время между тем ,Прикажут Ольге чай готовить

, ,Там ужин там и спать пора .И гости едут со двора

XXXV Они хранили вжизни мирной

;Привычки милой старины У них на масленицежирной

;Водились русские блины ;Два раза в год они говели

,Любили круглые качели , ;Подблюдны песни хоровод

, ,В день Троицын когда народ, ,Зевая слушает молебен

Умильно на пучок зари ;Они роняли слезки три

,Им квас как воздух был потребен И за столом у них гостям

.Носили блюды по чинам

XXXVI .И так они старели оба Иотворились наконец

,Перед супругом двери гроба .Иновый он приял венец

,Он умер в час перед обедом ,Оплаканный своим соседом

Детьми и верноюженой, .Чистосердечней чем иной

,Он был простой и добрый барин , ,И там где прах его лежит

:Надгробный памятник гласит , ,Смиренный грешник ДмитрийЛарин

,Господний раб и бригадир

Некад је она крвљу знала , Да краси стране споменара

Прасковију Полином звала , Ипевала кад разговара

Носила стезник сасвим уско ИрускоН ко N француско

. Умела кроз нос да проплете' ; Ал све се брзо преокрете

И забораву сад је дала, ; Албуме корсет иПолину

А некадашњу је Селину , Акуљком опет просто звала

Инајзад ватом поставила Халат и ч . епац свој од тила

XXXIV , Њен супруг ју је обожаво

У ћ . уди јој се није плео , , Верово јој је мирно спаво

, , У халату је пио јео ; Иживот му је мирно теко

Понекад би се кодњих стеко Круг обич , , них но присних лица

; Суседа добрих породица , , Да себежале друге куде

И забаве се којеч , име Па прођ е веч , е дуге зиме

А дотле већ и ч ; ај им нудеВећ веч , ери већ , сну је време

Па се и гости кућ . и спреме

XXXV , Живот се њихов тих и ч , астан

: Држо предања и старина Кодњих је увек тигањмастан

; Омрсу био препун блина ; Ипостили су без омашке

Волели кола иљуљашке . И гатање и песме хора

, На Тројицу кад бдења спора , С досадом слуша пук недужан

Они су лили тад из ока ; Три сузе на струк босиока

, Ко ваздух квас им беше нужан , , Икодњих су при јелу вину

Служили госте према ч . ину

XXXVI . И старили су тако они

Тад мужа позва тама гроба . Под нови венац да се склони

, У подневно је умро доба ; Баш кад су га на обед звали

, Суседи су га оплакали Деца ижена пуна туге

. Искреније но многе друге " " Он беше прост и добар барин

И тамо где прах његов снива Надгробна плоч : а стоји сива

, Смирени грешникДмитарЛарин

25

Евгений Онегин .Под камнем сим вкушает мир

XXXVII ,Своим пенатам возвращенный

ВладимирЛенский посетил ,Соседа памятник смиренный

;И вздох он пеплу посвятил .Идолго сердцу грустно было

«Рооr Yorick! — . —молвил он уныло .Он на руках меня держал

Как часто в детстве я играл !Его Очаковской медалью

,ОнОльгу прочил за меня : ?..»Он говорил дождусь ли дня

, ,И полный искренней печалью Владимир тутже начертал

.Ему надгробныймадригал

XXXVIII И тамже надписью печальной

, ,Отца и матери в слезах ...Почтил он прах патриархальный

! Увы нажизненных браздах ,Мгновеннойжатвой поколенья

,По тайной воле провиденья, ;Восходят зреют и падут

...Другие им вослед идут Так наше ветреное племя

, , Растет волнуется кипит .Ик гробу прадедов теснит

, ,Придет придет и наше время Инаши внуки в добрый час

!Измира вытеснят и нас

XXXIX ,Покамест упивайтесь ею

, !Сей легкойжизнию друзья Ее ничтожность разумею

;Имало к ней привязан я ;Для призраков закрыл я вежды

Но отдаленные надежды :Тревожат сердце иногда

Без неприметного следа .Мне было б грустно мир оставить

, ;Живу пишу не для похвал , , Но я бы кажется желал

,Печальныйжребий свой прославить , ,Чтоб обо мне как верный друг

.Напомнил хоть единый звук

XL - ;Ичье нибудь он сердце тронет, ,И сохраненная судьбой

, Быть может в Лете не потонет, ;Строфа слагаемая мной

( !),Быть может лестная надежда Укажет будущий невежда

Намой прославленный портрет : - !Имолвит то то был поэт

,Примижмои благодаренья

Господњи раб и бригадир Под овом плоч ом нађ . е мир

XXXVII Међ у пенате кад је своје

, Стигао Ленски издалека Гроб суседов посетио је

. И стекла га је туга нека . Том пепелу је уздах дао

"Рoor Yorick! - - он је шапутао Ко дете сам му ч есто пута

Скидао орден са капута ! Иигро му се на рукама

; Олгу је мени хтео дати : ' Пито се да л ћ е доч ?... екати

, , ИЛенски ту у сенци храма Написа с тугом и сажаром

. Надгробну песму знанцу старом

XXXVIII Ту је пред једним гробом тужним

Ипраху свога оца јадног . Одао пошту болом дужним

На браздамаживота хладног Судбине воља тако мења

; Ко краткежетве поколења , , И свако одњих класа вене . А нова иду да га смене

Тако и наше младо племе Буја и кључ а као бура

, Идедове ка гробу гура' Ал доћ и ћ , е и наше време

Иунука ћ е наших ч ета . Одгурати и нас са света

XXXIX , А дотле нек вас браћ , о славна

; Опија лакиживот мало За мене он је ствар ништавна

. Иније ми доњега стало , Од варки ја сам скрио зене' Ал дира још понекад мене

. Заборављених нада снага Јер тешко ми је да без трага

Оставим свет иживот ц ; ео' ; Ал не пишем ја хвалежудан

Свој тужни удес и век ч удан , Да прославим бих можда хтео , , Па да на мене ко друг предан

. Подсети људе бар звук један

XL Можда ћ е вољом ч удне срећ е

Неч ије срце он да троне Иможда на дно Лете нећ е

! Звук строфа мојих да потоне Једном ћ , , е можда мудра лица

Будућ а нека незналицаРећ : и пред мојом славном сликом

! То беше песник над песником

26

Евгений Онегин ,Поклонник мирных аонид

, О ты чья память сохранит ,Мои летучие творенья

Чья благосклонная рука !Потреплет лавры старика

ГЛАВАТРЕТЬЯ

Elle etait fille, elle etait amoureuse. Malfilatre.

I« ? !»Куда Уж эти мне поэты— , , .Прощай Онегин мне пора« ; Яне держу тебя но где ты

?»Свои проводишь вечера— . — « .УЛариных Вот это чудно

! Помилуй и тебе не трудно ?»Там каждый вечер убивать

— . — « .Нимало Не могу понять , :Отселе вижу что такое

- ( , ?),Во первых слушай прав ли я, ,Простая русская семья

,К гостям усердие большое, Варенье вечный разговор

, , ...»Про дождь про лен про скотный двор

II— .Я тут еще беды не вижу« , , ».Да скука вот беда мой друг— ;Ямодный свет ваш ненавижу

,Милее мне домашний круг ... — « !Где я могу Опять эклога

, , .Да полно милый ради бога ? : .Ну чтож ты едешь оченьжаль, , ; Ах слушай Ленский да нельзя ль

,Увидеть мне Филлиду эту , ,Предмет и мыслей и пера

, И слез и рифм et cetera?.. ». — . — Представь меня Тышутишь

« ».Нету— . — « ?» — .Я рад Когдаже Хоть сейчас

.Они с охотой примут нас

III. —Поедем

,Поскакали други; Явились им расточены

Порой тяжелые услуги .Гостеприимной старины

:Обряд известный угощенья ,Несут на блюдечках варенья

На столик ставят вощаной .Кувшин с брусничною водой

. . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . .

, Захвалност прими с моје руке, Ти поклонич , е музе сетне

Ч ији ћ е пажљив ум да сретне И сач , ува мој стих и звуке

Ч ија ћ е рука или говор . Обновити мој стари ловор

ТРЕЋ АГЛАВА

Elle était fille, elle était amoureuse. Malfilâtre

I " Куда ћ , ? , ! " - еш Ленски Ви поети" , Извини већ ". - је време моје" , Не држим те ја али где ти

Проводиш свако веч ?"- е своје" ." - " , КодЛариних Е то ме ч ; уди

, , Зар није глупо сам просуди Да тамо траћ иш веч ? " - е свако

" ". - " ; Нимало Баш не схватам какоВећ ... видим како то изгледа

Све срдач , на и проста лицаОбич ; на руска породица

, Дом гостољубив и пун реда Слатко при веч ном разговору

, ..." – О киши лану и о тору

II " ." - Па не видим ја зла у томе" ?" - Досада зло за тебе није"Туђ сам ја вишем свету твоме

Идомаћ и круг дражими је ..." - " ! Где могу Опет сад еклога

, , ! Побогу драги доста тога? ? . Па Идеш Жаоми је много, , , ' Ах збиља Ленски да л бих мого , Да видим ону коју хвалиш

, , Филиду ту твог ума пера, et Стихова суза cetera? ." - " ?' Упознај ме с њом Ти сешалиш

" ." - " , , ! Не О па хајде сада сврати Са пажњом ћ е нас доч . екати

III ." Хајдемо

. Лете дрошкењине . Појавише се Расипају

Услуге љубазне старине Што ч . есто јако скупо стају

Ч ин угошћ , , , ења ево кружи , У зделама се слатко служи И зањих се крај стола нач е

Воштани крч аг боровњач . е. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

27

Евгений Онегин. . . . . . . . . . . . . .

IV Они дорогой самой краткой

.Домой летят во весь опор Теперь подслушаем украдкой :Героев наших разговор

— , ? . —Ну чтож Онегин ты зеваешь« , ». — Привычка Ленский Но скучаешь

- . — « , .Ты как то больше Нет равно ;Однако в поле уж темно! , , !Скорей пошел пошел Андрюшка

!Какие глупые места : ,А кстати Ларина проста

;Но очень милая старушка: Боюсь брусничная вода

.Мне не наделала б вреда

V: ?»Скажи которая Татьяна

— , , Да та которая грустна , ,Имолчалива как Светлана

. —Вошла и села у окна« ?»Неужто ты влюблен в меньшую— ? — « ,А что Я выбрал бы другую

, , .Когда б я был как ты поэт .В чертах у Ольгижизни нет

- - :Точь в точь в ВандиковойМадоне, ,Кругла красна лицом она

Как эта глупая луна ».На этом глупом небосклоне

Владимир сухо отвечал .Ипосле во весь путь молчал

VI Меж темОнегина явленье

УЛариных произвело На всех большое впечатленье

.И всех соседей развлекло .Пошла догадка за догадкой

,Все стали толковать украдкой, ,Шутить судить не без греха ;Татьяне прочитьжениха

,Иные даже утверждали ,Что свадьба слажена совсем

,Но остановлена затем .Что модных колец не достали

О свадьбе Ленского давно .У них уж было решено

VII Татьяна слушала с досадой

; Такие сплетни но тайком С неизъяснимою отрадой

;Невольно думала о том ;И в сердце дума заронилась

, .Пора пришла она влюбилась Так в землю падшее зерно

.Весны огнем оживлено ,Давно ее воображенье

. . . . . . . . . . . . . .

IV ' , Ал ево они кућ , и лете

, Носе их касом кола лака Па хајде бар да ослушнете

: Разговор наша два јунака" , ? , ?" - Но шта је Зеваш Евгеније" , ". - " Навика Ленски Ко да ти је

?" - " ." Досадније но пре Нимало И тако већ је веч . е пало

, , ! Андрјушка брже ето мракаВећ . ми је глупих места доста

, ТаЛарина је мало проста' . Ал ипак врло мила бака

Боровњач ; е се оне бојимОтежаћ . е ми соком својим

V , ? " - Кажими која је Татјана

" , Па она што је невесела Ушла и сетна ко Светлана

Крај прозора без реч ". - и села" ?" - И ти си срце младој дао" ?" - " Што Ја бих другу изабрао

. Када бих ко ти песник био , ЛикОлгин је зацело мио

' Ал подсећ ; а на мртву слику Румена је и пуна она

, Баш ко ВандајковаМадона' ". Ил глупи месец на видику

Владимир нешто сухо реч е Ић утао је село веч . е

VI Долазак овај мог јунака

( ?) КодЛариних је што бих крио , Створио много утисака

. А суседе је забавиоНагађ ; ања су текла крадом

Свуда се о том прич а с надом ; Ине без грешке свако суди

, Женика Тањи нашлиљуди А неки ни то нису крили

Да ћ , е и свадба скороњена , , , Али је кажу одложена

. Јер прстен нису набавили О свадбиЛенског већ се давно

. Говорило у друштву јавно

VII С досадом те је беспослице

, ' Слушала Тања ал је крадом Мислила о том нехотице

, Са нејасном и слатком надом Та мисао до срца прођ : е

- Заљубила се време дођ . еПролећ е тако буди врело

. У топлој земљи зрно зрело Давно је њена машта будна

28

Евгений Онегин ,Сгорая негой и тоской ;Алкало пищи роковой

Давно сердечное томленье ;Теснило ей младую грудь

... - ,Душаждала кого нибудь

VIII ... ;Идождалась Открылись очи

: !Она сказала это он! ,Увы теперь и дни и ночи

,Ижаркий одинокий сон ; Все полно им все деве милой Без умолку волшебной силой

. Твердит о нем Докучны ей ,И звуки ласковых речей .И взор заботливой прислуги ,В уныние погружена

Гостей не слушает она ,Ипроклинает их досуги

Их неожиданный приезд .Ипродолжительный присест

IX Теперь с каким она вниманьем ,Читает сладостный роман

С какимживым очарованьем !Пьет обольстительный обман

Счастливой силоюмечтанья ,Одушевленные созданья

,ЛюбовникЮлии Вольмар- ,Малек Адель и де Линар

, ,ИВертер мученик мятежный ,Ибесподобный Грандисон

, —Который нам наводит сон Все для мечтательницы нежной

,В единый образ облеклись .В одномОнегине слились

X ?Воображаясь героиной

,Своих возлюбленных творцов, , ,Кларисой Юлией Дельфиной

Татьяна в тишине лесов ,Одна с опасной книгой бродит

Она в ней ищет и находит , ,Свой тайныйжар свои мечты

,Плоды сердечной полноты , Вздыхает и себе присвоя

, ,Чужой восторг чужую грусть В забвеньешепчет наизусть

...Письмо для милого героя , ,Но наш герой кто б ни был он .Уж верно был не Грандисон

XI ,Свой слог на важный лад настроя

, Бывало пламенный творец Являл нам своего героя

.Как совершенства образец ,Он одарял предмет любимый

Кроз нежну тугу непрестану ; Тражила своју кобну храну

Иљубавна је патња ч удна , Стезала младе груди стога

А душа ч ... , екала ма кога

VIII Идоч ; ; екала оку свану

: ! , Рекла је то је он и сада, Авај у ноћ , и и на дану

, - Икад је ретки сан савлада Све сада овом срцу драгом

Оњему прич а ч , удном снагом Идосадне су јој и муч не

Нежности пуне реци звуч не Ибрижне оч ; и слушкињине

, Утонула у тугу она Не слуша госте свог салона

И залудице кунењине Доласке буч , , не изненадне . Седељке дуге и досадне

IX Са каквом пажњом сад Татјана

Надљубавним романом бдије Икакоживо оч арана

! Заводљив отров његов пије , , Маштања снагом снагом снова

: Оживљена створења ова- , Малек Адел уз ДеЛинара

, ИВертер патник тај пун ч , ара , Волмар крај своје љубавнице

, ИГрандисон тај узор људи( ) - Што сад у нама дремеж буди

Сви они сад су исто лице : За сањалицу нежну били

. УОњегина су се слили

X Умашти као хероина

, Писаца драгихживог ума , ' , Као Клариса ил Делфина

Татјана у дубинешума ... С опасном књигом сама слази

Ту тражи она и налази , Свој тајнижар и снове своје

. У пуном срцушто се поје , , Присваја сада лако жедно

Туд бол и срећ , у душањена Ионашапћ е занесена

. Јунаку драгом писмо једно ( ?) Али наш јунак што бих крио

. Грандисон збиља није био

XI Некад је сваки писацживо Јунака свог у првој глави

Свеч аним стилом описиво . Ко савршенства узор прави

Снабдево је то бић е ч , едно

29

Евгений Онегин ,Всегда неправедно гонимый , Душой чувствительной умом

.Ипривлекательным лицом ,Питаяжар чистейшей страсти Всегда восторженный герой

,Готов былжертвовать собой Ипри конце последней части

,Всегда наказан был порок .Добру достойный был венок

XII ,А нынче все умы в тумане

,Мораль на нас наводит сон — ,Порок любезен и в романе

.И там уж торжествует он Британской музы небылицы

,Тревожат сон отроковицы И стал теперь ее кумир

,Или задумчивый Вампир , ,ИлиМельмот бродяга мрачный , ,Иль Вечныйжид или Корсар .Или таинственный Сбогар

Лорд Байрон прихотью удачной Облек в унылый романтизм

.Ибезнадежный эгоизм

XIII , ?Друзья мои чтож толку в этом

, ,Быть может волею небес ,Яперестану быть поэтом ,Вменя вселится новый бес, ,И Фебовы презрев угрозы

;Унижусь до смиренной прозы Тогда роман на старый лад

.Займет веселый мой закат Немуки тайные злодейства

,Я грозно в нем изображу Но просто вам перескажу

,Преданья русского семейства Любви пленительные сны

.Да нравы нашей старины

XIV Перескажу простые речи

- ,Отца иль дяди старика Детей условленные встречи

, ;У старых лип у ручейка ,Несчастной ревности мученья

, ,Разлуку слезы примиренья , Поссорю вновь и наконец

...Яповеду их под венец ,Я вспомню речи неги страстной

,Слова тоскующей любви Которые в минувши дни

У ног любовницы прекрасной ,Мне приходили на язык

.От коих я теперь отвык

XV, !Татьяна милая Татьяна

, Гоњено увек неправедно , Искреном душом умом тач ним

Илицем благим и привлач . ним Пун само ч истих осећ , аја

Јунак је његов млад и смео , Дажртвује се увек хтео

, Инајзад негде око краја , Порок је увек кажњен био

. А леп се венац добру вио

XII ; А сад нас магла обавија

; Нас од морала дремеж хвата ; Иу роману порок прија ! И ту му данасшире врата

Британске музе лажи новеДевојч ицама кваре снове

Иидоли су сада њени' , Ил Вампир онај замишљени' , , Ил Мелмот скитац онај худи' Ил Веч , ' ниЖид ил Гусаржуч , ни' Ил Сбогар мраћ , ни недокуч , ни

АБајрон својом срећ ном ћ удиОблач и крајњи егоизам

У намргођ . ен романтизам

XIII ', , Ал пријатељи ч ? ему све то

, Презревши претње бога ФебаПрестаћ , , у и ја можда ето

, Да будем песник вољом неба Умене нови враг ћ е ућ , и У прозу ћ у се ја повућ и И тад ћ е залазак мој скроман

. Да испуни старински роман' Ал нећ е тајни страх убице ; Да опише то дело славно

Препричаћ у вам једноставно Предања руске породице Љубавне снове пуне ч ари

Иобич '. аје дана стари

XIV Препричаћ у вам прич е знане

’ , Оца ил стрица мог са села Састанке младих заказане

, , Крај старих липа поред врела , Болљубоморешто све мења

, , Растанке сузе помирења Па ћ у их опет завадити

И венац ћ ... у им најзад свити Ја памтим реч , , и нежне страсне

Љубави болне реч , и знане Што су у оне прошле дане Крај ногу љубавнице красне

. С језикаживо текле мога' . Ал одвикох се ја од тога

XV , ! Татјана вољена Татјана

30

Евгений Онегин ;С тобой теперь я слезы лью

Ты в руки модного тирана .Уж отдала судьбу свою

, ; Погибнешь милая но прежде Ты в ослепительной надежде

,Блаженство темное зовешь ,Ты негужизни узнаешь ,Ты пьешь волшебный яджеланий

:Тебя преследуют мечты Везде воображаешь ты

;Приюты счастливых свиданий, Везде везде перед тобой

.Твой искуситель роковой

XVI ,Тоска любви Татьяну гонит

,И в сад идет она грустить ,И вдруг недвижны очи клонит .Илень ей далее ступить

, Приподнялася грудь ланиты ,Мгновенным пламенем покрыты

,Дыханье замерло в устах , ...И в слухешум и блеск в очах

; Настанет ночь луна обходит ,Дозором дальный свод небес

И соловей во мгле древес .Напевы звучные заводит Татьяна в темноте не спит

:И тихо с няней говорит

XVII« , : !Не спится няня здесь так душно

».Открой окно да сядь ко мне— , , ? — « ,Что Таня что с тобой Мне скучно

».Поговорим о старине— , ? , ,Очемже Таня Я бывало

Хранила в памяти не мало , Старинных былей небылиц

;Про злых духов и про девиц , :А нынче все мне тёмно Таня

, . ,Что знала то забыла Да !Пришла худая череда... — « , ,Зашибло Расскажимне няня

:Про ваши старые года ?»Была ты влюблена тогда

XVIII— , , ! И полно Таня В эти лета

;Мыне слыхали про любовь А то бы согнала со света

. —Меня покойница свекровь« , ?»Да какже ты венчалась няня— , , . Так видно бог велел Мой Ваня

, ,Моложе был меня мой свет .А было мне тринадцать лет

Недели две ходила сваха , Кмоей родне и наконец

.Благословил меня отец ,Я горько плакала со страха

Мне с плачем косу расплели

; Над тобомми је суза пала Судбину тужну својих дана

. Тирану модном ти си далаПропашћ , , ' еш драга ал пре тога

У слепој нади срца свога Тижелиш срећ , у кобне страсти

, Упознајешживота сластиЧ , аробни отровжеља пијеш

И свуда срећ них састајања Ти уточ , , ишта видиш Тања Сањиме где ћ ; еш да се скријеш

у свему види твоја душа . Тог кобног духашто те куша

XVI Љубавна патња Тању гони

; Ипошла је у врт да тужи Наједном земљи оци клони

Малаксала да пут проду ; жи Надимају се прса њена

; И сва је ватром обливена , Замро јој дах и стао ум

, ... У оку сјај у ухушум Наступа ноћ ; и месец бдије

, Надгледа неба даљни свод У гранама славуја род

Извија звуч ; не мелодије У тами Тања још не спава : И своју даду ословљава

XVII " Не спава ми се ноћ , ! ас нано

..." - "Отвори прозор Хоћ , , у радо' , ? " - Ал шта је то са тобом рано

" ... , Досада хајде прич , !" - ај дадо" Оч , ? ему Тања Пре сам знала

, Збитија безброј многошала И гатки о злим духовима ... Идевојкама сад оњима

Већ ... , , ништа не знам све се Тања ; Заборавилошто се знало

; На зло се многоштошта дало ..." - "Издаје разум Прич , , ај њања

У вашаминула времена ? " – Јеси ли била заљубљена

XVIII " ! Откуда Нисам ја ни знала

, За љубав у тим годинама Јер би ме у гроб отерала

." - Свекрва моја или мама" ? ?" - Иудала си се А како" , Господ је кћ , ; ери хтео тако

, , Мени је тринаест било Тања ; Јошмлади био је мој Вања Две недеље је једна снага

У нашу куцу навраћ ала ; Иблагослов је својта дала

, Горко сам плакала од страха Уз плач , су косу ми расплели

31

Евгений Онегин .Да с пеньем в церковь повели

XIX ...И вот ввели в семью чужую

... —Да ты не слушаешь меня« , , , ,Ах няня няня я тоскую

, :Мне тошно милая моя , !..»Яплакать я рыдать готова

— , ;Дитя мое ты нездорова !Господь помилуй и спаси

, ...Чего ты хочешь попроси ,Дай окроплю святой водою

... — « :Ты вся горишь Я не больна... , ... ».Я знаешь няня влюблена

— , ! —Дитя мое господь с тобою Иняня девушку с мольбой

.Крестила дряхлою рукой

XX« », — Я влюблена шептала снова

.Старушке с горестью она— , .Сердечный друг ты нездорова« : ».Оставь меня я влюблена

Имежду тем луна сияла И томным светом озаряла

,Татьяны бледные красы ,Ираспущенные власы , Икапли слез и на скамейке

,Пред героиней молодой ,С платком на голове седой

;Старушку в длинной телогрейке И все дремало в тишине

.При вдохновительной луне

XXI И сердцем далеко носилась

, ...Татьяна смотря на луну ...Вдруг мысль в уме ее родилась

« , .Поди оставь меня одну, , , ,Дай няня мне перо бумагу

; ;Да стол подвинь я скоро лягу». .Прости И вот она одна

. .Все тихо Светит ей луна, ,Облокотясь Татьяна пишет

,И все Евгений на уме И в необдуманном письме

.Любовь невинной девы дышит , ...Письмо готово сложено! ?Татьяна для когож оно

XXII ,Я знал красавиц недоступных

, , ,Холодных чистых как зима, ,Неумолимых неподкупных

;Непостижимых для ума ,Дивился я их спеси модной

,Их добродетели природной, , ,И признаюсь от них бежал, , И мнится с ужасом читал

:Над их бровями надпись ада

Уз песму ц ркви ме повели

XIX Иу туђ , ... род увели рано

?" - " , , .. Ти не слушаш Ах дадо није , , Тугује моје срце нано

Рођ , ена моја сад да ми је Да исплач !..." - ем све сузе своје

" , ! Ти ниси здрава дете моје, , ! Помилуј Боже и сахрани

Шта хоћ , еш ч , ... едо кажи нани ... ..." - Сва гориш ево воде свете

" ; Ја нисам болесна ни снена, ... ... !" Знаш дадо ја сам заљубљена

" , , ! " - О Господ био с тобом дете Идадиља је с немимжаром

. Крстила Тању руком старом

XX " ", - Ја волим дади дошаптава

; Питомица сирота њена" , , !" - Ти мила моја ниси здрава" , ". Пусти ме ја сам заљубљена

Месец је сјао нов над гајем Иозараво тужним сјајем

, Тањине косе расплетенеЧ ари лепоте сетне њене

И старицушто с брижнимжаром Предњом у ноћ и седи бледој

, Са марамом на глави седој У кафтану дугач , ... ком старом И све је снило у тишини

На надахнутој месеч . ини

XXI Посматрајућ и месеч , ину

, Далеко Тања срцем блуди' : Ал мисао у глави сину

" , , , Сад иди дадо добра буди Примакни сточић ближе свећ ... и

... Идај ми перо сад ћ у лећ ." и . Иево најзад Тање саме

. , Тишина Месец сја из таме А налакћ ; ена Тања пише

, На уму јој је Евгеније Порукањенаљубав крије

Ич едном страшћ . у она дише' ... Ал готово је писмоњено

, ? Татјана ком је намењено

XXII Лепотице сам знао многе

Хладне ко ч ; исте зиме снежне, Негањиве свеч , ане строге

. И самом уму недосежне Задивљен таштом ћ удињином

, Ињином природном врлином Да побегнем одњих сам хито

И сњиховог сам цела ч ито : Натписшто с пакла плашиљуде

32

Евгений Онегин .Оставь надежду навсегда

,Внушать любовь для них беда .Пугать людей для них отрада

, Быть может на брегах Невы .Подобных дам видали вы

XXIII Среди поклонников послушных

,Других причудниц я видал Самолюбиво равнодушных

.Для вздохов страстных и похвал ?Ичтож нашел я с изумленьем

, Они суровым повеленьем ,Пугая робкую любовь

Ее привлечь умели вновь ,По крайней мере сожаленьем По крайней мере звук речей

,Казался иногда нежней И с легковерным ослепленьем

Опять любовник молодой .Бежал за милой суетой

XXIV ?За чтож виновнее Татьяна , За то ль что в милой простоте

Она не ведает обмана ?И верит избранной мечте , ,За то ль что любит без искусства

,Послушная влеченью чувства ,Что так доверчива она Что от небес одарена

,Воображениеммятежным ,Умом и волеюживой

,И своенравной головой ?И сердцем пламенным и нежным

Ужели не простите ей ?Вы легкомыслия страстей

XXV ,Кокетка судит хладнокровно Татьяна любит нешутя

Ипредается безусловно, .Любви как милое дитя

: —Не говорит она отложим ,Любви мы цену тем умножим ;Вернее в сети заведем Сперва тщеславие кольнем

, Надеждой там недоуменьем , Измучим сердце а потом ;Ревнивым оживим огнем

, ,А то скучая наслажденьем Невольник хитрый из оков

.Всечасно вырваться готов

XXVI :Еще предвижу затрудненья

,Родной земли спасая честь , ,Я должен буду без сомненья

.Письмо Татьяны перевесть - ,Она по русски плохо знала

! Сад оставите наде ваше , Зањих је сласт да друге плаше

! А невоља да љубав буде' Ал можда и ви виђ али сте . НаНеви такве госпе исте

XXIII У кругу ропских поклоника

Виђ , ах и друге госпе красне Равнодушна и ташта лика

. За уздахе и хвале страсне Ишта закључ ? их својом главом

Оне су љубав таквим ставом Одбијале с поч , етка јако

' Ал опет би је стекле лако ; Бар сажаљењем пуниммере Бар утисак би ч овек стеко

Дањине реч и звуч , е меко И трч ао је с пуно вере

Љубавник млад и слеп и потом . За охолом и злом лепотом

XXIV Па зар је Тања више крива

Безазлена и ч , еднашто је , Што не лаже што будна снива

? И верује у снове своје Што без вештине и без знања Воли по тежњи осећ ? ања

Што не сумња још душањена Ишто је тако обдарена

, , Истрајном вољом умом јаснимЖивошћ у маште и још при том

Упорном ћ уди племенитом ? И срцем нежним али страсним

Зар нећ е бити опроштена . Лакомисленаљубав њена

XXV , Прибрано суди ум кокете

, Татјана не знашалашта је Иљубави ко мило дете

; До краја своје срце даје : Немисли страсна душањена

Одложимо док скоч , и сена , Заплетимо у мрежу дубље

, Будимо надом самољубље , А кад у нашој буде власти

Уморимо га сумњом спором , Ипренимо га љубомором

Јер инач е ћ , , е лишен сласти Лукави сужањ рад слободе

. Да збаци оков и да оде

XXVI Да спасем ч аст свом завич , ају

Тешкоћ ; е многе ми предстоје Зацело мораћ у на крају

: Превести писмо Тање моје Без наших књига ижурнала

33

Евгений Онегин Журналов наших не читала

И выражалася с трудом ,На языке своем родном

, - ...Итак писала по французски ! :Что делать повторяю вновь

Доныне дамская любовь - ,Не изьяснялася по русски

Доныне гордый наш язык .К почтовой прозе не привык

XXVII : Я знаю дам хотят заставить

- . , !Читать по русски Право страх Могу ли их себе представить

« » !С Благонамеренным в руках , ;Яшлюсь на вас мои поэты

: ,Не правда ль милые предметы, ,Которым за свои грехи

,Писали втайне вы стихи ,Которым сердце посвящали

, Не все ли русским языком ,Владея слабо и с трудом

,Его так мило искажали И в их устах язык чужой

?Не обратился ли в родной

XXVIII Не дай мне бог сойтись на бале

Иль при разъезде на крыльце С семинаристом вжелтойшале

!Иль с академиком в чепце ,Как уст румяных без улыбки Без грамматической ошибки

.Я русской речи не люблю , ,Быть может на беду мою

,Красавиц новых поколенье ,Журналов вняв молящий глас

;К грамматике приучит нас ;Стихи введут в употребленье

... ?Но я какое дело мне .Я верен буду старине

XXIX, ,Неправильный небрежный лепет

Неточный выговор речей- По прежнему сердечный трепет

;Произведут в груди моей ,Раскаяться во мне нет силы

,Мне галлицизмы будут милы ,Как прошлойюности грехи .Как Богдановича стихи

. Но полно Мне пора заняться ;Письмом красавицымоей

, ? -Я слово дал и чтож ей ей .Теперь готов уж отказаться

: Я знаю нежногоПарни .Перо не в моде в наши дни

XXX ,ПевецПиров и грусти томной

Она је руски слабо знала И језиком се лепим својим

, , Служила с муком ја се бојим . А писала је на француском

: Понављам опет и пред вама Досад се није љубав дама

; Изливала код нас на руском Још горди језик наш толико

! Поштанској прози није свико

XXVII Сви сада наше даме гоне

Да ч . итају на руском Смуком Замишљам како седе оне

. са Добронамерним под руком, Песници и ви рећ и ћ : ете

, Зар избранице ваше свете, Те којима сте увек слали

, Све песмешто сте састављали , - Којима срца давали сте

? Зар нису руски слабо знале Зар нису љупко извртале

Његове реч , и звонке ч , исте , , И служиле се ја се бојим

Језиком туђ ? им као својим

XXVIII Не дао бог да ме на балу

, Пресретне студент дугокоси Млад богослов ужутомшалу

' Ил науч никшто ч ! епац носи , Кадженска уста се не смеше , - Кад у граматици не греше

! Ја не волим наш руски говор Можда ћ ( ) е на зло по мој ловор

Лепотице потомства стати , Да слушајужурнала глас

Граматици да уч , е нас И стихове ћ ! е састављати

Штамоја муза тад да ч ? ини Верна ћ . е остати старини

XXIX Брбљање буч , но неправилно

Иизговор пун лоших ћ , уди Иданас ч ине још да силно

; Ко пре устрепте моје груди ; Да покајем се немам снаге

Бице ми галске реч и драге Комладости ми грешне прич , а Ко стихови Богданович . а' . Ал доста Сад у дуг ми спада

. Тањиног писма да се латим Ја дадох реч... ? ? и да је вратим

; Одустао бих радо сада Парнија нежног стих не годи

. Ни нашем времену ни моди

XXX Певач , у туге и Весеља

34

Евгений Онегин ,Когда б еще ты был со мной

Я стал бы просьбою нескромной , :Тебя тревожить милыймой Чтоб на волшебные напевы

