КЊИГЕ НАПОКЛОН

Недељне новине Крагујевачке усарадњи са Издавачком кућом

Алнари награђују

стр. 17.

2

Година IV, Број 169 Излазе четвртком 9. август 2012. годинеwww.kragujevacke.rsЦена 70 дин.

ISSN 1821-1550

STRANA 11

ДВА ТЕШКА ИНЦИДЕНТА УЗНЕМИРИЛА ГРАД

Претучен због Звездиног дреса

STRANA 9STRANA 4 STRANA 10

СВЕ ВИШЕ ТУРИСТА У КРАГУЈЕВЦУ

Чекали Италијане,дошли Срби

СУДБИНА ПРИВРЕМЕНО ЗАПОСЛЕНИХ У КЦ

И без посла и без плата

ПОЧЕТАК ИЗВОЗА „ФИЈАТА 500Л”

Велики фића стиже на Јадран

Десет година пљачке - по законуДУГОВИ ЗА КОМУНАЛИЈЕ

2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

ДРУГА СТРАНА

Отварање

Tawa Ili},prodavac:- Naturili namje, jer vaqda nemaniko boqi.

Milo{ Mili},diplomiranipravnik:- U `ivotuo~ekujem samo odsebe i svojihroditeqa.

Mla|enObreni},penzioner:- O~ekujem dobro,ja sam ve~itioptimista.

NemawaAdamovi},ekonomista:- Nadam sestabilnijemdinaru.

Bo`idarBojkovi},oficir:- Iz praznepu{ke se ne puca.

Dragan Bu}evac,elektri~ar:- O~ekujem novipotpis na novojnov~anici.

TatjanaVeselinovi},pravni tehni~ar:- Bi}e boqa od[o{ki}a.

SlavicaGli{ovi},pesnik:- Energi~na je`ena, gazi svepred sobom,prijatno jeiznena|ewe.

Milka Seni},trgovac:- Bi}e na{aAngela Merkel.

Karikatura: Goran Milenkovi}

To {to nam je na ~elu dr`ave [umadinac, pa jo{ „na{”,Kragujev~anin, predstavqa, sad se stvarno vidi, izuzetnurefernce za upravqawe dr`avni~kim poslovima. Wega je odzavi~aja do onomad delilo samo sat-dva vo`we nekim boqimautom, ali sada kao predsednik svih gra|ana to rastojawe mo`eda pregazi i helikopterom za samo desetak minuta. Da je, dalekobilo, ro|en u \akovici ili Pri{tini na primer, imali bismomuke da mu izbuxetiramo taj zavi~ajni zov. To, dodu{e, govorimza onog Nikoli}a koji je do pre nekoliko godina za Kosovo ginuotri puta dnevno, posle svakog obroka. Ovog aktuelnog bismomo`da ipak mogli da namirimo jer bi on verovatno radiugodnijeg leta uzeo i albansko dr`avqanstvo.

Na{ diplomirani predsednik ne zaboravqa, dakle, rodnikraj, a za po~etak se setio svoje Baj~etine. Lepo imawce i tamozaimao, ali nema pistu za helikopter. A nije zgoreg ni da mu semalo prilazni putevi dovedu u red kad svakog vikenda, kako jeobe}ao, zapali sa Andri}evog venca na tu stranu. Da je treniraopadobranstvo ni po jada, ne bi mu helidrom ni pao na pamet,nego bi u svoju avliju iskakao direktno iz helikoptera. Ovako...

Mogu}e je, dodu{e, da se ovog fundamentalnoginfrastrukturnog nedostatka za na{ sveop{ti preporod, kojinam je tako|e obe}ao, on sam nije ni setio nego su to utrenucima nadahnu}a u~inili „oni ispod wega”. Ako je tako,onda su, brate, ba{ poranili sa ve} poslovi~nim srpskimudvori{tvom. Mislim, vaqda prvo treba mi malo da seuzdignemo na talasu promena koje nam nova vlast donosi, pa tekonda da se udesi gde }a na{ diplomirani predsednik da sle}e sanebesa.

Kako god, na{e gradske slu`be po nalogu svojihpretpostavqenih su ovaj neimarski poduhvat za svog takore}inovog koalicionog partnera odradile vrlo kooperativno. Kao dase onomad isti nisu obla~ili u bukagije i kao da se nisu onako„raspi~kavali”. Radovi su obavqeni bez pompe i u uzbudqivojti{ini, verovatno zato {to podi}i doti~nu sletaonicu zahelikoptere u vreme kada i na{im sokacima zvrje mnoge rupe,ruku na srce, i nije neki graditeqski podvig.

Predsednik svih gra|ana je, ina~e, poznat kao veoma du{evan~ovek, pa je na dobro odmah uzvratio istom merom. ^im mu je uBaj~etini nikla pista, odradio je i on svoje prvo vladarskodobro delo. Nije nas, naravno, jo{ sve usre}io, tek }e, ali jestejednog novinara svojim pomilovawem. Taj mu~enik je zbog nekogsvog teksta trebalo da robija par nedeqa, ali predsednik Tomane da se novinari tamo zlopate.

Proradila mu humanost koju je do sada dokazao iskqu~ivo nasopstvenom slu~aju. Ono {to je on sebi oprostio, najboqe govorikolika je to du{a od ~oveka jer to ni najgorem neprijatequ nebismo po`eleli. I sve mu je, ~im se okrenuo naglava~ke, do{lona svoje mesto. Ju~e je pomogao koliko je mogao, a mogao je kaoniko, da onaj sumanuti [e{eqev zakon o informisawu za`ivi,danono}no trubeo o doma}im izdajnicima i stranimpla}enicima, a danas ve} propoveda evropske standarde zaslobodu medija i deli amnestije gre{nicima iz sedme sile.

Pa, kad je ve} tako, moram priznati da kao petooktobarskiguta~ suzavca, koji mi je mo`da i trajno o{tetio pamet, danasimam jednu neobi~nu `equ. Voleo bih, naime, da se i ja maloprovozam helikopterom sa na{im diplomiranim predsednikomsvih gra|ana, ali da mi se omogu}i da iz wega isko~im tamo gdeme srce bude povuklo. Bez padobrana, normalno!

АНКЕТА: КАКВА ЋЕ ГУВЕРНЕРКА БИТИЈОРГОВАНКА? M. Igwatovi}

Helikopter

Пише Драган Рајичић

Четвртак, 9. август 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3www.kragujevacke.rs

У жижи

Пише Милош Пантић

Дa jedno zlo nikada neide samo pokazalo je ovoekstremno su{no leto,koje se nadovezalo nazahuktalu eko-nomskukrizu u zemqi. Prveprocene govore da }e

rod kukuruza u Vojvodini bitiumawen za 50 posto, a ostalih jarihuseva, suncokreta, soje i {e}ernerepe oko 30 posto. Zbog toga suudru`ewa poqoporivrdnika izpokrajine ve} zvani~no zatra`ilada se proglasi stawe elementarnenepogode, a ratarima pomogne danadoknade {tetu. Pokrajinski pre-mijer Bojan Pajti} obe}ao je da }eobaveze koje proizvo|a~i pla}ajufondovima u Vojvodini zbog ovakvogkriznog stawa biti odlo`ene.

U centralnoj Srbiji i [umadi-ji ratari se jo{ ne ogla{avaju,iako je izvesno da na ovom podru~junisu pro{li ni{ta boqe od onih u„srpskoj `itnici”.

Kada su u pitawu op{tine u[umadijskom okrugu, koje pokrivaPoqoprivredna stanica u Kragu-jevcu, trenutno su{no vreme jakolo{e se odra`ava na stawe jarih use-va, pre svega kukuruza koji zauzimanajve}e povr{ine, a zatim i lucerke,suncokreta i soje. Vremenske pri-like uticale su da je kukuruz na oko20 posto zasejanih povr{ina pretr-peo katastrofalne {tete, koje }erezultirati odsustvom ili mini-malnim prinosima.

Nestala posledwa nada

Po re~ima Suzane Ne{kovi},savetodavca za ratarstvo u kraguje-va~koj Poqoprivrednoj stanici, naoko 30 do 40 odsto zasejanih povr{i-na stawe useva neznatno se poprav-ilo nakon padavina koje su u dvanavrata bile obimnije, i to u prvojdekadi jula (30 milimetara pokvadratu) i po~etkom avgusta (10 do15 milimetara po kvadratnommetru).

- Ove padavine ima}e efekte naonim parcelama na kojima je kuku-ruz ve} firmirao zrno i doprine}ewegovom nalivawu, ali tamo gde jesu{a pokvarila ili gotovo uni{ti-la rod ki{e su zakasnile. Nekespoqne manifestacije na biqkama,koje potvr|uju da se na pojedineuseve apsolutno ne mo`e ra~unati,jesu podgorevawe gorwih listovana biqkama, kao i onih kod klipa.Kod takvih useva ne mo`e se gov-oriti o bilo kakvoj upotrebi i tuo~ekujemo stopostotnu {tetu, ka`eSuzana Ne-{kovi}.

Ona dodaje da je posledwa nada da}e se makar sporadi~no posti}ineki zadovoqavaju}i prinosi kuku-ruza agronome, ali i ratare, na-pustila nakon visokih dnevnihtemperatura koje su zahvatile zemquu prvoj nedeqi avgusta. Temperaturekoje su se tokom nekoliko vezanihdana kretale oko 40 stepeni u hladu,pa i vi{e od toga na wivama,

dove{}e do katastrofalnih posled-ica, posebno zbog toplih tropskihvetrova i veoma toplih no}i, tvr-di na{a sagovornica.

Ve} sada se, po wenoj proceni,mo`e konstatovati da }e prinoskukuruza u [umadijskom okrugubiti znatno ispod vi{egodi{wegproseka i verovatno }e se kretatioko tri tone po hektaru. O~ekuje seda }e se jedan deo useva namewen zaproizvodwu zrna skinuti ranije i

upotrebiti za sila`u, ali }e najgorebiti na parcelama gde je usev pod-goreo toliko da nema apsolutnonikakvu vrednost.

I rod vo}a u [umadijskomokrugu pretrpe}e veliku {tetu kojase u ovom trenutku jo{ ne mo`eproceniti. Prema re~ima DraganeTomi}, koordinatora prognoznoizve{tajne slu`be iz kragujeva~kePoqoprivrdne stanice, {qiva, kojaje sada u fazi berbe, zbog su{e je

dala znatno sitnije plodove, a kodovog vo}a i jabuke veliki brojplodova opao je sa grana. Na po-dru~ju Topole, gde je veliki brojizvoznika vo}a za Rusiju, ve} je ev-identan pad izvoza jabuke, breskvei nektarine, kao posledica su{e,{to se vidi iz broja izdatih fi-tosanitarnih dozvola u kraguje-va~koj stanici.

Dve su{ne godine

Agronom Suzana Ne{kovi} ukazu-je da je stawe ovog leta dobilorazmere elementarne nepogode zbogtoga {to je u prethodnoj deceniji, uproseku, su{na bila svaka tre}a go-dina, dok su se ovog puta sastavileuzastopono dve godine bez ve}ihpadavina.

- Cela pro{la godina bila jeizuzetno nepovoqna, kako u pogle-du koli~ine, tako i rasporeda pa-davina. U kombinaciji sa ne{tovi{im prose~nim mese~nim tem-peraturama, deficit padavinauslovio je isu{ivawe jednog dubqegpovr{inskog sloja zemqe. Situaci-ja sa odsustvom padavina nestavqe-na je tokom letwih meseci i jeseni2011. godine, kao i po~etkom de-cembra. Za samo tri posledwa mese-ca protekle godine mawak padavinaiznosio je skoro 60 milimetara pokvadratu, ka`e ona, dodaju}i da je umartu ove godine mawak padavinabio 44 milimetra po kvadratu.

Problem klimatskih promena isve ve}ih su{a je globalan i nije odju~e, tako da je ova pri~a o dankukoji je su{a odnela biti samo odraznemo}i da se organizovano kaozemqa borimo za umawewe posled-ica, smatra ova sagovornica.

Iskustvo je pokazalo da je veli-ki uspeh u borbi protiv ekstrem-nih temperatura i odsustva pa-davina pru`ila selekcija stvara-wem novih sorti i hibrida koji sutolerantni na su{u. Pored toga,primenom nekih agrotehni~kihmera efekti su{e mogu se znatnoubla`iti.

- Ovo su samo indirektne mereborbe protiv su{e, dok je jedina di-rektna i neprikosnovena mera -navodwavawe. Ovo je tema kojom setreba baviti u vremenima koja supred nama. Sigurno je da se ne moguu~initi revolucionarni preo-kreti, s obzirom na prirodne imaterijalne mogu}nosti kojimaraspola`emo, ali je sigurno daplanskim i kontinuiranim radomjedino mo`emo ra~unati na sigur-nu proizvodwu u pogledu koli~inei kvaliteta, zakqu~uje Suzana Ne-{kovi}.

Wena koleginica Dragana Tomi}potvr|uje da su u selima topolskogkraja, Vin~i, Blaznavi iMaslo{evu, koja imaju najve}eproizvo|a~e vo}a i izvoznike zaRusiju, {tete znatno mawe jerve}ina ovih vo}ara primewuje usvojim zasadima navodwavawe tipakap po kap. Ona navodi da se u Sr-biji u ovom trenutku navodwava180.000 hektara obradivih po-vr{ina, od ~ega je najve}i procenatu Vojvodini, dok je u ostalom deluSrbije ovakva za{tita od su{e teku povoju.

Od tih 180.000 hektara koji supokriveni mre`om kanala inten-zivno se, me|utim, navodwava sve-ga 30.000 hektara, {to govori da seve}i deo kanala nalazi u za-pu{tenom stawu i da je odr`avaweskupo.

Vojvodina, ipak, predwa~i unavodwavawu jer je bogatija vodamaod ostatka Srbije. Izvesno je da seu [umadiji, na primer, ne bi mo-gao primeniti sistem kanala zanavodwavawe ve}ih obradivihpovr{ina, ali bi alternativa mo-gao biti neki drugi, a o tome mora-ju da postoje ozbiqni projekti nanivou op{tina ili regija. O tomeza sada nema ni grubih naznaka, akamoli konkretnih planova.

Novi ministar poqoprivredeSrbije Goran Kne`evi} izjavio je daVlada ozbiqno razmatra zahteveda se proglasi elementarna ne-pogoda zbog letwe su{e i eventu-alne mere koje treba preduzetikako bi se pomoglo ratarima kojisu pretrpeli najve}u {tetu.

НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Директор Анкица Весић ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редак-ција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Па-вловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић ► Сарадници Милутин Марковић, ГоранМиленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић (marketing@kragujevacke.rs) ► Се-кретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац ► e-mail: redakcija@kragujevacke.rs

КОМЕНТАР ИЗ ИНСТИТУТА ЗА КУКУРУЗ

Otporne sorteNa pitawe za{to iz centralneSrbije jo{ nema zahteva poqo-privrednika da se proglasielementarna nepogoda zbogsu{e i nadoknadi {tetaratarima usledio je zanimqivkomentar, objavqen u nede-qniku „Vreme” od 2. avgusta.Stru~waci iz Instituta zakukuruz u Zemun Poqu smatra-ju da se ratari iz ovog dela Sr-bije jo{ ne ogla{avaju jer se, zarazliku od Vojvodine, u ju`ni-jim krajevima seju doma}e sortekukuruza koje su otpornije nasu{u, pa }e i {tete biti mawe.

Diplomirani agronom Suza-na Ne{kovi} iz kragujeva~kePoqoprivredne stanice smatrada su ovakvi komentari bezikakvog pokri}a, jer, kakoka`e, postoje sorte koje su tol-erantije na su{u, ali sortikoje su potpuno otporne na nedostatak vlage jednostavno nema. Akoje jedno podru~je toliko pogo|eno su{om da kukuruz nije formiraozrno onda tu nema spasa i sorte koja }e to da izdr`i, ka`e ova sagov-ornica.

- Tu je presudna mikro klima. Imate podru~ja, na primer, blizureke Gru`e, gde su bogate podzemne vode i gde kukuruz i sada veomadobro izgleda i done}e dobar rod, i podru~ja daleko od reka gde jesve suprotno. Komentar iz Instituta u Zemun Poqu nije realan, alise radi o tome da je ta institucija vi{e usmerena na Vojvodinu ida tamo ratari imaju ustanove na koje se oslawaju, {to u [umadi-ji nije slu~aj, ka`e Suzana Ne{kovi}.

SUZANA NE[KOVI], SAVETODAVAC ZA RATARSTVO

PREPOLOVQEN ROD KUKURUZA U [UMADIJI

Ki{a kasno do{laPadavine koje su ovog su{nog letazabele`ene u dva navrata, po~etkom jula iavgusta, ima}e efekte na onim parcelama nakojima je kukuruz ve} formirao zrno, alitamo gde je su{a pokvarila ili gotovouni{tila rod ki{e su zakasnile, pa jeizvesno da }e prose~an prinos biti znatnoispod o~ekivanog, i to oko tri tone po hektaru, ka`e Suzana Ne{kovi} iz Poqoprivredne stanice u Kragujevcu

TU@NA SLIKA NA VE]INI WIVA SA KUKURUZOM

BIQKE SASU[ENE, ZEMQA ISPUCALA

PODBACI]E I ROD VO]A:DRAGANA TOMI],

POQOPRIVREDNA STANICA

4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

Нo vi pre mi jer Sr bi je I -vi ca Da ~i} ne dav no jena ja vio ma sov ni iz voz„Fi ja to vih“ a u to mo bi -la iz Kra gu jev ca. On jena kon sa stan ka sa mi -ni strom spoq nih po slo-

va I ta li je \u li jem Ter ci jem re kaoda se u av gu stu o ~e ku ju ti ve li ki iz -vo zni po slo vi. Pre ma we go vim re ~i -ma, u pr voj fa zi 14 vo zo va sed mi~ -no }e pre vo zi ti a u to mo bi le za iz voz.

Ni je, me |u tim, pre ci zi rao ko li -ko }e a u to mo bi la u av gu stu bi li is- po ru ~e no stra nim kup ci ma, kao nida tum ka da }e pr vi vo zo vi kre nu tiput lu ke u Ba ru. I pak, pre ma ne kimin for ma ci ja ma, ko je ni su ni po tvr -|e ne, ni de man to va ne, pr vi kon tin- gent a u to mo bi la, ka da o vaj broj„Kra gu je va~ kih” bu de na tra fi ka ma,a to je 9. av gust, ve} bi mo gao da stig -ne u Bar, jer bi pr va kom po zi ci japre ma tim in for ma ci ja ma tre ba loda kre ne dan ra ni je.

Vest da }e iz voz mo de la „fi jat500L“ po ~e ti o vog me se ca po tvr dioje i ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je„Fi jat a u to mo bi li Sr bi ja“ An to nio]e za re Fe ra ra, na gla siv {i da }e dokra ja go di ne u „FAS”-u bi ti pro iz -ve de no oko 30.000 a u to mo bi la.