Переложил ты страстной девы .Иноплеменные слова

? : Где ты приди свои права ...Передаю тебе с поклоном

,Но посреди печальных скал ,Отвыкнув сердцем от похвал

, ,Один под финским небосклоном , Он бродит и душа его .Не слышит горя моего

XXXI ;Письмо Татьяны предо мною

,Его я свято берегу Читаю с тайною тоскою

.Иначитаться не могу ,Кто ей внушал и эту нежность

?И слов любезную небрежность ,Кто ей внушал умильный вздор

,Безумный сердца разговор ?Иувлекательный и вредный . Яне могу понять Но вот

, ,Неполный слабый перевод Сживой картины список бледный

Или разыгранныйФрейшиц :Перстами робких учениц

Письмо Татьяны кОнегину

— ?Я к вам пишу чегоже боле ?Что я могу еще сказать

, , Теперь я знаю в вашей воле .Меня презреньем наказать

, Но вы к моей несчастной доле ,Хоть каплюжалости храня

.Вы не оставите меня ;Сначала я молчать хотела

: Поверьте моего стыда ,Вы не узнали б никогда

Когда б надежду я имела , Хоть редко хоть в неделю раз

,В деревне нашей видеть вас ,Чтоб только слышать ваши речи

, Вам слово молвить и потом , Все думать думать об одном

.Идень и ночь до новой встречи

, , ;Но говорят вы нелюдим , ,В глуши в деревне все вам скучно ... ,Амы ничеммы не блестим

.Хоть вам и рады простодушно ?Зачем вы посетили нас

В глуши забытого селенья ,Яникогда не знала б вас

, Када би са мном сада био Нескромноммолбом пријатеља

, , ја бих те мили намуч : ио Дами у строфе звуч , , не јасне

Туђ инске реци Тање страсне Преведе моћ ! на муза твоја

, ? О где си дођ : и права своја ... Са поздравом ја теби дајем' Ал одвикнут од наших хвала

Кроз тмурни крш далекихжала , Под финским небом туђ , им крајем

Он лута и уњему душа . Мој немир не зна и не слуша

XXXI ; Преда мном лежи писмоњено

; Ко светиња ми оно остаЧ итам га с тугом притајеном

. Иникада ми није доста , Ко улињој ту нежну снагу

? Безазленост и љупкост драгу , Откуд јој занос тај пун сања

Безумни говор осећ , ања ? Искреност кобна и пријатна

. , Ја не знам Али ево једног , ; Превода слабог недоследног

, Копије бледеживог платна' Ил звуч ног места из Фрајшица

Када га свира уч . еница

Татјанино писмо Оњегину

- ? Пишем вам шта бих знала боље Ишта вам више могу рећ ? и

Сад зависи од ваше воље ' Презрење ваше да л ћ у стећ . и

' Ал ако вас мој удес худи , Бар мало троне и узбуди

Виме се нећ ете одрећ . и Да ћ , утим ја сам прво хтела

И за срамоту мојих јада , Не бисте знали ви ни сада

Бар да се надам да сам смела Да ћ ете опет к нама доћ и

Ида ћ у ма и ретко моћ и , У селу да вас видим нашем

, Да се веселим гласу вашем , Да вамшто кажем па да затим

Оистом мислим и да патим Дане и ноћ и дуге сама

Док не дођ . ете опет к нама' , , Ал особењак ви сте знамо

И тешка вам је селска ч , ама ... Ами ми нич , им не блистамо

. Но искрено смо ради вама Што дођ ? осте у наше село

, , У степи где мој живот траје Ја не бих срела вас зацело

35

Евгений Онегин .Не знала б горького мученья

Души неопытной волненья ( ?),Смирив со временем как знать

,По сердцу я нашла бы друга Была бы верная супруга

.Идобродетельная мать!.. , Другой Нет никому на свете

!Не отдала бы сердца я ...То в вышнем суждено совете : ;То воля неба я твоя

Всяжизнь моя была залогом ;Свиданья верного с тобой

, ,Я знаю тымне послан богом ...До гроба ты хранитель мой Ты в сновиденьях мне являлся

, ,Незримый тымне был ужмил ,Твой чудный взгляд меня томил

В душе твой голос раздавался... , !Давно нет это был не сон

, ,Ты чуть вошел я вмиг узнала , Вся обомлела запылала

: !И вмыслях молвила вот он ? :Не правда ль я тебя слыхала ,Ты говорил со мной в тиши

Когда я бедным помогала Илимолитвой услаждала

?Тоску волнуемой души И в это самое мгновенье

, ,Не ты ли милое виденье ,В прозрачной темноте мелькнул

?Приникнул тихо к изголовью , ,Не ты ль с отрадой и любовью

?Слова надеждымнешепнул , ,Кто ты мой ангел ли хранитель :Или коварный искуситель .Мои сомненья разреши , ,Быть может это все пустое

!Обман неопытной души ...И суждено совсем иное

! Но так и быть Судьбу мою ,Отныне я тебе вручаю

,Перед тобою слезы лью ...Твоей защиты умоляю

: ,Вообрази я здесь одна ,Никто меня не понимает

,Рассудок мой изнемогает .Имолча гибнуть я должна : Яжду тебя единым взором

Надежды сердца оживи ,Иль сон тяжелый перерви, !Увы заслуженным укором

! ...Кончаю Страшно перечесть ...Стыдом и страхом замираю

,Номне порукой ваша честь ...И смело ей себя вверяю

XXXII , ;Татьяна то вздохнет то охнет

;Письмо дрожит в ее руке

. Ине бих знала патњашта је Смиривши бурне осећ , аје

( Можда бих једном ко ћ ?) е знати По срцу нашла друга верна

, Ибила бих мужена смерна . А својој деци добра мати

!... ' , ' Други Ал не ја ником не би ! На свету дала срце своје

... Одувек тако писано је ; Небо је мене дало теби

Мојживот сав је јемство био Да ћ у те срести измеђ' ; људи

, , Знам Бог је тебе упутио ... Мој заштитник до гроба буди

, У снове си ми долазио Иневиђ , ен си био мио

, Твој поглед ме је свуд прогањо ... У души давно глас одзвањо

, , Не није ми се сан то снио Јер ч , , им си ушо ја сам знала , Сва премрла и успламсала

: ! Ирекла он је ово био Ја тебе ч ; есто слушах сама

Говорио си са мном једном Кад просјаку помагах бедном

Икада блажих молитвама Буру и јад у срцу ч . едном

, Зар ниси ти и оног трена, О привиђ , ење моје драго

Промако кроз ноћ , као сена Над узглавље се моје саго

Ишапнуо ми реч и наде ? Љубави пуне и искрене

? Ко си ти ч увар душе младе' ? Ил кобни духшто куша мене

. Утишај сумњешто ме гуше , Можда су све то сање моје

, Заблуде једне младе душе А сасвим друго суђ ... ено је

! ? Нек буде тако што да кријем , Милости твојој дајем себе

Пред тобом сузе бола лијем ... Имолим заштиту од тебе

: Замисли ја сам овде сама ; Иниког нема да ме схвати

, Сустајем и мој ум се слама . А немо моје срце пати

Ч : екам те наде глас у мени , Бар погледом оживи једним Или из тешког сна ме прени

! Прекором горким и праведним! Заврших Да проч , . итам стрепим

... Од стида више немам даха' Ал ваша ч аст ми јемч и лепим

... Ипредајем се њој без страха

XXXII ; Уздах по уздах Тању гуши

, Трепери лист под рукомњеном

36

Евгений Онегин Облатка розовая сохнет

.На воспаленном языке ,К плечу головушкой склонилась

Сорочка легкая спустилась ...С ее прелестного плеча

Но вот уж лунного луча . Сиянье гаснет Там долина . Сквозь пар яснеет Там поток

; Засеребрился там рожок .Пастуший будит селянина

: ,Вот утро встали все давно .Моей Татьяне все равно

XXXIII ,Она зари не замечает

Сидит с поникшею главой Ина письмо не напирает

.Своей печати вырезной, ,Но дверь тихонько отпирая Уж ейФилипьевна седая

.Приносит на подносе чай« , , :Пора дитя мое вставай

, , !Да ты красавица готова !Опташка ранняя моя

!Вечор уж как боялась я, , !Да слава богу ты здорова

,Тоски ночной и следу нет ».Лицо твое как маков цвет

XXXIV— ! , . — Ах няня сделай одолженье« , , ».Изволь родная прикажи— ... ... ...Не думай право подозренье

... ! . —Но видишь ах не откажи« , ».Мой друг вот бог тебе порука— , Итак пошли тихонько внука

... ...С запиской этой к О к тому ... ,К соседу да велеть ему

,Чтоб он не говорил ни слова ... —Чтоб он не называл меня

« , ?Комуже милая моя .Янынче стала бестолкова

;Кругом соседей много есть ».Куда мне их и перечесть

XXXV— , ! —Как недогадлива ты няня« , , Сердечный друг уж я стара

; , ;Стара тупеет разум Таня , , ,А то бывало я востра

, ...»Бывало слово барской воли— , , ! ?Ах няня няня до того ли

?Что нуждымне в твоем уме , Ты видишь дело о письме

. — « , , .КОнегину Ну дело дело , ,Не гневайся душа моя , ...Ты знаешь непонятна я ?»Да чтож ты снова побледнела

— , , .Так няня право ничего .Пошлиже внука своего

Њеног се писма омот суши . На језику неоквашеном

, Приклонила је главу лако А огртач се меки смако

Са Татјаниних дивних леђ ... а' Ал месеч ина све је блеђ ; а

Помало већ долина руди ; Ико кроз маглу искрсава

, засребрили се вир и трава ; Пастиров рог тежака буди

Вец свић , ; е сви се дижу вредно . Мојој Татјани је свеједно

XXXIII , Не види она јутро сјајно

Погнуте главе још сањари Ине спушта на писмо тајно

Изрезбарени печ . ат стари' Ал тихо врата већ отвара

, , Дадиљањена седа стара И с ч ајем књој у собу пођ : е

" , Устани кћ , ери време дођ ! е, Па ч , ! едо моје ти си спремна

, ! О рана птицо моја мала Како сам синоћ ! страховала , Нека је Богу хвала земна

Ноћ , ашње туге нестало је Комаков ц ". – вет је лице твоје

XXXIV " , , Нешто ми нано сад уч ..." - ини" , , ". - Дабоме мила врло радо" ... . Не сумњај ништа и не брини

... Ах немој ми одрећ , !" и дадо" Та нећ , у ч , ! " - едо ни за Бога" , Унука крадом пошљи свога

, , Нек ово писмо преда кажи... ... ' О суседу ал ти му тражи

Ни реч и да не проговара ". - о мени и о писму моме

" , , ? Да мила моја али комеИшч ; илела ми памет стара

, Суседа ч , , едо много има ! " – Где бих и броја зналањима

XXXV " , , !" - Ух недосетљива си нано" Па већ , ; сам стара моја мила

, , Издаје мене разум рано А окретна сам некад била ..." - И господара ја сам свога

" , , Зар ми је дадо сад до тога Опамћ ? ењу да слушам твојем

, Видиш о писму реч је мојем ". - " , За Оњегина Добро ч , едо : Нељути се на мене тако

, , Знаш неразумна ја сам јако' ?" - Ал што је твоје лице бледо

" , , . Онако дадо не због тога ! " Унукашто пре пошљи свога

37

Евгений Онегин

XXXVI , .Но день протек и нет ответа

: .Другой настал все нет как нет, , ,Бледна как тень с утра одета : ?Татьянаждет когдаж ответ .Приехал Ольгин обожатель

« : ? —Скажите гдеже ваш приятель . —Ему вопрос хозяйки был

- ».Он что то нас совсем забыл, , .Татьяна вспыхнув задрожала

— , —Сегодня быть он обещал , —СтарушкеЛенский отвечал

, , . —Да видно почта задержала ,Татьяна потупила взор

.Как будто слыша злой укор

XXXVII; , ,Смеркалось на столе блистая

,Шипел вечерний самовар ;Китайский чайник нагревая

.Под ним клубился легкий пар ,РазлитыйОльгиной рукою

По чашкам темною струею ,Уже душистый чай бежал

;И сливки мальчик подавал ,Татьяна пред окном стояла

,На стекла хладные дыша, ,Задумавшись моя душа

Прелестным пальчиком писала На отуманенном стекле

.Заветный вензель О да Е

XXXVIII ,Имежду тем душа в ней ныла .И слез был полон томный взор

!.. .Вдруг топот кровь ее застыла ! ... Вот ближе скачут и на двор

! « !» — Евгений Ах и легче тени ,Татьяна прыг в другие сени

, ,С крыльца на двор и прямо в сад, ; Летит летит взглянуть назад

; Не смеет мигом обежала, , ,Куртины мостики лужок

, ,Аллею к озеру лесок ,Кусты сирен переломала

.По цветникам летя к ручью, , И задыхаясь на скамью

XXXIX...Упала

« ! !Здесь он здесь Евгений ! !»О боже что подумал он , ,В ней сердце полное мучений

;Хранит надежды темный сон ,Она дрожит ижаром пышет

: ? .Иждет нейдет ли Но не слышит , ,В саду служанки на грядах

Сбирали ягоду в кустах

XXXVI Но прођ е дан без одговора

- . Инаста други писма немаВеђ спремна ч им се јави зора

Татјана ч . ека са свог трема' ; Ал ево Ленски стиже књима

" ? А каква посла друг ваш имаДомаћич ; - ин је поздрав био

". Па он је нас заборавио , На то је Тања устрептала

А старици нашЛенски реч : е"Доћ и ћ , ' е данас ал довеч ; е

". Сад га је пошта задржала ИТатјана је оч и скрила

. Ко да је прекор осетила

XXXVII Смркавало се и у кућ и

Ч ; уло се врење самовара Кинески ч ајник згревајућ , и . Колутала се врела пара

ИзОлгиних се вредних руку У димљивом а тамном луку

Тек скуван ч , ај у шоље сливо . А слуга скоруп послуживо

Крај прозора је Тања била ; Идисала у окна своја

, , Сањарила је мила моја Идивним прстом бележила

На замагљено стакло то . Њој драга слова Е иО

XXXVIII ' , Ал душа јој је туговала

А пуне суза биле оч . и, !... ; Кад топот Крв је у њој стала

!... Оњегин стиже она скоч и , , Ипобеже на трем а с трема

, , , Од сенке лакша бледа нема , , у двориште па у врт правце , , И хита хита стрмоглавце

Да обазре се не сме кућ ; и , Мост ишумарак је обишла

, на језерску алеју сишла , И ту на поток хитајућ , и

Јоргован свој је покрхала . И задихана најзад пала

XXXIX ... На клупу

" ! Ту је Евгеније, , ! " О Боже шта је помислио

, Са боломњено срце бије . Рој нада се у њему скрио , , Још дрхте прса уши брује

’ ? - , ' Да л иде слуша ал не ч , ује Јер слушкиње су неке мале

Малину с блиских леја брале

38

Евгений Онегин И хором по наказу пели

( , ,Наказ основанный на том Чтоб барской ягоды тайком Уста лукавые не ели

:Ипеньем были заняты !)Затея сельской остроты

Песня девушек, ,Девицы красавицы

, ,Душеньки подруженьки ,Разыграйтесь девицы, !Разгуляйтесь милые

,Затяните песенку ,Песенку заветную

Заманите молодца ,К хороводу нашему

,Как заманиммолодца ,Как завидим издали

, ,Разбежимтесь милые ,Закидаем вишеньем, ,Вишеньем малиною

.Красною смородиной Не ходи подслушивать

,Песенки заветные Не ходи подсматривать

.Игры наши девичьи

ХL , , Они поют и с небреженьем

,Внимая звонкий голос их ,Ждала Татьяна с нетерпеньем

,Чтоб трепет сердца в ней затих .Чтобы прошло ланит пыланье

,Но в персях тоже трепетанье ,Ине проходитжар ланит

, ...Но ярче ярче лишь горит Так бедныймотылек и блещет

,Ибьется радужным крылом ;Плененныйшкольнымшалуном

,Так зайчик в озими трепещет Увидя вдруг издалека

.В кусты припадшего стрелка

ХLI Но наконец она вздохнула

;И встала со скамьи своей, Пошла но только повернула

, ,В аллею прямо перед ней , Блистая взорами Евгений

,Стоит подобно грозной тени, ,И как огнем обожжена

.Остановилася она Но следствия нежданной встречи

, ,Сегодня милые друзья ;Пересказать не в силах я

Мне должно после долгой речи :Ипогулять и отдохнуть

- .Докончу после как нибудь

. Ипевала по заповести( Та заповест је дата с надом

Дамалину овако крадом Лукава уста нећ , е јести

Јер песмом бић : е заузета !) Довитљив изум селског света

Девојач ка песма, , Девојке лепотице , Душице и сестрице

, , Поиграјте девојке ! Па нам се разгалите

, Запевајте песмицу , Песму нашу најдражу

Момчић а намамите . Колу нашем веселом , Када момка смамимо

, Издалеко спазимо, , Бежимо лепотице , Заспимо га вишњама

Вишњама и малином , Ируменом рибизлом

Нека не прислушкује , Песме наше најдраже

Нека више не гледаДевојач . ког играња

XL Ослушкујућ и нехотице

, Како се звонка песмашири Татјана крије своје лице

Ич , ека срце да се смири А образе да ватра прођ ; е

' Ал не сме кућ и још да пођ ; е , , Трепере груди страх је мори

А лице јој све јач ... е гори Тако у руци тужно трепти

Илупа крилом лептир слаби ; Кад га несташко какав зграби

Тако и зец у пољу ц епти Кад нагло спази издалека

Да га у грму ловац ч . ека

XLI Са уздахом се назад дигла

, Иотишла са клупе своје' , Ал до алеје кад је стигла

! Оњегин предњом изнико је , , Блиставог ока мили моји

, Ко страшна сенка предњом стоји Икао ватром дотакнута

. Татјана заста насред пута' Ал шта је после тога било Да исприч ; ам сад снаге немам ; На одмор се ишетњу спремам

Прич ; ање ме је уморило , Када се смирим и проходам

Инаставак ћ у већ . да додам

39

Евгений Онегин

ГЛАВАЧЕТВЕРТАЯ

La morale est dans la nature des choses. Necker.

I. II. III. IV. V. VI. VIIЧем меньше женщину мы любим,

Тем легче нравимся мы ей И тем ее вернее губим

.Средь обольстительных сетей, , Разврат бывало хладнокровный ,Наукой славился любовной

Сам о себе везде трубя .Инаслаждаясь не любя

Но эта важная забава Достойна старых обезьян :Хваленых дедовских времян Ловласов обветшала слава

Со славой красных каблуков .И величавых париков

VIII ,Кому не скучно лицемерить

,Различно повторять одно ,Стараться важно в том уверить

,В чем все уверены давно ,Всё теже слышать возраженья

,Уничтожать предрассужденья Которых не было и нет

!У девочки в тринадцать лет ,Кого не утомят угрозы

, , ,Моленья клятвы мнимый страх ,Записки нашести листах, , , ,Обманы сплетни кольцы слезы , Надзоры теток матерей

!Идружба тяжкая мужей

IX .Так точно думал мой Евгений

Он в первойюности своей Былжертвой бурных заблуждений

.Инеобузданных страстей ,Привычкойжизни избалован

,Одним на время очарован ,Разочарованный другим

,Желаньем медленно томим ,Томим и ветреным успехом

Внимая вшуме и в тиши ,Роптанье вечное души

:Зевоту подавляя смехом ,Вот как убил он восемь лет

.Утратяжизни лучший цвет

X ,В красавиц он уж не влюблялся - ;А волочился как нибудь

Ч ЕТВРТАГЛАВА

La morale est dans la nature des сhoses. Necker

I. II. III. IV. V. VI. VII

Што ч , овек мање волижену , Тим лакше он се свидињој

Ипре заплете душуњену . У саблазни и лажи рој

Разврат је хладан и надувен Некада био јако ч увен

: Због љубавне вештине своје . Без љубави уживао је

' Ал забава пристоји оваМајмун ском соју људи славних

. Из дедовских времена давних Сад бле ди слава Ловласова

Са славомжутих потпетица . И власуља са гордих лица

VIII Јер ко на свету сада мари

, Да увек глуми једно исто Да уверава у те ствари Са којима су сви нач , исто Да исте прич е слуша свуда

, Ируши безброј предрасуда' Ал предрасуда тавих које

Ч ! ак ни код деце не постоје Коме сад нећ е да досаде

, , Заклетве молбе сваког дана" " , Писамца на десетак страна

, , Прстење лажни страх и наде, , Обмане сузе претње, , сплетке, ? Мужеви матере и тетке

IX . Тако је јунак мој мислио

, Заблуда бурних предан власти Умладости је и он био

, . Жртважестоких дивљих страсти' Ал размаженживотом сјајним

, Инавикама својим трајнимОч , аран једним не за дугоРазоч , аран у нешто другоМуч , - ен ижељом и успехомМорô је веч но он да гуши

Роптања глас у својој души . И зевање да дави смехом

Тако је прошо лета многаСтраћ ивши ц . ветживота свога

X У лепеженешто заносе

; Више се није заљубљиво

40

Евгений Онегин — ;Откажут мигом утешался — .Изменят рад был отдохнуть

,Он их искал без упоенья ,А оставлял без сожаленья

.Чуть помня их любовь и злость Так точно равнодушный гость

,На вист вечерний приезжает; :Садится кончилась игра

,Он уезжает со двора Спокойно дома засыпает

,И сам не знает поутру .Куда поедет ввечеру

XI, ,Но получив посланье Тани

:Онегинживо тронут был Язык девических мечтаний

;В нем думы роем возмутил И вспомнил он Татьянымилой ;Ибледный цвет и вид унылый , И в сладостный безгрешный сон

.Душою погрузился он , Быть может чувствий пыл старинный

;Имна минуту овладел Но обмануть он не хотел

.Доверчивость души невинной ,Теперь мы в сад перелетим

.Где встретилась Татьяна с ним

XII ,Минуты две они молчали

Но к нейОнегин подошел : « ,Имолвил Вы ко мне писали

. Не отпирайтесь Я прочел ,Души доверчивой признанья

;Любви невинной излиянья ;Мне ваша искренность мила Она в волненье привела

;Давно умолкнувшие чувства ;Но вас хвалить я не хочу

Я за нее вам отплачу ;Признаньем также без искусства

:Примите исповедь мою .Себя на суд вам отдаю

XIII Когда быжизнь домашним кругом

;Я ограничить захотел , Когда б мне быть отцом супругом

;Приятныйжребий повелел Когда б семейственной картиной

, —Пленился я хоть миг единый, , То верно б кроме вас одной

.Невесты не искал иной :Скажу без блесток мадригальных ,Нашед мой прежний идеал

, , Я верно б вас одну избрал ,В подруги дней моих печальных

,Всего прекрасного в залог ... !Ибыл бы счастлив сколько мог

- , Изневере одмарао се - . Одбију њему није криво

Напушто их је све без туге . И тражио безжеље друге

Мржњу иљубав њину није . Ни памтио мој Евгеније

И гост се тако крећ е касни - На вист и када игра прођ , е Он равнодушно натраг пођ е Да код кућ , е на миру засни

А сутра ни сам не зна рећ и Где ћ е га нова ноц затећ . и

XI Али је писмо од Татјане

. Успеложиво да га троне Невиних снова реч га зане

И вихоромму мисли поне , И сетио се лика сетног

, Бледилањеног неприметног , Иу сан сладак ч ист и ч едан

. Утонуо свом душом предан Уњему можда васкрснуше

, , Негдашња ватра страст и ране' Ал није хтео да обмане

Искреност ове ч . едне душе Хајдемо у врт поред села

. Где са са њиме Тања срела

XII - . Тренутак два су неми били

' : Ал Оњегин је предњу стао" ; ? Писали сте ми што би крили

, , И ја сам ево проч итао Исповест ч , исте душе једне

Љубави ваше реци ч ; едне , Та искреност је мени драга

Оживела је њена снага Рој давно мртвих осећ ; аја' Ал да вас хвалим за то нећ ; у

Одужић у се за ту срећ у, : Искрено просто и без сјаја

Са искреним признањем својим . Сад ја пред вашим судом стојим

XIII" , Када бих мирним кућ ним кругомОгранич , итиживот смео

Да будем оцем и супругом , Пријатни удес кад би хтео

Кад би ме крилу среће слич не Мамиле слике породич , не

, , Срце у мени тад зацело . Невесту другу не би хтело

Без лажног сјаја ћ : у вам реци , Нашавши свој идеал стари

Пожелео бих вас у ствари За друга мојој худој срећ , и

, А свему лепом у залогу Ибио срећ ... ... ан ако могу

41

Евгений Онегин

XIV ;Но я не создан для блаженства

;Ему чужда душа моя :Напрасны ваши совершенства

.Их вовсе недостоин я ( ),Поверьте совесть в том порукой

.Супружество нам будет мукой, ,Я сколько ни любил бы вас

, ;Привыкнув разлюблю тотчас : Начнете плакать ваши слезы

,Не тронут сердца моего .А будут лишь бесить его

, Судитеж вы какие розы Нам заготовит Гименей

, , .И может быть на много дней

XV Что может быть на свете хуже

, Семьи где беднаяжена ,Грустит о недостойноммуже

;Иднем и вечером одна , Где скучныймуж ей цену зная

( , , ),Судьбу однакож проклиная , ,Всегда нахмурен молчалив - !Сердит и холодно ревнив

. Таков я И того ль искали , ,Вы чистой пламенной душой

,Когда с такою простотой ?С таким умом ко мне писали

Ужелижребий вам такой ?Назначен строгою судьбой

XVI ;Мечтам и годам нет возврата

...Не обновлю душимоей Я вас люблю любовью брата, , .И может быть еще нежней

:Послушайтежменя без гнева Сменит не раз младая дева

;Мечтами легкие мечты Так деревцо свои листы

.Меняет с каждою весною .Так видно небом суждено

: ...Полюбите вы снова но ;Учитесь властвовать собою

, , ;Не всякий вас как я поймет ».К беде неопытность ведет

XVII .Так проповедовал Евгений

,Сквозь слез не видя ничего , ,Едва дыша без возражений

.Татьяна слушала его . Он подал руку ей Печально

( , )Как говорится машинально ,Татьяна молча оперлась

;Головкой томною склонясь ;Пошли домой вкруг огорода

XIV " ' Ал нисам створен , ја за срецу

; Идушамоја њој је страна Врлина ваших никад нећ у

, . Достојан бити ја Татјана ( ), Верујте савест јемство даје

Да брак ћ . е мука да нас стаје , Мада сте драги сада мени

; Навикаљубав искорениПочећ е плач ... и ваше сузе

' Ал мене нећ ; е то да тронеРазгневић . е ме само оне

Зар такво цвећ , е такве узе Богови брака да нам спреме , ? Можда на дуго дуго време

XV" Шта гору слику да нам пружи

Од кућ , е где сиротажена За недостојниммужем тужи

Дању и ноћ , у усамљена , , Где муж иако зна јој сену

, , Судбину куне своју њену И вазда ћ , ути сав суморан

? Љутит и хладнољубоморан . А ја сам такав Зар сте о том

Сањали у дну душе ч исте Док оно писмо писали сте

? Са таквим умом и простотом Зар такав удес ц елог века

По вољи судбе да вас ч ? ека

XVI " Повратка нема годинама

Идушу нећ ... у обновити Ја гајимљубав према вама , ' Ко брат ил већ , . у може бити Па ч : ујте ме без сваког гнева

Ваша ћ е душа још да снева ; И сном да смени старе снове

Листове дрво стич е нове С пролећ , . ем новим с новим добом

, , : Таква је ваљда воља небаЗаволећ , ’ ... ете још ал треба

; Да владате од сада собом Свако вас нећ е разумети

А неискусност ч ". естоштети

XVII . И тако је он проповедо

, , , Од суза слепа нема хладнаКријућ , и своје лице бледо

. Слушала га је Тања јадна ; Он јој је руку дао тада

, , Погнуте главе пуна јада У несвесном се неком стању

. Ослонила Татјана нању Пошли су око повртњака

42

Евгений Онегин , Явились вместе и никто

.Не вздумал им пенять на то Имеет сельская свобода

,Свои счастливые права .Как и надменнаяМосква

XVIII , ,Вы согласитесь мой читатель Что очень мило поступил

;С печальной Таней наш приятель Не в первый раз он тут явил

,Души прямое благородство Хотя людей недоброхотство

:В нем нещадило ничего , Враги его друзья его

( , , )Что может быть одно и тоже .Его честили так и сяк

,Врагов имеет в мире всяк , !Но от друзей спаси нас боже , !Уж эти мне друзья друзья .Об них недаром вспомнил я

XIX ? . А что Да так Я усыпляю

, ;Пустые черные мечты ,Я только в скобках замечаю

,Что нет презренной клеветы На чердаке вралем рожденной

,И светской чернью ободренной ,Что нет нелепицы такой

,Ни эпиграммы площадной ,Которой бы ваш друг с улыбкой

,В кругу порядочных людей ,Без всякой злобы и затей

;Не повторил стократ ошибкой , :А впрочем он за вас горой

... !Он вас так любит как родной

XX! ! ,Гм гм Читатель благородный

?Здорова ль ваша вся родня: , Позвольте может быть угодно

,Теперь узнать вам от меня .Что значит именно родные

:Родные люди вот какие ,Мыих обязаны ласкать

, Любить душевно уважать, ,И по обычаю народа О рождестве их навещать

,Или по почте поздравлять Чтоб остальное время года

...Не думали о нас они, !Итак дай бог им долги дни

XXI Зато любовь красавиц нежных

:Надежней дружбы и родства Над нею и средь бурь мятежных

.Вы сохраняете права . ,Конечно так Но вихорь моды

. , И скупа стигли Да их кори Нико ни реч ; не проговори

Јер сеоска слобода свака Има по нека права своја

. Као и гордаМосква моја

XVIII : Признајмо сад на суду хладном

Поступио је врло мило . Нашпознаник са Тањом јадном

, Не први пут сад није било Да племениту душу ода

Иако злоба људског рода : Њега даштеди није знала

, , ( , Душмани друзи богу хвала ) То једно исто бити може

Ч . астили су га свакојако , Непријатеља има свако

' , ! Ал од другова спаси боже, ! Ах другови ињина права . Не памтим ја њих забадава

XIX ? . Пашта Па ништа Већ : сам дреман

, , О пусте ц ! рне мисли моје Да додам ипак још сам спреман , Да нема такве сплетке што је

, О вама неки лажов ствара , А руља крепи и разгара

Да нема такве бесмислице , Ни епиграма са улице

, Које ваш друг у куту собе У кругу где је друштво ч , асно

, Не би понављо стопут гласноСлуч ; ајно и без сваке злобе

А одан вам је поред тога ... ! Иона вас воли ко свој свога

XX ! Хм Читаоч , е племенити

? Родбина ваша какоживи' Ал можда ћ е вам право бити Да дознате од мене и ви

Шта рођ аци у ствари знач ? е , Па ево кад се говор зач : е

, Њихморамо да поштујемо , , Да волимо колико смемо Да виђ , амо на дане свете' , Ил ако то у стању нисмо Дашаљемо за Божић , - писмо

А да се они нас не сете За ц ... ело оно време друго

! Нек нам их бог поживи дуго

XXI Од пријатељства и родбине

; Боља је љубав нежнихжена Иусред бура зле судбине

Бић . е вам она привржена... , Зацело Али вихор моде

43

Евгений Онегин ,Но своенравие природы ...Номненья светского поток

, , .Амилый пол как пух легок К томуж имнения супруга

Для добродетельнойжены ;Всегда почтенны быть должны

Так ваша верная подруга :Бывает вмиг увлечена

.Любовьюшутит сатана

XXII ? ?Когож любить Комуже верить

?Кто не изменит нам один , Кто все дела все речи мерит

?Услужливо на наш аршин ?Кто клеветы про нас не сеет ?Кто нас заботливо лелеет

?Кому порок наш не беда ?Кто не наскучит никогда

,Призрака суетный искатель ,Трудов напрасно не губя

,Любите самого себя !Достопочтенныймой читатель

: Предмет достойный ничего, , .Любезней верно нет его

XXIII ?Что было следствием свиданья, !Увы не трудно угадать

Любви безумные страданья Не перестали волновать

, ;Младой души печалижадной, Нет пуще страстью безотрадной

;Татьяна бедная горит ;Ее постели сон бежит

, ,Здоровье жизни цвет и сладость, ,Улыбка девственный покой

, ,Пропало все что звук пустой :Имеркнет милой Тани младость

Так одевает бури тень .Едва рождающийся день

XXIV, ,Увы Татьяна увядает

, !Бледнеет гаснет и молчит ,Ничто ее не занимает

.Ее души нешевелит ,Качая важно головою

:Соседишепчут меж собою, !..Пора пора бы замуж ей

. Но полно Надо мне скорей Развеселить воображенье

.Картиной счастливой любви, ,Невольно милые мои

;Меня стесняет сожаленье : Простите мне я так люблю

!Татьяну милуюмою

XXV Час от часу плененный боле

, Па јавног мнења брзе водеЋ , , уд природе па бриге брака

Ажена је ко ... перо лака Уз то принципе свог супруга

Све исправне и врлежене Треба даштују и да ц , ене

Те тако зач ас ваша друга ! На странпутицу оде право Саљубављу сешали ђ . аво

XXII ? ? Ког волети Ком веровати

Ко нећ ? е да нас изневери Дела и реч и ко ћ е знати

? Да стално на наш аршинмери ? Онама лажи ко не сеје

, ? Тај што нас брижно пази где је Ко порок наш да трпи хтећ ? е Ко додијати никад нећ ? е

, О узалудни трагаоч , е - Не трошите напразно снагу

, Волите себе лич , ност драгу Мој поштовани читаоч ! е

; Достојан предмет то је збиља Пријатнијега нема ц . иља

XXIII Кад сусрет прођ , ? е шта је било

Погодић ; ете и ви лако Љубавна туга срце мило

Идушу сетежудну јако ; Ко некада још увек мори

Још јач е сад у Тањи гори Љубав узалуд пробуђ . ена Санак се клони одрањена

, , , И светживота здравље радост , , Спокојство старо осмех мазни

- Све пропаде ко звуци празни : Иљупке Тање тамни младост

Тако на небу бура сива Тек рођ . ен дан у таму скрива

XXIV Татјана тугује и ч , ами

, ; Самује гаси се и вене , Сад ништа вишењу не мами

. Не доима се душењене А суседи кад књима сврате

Шапћ : у и важно главом клате , !... Време је време да се уда

' ! Ал доста Сада с мало труда Љубави срећ не сликом другом

. Да разгалим и вас пристоји , , Инехотице мили моји

; Моје се срце пуни тугом , , Опростите ми ја вас молим

. Ја тако своју Тању волим

XXV Све силније у сваком трену

44

Евгений Онегин ,КрасамиОльги молодой

Владимир сладостной неволе .Предался полною душой

. Он вечно с ней В ее покое ;Они сидят в потемках двое , ,Они в саду рука с рукой