Tran sport a u to mo bi la ̀ e le zni -com i}i }e u dva prav ca. Pr vi je doBa ra, a dru gi, ko ji }e kre nu ti u sep- tem bru, od Kra gu jev ca do Su bo ti cei da qe ka Ne ma~ koj. U „Fi ja tu“ o ~e -ku ju ve li ku tra ̀ wu za no vim mo de -lom, s ob zi rom da je do sa da pro da -to vi {e od 800.000 a u to mo bi la sta -ri jeg mo de la „fi jat 500“.

I na ~e, o pre ma we pro daj nih sa lo -na no vim mo de lom pro iz ve de nim uKra gu jev cu u pre ko 100 ze ma qa sve- ta i iz voz vo zi la za ra zli ~i te ma -ni fe sta ci je i ser vi sne slu ̀ be, dabi qu di u wi ma vi de li ka ko je na -pra vqe no to vo zi lo, za vr {e no je uju nu, a ona su tran spor to va na spe ci- jal nim vo zi li ma za pre voz a u to mo -bi la. Me |u vi {e stra nih pre vo -zni ka svo je me sto na {la je i ne ka -da {wa „Za sta va tran sport“, a sa da„Hedlma jer za sta va“.

Sva ki od a u to mo bi la pro iz ve de -nih u Kra gu jev cu se, pre sla wa upro da ju, vo zi po gra du ka ko bi se u -ra di le de taq ne pro ve re we go ve po -u zda no sti. Da no vi mo del za i sta imado bre iz vo zne {an se po tvr di la je ie ki pa „Bli ca“ ko ja je ne dav no bi lana prob noj vo ̀ wi „fi ja ta 500L“ uTo ri nu. O ka rak te ri sti ka ma i u ti -sku ko ji pru ̀ a no vi mo del u ~e sni -ci vo ̀ we i ma li su sa mo re ~i hva -le, a naj vi {e im se svi deo a pa ratko ji u a u to mo bi lu spre ma e spre -so.

U ve de na i dru ga sme na

Da bi se od go vo ri lo zah te vi matr ̀ i {ta i pro iz ve lo {to vi {e vo -zi la u kom pa ni ji „Fi jat a u to mo bi -li Sr bi ja“ od po ~et ka ove ne de qe u -ve de na je i dru ga sme na. Ra di se pode set sa ti ~e ti ri da na u ne de qi.Pr va sme na po ~i we u {est sa ti, arad za vr {a va u 16 ~a so va. U dru gojsme ni pro i vod wa po ~i we u 20 sa tii tra je do {est u ju tru. U in ter va luiz me |u dve sme ne u fa bri ci je ̀ i -vo. Ra de rad ni ci na o dr ̀ a va wu ipri pre mi za ne sme tan rad obe sme -ne.

^e tvo rod nev na rad na ne de qa u ve- de na je ka ko bi se o bez be di la mak- si mal na is ko ri {}e nost in sta li -ra ne o pre me. U sve tu po sto je dva mo -de la or ga ni zo va wa po sla. U sme na -ma od o sam sa ti, ili ~e tvo rod nev -

na ne de qa sa de- se to ~a sov nimrad nim vre me -nom.

Pre ma re ~i mad i r e k t o r a„FAS”-a, de se to -~a sov no rad novre me u Sr bi jido sa da ni ka dani je pri me wi va -no, i a ko se na tajna ~in o bez be |u jebo qa pro duk tiv -nost za po sle nihi znat no bo qaflek si bil nostor ga ni za ci je po -sla.

Pre u vo |e wadru ge sme ne sapro iz vod nih tra- ka si la zi lo je pr -vo tri de se tak, po tom 50, a do pre ne -ki dan i po 70 a u to mo bi la dnev no.Pro i zdod wa se iz ne de qe u ne de qukon stant no po ve }a va la.

Ka pa ci te ti fa bri ke su pro duk -ci ja 550 vo zi la dnev no, a ona }e,pre ma Fe ra ri nim re ~i ma, bi tido stig nu ta kra jem ok to bra i po -~et kom no vem bra. On ob ja {wa va i daje ri tam tra ka bio spo ri ji da bi seo sta vio pro stor ko o pe ran ti ma, po -seb no iz Gro {ni ce, da se u ho da ju ipri pre me za kon ti nu i ra no snab de -va we pro iz vod we.

- U 2013. go di ni, u za vi sno sti odsi tu a ci je na tr ̀ i {tu, pla ni ra mogo di {wu pro iz vod wu od 120.000 do180.000 a u to mo bi la, s tim {to smosprem ni da do stig ne mo i ka pa ci tetod 200.000 vo zi la, u ko li ko tr ̀ i {teto bu de zah te va lo. U pr voj po lo vi -ni na red ne go di ne po ~e }e i pro iz -vod wa ver zi je mo de la „500L“ sa se -dam se di {ta, re kao je Fe ra ra.

In te re sant no je da je i sto ga tre -nut ka ka da je u kra gu je va~ koj fa bri- ci po ~e la se rij ska pro iz vod wa kre -nu la i pret pro da ja no vog mo de la.„Fi jat 500L“ mo gao se po ru ~i ti u I -ta li ji i na ve }im e vrop skim tr ̀ i -{ti ma. Na i ta li jan skom tr ̀ i {tu}e se o vaj mo del pro da va ti po ce ni

od 15.500 e vra, a za Sr bi ju se u„FAS”-u jo{ for mi ra ce na.

No va rad na me sta

O vo ga tre nut ka u „FAS”-u ima oko1.700 za po sle nih, a pre ma u go vo ru„Fi ja ta“ i Re pu bli ke Sr bi je dokra ja go di ne u fa bri ci tre ba da ra -di 2.433 rad ni ka. Po sve mu su de }itaj broj }e bi tipre ma {en, jer ufa bri~ kom me -nax men tu na ja vqu -ju pri jem jo{ naj -ma we 800 qu di.

Pre ma re ~i maAn to nia ]e za reFe ra re, sva kog me -se ca pro se~ no bu -de pri mqe no oko200 no vih rad ni kai to zna ~i da bi„FAS” do kra ja ovego di ne tre ba lo daima naj ma we 2.500rad ni ka. On je na -po me nuo da }e inaj ve }i ko o pe ran -ti, ko ji pra ve svo- je po go ne u o kvi ru„FAS”-a i u slo- bod noj zo ni u Gro -

{ni ci, za po sli ti do dat nih oko1.000 rad ni ka. U „FAS”-u o ~e ku ju da}e i o sta li ko o pe ran ti u Sr bi jizbog pro iz vod we mo de la „fi jat500L“, ta ko |e, o tvo ri ti no va rad name sta.

Za one ko ji su za vr {i li fa kul tetili sred wu {ko lu i u po tra zi su zapo slom o tvo re ne su ~e ti ri no ve

rad ne po zi ci je u„FAS”-u. Jed na zao so be e ko nom skogu sme re wa, dve zapo zi ci ju ko ja za- hte va za vr {en e ko -nom ski fa kul teti jed na za teh ni ~a -ra kva li te ta.

Ova kom pa ni japo sve ti la je ve li -ku pa ̀ wu {ko lo -va wu i o bu ci rad- ni ka na pro iz vod -wi no vog mo de laa u to mo bi la. Kom- pa ni ja je u lo ̀ i lapet mi li o na e vrai 1,1 mi li o n sa tiu {ko lo va we rad- ni ka. Za po sle ni suna spe ci fi ~anna ~in ci qa no e -du ko va ni i ob u ~a -

va ni za rad na ra zli ~i tim me sti mai ni vo i ma u kom pa ni ji, a tre ning jeor ga ni zo van u Sr bi ji i i no stran -stvu. Rad ni ci su od la zi li na kur se- ve i o bu ke u „Fi ja to ve“ fa bri ke u I -ta li ji i Poq skoj da bi se u po zna lisa no vim teh no lo gi ja ma na ko ji ma}e ra di ti u Kra gu jev cu.

Po red rad ni ka o bu ku je pro {loi oko 100 tim li de ra, me na xe ra idru gih ka dro va, ko ji su bi li na vi -{ed nev noj o bu ci u u I ta li ji i u Po-q skoj. Fe ra ra je is ta kao da je me nax- ment kom pa ni je za do vo qan rad ni -ci ma ko ji su do bi li po sao u „FAS”-u, ali je na po me nuo da }e pra va pro -ve ra u sle di ti ka da fa bri ka bu de ra -di la op ti mal nim ka pa ci te tom.

I pak, ni je sve ta ko „be lo“. Sen -ku na me nax ment fa bri ke, i a ko sestro go po {tu je pot pi sa ni ko lek -tiv ni u go vor sa sin di ka tom, a u slo -vi ra da su vr hun ski, ba ca i to {tose no vim rad ni ci ma „bla go su ge -ri {e“ da ne pot pi su ju pri stup ni -ce i u la ze u sin di kat.

Mi lu tin \E VI]

Привреда

ОДНОС ДРЖАВЕ И „ФИЈАТА”

I ta li ja ni ne za do voq niDr ̀ a va Sr bi ja „FAS”-u du gu je jo{ oko 60mi li o na e vra, ka sni o bi la zni ca oko Kra gu jev ca, kao i iz grad wa a u to pu ta ko jibi grad i fa bri ku po ve zao sa Ko ri do rom 10

I ta li jan ski „Fi jat“ ima o zbiq ne pri med be na od -nos na {e dr ̀ a ve pre ma o ba ve za ma ko je je ona pre -u ze la u ve zi sa fa bri kom „Fi jat a u to mo bi li Sr- bi ja“. Dr ̀ a va Sr bi ja, kao su vla snik fa bri ke, ida qe du gu je oko 60 mi li o na e vra ko je je o dav no tre- ba lo da u pla ti, a znat no ka sne i ra do vi na iz grad- wi o bi la zni ce oko Kra gu jev ca, kao i grad wa pu -ta do na plat ne ram pe u Ba to ~i ni, ko ji Kra gu je vactre ba da po ve ̀ e sa a u to pu tem Be o grad - Ni{.

Sr bi ja ima 33 od sto vla sni {tva u FAS-u, pa sutom u de lu sra zmer ne i pre u ze te nov ~a ne o ba ve zeu in ve sti ra wu. Pro blem je {to dr ̀ a va o dav no ne -re dov no is pu wa va svo je o ba ve ze. Pre ne ko li ko me -se ci bi la je spor na u pla ta 80 mi li o na e vra iz bu -xe ta za pro iz vod wu mo de la „500L“. Dr ̀ a va je pro -na {la no vac i u pla ti la svoj deo, a I ta li ja ni supri sta li da za o sta li no vac do bi ju na ra te.

Gra do na ~el nik Kra gu -jev ca Ve ro qub Ste va no -vi} sma tra da su kri ti kei ta li jan ske kom pa ni je naod nos na {e dr ̀ a ve pre mafa bri ci „Fi jat a u to mo -bi li Sr bi ja“ o prav da ne.On je iz ra zio na du da }eno va Vla da Sr bi je na }isred stva da se do kra ja2014. go di ne iz gra di ju -`na o bi la zni ca oko Kra -gu jev ca, a na red nih go di -nu i po da na za vr {i i a -u to-put ko ji }e grad po ve -za ti sa Ko ri do rom 10.

- Znao sam za te pri med be jer sam sa „FAS”-omu sva ko dnev nom kon tak tu. To {to pret hod na Vla- da ni je po {to va la je bi lo o ~i gled no. Ko ja su wi- ho va o prav da wa, ne znam, ali je ~i we ni ca da je„Fi jat“ tu u pra vu. Bi lo je tu o grom nih pro ble -ma zbog nov ca, jer ni je o bez be |en, pro jek to va wa,pro ce du ra ko je su slo ̀ e ne i pro ble ma ti~ ne, a gdese u pli ta lo Mi ni star stvo za e ko lo gi ju, ur ba ni -zam i pro stor no pla ni ra we, jer ni su mo gli da raz- ja sne da li je to a u to put ili put pr vog re da, ka -

`e Ste va no vi}. I na ~e,Kra gu je vac je za vr {io a u -to-put na svo joj te ri to -ri ji, a pri pre mio je i do -ku men ta ci ju za iz grad wujo{ 6,7 ki lo me ta ra odskre ta wa za Bad we vac dou la ska u Ba to ~i nu. Za ra -do ve na de o ni ci od Ba to -~i ne do Ko ri do ra 10 bioje ras pi san ten der, ali jeu go vor sa iz vo |a ~em ra do- va pot pi san za iz grad wu3,7 ki lo me ta ra, jer Vla daSr bi je ni je i ma la pa raza ce lu de o ni cu pu ta.

Ju ̀ na o bi la zni ca oko Kra gu jev ca sa tu ne lomtre ba da bu de za vr {e na do kra ja 2014. go di ne.

I na ~e, u go vor sklo pqen 2008. go di ne pred vi -|a da „Fi jat“ u grad wu „FAS”-a u lo ̀ i 700, a Vla- da Sr bi je 200 mi li o na e vra. Od lu kom Grad skog ve -}a Pred u ze }u za iz grad wu gra da o do bre no je da po -kre ne po stu pak jav ne na bav ke za iz vo |a ~a na knad- nih i ne pred vi |e nih ra do va u „FAS”-u. Za tu na- me nu iz grad skog bu xe ta bi }e iz dvo je no 13 mi l-i o na di na ra.

KRI TI KE SU O PRAV DA NE: VE RO QUB STE VA NO VI]

PO ̂ E TAK IZ VO ZA „FI JA TA 500L“

Ve li ki fi }a sti ̀ e na Ja dranDa nas bi pr vi voz sa vo zi li ma „Fi jat 500L” tre ba lo da stig ne u Lu ku Bar, jer je pre ma na ja va ma iz Kra gu jev ca pla ni ra no da bu de ot pre mqen ju ~e. U ho da va we pro iz vod nih tra ka i prob na pro iz vod wa su o kon ~a ne, se rij skapro iz vod wa po ~e la je 4. ju la, a od po ne deq ka je u ve de na i dru ga sme na.U pr voj fa zi }e „srp skog ve li kog fi }u“ put stra nih tr ̀ i {ta sed mi~ no pre vo zi ti 14 vo zo va

НОВЕ ВАРИЈАНТЕ МОДЕЛА „500Л“

U pla nu no vi te re nacMo del „fi jat 500L“ je vo de }i u svo joj ka te go -ri ji u smi slu od no sa iz me |u spo qa {wih di- men zi ja i u nu tra {weg pro sto ra, jer je du ga ~ak415 san ti me ta ra, {i rok 178, vi sok 166 i imame |u o so vin ski raz mak od 261 san ti me tar,dok pro stor za pr tqag ima za pre mi nu od sko- ro 400 li ta ra. U po nu di su tri mo to ra ko ja ka -rak te ri {u ni ̀ i ni voi {tet nih e mi si ja i u -gqen-di ok si da. Re~ je o dva ben zin ska mo to raod 0,9 i 1,4 li tra i jed nom tur bo di zel mo to ru.

Na kon pred sta vqa wa stan dard ne ver zi je I -ta li ja ni pri pre ma ju no ve va ri jan te o vogmo de la ko ji se pro iz vo di u Kra gu jev cu. To sepre sve ga od no si na bu du }i „fi at 500L tre -king”, (pro)te ren sku ver zi ju ko ja bi kup ce od2013. go di ne tre ba lo da pri vu ~e a trak tiv -ni jim eks te ri je rom (ro bu sni ji bra ni ci, za -{ti ti ni e le men ti, ve }i to~ ko vi...), vi {imkli ren som i do te ra nim en te ri je rom. Po gon4 pu ta 4 ne }e bi ti u po nu di (ta ko stva ri barsa da sto je), dok }e po nu da mo to ra bi ti i stakao i kod stan dard nog mo de la.

VE LI KI FI ]A” TEK SI [AO SA PRO IZ VOD NE TRA KEOD NOS DR@AVE I „FI JA TA“:AN TO NIO ]E ZA RE FE RA RA

Четвртак, 9. август 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5www.kragujevacke.rs

Привреда

Za ma we od dva me se ca od mog iz b-o ra za di rek to ra pred u ze }a „[u -ma di ja DES“, do ̀ i veo sam to li kone ga tiv nih stva ri i ko~ ni ca, ko- li ko za ceo moj pret hod ni rad nivek ru ko vo di o cau „Za sta vi“, pri- vat nog pred u zet -ni ka i sud skogve {ta ka.

Sa o snov nom i -de jom da po slo -va we fir me u ~i -nim u spe {nimkon ku ri sao samna ovo me sto, o s-ta viv {i do bropla }en pri vat nipo sao. Od star ta sam, me |u tim,do ~e kan |o nom od jed nog bro ja qu -di ko ji slo ve kao qu di pret hod nihdi rek to ra, kao i od stra ne sin di -ka ta, ko ji su ra di ka li zo va li {tra-jk u pra vo u vre me mog do la ska.Ne dav ni tre }i ne za ko ni ti {tra-

jk iz ve sno bi ot ka zi ma bio sank ci -o ni san od stra ne biv {eg di rek to -ra. Mo ja fi lo zo fi ja ni je i {la utom prav cu , jer qu di ko ji su {tra-j ko va li gla |u, kao i o sta li ko ji su

boj ko to va li pro -iz vod wu, bi li suza ve de ni i iz ma -ni pu li sa ni. Topi ta we }u re {i -ti sa pred sed ni -ci ma sin di ka tako ji ma je na me rabi la da na o vajna ~in te sti ra juprag mo je to le -ran ci je.

To te sti ra we itro ne deq no le ̀ a we jed ne gru pe in- va li da po hod ni ci ma u prav ne zgra -de pred u ze }a fir mu na ra zne na ~i -ne mno go ko {ta. Iz gu bqe ni su po -slo vi u vred no sti od dva i po mi l-i o na di na ra, {to je pri bli ̀ no jed- no me se~ nom fon du za ra da. I tu se

ja vqa pa ra doks: {traj ku ju zbog ra ni- je ne is pla }e nih za ra da, a ne }e dara de, ne }e da za ra de. Tra ̀ e o sampla ta, a pri sta ju na to na {ta pri -sta ju.

Po red to ga, i ma mo ne za vr {e nihpo slo va u pri bli ̀ nom iz no su oddva mi li o na di na ra, za ko je smo do- bi li a vans. Part ne ri ma od ko jih o -~e ku je mo da bu du to le rant ni i sa -~e ka ju da u ra di mo ve} pla }e no, u -me sto na ru ~e ne ro be {a qe mo sli -ke ne ra da i a go ni je pred u ze }a.Po ku {a ji da u be dim rad ni ke dapre ki nu ti hi boj kot i po~ nu sa ra -dom u glav nom su se za vr {a va liver bal nim na pa di ma na me ne, a po -ne kad je ma lo ne do sta ja lo da onipre ra stu i u fi zi~ ke.

U fir mi su to li ko na ru {e nime |u qud ski od no si da sko ro sva kosva kog pri ja vqu je in spek to ri ma zapri vred ni kri mi nal ili se me |u -sob no op tu ̀ u ju za ne ke ne po sto je -}e i iz mi {qe ne a fe re. Sin di ka -

tu je va ̀ ni je da li je ne ko u zeodnev ni cu, o ti {ao u Be o grad, na {aopo sao ili iz bok so vao no vac zafir mu, ne go sam {trajk gla |u. Onibi da di rek tor na |e po sao bez po -se te kup cu, bez dnev ni ca, bez a u -to mo bi la i, ako je mo gu }e, o svomtro {ku. A to je ne mo gu }a mi si -ja.