;Гуляют утренней порой ? ,Ичтож Любовью упоенный ,В смятенье нежного стыда

,Он только смеет иногда ,Улыбкой Ольги ободренный

Развитым локоном играть .Иль край одежды целовать

XXVI Он иногда читает Оле

,Нравоучительный роман В котором автор знает боле

, ,Природу чемШатобриан , Амежду тем две три страницы

( , ,Пустые бредни небылицы )Опасные для сердца дев

, .Он пропускает покраснев ,Уединясь от всех далеко

,Они надшахматной доской , На стол облокотясь порой

, ,Сидят задумавшись глубоко ИЛенский пешкою ладью

.Берет в рассеянье свою

XXVII , Поедет ли домой и дома

.Он занят Ольгою своей Летучие листки альбома

:Прилежно украшает ей ,То в них рисует сельски виды

, ,Надгробный камень храм Киприды Или на лире голубка

;Пером и красками слегка То на листках воспоминанья

Пониже подписи других ,Он оставляет нежный стих

,Безмолвный памятник мечтанья ,Мгновенной думы долгий след

.Все тотже после многих лет

XXVIII, Конечно вы не раз видали ,Уездной барышни альбом

Что все подружки измарали , .С конца с начала и кругом

, ,Сюда назло правописанью , Стихи без меры по преданью

,В знак дружбы верной внесены, .Уменьшены продолжены

На первом листике встречаешьQu'ecrirez-vous sur ces tablettes,

: Иподпись t. a v. Annеtt ;е :А на последнем прочитаешь

« ,Кто любит более тебя

, Мамљен лепотомОлге младе Свом душом најзад под власт њену

. У слатко ропство Ленски паде ; Стално је с њом у собињеној

Седе при свећ , и непаљеној А ч , им се ново јутро роди , . У врт ушетњу он је води ? , Ионда Ту пун страсти слепе , Инежним стидом својим сметен

, Он сме понекад нем и сплетен , А храбрен смехомОлге лепе

Да нежнољуби скуте њене Идирне косе расп . летене

XX I В Он ч есто ч ита покрај Оље

Поуч , не стране ког романа Где природу зна писац боље

. Од самогаШатобријана' - , Ал две три стране лажи разних

, Бунцања пустих прич а празних , Опасних јако по духженски

Прескач . е силно руменЛенски Сами у некој тихој сени

Они сад ч есто покрај шаха Занети игром и без даха

За столом ћ . уте поднимљени ИЛенски мој док тако седе

, , . Пешаком свој топ ено једе

XXVII Кад кућ , и оде треба рећ , и

; И ту се труди он због Оље Албумањеног лист летећ и

: Дотерује што може бољеЧ ас ц , , рта поља гробни камен

, Кипридин храм и бакље пламен' - Ил птицушто на лири стоји , Све пером и у нежној боји

А ч , ас на листак крај другова , , Под потписима сасвим с краја

Он ставља стих пун осећ , аја , Споменик немиживих снова

тренутне мисли трајни траг , . заувек исти свеж и драг

XXVIII , , И ви сте видели зацело

Албуме наших госпођ ица Испуњаване врло смело

С поч , , . етка с краја дуж ивица , , У знак другарства по предању

Без ритма и у сваком стању Стихови уњих унети су

. Нажао нашем правопису : На првој страни среташ слово

Qu' écrirez-vous sur ses tablettes; : t. à. v. Anette; Ипотпис А на последњој ч : иташ ово

Ко те од мене воли више

45

Евгений Онегин ».Пусть пишет далее меня

XXIX Тут непременно вы найдете , ;Два сердца факел и цветки Тут верно клятвы вы прочтете

;В любви до гробовой доски- Какой нибудь пиит армейский

.Тут подмахнул стишок злодейский , ,В такой альбом мои друзья

, ,Признаться рад писать и я ,Уверен будучи душою

Что всякий мой усердный вздор Заслужит благосклонный взор

Ичто потом с улыбкой злою ,Не станут важно разбирать

.Остро иль нет я мог соврать

XXX , Но вы разрозненные томы ,Из библиотеки чертей

,Великолепные альбомы ,Мученье модных рифмачей

, Вы украшенные проворно Толстого кистью чудотворной

,Иль Баратынского пером !Пускай сожжет вас божий гром

Когда блистательная дама Мне свой in-quarto ,подает

,Идрожь и злость меня берет Ишевелится эпиграмма

,Во глубине моей души !Амадригалы им пиши

XXXI НемадригалыЛенский пишет

;В альбоме Ольги молодой ,Его перо любовью дышит

;Не хладно блещет остротой , Что ни заметит ни услышит

, :ОбОльге он про то и пишет, ,И полны истиныживой

.Текут элегии рекой , ,Так ты Языков вдохновенный

,В порывах сердца своего ,Поешь бог ведает кого

И свод элегий драгоценный Представит некогда тебе

.Всю повесть о твоей судьбе

XXXII ! ? Но тише Слышишь Критик строгий

Повелевает сбросить нам ,Элегии венок убогий

Инашей братье рифмачам: « ,Кричит Да перестаньте плакать

,И всё одно и тоже квакать , :Жалеть о прежнем о былом

, !»Довольно пойте о другом— , Ты прав и верно нам укажешь

. Тај испод мене нека пише

XXIX Ту ћ ете наци ц , , вет букете

, Два срца поред зубље кобне И заклетве прочитаћ ете Ољубави . до даске гробне

Кадет је неки ту по ђач ки Подметнуо стих зликовач ; ки

, , У такав албум на то место И ја да пишем рад сам ч , есто

Уверен да ћ е тамо моћ и Мој усрдни и звуч ан оглед

, Да заслужи пун пажње поглед Ида сви затим нећ е поћ и С осмехом јетким ту да траже

' . Да л моје перо вешто лаже

XXX ' , , Ал ви по свету расејане Из књижнице ђ , аволске књиге

, Албуми скупи и без мане, , Ви стихотворца модног бриге, Ви које краси с пуно склада' , Ил Баратинског муза млада' , - Ил Толстојеве боје свеже

! Нек божији вас гром сажеже Када ми пружи сјајна дама

In-quarto , свој пун тврда веза Обузима ме бес и језа

Инавире стих епиграма , Измоје душе место хвале

! А ти им пишимадригале

XXXI За младу Олгу мадригале

; У албумЛенски наш не пише ; Не сја оштрином празне хвале

; Љубављу перо Ленског дише Што год о Олги ч , , ује спази

; У стиховима он изрази Истине пуне строфе теку

Иелегија ч . ине реку, , Ти надахнути Јазикове

, У заносима срца свога , Опеваш тако ко зна кога

Иелегије дивне овеИспричаћ е ти верно једномПрич . – у о твомживоту бедном

XXXII ' ! Ал тише Ч ! ујеш Критич ари

Траже од моје лирске браћ е Да елегија венац стари

Баце и време да не траћ : е" Та доста сте над својим листом

; Кукали све о једном истом , , , ; Опрошлом билом с болом с тугом

Певајте сад о неч ! " - ем другом" ! Тако је Маску и кинжале

46

Евгений Онегин, ,Трубу личину и кинжал

Имыслей мертвый капитал :Отвсюду воскресить прикажешь

, ? — . !Не так ли друг Ничуть Куда« , ,Пишите оды господа

XXXIII ,Как их писали в мощны годы ...»Как было встарь заведено

— !Одни торжественные оды, , ; ?И полно друг не все ль равно

, !Припомни что сказал сатирик« » Чужого толка хитрый лирик

Ужели для тебя сносней ? —Унылых наших рифмачей

« ;Но всё в элегии ничтожно ;Пустая цель еежалка

Меж тем цель оды высока ...» Иблагородна Тут быможно

, :Поспорить нам но я молчу .Два века ссорить не хочу

XXXIV ,Поклонник славы и свободы

,В волненье бурных дум своих ,Владимир и писал бы оды

.ДаОльга не читала их Случалось ли поэтам слезным

Читать в глаза своим любезным ? ,Свои творенья Говорят

.Что в мире выше нет наград , ,И впрям блажен любовник скромный

Читающиймечты свои ,Предмету песен и любви - !Красавице приятно томной

... , , Блажен хоть может быть она .Совсем иным развлечена

XXXV Но я плодымоих мечтаний

И гармонических затей ,Читаю только старой няне

,Подруге юности моей Да после скучного обеда ,Комне забредшего соседа

,Поймав нежданно за полу ,Душу трагедией в углу

( ),Или но это кромешуток ,Тоской и рифмами томим

,Бродя над озероммоим :Пугаю стадо диких уток

,Вняв пенью сладкозвучных строф .Они слетают с берегов

XXXVI. XXXVII ? , !А чтожОнегин Кстати братья

:Терпенья вашего прошу Его вседневные занятья

.Я вам подробно опишу :Онегинжил анахоретом

Показаћ , ете нам зацело И тражић ете од нас смело

! Идеја нових капитале ?" - ! : Зар не Нипошто Друго дајте

" , , Господо оде састављајте

XXXIII По реду старе добре моде

!..." - Као у давно доба вредно" ? Зар једино и увек оде

, ; Најзад зар није баш свеједно , ! Сети се шта сатирик вели

Зар туђ их мисли песник свели Досаду код нас мање ствара

Но туга наших лирич ?" - ара" ’ , Ал ништавне су елегије

Па је ињихов ц , иљ неплодан - , ..." - А оде висок благородан

Да ли је тако или није , Реко бих али ћ утат пре ћ ; у

Да завадим два века нећ . у

XXXIV , Поклоник славе и слободе

, , Бурнога духа жељан дела , НашЛенски би и писо оде

' . Ал Олга оде није хтела, ' О да л постоји песникшто је

Ч ? итао драгој песме своје , , Награда виша мили моји

, , . На свету кажу не постоји, Збиља да срећ наљубавника

Што ч ита сање пуне сласти - Предмету стиха свог и страсти

- ! Драгани мило сетног ликаСрећ , ан иако мислињене

! Другим су можда забављене

XXXV Свог маштања производ рани

И звуч них мисли ланац дуги Ја ч , итам само својој нани

; Младости моје верној други' Ил суседа докопам свога

Ипосле руч ка досаднога Умрач ном куту ја га гњавим . И трагедијом неком давим

( ' ) Или ал ово није шала Над језером сешетам нашим

И јата дивљих пловки плашимСричућ : и риме пореджалаЧ им ч ују песме како звоне

. С обала брзо беже оне

XXXVI. XXXVII ? - ! . АОњегин Па да Дабоме

; ; Стрпљења молим ето згодеИспричаћ у вам сад о томе

Нашта му ц . ело време оде ; Ко пустињак је дане низо

47

Евгений Онегин В седьмом часу вставал он летом Иотправлялся налегке ;К бегущей под горой реке

,Певцу Гюльнары подражая ,Сей Геллеспонт переплывал

,Потом свой кофе выпивал ,Плохойжурнал перебирая

...Иодевался

XXXVIII. XXXIX, , ,Прогулки чтенье сон глубокой

, ,Лесная тень журчанье струй Порой белянки черноокой

,Младой и свежий поцелуй ,Узде послушный конь ретивый ,Обед довольно прихотливый

,Бутылка светлого вина, :Уединенье тишина

;Вотжизнь Онегина святая Инечувствительно он ей

, Предался красных летних дней ,В беспечной неге не считая

, ,Забыв и город и друзей .И скуку праздничных затей

XL ,Но наше северное лето

,Карикатураюжных зим : ,Мелькнет и нет известно это

.Хоть мы признаться не хотим ,Ужнебо осенью дышало ,Уж реже солнышко блистало

,Короче становился день Лесов таинственная сень

,С печальнымшумом обнажалась ,Ложился на поля туман

Гусей крикливых караван : Тянулся кюгу приближалась

;Довольно скучная пора .Стоял ноябрь уж у двора

XLI ;Встает заря во мгле холодной

;На нивахшум работ умолк С своей волчихою голодной

;Выходит на дорогу волк , Его почуя конь дорожный

— Храпит и путник осторожный ;Несется в гору во весь дух

На утренней заре пастух ,Не гонит уж коров из хлева

И в час полуденный в кружок ;Их не зовет его рожок

, В избушке распевая дева, , ,Прядет и зимних друг ночей .Трещит лучинка перед ней

XLII И вот уже трещат морозы ...И серебрятся средь полей

У седам лети он се дизо И хито скоро без одела

На реку испод свога села Ко песник Бепа и Ђ улнаре

" ", Препливо ове Дарданеле , Испиошољу кафе вреле

, Илистаожурнале старе ... А затим се одево

XXXVIII. XXXIXЧ , , , итање шетње сан дубоки

, , Потокажубор шума хлад Идевојака ц рнооких

, , Пољубац нежан свеж имлад Послушан узди коњиц ч , ио

, Примамљив обед увек мио , Са боцом доброг белог вина , Памир самоћ , а и тишина

! Ињеговогживота ето Нештедећ и с уживањима Без осећ аја он се њима

Предавао у дивно лето Заборавивши градска лица

Ич . аму балских залудица

XL ' Ал северно је лето само

; Карикатура јужне зиме ! , Сине и оде сви то знамо

. А гордимо се ипакњимеВећ је и сунце ређ , е сјало

Небо на јесен одисало Идан је краћ , и краћ ... и биво С тужним сешумом проређ иво

. Тајанствен сводштошуме носе , Поља је крила магла рана

Караван крештавих гусана . На југ је хито Ближило се

Време кад ч ; ама свет освојиВећ . новембар на прагу стоји

XLI Умагли свић , у зоре хладне ; У пољу замро рада звук

Крај вуч ице се своје гладне ; Искрада на пут мрки вук

, Нањушио га коњ па фркћ е , И страха пун уживљи трк ћ е

. Путник да нагнаждрепца враног Пастир уз румен јутра раног

Из тора краве сад не гони Ине скупља их звуком рога ; У подне око својег лога

Глас девојке у изби звони - И вретено друг зимских ноћ , и

Предњоме зврји у самоћ . и

XLII Иево пуца мраз већ дуже Иледом сребри поља многа

48

Евгений Онегин( ;Читательждет уж рифмы розы

, !)На вот возьми ее скорей Опрятней модного паркета

, .Блистает речка льдом одета Мальчишек радостный народ

;Коньками звучно режет лед ,На красных лапках гусь тяжелый

,Задумав плыть по лону вод ,Ступает бережно на лед

; Скользит и падает веселый, ,Мелькает вьется первый снег .Звездами падая на брег

XLIII ?В глуши что делать в эту пору

? Гулять Деревня той порой Невольно докучает взору

.Однообразной наготой ?Скакать верхом в степи суровой

, Но конь притупленной подковой ,Неверный зацепляя лед

, .Того ижди что упадет ,Сиди под кровлею пустынной

: , Читай вот Прадт вот W. Scott. ? — ,Не хочешь поверяй расход

, Сердись иль пей и вечер длинный- , ,Кой как пройдет а завтра тож

.И славно зиму проведешь

XLIV -ПрямымОнегин Чильд Гарольдом

:Вдался в задумчивую лень ,Со сна садится в ванну со льдом

, ,Ипосле дома целый день, ,Один в расчеты погруженный

,Тупым кием вооруженный Он на бильярде в двашара

.Играет с самого утра :Настанет вечер деревенский

, ,Бильярд оставлен кий забыт ,Перед камином стол накрыт

: Евгенийждет вот едет Ленский ;На тройке чалых лошадей

!Давай обедать поскорей

XLV ВдовыКлико илиМоэта

Благословенное вино В бутылке мерзлой для поэта

.На стол тотчас принесено ;Оно сверкает Ипокреной Оно своей игрой и пеной

( - )Подобием того сего : Меня пленяло за него

, ,Последний бедный лепт бывало . , ?Давал я Помните ль друзья

Его волшебная струя ,Рождала глупостей не мало

,А сколькошуток и стихов , !И споров и веселых снов

(Ч италац ч ; ека на слик руже , Па хајде што пре сроч !) имо га , , Комодни паркет сјајна циста

, У руху леда река блиста А ч итав народ деце свеже

. Лед клизаљкама звуцно реже Црвених ногу троми гусак

Наумивши да водом плови - Опрезно ступа на лед нови

. Ипада Као звездан пљусакСлећ е на поље и на брег

, . Весео блистав први снег

XLIII ? Шта бисмо могли у то време

? Ушетњу Сада пусте паше И суморне пољане неме

Досадноммуч е оч . и наше ' ? Јахатишумом ил равницом

- Запараћ е коњ потковицом, Неверан клизав лед под собом

И сигурно ћ . е пасти с тобом . Под кровом самуј Време теч ; е Scott- ; Ено ти а ч , , итај спавај

' Ил нећ ? - ! еш расход проверавај, , Пиј срди се па прођ е веч , е

А сутра ћ е те исто срести И славно зиму ћ . еш провести

XLIV Ко Ч - ајлд Харолд и Евгеније

Ленствује већ ; од раног јутра У кади с ледом он се мије ; И селог дана је унутра

Рач ' уницом занесен лаком Инаоружан тупим таком

Он сам са собом и без пара . С две кугле игра билијара

Сеоско веч ; е све је ближе , Заборављен билијар дрема

; А крај камина сто се спрема Оњегин ч , ; ека Ленски стиже

, Са тројком враних коња јури На веч . еру се књемужури

XLV ' Удове Клико ил Моета

Божанско вино већ , , је ено У хладној боци за поета

На сто у ч . асу изнесено , Блиставо ко саИпокрене

Мене је оно игром пене( Што наликује много ч ) емуОч , , арало и ја самњему

, , . Давао брацо задњу пару ' ? Да л памтите још време старо

Ч аробни млаз је његов стваро У заносу и бујномжару

, , Толикошала ведрих снова, Глупости свађ ! а и стихова

49

Евгений Онегин

XLVI Но изменяет пенойшумной

,Оножелудку моему ИяБордо благоразумный

.Ужнынче предпочел ему КАu ;я больше не способен

Au любовнице подобен, , ,Блестящей ветреной живой

, ...И своенравной и пустой , , ,Но ты Бордо подобен другу

, ,Который в горе и в беде , ,Товарищ завсегда везде

Готов нам оказать услугу .Иль тихий разделить досуг

, !Да здравствует Бордо наш друг

XLVII ; Огонь потух едва золою

;Подернут уголь золотой Едва заметною струею

, Виется пар и теплотой . Камин чуть дышит Дым из трубок

. В трубу уходит Светлый кубок .Ещешипит среди стола

...Вечерняя находит мгла( Люблю я дружеские враки

Идружеский бокал вина , Порою той что названа

,Пора меж волка и собаки , .)А почему не вижу я

:Теперь беседуют друзья

XLVIII« , ? ?Ну что соседки Что Татьяна

?»Что Ольга резвая твоя— ...Налей еще мне полстакана

, ... Довольно милый Вся семья; .Здорова кланяться велели

, , Ах милый как похорошели , !УОльги плечи что за грудь

!... -Что за душа Когда нибудь ; ;Заедем к ним ты их обяжешь

, , :А то мой друг суди ты сам , Два раза заглянул а там

.Уж к ним и носу не покажешь ... !Да вот какойже я болван .Ты к ним на той неделе зван

XLIX« ?» — , Я Да Татьяны именины

. В субботу Оленька и мать , Велели звать и нет причины

. —Тебе на зов не приезжать« Но куча будет там народу

...»И всякого такого сброду— , , !И никого уверен я

? .Кто будет там своя семья, !Поедем сделай одолженье

XLVI' Ал издаје ме сок тај шумни

И стомак мој од њега страда , Иево бордо трезноумни

. Више од вина волим сада Ја ају нисам вич ан

Јер љубавници он је слич ан, , , Безбрижној лакој сјајној ч , илој . Својеглавој и пусто милој

' , , Ал ти си бордо слич , ан другу Који је свуд и увек рад

Да помогне кад дођ , е јад У беди да разагна тугу . Идоконост да с нама дели

, ! Некживи бордо друг наш врели

XLVII ; Утрнуо је ватре пламен

; Пепео хвата златожара , Вије се бледе паре прамен

; С камина једва веје јара . Из лула дим у димњак плови , На столу блиста пехар нови

. Пенуша се од старог вина Лагано пада ноћ ... на тмина

( Ја волим кад се дигне хука Другарских лажи поред ч аше

У време којем назив даше" Доба измеђ ", - у пса и вука

, А зашто ко ћ !) е да погоди : Разговор овај сад се води

XLVIII" ? А сусеткешта раде наше

? ? ?" - Татјана Олга Кажи право" , Де нали ми још пола ч ... аше

, ... ; Доста је драги Све су здраво . За тебе су ми поздрав дале, , Ах мили што се пролепшале

, ! УОлге груди а рамена !... А каква је тек душањена

! ' ? Свратимо књима Да л се слажешЗадужић . ; еш их Сам просуди

, Двапут си био код тих људи ! Па сада ни нос да покажеш... ; ! Ух баш сам сметен види само ! " –Од недеље си позван тамо

XLIX " ?" - " , Ја Да Татјана среде ове

. Имендан слави Њена матиПоруч ује ти да те зове

!" - Иозбиљно тај позив схвати" Али бић , , е тамо света буке

..." - И свакога од сваке руке" , , ! Маниког веруј то бар знамо

? ! Ико би био своји самоУч , ! ини другу кад те зову

50

Евгений Онегин, ? — « ». — ! —Ну чтож Согласен Как тымил

При сих словах он осушил, ,Стакан соседке приношенье

Потом разговорился вновь : !ПроОльгу такова любовь

L . Он весел был Чрез две недели

.Назначен был счастливый срок ,И тайна брачныя постели И сладостной любви венок

.Его восторгов ожидали , ,Гимена хлопоты печали

Зевоты хладная чреда .Ему не снились никогда

, ,Меж тем как мы враги Гимена В домашнейжизни зрим один

,Ряд утомительных картин ...Роман во вкусе Лафонтена

, Мой бедныйЛенский сердцем он .Для онойжизни был рожден

LI ... Он был любим по крайней мере , .Так думал он и был счастлив

, ,Стократ блажен кто предан вере, ,Кто хладный ум угомонив

,Покоится в сердечной неге ,Как пьяный путник на ночлеге, , ,Или нежней как мотылек

;В весенний впившийся цветок , ,Ножалок тот кто все предвидит

,Чья не кружится голова , Кто все движенья все слова

,В их переводе ненавидит Чье сердце опыт остудил

!И забываться запретил

ГЛАВАПЯТАЯ

, О не знай сих страшных снов, ! Ты моя Светлана

.Жуковский

I В тот год осенняя погода

,Стояла долго на дворе , .Зимыждала ждала природа

Снег выпал только в январе . ,На третье в ночь Проснувшись рано

В окно увидела Татьяна ,Поутру побелевший двор

, ,Куртины кровли и забор ,На стеклах легкие узоры

,Деревья в зимнем серебре Сорок веселых на дворе

Имягко устланные горы .Зимы блистательным ковром

Хоћ ?" - " ." - !' еш ли Примам Баш си мио При том је Ленски искапио

, Сусеткин поклон ч , ашу нову ; И сетио се опет Оље

, . Љубав је таква добре воље

LСрећ ан је био он због тога

Што близу бешежељен ч ас Инове тајне брач ног лога Иљубавнога венца клас

Нањега сада ч . екали су Ни сневале се њему нису

Недаћ е брач не с брач , ном тугом . И зевања у низу дугом

, , Док противнике брака жена Одбијаживот супружника

, Комрски ланац истих слика' , - Ил роман стила Лафонтена

- ? Дотле је Ленски што бих крио . За такавживот створен био

LI ... Он беше вољен бар је тако Онмислио и срећ . ан био По сто је пута срећ ан свако , Ко веру није изгубио

, У комежеље разум гуше Ко ужива у срећ и душе , Ко пијан путник у кревету

Или ко лептир на свом ц . вету' Ал јадан онај ко у глави

, Све предвиди и прозре лако Комрзи реч и дело свако , Ко смисао им види прави

Ч ији је дух и срце јадно . Заледило искуство хладно

ПЕТАГЛАВА

Не знај за страшне сновете, ! О Светлано моја

Жуковски

I Те године је изнад села

, Трајала дуго јесен стара , Земља је жудно снега хтела

А п ао је тек јануараНоћ , у и рано новог дана

У прозору је свом Татјана Спазила плот и гране свеле

, Икровове од снега беле , У зимском сребру стабла снена

, На стаклушаре свакојаке , На дворишту пред кућ , ом свраке

И сагом зиме застрвена . Малена брда поред села

51

Евгений Онегин , .Все ярко все бело кругом

II!.. , ,Зима Крестьянин торжествуя

;На дровнях обновляет путь , ,Его лошадка снег почуя

- ;Плетется рысью как нибудь ,Бразды пушистые взрывая

;Летит кибитка удалая Ямщик сидит на облучке

, .В тулупе в красном кушаке ,Вот бегает дворовый мальчик

,В салазкижучку посадив ;Себя в коня преобразив

:Шалун уж заморозил пальчик ,Ему и больно и смешно

...Амать грозит ему в окно

III, , Но может быть такого рода

:Картины вас не привлекут ;Все это низкая природа

.Изящного не много тут ,Согретый вдохновенья богом

Другой поэт роскошным слогом Живописал нам первый снег

;И все оттенки зимних нег , ,Он вас пленит я в том уверен

Рисуя в пламенных стихах ;Прогулки тайные в санях

Но я бороться не намерен , ,Ни с ним покамест ни с тобой

!Певец финляндки молодой

IV ( ,Татьяна русская душою

)Сама не зная почему С ее холодною красою

,Любила русскую зиму ,На солнце иний в день морозный

, И сани и зарею поздной ,Сиянье розовых снегов

.Имглу крещенских вечеров По старине торжествовали

:В их доме эти вечера Служанки со всего двора

Про барышень своих гадали Иим сулили каждый год

.Мужьев военных и поход

V Татьяна верила преданьям

,Простонародной старины , ,И снам и карточным гаданьям .Ипредсказаниям луны

;Ее тревожили приметы Таинственно ей все предметы

- ,Провозглашали что нибудь .Предчувствия теснили грудь

, , Бели се блиста земља ц . ела

II... Зима и сељак већ свечч ано

; Обнавља вожњом санке старе На новом снегу коњч е врано

Заплић . е ногом пуно пареРијућ и бразде рахлог снега

; Одважно лети тројка с брега У гуњу и с ц рвеним пасом

. Са бока возар тера касом , Уамивши ко коња себе

Покућ , , ар деран ено вуч е У саонама своје куч ; е

Несташку давно прстић : зебе , Иболи га и смешно му је ... Амати га кроз прозор псује

III' Ал можда призор слике моје Да вас привуч . е не би мого

, , , Природа права проста то је . Ту отмености нема много

Надахнут страсним лирским богом Други је песник сјајним слогом Описо прве снежне дане

. И сву лепоту зиме ране , , И вас он плени ми то знамо

Кад слика стихом строфе сјајне , У саонамашетње тајне

' Ал овде ми не натпевамо , , Нињегове ни твоје риме

Певач , ! у млади финске зиме

IV Ине знајућ , и још због цега

Свом руском душом је Татјана Волела цич у руског снега

, С хладном лепотом зимских дана Волела сунце све у ињу

, Икасних зора светлост сињу , Јутарњи рујни снег и санке

Иноћ . не магле крстовданке Тих веч ери до позних сата

Кућ , а је пуна славља била Аженска слушч ад долазила

, Да господама својим гатаПроричућ , , и им ко и лане

. Рат иженике капетане

V И веровала је и Тања , У гатања и збиљу снова Умесеч ева предсказања . Иу предања старог кова

Прогањали су знаци Тању И свака ствар је тајно за њу

По наговештај неки крила Ипредосећ ај муч . ан била

52

Евгений Онегин , ,Жеманный кот на печке сидя

, :Мурлыча лапкой рыльце мыл ,То несомненный знак ей был

. Что едут гости Вдруг увидя Младой двурогий лик луны

,На небе с левой стороны

VI .Она дрожала и бледнела

Когдаж падучая звезда По небу темному летела

, — Ирассыпалася тогда ,В смятенье Таня торопилась

,Пока звезда еще катилась .Желанье сердца ейшепнуть

-Когда случалось где нибудь Ей встретить черного монаха

Иль быстрый заяц меж полей ,Перебегал дорогу ей

, ,Не зная что начать со страха ,Предчувствий горестных полна

.Ждала несчастья уж она

VII ? Чтож Тайну прелесть находила

:И в самом ужасе она ,Так нас природа сотворила

.К противуречию склонна . - !Настали святки То то радость

,Гадает ветреная младость ,Которой ничего нежаль

Перед которойжизни даль , ;Лежит светла необозрима Гадает старость сквозь очки

,У гробовой своей доски ;Все потеряв невозвратимо

: И все равно надежда им .Лжет детским лепетом своим

VIII Татьяна любопытным взором

:На воск потопленный глядит Он чудно вылитым узором - ;Ей что то чудное гласит , ,Из блюда полного водою

;Выходят кольцы чередою И вынулось колечко ей

:Под песенку старинных дней« - ,Таммужички то всё богаты

;Гребут лопатой серебро , Кому поем тому добро

!» И слава Но сулит утраты ;Сей песнижалостный напев

.Милей кошурка сердцу дев

IX , ;Морозна ночь все небо ясно

Светил небесных дивный хор , ...Течет так тихо так согласно

Татьяна наширокой двор

Њенмач , ор што на пећ , и сања : Шапом је своју њушку мио

А то је знак за Тању био . Да иду гости Кад би Тања

Спазила кадгод месец нови , Где с леве стране небом плови

VI , . Побледела би уздрхтала

Када би звезда с горњег света Низ тамно небо некуд пала

, Ирасула се током лета Пожурила би Тања тада

Да каже док још звезда пада . Њеноме срцушта је мило

’ Ал када би се негде збило ' , Да сретне попа ил монаха’ Ил да у пољу издалека

Њен пут претрч , - и хитри зека Све сметена од силног страха

У ц рне би се слутње дала Инесрећ у предосећ . ала

VII? Па Много ч , удних тајних ч ари

. У страшноме је нашла она Природа ч ини такве ствари

Противуреч . ном увек склонаВећ месојеђ ! ! е Каква радост

, Лакомислена гата младост Та којој нич ; егжао није

Предњоме видикживотни је , Још недогледан ч . ист и златан

Кроз наоч аре старост гатаСтојећ ; и испред гробних врата

; Губитакњен је неповратан: Свеједно све их над а стара

Брбљањем својим деч . јим вара

VIII Татјана сад са тајнимжаром

, У воду топљен восак ставља А он јој својом ч удномшаром

Некакве ч . удне ствари јавља Из ч анка где њен восак плови

; Помаљају се прстенови , Икњој се прстен отиснуо А напев се старински ч : уо

" , Сељаци ту су пребогати Лопатом згрћ , у сребро драго

, ! " А коме песма оном благо Но тужни припев песму прати

; И слути смрт и зло да ходи Девојци више мач . ка годи

IX . Ведро је небо Мразно веч . е

Хор звезда као сјајна свитаНеч , ујно сложно небом теч . е

У двориште Татјана хита

53

Евгений Онегин ,В открытом платьице выходит

;Намесяц зеркало наводит Но в темном зеркале одна

...Дрожит печальная луна... ... ; Чу снег хрустит прохожий дева

,К нему на цыпочках летит И голосок ее звучит

:Нежней свирельного напева ? Как ваше имя Смотрит он

: .Иотвечает Агафон

X, Татьяна по совету няни

,Сбираясь ночью ворожить Тихонько приказала в бане

;На два прибора стол накрыть ...Но стало страшно вдруг Татьяне

— Ия при мысли о Светлане — ...Мне стало страшно так и быть

.С Татьяной нам не ворожить Татьяна поясокшелковый

, Сняла разделась и в постель. ,Легла Над нею вьется Лель

А под подушкою пуховой .Девичье зеркало лежит

. .Утихло все Татьяна спит

XI .И снится чудный сон Татьяне

, Ей снится будто бы она ,Идет по снеговой поляне

;Печальной мглой окружена В сугробах снежных перед нею

, Шумит клубит волной своею, Кипучий темный и седой

, ;Поток не скованный зимой , ,Двежердочки склеены льдиной

, ,Дрожащий гибельный мосток ;Положены через поток

,Ипредшумящею пучиной ,Недоумения полна

.Остановилася она

XII ,Как на досадную разлуку

;Татьяна ропщет на ручей , Не видит никого кто руку

;С той стороны подал бы ей .Но вдруг сугроб зашевелился

- ?Иктож из под него явился, ;Большой взъерошенныймедведь

! ,Татьяна ах а он реветь Илапу с острыми когтями

; Ей протянул она скрепясь Дрожащей ручкой оперлась

Ибоязливымишагами ;Перебралась через ручей

— ? !Пошла и чтож медведь за ней

XIII

; Да огрнуташалом гата , Огледалом да месец хвата

Али у мрач ном стаклу тамо ... Жалосна луна дрхти само

Ч ... ... ; уј шкрипи снег то иде неко ; На прстима му хита Тања

Њен гласић , звони и одзвања : Ко свирала трепери меко

" " Кажите име Гледа он : . Иодговора Агатон

X Да врач : а још се хтело Тањи По саветима даде своје

Наредила је да у бањи . Припреме крадом сто за двоје

' Ал страх ју је наједном било А ја се сетихшта се збило

, Са Светланом те ове ноћ и На врач ање сњом нећ у поћ . и

Татјана свилен појас снима И свлач , ; и се у кревет мније

, , НадњомеЉељо лебди бдије , , А ту подњеним јастуцима

. Огледало у перју снива... Тишина Тања отпоч . ива

XI Снио се ч . удан сан Татјани Сања да ноћ у сама ходи

... По некој леденој пољани ; Унаоколо магла броди

У сметовима предњом хуч , и Сав се ковитла и клобуч и

Пенушав поток ц ; рн и сед . Не окива га зиме лед

, ; Амост је дрхтав несигуран Две леске ледом улепљене

Преч , . е се изнад воде пене Пред вртлогомшто хуч и буран

Ине знајућ ишта да ч , ини . Татјана заста у дивљини

XII Ико на растанак пун туге

, На поток се Татјана тужи А нема ко са стране друге

. Над вртлог руку да јој пружи' Ал тад се један смет наједном

Покрете и у смету ледном Накострешени медвед нич . е

Татјана ах!- , он мумла рич е Иканџе пуне снежног праха

. Татјани пружа Срца хладна Ослонила се Тања јадна

Икорацима пуним страха Бујицу прешла те путањом

- ? . Продужила и медвед за њом

XIII

54

Евгений Онегин, ,Она взглянуть назад не смея

;Поспешный ускоряетшаг Но от косматого лакея ;Неможет убежать никак

, ;Кряхтя валит медведь несносный ; Пред ними лес недвижны сосны

;В своей нахмуренной красе Отягчены их ветви все

; Клоками снега сквозь вершины, Осин берез и лип нагих

;Сияет луч светил ночных ; , Дороги нет кусты стремнины

,Метелью все занесены .Глубоко в снег погружены

XIV ; ;Татьяна в лес медведь за нею

;Снег рыхлый по колено ей То длинный сук ее зашею

, Зацепит вдруг то из ушей ;Златые серьги вырвет силой

То в хрупком снеге с ножки милой ;Увязнет мокрый башмачок

;То выронит она платок ; ,Поднять ей некогда боится ,Медведя слышит за собой

Идаже трепетной рукой ;Одежды край поднять стыдится

, ,Она бежит он все вослед .И сил уже бежать ей нет

XV ; Упала в снег медведь проворно

;Ее хватает и несет - ,Она бесчувственно покорна

, ;Нешевельнется не дохнет ;Онмчит ее лесной дорогой

;Вдруг меж деревшалаш убогой ; Кругом все глушь отвсюду он

,Пустынным снегом занесен ,Иярко светится окошко ;И вшалаше и крик ишум

: « :Медведь промолвил Здесь мой кум !»Погрейся у него немножко

И в сени прямо он идет .Ина порог ее кладет

XVI, :Опомнилась глядит Татьяна

; ;Медведя нет она в сенях ,За дверью крик и звон стакана

;Как на больших похоронах ,Не видя тут ни капли толку

,Глядит она тихонько вщелку ?.. Ичтоже видит за столом

:Сидят чудовища кругом ,Один в рогах с собачьей мордой

,Другой с петушьей головой ,Здесь ведьма с козьей бородой

,Тут остов чопорный и гордый

, Да обазре се не сме више Неможе садањена нога Да побегне и траг да збрише

Испред лакеја ч . упавога Он пристиже и дахћ ... е гладно

... Предњом јешума Борје хладно ; Умргодној лепоти снује

Прамењем снега грање му јеОптерећ , ено а у круни

, , Јасика бреза пала листа Сјај светиљака ноћ . и блиста

; , , Ниоткуд пута стрмен жбуни , Све у дубоком снегу спава Све крије магла и мећ . ава