Naj ve }e ne pri jat no iz ne na |e weza me ne bi lo je ka da sam shva tioko li ko je sin di kal no ru ko vod stvodve sin di kal ne or ga ni za ci je u„[u ma di ji“ ne do ra slo i ne raz u -me si tu a ci ju u ko joj se fir ma na -la zi, a ona je pre sud na za op sta nakpred u ze }a. I mam pu no raz lo ga dave ru jem da je u pra vo ono ma ni -pli sa lo qu di ma u {traj ku gla |u,ali i i ni ci ra lo boj kot pro iz vod -we. U pra vo zbog to ga na red ni za da -tak je da se ras pra vi da li je ru ko -vo di lac Slu ̀ be pro fe si o nal nere fa bi li ta ci je (so ci jal ni rad- nik), ko ji je i pred se dnik jed nog odsin di ka ta, i za bra no li ce u sin di -ka tu SI POS ili de le gi ra no izcen tra le. Ni je sve jed no, jer ta kvu`e qu da se sin di kat me {a u po slo -ve ko ji ni su u o pi su po sla sin di -kal nog li de ra, uz i sto vre me nosva qi va we od go vor no sti na dru gog,do sa da ni sam vi deo, ni do ̀ i veo.

Na op struk ci ju sam na i {ao ikod mo jih po ten ci jal nih pr vihsa rad ni ka. Svi su, dis tan ci ra ju }ise, pod ne li o stav ke, pre ti li ot ka -zi ma, a i sto vre me no su ne o vla -{}e nim li ci ma da va li po ver qi -ve po dat ke i iz no si li in for ma -ci je ko je su, po red {traj ka, do dat -no na ne le {te te pred u ze }u. No, ito }e se re {i ti, jer }u no vi tim sa -rad ni ka po ~e ti da for mi ram odnu le i od qu di van fir me.

I pak, mo ram da is tak nem i dasam u jed nom mo men tu bio po zi -tiv no iz ne na |en re a go va wem qu diiz kra gu je va~ ke lo kal ne u pra ve, ka -da su rad ni ci ma u je ku naj ve }e{traj ka~ ke kri ze, i a ko to ni sumo ra li, o do bri li ma te ri jal nu po -mo}.

Sva ko ko je bio u po se ti pred u -ze }u u vre me kri ze ja sno je su ge -ri sao da je pri vred na ak tiv nost,od no sno pro iz vod wa za po zna togkup ca, uz iz ve snu po mo} dr ̀ a ve, je- di ni o snov na {eg op stan ka. Totre ba da shva te i za po sle ni u „[u -ma di ja DES“, jer bez ra da nam spa -sa ne ma.

Ve ro qub Bra di},

di rek tor „[u ma di ja DES“ u

re struk tu ri ra wu

РЕАГОВАЊЕ

U Stra ga ri ma jo{ni {ta ni je za vr {e no(„Ro di} pro da je ma {i ne -kraj Stra ga ri ta”, „Kra gu je va~ ke” broj 168)

1Ni ka kve no ve za vr zla me oko fa b-ri ke u Stra ga ri ma ne ma, ste ~aj ni

po stu pak nad ste ~aj nim du ̀ ni kom„Stra ga rit” D.O.O. jo{ ni je za kqu ~en,jo{ ni je o kon ~a na par ni ca u po stup -ku 2.P.806/12 ko ji se vo di pred Pri -vred nim su dom u Kra gu jev cu, jo{ je na~e ka wu ko na~ na od lu ka Pri vred nog a -pe la ci o nog su da u Be o gra du po ̀ al biRe pu bli ke Sr bi je, gra da Kra gu jev ca iMe sne za jed ni ce Stra ga ri na pre su -du PS u Kra gu jev cu broj 2.P.806/12 od12.07.2012. go di ne. Bez za kqu ~e waste ~a ja, bez ko na~ ne Od lu ke PAS u Be -o gra du ve za nom za i mo vi nu, NE MA RE -[E WA PRO BLE MA FA BRI KE USTRA GA RI MA, NE MA RE [E WAPRO BLE MA RAD NI KA.

2Je di ne pra ve a dre se za bi lo ka kveraz go vo re na te mu pro ble ma ti ke

fa bri ke u Stra ga ri ma su:

 A gen ci ja za pri va ti za ci ju RS kaoste ~aj ni u prav nik,

 Po ve re nik A gen ci je go spo dinBran ko Pe ri},

 Pri vred ni sud u Kra gu jev cu - pred -sed nik ste ~aj nog Ve }a, ste ~aj nisu di ja

 Re pu bli~ ko jav no pra vo bra ni la -{tvo ko je za stu pa in te re se Re pu -bli ke Sr bi je,

 Grad sko jav no pra vo bra ni la {tvoko je za stu pa in te re se gra da Kra gu -jev ca i MZ Stra ga ri,

 Me sna za jed ni ca Stra ga ri kao dru- go tu ̀ e na u po stup ku 2.P.806/12, o -sni va~ „Stra ga rit” D.O.O. sa da uste ~a ju, ko ri snik kom plet ne i mo -vi ne fa bri ke u Stra ga ri ma posta wu u ka ta stru ne po kret no stikao jav noj kwi zi i wen o vla {}e niza stup nik in te re sa u po stup ku ste -~a ja i par ni ci 2.P.806/12, ko ji jei sto vre me no o vla {}e ni za stup -nik in te re sa rad ni ka ste ~aj nihpo ve ri la ca u po stup ci ma do za kqu -~e wa ste ~a ja.

3Iz u zet no je va ̀ no, za rad ve ro do -stoj no sti in for ma ci ja ko je se

pla si ra ju pre ko me di ja, pra vih iz vo- ra i zbog vre me na ko je do la zi, ka da }ese pro ble ma ti ka fa bri ke ko na~ no o -kon ~a ti, da me di ji po in for ma ci jeod la ze na na ve de ne a dre se po i sti nui po od go vor nost za iz go vo re no ipla si ra no u jav nost.

4Me sna za jed ni ca Stra ga ri sva ka koima vr lo ar gu men to van od go vor

na sa dr ̀ aj tek sta pod na slo vom „Ro -di} pro da je ma {i ne – kraj Stra ga -ri ta”, na iz bor sa go vor ni ka, na iz go -vo re no i sa op {te no, ali }e do kra jais po {to va ti u sa gla {en stav da sene }e o gla {a va ti u jav no sti dok se neza vr {i ste ~aj ni po stu pak, ne o kon ~apar ni ca ve za na za i mo vi nu fa bri kei ko na~ no de fi ni {e wen sta tus.

5. Ka da se sve to o kon ~a, MZ Stra- ga ri }e i za }i u jav nost i na o sno vu va -lid ne do ku men ta ci je sa op {ti ti i sti -nu o su no vra tu i pro pa da wu fa bri ke,or ga ni zo va noj tran zi ci o noj pqa~ kipo kret ne i mo vi ne, zlo u po tre ba ma,fal si fi ka ti ma, pre su da ma po na rux -bi i pri zna wu, pre u zi ma wu i u stu -pa wu, o po kre ta wu ste ~a je va i vo |e wui stih do o kon ~a wa.

De jan Ko sov ~e vi},

pred sed nik Sa ve ta gra |a na MZ

Stra ga ri

Slo bo dan Mi lo {e vi},

po o vla {}e wu MZ Stra ga ri

Ste ~aj ni su di ja Pri vred nog su da u Kra gu jev cu Ta -tja na To do ro vi} do ne la je 16. ju la re {e we o pro -gla {e wu ban krot stva pred u ze }a „Za sta va pro met– A re na mo tors”, nad ko jim je kra- jem pro {le go di ne o tvo ren ste -~aj ni po stu pak jer zbog vi {e me -se~ ne blo ka de ra ~u na ni je mo gloda iz mi ru je svo je o ba ve ze pre mapo ve ri o ci ma, pre sve ga pre ma po -slov nim ban ka ma.

O tva ra wem ste ~a ja oko 80 za- po sle nih do bi lo je ot kaz, ali sepo ~et kom ove go di ne po ja vi lana da da bi je dan deo wih mo gao dase vra ti na po sao jer su ve }in skivla sni ci fir me pod ne li planre or ga ni za ci je. Taj plan je pod -ra zu me vao da pred u ze }e na sta vida ra di kroz ste ~aj i da u na red -ne dve go di ne iz mi ri 70 od sto du -go va pre ma po ve ri o ci ma ko ji susta vi li hi po te ke na i mo vi nufir me, a to su po slov ne ban kekod ko jih je fir ma u ze la kre di -te, kao i 50 od sto du go va pre ma za- po sle ni ma i dru gim po ve ri o -

ci ma ko ji se ni su o bez be di li hi po te kom.Pre ma Za ko nu o ste ~a ju od lu ka o to me da li

}e plan re or ga ni za ci je bi ti u svo jen je na po -

ve ri o ci ma ko jisu u o vom slu ~a -ju bi li po de qe nina ~e ti ri kla se,a da bi plan bio

u svo jen u sva koj kla si mo ra da do bi je gla so ve po -ve ri la ca ko ji su vla sni ci 51 po sto po tra ̀ i -va wa. Me |u tim, ka da je 16. ju la od lu ~i va no o

pla nu re or ga ni za ci je ve} u pr- voj kla si za pri hva ta we pla nagla so ve su da li po ve ri o ci ko -ji i ma ju 39,41 po sto po tra ̀ i -va wa, pa je da qe gla sa we bi lobes pred met no i do ne ta je od lu -ka o ban krotsktvu.

Ste ~aj nom su di ji So wi Ve se -li no vi} iz Ja go di ne Pri vred nisud je na lo ̀ io da ob u sta vi po slo- va we o vog pred u ze }a i za po~ nepro da ju i mo vi ne ra di na mi re wapo ve ri la ca. Pre ma re ~i ma ste -~aj ne su di je Ve se li no vi}, pred -u ze }e ima znat nu i mo vi nu, jer uKra gu jev cu, po red zgra de ser vi sakod je ze ra na Bub wu, po se du je o -bje kat u U li ci Jan ka Ve se li no -vi }a i po slov ni pro stor u „Za st-a vi nom so li te ru”, a van Kra gu -jev ca ima o bjek te u Sur du li ci,Ni {u, Bra wu i Bo ru.

M.P.

POVERIOCI ODBILI REORGANIZACIJU

Bankrot „Zastave promet – Arena motors”

PRO DA JA O BJEK TA ZA NA MI RE WE DU GO VA

LI^ NI STAV: PO SLE DI CE I PO U KE [TRAJ KA U „[U MA DI JA DES”

Sa mo {te te od sin di kal nog ma ni pu li sa wa qu di ma

Na op struk ci ju sam

na i {ao i kod pr vih

sa rad ni ka. No, i to }e se re -

{i ti jer }u no vi tim sa rad -

ni ka po ~e ti da for mi ram od

nu le i od qu di van fir me

”

Naj ve }e ne pri jat no iz ne na |e we za me ne bi lo je ka da sam shva tio ko li ko su ru ko vod stva dve sin di kal ne or ga ni za ci je u „[u ma di ji” ne do ra sla si tu a ci ji u ko joj se fir ma na la zi

6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

Пише Слободан Цупарић

УNo vom Sa du je ve} da ni ma„van red no sta we”, a po vodza na pe tu po li ti~ ku si tu -a ci ju u se ver noj Po kra -ji ni ne sum wi vo je u po zo -re we de mo kra ta i „li ga -{a” da na pred wa ci ne

pre za ju ni od ~e ga da bi pre u ze livlast u cen tru Voj vo di ne – pa ~akni od ku po vi ne i pod mi }i va wa od -bor ni ka, a ti me bi sva ka ko tre ba -lo da se po za ba ve po li ci ja i tu ̀ i -la {tvo, po {to je re~ o o ~i gled nojko rup ci ji. „A u to no ma{” Ne nad^a nak ide i ko rak da qe jer {a qepi smo na a dre se 45 am ba sa do ra smol bom da po mog nu da se za u sta vi„pro gon po li ti~ kih pro tiv ni ka uSr bi ji”.

Na pred wa ci im ni si o sta li du -`ni pa su po si ste mu „u tuk na u tuk”uz vra ti li tvrd wom da su ^an ko vina vo di li ce mer ni i da se je di nipro gon po li ti~ kih ne is to mi -{qe ni ka u o vom de lu Sr bi je vr {iis kqu ~i vo pod pro pa lim re ̀ i -mom Ne na da ^an ka i we go vih sa u -~e sni ka sa li ste „Iz bor za bo qi`i vot – Bo ris Ta di}”.

Na te mu od no sa re pu bli ka – lo -kal o gla sio se mi nu lih da na i pre- mi jer Sr bi je i li der SPS I vi caDa ~i}, na go ve {ta va ju }i da }e bi -ti na pra vqe ni spi sko vi op {ti na igra do va u ko ji ma bi tre ba lo da selo kal na vlast for mi ra na i stomprin ci pu kao u Re pu bli ci i tvr -de }i da iz me na vla sti u op {ti na -ma i gra do vi ma u Sr bi ji ni je „pre -va ra iz bor ne vo qe gra |a na”, ve} jere~ o to me da se vlast „u po do bi ta -mo gde je to mo gu }e”. Na ja vqe no je da„u po do bqe we”, po red No vog Sa dapred sto ji u Kra qe vu, U ̀ i cu, Le skov -cu, Ki kin di, Som bo ru, [ap cu...

- Pr vo, ne sla ̀ em se s iz ja vomgo spo di na Da ~i }a o ne ka kvom u p-o do bqa va wu, jer to je u dar na de mo -kra ti ju i na a u to no mi ju lo kal -nih vla sti, ka ̀ e za „Kra gu je va~ ke”A lek san dar Po pov, di rek tor Cen- tra za re gi o na li zam u No vom Sa -du. - Ako je ve} jed nom for mi ra napo sle iz bo ra, nor mal no bi bi lo dalo kal na vlast i o sta ne. U No vomSa du ~ak po sto ji i pa ra doks. Akobi SPS i za {ao iz te vla sti, on za- jed no sa SNS-om, u ko li ko bi se i -{lo po to me da i sta vla da ju }a ve -}i na bu de i na cen tral nom i na lo -kal nom ni vou, ne ma do voq no od -bor ni ka da for mi ra ju lo kal nuvlast – sem ako ne bu du ku po va liili na ne ka kav dru gi na ~in pri do- bi ja li od bor ni ke od dru gih gru pa -ci ja ili stra na ka.

„Dru gi ~o vek” kra gu je va~ kih de -mo kra ta Vla dan Jo va no vi} pod se -}a da su do sko ra {wi ko a li ci o nipart ne ri u re pu bli~ koj vla sti de -mo kra te i so ci ja li sti jed ni odru gi ma go vo ri li kao o stra te -{kim part ne ri ma. S ob zi rom da jedo {lo do iz me ne kon cep ta ko ji jeo be }a van i pred iz bo re i na kon pr- vog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra,mo ̀ e se re }i da sa da do la zi do kr -{e wa iz bor ne vo qe gra |a na. Jer,bi ra ~i su, po ten ci ra Jo va no vi}, o -~e ki va li na sta vak sa rad we ko ja jebi la us po sta vqe na u pret hod nompe ri o du.

Sa svim dru ga ~i je mi {qe we imaa na li ti ~ar Bran ko Ra dun.

- Pr vo, pr o me na vla da ju }e ko a -li ci je ni je pre va ra iz bor ne vo qegra |a na. I ta dru ga ko a li ci ja ko -ja bi do {la - ima ve }i nu. O tu da za- mer ke tog ti pa ni su na me stu. I na -~e, pro me ne na lo ka lu i ma ju svo- je do bre i lo {e stra ne. Lo {e je{to cen tar i vla da pri si qa va julo kal ne vla sti, u ti ~u na wi ho veko a li ci je, a do bro je {to je za lo -kal i pak u in te re su da bu du na vla -sti oni ko ji su na vla sti i u re pu -bli ci.

Ra dun da qe na po mi we da se de -mo kra te u No vom Sa du da nas ne o -prav da no bu ne, jer svo je vre me noni su gu ra le svo ju ko a li ci ju sa mota mo gde je to bi lo re al no, ne go igde ni je bi lo re al no. Do sta su bi -li a gre siv ni ji u to me u Voj vo di nine go {to su da nas ovi ko ji po ku -{a va ju, a ne }e mo ̀ da na kra ju u No -vom Sa du pro me ni ti vlast. Ra dunve ru je da je ~i ta va ha la bu ka i in- ter na ci o na li za ci ja pi ta wa ko }e

bi ti, re ci mo, di rek tor grad skogvo do vo da – pot pu no sme {na i{tet na po dr ̀ a vu.

Lo{ pri mer Ja go di ne

Iz re do va de mo kra ta ~e sto se o -vih da na ~u je o pa ska da su pro me -ne u lo kal nim sa mo u pra va ma po u -gle du na re pu bli~ ku vla du vr lomo gu }e i de {a va ju se u svim man- da ti ma, ali se ti me ne po sti ̀ u do- bri re zul ta ti, gu bi se vre me ko jebi mo glo da se is ko ri sti za raz vojlo kal nih sa mo u pra va.

- Kod nas se ra ~u na da ako je nalo kal nom ni vou i sta ve }i na kao nacen tral nom, on da }e op {ti ne gdeje ta kva „{e ma” bi ti pri vi le go -va ne i i ma ti bo qi rej ting kodcen tral nih vla sti – {to u op {teni je do bro, tvr di A lek san dar Po -pov. – Ra ni je smo i ma li pri merop {ti ne Ja go di na, ko ja je u pro te -klom man da tu iz cen tral nog bu x-e ta za hva ta la da le ko vi {e ne gobi lo ko ja dru ga op {ti na – sa mo za -to da bi se na mi rio ko a li ci o nipart ner od ko ga je za vi sio o sta nakko a li ci je, od no sno o dr ̀ a la tan kaskup {tin ska ve }i na.

Bran ko Ra dun sma tra da je be- smi sli ca tvr di ti da se pro me na -ma u lo kal nim sa mo u pra va ma po u -gle du na re pu bli~ ku vla du ne po -sti ̀ u do bri re zul ta ti, da se gu bivre me i e ner gi ja ko ji bi se mo glidru ga ~i je is ko ri sti ti...

- To go vo re i mi sle oni ko ji sepla {e od pro me ne u ko joj bi iz gu -bi li do sa da {we po zi ci je, a nako je su i do {li i stim ta kvim pri- ti skom na lo kal ne sa mo u pra ve dase u po do be po kra jin skoj ili re pu -bli~ koj vla di – kad je De mo krat skastran ka bi la vlast. Zna ~i, ono{to su oni ra di li, sad im se vra -}a – mo ̀ da ~ak i ne o nom i stomme rom, eks pli ci tan je Bran ko Ra -dun.

Vla dan Jo va no vi} ve ru je da je o -sta lo do voq no vre me na i pro sto raza bor bu pro tiv ko rup ci je, da e n-er gi je za ob ra ~un sa o vim dru -{tve nim zlom ima i u na ja vi oveno ve vla sti, ali je ni je ne do sta ja -lo ni kod pret hod ne.