XIV ; . Ушуму Тања медвед за њом

; Пуна је снегашума суха Ич ас јој грана над путањом

, Запне за врт а ч ас из ухаИшч , упа златну алкуњену

А ч ас у снегу заглављенуПапуч у губи с ноге нежне

' Ил нема кад са земље снежне ; Да дигне палишал из руку

Медведа иза себе види Идрхтавом се руком стиди

; Да дигне скутешто се вукуТрч , : и а он поњеном трагу

И већ . Татјана губи снагу

XV ; , У снег је пала медвед стаје

. Диже Татјану и с њом бежи Не осећ , , а га покорна је , . Без покрета без даха лежи

Путањомшумском он одмич ; е Наједном изба предњим нич ; е

; Около пустош са свих страна , Дивљим је снегом завејана

, Само је окно јарко сјало , ; А уњој вика хук се ори

" - Мој кум туживи медвед збори Огреј се сад кодњега мало! "

Ион је носи до доксата . И спушта на праг испред врата

XVI Освестила се Тања наша

; Без медведа на трему сама У изби лелек и звек ч аша

Као на већ . им сахранама ; У свему томе смисла нема

Кроз рупу Тања вири с трема - И види седе крај огњишта За столом сама ч . удовишта На једном рог и псећ е ч , ваље

Костур је с њим на једној нози Ич ; ума с брадом ко на кози

, На другом петлов кљун и траље

55

Евгений Онегин , Там карла с хвостиком а вот

.Полужуравль и полукот

XVII , :Еще страшней еще чуднее

,Вот рак верхом на пауке Вот череп на гусинойшее

,Вертится в красном колпаке Вот мельница вприсядку пляшет

;Икрыльями трещит и машет, , , ,Лай хохот пенье свист и хлоп

!Людская молвь и конской топ ,Но что подумала Татьяна

Когда узнала меж гостей, ,Того кто мил и страшен ей

!Героя нашего романа Онегин за столом сидит

.И в дверь украдкою глядит

XVIII — ;Он знак подаст и все хлопочут — ;Он пьет все пьют и все кричат — ;Он засмеется все хохочут

— ;Нахмурит брови все молчат , :Он там хозяин это ясно

,ИТане уж не так ужасно, , И любопытная теперь

...Немного растворила дверь , Вдруг ветер дунул загашая ;Огонь светильников ночных

;Смутиласьшайка домовых, ,Онегин взорами сверкая

- , , ;Из за стола гремя встает : .Все встали он к дверям идет

XIX ; И страшно ей и торопливо

:Татьяна силится бежать ; Нельзя никак нетерпеливо

, :Метаясь хочет закричать ; :Неможет дверь толкнул Евгений

И взорам адских привидений ; Явилась дева ярый смех

; ,Раздался дико очи всех, ,Копыты хоботы кривые

, ,Хвосты хохлатые клыки, ,Усы кровавы языки ,Рога и пальцы костяные

,Всё указует на нее : ! !И все кричат мое мое

XX! — ,Мое сказал Евгений грозно

;Ишайка вся сокрылась вдруг Осталася во тьме морозной

- ;Младая дева с ним сам друг Онегин тихо увлекает Татьяну в угол и слагает

Ее нашаткую скамью Иклонит голову свою

Ниждрал ни мач , ак крај њих преде . А репат кепец с њиме једе

XVII : Још горе је у другом јату , Рак паукове јаши сапи

На гушч ијем се врти врату Лобања у ц , рвеној капи

Млин приседа у плесу ч , илом . Размахује и пуцка крилом

, , , Певање лавеж смех и ропот , ! Разговор људски коњски топот

' Ал шта је било кад Татјана , Ту виде оног што је мио

- И страшанњој толико био ? Јунака мог и мог романа

Оњегин сњима за сто седа . Икрадом он у врата гледа

XVIII , ; Онмахне и сви тапшу тада

- ; Пије сви пију и сви хукну - ; Насмеје се све кикот свлада

- . Намргоди се сви умукнуДомаћ , ; ин ту је јасно то је

Све мање страшно постало је И сад сажудном пажњом Тања

Отвара врата ч . удног здања' Ал ветаржишке светиљака

Поч ; е да гаси наоколо - , Потамнело је врзин коло

; Оњегин оком сја из мрака Од стола свог се бесно диже

. И вратима је он све ближе

XIX . Страшно је Тањи Да умакне

, ’ Труди се ал се једва мич ; е Неможе с места да коракне

И залуд муч и се да вич . е Тад Евгеније врата лупи

Ипривиђ ења страшној групи : Показала се Тања јасно

. Сиктави кикот груну гласно Све оч , , , и сурле криви зуби

Репици с ћ , , , убом брци капци , , Палацала у крви папци

, , Рогови тупи прсти груби , Сви управљени нању стоје

И све то вич : ! ! е моје моје

XX – Оњегин моје! - , , реце грозно

; Врзино коло прште сместа Сњим сама Тања оста позно . Умразној тами оног места

Он благо вуч , е Тању јадну На клупу он је спушта хладну

И ту у куту пуном таме . Обара главу њој на раме

56

Евгений Онегин ; ,К ней на плечо вдруг Ольга входит

; ;За неюЛенский свет блеснул ,Онегин руку замахнул

,Идико он очами бродит ;Инезваных гостей бранит

.Татьяна чутьжива лежит

XXI , ; Спор громче громче вдруг Евгений

, Хватает длинный нож и вмиг ; ПоверженЛенский страшно тени

; Сгустились нестерпимый крик... ...Раздался хижинашатнулась

...ИТаня в ужасе проснулась, ;Глядит уж в комнате светло

В окне c квозь мерзлое стекло ;Зари багряный луч играет

. ,Дверь отворилась Ольга к ней Авроры северной алей

, ;Илегче ласточки влетает« , , ,Ну говорит скажиж тымне

?»Кого ты видела во сне

XXII , ,Но та сестры не замечая

,В постеле с книгою лежит ,За листом лист перебирая

.Иничего не говорит Хоть не являла книга эта

,Ни сладких вымыслов поэта , ,Нимудрых истин ни картин , ,Но ни Виргилий ни Расин , , ,НиСкотт ни Байрон ни Сенека Ни дажеДамскихМодЖурнал :Так никого не занимал

, , ,То был друзья Мартын Задека ,Глава халдейских мудрецов

, .Гадатель толкователь снов

XXIII Сие глубокое творенье

Завез кочующий купец Однажды к ним в уединенье

Идля Татьяны наконец « »Его с разрозненной Мальвиной

,Он уступил за три с полтиной В придачу взяв еще за них

,Собранье басен площадных, Грамматику две Петриады

.ДаМармонтеля третий том Мартын Задека стал потом

... Любимец Тани Он отрады Во всех печалях ей дарит

.Ибезотлучно с нею спит

XXIV .Ее тревожит сновиденье , ,Не зная как его понять

Мечтанья страшного значенье .Татьяна хочет отыскать

. НаједномОлга ту долута СњомЛенски уђ , ; е светлост блесну

Оњегин руку диже бесну Идивље оч ; има колута

, Незване госте грди оне . А Тања једважива клоне

XXI Препирка јач ... а за нож сеже

Оњегин и већ ; Ленски пада ; Један се страшан крик разлеже ; ... Збиле се сенке дрхти зграда

ИТања наша тога ч аса ... Пробудила се од ужаса

; ; У соби видно она гледа У прозору крозшаре леда

Већ . игра зрак румене зоре Шкрипнуше врата и ко ласта

Улећ , е Олга враголаста , Руменија од Ауроре

И већ , , : Татјани ево тражи" , !" Ко ти се у сну јављо кажи

XXII' Ал она пуна неке бриге ; Не види сестру преокрећ е

За листом лист дебеле књиге Ида прозбори ни реч нећ . е

, Признајмо нема књига ова Ни песнич , кихшарених снова ; Нимудрих истина ни слика

, , Ипак ни Вергил од класика Scott Ни ни Бајрон ни Сенека Нижурнал моде најновије

. Занимо тако никог није ' , То бешеМартин ил Задека

Снотумач , , први гатар славни Халдејски врач . и мудрац главни

XXIII Имо је то дубоко дело

Један продавац путујућ , и Идошавши уњино село Уњиховој га продо кућ и

Са примеркомМалвине старе , Татјани за три и по паре Узевши за то басне приде

, По вашаримашто се виде, Граматику две Петријаде

И трећ . и деоМармонтела Задека поста крај свих дела

. Љубимац Тањин Затим стаде Утеха да јој бива права

. Инераздвојно с њом да спава

XXIV . Због свога сна је брижна Тања

Не схвата знач ај његов она И сад би хтела страшних сања

. Смисао дубок да докона

57

Евгений Онегин Татьяна в оглавленье кратком Находит азбучным порядком

: , , , ,Слова бор буря ведьма ель, , , , Еж мрак мосток медведь метель

. Ипрочая Ее сомнений ;Мартын Задека не решит

Но сон зловещий ей сулит .Печальных много приключений

Дней несколько она потом .Все беспокоилась о том

XXV Но вот багряною рукою

Заря от утренних долин Выводит с солнцем за собою .Веселый праздник именин

С утра домЛариных гостями ; Весь полон целыми семьями

,Соседи съехались в возках , .В кибитках в бричках и в санях , ;В передней толкотня тревога ,В гостиной встреча новых лиц

, ,Лаймосек чмоканье девиц, , ,Шум хохот давка у порога

, ,Поклоны шарканье гостей .Кормилиц крик и плач детей

XXVI С своей супругою дородной

;Приехал толстыйПустяков, ,Гвоздин хозяин превосходный

;Владелец нищих мужиков, ,Скотинины чета седая

, С детьми всех возрастов считая ;От тридцати до двух годов

,УездныйфрантикПетушков , ,Мой брат двоюродный Буянов

, В пуху в картузе с козырьком( , , ),Как вам конечно он знаком

,Иотставной советникФлянов , ,Тяжелый сплетник старый плут

, .Обжора взяточник ишут

XXVII С семьейПанфила Харликова

,Приехал и мосье Трике, ,Остряк недавно из Тамбова

.В очках и в рыжем парике , Как истинныйфранцуз в кармане

Трике привез куплет Татьяне , :На голос знаемый детьми

Reveillez vous, belle endormie. Меж ветхих песен альманаха

;Был напечатан сей куплет, ,Трике догадливый поэт

,Его на свет явил из праха И смело вместо belle Nina

Поставил belle Tatiana.

XXVIII

У садржају Тања редомАзбуч : ним тражи редоследом

, , , , Бор бура врана јеж и јела, , , Мецава медвед мрак посела

Идруге реч ... и Нећ е моци , Да смирињене стрепње књига' Ал пуно зла и много брига

Њој слути сан од прошле ноћ . и Зато је тимешто је снила

. Узнемирена дуго била

XXV ' Ал сад ћ е јутро да се роди

Ирујном руком зора разна , , Са сунцем на свет ево води

. Радосни празник имендана КодЛариних од самог јутра . Све ври и споља и унутра

, , Каруце санке дрошке просте , . Суседе возе возе госте

; ; У трему гужва пуна собаДоч , екују се нова лица

, Цмакање кикот госпођ , ица : На прагужамор и тескоба

, , , Стругање пета лавеж тиска Цик дојиља и деч . ја вриска

XXVI , , Пустјаков крупни гладан вазда

; Стиже саженом пуног лика , , Зањиме Гвоздин узор газда

; Господар убогих мужика Скотинини са косом седом

И с децом сваког раста редом . Од тридесете па на ниже

, , , Петушков срески кицош стиже , И сњим братанац мој Бујанов

Сав маљав и у свом качкету( Какав је познат ц ), елом свету

, Саветник бивши ту је Фљанов , , Тај тешки сплеткаш подмитљивко

, . Алавко лопов ишаљивко

XXVII Са породицом Харликова

" " , Мусје Трике пун духа дара Скоро је стиго из Тамбова

С власуљом преко наоч . ара , Ко прави Француз он у џепу

Куплет за Тању носи лепу : На напев који знају сви

Réveillez vous, belle endormie. На страни неког алманаха

Куплет је нашо тај крај слике ; Досетљиви поета Трике

На свет га изнео из праха belle Nina И смело место

: belle Tatiana. Уписо

XXVIII

58

Евгений Онегин И вот из ближнего посада

,Созревших барышень кумир ,Уездных матушек отрада ;Приехал ротный командир

... , , !Вошел Ах новость да какая !Музыка будет полковая

.Полковник сам ее послал : !Какая радость будет бал

;Девчонки прыгают заране . Но кушать подали Четой

.Идут за стол рука с рукой ;Теснятся барышни к Татьяне

; , ,Мужчины против и крестясь , .Толпажужжит за стол садясь

XXIX ;Намиг умолкли разговоры

. Устажуют Со всех сторон Гремят тарелки и приборы

.Да рюмок раздается звон Но вскоре гости понемногу

.Подъемлют общую тревогу , ,Никто не слушает кричат

, .Смеются спорят и пищат . ,Вдруг двери настежь Ленский входит

. « , ! —И с нимОнегин Ах творец : — !»Кричит хозяйка наконец

, Теснятся гости всяк отводит, ;Приборы стулья поскорей

, .Зовут сажают двух друзей

XXX ,Сажают прямо против Тани

, И утренней луны бледней ,И трепетней гонимой лани

Она темнеющих очей : Не подымает пышет бурно

; , ;В ней страстныйжар ей душно дурно Она приветствий двух друзей

, Не слышит слезы из очей ; Хотят уж капать уж готова

;Бедняжка в обморок упасть Но воля и рассудка власть

. Превозмогли Она два слова Сквозь зубымолвила тишком

.Иусидела за столом

XXXI- ,Траги нервичсских явлений

, Девичьих обмороков слез :Давно терпеть не мог Евгений

.Довольно их он перенес, ,Чудак попав на пир огромный

. Уж был сердит Но девы томной ,Заметя трепетный порыв

,С досады взоры опустив , ,Надулся он и негодуя

Поклялся Ленского взбесить .Иужпорядком отомстить

, ,Теперь заране торжествуя

Из оближњег је стиго града Идол одмаклих госпођ , ица

, Матера среских прва нада Командир ч , . етни рујна лица

Он уђ ... ! ( !) е Новост каква само Капелу војнушаље амо

, ! Нашпуковник а сам је прати : О каква радост бал ћ ! е дати

Поскакују унапред ц , уре’ Ал руч ак носе и по старом За сто се крећ ; е пар за паром ; Да с Тањом седну госпежуре

. Мушкарци спрамњих стоје с реда , . Крсти се мрмља скуп и седа

XXIX ; Умукнули су разговори

Сва устажваћ . , у Праште флаше, Једика суђ а звек се ори

И звоне изнад стола ч . аше’ Ал гости брзо опет стају ; Да редом дижу општу грају ; , Не слуша нико ту се вице

, , , Препире смеје пишти клич ... е ! Врата сешире Ленски уђ . е

. " , СњимОњегин Ах свети оч ! " - е Домацица ћ . е Гости скоч е

. И збијају се Своје суђ е , , Померају и ево слећ у

Два друга и за сто их мећ . у

XXX ; Посадише се спрам Татјане

, Ко срна кад је хајка гони , Бледа но месец када сване

Ка земљи она оч . и клони Пламсају у њој страсти бурно

, , Иовде јој је тешко тмурно Не ч , ује шта јој кажу они

Спремна је сузе већ да рони Ибила је у томе трену

. Готова да се обезнани' , Ал разум воља у Татјани

. Победише ту слабост њену Две реч и им кроз зубешаље

. Иостаје за столом даље

XXXI Наступеженске Евгеније

; Да трпи није мого више, Несвести сузе много ч ије ; Подносио је и сувише

, - , На пир кад стиже више мањеВећ . ' бешељут Ал тужне Тање

Кад узбуђ , ење оно виде , С досадом сање поглед скиде

, Наду се и још ту у кућ , и Реши даЛенском за све плати

; Иравноммером да му врати, Затим унапред ликујућ , и

59

Евгений Онегин Он стал чертить в душе своей

.Карикатуры всех гостей

XXXII, Конечно не один Евгений

;Смятенье Тани видеть мог Но целью взоров и суждений

В то времяжирный был пирог( , );К несчастию пересоленный

,Да вот в бутылке засмоленной - ,Междужарким и блан манже

;Цимлянское несут уже , ,За ним строй рюмок узких длинных

,Подобно талии твоей, ,Зизи кристалл душимоей

,Предмет стихов моих невинных ,Любви приманчивыйфиал

, !Ты от кого я пьян бывал

XXXIII ,Освободясь от пробки влажной

; Бутылка хлопнула вино; ,Шипит и вот с осанкой важной

,Куплетом мучимый давно ; Трике встает пред ним собранье

.Хранит глубокое молчанье ; ,Татьяна чутьжива Трике

,К ней обратясь с листком в руке, . , Запел фальшивя Плески клики

. Его приветствуют Она ;Певцу присесть принуждена

, ,Поэтже скромный хоть великий Ее здоровье первый пьет

.Ией куплет передает

XXXIV , ;Пошли приветы поздравленья

.Татьяна всех благодарит Когдаже дело до Евгенья

, ,Дошло то девы томный вид , Ее смущение усталость

:В его душе родилижалость ,Онмолча поклонился ей - Но как то взор его очей

. ,Был чудно нежен Оттого ли ,Что он и вправду тронут был , , ,Иль он кокетствуя шалил

, ,Невольно ль иль из доброй воли :Но взор сей нежность изъявил .Он сердце Тани оживил

XXXV ;Гремят отдвинутые стулья

:Толпа в гостиную валит Так пчел из лакомого улья

.На нивушумный рой летит ,Довольный праздничным обедом

;Сосед сопит перед соседом ;Подсели дамы к камельку

;Девицышепчут в уголку

Он поч е госте овог пира . Умислима да карикира

XXXII Но није само он ту мого , Да види Тањин немир страсни' Ал оч , , и мисли тад је много

Мамио неки пирог масни(Несрећ , ). ом сољен преко мере

Али да маст печ ења спере Уз бланманже и уз телећ е

Цимљаника се на сто мећ е Ич ета витких ч , аша које

, Имају складност стаса твога Богињо ч , истог стиха мога

, , Зизи кристалу душе моје Пехаре где самљубав пио

Ич , есто ч . есто пијан био

XXXIII Раста се боца с ч ; епом влажним

Уз прасак вино кипи славно Идиже се са лицем важним

Трике куплетом муч . . ен давно... Тишина скуп без реч . и седи ... Татјана премире и бледи

Трике се нању с листом смеши . Ипева куплет свој и греши

, Са свију страна пљесак пада . Клицања стижу Сада Тања

Предњиме мора да се клања , , Ипесник скроман велик мада

Њој наздравља пред ц елим светом . Идаје свитак са куплетом

XXXIV ; За поздравом се поздрав ниже

; Захваљује се Тања свима , Кад Евгеније предњу стиже

Бледоћ ашто је обузима Инемиршто је тако мори

. Самилост и уњему створи , Поклонио се Тањимало

' Ал нежношћ у је ч удном сјало ; Његово око а и лице

' , Да л што је стварно ганут био , Или се само нашалио

' ' , Да л намерно ил нехотице, Тек поглед му је нежно сјао

. ИТањи срце васкрсао

XXXV Столице грме одгурнуте

И гомила у салу крећ ; е Из кошнице на светне путе

Тако и пч . ела рој излеце За суседом се сусед мува

И задовољан руч ; ком дува Девојке нештошапћ , у саме

, Уз камин селе њине маме

60

Евгений Онегин :Столы зеленые раскрыты

Зовут задорных игроков ,Бостон и ломбер стариков

, ,И вист доныне знаменитый ,Однообразная семья

.Всежадной скуки сыновья

XXXVI Уж восемь робертов сыграли

; Герои виста восемь раз ;Ониместа переменяли

. Ичай несут Люблю я час , Определять обедом чаем

. Иужином Мы время знаем :В деревне без больших сует

— ;Желудок верный наш брегет ,Икстати я замечу в скобках

Что речь веду в моих строфах ,Я стольже часто о пирах ,О разных кушаньях и пробках

, ,Как ты божественныйОмир, !Ты тридцати веков кумир

XXXVII. XXXVIII. XXXIX ; Но чай несут девицы чинно

,Едва за блюдички взялись - Вдруг из за двери в зале длинной .Фагот и флейта раздались

,Обрадован музыки громом ,Оставя чашку чаю с ромом

,Парис окружных городков ,Подходит к Ольге Петушков

; ,К Татьяне Ленский Харликову ,Невесту переспелых лет

,Берет тамбовский мой поэт ,Умчал Буянов Пустякову

.И в залу высыпали все .Ибал блестит во всей красе

ХL В начале моего романа

( )Смотрите первую тетрадь Хотелось вроде мне Альбана

;Бал петербургский описать, ,Но развлечен пустыммечтаньем

Я занялся воспоминаньем .Оножках мне знакомых дам

,По вашим узеньким следам , !Оножки полно заблуждаться С изменойюности моей

,Пора мне сделаться умней ,В делах и в слоге поправляться И эту пятую тетрадь

.От отступлений очищать

ХLI ,Однообразный и безумный

,Как вихорьжизни молодой ;Кружится вальса вихорьшумный

.Чета мелькает за четой

. И столови су спремни давноИграч , , , е страсне старе новеСтарач , , ки ламбер бостон зове

- , И вист још увек име славно Све рођ , ацишто исто раде Све пород ч . аме и досаде

XXXVI Већ осми круг су саставили

Јунаци виста и по осам . Променили су места били

Ч ! ај носе Увек волео сам Да познам ч ас по руч , ку ч . ају

У селу време увек знају Јер тамо је наш стомак вредан

Ч . асовник добар и уредан : У загради да додам строго Умом роману реч и има , О гозбама о ч еповима Иразном јелу одвећ , много

Као ко , , , д тебе о Хомере ! Идоле обе људске ере

XXXVII. XXXVIII. XXXIX' Ал носе ч ај и самошто су

, Девојке да га пију стале, Флаута фагот звуке просу

. За вратимашироке сале Иобрадован овимшумом

Петушков оставља ч ај с румом Икао срескиПарис врли

, , ; По нашуОлгу ено хрли . , По ТањуЛенски Јунак пира

Мој тамбовски поета зове ; Старију од две Харликове

; Пустјакову Бујанов бира У салу све се ово збија . Ибал у пуном сјају сија

XL Још у поч етку мог романа

( ) Ви погледајте први део Да сликам бојама Албана

. Бал петроградски ја сам хтео' Ал тад се снагом празне маште

У успомене занех таште ... И сетих ногу знаних дама

, Ножице доста ја за вама ; Лутах по свету ногом смелом , Издаје младост дане моје

: Мудрије ствари сад пристоје , , Да поправим стихом делом

Ида из главе коју пишем . Одступања и грешке бришем

XLI , Једнолик буран и безуман

, Коживот младшто ври сажаром Валцера вихор кружишуман

Ипромич е већ . пар за паром

61

Евгений Онегин ,Кминуте мщенья приближаясь

, ,Онегин втайне усмехаясь . Подходит к Ольге Быстро с ней ,Вертится около гостей

,Потом на стул ее сажает ;Заводит речь о том о сем

Спустя минуты две потом ;Вновь с нею вальс он продолжает

. Все в изумленье Ленский сам .Не верит собственным глазам

ХLII . ,Мазурка раздалась Бывало

,Когда гремел мазурки гром ,В огромной зале все дрожало

,Паркет трещал под каблуком, ;Тряслися дребезжали рамы

: , ,Теперь не то и мы как дамы .Скользим по лаковым доскам

, Но в городах по деревням Ещемазурка сохранила

:Первоначальные красы, , Припрыжки каблуки усы

: Всё теже их не изменила , ,Лихая мода наш тиран .Недуг новейших россиян

XLIII. XLIV, ,Буянов братец мой задорный

К герою нашему подвел ; Татьяну с Ольгою проворно

;Онегин с Ольгою пошел , ,Ведет ее скользя небрежно

, , И наклонясь ейшепчет нежно- ,Какой то пошлыймадригал

— Ирукужмет и запылал В ее лице самолюбивом

. Румянец ярче Ленский мой : , ;Все видел вспыхнул сам не свой

В негодовании ревнивом Поэт конца мазуркиждет

.И в котильон ее зовет

ХLV . ? ?Но ей нельзя Нельзя Но чтоже ДаОльга слово уж дала

. , !Онегину О боже боже ? ...Что слышит он Она могла

? ,Возможно ль Чуть лишь из пеленок, !Кокетка ветреный ребенок

Уж ,хитрость ведает она !Ужизменять научена ;Не в силах Ленский снесть удара

,Проказыженские кляня, Выходит требует коня

. ,И скачет Пистолетов пара — —Две пули больше ничего

.Вдруг разрешат судьбу его

' ; Ал освете тренутак стиже Са осмехом се тајним диже

. ОњегинОлги Пун хитринеОблећ ; е са њом госте њине

, На столицу је затим спушта , , О овом оном реч поведе ; Ипонова је тад одведе . У нов се валцер с њом упушта

. Згранутост општа Ленски ч , ује . Сопственом виду не верује

XIII . , , Мазурка груну Некад давно

, Кад мазурка загрми ташто , Цела се сала тресла славно

, Под петама је патом прашто . Звектала окна испод рама

А сад се и ми попут дама Низ углач ; ани под клизамо

По паланкама још је само Мазурка и сад задржала

, : Негдашње дражи исто лице, , Поскоке брке потпетице

Да измени ту није знала, , Мода наш тиран или мана

. Та општа болест наших дана

XLIII. XLIV Пред мог јунака у том трену

Петушков и Бујанов воде Тању и млађ . у сестру њену

. ИОњегин са Олгом оде, , Нехатно лако он је води Таштинињеној да угоди

, Ласка јој некиммадригалом Руку јој стеже летећ салом

И већ на таштом лицу Оље Гордости румен јач ; е грану

; Мој Ленски виде све и плану , Пунљубоморе и зле воље Крај мазурке он ч ека ове

. Иу котиљонОлгу зове

XLV ' Ал она нећ ... ? е Зар не може Ту игру већ је обећ ала

... , , , Оњегину О боже боже Шта ч ? , ? ује Зар је могла знала

Из пелена већ ! у кокете ! Лакомислено једно дете

Већ , зна лукавство душањена Невери већ је науч ! ена

; Да удар прими снаге немаПроклињућ и ђ , аволукженски

Својега коња тражиЛенски И језди кућ . , и Пиштољ спрема

, Олово кугле сад га теше И судбину ћ . е да му реше

62

Евгений Онегин

ГЛАВАШЕСТАЯ

La sotto i giorni nubilosi e brevi,Nasce una gente a cui l'morir non dole. Petr.

I, ,Заметив что Владимир скрылся

, ,Онегин скукой вновь гоним ,Близ Ольги в думу погрузился

.Довольный мщением своим ,За ним иОленька зевала

,ГлазамиЛенского искала Ибесконечный котильон

, .Ее томил как тяжкий сон . .Но кончен он Идут за ужин

; Постели стелют для гостей Ночлег отводят от сеней

. До самой девичьи Всем нужен . Покойный сон Онегин мой

.Один уехал спать домой

II : Все успокоилось в гостиной

Храпит тяжелыйПустяков .С своей тяжелой половиной

, , Гвоздин Буянов Петушков , ,ИФлянов не совсем здоровый

,На стульях улеглись в столовой ,А на полу мосье Трике , .Вфуфайке в старом колпаке

Девицы в комнатах Татьяны .ИОльги все объяты сном

, Одна печальна под окном ,Озарена лучомДианы Татьяна бедная не спит

.И в поле темное глядит

III ,Его нежданным появленьем

Мгновенной нежностью очей И странным сОльгой поведеньем

До глубины души своей ; Она проникнута не может

; Никак понять его тревожит ,Ее ревнивая тоска

Как будто хладная рука , Ей сердцежмет как будто бездна

...Под ней чернеет ишумит« , — , —Погибну Таня говорит

.Но гибель от него любезна : ?Яне ропщу зачем роптать

».Неможет он мне счастья дать

IV, , !Вперед вперед моя исторья

ШЕСТАГЛАВА

La, sotto i giomi nubilosi e brevi, Nasce una gente a sui l'morir non dole. Petr.

I , Када се Ленски повукао

Оњегин муч ен ч амом новом , Крај Олге се у мисли дао

, Осветом сасвим смирен овом , Олга је зевала због тога

Тражила окомЛенског свога Икотиљон је бесконач ан

Муч ио ко сан дуг и мрач . ан' . Ал ево краја Веч . ерају Од соба слугу све до трема За званице се ноћ ; ај спрема

, Свакоме треба сна на крају ИОњегин пун ч удне сете

На поч инак сам кућ . и крете

II ; Мир је завладо код Ларине

Пустјаков хрч е у салону . Крај своје тешке половине

На столицама у сан тону, Петушков Гвоздин и Бујанов

. Инешто нездрав стариФљанов , , У старој капи поткошуљи

. НашТрике се на подужуљи У соби Олге и Татјане

. Девојке сном су обузете , Крај прозора свог пуна сете

Под зраком блиставе Дијане Још бди Татјана сама, бледа

Имрач , . на пуста поља гледа

III Долазакњегов изненадан

, Ипоглед благ у оном трену , Поступак с Олгом неприкладан . Прожима до дна душуњену

Неможе она и не уме ; Никакоњега да разуме

, Љубомора јој груди реже , Ко хладна рука срце стеже Ко бездан срна и без трага Поњоме хуч и и одзвања

"Пропашћ ", - : у овде шапце Тања" ' . Ал пропаст је од њега драга

Не ропћ : ? ем што глас подизати Онмени срећ у нећ ". е дати

IV' , , Ал напред напред прич ! о моја

63

Евгений Онегин .Лицо нас новое зовет

,В пяти верстах от Красногорья , ДеревниЛенского живет

И здравствует еще доныне Вфилософической пустыне

, ,Зарецкий некогда буян ,Картежнойшайки атаман

, ,Глава повес трибун трактирный Теперьже добрый и простой

,Отец семейства холостой , Надежный друг помещик мирный

:Идаже честный человек !Так исправляется наш век

V, Бывало льстивый голос света

:В нем злую храбрость выхвалял, , Он правда в туз из пистолета

,В пяти саженях попадал , И то сказать что и в сраженье

Раз в настоящем упоенье , Он отличился смело в грязь

,С коня калмыцкого свалясь , Как зюзя пьяный и французам

: !Достался в плен драгой залог , ,Новейший Регул чести бог

,Готовый вновь предаться узам Чтоб каждым утром у Вери

.В долг осушать бутылки три

VI, ,Бывало он трунил забавно

Умел морочить дурака ,Иумного дурачить славно

, ,Иль явно иль исподтишка Хоть и ему иныештуки

,Не проходили без науки Хоть иногда и сам впросак

, .Он попадался как простак ,Умел он весело поспорить

,Остро и тупо отвечать ,Порой расчетливо смолчать ,Порой расчетливо повздорить

Друзей поссорить молодых ,Ина барьер поставить их

VII ,Иль помириться их заставить

,Дабы позавтракать втроем Ипосле тайно обесславить

, .Веселойшуткою враньемSed alia tempora! Удалость( , )Как сон любви другаяшалость

.Проходит с юностьюживой , ,Как я сказал Зарецкий мой Под сень черемух и акаций

,От бурь укрывшись наконец, ,Живет как истинныймудрец

, ,Капусту садит как Гораций Разводит уток и гусей

Сад нова лич ност ч . ека на нас , , Од села Ленског Красногоја - На пет шест врстаживи данас

, И здраво траје дане ноћ и Уфилозофској тој самоћ и

, Зарецки некад свађ , алицаВођ коцкара и мрач , них лица

. Кафански трибун пуст и продан , А сада добар прост и ц ењен

( ), Отац иако неожењен , Спахија миран садруг одан

Ич астан ч ( !) овек боже здравља ! Тако сеживот наш исправља

V Некад је ласкав свет у њему Бркао храброст с ћ ; уди јетком

И збиља он је на свом трему . С пет хвати кеца секо метком ; А истако се и у боју

Занесен збиљски у свом строју , , Са коња он се пијан смело

У блато свалио дебело . И тако посто пленФранцуза

! Драгоцен јемацњине власти Тај нови Регул и бог ч асти

Радо би опет допо уза Да усред Вери ресторана

. Три боце суши сваког дана

VI, , Ал он је знао нов да буде Дамагарч , и глупаке славно

Ида од мудрих прави луде’ . Ил крадомице или јавно

Мада нињему баш све није , Сваки пут прошло без лекције

Имада је КО простак прави , Понекад моро да заглави

Ипак је знао и да ћ , аска , , Да одговара бистро тупо, , Да ако треба ћ , ути глупо Да са рач , , уном лаже ласка , Да завади два друга стара , На двобој да их наговара

VII' Ил да их мири хуч , , но славно

Утроје да би доруч , ково Па да их брука после јавно

Веселом лажишто је сковоSed alia tempora! , И смелост( Кољубав када дођ ), е зрелост

Са младошћ у нас првом прођ . е Имој Зарецки се такођ е , У сенци вишње акације

; Од старих бура сада хлади , Комудрацживи купус сади , Ко племенити Хорације

Азбуци уч и малишане

64

Евгений Онегин .Иучит азбуке детей

VIII ; ,Он был не глуп и мой Евгений ,Не уважая сердца в нем

,Любил и дух его суждений .И здравый толк о том о сем

, ,Он с удовольствием бывало , Видался с ним и так нимало

,Поутру не был удивлен .Когда его увидел он

,Тот после первого привета ,Прервав начатый разговор, ,Онегину осклабя взор

.Вручил записку от поэта К окну Онегин подошел .Ипро себя ее прочел

IX , ,То был приятный благородный

, :Короткий вызов иль картель, Учтиво с ясностью холодной

.Звал друга Ленский на дуэль ,Онегин с первого движенья

К послу такого порученья, Оборотясь без лишних слов

, .Сказал что он всегда готов ;Зарецкий встал без объяснений

,Остаться доле не хотел ,Имея дома много дел

; И тотчас вышел но Евгений Наедине с своей душой

.Был недоволен сам собой

X : ,Иподелом в разборе строгом

,На тайный суд себя призвав :Он обвинял себя во многом- , ,Во первых он уж был неправ

, Что над любовью робкой нежной .Так подшутил вечор небрежно

- : А во вторых пускай поэт; Дурачится в осьмнадцать лет

. ,Оно простительно Евгений ,Всем сердцемюношу любя

Был должен оказать себя ,Немячиком предрассуждений , ,Не пылкиммальчиком бойцом .Номужем с честью и с умом

XI ,Онмог бы чувства обнаружить

, ;А нещетиниться как зверь Он должен был обезоружить

. « Младое сердце Но теперь ; ...Ужпоздно время улетело

— — К томуж он мыслит в это дело ;Вмешался старый дуэлист

, , ...Он зол он сплетник он речист

. И гаји пловке и гусане

VIII ; Он глуп нимало био није Не ценећ ; и му душу хладну

Заволео је Евгеније Суд трезвенњегов и реч . складну

, , Са задовољством он се ето Сањиме виђ , ао и срето

Иизненађ ен није био , Кад га је и сад опазио

, , А овај кад се поздравише Са разговора нагло скрете

Идругу писмо од поете . Даде не рекав ништа више Наш јунак је уз прозор стао

И за се г а је проч . итао

IX , То беше отмено и складно - ; Но кратко писмо картел боље

Ленски је уч тиво и хладно . Позиво друга на пиштоље Оњегин одмах реч е стога

Доносиоцу писма тога Без много реч , и пун хладноћ , е

Даможе кад год они хоћ . е Без примедбе гост кућ и пођ ; е

, Да остане још није мого . Јер имао је посла много

' Ал Евгеније кад све прођ е , И сам са својом душом оста

. Незадовољан собом поста

X На сопственоме суду строгом

Кривицу своју је признаво Иосуђ : иво се у многом

Пре свега није имо право Што се са страшћ , у нежном ч , едном

. Поиграо дан пре наједном : ; А друго нек се песник млати

То сасвимможе да се схвати : Кодњега Али Евгеније

Младић у одан душом ц елом Да покаже је моро делом , Да предрасуда сужањ није , Ни неки деран прек и смео

Већ ч астан ч . овек и муж зрео

XI Да испољи је ч , увства мого , Не ко звер да се накостреши

Иморо срце младо много . Да разоружа и утеши

" ' , , Ал сад се ето у те ствари ; Дуелиста умешо стари

И сада већ за све је касно , ; Јер он је сплеткаш то је јасно

65

Евгений Онегин, Конечно быть должно презренье

,Ценой его забавных слов , ...»Ношепот хохотня глупцов

!И вот общественное мненье , !Пружина чести наш кумир

!И вот на чем вертится мир

XII ,Кипя враждой нетерпеливой

;Ответа домаждет поэт И вот сосед велеречивый

.Привез торжественно ответ - !Теперь ревнивцу то то праздник

, Он все боялся чтоб проказник - ,Не отшутился как нибудь

Уловку выдумав и грудь .Отворотив от пистолета

:Теперь сомненья решены Они на мельницу должны

,Приехать завтра до рассвета Взвести друг на друга курок

.Иметить в ляжку иль в висок

XIII ,Решась кокетку ненавидеть

КипящийЛенский не хотел ,Пред поединкомОльгу видеть

, ,На солнце на часы смотрел —Махнул рукою напоследок

.Иочутился у соседок ,Он думалОленьку смутить

;Своим приездом поразить - : ,Не тут то было как и прежде На встречу бедного певца

,Прыгнула Оленька с крыльца ,Подобна ветреной надежде

, , ,Резва беспечна весела , .Ну точно таже как была

XIV« ?»Зачем вечор так рано скрылись

.Был первыйОленькин вопрос ,Все чувства в Ленском помутились

.Имолча он повесил нос Исчезла ревность и досада

,Пред этой ясностию взгляда ,Пред этой нежной простотой ! ..Пред этой резвою душой

;Он смотрит в сладком умиленье : ;Он видит он еще любим , ,Уж он раскаяньем томим

,Готов просить у ней прощенье, ,Трепещет не находит слов

, ...Он счастлив он почти здоров

XV. XVI. XVII , И вновь задумчивый унылый

,Пред милойОльгою своей Владимир не имеет силы

;Вчерашний день напомнить ей

, Зацело само је презрење , Лакрдијашу таквом плата

' , ..." Ал смех глупака хукшапата, , ! И ето то је јавно мнење

Опруга ч ! асти и наш бог ! И свет се врти око тог

II Х Нестрпљив и пун мржње своје

Одговор дома песник ч . ека, , И ево сусед донео је

. Одговор важан из далека ; Мог песника то смири много

Јер противник је злурад мого Да створишалу од те свађ , е

Изговор неки да пронађ , е . И склони груди од пиштоља

' ; Ал сад су сумње растеране Да стигну треба пре но сване , До пустог млина усред поља Да нишане и скрешоштедро

. У слепо око или бедро

XIII , Решен кокету да постиди

НашЛенски прво није хтео ; Пре двобоја да Олгу види

У сат је гледао дан ц , ео Одмахнуо на крају руком

. Ипошо књој са својом муком , Он хтеде да је згране овим

, Доласком да је збуни новим' - Ал уместо да је изненади

У сусрет Ленском пуном сете Ко пре са трема она слете

Лакомисленој слич ; на нади, Безазлена ко увек ч , ила

. Башиста каква је и била

XIV " ?" - Што одосте пре свих онако

, Такав је Олгин поздрав био А то је Ленског смело јако . Ион је немо поглед скрио

Пред овим ч истим оком сместа ; Љубоморе и туге неста

Заувек некуд ишч езнуше . Крај ветрењасте ове душе

, , О још је вољен и још воли . Сад слатко тронут види он

Икајућ и се већ је склон , Да опроштај од Олге моли' Ал нема реч , и трепти сав

И срећ . ан је и скоро здрав

XV. XVI. XVII Иопет поред Олге драге У сетне снове Ленски лети, , И ево више нема снаге

На прошло веч . е да је сети

66

Евгений Онегин : « .Онмыслит Буду ей спаситель , Не потерплю чтоб развратитель

Огнем и вздохов и похвал ;Младое сердце искушал

, Чтоб червь презренный ядовитый ;Точил лилеи стебелек Чтобы двухутренний цветок

».Увял еще полураскрытый , :Все это значило друзья

.С приятелем стреляюсь я

XVIII , Когда б он знал какая рана

!Моей Татьяны сердцежгла ,Когда бы ведала Татьяна ,Когда бы знать она могла

Что завтра Ленский и Евгений ;Заспорят о могильной сени

, , Ах может быть ее любовь !Друзей соединила б вновь

Но этой страсти и случайно .Еще никто не открывал

;Онегин обо всем молчал ;Татьяна изнывала тайно

,Одна бы няня знать могла .Да недогадлива была

XIX ,Весь вечер Ленский был рассеян

, ;То молчалив то весел вновь , ,Но тот кто музою взлелеян

: ,Всегда таков нахмуря бровь Садился он за клавикорды

,Ибрал на них одни аккорды, ,То к Ольге взоры устремив

: ? .Шептал не правда ль я счастлив ; . Но поздно время ехать Сжалось

, ;В нем сердце полное тоской ,Прощаясь с девой молодой

.Оно как будто разрывалось .Она глядит ему в лицо

« ?» — . — .Что с вами Так И на крыльцо

XX , Домой приехав пистолеты

, Он осмотрел потом вложил , ,Опять их в ящик и раздетый

, ;При свечке Шиллера открыл ;Номысль одна его объемлет

:В нем сердце грустное не дремлет С неизъяснимою красой

.Он видит Ольгу пред собой ,Владимир книгу закрывает

; ,Берет перо его стихи ,Полны любовной чепухи . Звучат и льются Их читает

, ,Он вслух в лирическомжару .КакДельвиг пьяный на пиру

XXI ;Стихи на случай сохранились

" Спашћ - у је шапћ - е он у себи Да развратник тај гнусни не би

Ласкањем пуним подлежуди . Окужио те младе груди

Не дам да точ и струч ак ц вета Црв презрени и затровани

Па двојутарњи ц ветак рани ." Да свене пре ношто процвета

А све то знач , : и ја се бојим На двобој ћ . у са другом својим

XVIII Да је он знао каква рана

Татјани мојој срце печ , е' , Ил да је знала бар Татјана

, О да је знала оно веч е Да ћ е њих двојица пре зоре

, Над мраком гроба да се боре , , Можда бињенаљубав туга

. Сјединила два бивша друга' Ал љубав ову ни случ ајно

; Наслутио још нико није Јер ћ , утао је Евгеније

; А туговала Тања тајно , Дада је могла да докона

' . Ал недосетљива је онаXIX

Ленски је био ц ело веч еЧ , ас нем ч , ас ведар ч , ас пун суза

' Ал такву ћ уд заувек стеч е . Свакиљубимац страсних муза

Ч ас је уз клавир место биро , Иакорде све исте свиро А ч : ас је Олги поглед слао

" Зар нисам срећ ?" - . ан шапутао' Ал кућ ; и мора он јошмало

Стеже га срце ч ; удном снагом ... На опроштају с Олгом драгом ... Ко да се оно раздирало

: А она брижно гледањега" ?" - " ." - . Шта вам је Ништа Нестаде га

XX Кад кућ , и стиже он пиштоље

. Прегледа па у сандук врати Затим се свуч ен и пун воље

СвогШилера при свећ . и лати' Ал мисао га једна гони

; И сан се болног срца клони Тајанствену и пуну ч ара

Пред оч . има онОлгу ствара Да књигу склопиЛенски хита

; И граби перо стих за стихом Пун заноса у низу тихом

Теч . е и звони Он их ч ита Наглас у пуном ноћ , номмиру

. Ко пјани Дељвиг на свом пиру

XXI Ти стихови су сач увани

67

Евгений Онегин ; :Яих имею вот они

« , ,Куда куда вы удалились ?Веснымоей златые дни

?Что день грядущиймне готовит ,Его мой взор напрасно ловит

.В глубокой мгле таится он ; .Нет нужды прав судьбы закон

, ,Паду ли я стрелой пронзенный ,Иль мимо пролетит она : Все благо бдения и сна

;Приходит час определенный ,Благословен и день забот !Благословен и тьмы приход

XXII Блеснет заутра луч денницы

;И заиграет яркий день , , А я быть может я гробницы

,Сойду в таинственную сень Ипамять юного поэта

,Поглотит медленная Лета ; Забудет мир меня но ты

, ,Придешь ли дева красоты Слезу пролить над ранней урной

: ,Идумать он меня любил Онмне единой посвятил

!..Рассвет печальныйжизни бурной , ,Сердечный друг желанный друг

, : !..»Приди приди я твой супруг

XXIII Так он писал темно и вяло

( ,Что романтизмоммы зовем Хоть романтизма тут нимало

; ?)Не вижу я да что нам в том ,Инаконец перед зарею

,Склонясь усталой головою Намодном слове идеал

;Тихонько Ленский задремал Но только сонным обаяньем , Он позабылся уж сосед

В безмолвный входит кабинет :Ибудит Ленского воззваньем

« : .Пора вставать седьмой уж час ».Онегин вернождет уж нас

XXIV : Но ошибался он Евгений

.Спал в это время мертвым сном Уже редеют ночи тени

;И встречен Веспер петухом .Онегин спит себе глубоко

,Уж солнце катится высоко Иперелетная метель

; Блестит и вьется но постель ,Еще Евгений не покинул .Еще над ним летает сон

Вот наконец проснулся он ;Иполы завеса раздвинул

— , Глядит и видит что пора

: Идосад су код мене били"Пролећ а мога златни дани

, ? Куда сте куда отхрлили ! Шта ново јутро мени спрема

, ’ ; Поглед га тражи ал га нема ... У густој тами још се крије

’ Ал судбе закон веч , ити је , Ибило да ме стрела мине

' , - Ил да прободе моје груди: Свеједно сваком судба суди

' Да редом бдије ил поч , ине Иблагословен нек је сан И тегобних прегнућ ! а дан

XXIII Заблистаћ , е се зора сутраРаширић , е се данак сјајни

А ја ћ у можда истог јутраСић , и у таму гробних тајни

Иуспомену на поетаПрогутаћ , е дубока Лета

Амене свет заборавић . е' Ал да ли ћ , еш ти дивно бић , е Са сузом доћ и раној урни : Да тугујеш имислиш тамо

, Волео ме је мени само !... Посветио је живот бурни

, , , О вољена о ти далека О дођ , и дођ , и муж те ч !..." ека

XXIII , , Тако је писо мутно млако

( , Иромантизмом то се звало Романтике у том иако

). За мене нема баш нимало, , И најзад већ пред зору плаву

; Оборио је Ленски главу Над модном реч и идеали

На оч . и су му снови пали’ Ал текшто су га сање ове

, - Омамиле већ , сусед лупа Уњегов тих кабинет ступа : ИЛенског буди он и зове

" , , Време је хајде седам бије И већ нас ч ". ека Евгеније

XXIV ' ; Ал варао се још је снево

; НашЕвгеније тврди санВећ бледи ноћ и већ , , је ево

, Петао срео нови дан АОњегин још ч ; врсто спава

Већ , сунце земљу обасјава Имећ , ава се мала вије А није јошмој Евгеније

; Махнуо лежај својих сања ... Надњиме још је сан оклево

, , Пробудио се најзад ево ; И завесе лагано склања

Гледа и види да је време

68

Евгений Онегин .Давно уж ехать со двора

XXV . Он поскорей звонит Вбегает

,К нему слуга француз Гильо Халат и туфли предлагает

.Иподает ему белье ,Спешит Онегин одеваться

Слуге велит приготовляться С ним вместе ехать и с собой

.Взять также ящик боевой .Готовы санки беговые

, .Он сел на мельницу летит. Примчались Он слуге велит

Лепажа стволы роковые , Нести за ним а лошадям

.Отъехать в поле к двум дубкам

XXVI , Опершись на плотину Ленский

;Давно нетерпеливождал , ,Меж тем механик деревенский

.Зарецкийжернов осуждал .Идет Онегин с извиненьем

« , — Но гдеже молвил с изумленьем, — ?»Зарецкий где ваш секундант

,В дуэлях классик и педант ,Любил методу он из чувства

Ичеловека растянуть - ,Он позволял не как нибудь ,Но в строгих правилах искусства По всем преданьям старины

( ).Что похвалить мы в нем должны

XXVII« ? — , —Мой секундант сказал Евгений

: , Вот он мой друг monsieur Guillot. Яне предвижу возражений

:На представление мое ,Хоть человек он неизвестный

».Но уж конечно малый честный .Зарецкий губу закусил

:ОнегинЛенского спросил« , ?» — , , Чтож начинать Начнем пожалуй—

. Сказал Владимир И пошли . За мельницу Пока вдали

Зарецкий наш и честный малый ,Вступили в важный договор

, .Враги стоят потупя взор

XXVIII! Враги Давно ли друг от друга

?Ихжажда крови отвела ,Давно ль они часы досуга

, Трапезу мысли и дела ? ,Делили дружно Ныне злобно ,Врагам наследственным подобно

, ,Как в страшном непонятном сне

Већ . давно на пут да се спреме

XXV . Онжурно звони Право с трема

Guillot ; Слуга предњега стајеПапуч , , е халат он му спрема

' : Ал место тог му рубље даје , Наш јунак се одела лати

А слузи реч е да га прати Наредивши пре тога њему

. За двобој да понесе спрему У санке седа и кроз поља

. Лети у млин под прахом леда. Стигоше Слузи заповеда

- , Да спреми парЛепаж пиштоља А коње да у поље гони . Икрај два храста да их склони

XXVI Ленски је већ нањега ч еко

Ослоњен о зид реч , не бране Док је Зарецки недалеко

Тражио млинском точ . ку мане , , , ИЕвгеније ево хита : А згранути Зарецки пита

„Г ? !де вам је сведок Барем један “ Методич , ности увек предан

, У двобојима педант стари Он није хтео без вештине Да тек онако ч , овек гине

, , Вец прописно по реду ствари , Ипо предању а безшале

( , , ). Што је зацело вредно хвале

XXVII" ? - Мој сведок реч : - е ЕвгенијеMonsieur Guillot , ; је ту пред нама

. Мој друг је он и одан ми је : Па нема места примедбама

, Иако лице непознато Исправан ч ". овек он је зато

: Гнев је Зарецки једва стишо : АОњегин је Ленском пришо

" Да поч ?" - " , немо Да већ је касно , Обојица су за млин зашли

, Идок су се но страни нашли Зарецки наш и лице ч асно

, - Да договоре сврше својеКријућ . и поглед они стоје

XXVIII! Непријатељи Зар је давно

? Путеве њине крв развела Зар нису све доскора јавно

, , Делили одмор мисли дела И трпезу и ч ? асе нада

, Ко противници крвни сада Лагано они један другом

, , Баш као у сну страшном дугом

69

Евгений Онегин Они друг другу в тишине

...Готовят гибель хладнокровно , Не засмеяться ль им пока ,Не обагрилась их рука ?..Не разойтиться ль полюбовно Но дико светская вражда

.Боится ложного стыда

XXIX ,Вот пистолеты уж блеснули

.Гремит ошомпол молоток ,В граненый ствол уходят пули .Ищелкнул в первый раз курок

Вот порох струйкой сероватой . ,На полку сыплется Зубчатый

Надежно ввинченный кремень . Взведен еще За ближний пень

.Становится Гильо смущенный .Плащи бросают два врага

Зарецкий тридцать двашага ,Отмерил с точностью отменной

,Друзей развел по крайний след .Икаждый взял свой пистолет

XXX« ».Теперь сходитесь ,Хладнокровно

, Еще не целя два врага , , Походкой твердой тихо ровно

,Четыре перешлишага .Четыре смертные ступени

,Свой пистолет тогда Евгений ,Не преставая наступать

.Стал первый тихо подымать ,Вот пятьшагов еще ступили

, ,ИЛенский жмуря левый глаз — Стал также целить но как раз

... Онегин выстрелил Пробили : Часы урочные поэт

,Роняет молча пистолет

XXXI На грудь кладет тихонько руку

. Ипадает Туманный взор , .Изображает смерть не муку

,Так медленно по скату гор ,На солнце искрами блистая

.Спадает глыба снеговая ,Мгновенным холодом облит

,Онегин кюноше спешит, ... :Глядит зовет его напрасно

. Его уж нет Младой певец !Нашел безвременный конец

, Дохнула буря цвет прекрасный ,Увял на утренней заре

!..Потух огонь на алтаре

XXXII , Недвижим он лежал и странен

.Был томныймир его чела

... Спремају смрт и гробно поље , Зашто се не насмеју сада

, Пре ношто један одњих страда Иразиђ ? у се драге воље

' Ал дивље се све мржње наше . Од лажног стида данас плаше

XXIX . Заблисташе пиштољи злобно

Већ звони маљ по набијач . у Кроз ч елик зрно клизи кобно

Ипрви пут се ороз зач . у , , Млаз ситног праха сив и танак

Потпрашује пиштоља ч . анакУсађ ен ч врсто кремен брушен

. , Још запет стоји Нем и смушен Guillot , За висок пањ се скрио

А два су плашта пала скраја И тридесет два корач аја

Зарецки већ ; је одмерио Он другове на места прати

. И свак се свог пиштоља лати

XXX " ". - Сад напред

Још не нишанећ , и, , Одважна али мирна лика

Сигурним ходом и ћутећ , иЧ , етири смртна степеникаЧ етири стопе они кроч ... е

Тад Евгеније први поч , еНаступајућ , и стално ближе

. У ходу пиштољ свој да диже ; Пет стопа још полако броје

Сада иЛенски око лево Склапа и ц - , , иља али ево ... Оњегин у том пуцао је

Судњи ч ас и песник јадни , Испушта немо пиштољ хладни

XXXI На своје груди ставља руке

. Ипада Поглед маглом скривен . Смрт изражава а не муке

Тако са места свог одривен Низ обронак са стрмог брега

... Лагано пада грумен снега Обузет нагло језом хладном , Оњегин хита Ленском јадном

, ... ' : Гледа га зове ал не вреди . Песника нема Већ . се стишо

, Пре времена у гроб је сишо , Наишла бура светак бледи

, Свео у зоре првомжару ... Згаснуо огањ на олтару

XXXII Наузнак мирно је почив' ,о ,Пробило груди тврдо тане

На челу сетан мир је снив'о

70

Евгений Онегин ;Под грудь он был навылет ранен

.Дымясь из раны кровь текла Тому назад одно мгновенье

,В сем сердце билось вдохновенье, ,Вражда надежда и любовь

, , —Игралажизнь кипела кровь, ,Теперь как в доме опустелом

;Все в нем и тихо и темно .Замолкло навсегда оно

, Закрыты ставни окнымелом. .Забелены Хозяйки нет

, . .А где бог весть Пропал и след

XXXIII Приятно дерзкой эпиграммой ;Взбесить оплошного врага , , Приятно зреть как он упрямо ,Склонив бодливые рога

Невольно в зеркало глядится ;Иузнавать себя стыдится

, , ,Приятней если он друзья : !Завоет сдуру это я

Еще приятнее в молчанье Ему готовить честный гроб

И тихо целить в бледный лоб ;На благородном расстоянье Но отослать его к отцам

.Едва ль приятно будет вам

XXXIV , Чтож если вашим пистолетом

,Сражен приятель молодой , ,Нескромным взглядом иль ответом

Или безделицей иной ,Вас оскорбивший за бутылкой Иль даже сам в досаде пылкой ,Вас гордо вызвавший на бой

: Скажите вашею душой ,Какое чувство овладеет , Когда недвижим на земле

,Пред вами с смертью на челе ,Он постепенно костенеет

Когда он глух и молчалив ?На ваш отчаянный призыв

XXXV ,В тоске сердечных угрызений

,Рукою стиснув пистолет .Глядит на Ленского Евгений

« , ? », — .Ну чтож убит решил сосед!.. Убит Сим страшным восклицаньем

, Сражен Онегин с содроганьем .Отходит и людей зовет

Зарецкий бережно кладет ;На сани труп оледенелый

.Домой везет он страшный клад , Почуя мертвого храпят

, Ибьются кони пеной белой

.Ипушила се крв из ране Доскора на дну срца тога

,Још надахнућа беху многа ,Мржња иљубав ту се крила

Живот је кључ' , !о крв се врила Сад к' о у дому опустелом

;Уњему све је миру склоно ;Умукло је занавек оно

;Набељен прозор кредом белом ,Домаћице му нема с ватром

, ... .А где је бог зна траг се затро

XXXIII Слатко је стрелом епиграма

,Разјарити дужника свог Слатко је ако је он пред вама

,Припремивши бодљикав рог У зрцалу те дрске песме

,Сам себе да препозна не смеИл' схвати ко је стих тај сков'о

: !Иурликне па ја сам ово , ,Пријатније је још зацело

С раздаљине прописане ,Припремати му смрт и ране

,Ициљати у бледо челоАл' прецима га отправити

.Пријатно тешко да ће бити

XXXIV Шта ако друг од руке ваше

,Падне убијен вашимметком Јер вас је негде покрај чаше

Увредио ил' ,речи јеткомИл' , погледом ил' ,одговоромИл' , - неком глупошћу још горомИл' што вас је на своје жао

?Из досаде на бој звао ,Шта ћете тада осећати

Кад он на земљи и пун праха ,Лагано хладни лишен даха

,А смрт му бледо лице прати Икад је нем и сасвим глух ?За ваше речињегов слух

XXXV ,Пун болашто му срце пије

,Стежући пиштољшто га пече ,УЛенског гледа Евгеније

„ , “ – .Шта ћеш убијен сусед рече!... ,Убијен Страшном речи згромљен

, ,Јунак се мој сав дрхтав сломљен .Удаљује и зове слуге Зарецки на саоне дуге

.Товари с пажњоммртво тело ...Он страшни терет вози кући Одмртвог коњи зазирући

,Копају ногом поље бело ...Фркћу и пеном ђем свој квасе

71

Евгений Онегин ,Стальные мочат удила

.Иполетели как стрела

XXXVI , :Друзья мои вамжаль поэта

,Во цвете радостных надежд ,Их не свершив еще для света

,Чуть из младенческих одежд! ,Увял Гдежаркое волненье

Где благородное стремленье ,Ичувств и мыслей молодых

, , ?Высоких нежных удалых ,Где бурные любвижеланья

,Ижажда знаний и труда ,И страх порока и стыда , ,И вы заветные мечтанья

, ,Вы призракжизни неземной, !Вы сны поэзии святой

XXXVII , Быть может он для блага мира

;Иль хоть для славы был рожден Его умолкнувшая лира

, Гремучий непрерывный звон . ,В веках поднять могла Поэта

, Быть может на ступенях света .Ждала высокая ступень

,Его страдальческая тень , Быть может унесла с собою

, Святую тайну и для нас ,Погибживотворящий глас

И за могильною чертою ,К ней не домчится гимн времен

.Благословение племен

XXXVIII. XXXIX : Аможет быть и то поэта

.Обыкновенныйждал удел :Прошли быюношества лета

.В нем пыл души бы охладел ,Во многом он бы изменился

, ,Расстался б с музами женился , ,В деревне счастлив и рогат

;Носил бы стеганый халат ,Узнал быжизнь на самом деле

,Подагру б в сорок лет имел, , , , ,Пил ел скучал толстел хирел

Инаконец в своей постеле ,Скончался б посреди детей .Плаксивых баб и лекарей

XL , ,Но что бы ни было читатель

, ,Увы любовник молодой, ,Поэт задумчивый мечтатель !Убит приятельской рукой : ,Есть место влево от селенья

,Гдежил питомец вдохновенья

К' .о стрела тројка загнала се

XXXVI :Мог песника је вамажао

,Тек стасао и још у цвету Пун срећних нада он је пао

.Не испунивши их на свету Где су сад онежарке чежње

Иплемените оне тежње Његових младих осећања

?И смелих или нежних сања ?Љубавнежудње где су сада

, ,Где су пренућа где је знање ,Где од срамоте зазирање ,Где драге маште пуне склада

, Ипоезија и лепота ?Одјеци неземногживота

XXXVII Можда је и он био створен

За славу ил' ;за добро света Замукле лире глас разорен

;Можда би теко безброј лета За песника су можда новог На лествицама света овог

Висока места била спремна Ињегова је сенка земна

Понела тајну у мрак ноћи Иживотворнињен је глас

,Пропао можда за све нас Идоње у гроб неће доћи

, Векова химна пуна сјаја .Ни благослови нараштаја

XXXVIII. XXXIX Аможда је мог поета

Обич ан удес једном ч ; еко , Прохујала би млада лета ; Охладнело би срце меко

, Променио би нарав много , , Махнуо музе жену смого

У селу своме срећ , ан рогат Носио халат сит и богат

... Ипознаоживота збиљу , С костобољом би старост срео

, , , Мршао дебљо пио јео Инајзад би у изобиљу

Сконч ао своје дане старе , . Уз децу бабе и лекаре

XL , Ма како било читаоч , е

' , Ал песникљубављу опијен Сањалошто текживот поч , е

. Од руке друга је убијен Лево од оних селских кућ а

Где је питомац надахнућ а, - . Живео два се бора сплела

72

Евгений Онегин ;Две сосны корнями срослись Под ними струйки извились

.Ручья соседственной долины ,Там пахарь любит отдыхать

Ижницы в волны погружать ;Приходят звонкие кувшины

Там у ручья в тени густой .Поставлен памятник простой

XLI ( Под ним как начинает капать

)Весенний дождь на злак полей, ,Пастух плетя свой пестрый лапоть

;Поет про волжских рыбарей ,И горожанка молодая ,В деревне лето провождая

Когда стремглав верхом она ,Несется по полям одна

,Коня пред ним остановляет ,Ремянный повод натянув

, ,И флер отшляпы отвернув Глазами беглыми читает — Простую надпись и слеза .Туманит нежные глаза

XLII ,Ишагом едет в чистом поле , ;Вмечтанья погрузясь она

Душа в ней долго поневоле ;СудьбоюЛенского полна

: « - ?Имыслит Что то с Ольгой стало ,В ней сердце долго ли страдало

?Иль скоро слез прошла пора ?И где теперь ее сестра ,И гдеж беглец людей и света

,Красавиц модных модный враг ,Где этот пасмурный чудак

?»Убийцаюного поэта Со временем отчет я вам

,Подробно обо всем отдам

XLIII . Но не теперь Хоть я сердечно

,Люблю героя моего , ,Хоть возвращусь к нему конечно

.Номне теперь не до него ,Лета к суровой прозе клонят ,Леташалунью рифму гонят

— —Ия со вздохом признаюсь .За ней ленивей волочусь

Перу старинной нет охоты ;Марать летучие листы, ,Другие хладные мечты, Другие строгие заботы

И вшуме света и в тиши .Тревожат сон моей души

XLIV ,Познал я глас иныхжеланий ;Познал я новую печаль

Подњима лопе хладна врела . , Потока ближњег Лишен снаге

Млад орач , каткад ту застане , , Ажетелице када сване

Ту гњурају у вир крч . аге , , Уз поток ту у сенци хлада

. Споменик скроман стоји сада

XLI ( Подњим на поља пуна сете

) Јесења киша кад се слева Опанце своје ч , обан плете

, О рибарима с Волге пева А варошанка млада нека

, , Што ту у селу лето ч , ека Кад стрмоглавце јаше сама

, По пољима и ливадама Зауставља предњим ајгира

Притегнувши дизгине вич но Ич ита натпис летимич но

, Дигнувши вео свогшешира И сузашто ћ е да се сточ и

Застире маглом нежне оч . и

XLII Укорак јаше дољом равном

; У своје мисли задубљена , , СудбиномЛенског тужном давном

. Дуго се бави душањена ? Имислишта је с Олгом било

’ , Да л јој се срце напатило' Ил брзо прођ ? е време јада

? И где је њена сестра сада , А где бегунац тај од света

, Помоднихжена душман модни Тај ч , , удак тмурни ником сродни

? Убица младога поета , О свемушто сте ради знати

На време ћ у вам рач . ун дати

XLIII ' . Ал сада не Иако много

, Јунака волим свог и мада Даму се вратим већ , бих мого . Доњега мени није сада

Године већ , су прози склоне Године лаку риму гоне

: И с уздахом да признамжурим , ; Зањом све теже теже јурим

А перо нема више воље - ; Дошара ко пре албум књиге

Друкч , ије сада ц , рње бриге , Хладније мисле теже боље

У светској вреви и у миру , . Буне ми душу буне лиру

XLIV , Друге мижељеживот даде

; Нове сам јаде упознао , За првежеље немам наде

73

Евгений Онегин ,Для первых нет мне упований

.А старой мне печалижаль, ! ?Мечты мечты где ваша сладость

, , ?Где вечная к ней рифма младость Ужель и вправду наконец

, ?Увял увял ее венец Ужель и впрям и в самом деле

Без элегических затей Весна моих промчалась дней

( )?Что яшутя твердил доселе ?Ией ужель возврата нет

?Ужель мне скоро тридцать лет

XLV, , Так полдень мой настал и нужно , .Мне в том сознаться вижу я

: ,Но так и быть простимся дружно !Оюность легкая моя

,Благодарю за наслажденья , ,За грусть за милые мученья , , ,Зашум за бури за пиры , ;За все за все твои дары

. ,Благодарю тебя Тобою ,Среди тревог и в тишине

... ;Янасладился и вполне! Довольно С ясною душою Пускаюсь ныне в новый путь

.Отжизни прошлой отдохнуть

XLVI . , ,Дай оглянусь Проститеж сени ,Где дни мои текли в глуши

Исполнены страстей и лени .И снов задумчивой души , ,А ты младое вдохновенье

,Волнуй мое воображенье ,Дремоту сердца оживляй

,Вмой угол чаще прилетай ,Не дай остыть душе поэта

, ,Ожесточиться очерстветь Инаконец окаменеть ,Вмертвящем упоенье света , В сем омуте где с вами я