- Ne sla ̀ em se da o vom pro ble -mu u mi nu lom pe ri o du ni je po sve -}e na po treb na pa ̀ wa. I sti na je dase ova po {ast ne re {a va u krat kompe ri o du i na ta ko jed no sta van na -~in. To je pro ces ko ji tra je. Ni samskep tik ka da je u pi ta wu no vavlast i wen u ~i nak u bor bi pro tivove dvo gla ve a ̀ da je, ka ̀ e Vla danJo va no vi}.

I ma ti ve zu s Be o gra dom

Na pred wa ci su pro te kle sed- mi ce pri ti ska li no vo sad ske so- ci ja li ste i pre ti li im da }e

„sno si ti po sle di ce u ko li ko ne i -za |u iz grad ske vla sti sa de mo -kra ta ma”. Oni sma tra ju da sepre kom po no va wem ko a li ci ja ulo ka lu „pri bli ̀ a va ju” re pu -bli~ koj ko a li ci ji i ti me o si gu -ra va do bra ve za s Be o gra dom. Ko- li ko je ar gu men to va na na pred -wa~ ka tvrd wa po ko joj je lo kal navlast „u kon tra sme ru”, pre pu -{te na sa ma se -bi – ili joj se,pak, o te ̀ a va po -sao?

- De {a va lo ipod Mi lo {e vi -}em i u vla da -vi ni DOS-a i usvim pret hod -nim vla da ma daako i ma te vlastko ja ni je u do- brim od no si mas re pu bli~ komvla dom, ta op -{ti na ili gradsu na re pu do ga -|a ja – kao si ro -~i }i, tvr di Bra-n ko Ra dun. – ^e -sto su i sa mi qu -di iz lo kal nih sre di na me wa livlast da bi se u po do bi li ak tu el nojre pu bli~ koj vla di. Jer, zna li su dabez bli sko sti s vla dom ne }e od wedo bi ti ni ka kvu po mo}, po dr {ku,lo gi sti ku... To ni je do bro, ali jere al nost svih pret hod nih vla da.

Po re ~i ma Vla da na Jo va no vi }a,kad se go vo ri o „u ve za no sti” lo ka -la i re pu bli ke, is ku stva u sve tu sura zli ~i ta. Ako po sma tra mo na {a uSr bi ji, ja sne su kom pe ten ci je lo kal -ne sa mo u pra ve i po ̀ eq no je da po -sto ji do bra ko or di na ci ja na ni voulo kal – re pu bli ka. To, sva ka ko, mo -`e sa mo da bu de od ko ri sti.

- Pre po ru~ qi vo je da po sto ji do- bra sa rad wa, ko ja, ve ru jem, mo ̀ e dase us po sta vi i u ko li ko lo kal navlast i cen tral na ne bu du na is toj„ta la snoj du ̀ i ni”. Do kaz za to je ipri mer iz pret hod nog pe ri o da op -{ti na To po la. I a ko su u o voj op {ti -ni bi li na vla sti qu di iz No ve Sr- bi je, po li ti~ ki „di so nant ni” u od -no su na cen tral nu vla du, to ni jesme ta lo re pu bli~ koj vla sti da sean ga ̀ u je oko in fra struk tur nihpro je ka ta ve za nih za ovu va ro{ podO plen com, pod se }a Vla dan Jo va -no vi}.

A lek san dar Po pov po ten ci rada ne bi sme lo da se de si da lo kal -

na vlast bu de u ne po voq nom po lo -`a ju kod cen tral ne – ko ja bi jed na -ko tre ba lo da tre ti ra op {ti ne uko ji ma vla da ju }a ve }i na ni je povo qi Be o gra da. I na ~e, ovo je po ma- lo dik ta tu ra su prot na svim prin- ci pi ma i de mo kra ti je i de cen -tra li za ci je, jer lo kal ne vla stitre ba sa me da u pra vqa ju – bez ob -zi ra da li je i sta vla da ju }a ve }i -na na na ci o nal nom i na lo kal nomni vou ili ni je.

Strah od je se ni

Ima o ce na da je Sr bi ja na pra -gu o zbiq ne po li ti~ ke kri ze u od -no si ma iz me |u Be o gra da i No vogSa da po sle na ja ve eks pre sne sme -ne na voj vo |an skom lo ka lu – u op -{ti na ma i gra do vi ma gde vlastdr ̀ i DS. I gra li se srp ska vlast„va trom” u Voj vo di ni?

- Ne bih to na zvao „va trom” u se -ver noj Po kra ji ni, od go va ra Vla danJo va no vi}. – Ne vo lim te za spa -qi ve po ru ke i pret we... Sve do cismo da se iz ra zli ~i tih po li ti~ -kih op ci ja go vo ri o ne sa vr {e no stiU sta va... I pak, si gu ran sam da o to -me vo de ra ~u na i po zi ci ja i o po -zi ci ja, da se o zbiq no raz go va ra ida }e se po sti }i od re |e ni kon sen- zus na tom ni vou.

A lek san dar Po pov u po zo ra va dave} i ma mo do voq no kri znih ta ~a -ka u Sr bi ji i da nam ne tre ba jo{jed na.

- ̂ e ka nas de fi ni tiv no re {e wepro ble ma Ko so va, na ~e mu }e in si- sti ra ti EU, a bo jim se da }e od je- se ni da kre ne i o {tri ja so ci jal nakri za. Do dat no „uqe na va tru” je`e qa da se o bo ri vlast u No vom Sa -du i ne kim dru gim gra do vi ma gdesu de mo kra te po sle iz bo ra for mi- ra le vlast.

Bran ko Ra dun tvr di da smo do -{li do ja ko lo {e si tu a ci je ti me{to je Bo ja nu Paj ti }u o sta vqe naVoj vo di na da je kon tro li {e, pa jeon na ne ki na ~in stvo rio dr ̀ a vuu dr ̀ a vi... E, sad, ako do |e mo gu} -nost da se pro me ni vlast u No vomSa du, ko ji je we mu te meq, de mo kra -te i „li ga {i” pre te in ter na ci o -na li za ci jom voj vo |an skog pi ta -wa.

- Mo ̀ e, za i sta, do }i do o pa snogza te za wa, {to sa mo go vo ri da kodnas stva ri ne funk ci o ni {u, da jeBo jan Paj ti} bio voj vo |an ski fe -u da lac ko jem ni Bo ris Ta di} ni jemo gao ni {ta. O pa sna je i de struk -tiv na Paj ti }e va i ^an ko va po li -ti ka, kao i sa zna we da se oni, za- pra vo, i gra ju „va trom”.

Ku po vi na man da ta i po ten ci jal -ni pre le ta ~i u No vom Sa du, a ve ro -vat no i u dru gim gra do vi ma, sa mo supo tvr da da u Sr bi ji da nas naj bo qera di po sla ni~ ka ber za i da je ov deve} raz vi je na svest da je sa ma bli -skost sa vla sti do voq na da re {i tesve svo je eg zi sten ci jal ne pro ble me.Da je u na {oj po li ti ci i de o lo gi jao dav no po ~e la da gu bi od prag ma -ti zma sve do ~i i slo bo dan man datna rod nog po sla ni ka, ko ji iz me |u o -sta lih o ba ve za, pod ra zu me va i do brepar la men tar ne o bi ~a je ko ji }e e fi -ka sni je ne go prav ni pro pi si u bla -`a va ti ne ga tiv no dej stvo po ja vakao {to su „tr go vi na man da ti ma” ipre la zak iz jed ne u dru gu po li ti~ -ku stran ku u to ku i stog par la men -tar nog sa zi va. No, ovo su vi so kistan dar di za na {e po sla ni ke ko jisu, ne ma sum we, na ni skim gra na ma– bar kad je o snov nim mo ral nimnor ma ma re~.

Политика

Bran ko Ra dun: Bo ja nu

Paj ti }u o sta vqe na je

Voj vo di na da je kon tro li {e,

pa je on stvo rio dr ̀ a vu u dr ̀ a -

vi. Za to on, ako iz gu bi o slo nac

u No vom Sa du, pre ti in ter na -

ci o na li za ci jom voj vo |an skog

su ko ba

”

PO SE JAN VE TAR U VOJ VO DI NI

Na pred wa ci `a wu o lu juDo dat no je „uqe na va tru” `e qa da se o bo ri vlast u No vom Sa du i ne kim dru gim gra do vi ma gde su de mo kra te „ga zdo va le”. I ma mo do vo-q no kri znih ta ~a ka u Sr bi ji, pa nam ne tre ba jo{ jed na, u po zo ra vaA lek san dar Po pov, di rek tor Cen tra za re gi o na li zam u No vom Sa du

ME WA SE IZ BOR NA VO QA GRA \A NA: VLA DAN JO VA NO VI]

NA U DA RU DE MO KRA TI JA I A U TO NO MI JA:A LEK SAN DAR PO POV

HO ]E LI SE NA PRA VI TI NO VA VLA DA JU ]A KO A LI CI JA:

GRAD SKA SKUP [TI NA NO VOG SA DA

Четвртак, 9. август 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 7www.kragujevacke.rs

Политика

Je di na za jed ni~ ka ta~ ka u po -li ti~ kim plat for ma ma svihpar ti ja u Sr bi ji je ste ja ~a welo kal ne sa mo u pra ve, ali ret -ko ko ja kon kret no ob ja {wa vako je bi nad le ̀ no sti bi le„spu {te ne“ na naj ni ̀ i ni vo

vla sti ili na ko ji na ~in bi se od vi- jao po stu pak pre no sa sred sta va op -{ti na ma i for mi ra we re gi o na uskla du sa U sta vom. Mo ̀ e se za kqu -~i ti da de cen tra li za ci ja i re gi o -na li za ci ja za ve }i nu po li ti ~a rapred sta vqa ju sa mo re ~i ko je ko ri steu kam pa wi jer do bro zvu ~e pro se~ nombi ra ~u u „u nu tra {wo sti“ dr ̀ a ve.

Po {to se po jam de cen tra li za ci -ja u Sr bi ji ko ri sti za svr he po li -ti~ kog mar ke tin ga, on pred sta vqane po zna ni cu za ve }i nu sta nov ni -{tva, {to je po ka za lo i is tra ̀ i va -we jav nog mwe wa u ra |e no pro {le go- di ne za po tre be Kan ce la ri je Na ci -o nal nog sa ve ta za de cen tra li za ci juRS. Dok taj pro ces bu de pred sta vqaosa mo slo gan u kam pa wi, ne }e bi ti nido voq no o zbiq no sti i po li ti~ kevo qe za su {tin sku de cen tra li za -ci ju, sa mim tim ni pra va de mo kra -ti za ci ja dru {tva ne }e bi ti do vr {e -na, a ona je ne op hod na za pri kqu ~e -we dr ̀ a ve E vrop skoj u ni ji.

Is ku stvo po ka zu je da dr ̀ a ve kaoSr bi ja, ko je i ma ju vi so ki ste pencen tra li zma, a kut no bo lu ju od par- to kra ti je i ko rup ci je u svim dru -{tve nim o bla sti ma, jer i po li ti~ -ke stran ke i ma ju svo je cen tra le,{to u zro ku je maw kom od go vor no stiu kom plet noj struk tu ri u pra ve, po -~ev {i od lo kal ne sa mo u pra ve. Ta ko -|e, zbog vi so kogste pe na cen tra -li zma i ne- sprem no sti dase pro me ni U s-tav, na za du ju e -ko nom ski raz -voj i `i vot nistan dard svihgra |a na, a po je -di ni po li ti ~a -ri u iz bor nojkam pa wi na no -se ne na dok na -di vu {te tu pro ce su de cen tra li za -ci je u bi ra ju }i jef ti ne po e ne pod- gre ja va wem stra ho va od ras tu ra wadr ̀ a ve, sta vqa ju }i znak jed na ko stiiz me |u de cen tra li za ci je i se pa ra -ti zma.

Sto ga smo za vi ri li u pro gra mepo li ti~ kih par ti ja da se u ve ri moko li ko je o vim or ga ni za ci ja ma za i -sta sta lo do de cen tra li za ci je vla sti.

Po zi ci ja pro pu sti la {an su

Kod stra na ka ko je su ~i ni le biv -{i sa stav Vla de vi di se ve o ma do bropo zna va we pro ble ma de cen tra li za -ci je, sto ga se na me }e pi ta we za {tosko ro ni {ta ni je u ~i we no da se tajpro ces u na pre di.

Ta ko u pro gra mu De mo krat skestran ke sto ji da se za la ̀ u za i stin -sku de cen tra li za ci ju vla sti u Sr bi- ji, ka ko u funk ci o nal nom ta ko i ute ri to ri jal nom smi slu, ali ta plat- for ma ne ob ja {wa va ko jim pu tem bise to ob i sti ni lo.

„[to su or ga ni ko ji do no se od lu -ke bli ̀ i gra |a ni ma, to je ve }a mo -gu} nost kon tro le, a i {an sa da }e od- lu ke bi ti pri me re ne po tre bi gra |a -na. Ta ko |e, de cen tra li za ci jom vla -sti i de le gi ra wem nad le ̀ no sti po -ve }a va se mo ti va ci ja qu di da u ~e -stvu ju u jav nim po slo vi ma, kao i wi- ho va od go vor nost za spro vo |e we od- lu ka“, sto ji u pro gra mu DS-a.

Sle de na vo di o to me ka ko se de mo -kra te za la ̀ u za u ki da we ad mi ni -stra tiv ne kon tro le nad pri vre dom,kul tu rom, na u kom i za a u to no mi jusvih dru {tve nih de lat no sti ko je suu sta wu da sa me or ga ni zu ju svo je po -slo ve, ali o sta je ne ja sno za {to to on -da ni su o ba vi li kao ve }in ska stran- ka na vla sti.

„DS je za {i ro ku a u to no mi ju. Lo -kal noj sa mo u pra vi tre ba pre pu sti -ti sve po slo ve ko je mo ̀ e u spe {ni -je ili pod jed na ko u spe {no da o ba vqakao i cen tral na vlast, po u zo ru e -vrop skih dr ̀ a va. Po kra ji na Voj vo -di na tre ba da u ̀ i va i stin sku a u to -no mi ju i da o ba vqa sve po slo ve ko -ji ni su u su prot no sti sa mo der no de -fi ni sa nom de mo krat skom dr ̀ a -vom“, na gla {a va ju de mo kra te.

Wi hov ko a li ci o ni part ner So ci- ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je zva ni~ noje od u sta la od svo je cen tra li sti~ kepro {lo sti, te se sa da za la ̀ e za „lo -

kal nu sa mo u pra vukao naj bo qu {ko -lu de mo kra ti jeko ja o mo gu }a vagra |a ni ma da di- rekt no u ~e stvu juu jav nim po slo -vi ma i re {a va jusvo je pro ble -me“.

„Re for ma lo -kal ne u pra ve tre- ba lo bi da imatri prav ca: de-

cen tra li za ci ju, de kon cen tra ci jujav nih o vla {}e wa i de le gi ra we ipri va ti za ci ja po je di nih jav nih slu -`bi u ci qu wi ho vog bo qeg funk ci -o ni sa wa i fi nan si ra wa.

Od no sno, po treb no je pre ne ti dr -`av ne nad le ̀ no sti lo kal nim sa -mo u pra va ma i da ti o vla {}e wa a gen- ci ja ma u me sto mi ni star stvi ma dapri bli ̀ e jav ne u slu ge gra |a ni ma“,na vo de so ci ja li sti.

Iz wi ho vog do ku men ta se ja sno vi -di da im po ve }a we bi ro krat skog a -pa ra ta ne pred sta vqa ve }i pro blempri li kom re {a va wa pi ta wa de cen -tra li za ci je, a kao i kod wi ho vih do -ju ~e ra {wih ko a li ci o nih part ne -ra, na me }e se pi ta we za {to ne {to

ni je pred u ze to pret hod ne ~e ti rigo di ne u o vim o bla sti ma.

Ta ko |e, je di no SPS u svo ju plat- for mu u vo di re fe ren dum i na rod -nu i ni ci ja ti vu kao sred stva za mak- si mal no u ~e stvo va we gra |a na u od -lu ~i va wu o po slo vi ma lo kal ne za jed- ni ce, {to je prin cip ko ji je EU od -ba ci la kao ne po tre ban i ne e fi ka -san. Po pu lar nost poj ma re gi o na li -zam ni je pre sko ~i la ovu stran ku, ta -ko da nam so ci ja li sti da ju svo je ra -ni je po zna to dvo zna~ je ove pro ble -ma ti ke, od no sno iz ne o bja {we nog ra-z lo ga u po zo ra va ju na se pa ra ti zampri li kom de cen tra li za ci je.

„Re gi o na li za ci ja no si po ten ci -jal ne pred no sti ar ti ku la ci je po seb- nih in te re sa, a lo ka ci je re sur sa,rav no mer ni jeg raz vo ja, de mo kra ti~ -no sti i flek si bil no sti i sto ko li -ko i o pa sno sti de su ve re ni za ci je,u slo ̀ a va wa ni voa u pra vqa wa, ra stabi ro kra ti je, lo ka li zma, se gre ga ci -je, kao i se pa ra ti zma ra znih vr sta.Sto ga se o pre de qe we SPS-a za pri- hva ta we re gi o na li za ci je te me qi napo tre ba ma sma wi va wa re gi o nal nihne jed na ko sti, na po di za wu e fi ka -sno sti i kva li te ta u pru ̀ a wu jav nihu slu ga“, is ti ~u so ci ja li sti.

Po pu li sti~ ki re gi o na li zam

Jo{ jed na stran ka ko ja ni je o do le -la pri ma mqi vo sti poj ma re gi o na -li za ci ja, pa ga je ~ak u vr sti la u svojna ziv, je su, na rav no, U je di we ni re- gi o ni Sr bi je, {i ra ko a li ci ja – na -sled nik G 17 plus. Na i me, ova gru pa -ci ja je vr lo de taq no u svom pro gra -mu o pi sa la ka ko bi tre ba lo da iz gle- da Sr bi ja sa se dam re gi o na, ali u iz -bor noj kam pa wi se ni je mo glo ~u tiod wi ho vih li de ra da po sto je }i U s-

tav u op {te ne pre po zna je re~ re gi -on, sto ga je ne mo gu }a mi si ja da se on~ak i de fi ni {e, a ka mo li for mi -ra. Za sa mu pro me nu U sta va po treb -na im je ne do sti ̀ na dvo tre }in skave }i na u srp skom par la men tu, a na -kon to ga do la zi re fe ren dum na ko- jem se i gra |a ni pi ta ju o tom ak tu.

Pro ces de cen tra li za ci je u pro- gra mu Li be ral no-de mo krat ske par- ti je, za ra zli ku od par ti ja kao {toje SPS, pred sta vqen je kao za u sta -vqa we dez in te gra ci je ze mqe, alini li be ra li ne u la ze u de ta qe o to -me na ko ji na ~in }e se to ob i sti ni -ti, o sim {to se de kla ra tiv no za la -`u za {i ro ku a u to no mi ju po je di niho bla sti.