, !Купаюсь милые друзья

ГЛАВАСЕДЬМАЯ

, ,Москва России дочь любима ?Где равнуютебе сыскать

.Дмитриев

? Как не любить роднойМосквы.Баратынский

! Гоненье наМоскву что значит видеть!свет

?Гдежлучше

. А старих ме је јадажао, ! ? Ах снови где је ваша радост

Гдењена веч - ? на рима младост Зар заиста је најзад ц ео

? Њен лепи венац сасвим свео , Зар збиља већ, , без празне хвале Без лажне песнич , ке слободе

Пролећ е мојих дана оде( )? Што тврдих досад радишале

? Зар повратка му више није ? Зар тридесета скоро ми је

XLV , , , Морам да признам макар немо

, , ! Имоје подне ето наста , Па да се лепо растанемо

! Младости моја ветрењаста , Хвала ти за све твоје сласти

, , За јад за драге муке страсти , , , За хук за гозбе буре старе

! Хвала ти за све твоје даре , Из твоје сам се рукештедре

, Будан и кад сам снове сниво ... До воље свега науживо

! Доста је Сад ћ у душе ведре , Ногом на нови пут да станем

. Да одживота прошлог данем

XLVI . , Осврнимо се Збогом места

Где су ми дани тихих сласти Текли у сенци глухих цеста

, , , Лености пуни снова страсти , А ти ми младо надахнућ , е

Распаљуј машту убудућ ; е , Кад дрема срце ти га прени

Ич , есто ч есто свраћ ! ај к мени Не дај да душу твог поета

, Окужи стврдне или следи Ипретвори у камен бледи

, Мртвило овог кобног света , Тог вира где упркосжељи , ! Сви купамо се пријатељи

СЕДМАГЛАВА

, Москво Русије кћ , ери драга Где равнатеби јо ш ? постоји

Дмитријев

? Ко роднуМоскву да не воли Баратински

! УМоскву пут ста знач и видет ! света крас

А где је лепш ? - . е Ту где нема нас

74

Евгений Онегин .Где нас нет

.Грибоедов

I ,Гонимы вешними лучами

С окрестных гор уже снега Сбежали мутными ручьями

.На потопленные луга Улыбкой ясною природа

;Сквозь сон встречает утро года .Синея блещут небеса

, Еще прозрачные леса .Как будто пухом зеленеют

Пчела за данью полевой .Летит из кельи восковой

;Долины сохнут и пестреют , Стадашумят и соловей

.Ужпел в безмолвии ночей

II ,Как грустно мне твое явленье

, ! !Весна весна пора любви Какое томное волненье

, !Вмоей душе в моей крови С каким тяжелым умиленьем Янаслаждаюсь дуновеньем В лицо мне веющей весны

!На лоне сельской тишины ,Илимне чуждо наслажденье

, , ,И все что радует живит, Все что ликует и блестит

Наводит скуку и томленье На душумертвую давно

?И все ей кажется темно

III, Или не радуясь возврату

,Погибших осенью листов ,Мыпомним горькую утрату

;Внимая новыйшум лесов Или с природой оживленной

Сближаем думою смущенной ,Мыувяданье наших лет

?Которым возрожденья нет , Быть может в мысли нам приходит

Средь поэтического сна, Иная старая весна

И в трепет сердце нам приводит ,Мечтой о дальной стороне

, ...Очудной ночи о луне

IV : ,Вот время добрые ленивцы

- ,Эпикурейцы мудрецы, ,Вы равнодушные счастливцы, ,Вы школыЛевшина птенцы, ,Вы деревенскиеПриамы

Грибоједов

IПролећ , ним зраком гоњен врелимНапуштајућ , и вис и брег

У потоцима мутнобелим . На ливаде се слио снег

Природа ц ела ведро срета ; Кроз сањив осмех јутро лета

; Све плављим сјајем небо блиста У паперју зеленог листа

Још прозрач ; не сешуме пуше Из воштанога свога саћ а На ливаде се пч ела враћ ; а

, , Долине сешарене суше Копоре стада и у ноћ и

Извија славуј у самоћ . и

II , Болно је твоје долажење

, Љубави доба премалећ ! е Какво се тужно узбудење

Кроз крв и душу моју крећ ! е , Како ме слатко болно греје

Пролећ ешто на мене веје Идахом лице моје дира . С олтара дивљег пољског мира

? Или су мени сласти стране , , Па свешто буја свештоживи

, , , Што се весели блиста диви , Досаду ствара бол и ране

. Умојој душимртвој давно , . И све је за њу пусто тавно

III' Ил можда када дах пролећ а

С јесени пало лишћ , е врати Нас горкога губитка сећ а

, Шуштање новошто га прати Јер поредимо у дну душе

Сашумамашто васкрснуше Године наше брза хода . Којима нема препорода Можда нас тада у свом сјају

Кроз песнич ке далеке сновеПролећ , е неко старо зове

, И тад о неком другом крају О другој ноћ и пуној ч ари

. Трепери срце и сањари

IV ! , Време је сада у пролећ , е

, , Бац ленштине и трезвењаке, Епикурејце децу срећ , е

, Бац Левшиновешколе даке , И сеоскеПријаме сјајне , И вас о госпе осећ , ајне ; У село зове Весна млада

75

Евгений Онегин , ,И вы чувствительные дамы

,Весна в деревню вас зовет , , ,Пора тепла цветов работ Пора гуляний вдохновенных

.И соблазнительных ночей , ! , ,В поля друзья скорей скорей , ,В каретах тяжко нагруженных

На долгих иль на почтовых .Тянитесь из застав градских

V , ,И вы читатель благосклонный В своей коляске выписной

,Оставьте град неугомонный ;Где веселились вы зимой

Смоеюмузой своенравной Пойдемте слушатьшум дубравный

Над безыменною рекой , ,В деревне где Евгений мой

,Отшельник праздный и унылый Еще недавножил зимой

,В соседстве Тани молодой ,Моей мечтательницымилой

...Но где его теперь уж нет .Где грустный он оставил след

VI , ,Меж гор лежащих полукругом

, ,Пойдем туда где ручеек, Виясь бежит зеленым лугом

.К реке сквозь липовый лесок , ,Там соловей весны любовник ; ,Всю ночь поет цвететшиповник

, —И слышен говор ключевой Там виден камень гробовой

.В тени двух сосен устарелых :Пришельцу надпись говорит

« ,ВладимирЛенский здесь лежит ,Погибший рано смертью смелых

- , - .В такой то год таких то лет, - !»Покойся юноша поэт

VII ,На ветви сосны преклоненной

, Бывало ранний ветерок Над этой урною смиренной

.Качал таинственный венок, Бывало в поздние досуги

,Сюда ходили две подруги ,Ина могиле при луне

, .Обнявшись плакали оне ... Но ныне памятник унылый

. Забыт К нему привычный след. ;Заглох Венка на ветви нет

, , Один под ним седой и хилый - Пастух по прежнему поет

.Иобувь бедную плетет

VIII. IX. X ! ,Мой бедныйЛенский изнывая

, То добашетњи цвећ , , а рада , Доба топлоте пуно плама

Саблажњивих и ч удних ноћ . и У село сада треба поћ и , Иушироким поштанкама У коч ијама пуним ствари

. Махнути градски заклон стари

V Мој читаоч , е добре воље

Каруцомшто сте изнајмили Махните и ви варош боље

; Где весели сте зими били Хајдемо да са тихог хума

Слушамо какошапћ ешума Над дивљом рекомшто се вије Крај села где је Евгеније

Ко пустињак у дане биле Суморно теко зиме своје

, Ко сусед младе Тање моје ... Те сањалице наше миле

, , Где сад га нема где је био . Где тужни траг је оставио

VI Крај гора тушто леже кругом

, Хајдемо тамо где пун дражи Вијуга поток бујним лугом

; Икрозшумарак реку тражи Да пева ту кроз драч и цвећ е

- Љубавник Весне славуј слећ е Иизвора сешапат ч ; ује

Споменик један трошни ту је . У сенци јела остарелих

Његова плоч . а каже сива" ВладимирЛенски ту поч , ива

Што рано паде смрћ , у смелих . Тог и тог лета здружен с гробом

Песнич , ! " е млади мир са тобом

VII На опуштеној грани бора

, Што изнад урнешуми тихо Некад је рани ветар с гора

. Тајанствен венац једанњихо, , Некад у дане давно биле

Две сестре ту су долазиле Да загрљене сузе роне

У ноћ . и изнад хумке оне' Ал споменик је сада бледи

, Заборављен а пут до места... , Затрвен С гране венца неста

Подњиме само ч , обан седи Ко некад пева песму сете

. Иубого опанце плете

VIII. IX. X ! Сироти Ленски Сузе јада

; Драгана није дуго лила Невеста никад није млада

76

Евгений Онегин .Не долго плакала она

! Увы невеста молодая .Своей печали неверна

,Другой увлек ее вниманье Другой успел ее страданье

,Любовной лестью усыпить ,Улан умел ее пленить ...Улан любим ее душою

И вот уж с ним пред алтарем Она стыдливо под венцом

,Стоит с поникшей головою ,С огнем в потупленных очах .С улыбкой легкой на устах

XI ! Мой бедныйЛенский за могилой

В пределах вечности глухой , ,Смутился ли певец унылый

,Измены вестью роковой Или над Летой усыпленный, ,Поэт бесчувствием блаженный

,Ужне смущается ничем ?..Имир ему закрыт и нем

! Так равнодушное забвенье .За гробом ожидает нас

, , Врагов друзей любовниц глас . Вдруг молкнет Про одно именье

Наследников сердитый хор .Заводит непристойный спор

XII И скоро звонкий голос Оли .В семействе Лариных умолк

, ,Улан своей невольник доли .Был должен ехать с нею в полк

,Слезами горько обливаясь, ,Старушка с дочерью прощаясь

, ,Казалось чутьжива была ;Но Таня плакать не могла

Лишь смертной бледностью покрылось .Ее печальное лицо

,Когда все вышли на крыльцо , , И всё прощаясь суетилось

,Вокруг кареты молодых .Татьяна проводила их

XIII , ,Идолго будто сквозь тумана

...Она глядела им вослед , !И вот одна одна Татьяна

! ,Увы подруга стольких лет ,Ее голубка молодая ,Ее наперсница родная

,Судьбою вдаль занесена .С ней навсегда разлучена

,Как тень она без цели бродит ...То смотрит в опустелый сад

, ,Нигде ни в чем ей нет отрад Иоблегченья не находит

,Она подавленным слезам

. Свом болу дуго верна била , Други је њену пажњу стеко

Ипуно јада срце меко , Љубавном ласком други стишо

, Улан је Олги вешто пришо ; Улан је љубав душењене

, , Ипред олтаром мили моји Стидљиво она с њиме стоји

, Под венцем главе оборене Икрије оч и пуне плама

. Са осмехом на усницама

XI ! , Сироти Ленски На дну гроба

, Ту где се глуха веч , ностшири Да ли је могло у то доба

? Издајство да га узнемири' Ил срећ ан и без осећ , аја Мој песник лишен земног краја

Не пати сада ни због ћ ега И свет је туђ ? и нем зањега

, Да заборав и дуго време ; За гробом свима нама суди

, Гласови драгих мрских људи , Иљубавница тад занеме И једино потомство стигне

. Да процесом имање дигне

XII Ускоро звонких реч иОље

; КодЛариних је замро звук Роб судбине и туђ , е воље

. Улан је моро с њом у пук , Сузама горким обливена

На растанку је матињена ; Довољно снаге с муком смогла

Да плач ; е Тања није могла' Ал ипак је и њој на крају

Бледоћ . а смртна лице скрила А кад се на трем ч ељад збила Икада је на опроштају

Гомила око кола стала Татјана их је испраћ . ала

XIII , Дуго је ко , кроз маглу сања

; Гледала тад за њима с прага , ; И сама сама сад је Тања

, Голубица се њена драга Година многих друга мала ; Далекој судби одазвала

Другарица је младањена ! Занавек одње растављена

, У пусти врт је Тања зашла , Без сиља лута и бол крије

' Ал утехе јој нигде није Иодушка још није нашла За пригушене сузе своје

. И срце кида се на двоје

77

Евгений Онегин .И сердце рвется пополам

XIV И в одиночествежестоком

,Сильнее страсть ее горит ИобОнегине далеком

.Ей сердце громче говорит ;Она его не будет видеть Она должна в нем ненавидеть

;Убийцу брата своего ... Поэт погиб но уж его

, Никто не помнит уж другому .Его невеста отдалась

Поэта память пронеслась ,Как дым по небу голубому

, ,Онем два сердца может быть ... ?..Еще грустят На что грустить

XV . . Был вечер Небо меркло Воды

. .Струились тихо Жукжужжал ;Уж расходились хороводы , , Уж за рекой дымясь пылал

. ,Огонь рыбачий В поле чистом ,Луны при свете серебристом

,В свои мечты погружена .Татьяна долгошла одна

, . Шла шла И вдруг перед собою ,С холма господский видит дом

, Селенье рощу под холмом .И сад над светлою рекою

— Она глядит и сердце в ней .Забилось чаще и сильней

XVI :Ее сомнения смущают

« , ?..Пойду ль вперед пойду ль назад . ...Его здесь нет Меня не знают

, ».Взгляну на дом на этот сад ,И вот с холма Татьяна сходит

; Едва дыша кругом обводит ...Недоуменья полный взор

.И входит на пустынный двор , , .К ней лая кинулись собаки

На крик испуганный ея Ребят дворовая семья

. Сбежаласьшумно Не без драки ,Мальчишки разогнали псов

.Взяв барышнюпод свой покров

XVII« ?» —Увидеть барской дом нельзя ли

. Спросила Таня Поскорей КАнисье дети побежали ;У ней ключи взять от сеней

,Анисья тотчас к ней явилась ,Идверь пред ними отворилась ,ИТаня входит в дом пустой

XIV Сад у самоћ и тешкој гори Још јач е страст у срцуњеном

И гласније јој оно збори . ОЕвгенију удаљеном

Нећ ... е га срести а и ч ? ему Дамрзи дужна је у њему

... Убицу брата свог пре свега ... ' Песник је пао ал се њега

Не сеца нико већ, и другом, , Невеста ево сад му пођ , е

А сећ ање нањега прођ е . Ко дим по плавом небу С тугом

Два срца можда још и сад... ' Жале ал ч ? ему бол и јад

XV Било је веч . . е Мрак се хвато

. Струјале воде Зук се ч . уо Растурало се кола јато

Ипреко реке је букнуо . Рибарски огањ У долини

, На сребрнастној месецини Утонула у безброј сања

. Дуго је сама ишла Тања, Наједном над пољаном неком , Спахијски замак види с брега

Село ишуму исподњега . Ибујни врт над сјајном реком

- Гледа ињено срце малоЈач , , . е је брже закуцало

XVI : ИТатјана се сад колеба

" . . Он овде није Не знају ме Да пођ , ? ем или натраг треба' ". Ал бар да видим двор ишуме

, , И ево она скрећ , е с пута Збуњени поглед стазом лута

Без даха је са брега сишла ... Идворишту је пустом пришла

, Керови нању кидисаше Оте се страшан крик Татјани

Идомаћ и се малишани Сјатише око гошћ ; е наше

Гонећ и псе уз грдну грају . Под заштиту је узимају

XVII ' ? Да л сме да види двор спахијски

. Упита Тања Слушч ад наже Трком Аниси у стан блиски

Да кључ . еве од трема траже , , ; Иево најзад и Анисе

, Предњима узлаз отвори се ИТања ступа на праг двора

. Где беше јунак мој доскора ; Заборављен билијар спава

78

Евгений Онегин .Гдежил недавно наш герой : Она глядит забытый в зале ,Кий на бильярде отдыхал

На смятом канапе лежал . ;Манежный хлыстик Таня дале

: « ;Старушка ей А вот камин .Здесь барин сиживал один

XVIII Здесь с ним обедывал зимою

, .ПокойныйЛенский наш сосед , .Сюда пожалуйте за мною

;Вот это барский кабинет , ,Здесь почивал он кофей кушал

Приказчика доклады слушал ...Икнижку поутру читал ;И старый барин здесьживал

, , ,Сомной бывало в воскресенье , ,Здесь под окном надев очки

.Играть изволил в дурачки ,Дай бог душе его спасенье

А косточкам его покой , - !»Вмогиле в мать земле сырой

XIX Татьяна взором умиленным

,Вокруг себя на все глядит ,И все ей кажется бесценным

Все душу томнуюживит :Полумучительной отрадой

,И стол с померкшею лампадой , И груда книг и под окном

, ,Кровать покрытая ковром ,И вид в окно сквозь сумрак лунный ,И этот бледный полусвет ,Илорда Байрона портрет И столбик с куклою чугунной

,Подшляпой с пасмурным челом , .С руками сжатыми крестом

XX Татьяна долго в келье модной

.Как очарована стоит . .Но поздно Ветер встал холодный

. Темно в долине Роща спит ;Над отуманенной рекою

,Луна сокрылась за горою Ипилигримке молодой

, .Пора давно пора домой , ,ИТаня скрыв свое волненье

, ,Не без того чтоб не вздохнуть .Пускается в обратный путь

Но прежде просит позволенья ,Пустынный замок навещать

.Чтоб книжки здесь одной читать

XXI Татьяна с ключницей простилась

. За воротами Через день Уж утром рано вновь явилась

, , На растртом дивану видеПоч ива корбач. , Тања иде

: А старица јој објашњава" ; Овде је камин ту је газда

. Волео сам да седи вазда

XVIII Сањиме ту је обедово

, . Покојни Ленски сусед јадни' - Извол те за мном сад је ово

; Господинов кабинет радни , Ту се одмаро кафу кушо Од управника вести слушо

Ич . ито књигу кад устане , Са мном је ту у прошле дане

У недељне свеч ане ч , асе Надевши своје наоч , ари , Магарца игро газда стари

Нека му Господ душу спасе , Иподари у гробу покој , У земљи мач !" ици дубокој

XIX Иоч араним погледима

; Унаоколо Тања блуди Све овде за њу дражи има

И све јој сетну душу будиРадошћ ; у неком полуболном

И сто са мрач , ном лампом столном , Икреветширок и застрвен , Икњига брег и сталак дрвен У прозорима пејзажмрач , ан

Унутра бледи мрак салона - , И тамни портрет лорд Бајрона Имали кип од гвожђ а глач ан , У капи с целом тмурно сненим И с руч . ицама прекрштеним

XX , , У соби где све модом дише

Ко зач . арана стоји Тања . , Касно је Хладан ветар брише

; У дољимрак шумарак сања , . Над замагљеном хладном реком

. Месец за гором спава неком Илуталица нашамлада

Код кућ . е треба да је садаКријућ , и своје узбудење

, Са уздахом и не без сете , Обратним путем Тања крете

’ Ал најпре узе допуштење Да опет сврати и без бриге , , Да ту у замку ч . ита књиге

XXI Са кључ арком се Тања раста . , На прагу И у освит плави

Ч , им јутро другог дана наста . На пустоме се трему јави , , Ту је у тихом кабинету

79

Евгений Онегин .Она в оставленную сень

,И вмолчаливом кабинете ,Забыв на время все на свете

,Осталась наконец одна .Идолго плакала она

.Потом за книги принялася ,Сперва ей было не до них

Но показался выбор их . Ей странен Чтенью предалася

;Татьянажадною душой .Ией открылся мир иной

XXII , Хотя мы знаем что Евгений

,Издавна чтенье разлюбил Однакож несколько творений

:Он из опалы исключил Певца Гяура иЖуана

- ,Да с ним еще два три романа В которых отразился век И современный человек

Изображен довольно верно ,С его безнравственной душой

,Себялюбивой и сухой ,Мечтанью преданной безмерно

,С его озлобленным умом .Кипящим в действии пустом

XXIII Хранили многие страницы ;Отметку резкую ногтей

Глаза внимательной девицы .Устремлены на нихживей

,Татьяна видит с трепетаньем , Какоюмыслью замечаньем ,Бывал Онегин поражен

.В чеммолча соглашался он На их полях она встречает

.Черты его карандаша Везде Онегина душа

Себя невольно выражает , ,То кратким словом то крестом .То вопросительным крючком

XXIV Иначинает понемногу

Моя Татьяна понимать — —Теперь яснее слава богу

, Того по ком она вздыхать :Осуждена судьбою властной

,Чудак печальный и опасный ,Созданье ада иль небес

, ,Сей ангел сей надменный бес ? ,Чтож он Ужели подражанье

, Ничтожный призрак иль еще ,Москвич в Гарольдовом плаще

,Чужих причуд истолкованье ?..Слов модных полный лексикон

?Ужне пародия ли он

, Заборавивши све на свету Остала најзад Тања само

... Иплакала је дуго тамо ; А затим књиге докопала

Да ч , ита најпре није хтела' Ал зач ; уди је избор дела На ч итање се затим дала

Инови свет је ту наједном . Пуко предњеном душомжедном

XXII Ми знамо да је Евгеније

, Намрзо књиге и све друго’ Ал ипак нека дела није

, У немилости држо дуго КоЂ аура и ДонЖуана

’ И сњима два ил три романа , У којима се век огледо Ич - овек нашег доба ч - едо

Оцртан био доста верно , Са неморалним својим духом Са душом себич , ном и сухом

, Штомашту воли неизмерно И с огорч еним умом ч удним

Што ври прегнућ . ем узалудним

XXIII Странице многе ту су криле

, Знакове ноктом урезане Иодмах су зауставиле

. Татјанин поглед такве стране С трепетом прате оч ињене

, , Збок какве мисли напоменеЗачуђ ; ен беше Евгеније

С ч , име се слаго с ч ; име није Ту сваке нове стране лице

; Његовог пера потез крије Ту своју душу Евгеније

Испољава и нехотице Кроз кратке реч , и и кроз слике . Кроз крстове и упитнике

XXIV , ИТања је помало стала

, Свакога дана и све више , , Да схвата оног богу хвала За киме мора да уздише По вољимоћ . не судбе своје , Тај тмурни кобни ч - удак ко ? је

’ ? Небески створ ил ада траг Тај анђ , , ео тај надмен враг

? ? Шта је он Ехо других људи ' Је л Москов с празном душом таштом

Под Харолдовим ц , рним плаштом’ Ил празни тумач туђ их ћ ? уди ' Да л реч ник модних реч ? и није

' ? Је л пародија Евгеније

XXV Зар је тајанствен ч ? вор расплела

80

Евгений ОнегинXXV

?Ужель загадку разрешила ?Ужели слово найдено

; ,Часы бегут она забыла ,Что домаждут ее давно Где собралися два соседа

.И где об ней идет беседа— ? , —Как быть Татьяна не дитя

. —Старушка молвила кряхтя .Ведь Оленька ее моложе

, - ,Пристроить девушку ей ей; ?Пора а что мне делать с ней :Всем наотрез одно и тоже

. ,Нейду И все грустит она .Да бродит по лесам одна

XXVI« ?» — ?Не влюблена ль она В когоже

: .Буянов сватался отказ — .ИвануПетушкову тоже

;ГусарПыхтин гостил у нас ,Уж как он Танею прельщался !Как мелким бесом рассыпался

: ;Я думала пойдет авось! . —Куда и снова дело врозь

« , ? ?Чтож матушка за чемже стало , !ВМоскву на ярманку невест

, , ».Там слышно много праздных мест— , ! . —Ох мой отец доходу мало« ,Довольно для одной зимы

».Не то уж дам хоть я взаймы

XXVII Старушка очень полюбила

;Совет разумный и благой — Сочлась и тутже положила

.ВМоскву отправиться зимой .ИТаня слышит новость эту

На суд взыскательному свету Представить ясные черты

,Провинциальной простоты ,И запоздалые наряды ;И запоздалый склад речей

Московских франтов и цирцей !..Привлечь насмешливые взгляды

! , О страх нет лучше и верней .В глуши лесов остаться ей

XXVIII ,Вставая с первыми лучами

Теперь она в поля спешит, И умиленными очами

, :Их озирая говорит« , ,Простите мирные долины

, ,И вы знакомых гор вершины , ;И вы знакомые леса

, ,Прости небесная краса, ;Прости веселая природа , Меняюмилый тихий свет

...Нашум блистательных сует

Зар права реч ? у души синуПротич ... е време с ума смела

Да код кућ е се давно брину А суседи се тамо срели : Иразговор оњој повели

" Шта ћ ? - еш Татјана није дете - Старица мрмља пуна сете

. Оља је млада Да је срећ е Да удомим и Тању с . ада' Ал шта ћ ? ; у са њом није рада

: Свакоме одмах исто нећ , е И све једнако ћ , , ути тужи

". Или пошуми сама кружи

XXVI " ' ?" - " ? Је л заљубљена А у кога

: Бујанов ју је запросиоНећ ". - " ?" - " , е Петушков Не ни . тога

Наш гост је хусар . Пихтин био , Како се много старо за њу

! Икако је облето Тању, ; Помислих бар он има наде

! ". - Таман и опет све пропаде" ? ? Ашто пашта је вама стало

, ! УМоскву на трг свих невеста ! " - Тамо је много празних места

" , , ..." - Ах боже прихода је мало" За једну зиму већ ћ е стић , и

’ Ил ћ ете зајам од нас дић ". и

XXVII , , Погодан савет мудар јако Старици већ . се много свиде

Све срач уна па реши тако . Да на зиму уМоскву иде

Татјана ч ; ује новост ову ! Пред строги свет на суд је зову

Зар сеоске простоте своје ! Да испољи све ружне боје

Зар старом спремомшто обуч е Инезграпним реч , еницама

, , Кицоша градских градских дама Подругљив поглед да привуч ? е

! , О страха не зар није боље ? Да не напушта луг и поље

XXVIII Будна са првим зраком раним

Она у поља иде стара Иоч има их оч араним

: Гледа и с њима разговара" , , Збогом долине мира пуне

, , И ви планина знаних круне , , , И ви шумарци знанци стари

, , Збогом божанске драге ч , ари , ! Природо ведра насмејана

Свет спокојан и присан дајем ! За таштину под лажним сјајем

, ! Збогом слободо младих дана Куда и зашто пут ме труди

81

Евгений Онегин , !Простиж и ты моя свобода

, ?Куда зачем стремлюся я ?»Что мне сулит судьба моя

XXIX .Ее прогулки длятся доле

, Теперь то холмик то ручей Остановляют поневоле

.Татьяну прелестью своей, ,Она как с давними друзьями

, С своими рощами лугами .Еще беседовать спешит

.Но лето быстрое летит .Настала осень золотая , ,Природа трепетна бледна

, ...Какжертва пышно убрана , ,Вот север тучи нагоняя

, — Дохнул завыл и вот сама .Идет волшебница зима

XXX, ; Пришла рассыпалась клоками ;Повисла на суках дубов

Легла волнистыми коврами , ;Среди полей вокруг холмов Брега с недвижною рекою

;Сравняла пухлой пеленою . Блеснул мороз И радымы

.Проказам матушки зимы .Не радо ей лишь сердце Тани

,Нейдет она зиму встречать Морозной пылью подышать

Ипервым снегом с кровли бани , :Умыть лицо плеча и грудь

.Татьяне страшен зимний путь

XXXI ,Отъезда день давно просрочен

.Проходит и последний срок, , Осмотрен вновь обит упрочен .Забвенью брошенный возок

, Обоз обычный три кибитки ,Везут домашние пожитки

, , ,Кастрюльки стулья сундуки , ,Варенье в банках тюфяки, ,Перины клетки с петухами, Горшки тазы et cetera,

, .Ну много всякого добра И вот в избе между слугами

, :Поднялсяшум прощальный плач ,Ведут на двор осьмнадцать кляч

XXXII ,В возок боярский их впрягают

,Готовят завтрак повара ,Горой кибитки нагружают

, .Бранятся бабы кучера На кляче тощей и косматой

,Сидит форейтор бородатый Сбежалась челядь у ворот

? " Ишта ми нови удес нуди

XXIX ; Све дуже трају шетњењене

Ч , ас поток ч ас брдашце ц ветно , На себе њену пажњу скрене

. Зауставља је неосетно Као са старим друговима

Са пољима и луговима Да поприч . а Татјанажури' , Ал кратког лета време јури

Јесен у златној дођ . е тоги , , Природа трепти бледа снена

. Кожртва сјајно урешена, , И ево гонећ облак многи

, Фијукну север лишћ , е скиде Ич . аробница зима иде

XXX Разметала је снег и стегла , Прамењем белим гране бора

Ико таласав ћ илим легла ; По пољима и око гора Са скамењеном рекомжала

, Простиркоммеком поравнала Ирад је свет и ми сањиме

- . Враголијама тета зиме ; Татјана наша само није

Не иде зими у сусрећ , е Да удишежар мраза нећ , е

Нити да првим снегом мије , , ; Рамена своја лице груди . Татјану плаши пут за студи

XXXI ; Дан пута давно сви су знали

Ипоследњи рок прођ ; е славно Пресвукли су и ојач али

. Заборављене санке давно - Запреге просте троја кола Потреба кућ : них возе пола, , , , Столице шерпе шкриње пегле

, Перине и са слатким тегле ... Сживином кош и ствари друге

, et Лонци лавори сetera, . Свакакво благо ту се тера

Већ дигоше галаму слуге ; Иопроштајне сузе роне

, На двориште и кљусад гоне

XXXII ; У спахијске их санке прежу , У кухињи се обед вари

Товаре кола већ , и вежу . Псују сежене и возари

На ч упаво је кљусе ломно Брадати гонич ; сео скромно

А ч ељад се крај врата јати . И господаре своје прати

. Седоше Славни воз лагано

82

Евгений Онегин . Прощаться с барами И вот

, ,Уселись и возок почтенный, .Скользя ползет за ворота

« , !Простите мирные места, !Прости приют уединенный

?..» Увижу ль вас И слез ручей .У Тани льется из очей

XXXIII Когда благому просвещенью

,Отдвинем более границ ( Современем по расчисленью

,Философических таблиц ) , ,Лет чрез пятьсот дороги верно

:У нас изменятся безмерно ,Шоссе Россию здесь и тут

, .Соединив пересекут Мосты чугунные чрез воды

,Шагнутширокою дугой , Раздвинем горы под водой

,Пророем дерзостные своды И заведет крещеныймир

.На каждой станции трактир

XXXIV ,Теперь у нас дороги плохи ,Мосты забытые гниют

На станциях клопы да блохи ;Заснуть минуты не дают

. Трактиров нет В избе холодной, Высокопарный но голодный

Для виду прейскурант висит ,И тщетный дразнит аппетит

Меж тем как сельские циклопы Перед медлительным огнем

Российским лечат молотком ,Изделье легкое Европы

Благословляя колеи .Ирвы отеческой земли

XXXV Зато зимы порой холодной .Езда приятна и легка

,Как стих без мысли в песне модной .Дорога зимняя гладка

,Автомедоны наши бойки ,Неутомимы наши тройки

, ,И версты теша праздный взор , .В глазах мелькают как забор , ,К несчастью Ларина тащилась

,Боясь прогонов дорогих , ,Не на почтовых на своих

Инаша дева насладилась :Дорожной скукою вполне

.Семь суток ехали оне

XXXVI . Но вот уж близко Перед ними Уж белокаменнойМосквы , Какжар крестами золотыми

Промич е и за врата скрећ ... е" , Сад збогом тихи кути срећ , е

, ! Ипусти доме место знано ’ Да л ћ е вас опет срести оч ?..." и

ИТања поток суза точ . и

XXXIII Кад просвета и међ у нама

Рашири међ , е мало више ( Са временом на таблицама

Филозофских рач уна пише ) - , , Кроз петсто лета стари уски

Изменић , е се пути руски ИРусију ћ , е смемо рећ , и

Сједињујућ е трасе сећ , и Амостови ћ е смелим ходом

Да преко река кроч ; е лукомРазмакнућ емо брда руком

Ипрорич , емо свод под водом А свет ћ е моћ и тад да иште

По станицама конач . иште

XXXIV ; Сада су код нас лоши пути

, Занемарени труну мости А гамад не да ни тренути

. На станици кад легну гостиНоћ : ; ишта нема изба хладна

, : На зиду листаштура гладна То јеловник напразно ч ами

, И залуд ваш апетит мами А киклопи из степе травне

Крај тињавога огња клеч е Ичекић има руским леч е

, Производе Европе славне У благосиљу трасе њене Ибеду земље наслеђ . ене

XXXV Зато су зими вожње згодне

, ; И зимскашетња лепа слатка Ко стих без мисли песме модне

. И зимска је путања глатка , Возаре бар имамо орне

А тројке су нам неуморне Ида нам поглед развеселе

. Ко плот трепере врсте беле Кола и свога коч ијаша

Повела је на пут ЛаринаСтрепећ , од скупих возарина

Идосадом се Тања наша , Насладила у снежном праху

. Јер седам дана путоваху

XXXVI ' Ал већ су близу и предњима , , СаМоскве из даљине плаве Ко ватра златним крстовима

. Горе далеке древне главе Како уживах у тој слици

83

Евгений Онегин .Горят старинные главы

, ! ,Ах братцы как я был доволен ,Когда церквей и колоколен, Садов чертогов полукруг

!Открылся предо мною вдруг ,Как часто в горестной разлуке

,Вмоей блуждающей судьбе, !Москва я думал о тебе... Москва как много в этом звуке

!Для сердца русского слилось !Как много в нем отозвалось

XXXVII, ,Вот окружен своей дубравой

. Петровский замок Мрачно он .Недавнею гордится славой ,НапраснождалНаполеон

,Последним счастьем упоенный Москвы коленопреклоненной

:С ключами старого Кремля, Нет не пошлаМосква моя

.К нему с повинной головою , ,Не праздник не приемный дар

Она готовила пожар .Нетерпеливому герою

, ,Отселе в думу погружен .Глядел на грозный пламень он

XXXVIII, ,Прощай свидетель падшей славы

. ! ,Петровский замок Ну не стой! Пошел Уже столпы заставы: Белеют вот уж по Тверской

.Возок несется чрез ухабы , ,Мелькают мимо будки бабы

, , ,Мальчишки лавки фонари, , ,Дворцы сады монастыри

, , ,Бухарцы сани огороды, , ,Купцы лачужки мужики

, , ,Бульвары башни казаки, ,Аптеки магазинымоды

, Балконы львы на воротах .И стаи галок на крестах

XXXIX. ХL В сей утомительной прогулке

- , Проходит час другой и вот У Харитонья в переулке

Возок пред домом у ворот. ,Остановился К старой тетке

,Четвертый год больной в чахотке .Они приехали теперь

,Имнастежь отворяет дверь , ,В очках в изорванном кафтане , .С чулком в руке седой калмык

Встречает их в гостиной крик, .Княжны простертой на диване

,Старушки с плачем обнялись .И восклицанья полились

Када су ц , ркве и звоници Дворци и баште засађ ене

! Искрсли нагло испред мене Како сам ч есто с пута муч , на

Где луталач , ка судба зове, ! Москво о теби снево снове! Москва колико реч та звуч на

, За руско срце много скрива ! Како се у њој све одзива

XXXVII , Окружен гајем и дубравом

Петровски замак мрк и смеон ; Недавном још се горди славом

, Ту је узалудНаполеон Још уверен у срећ , у своју

Ч еко на клеклуМоскву моју Са кључ .. евима старог Кремља, , , Не мојаМосква моја земља

; Предњиме нису погле главе Уместо доч ека и дара

Огњем је срелаМосква стара . Јунака мрског пуног славе Одавде он је нем и тмуран

. Посматраоњен пламен буран

XXXVIII , Збогом сведоч , е пале славе

Петровски замч ! , ! е Хајде идиВећ се на рампи беле главе

И трошарина већ ; се види По Тверском тргу преко пута

Одскач , у санке поред клупаПромич , у страже и портириДућ , , , ани дворци манастири

, , , Фењери санке баште родне, Трговци кућ , е и сељаци, , Торњеви врти и козаци

, Па апотеке кућ , е модне , Кипови лављи поред врата

На крстовима ч . авки јата

XXXIX. ХLВећ сео ч ас и више траје

Та муч нашетња и по мраку Уз врата најзад тројка стаје

. Код Харитона у сокаку Код тетке то су стигле сада

. Од сушицешто давно страда Са ч арапом под једном руком

У трошном руху свом и с муком Предњимашири врата знана

, . Познати Калмик стар и бео Унутра их је узвик срео

; Кнегиње старе са дивана И старице се грле с плач ем

Распитујуци се о свач . ем

XLI " , !" Ах кнегињо

84

Евгений ОнегинХLI— , Княжна mon аng ! —е «Раchеtt !» — ! —е Алина« ? !Кто б мог подумать Как давно

? ! !Надолго ль Милая Кузина — !Садись как это мудрено

- , ...»Ей богу сцена из романа— , . —А это дочь моя Татьяна« , ! —Ах Таня подойди ко мне

...Как будто брежу я во сне, ?»Кузина помнишь Грандисона

— , ?.. , !Как Грандисон а Грандисон, , . ? —Да помню помню Гдеже он

« , ;ВМоскве живет у Симеона ;Меня в сочельник навестил

.Недавно сына онженил

ХLII ... ,А тот но после всё расскажем

? Не правда ль Всей ее родне .МыТаню завтраже покажем

, ;Жаль разъезжать нет мочи мне, .Едва едва таскаю ноги

;Но вы замучены с дороги ...Пойдемте вместе отдохнуть

, ... ...Ох силы нет устала грудь ,Мне тяжела теперь и радость

... ,Не только грусть душа моя ...Ужникуда не годна я

...»Под старостьжизнь такая гадость , ,И тут совсем утомлена .В слезах раскашлялась она

XLIII Больной и ласки и веселье ; Татьяну трогают но ей

,Нехорошо на новоселье .Привыкшей к горнице своей

Под занавескоюшелковой ,Не спится ей в постеле новой

,Иранний звон колоколов ,Предтеча утренних трудов

.Ее с постели подымает .Садится Таня у окна

; Редеет сумрак но она :Своих полей не различает

,Пред нею незнакомый двор, .Конюшня кухня и забор

XLIV : И вот по родственным обедам

Развозят Таню каждый день Представить бабушкам и дедам

.Ее рассеянную лень, ,Родне прибывшей издалеча

,Повсюду ласковая встреча , - .И восклицанья и хлеб соль

« ! Как Таня выросла Давно ль, , ?Я кажется тебя крестила !А я так на руки брала

- 'Рachette! " - " !' Алина" !" - " ..." Давно је било Време лети" ' ? , ! Јесте л на дуго Ах кузина

! Па ко би мого предвидети, ..." - Побогу сцена из романа

" А ово ми је кћ ". - и Татјана" , ! ! ! Ах Тања боже ходи амо

, ! Као да сањам види само ' , , ? " - Да л памтиш мила Грандисона

" ? ?... , ! Ко Грандисон а Грандисон, , , ?" - Да памтим памтим где је он

" . ; Ту Живи сад код Симеона ; Био је баш на Бадње веце

- Оженио је сина реч . е

XLII ... А тај но све ћ е на ред стић ; и

Да покажете нашу Тању У својту ћ ете сутра ић ... и ; Ја више нисам то у стању

, . Нажалост једва носе ноге’ ; Ал уморне сте с вожњемноге Да поч , , , инемо хајде драге

... ... Издају груди немам снаге , Та тешка ми је сад и радост

... А не тек само бол и јад ... Низашта више нисам сад

. Под старостживот сав је гадост И ту је сасвиммалаксала

. Са сузама у кашаљ пала

XLIII Болесне тетке нежност ова

, Растужила је Тању моју Али јој смета кућ , а нова

, Јер је на собу свикла своју Ине може под свилом овом

, На кревету да спава новом А прапораца звекет буч , ни

Јутарњег посла весник звуч ни . Из постеље је диже рано

; Крај прозора Татјана седаВећ бледи ноћ ; и она гледа

' , Ал предњом није поље знаноВећ туђ а стаја и кухиња

. И туда башта пуна иња

XLIV Свакога дана сад Татјану

Воде у својту на обеде И сету њену расејану

. Носе пред бабе и пред деде Родбину стиглу издалека

Срдач ан доч ек свуда ч ; ека ; . И хлеб и со весеље славно

" ! Порасла Тања Зар сам давно ? Њој на крштењу име дала

А ја за уши ч ! есто вукла ! Ја хранила и мало тукла

! " А ја на руке узимала

85

Евгений Онегин !А я так за уши драла !»А я так пряником кормила :И хором бабушки твердят

« - !»Как наши годы то летят

XLV ;Но в них не видно перемены :Всё в них на старый образец

У тетушки княжныЕлены ;Все тотже тюлевый чепец ,Все белится Лукерья Львовна ,Все тоже лжет Любовь Петровна

,ИванПетрович также глуп ,СеменПетрович также скуп

УПелагеиНиколавны ,Все тотже друг мосьё Финмуш

, ;И тотжешпиц и тотже муж , ,А он все клуба член исправный

, Все также смирен также глух .И также ест и пьет за двух

XLVI .Их дочки Таню обнимают

Младые грацииМосквы Сначала молча озирают

;Татьяну с ног до головы - ,Ее находят что то странной

,Провинциальной ижеманной - ,Ичто то бледной и худой ;А впрочем очень недурной

, ,Потом покорствуя природе , ,Дружатся с ней к себе ведут

, ,Целуют нежно рукижмут Взбивают кудри ей по моде

Иповеряют нараспев , ,Сердечны тайны тайны дев

XLVII ,Чужие и свои победы

, , .Надежды шалости мечты Текут невинные беседы

.С прикрасой легкой клеветы, ,Потом в отплату лепетанья

Ее сердечного признанья .Умильно требуют оне

, ,Но Таня точно как во сне ,Их речи слышит без участья ,Не понимает ничего

,И тайну сердца своего ,Заветный клад и слез и счастья

Хранит безмолвно между тем .Иим не делится ни с кем

XLVIII Татьяна вслушатьсяжелает

, ;В беседы в общий разговор Но всех в гостиной занимает

, ;Такой бессвязный пошлый вздор , ;Все в них так бледно равнодушно ;Они клевещут даже скучно

: И све се углас бабе сете" !" Године наше тако лете

XLV ' ; Ал промене се ту не виде

Све је п о старом и у мируTante Јелена још увек иде

; У оном тиловомшеширу , Лукерја Лвовна још се маже

; АЉубовПетровна још лаже Ко пр е је ИванПјотрич , глупав

АСејмонПјотрич шкрт и ч , упав АНиколавна Толстогуба

, Финмушу још је љубавница Још има оног истошпица

- Иистог мужа ч , лана клуба Што кротко пореджене своје . Једе и пије све за двоје

XLVI Татјану грле њине кћ , ери

Амосковскога младог света Скуп грација је најпре мери : Немо од главе па до пета

Налазе да је нова знанкаИзвештач , ена паланч , анка

, , Инешто бледа а и тужна А инач ; е нимало ружна

, Природи затим све подлежу , , Друже се Тању к себи воде

Ич ; ешљају је наспраммоде , Љубе је нежно руке стежу

Иприч ају јој осећ ајне , , Љубавне тајне женске тајне

XLVII Победе туђ , , е а и своје

, , Лукавства снове нада ч , асе Иневине се прич е роје . А оговарања их красе

Затим ко плату за брбљање Љубавне прич е и од Тање Захтевају да ч ; ују оне

' Ал Тања ко у сан да тоне , Да их разуме не зна нећ , е

Без учешћ а им реч и слуша , И тајнушто јој крије душа

, Богатство драго суза срећ , е Без реци ч ува и нежели

. Ни са ким овде да је дели

XLVIII Да ч ује Тањажељу има

, Иразговор високих лица' Ал у салону све занима

; Некаква празна бесмислица , , Гомила то је сива стара

; Досадна и кад оговара Кроз њине реч , , , и сухе празне Кроз сплетке и кроз вести разне

86

Евгений Онегин ,В бесплодной сухости речей

, Расспросов сплетен и вестей ,Не вспыхнет мысли в целы сутки

, ;Хоть невзначай хоть наобум ,Не улыбнется томный ум , .Не дрогнет сердце хоть дляшутки

Идаже глупости смешной , .В тебе не встретишь свет пустой

XLIX Архивныюноши толпою

На Таню чопорно глядят Ипро нее между собою

.Неблагосклонно говорят - Один какой тошут печальный

Ее находит идеальной, ,И прислонившись у дверей

.Элегию готовит ей ,У скучной тетки Таню встретя - К ней как то Вяземский подсел .Идушу ей занять успел, ,И близ него ее заметя

, ,Об ней поправя свой парик .Осведомляется старик

L , Но там гдеМельпомены бурной

,Протяжный раздается вой Где машет мантией мишурной ,Она пред хладною толпой Где Талия тихонько дремлет

,Иплескам дружеским не внемлет Где Терпсихоре лишь одной

Дивится зритель молодой( ,Что было также в прежни леты

),Во время ваше и мое Не обратились на нее ,Ни дам ревнивые лорнеты Ни трубки модных знатоков .Из лож и кресельных рядов

LI .Ее привозят и в Собранье

, , ,Там теснота волненье жар , ,Музыки грохот свеч блистанье

, ,Мельканье вихорь быстрых пар ,Красавиц легкие уборы

,Людьми пестреющие хоры ,Невест обширный полукруг

.Всё чувства поражает вдруг Здесь кажут франты записные

, Свое нахальство свойжилет .Иневнимательный лорнет

Сюда гусары отпускные , ,Спешат явиться прогреметь

, .Блеснуть пленить и улететь

LII ,У ночи много звезд прелестных

.Красавиц много наМоскве

Не сине мисо дане ц еле Сем случ ’ , ајно ил насумице

Не разведри се ум и лице' . Нит шале срце развеселе

У свету том кроз лаж и тупост Ни смешну нећ . еш срести глупост

XLIX Скуп архивске господе младе

; Процењује Татјану злобно Гордости пуни и досаде

Говоре оњој међ ; усобноШаљивч ина је нека јадна

, , Пронашо да је дивна складна И већ крај врата он уздише . Иелегију Тањи пише ИВјаземски је Тању срео

Код досадне и старе стрине , Иуспео предњом да сине А старац неки сед и свео

Приметивши крај њега Тању , , . Распитује се ено за њу

L' Ал тамо где сеМелпомене

Извија плач , високим гласом Где позлаћ ене ризе њене

, Пред равнодушном лете масом Где Талијина хладна душа

Пљескање ч , ује и не слуша Где Терпсихори још се само

Младић ( , и диве ми то знамо Јер тако беше и са нама

, ) - У време ваше а и моје Ту нису нању оч и своје

, Обратили лорњети дама Ни струч њаци високог тона

. С партера или са балкона

LI Па и у клуб се Тања крећ ; е

Врућ , ина гужва све је јач , а , Музика грми блеште свећ , е

Промич е пар по пар играч ; а , Групице људи сешарене

, Женска је спрема ко од пенеУдавач - е лепотом сјаје

Све поражава осећ . аје Помодар хита на то место

, Да покаже свој прслук складан , Дрскост и лорњет горд и хладан

А бивши хусар свраћ а ч есто Да испред дама и господе

, . Заблиста освоји и оде

LII , Небо је пуно звезда сјајних

, АМосква пуна лепотица Али од својих друга бајних

. Блиставијег је луна лица

87

Евгений Онегин Но ярче всех подруг небесных

.Луна в воздушной синеве , Но та которую не смею

,Тревожить лироюмоею ,Как величавая луна

.Средьжен и дев блестит одна С какою гордостью небесной

!Земли касается она !Как негой грудь ее полна !..Как томен взор ее чудесный

, ; :Но полно полно перестань .Ты заплатил безумству дань

LIII, , , ,Шум хохот беготня поклоны

, , ... ,Галоп мазурка вальс Меж тем ,Между двух теток у колонны

,Не замечаема никем ,Татьяна смотрит и не видит

;Волненье света ненавидит ... Ей душно здесь она мечтой

,Стремится кжизни полевой , ,В деревню к бедным поселянам ,В уединенный уголок

,Где льется светлый ручеек , К своим цветам к своим романам ,И в сумрак липовых аллей

, .Туда где он являлся ей

LIV :Так мысль ее далече бродит

,Забыт и свет ишумный бал А глаз меж тем с нее не сводит

- .Какой то важный генерал Друг другу тетушки мигнули

,Илоктем Таню враз толкнули :Икаждаяшепнула ей

— . —Взгляни налево поскорей« ? ? ?»Налево где что там такое— , , ...Ну что бы ни было гляди

, ? ,В той кучке видишь впереди, ...Там где еще в мундирах двое ... ... —Вот отошел вот боком стал

« ? ?»Кто толстый этот генерал

LV Но здесь с победою поздравим

Татьяну милуюмою ,И в сторону свой путь направим

, ...Чтоб не забыть о ком пою , :Да кстати здесь о том два слова

Поюприятеля младого .Имножество его причуд

,Благослови мой долгий труд , !О ты эпическая муза, ,И верный посох мне вручив

.Не дай блуждать мне вкось и вкрив. !Довольно С плеч долой обуза

:Я классицизму отдал честь , .Хоть поздно а вступленье есть

Тако и она коју не сме , Да узбуни звук моје песме Ко узвишена луна ч иста

. Сред младихжена сама блиста Како божански гордо кроч и

По земљи измеђ' , других људи Како су нежнењене груди

И сете пуне дивне оч !... и' , , ' ? Ал доста доста не би л стао

! Безумљу свом си данак дао

LIII, ; Смејање тиска и поклони, ; Мазурка валцер све у лету

, А крај две тетке у колони Заборављена у том свету

; Татјана гледа и не види ; Мрскога света тог се стиди

, Овде се гушењене груди , За својим селом онажуди

Жуди у поље свом дрвећ , у У забач ени кутак тајни

Где поточић , вијуга сјајни Романима и своме цвећ у

Илиповој алеји тој . Где негда он се јављоњој

LIV : Далекоњена мисо броди

, Заборављен је свет и бал А дотле ока с ње не своди

. Некакав важан генерал Подмигнуле се тетке нешто

Гурнуле Тању лактом вешто , : Ишапнуле јој обе ево

" , !" - Татјана брзо гледај лево" ? ?" - " , Шта је то где За божје име

, ! Свеједношта је гледај само ... Видиш у оној групи тамо

... Окренуо се сад су с њиме ..." Иофицири неки трупни

" ? ' ?" Ко је л генерал онај крупни

LV Сад победнич , ки али с тугом

Опростимо се ми од Тање Икренимо се стазом другом

Јер морам већ да дам на знање : Ко је сад предмет мојихжеља

, Опеваммладог пријатеља Његову ћ уд и срећ ! у худу

, ! ! О епскаМузо мојем труду ! Благослов подај Већ ! је време

, Снабдеј мештапом поузданим . Не дај да скренем и застраним

. Доста је С леђ ! а доле бреме Класици поч аст одах ч : асно , . Приступ је ту иако касно

88

Евгений Онегин

ГЛАВАВОСЬМАЯ

Fare thee well, and if for ever Still for ever fare thee well. Byron.

I , В те дни когда в садах Лицея ,Я безмятежно расцветал

,Читал охотно Апулея ,АЦицерона не читал ,В те дни в таинственных долинах

, ,Весной при кликах лебединых , ,Близ вод сиявших в тишине

.Являться муза стала мне Моя студенческая келья

: Вдруг озарилась муза в ней ,Открыла пир младых затей

,Воспела детские веселья ,И славу нашей старины .И сердца трепетные сны

II ;И свет ее с улыбкой встретил

;Успех нас первый окрылил Старик Державин нас заметил

, .И в гроб сходя благословил. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

III , Ия в закон себе вменяя

,Страстей единый произвол ,С толпою чувства разделяя Ямузу резвую привел

,Нашум пиров и буйных споров ;Грозы полуночных дозоров

Ик ним в безумные пиры Она несла свои дары

,Икак вакханочка резвилась ,За чашей пела для гостей

Имолодежь минувших дней ,За нею буйно волочилась

А я гордился меж друзей .Подругой ветреной моей

ОСМАГЛАВА

Fare thee well, and if for ever Still for ever, fare thee well. Byron

I Кад сам у врту мог Лицеја

, Цветао и без брига скито Када сам ч , ито Апулеја

ДокЦицерона нисам ч , ито У дољама се тада ч удним

Са лабудовим крикомжудним Крај водешто у миру блиста

Јавила мениМуза ч . иста ; Озарила се соба мала

И ту јеМуза мојих сањаПоч ; ела прва пировања

Весеља деч , ја опевала Прошлости наше дане славне

. Имеког срца снове давне

II , С осмехом свет јеМузу срео

, Полет нам даде успех нови АДержавин ме стар и свео

Слазећ . и у гроб благослови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

III Ко закон који веч но траје

Признавах тада саможеље Са светом делих осећ аје

, ПоведохМузу на весеље На хуч , , не гозбе распре гласне

. Пред оштре претње страже касне Иона је на гозбе књима

; Са својим ишла даровима Ко баханткиња нека мала

Певала друштву покрај ч аша Инекадашњамладеж наша , Зањом је плахо пристајала

А ја сам горд на своју другу . У пријатељском био кругу

IV' Ал њихових се махнух уза

89

Евгений ОнегинIV

Но я отстал от их союза ... .И вдаль бежал Она за мной

Как часто ласковая муза Мне услаждала путь немой

!Волшебством тайного рассказа Как часто по скалам Кавказа , ,ОнаЛенорой при луне

!Сомной скакала на коне Как часто по брегам Тавриды Она меня во мгле ночной

,Водила слушатьшумморской ,НемолчныйшепотНереиды

, ,Глубокий вечный хор валов .Хвалебный гимн отцу миров

V, И позабыв столицы дальной ,Иблеск ишумные пиры В глушиМолдавии печальной

Она смиренныешатры ,Племен бродящих посещала

,Имежду ими одичала Ипозабыла речь богов

, ,Для скудных странных языков , ...Для песен степи ей любезной

,Вдруг изменилось все кругом И вот она в саду моем

,Явилась барышней уездной ,С печальной думою в очах .Сфранцузской книжкою в руках

VI Иныне музу я впервые

;На светский раут привожу На прелести ее степные

.С ревнивой робостью гляжу ,Сквозь тесный ряд аристократов

, Военных франтов дипломатов ;И гордых дам она скользит

,Вот села тихо и глядит ,Любуясьшумной теснотою

,Мельканьем платьев и речей Явленьем медленным гостей

Перед хозяйкой молодою И темной рамоюмужчин

.Вкруг дам как около картин

VII Ей нравится порядок стройный

,Олигархических бесед ,И холод гордости спокойной .И эта смесь чинов и лет

Но это кто в толпе избранной ?Стоит безмолвный и туманный

.Для всех он кажется чужим Мелькают лица перед ним

.Как ряд докучных привидений, Что сплин иль страждущая спесь

? ?В его лице Зачем он здесь

... . Иодох у свет она за мном Како је ч есто нежнаМуза

Блажила неком прич ом мамномСамоћ ; у мојих глухих стаза

Како је ч есто са Кавказа Јездила са мном коЛенора

Намесеч ини кршних гора И водила ме до Тавриде

Да слушам сњом у ноћ ној магли , С обале морски ропот нагли

, Тај сталнишапатНереиде , Хор таласа ту химну мора . Оцу земаља и простора

V Ипрестонице наше сретне

Заборавивши гозбе сјајне , , СредМолдавије пусте сетне

Похађ ала је ч ерге тајне ; Скитаца степских ту се крила

Икрај њих је заборавилаРеч богова и места знаних

, , Због језика још дивљих страних ... Због песамањој блиских степа

' Ал промени се све у томе ИМуза тад у врту моме

Ко госпођ , ица нице лепа У оку с неком сетном бригом . И сфранцускоммаленом књигом

VI Ипрви пут сам сад у ствари

; СаМузом у високом кругу Гледам нањене степске ч ари

; Узљубоморан страх и тугу , , Крај дама крај аристократа

, , Кицоша војних дипломатаПромич ; е она и ту седа

Редове густе њине гледа , Ирадује се вревишумној

, Врењу одела реч , и звања И светушто се редом клања

Домаћ , ици јошмладој умној Имушкараца ц рном раму

. Што окружава сваку даму

VII И свиђ ; ају се њој ти гости

, , Њин складни збор одела мркаХладноћ а мирне охолости

. И година и звања збрка' Ал ко то стоји непокртан

? У пробраноме скупу сетан Свима је туђ и усред врења

Ко ланац мрских привиђ ења . Предњиме рој се лица вије

, ' Шта сплин ил гордост патње то је ? ? На лицу том И овдешто је

Ико ? ? је он Зар Евгеније ?... , Зар он Да тач , . но он је оно

90

Евгений Онегин ? ?Кто он таков Ужель Евгений

?.. , .Ужели он Так точно он— ?Давно ли к нам он занесен

VIII ?Все тотже ль он иль усмирился ?Иль корчит также чудака

: ?Скажите чем он возвратился ?Что нам представит он пока ? ,Чем ныне явится Мельмотом

, ,Космополитом патриотом, , ,Гарольдом квакером ханжой

,Иль маскойщегольнет иной ,Иль просто будет добрый малый , ?Как вы да я как целый свет

:По крайней мере мой совет .Отстать от моды обветшалой

...Довольно он морочил свет— ? — .Знаком он вам И да и нет

IX— Зачемже так неблагосклонно

?Вы отзываетесь о нем , За то ль что мы неугомонно

, ,Хлопочем судим обо всем Что пылких душ неосторожность

Самолюбивую ничтожность , ,Иль оскорбляет иль смешит , , ,Что ум любя простор теснит Что слишком часто разговоры

,Принять мы рады за дела ,Что глупость ветрена и зла Что важным людям важны вздоры

Ичто посредственность одна ?Нам по плечу и не странна

X, ,Блажен кто смолоду был молод, ,Блажен кто вовремя созрел

Кто постепенножизни холод ;С летами вытерпеть умел

,Кто странным снам не предавался ,Кто черни светской не чуждался ,Кто в двадцать лет был франт иль хват

;А в тридцать выгодноженат Кто в пятьдесят освободился

,От частных и других долгов , Кто славы денег и чинов

,Спокойно в очередь добился :О ком твердили целый век

N. N. .прекрасный человек

XI , Но грустно думать что напрасно

,Была наммолодость дана ,Что изменяли ей всечасно ;Что обманула нас она ,Что наши лучшиежеланья Что наши свежие мечтанья

,Истлели быстрой чередой

- ' ? Је л давноњега удес доно

VIII ’ ' ? Је л смирен сад ил исти оста Ида ли се још ч ? удак прави

, Кажитешта он сада поста Какав ћ ? е сада да се јави

Ишта ћ ? - ? е бити ЛикМелмота' , , Ил космополит патриота

Ч , , ајлд Харолд квекер с лажном ласком’ Ил прсић ? е се другом маском

Или ћ е бити једноставно , , ? Ко ви ко ја ко други људи

: Мој савет му је нек се труди . Дамахне моду прошлу давно

, ... Доста је лажи лудорије- ' ? - , . Да л вам је познат Да и није

IX- С ненаклоношћ ушто се тако

? Изражавате ви оњему ' Да л затошто ми увек лако

, Дајемо и свој суд о свему Што неопрезност страсних глава

' Ил вређ , а или исмејава ? Ништавних људи понос бесни

Што разум ч , есто и притесни Што одвећ ч есто нехотице

Држимо да су реч и дела , Ишто је глупост зла и смела - , А важност свету важне трице

Те просеч ни и прости људи Једино годе нашој ћ ? уди

X Срећ , , ан ко беше млад на време

, Ико кад треба поста зрео Живота хладног ко је бреме

, С временом стеко и понео Ко ч , удне снове није сањо Од света ко с , е није склањо Ко с двадесет беше кицош ц , ењен

И с тридесет већ , згодножењен С педесет ко је скино с врата

, Дужности приватне и друге Ико , је славу ч ин и слуге

, По реду стеко поред плата : О коме мнење беше довек. . Н Н је збиља красан ч ! овек

XI Мисао ником није мила

, Да залуд младост имали смо , Да нас је она преварила , Дамињој верни били нисмо

, Ида су наше лепежеље Невини снови и весеље Морали редом иструнути

Ко лишћ . ешто у јесенжути Тешко је оном ко пред собом

91

Евгений Онегин .Как листья осенью гнилой

Несносно видеть пред собою ,Одних обедов длинный ряд

, ,Глядеть нажизнь как на обряд И вслед за чинною толпою

, Идти не разделяя с ней , .Ни общих мнений ни страстей

XII ,Предметом став сужденийшумных

( )Несносно согласитесь в том Между людей благоразумных

,Прослыть притворным чудаком ,Или печальным сумасбродом ,Иль сатаническим уродом .Иль даже демономмоим

( ),Онегин вновь займуся им ,Убив на поединке друга

, Дожив без цели без трудов ,До двадцатишести годов

Томясь в бездействии досуга , , ,Без службы безжены без дел

.Ничем заняться не умел

XIII ,Им овладело беспокойство

Охота к перемене мест( ,Весьма мучительное свойство

).Немногих добровольный крест ,Оставил он свое селенье

,Лесов и нив уединенье Где окровавленная тень ,Ему являлась каждый день

,Иначал странствия без цели ;Доступный чувству одному

,Ипутешествия ему , ;Как всё на свете надоели

,Он возвратился и попал , .Как Чацкий с корабля на бал

XIV ,Но вот толпа заколебалась ...По залешепот пробежал

,К хозяйке дама приближалась .За нею важный генерал

,Она была нетороплива , ,Не холодна не говорлива ,Без взора наглого для всех ,Без притязаний на успех ,Без этих маленьких ужимок ...Без подражательных затей , ,Все тихо просто было в ней Она казалась верный снимок

Du comme il faut... ( , :Шишков прости , .)Не знаю как перевести

XV ;К ней дамы подвигались ближе

;Старушки улыбались ей ,Мужчины кланялися ниже

, Једино има низ обеда , Коживот као обред гледа

Ико за светом и за добом, Пристаје а не дели сњима

. Мисли и страсти које има

XII Поставши предмет прич , ашумних

( И ви ћ , , ете зацело рећ ) и , Мрско је то код људи умних

Глас притворног ч , удака стеци' , Ил гласшашавка каквог јадног

, Сатане одвратног и хладног' ! Ил Демона мог злог у свему

( ), Оњегин да се вратимњему , Убивши друга на двобоју

Без ц , , , иља посла на злом гласу , До двадесет ишесте расу

Нерадоммуч , ; ен младост своју , , Без посла жене да га прати

Не знаде нич . ег да се лати

XIII Савладало га неспокојство

Ижеђ да мења места многа( Веома муч , но једно својство

). Крст добровољни ретко кога Он остави долину нему

Имирно село где се њему Јављала скоро сваког дана

, Крвава сена добро знана Ипутовање поч е дуго

Без ц , иља истих осећ ; ања' Ал њему су и путовања

, Досадила ко и све друго Те врати се и одмах зађ е Ко Ч ацки право на бал с лађ . е

XIV ’ Ал сва се сала узбуркала

; Ишаптања су скуп обишла Крај неког важног генерала

Домаћ ; ици је дама пришла, , , Неужурбана скромна складна

, , Ни брбљива ни много хладна , Без погледашто лете свима Без ц , иљања да успех има , Сва природна и ведрог лика , Без подржаваних манира , , Сва једоставна пуна мира Она је била верна слика

Du comme il faut... ( , Опрости слогу, , ...) Превести Шишкове не могу

XV , Даме су хтеле доње ближе

, Старице слале осмех мали А клањали се људи ниже , Ипогледе јој уграбљали

, Девојке крај ње ишле тише

92

Евгений Онегин ;Ловили взор ее очей Девицы проходили тише

, Пред ней по зале и всех выше Инос и плечи подымал

.Вошедший с нею генерал Никто б не мог ее прекрасной

; Назвать но с головы до ног Никто бы в ней найти не мог

, Того что модой самовластной В высоком лондонском кругу

Зовется vulgаr. ( ...Немогу

XVI ,Люблю я очень это слово

;Но не могу перевести ,Оно у нас покамест ново

.И вряд ли быть ему в чести ...)Оно б годилось в эпиграмме

.Но обращаюсь к нашей даме ,Беспечной прелестьюмила

Она сидела у стола ,С блестящейНиной Воронскою

;Сей КлеопатроюНевы ,И верно б согласились вы

ЧтоНина мраморной красою ,Затмить соседку не могла

.Хоть ослепительна была

XVII« , — : —Ужели думает Евгений

? ... ...Ужель она Но точно Нет! ...»Как из глуши степных селений

Инеотвязчивый лорнет Он обращает поминутно , На ту чей вид напомнил смутно

.Ему забытые черты« , , ,Скажимне князь не знаешь ты

Кто там в малиновом берете ?»С послом испанским говорит

.Князь на Онегина глядит— ! .Ага давнож ты не был в свете

, . —Постой тебя представлю я« ?» — . —Да ктож она Жена моя

XVIII« ! !Так тыженат не знал я ране

?» — . —Давно ли Около двух лет« ?» — . — « !»На ком НаЛариной Татьяне— ? — « ».Ты ей знаком Я им сосед— , . — О так пойдемже Князь подходит

К своейжене и ей подводит .Родню и друга своего

...Княгиня смотрит на него ,Ичто ей душу ни смутило

Как сильно ни была она, ,Удивлена поражена

:Но ей ничто не изменило ,В ней сохранился тотже тон

.Был также тих ее поклон

А од свих других људи више Рамена и свој нос је диго

. Генералшто је са њом стиго Уњој и њеним покретима

, Лепоте не би нашли много' Ал уњој нико не би мого

Нацћ , и ни оно зашта има Лондонска мода реч : цу строгу

Vulgar. ( , ’ ... Извини ал не могу

XVI Мени се допада реч , ова

' ; Ал не знам да преведемшта је , Код нас међ , утим још је нова

Иретко јој се поч , аст даје ...) А ишла би у епиграму

' Ал враћ . ам се на нашу даму , У безбрижној лепоти мила

За истим столом ту је била , , Са Воронском саНином сјајном

С томКлеопатромНеве ч , исте , И ви зацело рекли бисте

, ДаНина свом лепотом бајном Иако слепи све и плени

. Њуније могла да засени

XVII " - : - Зар она мисли Евгеније

? - , ... За она ту Да збиља знач ... и ? !..." Из степског села Ваљда није

И сада лорњет он привлач и Иобраћ а га поред свећ , а

, На ону ч ији лик га сећ а Заборављених ц , ... рта дражи

"Ч , , ' , , , уј кнеже да л знаш хајде кажи Ко то са ц рвеном беретом

?" Крај посланикашпанског седа . Кнез Оњегина немо гледа

" ! Ух Дуго ниси већ . са светомУпознаћ ". - у те овог трена"Па ко је ?" - " ". – она Мојажена

XVIII " ! ! Жењен си новост с првим даном

' ?" - "Да л дуго Већ ". - две зиме има"А ?" - " ". - " ! којом Ларином Татјаном" ?" - " ". Ти знашњу Ја сам сусед њима" , , ! " О па хајдемо онда ходи

Ииде кнез ижени води ; Свог сродника и друга свога

... Кнегиња гледа госта тога , Машта се њој у души крило Ма како беше тога трена

Изненађ , ена зачуђ , ена ; Промене нањој није било

, Њен тон и даље оста биран . Ко прењен поздрав беше миран

XIX , Бар да се тргла кад га срете

93

Евгений ОнегинXIX

- ! , Ей ей не то чтоб содрогнулась , ...Иль стала вдруг бледна красна

;У ней и бровь нешевельнулась .Не сжала даже губ она

,Хоть он глядел нельзя прилежней Но и следов Татьяны прежней .Немог Онегин обрести

С ней речь хотел он завести — . ,И и не мог Она спросила

, Давно ль он здесь откуда он ?Ине из их ли уж сторон

Потом к супругу обратила ; ...Усталый взгляд скользнула вон

.Инедвижим остался он

XX ,Ужель та самая Татьяна

,Которой он наедине ,В начале нашего романа , ,В глухой далекой стороне ,В благом пылу нравоученья