„Pi ta we a u to no mi je za nas jepi ta we od go vor no sti. Gra |a ni maVoj vo di ne, San xa ka i ju ga Sr bi jemo ra se do pu sti ti pra vo spe ci -fi~ ne od go vor no sti ko je }e im o -mo gu }i ti da u pot pu no sti o stva ru -ju svo je spe ci fi~ ne in te re se u o -kvi ru re gi o nal ne ili po kra jin -ske a u to no mi je. Sa mo se tom vr stomslo bo de raz vi ja, a sa mim tim i ~u -va Sr bi ja.

Bez ob zi ra na et ni~ ku ili ver skupri pad nost, bez ob zi ra na pol i ra -su, bez ob zi ra na po li ti~ ko o pre de -qe we, sva ko ro |en u Sr bi ji u woj mo -ra vi de ti i i ma ti ve }u {an su ne gou dru {tvi ma u o kru ̀ e wu ili bi logde u sve tu“, is ti ~u li be ra li.

Mla da par ti ja sa sta rim li ci mapo li ti~ ke sce ne Sr bi je, Srp ska na -pred na stran ka, na pra vi la je plat- for mu ko ja po ka zu je da se ni su pre- vi {e u da qi li od ra di ka la od ko jihsu na sta li, ma kar {to se ti ~e de cen- tra li za ci je. Na i me, na pred wa cisma tra ju da se de cen tra li za ci ja mo -

`e re {i ti pre ko vi {ih na ci o nal -nih in te re sa.

„Mi gra ci o ni pri ti sak na re la ci -ji re gi o nal ni cen tri – glav ni cen- tri zbog o se }a ja ne za do voq stva ibes per spek tiv no sti mo gu se re {i tide fi ni sa nim na ci o nal nim in te -re si ma, uz ja snu po li ti ku rav no mer -nog re gi o nal nog raz vo ja, a kroz po -seb nu po mo} o nim lo kal nim sa mo -u pra va ma ko je i ma ju ja sne, o stva ri -ve i re al ne pla no ve raz vo ja. SNS }erav no mer nost u re gi o nal nom raz vo- ju o bez be di ti raz vo jem sa o bra }aj nemre ̀ e, po qo pri vre de, tu ri zma, te -le ko mu ni ka ci ja, i pra vil nog ras po- la ga wa pri rod nim re sur si ma“, na -vo de na pred wa ci.

S dru ge stra ne, o po zi ci o ne stran -ke kao {to su De mo krat ska stran kaSr bi je i Srp ska ra di kal na stran kane kri ju svo je cen tra li sti~ ke te ̀ we,i a ko i u wi ho vom vi |e wu dr ̀ a ve po -sto ji ja ka lo kal na sa mo u pra va.

„Za dr ̀ a }e mo o kru ge kao ad mi -ni stra tiv no-u prav ne ce li ne i op -{ti ne kao or ga ni za ci je lo kal ne sa -mo u pra ve. Ne op hod no je ra ci o nal nou jed na ~a va we op {ti na na o sno vubro ja sta nov ni ka ka ko bi se e fi ka -sni je stva ra la ma te ri jal na o sno va zafi nan si ra we funk ci ja lo kal ne sa -mo u pra ve i ka ko se to fi nan si ra weu ne kim slu ~a je vi ma ne bi vr {i lona ra ~un dru gih. Iz vr {i o ci o vihpo slo va sa mo bi u te ri to ri jal nomsmi slu bi li ve za ni za od re |e ne o -kru ge i op {ti ne, dok bi su {tin skibi li pod stvar nom nad le ̀ no {}ure sor nih mi ni star sta va“, ka ̀ u ra -di ka li.

Ma wak po ja {we wa pro ce sa de- cen tra li za ci je u stra na~ kim plat- for ma ma po ka zu je svu ne o zbiq nosti po li ti~ ku ne voq nost da se ta o s-no va de mo kra ti za ci je dru {tva ob i -sti ni. Sta tus kan di da ta za pri kqu -~e we EU, do bi jen na po prav nom is -pi tu, bi }e pro koc kan u ko li ko po li- ti ~a ri ne shva te da mo gu sa mo da od -la ̀ u de cen tra li za ci ju, ali ne i daje za u sta ve.

(List „De cen tra li za tor”)

АКЦИЈА ДО 31. AVGUSTA 2012.

AKCIJA „KOM[ILUK- udru`ite se,

mawe pla}ate prawe tepiha”

AKCIJA „PONEDEQAK - ni`e cene prawa

vozila

à Прање споља и унутра – 350 динара

à Дубинско прање, Прање мотора

à Прање тепиха 80 динара по 1квм

Ми трајемо,нама се верује!

Таковска 16, Телефони: 322 084, 318 130,

069 775 639

АУТОПЕРИОНИЦА

„ВОЈА“

26 година са вама

DRU GI PI [U: STRA NA^ KI PRO GRA MI DE MAN TU JU PO LI TI ̂ A RE

Sta tus kan di da ta za

pri kqu ~e we EU, do -

bi jen na po prav nom is pi tu,

bi }e pro koc kan u ko li ko po -

li ti ~a ri ne shva te da mo gu

sa mo da od la ̀ u de cen tra li -

za ci ju, ali ne i da je za u sta ve

”

Po li ti~ ke par ti je u Sr bi ji is ti ~u lo kal nusa mo u pra vu kao o snov nu je di ni cu za de mo -kra ti za ci ju dru {tva, ali wi ho vi li de ri ni {ta ne pred u zi ma ju da to bu de o stva re no

Is ku stvo po ka zu je da dr ̀ a ve kao Sr bi ja, ko je i ma ju vi so -

ki ste pen cen tra li zma, a kut no bo lu ju od par to kra ti je i

ko rup ci je u svim dru {tve nim o bla sti ma, jer i po li ti~ ke stran -

ke i ma ju svo je cen tra le, {to u zro ku je maw kom od go vor no sti u

kom plet noj struk tu ri u pra ve, po ~ev {i od lo kal ne sa mo u pra ve

”

Za {to ka ̀ e{ de cen tra li za ci ja, a mi sli{ na vlast

Nakon nedavne odlukeUstavnog suda komunalna preduze}avi{e ne}e smetidu`nicima daobra~unavaju zateznukamatu primenomtakozvane komformnemetode, kada se kamata uvek pridodajeglavnici, te se glavnica uve}ava sasvakim obra~unom.Udru`ewa potro{a~a}e od Vlade Srbijetra`iti da sepreispita iznos dugovawa gra|ana prema javnim preduze}ima, a komunalci misle daodluka ne}e imatiretroaktivno dejstvo,pa {to je oteto -osta}e oteto

Пише Александар Јокићевић

Уstavni sud je neustavnomproglasio takozvanu kom-formnu metodu obra~unakamate, poznatije kao ka-mata na kamatu, pa javna ikomunalna preduze}adu`nicima vi{e ne}e

mo}i obra~unavati po~ev od 27.jula, kada je odluka objavqena u„Slu`benom glasniku”.

Ako su se gra|ani ponadali,niko im ne}e vratiti „neustavno”uzete pare, jer je do tuma~ewa Us-tavnog suda, tako ka`u komunalci,sve bilo po zakonu. Organizacijepotro{a~a, koje su i iniciraleproveru ustavnosti, najavquju da }etra`iti od Vlade Srbije da sepreispita iznos svih dugovawagra|ana prema javnim preduze}ima.

Zanimqivo je, me|utim, da smood tri kragujeva~ka preduze}a do-bili razli~ite odgovore na pitawekoliko dugo obra~unavaju kamatu nakamatu.

U Privrednom dru{tvu „Cen-tar”, kome pripada „Elektro-{umadija”, ka`u da to traje sigurnodve decenije, dok u „Vodovodu”obja{wavaju da ovaj model obra~unaprimewuju od 2001. godine, odnos-no od dana stupawa na snagu Zakonao visini stope zatezne kamate.

U Javnom stambenom preduze}u,koje je zadu`eno za sistem objedi-wene naplate za grejawe, odvozsme}a, gra|evinsko zemqi{te, eko-lo{ku taksu i stambene usluge,tvrde da nikada nisu ni zara~un-avali kamatu na kamatu.

Ovog trenutka, dakle, jedino jejasno da komunalna preduze}a vi{ene}e smeti du`nicima da obra~un-avaju zateznu kamatu primenomkomformne metode, kada se kama-ta uvek pridodaje glavnici, te seglavnica uve}ava sa svakimobra~unom. Samim tim raste i ka-mata jer je ve}a i osnovica, pa sedugovawa nagomilavaju vrtoglavombrzinom.

Namere organizacijapotro{a~a

Da zamislimo situaciju da jemese~ni ra~un za struju 2.000 di-nara. Za docwu od mesec danaobra~unava se kamata od 1,9 odsto,koliko trenutno iznosi kamatnastopa koju je propisala Narodnabanka Srbije, i dug je 2.038 dinara.Slede}eg meseca, ako nema uplata,

8 КРАГУЈЕВАЧКЕ УЧетвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

Актуелно

prestaje da va`i danom objavqi-vawa u „Slu`benom glasniku” Re-publike Srbije.

- Odluka je objavqena 27. jula, paskre}emo pa`wu svim javnim ijavno komunalnim preduze}ima,kao i svim subjektima koji se baveobra~unom zatezne kamate, da sekomformna metoda vi{e neprimewuje kao metod obra~una.Ipak, od Vlade Srbije udru`ewapotro{a~a }e tra`iti da se zbogovakvog obra~una preispita iznosdugovawa gra|ana prema javnimpreduze}ima, po{to su nezakoni-to zara~unavala zateznu kamatu,kategori~an je Jovanovi}.

Najavquju se ~ak i zahtevi zapovra}aj novca. Zoran Nikoli},predstavnik Organizacije po-tro{a~a Kragujevca i potpresednikNacionalne organizacije potro-{a~a Srbije, ka`e da iako trebao~ekivati da }e zakonodavac reago-vati po osnovu ove odluke i da }everovatno do}i do promene Za-kona o visini stope zatezne kamate,ve} sada se ukidawem konformnogmetoda obra~una name}e na~in nakoji se zatezna kamata obra~unavaod 27. jula 2012. godine.

- Zatezna kamata se i daqeutvr|uje na isti na~in i periodva`ewa, to je mese~ni nivo, alivi{e ne postoji obra~un kamate nakamatu, odnosno kamata se obra~un-ava na osnovni dug, a ne na duguve}an za prethodno obra~unatu ka-matu, ka`e Nikoli}.

On, me|utim, ide i korak daqe:-Glavno pitawe jeste kako vrati-

ti novac koji je na takav na~in uzetpotro{a~ima?

To prakti~no zna~i da trebapodneti zahtev za povra}aj novca zasvaki slu~aj ponaosob, odnosnonakon ove odluke Ustavnog suda, sva-ki potro{a~ ima zakonsko pravo dazatra`i povra}aj svog novca koji sumu JKP i druga pravna lica naovakav na~in naplatila.

Linearni obra~un kamate

U javnim i komunalnim pre-duze}ima ka`u da }e svakakopo{tovati odluku Ustavnog suda,

dug i ve} obra~unata kamata, dak-le 2.038 dinara, iznova se uve}avaza 1,9 odsto.

Zbog toga se de{avalo da spo-razumi o otplati duga koje pot-pisuju gra|ani ne mogu uspe{no dase sprovedu, po{to du`nici stal-no otpla}uju samo kamatu, ka`emr Jovan Jovanovi} iz Centra zaza{titu potro{a~a „Forum”, do-daju}i da se odluka Ustavnog sudaodnosi samo na javna i komunalnapreduze}a, ali, na `alost, ne i nabanke.

Predstavnici potro{a~apodse}aju da je Ustavni sud 12.jula utvrdio da odredbe Zakona ovisini stope zatezne kamate u delukoji glasi „primena komformnemetode” za obra~un zatezne kamatenije u saglasnosti sa Ustavom i

zbog velikog broja du`nika ipotrebe da se za nekoliko danadostavi oko 3,5 miliona ra~unakupcima, kao i zbog slo`eneizmene softverskih programa, nijemogu}e u kratkom roku primenitinovi na~in obra~una te kamate.

Zbog toga }e distribucije EPS-a julske ra~une dostaviti bezobra~unate kamate za posledwimesec. Kamata na zaostali dug bi}eobra~unata i iskazana u ra~unimau narednom periodu”, ka`e se usaop{tewu EPS-a.

A {ta ka`u u kragujeva~koj„Elektro{umadiji”, „Vodovodu” iJavnom stambenom preduze}u?

U saop{tewu EPS-a je svere~eno, tvrdi Zoran Tasi} iz Di-rekcije za trgovinu elektri~nomenergijom PD „Centar”, nagla{ava-ju}i da treba re}i gra|anima da,iako na julskom ra~unu ne}e bitikamate, ona ne}e biti opro{tena.

Kolika je razlika u novcu koddu`nika sa ovim i onim obra~unomkamate? Pokazalo se da je nemogu}e„dobiti” ra~un u ovom momentu.

- Kompjuterski program tek tre-ba da se prilago|ava linearnomobra~unu kamate. Treba uraditi100.000 obra~una za PD „Centar”,preko tri miliona za ceo EPS.Obra~uni sa iskazanom kamatom }ese najverovatnije pojaviti u sep-tembru, sa potro{wom za avgust i

kamatom na ostali dug,navodi Tasi}.

U„Vodovodu” MilkaSlavkovi}, direktorka Di-rekcije finansijsko-ekonomskih poslova, ka`e:

- Obra~un kamate je biopo komformnoj metodi jerje tako i bilo propisano za-konom, a od 27. jula bi}eobra~unavana po prostomra~unu. Na mese~nom nivoukamata obra~unata kom-formnom metodom i pros-tim ra~unom je identi~na,tek ukoliko se ne pla}anekoliko meseci, dug raste.Te{ko je sada porediti teobra~une. Ovog trenutkaspremamo program zaobra~un kamate po novojmetodi.

Zvonko Banovi}, direk-tor pravnih poslova „Vo-dovoda”, dodaje da je kom-forna metoda bila pred-vi|ena Zakonom o visinistope zatezne kamate 2001.godine i od tog trenutka je

i primewivana. Pre toga kod docwese obra~unavao rast cena na malo,uve}an za 0,5 odsto.

S druge strane, Javno stambeno

ali ona ne va`i retroaktivno isamim tim ve} obra~unata dugov-awa gra|ana ne mogu retroaktivnoumawivati. U „ElektroprivrediSrbije” u petak je odr`an pro{i-reni sastanak nakon ~ega jeprosle|eno saop{tewe za javnost:

„Privredna dru{tva za dis-tribuciju elektri~ne energije pos-tupi}e, kao i uvek, u skladu sa za-

ШТА ЈЕ САОПШТИО УСТАВНИ СУД

Ustavni sud se nije izjasnio o tome da li du`nicikojima je do sada obra~unavana kamata na kamatuimaju pravo na povra}aj tako napla}enog duga, ve}se u odluci samo konstatuje da „~lan 3, stav 1 Zakonao visini stope zatezne kamate (iz 2001. godine)prestaje da va`i danom objavqivawa odluke uSlu`benom glasniku“.

Ustavni sud je utvrdio da je zakonodavacprekr{io granice i sadr`inu svojih ovla{}ewapropisanih Zakonom o obligacionim odnosima ida ne postoji odgovaraju}i pravnovaqani ustavnii zakonski osnov za primenu komformne metode u

obra~unu zatezne kamate.„Sud ocewuje da se osporenom regulativom

povre|uje i ustavno na~elo zabrane diskrimi-nacije po bilo kom osnovu i jednakosti svih predUstavom i zakonom i da se kroz obra~un zatezne ka-mate ne mo`e konstituisati poverio~evo pravo nanaknadu {tete u ve}em iznosu od stvarne {tete. Usuprotnom, zakonska zatezna kamata bi se od pret-postavqene {tete transformisala u nov~anu kaznu~ija visina znatno prema{uje pretrpqenu stvarnu{tetu zbog du`nikove docwe“, navodi se u odluciUstavnog suda.

Kamata ne mo`e biti nov~ana kazna

Slavoqub Jeli}: Po-

{to nismo `eleli

da dodatno optere}ujemo

gra|ane, na dug za objedi-

wenu naplatu komunalnih

usluga obra~unavana je „obi-

~na” kamata, a do po~etka

2011. godine kamate nije ni

bilo

”

Zoran Nikoli}: Glavno pi-

tawe je kako vratiti novac

koji je uzet potro{a~ima. Prak-

ti~no, svaki potro{a~ ponaosob

trebalo bi da podnese zahtev na po-

vra}aj jer posle ovakve odluke Us-

tavnog suda na to ima pravo

”

UKINUT MODEL KAMATA NA KAMATU ZA KOMUNALNE DUGOVE

Sada neustavno, ggooddiinnaammaa - po zakonu

Ilustracija Goran Milenkovi}

konom i odlukom Ustavnog sudaSrbije u vezi sa neustavno{}uodredbe Zakona o visini stope za-tezne kamate.

Kamatu na ka{wewe u naplatira~una za utro{enu elektri~nuenergiju EPS }e obra~unavati pre-ma metodi prostog interesnogra~una, to jest, linearnimobra~unom kamate.

Na sastanku direktora, pred-stavnika pravnog saveta EPS-a istru~waka za informacionetehnologije, konstatovano je da

preduze}e za sistem objediwenenaplate, kako tvrdi direktorSlavoqub Jeli}, nikada nijeobra~unavalo kamatu na kamatu.Uvek je bio prost ra~un, ako je, naprimer, zadu`ewe za maj 1.000 di-nara, za mesec dana docwe kamataje 19, u junu gra|anin se opet du`isa 1.000, a ne 1.019 dinara.

- Takav je bio dogovor sa gradom,nismo `eleli dodatno da optere-timo gra|ane. Ina~e, za SON se ka-mata obra~unava tek od januara2011. godine, pre toga je nije bilo.Jasno je da je svakom preduze}uvi{e odgovarala kamata na kamatu,a najboqe i za preduze}e i zapotro{a~e je kada nema du`nika,kada se pla}a u roku, ka`e Jeli}.

On je, za razliku od drugih,poredio komfornu i linearnumetodu:

-Na primer, jedan od potro{a~aza dug od januara 2011. do kraja julaove godine komfornom metodomobra~una kamate duguje 7.363 di-nara, a prostim interesnimra~unom 6.276 dinara.

Od 1. avgusta nekimaod radnika privremeno zaposlenih prekosindikalne zadrugenisu produ`eni ugovori o radu, ali im se duguju i zarade od po~etka ove godine. Pitawe je{ta }e biti i sa ostalima primqenimna ovaj na~in, po{to se wihove plate finansiraju iz sopstvenih sredstava Klini~kogcentra, a on para nema

Пише Јаворка Станојевић

Кlini~ki centar, koji jeposledwe dve godineuhlebio poprili~anbroj radnika ( pri~a seo dve stotine) za ~ijeplate dr`ava nijeobezbedila sredstva,

nije obnovio ugovore sa vi{komradne snage. Zbog toga se, od prvogavgusta, ne{to vi{e od dvadesetradnika, anga`ovanih prekosindikalne zadruge, na{lo na uli-ci.