- ,Читал когда то наставленья, Та от которой он хранит

, ,Письмо где сердце говорит , ,Где всё наруже всё на воле

... ?..Та девочка иль это сон , Та девочка которой он

,Пренебрегал в смиренной доле Ужели с ним сейчас была

, ?Так равнодушна так смела

XXI ,Он оставляет раут тесный

;Домой задумчив едет он , Мечтой то грустной то прелестной

.Его встревожен поздний сон ; Проснулся он ему приносят

: Письмо князь N покорно просит . « ! !..Его на вечер Боже к ней

, !» О буду буду и скорей .Марает он ответ учтивый

? !Что с ним в каком он странном сне Чтошевельнулось в глубине

?Души холодной и ленивой? ? Досада суетность иль вновь — ?Забота юности любовь

XXII ,Онегин вновь часы считает

.Вновь не дождется дню конца ; ,Но десять бьет он выезжает , ,Он полетел он у крыльца ;Он с трепетом к княгине входит

,Татьяну он одну находит И вместе несколько минут

. Они сидят Слова нейдут . ,Из уст Онегина Угрюмый

, -Неловкий он едва едва . Ей отвечает Голова

' ... Да поста бледа ил румена ; Нањој се ништа не покрете , ; Ни обрва ни уснањена

, Мада је гледо најбудније Ни трага старе Тање није

Могао наћ . и Барем хтеде Разговор са њом да поведе

- ! И не успе Упитала га, ? Кад и из ког је дошо краја ' Иде л изњеног завич ? аја

Затим је поглед ока блага , Пренела на свог мужа с госта

... . Изишла и он ко кип оста

XX ’ , Је л ово иста та Татјана

Којој је он у пустом гају Још у поч , етку мог романа

, У дивљем и далеком крају, , Пажљиво да је не увреди

? Моралне држо проповеди Он и сад ч ува писмоњено , Где срце лежи изливено , . Где искреност слобода влада

' , ' ?... Је л она то ил сан је био, Та коју он је оставио

, Судбини скромној њеној тада Зар се са њиме сада срела

? Равнодушна и тако смела

XXI На поч инак он кућ и крете

Иостави тај раут буч . ан Снево је сан пун ч , удне сете

Ч , ас пун ведрине а ч ас муч . ан' , ; Ал ево и пробудио се . ; Од кнезаН му писмо носе

Веч ... , ! ерас зову боже божеИћ и ћ ! е књој ишто пре може

Одговор уч . тив он му даје У каквом ч ? удном сну он блуди

Шта је то с њим ишта се буди , ? ? У хладној леној души Шта је

? ? Досада Гордост или снова - ? Младости брига љубав нова

XXII , , Тренутке броји у сат гледа

... Никако дан да стигне крају' ... , Ал десет је у кола седа

. Предњеним тремом она стају ; Он кнегињи сав дрхтав хита

Татјана сама нешто ч ; ита- Два три тренутка нем од срећ е

. Он седи са њом Реч и нећ е . На уста мом јунаку бедном

, Сав сметен он је једва ч , ујеУзвраћ . а с муком Глава му је

; Заокупљена мишљу једном ; Упорно гледа он и бледи

94

Евгений Онегин .Его полна упрямой думой

: Упрямо смотрит он она .Сидит покойна и вольна

XXIII . Приходит муж Он прерывает

Сей неприятный tete-a-tete; СОнегиным он вспоминает

, .Проказы шутки прежних лет . .Они смеются Входят гости

Вот крупной солью светской злости ;Стал оживляться разговор

Перед хозяйкой легкий вздор ,Сверкал без глупогожеманства

Ипрерывал его меж тем ,Разумный толк без пошлых тем

, ,Без вечных истин без педантства Ине пугал ничьих ушей

.Свободнойживостью своей

XXIV , , ,Тут был однако цвет столицы

, ,И знать и моды образцы ,Везде встречаемые лицы

;Необходимые глупцы Тут были дамы пожилые

, ;В чепцах и в розах с виду злые ,Тут было несколько девиц

;Не улыбающихся лиц , Тут был посланник говоривший

;О государственных делах Тут был в душистых сединах

, - :Старик по старомушутивший ,Отменно тонко и умно

.Что нынче несколько смешно

XXV ,Тут был на эпиграммы падкий

:На всё сердитый господин ,На чай хозяйский слишком сладкий , ,На плоскость дам на тон мужчин ,На толки про роман туманный , ,На вензель двум сестрицам данный , ,На ложьжурналов на войну .На снег и на своюжену

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

XXVI , Тут былПроласов заслуживший

,Известность низостью души ,Во всех альбомах притупивший

St.-Рriest, ;твои карандаши В дверях другой диктатор бальный

,Стоял картинкоюжурнальной, ,Румян как вербный херувим

, . Слободно мирно она седи

XXIII Мужпрекида тај ч удан пријем

teteИнепријатност -a-tete- ; а Он оживљава с Евгенијем

Ђ , ; аволства шале прошлих лета . Они се смеју Стижу гости

И сољу сплетки и пакости Оживљава се буч но веч ; е

Ћ , , аскање лако ево теч , е А бесмислице смех већ . дижу

' , Ал пренемагања ту нема Иприч , ања без плитких тема

Без веч них истина се нижу Ине плаше слух нашег уха

Смелошћ . у својом пуном духа

XXIV ' Ал ту је ц , ела престоница

, Обрасци ту су нашимодни Свуд виђ , ена и славна лица

, Глупаци свуда неопходни , Старије даме још без мужа

, Наоко зле и пуне ружа Инеколико госпођ ица

, Без осмеха свеч , аних лица Ипосланикшто прич а сжаром О државнич , ким пословима И седи старацшто се с њима

: Смеје ишали још по старом, , . Отмено мудро али вешто

. Данас је смешно тако нешто

XXV Веч , итожељан епиграма

; Ту је господинљут на сваког , , Намушки тон на плиткост дама На преслађ еност ч , аја младог На прич , е о роману бледом , ; Намонограме на све редом , , , На новине на рат мигрену , . На зиму снег и своју жену

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

XXVI Ч увен због ниске душе своје

, ИПроласов је ту са њима , Што тупи сјајно перо твоје

St.-Рriest, у многим . албумима Из врата други деспот бала

; Гледа ко слика изжурналаУкрућ , ен ко херувим дрвен

, Нем утегнут и нешто ц . рвен А превејан , ко неки худи

95

Евгений Онегин, ,Затянут нем и недвижим

,Ипутешественник залётный ,Перекрахмаленный нахал

В гостях улыбку возбуждал ,Своей осанкою заботной

Имолча обмененный взор .Ему был общий приговор

XXVII НомойОнегин вечер целый

,Татьяной занят был одной ,Не этой девочкой несмелой

, ,Влюбленной бедной и простой ,Но равнодушною княгиней Но неприступною богиней

, .Роскошной царственнойНевы ! О люди все похожи вы

:На прародительницу Эву , ,Что вам дано то не влечет Вас непрестанно змий зовет

, ;К себе к таинственному древу :Запретный плод вам подавай

.А без того вам рай не рай

XXVIII !Как изменилася Татьяна !Как твердо в роль свою вошла Как утеснительного сана

!Приемы скоро приняла Кто б смел искать девчонки нежной

, В сей величавой в сей небрежной ?Законодательнице зал

!Ион ей сердце волновал ,Об нем она во мраке ночи

,ПокаМорфей не прилетит, ,Бывало девственно грустит

,К луне подъемлет томны очи -Мечтая с ним когда нибудь

!Свершить смиренныйжизни путь

XXIX ;Любви все возрасты покорны

, Ноюным девственным сердцам ,Ее порывы благотворны

:Как бури вешние полям ,В дожде страстей они свежеют , —Иобновляются и зреют Ижизнь могущая дает .Ипышный цвет и сладкий плод

,Но в возраст поздний и бесплодный ,На повороте наших лет

:Печален страсти мертвой след Так бури осени холодной

В болото обращают луг .Иобнажают лес вокруг

XXX : ! Сомненья нет увы Евгений

;В Татьяну как дитя влюблен В тоске любовных помышлений

, Намерник дрски с гордом главом, Пословним важним својим ставом

Подсмешљив осмех овде буди И згледање је немоњему

. Приговор општи и у свему

XXVII ' Ал Оњегин је душомц

, Татјаном био занет славном Не заљубљеном и несмелом

, , Девојком јадном једноставномВећ , , кнегињом високом хладном

, Бескрајно гордом али складном Богињом наше ц . арскеНеве

, , , О људи сви сте попут Еве ; Прародитељке древне наше

Не привлач ; и вас дозвољено Змија и ч удно дрво њено

Веч ! ито маме срце ваше Забрањен плод вам оно спрема

. Ираја без тог за вас нема

XVIII ! Променила се много Тања

У улози се снашла овој Инавике свог тешког звања

. Стекла у тој средини новој Девојку тиху ко да тражи

, У овој хладној пуној дражи ? Законодавки сјајних сала

А некад му је срце дала Инекад је у мраку ноћ и

ДокМорфеј до ње не доблудиЧ , езнула за њим пунажуди

Идизала на месец оч иЖелећ и да кожена верна

Сњим прођ . е путживота смерна

XXIX , Свим узрастимаљубав влада

' Ал срцу младом и још ч едном Корисно страсни немир пада

; Ко ране буре пољужедном , Оно се кишом страсти крепи

Сазрева кроз тај занос лепи Имоћ , ниживот даје плод

. Раскошни свет и слатки род' Ал када старост на нас падне , На заокрету наших дана

... Траг мртве страсти пун је рана Тако у јесен буре хладне

Скривају блатом до и луг . Инаже тужнихшума круг

XXX Без сумње наш је Евгеније

. Ко дете заљубљен у Тању ; Љубавним сном занесен бдије

, Сањари стално ноћ , ; у дању Глас разума не слушајућ и

96

Евгений Онегин .Идень и ночь проводит он

,Ума не внемля строгим пеням , К ее крыльцу стеклянным сеням

;Он подъезжает каждый день ;За ней он гонится как тень , Он счастлив если ей накинет

,Боа пушистый на плечо Или коснется горячо

, Ее руки или раздвинет ,Пред нею пестрый полк ливрей

.Или платок подымет ей

XXXI ,Она его не замечает , .Как он ни бейся хоть умри

,Свободно дома принимает ,В гостях с ниммолвит слова три

,Порой одним поклоном встретит :Порою вовсе не заметит

—Кокетства в ней ни капли нет .Его не терпит высший свет

:Бледнеть Онегин начинает , ;Ей иль не видно иль нежаль

— Онегин сохнет и едва ль .Ужне чахоткою страдает ,ВсешлютОнегина к врачам

.Те хоромшлют его к водам

XXXII ; А он не едет он заране

Писать ко прадедам готов ; О скорой встрече а Татьяне ( );Идела нет их пол таков , ,А он упрям отстать не хочет

, ;Еще надеется хлопочет , ,Смелей здорового больной

Княгине слабою рукой .Он пишет страстное посланье

Хоть толку мало вообще ;Он в письмах видел не вотще, , Но знать сердечное страданье

.Уже пришло ему невмочь - - .Вот вам письмо его точь в точь

Письмо Онегина к Татьяне

: Предвижу все вас оскорбит .Печальной тайны объясненье

Какое горькое презренье !Ваш гордый взгляд изобразит ? Чего хочу с какою целью

?Открою душу вам свою ,Какому злобному веселью

, !Быть может повод подаю

- ,Случайно вас когда то встретя ,В вас искру нежности заметя :Я ей поверить не посмел

;Привычке милой не дал ходу

Он сваког данањеној кућ и, Одлази лута око трема

Ипрати је ко , сенка нема Сав срећ ан кад јој заогрне

, Рамена сјајна меким плаштом , Када је такне руком таштом

' Ил размакне ливерје ц рне , Предњоме или ако стигне

. Испуштен рубац да јој дигне

XXXI - А она не примећ ; ује га

Не запажа бледоћ , у сетну Код кућ , е мирно примањега

Реч- , две му каже кад се сретну , Поздравом га се каткад сети

: А неки пут га не примети Не лич ; и она на кокету . Не трпе то у вишем свету - Да бледи јунак наш је стао ' ; Не види она ил не мари

Оњегин вене и у ствари . У сушицу је скоро пао И сви гашаљу у том стању

, , ? - . Лекару а он где у бању

XXXII ; А он не иде прадедима

Свој долазак да јави хоћ , е Но Тања све то мирно прима

( ; Њен пол је такав пун хладноћ !). е' Ал упорне је и он ћ ; уди

, ; И још се нада још се труди , Смелији но здрав с тешкоммуком

Он болестан и слабом руком . Кнегињи једно писмо пише

( ) Мада је сматро с пуно права , - Да пошта ништа не решава’ , Ал ето није мого више . Да трпи јаде срца свога

. Ево вам писмањеговога

Писмо Оњегина Татјани

, Знам разјашњење тужне тајне Дубоко ћ . е вас увредити

Какав ћ е презир племенитиИзрећ и ваше оч ! и сјајне

Шта хоћ ? у с каквомжељом кобномОтворић ? у вам срце своје

Каквом ћ е сад весељу злобном ! Повода дати писмо моје

Када ја у вашем срцу ч едном , Нежности искру спазих једном

; Да верујем јој нисам смео , Навици нисам дао маха Слободу празну нисам хтео

Да изгубим пун ч . удног страха

97

Евгений Онегин Свою постылую свободу

.Япотерять не захотел ...Еще одно нас разлучило

...Несчастнойжертвой Ленский пал , ,Ото всего что сердцу мило

;Тогда я сердце оторвал , ,Чужой для всех ничем не связан

: Я думал вольность и покой . !Замена счастью Божемой

, .Как я ошибся как наказан

, ,Нет поминутно видеть вас ,Повсюду следовать за вами

, Улыбку уст движенье глаз ,Ловить влюбленными глазами

, Внимать вам долго понимать ,Душой все ваше совершенство

,Пред вами в муках замирать ... !Бледнеть и гаснуть вот блаженство

: Ия лишен того для вас ;Тащусь повсюду наудачу

, :Мне дорог день мне дорог час А я в напрасной скуке трачу

.Судьбой отсчитанные дни .И так уж тягостны они : ;Я знаю век ужмой измерен

,Но чтоб продлиласьжизнь моя ,Я утром должен быть уверен

...Что с вами днем увижусь я

: Боюсь в мольбе моей смиренной Увидит ваш суровый взор

—Затеи хитрости презренной .И слышу гневный ваш укор

, Когда б вы знали как ужасно ,Томитьсяжаждою любви

— Пылать и разумом всечасно ;Смирять волнение в крови

Желать обнять у вас колени, , И зарыдав у ваших ног

, , ,Излить мольбы признанья пени, , ,Все все что выразить бымог

Амежду тем притворным хладом ,Вооружать и речь и взор

,Вести спокойный разговор !..Глядеть на вас веселым взглядом

: Но так и быть я сам себе ;Противиться не в силах боле

: Все решено я в вашей воле .Ипредаюсь моей судьбе

XXXIII . :Ответа нет Он вновь посланье

, Второму третьему письму . Ответа нет В одно собранье

; ... Он едет лишь вошел ему . !Она навстречу Как сурова

, ;Его не видят с ним ни слова

... Још једно нас је раставилоНесрећ ... ниЛенски тад је пао

Од свегашто је срцу мило ; Срце сам тада отргао

Невезан нич , им ја сам затим Мислио да слобода може

Да надокнади срећ . ! у Боже , ! Како погреших како патим

, Не да вас виђ , , ам да вас пратим , Да сваки осмех поглед хватам , На вашем лицу и да патим

Ваш глас да слушам и да схватам Свом душом својом ваше ч ари

И савршенства од свих већ , а , Да премирем крај вас у ствари

... Ида се гасим то је срећ ! а

; А ја сам лишен свега тога ; Због вас ја лутам светом грубим

Сваки је ч асживота мога, Драгоцен а ја залуд губим

Већ и онако тешке дане . Судбином горком одбројане

Мој век ћ ; е скоро да се скрати' , , Ал да бих биожив у свести

Ја сваког јутра морам знати Да ћ ... у вас током дана срести

Бојим се да ћ е да се плаше Одмоје молбе оч и ваше ... Ко од лукавства које кујем

И гневни прекор ја већ ч . ујем Да знате како страшно боли

, Љубавномжеди бити морен Умом у срцу које воли

Гушити немир страшћ ! у створен Ја жудим да крај ваших ногу Са сузама и болом слијем

, , , Свуљубав молбе свешто кријем И свешто још изрећ ! и могу , Аместо тог хладноћ ом лажном Иреч , и поглед ја оружам

Говорим с вама о неважном !... И весео вам осмех пружам

, , Да противим се себи страсти Више у моћ ; и није мојој

: Реших у вашој ја сам власти . Ипредајем се судби својој

XXXIII Одговор ч . ' ека Ал га нема

На друго писмо ни на трећ ... е ... На неко се посело спрема

Ч им уђ ... !... , е она О да срећ ! е' , Ал строга је и пуна брига Ни реч , ... и сњиме не види га

Како је сада душањена , Јованскиммразом окружена

98

Евгений Онегин! У как теперь окружена

!Крещенским холодом она Как удержать негодованье !Уста упрямые хотят

:ВперилОнегин зоркий взгляд, , ?Где где смятенье состраданье ?.. , !Где пятна слез Их нет их нет

...На сем лице лишь гнева след

XXXIV, , ,Да может быть боязни тайной

Чтоб муж иль свет не угадал, ...Проказы слабости случайной

, ...Всего что мойОнегин знал ! ,Надежды нет Он уезжает

—Свое безумство проклинает, ,И в нем глубоко погружен

.От света вновь отрекся он И вмолчаливом кабинете

,Ему припомнилась пора Когдажестокая хандра

,За ним гналася вшумном свете, Поймала за ворот взяла

.И в темный угол заперла

XXXV .Стал вновь читать он без разбора

, ,Прочел он Гиббона Руссо, , ,Манзони Гердера Шамфора

Madame de Stael, Биша, Тиссо, ,Прочел скептического Беля ,Прочел творенья Фонтенеля - ,Прочел из наших кой кого

:Не отвергая ничего , ,Иальманахи ижурналы

,Где поученья нам твердят ,Где нынче так меня бранят

А где такие мадригалы :Себе встречал я иногда

Е sempre bene, .господа

XXXVI ? ,Ичтож Глаза его читали

;Номысли были далеко, , Мечты желания печали

.Теснились в душу глубоко Онмеж печатными строками

Читал духовными глазами . - Другие строки В них то он

.Был совершенно углублен То были тайные преданья

, ,Сердечной темной старины ,Ни с чем не связанные сны

, , ,Угрозы толки предсказанья ,Иль длинной сказки вздорживой .Иль письма девымолодой

XXXVII Ипостепенно в усыпленье ,Ичувств и дум впадает он

Како се труде усне њене ! Да прекор или гнев задрже

: Оњегин оштар поглед врже' ? Ал где су сузе притајне

? , ; Где сажаљење Не њих нема , На томе лицу гнев се спрема

XXXIV ' Ил оно крије стрепњу тајну ' Дамуж ил свет не дозна зао

Крозшалу или реч слуцајну . Све Евгеније што је знао

, . Не наде нема Иде кућ и Безумље своје проклињућ , и

' Ал оно га све јач е слета Иодрич . е се он од света

Тад му у тихом кабинету Додоше на ум дани они

Када је стала да га гониЧ амотиња у хуч , ном свету

Кад га је стегла пуна злобе Инагнала у мрач . не собе

XXXV Да ч , : ита опет редом узе

, , , Гибона Хердера Русоа , Де Стал и остале Французе

, ; Шамфора Биша и ТисоаЧ ито је скепсе пуног Бела

Ич , ито књиге Фонтенела , ' , Од наших мало ал од свега Не либећ и се ни од ч : ега

, Иалманахе ижурнале , Где поуке намштедро нуде , Где сада мене тако куде

А где сам некад мадригалеЧ итао мени упућ ; ене

. Па господо Е sempre bene.

XXXVI ? И Ч итале су оч , ижудне

, Номисли су далеко биле , , А јади жеље маште ч удне

. Дубоко се у душу збиле , , Крај правих врста мимоидом

Духовним он је ч ито видом , Идруге врсте и уњима

. Заборав мого тек да има ' А то су била ил предања

, , Из прошлости далеке тавне' , Ил невезане сање давне' Ил прич , , , е претње предсказања’ , Ил гатке пунеживе лажи' . Ил нежна писма пуна дражи

XXXVII Ињегов ум и осећ ања

, Тону у занос тај све брже Амисли предњим пуне сања

. Свој шарени фараон држе

99

Евгений Онегин А перед ним воображенье

.Свой пестрый мечет фараон : ,То видит он на талом снеге

,Как будто спящий на ночлеге ,Недвижимюноша лежит

: ? .И слышит голос чтож убит ,То видит он врагов забвенных

, ,Клеветников и трусов злых ,Ирой изменниц молодых ,Икруг товарищей презренных — То сельский дом и у окна

... !..Сидит она и все она

XXXVIII ,Он так привык теряться в этом

Что чуть с ума не своротил .Или не сделался поэтом

: - !Признаться то то б одолжил : А точно силой магнетизма

Стихов российских механизма Едва в то время не постиг .Мой бестолковый ученик

,Как походил он на поэта ,Когда в углу сидел один

,Иперед ним пылал камин : Ионмурлыкал Веnеdеtt а

Иль Idol mio и ронял , .В огонь то туфлю тожурнал

XXXIX ; Днимчались в воздухе нагретом

;Уж разрешалася зима ,Ион не сделался поэтом

, .Не умер не сошел с ума : Веснаживит его впервые

,Свои покои запертые , ,Где зимовал он как сурок

, Двойные окны камелек ,Он ясным утром оставляет

.Несется вдоль Невы в санях , На синих иссеченных льдах

; Играет солнце грязно тает .На улицах разрытый снег

Куда по нем свой быстрый бег

ХL ? Стремит Онегин Вы заране

; :Уж угадали точно так , Примчался к ней к своей Татьяне

.Мой неисправленный чудак, .Идет на мертвеца похожий

.Нет ни одной души в прихожей ; : .Он в залу дальше никого

. Дверь отворил он Чтож его ?С такою силой поражает

, ,Княгиня перед ним одна, , ,Сидит не убрана бледна

- Письмо какое то читает ,И тихо слезы льет рекой

. Опершись на рукущекой

Ч , , ас види ту на снегу танком Као на логу схрван санком

Поцива младић , , нем извијен Ич : ? ... ује реци па убијен

Ч ас ниткова и клеветника ... Заборављена види лица

Ту су и ч , ете неверница , Ту је другова бивших слика

, И село кућ ... , , а и гле тамо ... !... Уз прозор она она само

XXXVIII Свико је на тај занос тако

, Да текшто с ума није сишо' . , Ил песник посто Било како

Скупо би рач ! ун тај изишо Па ипак тад умало није

Примио и мој Евгеније Одмене снагом магнетизма

Моц песнич . кога механизма Илицио је на поета

, Кад поред свог камина седи , Док предњим титра одсев бледи

А он уз песму Веnеdеttа У огањ баца баш ко песник

' Ил папуч , ' . у ил дневни весник

XXXIX Зима је већ одумирала

, Под топлим дахом али није , , Ни с ума сишо богу хвала . Ни песник посто Евгеније

Пролећ ; но сад га буди доба Двострука окна својих соба

Иудобне салоне своје , Где као мрмот зимово је

: , Он оставља у санке седа : НизНеву лети посут ињем

На избразданом леду сињем ; Сунце се игра и огледа Улице копне већ . под снегом

. Па куда својим брзим спрегом

XL ? Наш јунак тако рано јури

Погодили сте већ; ! дабоме Мој неизлеч ив ч удакжури

, ! Татјани својој суду своме ; Ко сенка хита он са трема

; У предворју ни душе нема , . У сали никог Сњеног прага

... Отвара врата алишта гаПогађ , ? а тако ко би реко

; Кнегињу он пред собом гледа , , Недотерана седи бледа

Са тугом ч , ита писмо неко На хладну руку образ клони

. И тихо поток суза рони

XLI

100

Евгений Онегин

ХLI, О кто б немых ее страданий !В сей быстрый миг не прочитал

, Кто прежней Тани бедной Тани !Теперь в княгине б не узнал

В тоске безумных сожалений ;К ее ногам упал Евгений

;Она вздрогнула и молчит ИнаОнегина глядит

, ...Без удивления без гнева , ,Его больной угасший взор

, ,Молящий вид немой укор . ,Ей внятно все Простая дева

, ,Смечтами сердцем прежних дней .Теперь опять воскресла в ней

XLII Она его не подымает

, ,И не сводя с него очей Отжадных уст не отымает

...Бесчувственной руки своей ?Очем теперь ее мечтанье

,Проходит долгое молчанье :И тихо наконец она

« ; . Довольно встаньте Я должна .Вам объясниться откровенно

, ,Онегин помните ль тот час , Когда в саду в аллее нас

, Судьба свела и так смиренно ?Урок ваш выслушала я

.Сегодня очередь моя

XLIII, ,Онегин я тогда моложе

, , ,Я лучше кажется была ; ?Ия любила вас и чтоже

?Что в сердце вашем я нашла ? .Какой ответ одну суровость

? Не правда ль Вам была не новость ?Смиренной девочки любовь

— ! — ,Инынче боже стынет кровь Как только вспомню взгляд холодный

... И эту проповедь Но вас : Яне виню в тот страшный час

,Вы поступили благородно :Вы были правы предо мной

...Я благодарна всей душой

XLIV — ? — ,Тогда не правда ли в пустыне ,Вдали от суетной молвы

... Я вам не нравилась Чтож ныне ?Меня преследуете вы ?Зачем у вас я на примете

, Не потому ль что в высшем свете ;Теперь являться я должна

,Что я богата и знатна ,Что муж в сраженьях изувечен ?Что нас за то ласкает двор

Ко не би био сад у стању , Да одгонетне тугу њену

Ида препозна јадну Тању , ? У кнегињи у овом трену

Пун сажаљења и пун јада , Њој Оњегин пред ноге пада

, , , А она дрхти сетна бледа ИОњегина немо гледа

Без ч , ... удења без сваког гнева : , Све схвата израз који моли

... Прекорни поглед препун боли Девојка скромна која снева

, С негдашњим срцем живих ч ула . Уњој је опет васкрснула

XLII , Не подиже га она ћ , ути

Оч , ију с њега још не скида Премрлу руку нежне пути

. Оджудних уста не откида Оч ? ему Тања мисли сада

, Тишина дуго дуго влада : И тихо најзад она вели

" , , Сад устаните машта хтели Ја хоћ . у да се разумемо ' Да л памтите још врт крај села

Где сам се некад с вама срела И слушала пред вама немо

? Све придике и опомене , , . Данас је ево ред на мене

XLIII Млада и можда лепша ја сам

, Била у бедном селу нашем ; ? И волела вас ишта шта сам

? Нашла у хладном срцу вашем . Одговор беше строгост сама

, Не нови нису били вама Девојке ч , ... едне љубав јади

- ! - И сада боже крв се хлади Када се у сну сетим тамном

, ... Погледа оног хладног гласа’ : Ал не кривим вас тога ч аса

Поступили сте ч , асно са мном ; И спасили ме од многих зала

... Свом душом вам на томе хвала

XLIV , , , У пустињи далеко сама

Ван таштина и дворске свите Нимало се не свиђ ... ах вама

? Пашто ме сада прогоните Што сада вашу пажњу скрећ ? ем

' Да л затошто се сада крећ ем , , У вишем друштву што га примам

? Што углед и богатство имам ' Да л што нас двор сад пази тако , Јер рањаван је муж у боју

Ишто би сад срамоту моју Приметили у друштву лако

101

Евгений Онегин , Не потому ль что мой позор

,Теперь бы всеми был замечен Имог бы в обществе принесть

?Вам соблазнительную честь

XLV ... Яплачу если вашей Тани

,Вы не забыли до сих пор : ,То знайте колкость вашей брани

, ,Холодный строгий разговор ,Когда б в моей лишь было власти

Япредпочла б обидной страсти .И этим письмам и слезам Кмоиммладенческиммечтам

,Тогда имели вы хотьжалость ...Хоть уважение к летам

! — А нынче что к моим ногам ? !Вас привело какая малость Как с вашим сердцем и умом

?Быть чувства мелкого рабом

XLVI , , ,Амне Онегин пышность эта

,Постылойжизни мишура ,Мои успехи в вихре света ,Моймодный дом и вечера

? Что в них Сейчас отдать я рада ,Всю эту ветошь маскарада , , Весь этот блеск ишум и чад

, ,За полку книг за дикий сад ,За наше бедноежилище , ,За те места где в первый раз

, ,Онегин видела я вас ,Да за смиренное кладбище

Где нынче крест и тень ветвей ...Над бедной нянеюмоей

XLVII ,А счастье было так возможно

!.. Так близко Но судьба моя . ,Уж решена Неосторожно

, :Быть может поступила я Меня с слезами заклинаний

; Молила мать для бедной Тани ...Все былижребии равны

. ,Я вышла замуж Вы должны , ;Я вас прошу меня оставить : Я знаю в вашем сердце есть .И гордость и прямая честь ( ?),Я вас люблю к чему лукавить

;Но я другому отдана ».Я буду век ему верна

XLVIII . ,Она ушла Стоит Евгений .Как будто громом поражен

В какую бурю ощущений !Теперь он сердцем погружен

,Ношпор незапный звон раздался ,ИмужТатьянин показался

Имогла би у тој средини Саблажњив углед да вам ч ? ини

XLV Ја плач ... ем Ако Тању јадну , Ви нисте још заборавили Уз гнев и вашу јеткост хладну

Мени би дани дражи били- - Умојој кад би било власти

Од ове ваше срамне страсти . Иписма оногшто сте слали

Некад сте барем поштовали Умени младост пуну снова . Иштедели сте срце врело Ашта је сада вас довело

? ! Пред моје ноге раскош ова , Зар с вашим срцем с вашом ч асти

? Да робујете ситној страсти

XLVI , , Сва раскош та је Оњегине

Позлата могживота муч ; ног Јер ч ему све те светковине

Иуспеси код света хуч ? ног Дала бих радо одмах сада

, , Све све те крпе маскарада , Сав овај блесак дим и сјај

, . За своје књиге дивљи гај , За боравиште наше бедно За места где сам крај мог села

Вас, , , Оњегине некад срела И за то гробље неугледно

Где стоји крст и сенка грана . Над гробом где је моја нана

XLVII Амогућ а је срећ ... а била

. Но удес мој је решен сада , , Аможда и ја што бих крила

. Непажљиво поступих тада , Заклињала ме мати јадна

А спремна беше душа хладна . На сваку нову вољу неба

. Удала сам се Сада треба , . Да одете јер ја вас молим

У срцу вашем поред страсти , Поноса има има ч ; асти

? , Зашто да кријем још вас волим’ Ал другом ја сам поверена

Иостаћ ". у му вернажена

XLVIII , Изишла је и Евгеније

. Ко згромљен још на месту стоји , Каквих се мисли вихор вије

? Ишта се у том срцу роји' Ал мамуза се звекет ч , уо

Татјанин муж је искрснуо Имог ћ , емо јунака сада У овом ц рном ч , асу јада

102

Евгений Онегин ,И здесь героя моего , ,Вминуту злую для него

, ,Читатель мы теперь оставим... . Надолго навсегда За ним

Довольно мы путем одним . Бродили по свету Поздравим

. !Друг друга с берегом Ура ( ?) !Давно б не правда ли пора

XLIX , ,Кто б ни был ты о мой читатель

, , Друг недруг я хочу с тобой .Расстаться нынче как приятель

. Прости Чего бы ты за мной ,Здесь ни искал в строфах небрежных

,Воспоминаний ли мятежных ,Отдохновенья ль от трудов

, ,Живых картин иль острых слов ,Иль грамматических ошибок , Дай бог чтоб в этой книжке ты , ,Для развлеченья для мечты , Для сердца дляжурнальных сшибок .Хотя крупицу мог найти

, !За сим расстанемся прости

L , ,Простиж и ты мой спутник странный

, ,И ты мой верный идеал , ,И ты живой и постоянный

. Хоть малый труд Я с вами знал, :Все что завидно для поэта

,Забвеньежизни в бурях света .Беседу сладкую друзей

, Промчалось много много дней , С тех пор какюная Татьяна И с нейОнегин в смутном сне

—Явилися впервые мне Идаль свободного романа Я сквозь магический кристалл

.Еще не ясно различал

LI , Но те которым в дружной встрече

...Я строфы первые читал , ,Иных уж нет а те далече

.Как Сади некогда сказал .Без них Онегин дорисован

, А та с которой образован ...Татьянымилый идеал

, !Омного много рок отъял, Блажен кто праздникжизни рано, Оставил не допив до дна

,Бокала полного вина Кто не дочел ее романа

,И вдруг умел расстаться с ним . Как я с Онегиныммоим

, , Да оставимо можда с тугом... , , Занавек Доста лета зиме ! Лутасмо истим путем сњиме

Кликнимо сада један другом " !" . Ко поздрав наше ура славно

( ?) Време је зар не већ ! одавно

XLIX Мој читаоч , , е ма ко био

Да опростим се с тобомжелим ... Ко пријатељ и садруг мио . Па збогом Машта путем смелим

; Тражио ти кроз строфе моје ' , Да л успомене бурне своје ' Да л одморшто од труда леч , и ’ , Да л живе слике јетке реч , и' , - Ил правописне моје грешке, , Дај боже да бар једну мрву

, , За маштања за радост прву За новинарске сплетке тешке

Нађ ! еш над мојим погнут слогомРазиђ . ! имо се овим Збогом

L , Збогом и ти мој сапутнич , е

, , И ти мој верни идеале , И ви све дражимоје прич е

, ! Живе и трајне мада малеПеснич ку срећ у крај вас нађ : ох

Мир кад у буру света зађ , ох Ипријатељску реч ... такоде, О много дана отад прођ е

Кад су Оњегин и Татјана , Дошли у моје будне снове

Икад сам ја пун стрепње нове Даљину слободног романа

Умагич ном кристалу сјајном . Још назиро скривену тајном

LI Оништо беху тад крај мене Сада су давно већ , далеко

, А других нема да их смене . Како је некад Сади реко

, Безњих се роман ближи крају А онашто је у свом сјају

... Тањиног лика узор била ! Ињу је судба уграбила

Срећ ан је ко свој пехар скроман , Не пије до дна непрестано , Ко пирживота махне рано Ко не доч итањегов роман

Иостави га изненада . Ко ја јунака мојег сада

К р а ј

103

Евгений Онегин

К о н е ц

104