Iako bi se reklo da nema ni~egspornog u tome da se, zbogprestanka potrebe za obavqawemprivremenih poslova, ne produ`iugovor sa nepotrebnim radnicima,postoji „sitnica” koja baca senkuna ovaj postupak. Klini~ki centar,naime, ovim qudima, od po~etkagodine, do momenta kada im jesaop{teno da su nepotrebni, nijeplatio ni jedan jedini dinar!Istina, obe}ana im je isplatasvih zaostalih zarada, ali oni,zbog duboke rupe u blagajni Centra,strepe da }e ostati kratkih ruka-va. Ne te{i ih ni {to je obe}awepreto~eno u formu „odgovaraju}egpravnog akta”, ni to {to su, krajempro{le nedeqe, na wihove ra~unelegle pare za jednu od sedam zara-da koje im KC duguje, jer ne veru-ju da }e novac, koji je mesecima ne-dostajao, odjednom odnekud sti}i.

Zbog toga su proteklu nedequproveli obijaju}i pragove ad-vokata, gradskih pravnih savet-nika, inspekcijskih slu`bi. Svu-da su nai{li na isti odgovor -imaju pravo da tra`e {ta im pri-pada, ali tek kada pro|e rok ukome im je KC, odnosno zadrugapreko koje su radili, obe}ala po-ravnawe ra~una.

Velika nenapla}enapotra`ivawa

Kako su se ovi qudi, uglavnompomo}ni radnici, za koje u KC-u,ka`u da su „vredno i uspe{noradili”, na{li u situaciji da zasvoj rad mesecima ne dobiju niprebijenu paru i, pride, „{ut kar-tu“?

Okretawe glave od same pomis-li na odgovornost rukovodstvuKlini~kog centra i ovog putaomogu}ava najpoznatije op{temesto na{eg zdravstva - nesta{icanovca izazvana nenaplativim po-tra`ivawima. U odgovoru napitawa na{e redakcije informa-tivna slu`ba KC-a, naime,obja{wava da je anga`ovawe rad-nika preko zadruge ra|eno na baziostvarenih sopstvenih prihoda iz2011. godine i wihove projekcije

posle ukidawa prakse da se uslugeobavqene mimo liste ~ekawaposebno napla}uju i uvo|ewa prin-cipa da se Domu zdravqa, koji imasvoje laboratorije i rendgen, ne uz-ima novac za laboratorijske i di-jagnosti~ke usluge, nije ostalomnogo na~ina da se zaradi.

Prema onome {to pi{e u dopisukoji smo dobili iz KC-a „radanga`ovanih preko Sindikalnezadruge finansira se iz sop-stvenih prihoda ostvarenih natr`i{tu, pru`awem usluga iz de-latnosti Klini~kog centra, koje nepadaju na teret obaveznog zdra-vstvenog osigurawa, odnosnonapla}uju se po punoj ceni. Tu sui prihodi od zakupa, klini~kihispitivawa, prodaje sekundarnihsirovina i sli~no”.

Bez odgovornosti

Iz ~iwenice da zadrugari sedammeseci nisu dobili ni dinar jas-no je da KC nije zaradio dovoqno,ali nije jasno da li je neko ko za toprima platu to trebalo da pred-vidi i ima li iko ose}aj odgov-ornosti zbog ovog prera~unavawa.Iz ugla menaxmenta KC-a pitaweodgovornosti za sada ne postavqa,jer nije u~iweno ni{ta nezakoni-to.

- „Ne postoji bilo kakav prob-lem u vezi sa radno anga`ovanimlicima preko zadruge. Zadrugarisu vredno i uspe{no radili i KCKragujevac `ali {to je prinu|enda ne obnovi ugovore sa zadru-garima. Bi}e u~iweni dodatni na-pori da se naplate potra`ivawaKC-a od neplati{a i omogu}i nas-tavak rada zainteresovanim zadru-garima, jer su zaista potrebni”,pi{e u dopisu koji smo dobili,KC-a .

Osim {to je ovo prawe rukuvrlo elegantno, veoma je verovat-no da mnogi imaju stomak da gaprogutaju i svare. Jer, ovo je upravoona slika manipulisawa strahomi o~ekivawima o~ajnika koji, zbogbojazni da }e se na}i na ulici inade da }e ih savestan odnos pre-ma poslu preporu~iti za trajno uh-lebqewe, }utke prazne lopate,~iste toalete, neguju nepokre-

za 2012. To je, ka`u u~iweno jer„realno postoji velika potrebaza zapo{qavawem dodatnog brojaradnika”. Ono „ali“ koje je pok-varilo sre}u zadrugarima je tako|erealno stawe da veliki broj ko-risnika nije blagovremeno, ili ucelosti, platio svoje obaveze pre-ma KC-u.

Tako, nenapla}ena potra`ivawaod Zdravstvenog centra Aran|elo-vac iznose oko 750 hqada dinara,od Vojno ra~unovodstvenog cen-tra potra`uju vi{e od milion, odMUP-a Kragujevac 654 hiqade,Vi{i sud u Kragujevcu duguje vi{eod milion i po dinara, a Osnovnisud 2,4 miliona.

U KC-u ka`u da i najve}i prob-lem predstavqa nenaplativostizvr{enih zdravstvenih uslugaprivatnim neosiguranim lici-ma, koji je dostigao iznos ve}i od25 miliona, a ta potra`ivawanisu utu`ivana, budu}i da se po-jedina~no radi o relativnom mal-im iznosima, a KC bi imao nes-razmerno visoke tro{kove, uz maluizvesnost naplate. Zbog svega nave-denog kasnilo se sa izmirivawemobaveza, ka`e se u dopisu koji namje stigao kao odgovor.

No, ~ak i da je ne{to od toganapla}eno, stoji ~iwenica da sepotra`ivawa za usluge neosigu-ranim pacijentima KC-a nisumogla koristiti za plate, jer tasredstva idu na ra~un Fondazdravstvenog osigurawa koji ondaKC-u daje pare za zarade, ali samoradnika koji ulaze u dozvoqenukvotu. Kako zadrugari ne spadaju ugrupu onih ~ije plate finansiradr`ava, nego ih KC obezbe|uje izsopstvenih prihoda, zna~i da senije moglo ni ra~unati na taj no-vac. Ni druga nenapla}ena po-tra`ivawa na koja se KC pozivanikada ranije nisu kori{}ena zazarade nego su bila usmeravana uinvesticije.

Dakle, pla}awe radnikaanga`ovanih na privremenimposlovima trebalo bi da se obezbe-di iz drugih sopstvenih izvora. Gdesu ti izvori mnogima koji rade uovoj instituciji nije jasno, jer

ju. Iako ga uku}ani dr`eu tajnosti trag koji vodido radnog mesta gospo|ekoja je, u ima zadruge,potpisala papir kojimse zadrugarima garan-tuje isplata zaostalihpotra`ivawa vodi, gle~uda, u Klini~ki cen-tar! Tamo saznajemo da`ena koja, uprkos tome{to weni bli`wi tvrdeda nema veze sa zadru-gom, potpisuje dokumen-ta u weno ime, radi napetom spratu kao slu-`benica i da se i wenaplata finansira izsredstva koje KC samzara|uje. Ko je wu anga-`ovao i da li ovde imasukoba interesa pitaweje na koje drugi morajudati odgovor.

Na pitawe za{to jeKC, kod tolikih om-ladinskih zadruga, oda-brao ba{ ovu sindi-kalnu kojoj je te{ko u}iu trag, dobili smo odgov-or da „nisu prona{lipodatke da postoji ve}ibroj sindikalnih zadru-ga”. [ta zna~i ovakavodgovor i da li se u we-mu mo`e naslutiti ba-hatost svako sam mo`eda procewuje, ba{ kao{to ima pravo da pitako pla}a cenu.

A ceh bi vaqalo is-postaviti, po{to je sva prilika daneko ne zara|uje platu koju prima.Jer, da svako radi ono za {ta jepla}en ne bi se dogodilo da uztvrdwu da je „Sindikalna zadrugauredno registrovana kod APR-ana adresi navedenoj u ugovoru” izinformativne slu`be KC-a nestigne i obja{wewe da je pomenu-ta zadruga, koju ~ak ni pot-predsednik Upravnog odbora KCDejan \okanovi} ne mo`e ta~no dalocira, registrovana za delatnostnestandardne trgovine na veliko!Mogu}e da trgovina zapravosu{tina posla kojom se zadrugabavi u KC-u po{to, ako je verovatipri~ama, trgova~ki biznis, kojifunkcioni{e po principu ja tebiti meni, ovde cveta.

Odgovori na pitawa - ko prof-itira, ko pla}a ra~un, ko je mon-eta za potkusurivawe stoje iza

tne…~ak i kada ne dobijaju platu.Zbog toga se ne usu|uju ~ak ni dapitaju za{to se kola lome ba{preko wihovih le|a i za{to mawakpara ne ose}aju oni koji mese~nozarade koliko oni za godinu. Zbogstraha i nade nemaju hrabrosti dajavno progovore sve dok ih neodbace, tap{u}i ih po ramenu.Zbog toga {to se `ale tek kada imistekne ugovor ni inspekcija nemo`e da ih za{titi, jerprestankom radnog anga`ovawaprelaze u nadle`nost sudstva, gdeje isterivawe pravde sporo iskupo.

Nude}i utehu iz KC-a obe}ava-ju da }e sva potra`ivawa zadruge zazaostale plate zadrugara biti pod-mirena, ali mogu i da ni{ta nepreduzmu, jer ovi qudi, na krajukrajeva, i nisu wihova briga. For-malno gledano, obaveza da brine opla}awu wihovog rada u na-dle`nosti je zadruge koja ih jeanga`ovala.

Gde je zadruga

Kako im poslodavac nije KCnego zadruga „Sindikatos”, zadru-gari sada moraju kucati na wenavrata. Problem je, me|utim, {tovrata nema. Ako pokucate na ona naadresi koja stoji u ugovoru, na}i}ete Regionalno povereni{tvosindikata „Nezavisnost“. Jedino{to tu mo`ete saznati je da jezadruga pre pet, {est godina os-novana pod okriqem sindikatakako bi se pomoglo ~lanstvu kojeostane bez posla. Poslove je, ka`u,nedavno preminuli poverenikDragan Rani} obavqao u svojojku}i, uz pomo} }erke za koju mis-le da bi mogla biti upu}ena uproblematiku vezanu za neizmi-rene obaveze prema radnicimakoji su radili u KC-u.

]erke, kao i zadruge, nema nigde.Kod ku}e nequbazno odbijaju da po-mognu pozivaju}i se na gra|anskaprava koja ih obavezuju da odgo-varaju samo policiji. Jedino {tosaop{tavaju je da je poslove okozadruge vodio pokojni Dragan i da}erka, od 2011. godine, radi nadrugom mestu koje, kao ni broj mo-bilnog telefona, ne ̀ ele da otkri-

Четвртак, 9. август 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 9www.kragujevacke.rs

Наличја

SUDBINA PRIVREMENO ZAPOSLENIH U KLINI^KOM CENTRU

I bez posla i bez plata

BEZ POSLA OSTALI UGLAVNOM POMO]NI RADNICI

politi~kih barijera, nedore~enihzakona i dubokih korena korupci-je koja obilato buja u na{emzdravstvenom sistemu.

Na wih, verovatno, ne}e odgo-varati sada{we rukovodstvo po{topoliti~ka opcija koja ga je us-toli~ila vi{e nije u igri. Izlaz}e morati da tra`i naslednici ko-jima }e u deo, najpre, zapasti da seoslobode, s konca i konopca dove-denih, radnika koje je nemogu}epla}ati. To ne}e biti novost, jerje sli~nu stvar uradio prethodnidirektor Radomir Pavlovi} kojije, odmah po preuzimawu du`nos-ti, otpustio 300 prekobrojnih.Kome bi ta neprijatna du`nostsada mogla zapasti jo{ uvek se nezna, ali pouzdani izvori pri~ajuda bi to mogao biti dekan Fakul-teta medicinskih nauka, prof. drNeboj{a Arsenijavi}. Potezu kojiqude ostavqa bez posla se, naravno,ne treba radovati, ali treba re}ida veliki broj zaposlenih u KC sarado{}u prima vest o mogu}emdolasku profesora Arsenijevi}a,jer veruju da ima dovoqno ~vrsturuku da na~ini bolne rezoveneophodne da bi KC mogao da oz-dravi.

10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

Нa tu ri sti~ koj ma pi Sr- bi je Kra gu je vac ni ka dani je i mao bog zna ko li koza pa ̀ e no me sto. Me |u -tim, po da ci ov da {weTu ri sti~ ke or ga ni za -ci je ka ̀ u da se iz go di -

ne u go di nu broj qu di ko ji do la zi upo se tu gra du na Le pe ni ci stal no po -ve }a va. Sa mo u pr vih {est me se ciove go di ne broj tu ri sta je, u od no suna i sti pe rid la ni, po ras tao za 16od sto.

Glav nu za slu gu za po rast bro ja go -sti ju sva ka ko ima „Fi jat”. I ta li -jan ska fa bri ka do ve la je svo je qu -de iz To ri na, i ni ci ra la do la zakdru gih ma wih po go na i o ̀ i ve lata ko zva ni po slov ni tu ri zam. Me |u -tim, ne sa mo da je do ve la stran ce ugrad ve} je i ov da {we qu de „na te ra -la” da po raz mi sle ka ko da na wi maza ra de.

Ho tel ski ka pa ci te ti u gra du ni -ka da ni su bi li ve li ki. Uz ho te le„Kra gu je vac”, „[u ma ri ce”, „Ze len -go ru”, „Sta ri grad”, do pre go di nuda na po sto ja lo je jo{ neko li ko ma -wih o bje ka ta za sme {taj, a on da su,do la skom pr vih I ta li ja na, u svimde lo vi ma gra da po ~e li da ni ~u ma -li pan si o ni. Po je di ni Kra gu jev -~a ni pre ra di li su ~ak i svo je po ro- di~ ne ku }e i na -pra vi li so be ilia part ma ne na me -we ne sme {ta ju go -sti ju na ne ko li koda na ili na du ̀ e.

Ve }i na vla sni -ka o vih ma lih o b-je ka ta za sme {tajne kri je da im jepr va mi sao pri li -kom u pu {ta wa u o -vaj po sao bi la da}e za ra di ti na I -ta li ja ni ma ko ji uKra gu je vac do la zera di po sla. De si loim se, me |u tim, su -prot no - go sti suim u glav nom qu diiz Sr bi je i re gi o -na. To mo ̀ e da zna -~i sa mo jed no: daov da {wi tu ri sti~ ki po sle ni ci la -ko mo gu u spe ti i gra ju }i i na ne kudru gu kar tu, a ne sa mo na „Fi jat”.

Sve vi {e ma lih pan si o na

U ku ca va wem sa mo dve re ~i, „Kra -gu je vac sme {taj”, u Gugl pre tra gu ve}na pr voj stra ni ci zna ti ̀ eq nik }e,po red saj to va ov da {wih ho te la i Tu -ri sti~ ke or ga ni za ci je, la ko pro na -}i jo{ naj ma we de se tak po nu da zasme {taj. Oni ko ji ̀ e le ho tel sku u -slu gu i pun pan si on za to za do voq -stvo mo ra }e da pla te od tri do pethi qa da di na ra po da nu. Me |u tim,oni ko ji na me ra va ju da pro |u jef- ti ni je pre no }i {te la ko mo gu pro -na }i i za sve ga hi qa du di na ra. U po -nu di su so be sa ku pa ti lom, sa ma~ -ki ho te li u ko ji ma tu{ i to a let de -li po ne ko li ko so ba, ali i a part -ma ni kom plet no na me {te ni, sa ka -blov skom te le vi zi ji jom, vaj les in- ter ne tom i par king me stom pri de.

Kra gu jev ~an ka Mir ja na Ve so vi}go sti ma nu di tri ma la, sa u ku som

na me {te na a part ma -na u U li ci Lo le Ri b-a ra. U o vaj po sao kre -nu la je pro {le go di -ne, kao i mno ge we neko le ge, na da ju }i sego sti ma iz I ta li -je.

- Naj pre smo ove a -part ma ne o pre mi liza stu den te, ali mo -ram da pri znam dani smo bi li za do voq ni tim po slom.On da smo se su prug i ja, vi dev {i dau gra du ima sve vi {e I ta li ja na,pre o ri jen ti sa li na iz da va we tu ri -sti ma. Me |u tim, evo go di nu i po da -

na ko li ko ra di moni smo i ma li go -sti ju iz I ta li je.Naj ~e {}e nam kaokli jen ti do la zepo slov ni qu di izSr bi je i re gi o na,ali i mla di qu di.Mla |i go sti su tuu glav nom ka da su ugra du ne ke ma ni -fe sta ci je. Naj vi -{e po zi va i ma lismo za vre me „Ar -se nal fe sta”.

Za do voq na sampre sve ga zbog ~i -we ni ce da nam sego sti vra }a ju, tomi je na ne ki na -~in ga ran ci ja dasmo kre nu li upra vom sme ru. Na -

me ra va mo i da pro {i ri mo ka pa ci -te te za jo{ je dan a part man, ali i daod lo ka la u ko me nam se na la zi pro- dav ni ca de ~i je o bu }e na pra vi mo re- cep ci ju, od no sno kom ple tan o vajpro stor pre u re di mo kao ma li pan- si on, ka ̀ e Mir ja na Ve so vi}.

U po sao sa iz da va wem a part ma nane dav no se u pu stio i du go go di {wiu go sti teq I van Gli {o vi}. U svo jojpo nu di ima dva kom plet no o pre -mqe na ~e tvo ro kre vet na a part ma -na.

- U po sao sam kre nuo pre tri me -se ca. Po red no }e wa, nu di mo i u slu -gu dnev nog od mo ra. Pr ve go ste i maosam za vre me „Strip kon fe ren ci je”u Do mu o mla di ne. I ja sam se, mo ramda pri znam, na dao go sti ma iz I ta -

li je, ali vi dim da se zasme {taj ras pi tu ju u glav -nom qu di iz Sr bi je ko ji ov de do la -ze na ne ko li ko da na zbog po sla iliza ba ve, pri ~a Gli {o vi}.

Svo ju {an su u I ta li ja ni ma vi dei u „[u ma di ja saj mu”. Dav no u ga {enmo tel iz nad re sto ra na „Je ze ro”, uko me su ne ka da u glav nom bo ra vi lispor ti sti pri li kom go sto va wa uKra gu jev cu, o vih da na se u ve li ko re -no vi ra.

- Sva ka ko da smo u ovu in ve sti -ci ju u {li zbog sve ve }eg pri li va go -sti ju ko ji u grad do -la ze zbog „Fi ja ta”,me |u tim, ima i svevi {e tu ri sta ko jido la ze iz dru gih ra-z lo ga - sport skih iza bav nih ma ni fe -sta ci ja. ^i we ni caje da grad u o vomtre nut ku ne ma do vo-q no sme {taj nih ka- pa ci te ta i to je ve- li ka {an sa. Mo tel„Je ze ro” }e i ma tide set dvo kre vet nihso ba i dva a part ma -na, a u slu ga }e bi tina vi so kom ni vou,po {to po red no }e -wa mo ̀ e mo da po nu -di mo kom plet nu u s-lu gu. I re sto ran je ne dav no re no -vi ran, ka ̀ e Ne boj {a Ste fa no vi},u prav nik re sto ra na „Je ze ro”.

Ho te li pu ni

Da su sme {taj ni ka pa ci te ti Kra -gu jev ca da le ko od op ti mal nih po tvr -|u ju i is ku sni ho te li je ri. Le to je,po re ~i ma Mi lo sa va Pan to vi }a,di rek to ra ho te la „Kra gu je vac”, ne -ka da bi lo „mr tva se zo na”, a o vih da -na sve so be u o vom o bjek tu su pu ne.

- Ra ni je je pra vi lo bi lo da po p-u we nost za vre me let wih me se ci nebu de ve }a od 30 od sto. Sa da se pro -sek po peo na 70 pro ce na ta. I sta si -ta u ci ja bi la je kod nas, ali i u ho -te li ma „[u ma ri ce” i „Ze len go ra”.Da nas smo u si tu a ci ji da u po je di -nim mo men ti ma ne mo ̀ e mo da i za -|e mo u su sret svim zah te vi ma. Za„Fi jat” je po slom tre nut no ve za nooko 2.500 I ta li ja na. Oni ko ji ov debo ra ve kra }e od me sec da na u glav -

nom od se da ju u ho te li ma, a u gra duih ne ma do voq no, pa su mno gi odwih pri nu |e ni da sme {taj tra ̀ e uPa ra }i nu, ̂ a~ ku i gra do vi ma u o ko -li ni.

Pret hod nih go di na ho tel ski ka- pa ci te ti u Kra gu jev cu bi li su po -pu we ni sa mo u ma ju, za vre me \ur -|ev dan skih sve ~a no sti ko je or ga -ni zu je grad, i u ok to bru, ka da je ov -de do la zio ve li ki broj stra nih de -le ga ci ja. Si tu a ci ja se, me |u tim,

me wa. Tu ri sti ko jido la ze u Kra gu je vacna pr vom me stu su tuzbog po sla. Dru gi ra-z log su ra zli ~i te ma -ni fe sta ci je, {to za -bav ne, {to sport ske,pa kul tur ne, me |u -tim, grad ima ve li kipo ten ci jal ko ji do sa -da ni je bio i jo{ u vekni je is ko ri {}en. Tosu i lov ni tu ri zam,krat ke po se te, pa ise o ski tu ri zam, nasve mu to me tre ba ra- di ti ka ko bi smo pri -vu kli {to vi {e go -sti ju, ob ja {wa va Mi -lo sav Pantovi}.

Na po slu pri vla -~e wa {to ve }eg bro jago sti ju u por no ra diov da {wa Tu ri sti~ kaor ga ni za ci ja. Po -sled wih ne ko li ko go- di na u ra |e no je mno- go to ga. Kra gu je vac je

do bio tu ri sti~ ku sig na li za ci ju,je di ni je grad sa pro sto ra Bal ka nako ji je van E vrop ske u ni je a na la zise u vo di ~u za sta ̀ i ste EU, or ga ni -zo van je i ve li ki broj se mi na ra zatu ri sti~ ke rad ni ke, na ve li kombro ju saj mo va u Sr bi ji, ali i i no -stran stvu, pred sta vqe na je po nu dagra da i o ko li ne. I pak, po re ~i maSne ̀ a ne Mi li sa vqe vi}, di rek -tor ke Grad ske tu ri sti~ ke or ga ni -za ci je, jo{ mno go to ga tre ba u ra di -

ti.- I sti na je da se

iz go di ne u go di nubroj tu ri sta po ve -}a va. Sa mo za pr vih{est me se ci ove go- di ne grad je po se ti -lo 17.753 tu ri sta,od to ga 56 od sto izi no stran stva. U od -no su na pr vih {estme se ci pro {le go- di ne broj tu ri stapo ve }ao se za 16 od -sto, a u od no su na2010. za go to vo tre -}i nu. I broj no }e waje u ve }an za 41 pro- ce nat. I pak, jo{ pu -no to ga tre ba u ra -di ti da bi Kra gu je -

vac raz vio sve svo je po ten ci ja le.Ono {to nam je, iz me |u o sta log,

na me ra je da se u sa rad wi sa ov da -{wim tu ri sti~ kim a gen ci ja ma po -za ba vi mo ta ko zva nim re cep tiv nimtu ri zmom, od no sno o smi sli mo po -nu du ko ja }e qu de sa stra ne pri vu -}i da do la ze u Kra gu je vac. U o vommo men tu to ne ra di ni jed na ov da -{wa tu ri sti~ ka a gen ci ja.

Jed na od i de ja je i da tu ri sti maiz dru gih de lo va Sr bi je po nu di mota ko zva ni „si ti brejk”, od no sno o -smi {qen pro gram vi kend bo rav ka ugra du. Sva ka ko je da po se ti o ci Kra -gu jev ca na pr vom me stu do la ze zbogpo sla, a za tim i zbog ra zli ~i tih ma -ni fe sta ci ja, me |u tim, grad bi svo- jom tu ri sti~ kom po nu dom tre ba loda se o ri jen ti {e i na po se ti o ce ko -je za ni ma i sto ri ja i kul tu ra. Tu, presve ga, mi slim na pro fi li sa we gra- da kao za vi ~a ja mo der ne Sr bi je ipro gra ma ko ji bi ta kvim tre ba lo daga pri ka ̀ u. O sim to ga, tre ba lo bi ida ov de vra ti mo eks kur zi je ko jih jepo sled wih go di na sve ma we, ob ja -{wa va Sne ̀ a na Mi li sa vqe vi}.

I pak, pred u slov za do la zak tu r-i sta je po sto ja we a de kvat nog sme -{ta ja ko ga, i po red eks pan zi je ko jase do go di la u po sled wih go di nuda na, i da qe ne ma do voq no. Pre mapo da ci ma Grad ske tu ri sti~ ke or ga- ni za ci je u Kra gu jev cu ima sve gaoko 850 le ̀ a ja na me we nih bo rav kugo sti ju, {to ni iz da le ka ni je do vo-q no za ve li ke pla no ve ko ji po sto jeu o bla sti tu ri zma.

Ma ri ja O BRE NO VI]

Поводи

SVE VI [E TU RI STA U KRA GU JEV CU

^e ka li I ta li ja ne, do {li Sr biUz ho te le „Kra gu je vac”, „[u ma ri ce”,„Ze len go ru”, „Sta ri grad”, do pre go di nuda na po sto ja lo je jo{ ne ko li ko ma wih o bje ka ta za sme {taj, a on da su, do la skompr vih I ta li ja na, u svim de lo vi ma gra dapo ~e li da ni ~u ma li pan si o ni. Me sta za sme {taj go sti ju, i pak,i da qe ne mado voq no

MIR JA NA VE SO VI] SA DA IMA TRI, A PLA NI RA JO[ JE DAN A PART MAN

DI REK TOR MI LO SAV PAN TO VI]ZA DO VO QAN PO PU WE NO []U HO TE LA „KRA GU JE VAC“

U GO STI TEQ I VAN GLI [O VI]IMA DVA ^E TVO RO KRE VET NAA PART MA NA

RE NO VI RA SE MO TEL „JE ZE RO“:NE BOJ [A STE FA NO VI], U PRAV NIK RE STO RA NA

MNO GO U RA DI LI, ^E KA IHJO[ DO STA PO SLA: SNE@ANA MI LI SA VQE VI],DI REK TOR KA TU RI STI^ KEOR GA NI ZA CI JE

Zvani~no visoko procewena bezbednostgra|ana Kragujevca udva navrata ozbiqnougro`ena pro{le nedeqe. Sedamnaestogodi{wiV.M. iz Rekovca, navija~ „CrveneZvezde”, brutalno jepretu~en u „sa~eku{i”samo zato {to je uzatvorenom rancuimao majicu sa grbomtima za koji navija.Ovo se dogodilo teknekoliko dana nakon{to je Sa{a Leki}(30) zbog sva|e oko psapretu~en i podlegaopovredama

Мaloletni V.M. (17)iz Rekovca napadnutje nedaleko od glavnegradske Autobuskestanice u Kragujevcuu toku no}i izme|u 2.i 3. avgusta i pre-

tu~en metalnom {ipkom, samozato {to se u pogre{nom trenutkuna{ao na pogre{nom mestu. On jesa te{kim telesnim povredamaprimqen u ovda{wi Urgentni cen-tar, ali na svu sre}u nije vi{e`ivotno ugro`en i wegovo zdra-vstveno stawe je stabilno. Iden-tifikovani su wegovi napada~i iprivedeni licu pravde, ali su podavawu izjave pred istra`nimsudijom Osnovnog suda pu{teni dase brane sa slobode.

Pro{log ~etvrtka, 2. avgusta,malo pre pono}i grupa obesnihhuligana, koji se predstavqaju kaonavija~i „Radni~kog”, u sastavu J.J. (17), Milo{ J., Janko D., BrankoS. (18), B. R. (17), Nemawa S. (20)i Lazar Z. (19), svi iz Kragujevca,na{li su se kod Velikog parka i tudogovorili da idu na Autobuskustanicu i ~ekaju navija~e „Cr-vene zvezde”, kada se budu vra}alisa me|unarodne fudbalske utak-mice „Crvena Zvezda”- FK „Omoni-ja” odigrane u prestonici. Nameraim je bila da uzmu „Zvezdina”obele`ja koja im slu`e, kako su iz-javili u pretkrivi~nom postupku,kao trofeji ili suveniri.

Oni su, prema re~ima Bran-imira Gaji}a, rukovodioca lini-je za suzbijawe krvnih i seksualnihdelikata, ustvari iz novoofor-mqenog ogranaka „Crvenih |avola”i pripadaju podgrupama koje su os-novane pre par meseci podnazivom „Zara`eni” i „Lokalnagarda”. Identifikovani su iprona|eni dva dana poslepo~iwenog te{kog nasiqa. ^etvor-ica su zadr`ana, dok su malolet-nici B. R. i J. J. nakon davawa iz-java u policiji pu{teni ku}ama,ali to ne mewa stvar, jer }e se iprotiv wih voditi izdvojenkrivi~ni postupak za istovetnokrivi~no delo - nano{ewe te{ketelesne povrede u saizvr{ila{tvu,kao i protiv svih ostalih iz grupe.

Svi oni, osim Nikole B., poprvi put dolaze u sukob sa za-konom, ali to ne zna~i da se od wihu budu}em periodu ne mo`e o~eki-vati nasiqe nad nedu`nim gra|an-ima ove vrste s obzirom da sunovi, tek formirani ogranak „Cr-venih |avola”. Nikola B. je, ina~e,

povredu. Svi su se pravili da ne zna-ju ko je koristio {ipku, pa je zatosvima napisana krivi~na prijava zanano{ewe te{ke telesne povrede,{to na sudu treba da se razjasni.

^etvrta navija~ka tu~a

Ovo nije prvi slu~ajsukobqavawa navija~a u Kragu-jevcu sa ve}im posledicama, ve}tre}i od po~etka godine. Najpre je

imao posla i sa drogom, imovin-skim deliktima, ali i sa elemen-tima nasiqa, kao ovog puta.

Pretres vr{waka, papesni~ewe

Kada je ova „kaznena ekspedi-cija” oko dva sata po pono}ipristigla pred glavnu Autobuskustanicu ~uli su se telefonom i saNikolom B. (18) koji im sepridru`io kao poja~awe. Videlisu kada je stigao autobus koji sao-bra}a redovnom linijom izBeograda i da su iz wega iza{li V.M., Sa{a R. i Milan \. i da sukrenuli ka uglu ulica Bra}e Po-qakovi} i Vojislava Kalanovi}a.Pri{li su im u trenutku kada subili blizu de~jeg igrali{ta Niko-la B. i J. J., s tim {to je, dok suprilazili Nikola navukao fan-tomku na glavu. Pitali su momke dali se vra}aju sa utakmice. Mla-di}i su to negirali, ali su uprkostome nasilnici pre{li na pre-tres, odnosno insistirali da mla-di}i skinu ran~eve sa le|a kako bivideli {ta imaju unutra. V. M. (17)je u rancu imao majicu sa „Zvez-dinim” grbom i natpisom „delijesever”, koju je skinuo jo{ dok subili u autobusu. Napada~i su muoteli tu majicu i tada je do{lo dotu~e. Policija je docnije ovu ma-jicu prona{la kod maloletnog J. J.,a kod drugog napada~a Nikole B.

Ovaj te{ki incident trebalo bida bude upozorewe za Kragujevac dase ozbiqnije pozabavi navija~kimnasiqem, jer je mladi} iz Rekovcamogao da postane novi Bris Taton,stradao od ruke huligana iz susednoggrada. Ali, o~igledno da policijane pokazuje veliko uznemirewe zbogovog doga|aja.

Po Dejanu Vasiqevi}u uli~nihtu~a, poput ove posledwe, sve jemawe. Razlog je ve}e prisustvopolicije na ulicama i pove}anbroj organizovanih akcija na timmestima gde je naj~e{}e dolazilo doincidenata, kako bi se preventivnidelovalo. Isti je slu~aj i sa malo-letni~kim ugovorenim tu~ama.

- Sre}a je {to su bla`e posledicenego ranijih godina, zadovoqan jeDejan Vasiqevi}.

Ubijen zbog psa

Ove procene op{teg stawa bazi-ranog na statisti~kim podacima uozbiqnom su raskoraku sa inci-dentima koji se kobno zavr{e, pop-ut tu~e od pro{le nedeqe gde jetridesetogodi{wi Sa{a Leki} pre-bijen do smrti, i to od ruke svog poz-nanika iz kraja sa kojim se nekadai dru`io. On je umro u ~etvrtak uKlini~kom centru pod aparatima,nekako u isto vreme dok se doga|aonovi incident u kome je V. M. izRekovca, ni kriv, ni du`an, postao`rtva ne~ijeg hira.

Sa{a Leki} je bezo~no pretu~enrukama i nogama pro{log vikendau {kolskom dvori{tu O[„@ivadinka Divac“ u Stanovu itako premla}en sa frakturomlobawe i obilnim krvarewem os-tavqen da umre. Sa{a je preminuousled te{ke povrede mozga koje muje naneo Marko B. (26) posle sva|eoko kom{ijskog psa, koji ga jeugrizao za ruku.

Sve se odigralo krajwe neo~eki-vano. Marko B je do{ao u {kolskodvori{te gde je sedeo Sa{a sadru{tvom iz naseqa. Marko B. je poduticajem alkohola do{ao da ihprovocira. Poku{ao je da udariSa{u, on se izmakao, a Marko je pao.[utnuo je jednog momenta i psa.Tada ga je pas ujeo za palac i ruku,po{to je obu~en za odbranu.Me|utim, kada se Marko B. pridi-gao nastavio je da provociraprisutne, zbog ~ega su se svirazi{li. Sa{a je oti{ao prema~esmi, a vlasnik je odveo psa ku}i.Onda je Marko nasrnuo na Sa{u.Tukao ga je nemilice pesnicama doknije pao na zemqu, a onda ga {uti-rao. U tako le`e}em polo`aju ga jeostavio. Ekipa Hitne pomo}i ga jena tom mestu zatekla u lokvi krvi.Kom{ija je ~uo Sa{ino zapoma-gawe, pa je alarmirao policiju iHitnu pomo}. Tada je Sa{a jo{ uvekdavao znake `ivota, ali je obilnokrvario. Konstatovane su mu odmahpovrede opasne po `ivot. Bio je ukomi svo vreme. Pod aparatima je`iveo svega par dana od povre-|ivawa.

Po re~ima Branimira Gaji}a,rukovodioca linije za krvne i sek-sualne delikte, Marko B. je izjaviou policiji: „Zar je mogu}e da sam gatoliko bio”. On kao da nije biosvestan koliko je udarao `rtvu.Tvrdio je da ga je tukao samo malo.

Posle tu~e oti{ao je pred ku}uvlasnika psa, koji je ina~e prviSa{in kom{ija, i vikao kako ga jewihovo ku~e ujelo, tra`e}i od wihda ga vode u bolnicu.

- Za Sa{u nije mario, niti ga jetada pomiwao, ka`e Gaji}.

Nesre}ni mladi} je sahrawen usubotu, a za dva dana trebalo je dapo~ne da radi u „Fijatu”. Bio je sinjedinac, koji nikada nikoga nije na-pao, ka`u u policiji. @iveo jesamo sa ocem, jer mu je majka rani-je umrla.

Elizabeta JOVANOVI]

nameri da ih napadnu. Sve sezavr{ilo lak{im povredama, adebqi kraj su izvukli akteri tu~e- „Crveni |avoli”. Slu~aj je pri-javio vlaskik ugostiteqskog ob-jekta. Prvog maja je bila zakazanajo{ jedna tu~a navija~a, ali jepolicija osujetila wihove namere.

Prvog juna, pre odigravawa ko-{arka{ke utakmice „Zvezde” i„Radni~kog” , u Lepeni~kom bule-varu iza zgrda napadnuta su dvanavija~a „Radni~kog” i tom pri-likom su zadobili lake telesnepovrede. Povod je {to ove dve nav-ija~ke grupe nisu u dobrim odnosi-ma, a posebno im smetaju obele`jadrugog kluba. Me|utim, globalnogledano broj tih tu~a se smawio uodnosu na raniji period, ka`u upoliciji.

- Zahvaquju}i sve ve}em pris-ustvu policije, posebno pre odi-gravawa utakmica, za vreme i posle

wih, i pokrivawu ter-ena i prilaza oko sta-diona znatno sesmawio broj uli~nihtu~a. Ako se i dese onesu van u`eg centra gra-da, ka`e Dejan Vasiqe-vi}, pomo}nik ko-mandira Policijskeispostave u Kragujevcu.

On podse}a da suimali slu~aj u rani-jem periodu kada sunavija~i „Radni~kog”kamenovali autobus

ekipe fudbalskog kluba „Smed-erevo” na povratku sa utakmice iz^a~ka. To se desilo u bliziniHale „Jezero”, ali, na svu sre}u,niko od navija~a nije biopovre|en, ali su naneta o{te}ewaautobusu.

Четвртак, 9. август 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 11www.kragujevacke.rs

Криминал

ВРАГ ЈЕ ОДНЕО ШАЛУ

Generalni sekretar Zajedniceklubova Super lige MiodragJankovi} izjavio je da, zbog na-javqene rigorozne primeneZakona o spre~avawu nasiqa inedoli~nog pona{awa nasportskim priredbama, odnaredne fudbalske sezone os-obe mla|e od 16 godina ne}emo}i da prisustvuju utakmi-cama bez pratwe roditeqa,prenose mediji.

Poja~ane merebezbednosti nastadionima

DVA TE[KA INCIDENTA UZNEMIRILA GRAD

Pretu~en zbog Zvezdinog dresa

MESTO NAPADA HULIGANA NA MLADI]A IZ REKOVCA

duks sa fantomkom, koju je koris-tio te ve~eri.

Mladi}e iz Rekovca je u „pe`ou”~ekao Dejan L., jer je po dogovorutrebalo da ih preveze do ku}e.Video je s parkinga da su na-padanuti i po{ao je ka wima da imeventualno pomogne. Me|utim,„Crveni |avoli” su se tada us-tremili na wegov auto, ga|ali gakamenicama, {utirali... Onda jedo{lo do sveop{te tu~e, jer su seu wu ukqu~ili svi ostali koji sudo{li iz Velikog parka Kada je V.M. ulazio u auto, wega je neko odsuprostavqene strane povukao iizvukao napoqe, pa ga zatim udariosna`ano tvrdim predmetom, na-jverovatnije metalnom {ipkom upredelu potiqka, ka`e se u poli-cijskom saop{tewu.

- Zadobio je tom prilikomte{ku telesnu povredu u vidupreloma lobawe, sa nagwe~ewemmozga, {to je konstatovao neuro-hirurg dr Rade Nikoli}. Operisanje i sada je van ̀ ivotne opasnosti,ka`e Branimir Gaji}, rukovodilaclinije za krvne i seksualne de-likte.

Po wegovoj pri~i, uhap{eni Ne-mawa S. (20), Branko S. (18), LazarZ. (19) i Nikola B. (18), kao i dru-ga dva maloletnika priznali su daim je motiv bio da se dokopaju„Zvezdinih” obele`ja kao trofeja,da se jesu tukli s mladi}ima izRekovca, ali da maloletnom V. M.nisu oni naneli te{ku telesnu

4. aprila, pre odigravawa fud-balske utakmice izme|u FK „Rad-ni~ki” i FK „Crvena Zvezda”, ukafi}u „Jelen” na Aerodromudo{lo do tu~e navija~a oba tima,kada su se i jedni i drugi na{li uistom lokalu. Navija~i „Zvezde” suprvi tu svratili na pi}e, pa su„Crveni |avoli” ovo ~uli i orga-nizovano do{li u isti lokal, u

DVORI[TE [KOLE„@IVADINKA

DIVAC” I PREMINULI SA[A

LEKI]

- Za ovaj posledwi slu~aj nemo`emo da ka`emo da je navija~kiobra~un. Jednostavno, qudi su sevra}ali sa utakmice, nisu umalinikakva obele`ja na sebi, tako dami sad ne mo`emo da ka`emo da seradi o me|usobnom obra~unu nav-ija~a. Eto, desilo se, a napada~inisu znali da su napadnuti zaistanavija~i, obja{wava Vasiqevi}.

Ta~no je to da oni ovo nisuznali, ali su sa unapred pripre-mqenim planom pretresali tu|erance kako bi proverili da li seradi o suparni~kim navija~ima,pa kada su prona{li dokaz pri-menili su sili kako bi ga oduzeli,{to ovom napadu daje posebnuspecifi~nu te`inu. Ovo je svakakojo{ jedan razlog vi{e za uzne-mirewe gra|ana koji ne pripada-ju militantnim navija~kim gru-pama, jer ubudu}e ne}e biti sig-urni na ulici ni ako navija~koobele`je nose skriveno u torbiili rancu.

vih kri vi~ nih de la pri ~i we na jeve li ka ma te ri jal na {te ta.

Sum wa se da su oni ̀ i vo ti we u -bi ja li ~e ki }em, kla li ih na li cume sta i ko ri sti li za sop stve ne po -tre be. U na se qu I li }e vo kod Kra -gu jev ca vla sni ku su za kla li tri jag- we ta, od ko jih su jed no i stog da nais pe kli, a dva o sta vi li u za mr zi -va~. U vr {e we kri vi~ nih de la od- la zi li su ra zli ~i tim vo zi li ma,ka ko ne bi bi li ot kri ve ni.

U kra de nu ro bu su pre pro da va li.Po li ci ja je ne ke kup ce i den ti -fi ko va la i in ten ziv no ra di napro na la ̀ e wu o sta lih ku pa ca overo be. Pro tiv wih }e bi ti pod ne tekri vi~ ne pri ja ve, zbog sum we da suiz vr {i li kri vi~ no de lo pri kri -va we.

Pre is te ka me re za dr ̀ a va wa A -lek san dar J. }e, uz kri vi~ nu pri- ja vu, bi ti spro ve den nad le ̀ nomis tra ̀ nom su di ji.

Rad ni ka u bi la u ru {e na ze mqaPe tog av gu sta, pri li kom iz vo |e waze mqa nih ra do va u Lov }en skoj u li-

ci u A ran |e lov cu, po gi nuo je Zo ranN. (45) iz A ran |e lov ca.

Na kon u la ska u is ko pan ka naldu bi ne ~e ti ri me tra i {i ri neme tar, ra di po sta vqa wa ce vi zadre na ̀ u i ka na li za ci ju, na we ga iSa {u M. (36), ta ko |e iz A ran |e -lov ca, u ru {i la se ze mqa i za tr -pa la ih. Vla snik par ce le i jo{ je -dan rad nik u spe li su da ih u br zoot ko pa ju i iz vu ku iz ka na la, ali jee ki pa hit ne me di cin ske po mo }ikod Zo ra na N. kon sta to va la smrt.Sa {a M. je pre ba ~en u a ran |e lo -va~ ku bol ni cu, gde je u tvr |e no da jeza do bio la ke te le sne po vre de.

Sa o vim do ga |a jem u po zna ta je iRe pu bli~ ka in spek ci ja ra da, a na -kon u tvr |i va wa svih o kol no sti, pona lo gu za me ni ka o snov nog jav nogtu ̀ i o ca, bi }e pred u ze te da qe me -re i rad we.

U jed nom u de su{est po vre |e nihU sa o bra }aj noj ne zgo di ko ja se 5. av- gu sta, oko 13,10 sa ti, do go di la uKra gu jev cu na ras kr sni ci Ju go -slo ven ske i U li ce Sve ti sla va Vuk- sa no vi }a, po vre |e no je {est o so ba,od ko jih je jed na za do bi la te {ke te -le sne po vre de o pa sne po `i vot.

12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

Kra li i po gra du i po se luKra gu je va~ ka po li ci ja je, in ten -ziv nim o pe ra tiv nim ra dom, ot kri- la tro ~la nu gru pu iz Kra gu jev ca,ko ja je, na pod ru~ ju o vog gra da,Sme de re va, Tr ste ni ka i Kni }a,iz vr {i la vi {e od 20 kri vi~ nihde la kra |e i te {ke kra |e. U hap {enje A lek san dar J. (24) i we mu je od -re |e na me ra za dr ̀ a va wa u tra ja wudo 48 sa ti, za Mi la nom K. (21) in- ten ziv no se tra ga, a pro tiv A. H.(17), s ob zi rom da se ra di o ma lo -let nom li cu, bi }e pod ne ta kri vi~ -na pri ja va re dov nim pu tem.

Po sto je o sno vi sum we da su wihtro ji ca, u pe ri o du od a pri la do av- gu sta ove go di ne, na se o skom pod -ru~ ju i u pri grad skim na se qi ma o -vih op {ti na, od u zi ma li sto ku (ov -ce, pra sad, jag wad), ba kar ne ka za neza pe ~e we ra ki je, me sin ga ne bi stei me tal ne o gra de sa gro ba qa, dok susa u li ca od no si li po klop ce {ah tii re {et ke sliv ni ka ki {ne ka na -li za ci je. Sum wa se i da su u Dre n-ov cu kod Kra gu jev ca o bi li pri vat -nu rad wu iz ko je su od u ze li ve }u ko -li ~i nu a u to de lo va. Iz vr {e wem o -

Град

ПОЛИЦИЈА

Уvre me za kqu ~e wa o vogbro ja no vi na, u u to rak, 7.av gu sta, je da na e sti put jepu kla vo do vod na cev u U -li ci \or |a An dre je vi }a -Ku na iz nad „Sta re zve -zde”. Pro {log ~e tvrt ka u

pre pod nev nim sa ti ma, dok smoraz go va ra li sa teh ni~ kim di rek -to rom „Vo do vo da” No vi com Mi -lo {e vi }em, e ki pa vo do vo xi ja je de- se ti put iz la zi la na in ter ven ci -ju u i stu u li cu.

Po vod za sa sta nak teh ni~ kog di- rek to ra „Vo do vo da” i „Kra gu je va~ -kih” u pra vo je bi la pe ti ci ja gra |a -na. Na kon de vet kr pqe wa vo do vod -ne li ni je, od ja nu a ra do av gu sta, sa136 pot pi sa pot kre pi li su zah tevko ji su pre da li nad le ̀ ni ma. Do staje vi {e, tra ̀ e kom plet nu za me nudo tra ja le mre ̀ e. Sa ma u li ca do vo-q no ka ̀ e, jer je na ne pu nih 200 me -ta ra od sil nih kr pqe wa ce vi - za- kr pa do za kr pe.

- Ce lo na se qe ne po tro {i vo deko li ko se ra si pa pri li kom sva kogpu ca wa ce vi. Ko pla }a taj ras- tur?, pi ta je dan od sta nov ni ka u li -ce.

- I ma mo po par ~e as fal ta, padeo pod tam po nom, i ta ko je do kra- ja u li ce. U jed nom de lu na oko 20me ta ra vi de se da je bi lo je pet ko -pa wa, na do ve zu je se dru gi.

- Da nas, ve ro vat no, ima vi {e{el ni i na sta va ka ne go ce vi, pre -kar da {i lo je, gnev ne su kom {i je.

Pot pi si za spas

Sa zna je mo da su gra |a ni sa mi po -~et kom se dam de se tih go di na pro -{log ve ka u la ga li i u vo do vod nuli ni ju i u as fal ti ra we u li ce, ta -ko da je to, ka ̀ u, raz log vi {e za re- volt.

- „Vo do vod” i grad ni {ta ni su u -lo ̀ i li i iz gle da ne ma ju na me ru.Ej, to su a zbest ne ce vi, a ko li ko sese }am 2003. go di ne su od E vrop skeban ke za raz voj do bi li pet mi li o -na e vra ba{ za za me nu a zbest nih ce -vi. Te pa re su po tro {i li na ne {todru go!, sma tra je dan od pot pi sni -ka pe ti ci je.

- Ma, „Vo do vod” ima in te res daiz la zi na in ter ven ci je. Ko zna ka -kav je do go vor sa do ba vqa ~i ma ma- te ri ja la, od la zi ve li ka ko li ~i na,ko zna ka kve se fak tu re is po sta -vqa ju gra du, do da je we gov kom {i ja,uz o pa sku da sva ko kr pqe we ko {ta500 e vra.

- Si gur no je vi {e. Sa tro {ko -vi ma, do da nas, mo gli su da u ra de

pot pu no no vu li ni ju. Pri ti sak jeslab, ka da bi od vi li ven til ka kotre ba sve bi se ras pa lo, do pu wu juse sta na ri u li ce.

U pu }u ju nas na svog kom {i ju ipred sed ni ka Sa ve ta gra |a na Sta no- va Mi la na Jo vi }a, ko ji je, ka ̀ u,pot pu no u po znat sa pro ble mom.On po tvr |u je da su u Me snoj za jed -ni ci po dr ̀ a li i ni ci ja ti vu gra |a -na sa 136 pot pi sa iz ove u li ce, ko -ja je zva ni~ no pre da ta grad skoj u p-ra vi. Po ~e lo je pri ku pqa we pot pi -sa i u o sta lim u li ca ma.

- Ne da sam u po znat sa pro ble mom,tu i stu ne vo qu de lim sa svo jimkom {i ja ma. Sva kog ju tra se stre piho }e li bi ti vo de, mo ̀ e mo li da seis tu {i ra mo, ili }e mo, po ko zna ko -ji put, na po sao o ti }i ne u red ni. Ba -lo ni sa vo dom su sli ka u sva kom ku- pa ti lu, a tu je 38 ku }a, ali oko 50 do -ma }in sta va, o pi su je Jo vi}.

Mo ̀ e li pe ti ci ja ne {to pro me -ni ti?, pi ta mo.

- Du go sam ak ti van u Me snoj za- jed ni ci Sta no vo, sva ki zah tev mo -

gu po ka za ti, od 2000. go di ne pa do2012. Ne ka da Fon du za u re |e wegra |e vin skog ze mqi {ta, a za tim iPred u ze }u za iz grad wu gra da sla ti su zah te vi i u vek je pri o -ri tet Sa ve tu me sne za jed ni ce bi -la vo da, od pr ve do 14. u li ce iz- nad „Sta re zve zde”. Se }am se, ipret hod na kam pa wa za lo kal neiz bo re 2008. go di ne, bar ka da jere~ o Sta no vu, bi la je za sno va na naza me ni a zbest nih ce vi. Ne ma dru- gog re {e wa, i kom {i je iz o sta lihu li ca pri ku pqa ju pot pi se, ka ̀ eJo vi}.

Ne ma pa ra

Pre ma Jo vi }e vim re ~i ma, ta~ noje da je no vac od E vrop ske ban ke zaob no vu i raz voj bio na me wen za za- me nu a zbest nih ce vi, ali je od 14bo~ nih u li ca vo do vod na li ni jaza me we na u pe toj, sed moj i 12. u li- ci, kao i „glav nim” sa o bra }aj ni -ca ma o vog na se qa, u li ca ma Dra geTo do ro vi }a i Mi la na Ob ra do vi }a,a on da je na sta lo za ti{ je.

- Gra |a ni su u pra vu ka da pi ta -ju da li je no vac na men ski is ko -ri {}en. U vek ka da po ku {am da do- bi jem od go vor ka da }e za me ni ti do -tra ja le a zbest ne ce vi, na gla {a va seda na se qe ima ka kvu-ta kvu mre ̀ u,a ima de lo va gra da gde je ne ma u op -{te. Ili se ka ̀ e – evo, ra di se na„kru ̀ nom pu tu” u Sta no vu, a toni je od go vor. I na ~e, vo do vod nali ni ja u Ra do va na Mi }o vi }a i u li- ca i tro to a ri tre ba lo je da se u ra -de jo{ pre 15 go di na. Ve ruj te, `i -te qi Sta no va su vi {e stru ko o {te -}e ni, sa mi smo iz gra di li vo do -vod nu li ni ju, sa mi as fal ti ra li, ato je bio kva li te tan sloj as fal tako ji je da nas u ni {ten, „Vo do vod” 40go di na na pla }u je vo du, a kao i sviu la ga li smo u iz grad wu vo do a ku -mu la ci je „Gru ̀ a”. Pa, zar tre ba o -pet sa mi da gra di mo, pi ta Jo vi}.

Teh ni~ ki di rek tor „Vo do vo da”No vi ca Mi lo {e vi} ka ̀ e da nespo ri {to gra |a ni ka ̀ u. Sta we je -ste a lar mant no, ali ka da ne manov ca za no vu vo do vod nu li ni juzbog ~e stih ha va ri ja pri nu |e ni suda in ter ve ni {u, bez ob zi ra na tro -{ko ve.

- Na ma je pro blem iz nad „Sta rezve zde” po znat.Ta~ no je da su do sa -da za me we ne li ni je u tri u li ce.Na rav no, to su le gal ni po tro {a ~ii gra |a ni ne pla }a ju pri kqu~ ke.Ja sno je da na o sno vu bro ja ha va -ri ja od re |u je mo pri o ri te te, a po -ku {a }e mo da do go vo ri mo sa gra domda na red ne go di ne pr vo u |e mo u re -kon struk ci ju li ni je u \or |a An- dre je vi }a - Ku na, jer je zre la za to,tvr di Mi lo {e vi}.

Teh ni~ ki di rek tor „Vo do vo da”ka ̀ e da je in te res pred u ze }a jed nakin te re si ma gra |a na i da je ne op -hod no za me ni ti do tra ja le ce vi, a o -sim u Sta no vu sli~ nih pro ble maima i u Bre sni ci. O vog tre nut ka jeoko 30 od sto gra da po kri ve no a -zbest nim ce vi ma, a ka da ve} gra |a -ni pri ~a ju o pet mi li o na e vra ine na men skom ko ri {}e wu, Mi lo {e -vi} od go va ra:

- Ne do bi ja se no vac od E vro petek ta ko. Od pet mi li o na e vra is -ko ri {}e no je ~e ti ri mi li o na, iz- gra |e no je 17 ki lo me ta ra ka na li -za ci o ne i 22 ki lo me tra vo do vod nemre ̀ e u gra du. Kre dit se ko ri stipod stro gim u slo vi ma. Iz vr {e sera do vi, a ban ka is pla }u je iz vo |a -~a, uz pot pis nad zor nog or ga na E -vrop ske ban ke. Ni je to bio kre ditsa mo za Sta no vo, tvr di on.

A. JO KI ]E VI]

U sko ro }e pri laz gra du iz prav caTo po le do bi ti no vi iz gled, po {tose ra di kom plet na re kon struk -ci ja ma gi stral nog i pri stup nogpu ta u u li ca ma In ter na ci o nal -nih bri ga da i Du {a na \or |e vi }a.U kup na vred nost ra do va, ko ji seiz vo de na o sno vu u go vo ra, pot pi -sa nog iz me |u Pred u ze }e za iz- grad wu gra da Kra gu je vac i JP“Pu te vi Sr bi je“ je 420 mi li o nadi na ra. Po lo vi nu sred sta va o -bez be dio je grad Kra gu je vac, a

RE KON STRUK CI JA PU TA U PE

[i ri ko lo voz

PE TI CI JA ZBOG VO DO SNAB DE VA WA U STA NO VU

Ce vi od a zbe sta ~e sto pu ca ju

Za ne pu nih o sam me se ci vo do vod na li ni ja u U li ci \or |a An dre je vi }a - Ku na u na se qu„Sta ra zve zda”, iz gra |e na od a zbest nih ce vi ko jeje o dav no tre ba lo za me ni ti, pu ca la je 11 pu ta.O sim ~e stih pre ki da u vo do snab de va wu, ka ̀ usta na ri, sa da ne ma ju ni as falt jer je na oko 200 me ta ra u li ce za kr pa do za kr pe

IN TER VEN CI JA NA KON JE DA NA E ST HA VA RI JA OVE GO DI NE

NO VI IZ GLED U LI CE DU [A NA \OR \E VI ]A

Четвртак, 9. август 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 13www.kragujevacke.rs

Град

U pra vqa ju }i vo zi lom ''BMV''Na ta {a V. (19) iz Rat ko vi }a kodRe kov ca pre ti ca la je ''ju go'' na de -lu pu ta na ko me je pre ti ca we za -bra we no i to u tre nut ku ka da je ovovo zi lo, ko jim je u pra vqao Mi li -vo je A. (37) iz Kra gu jev ca, vr {i loskre ta we u le vo, u u li cu Sve ti -sla va Vuk sa no vi }a. Oba vo zi lakre ta la su se sme rom iz Kra gu jev -ca pre ma Gor woj Sa ban ti. ''BMV'' jena le teo na le vu bo~ nu stra nu ''ju -ga'', a na kon to ga sle teo sa ko lo vo -za i u da rio u dr ve nu o gra du.

Mi li vo je A. za do bio je te {ke te -le sne po vre de o pa sne po `i vot i

na la zi se na le ~e wu u Kli ni~ komcen tru u Kra gu jev cu. Po red Na ta -{e V., la ke te le sne po vre de za do -bi lo je i ~e tvo ro put ni ka iz vo zi- la ''BMV'', me |u ko ji ma je su de voj -~i ca od 14 i de te od 7 go di na izGor we Sa ban te.

Na ta {a V. je, na kon ot pu {ta waiz Kli ni~ kog cen tra u Kra gu jev -cu, 6. Av gu sta li {e na slo bo de i, uz kri vi~ nu pri ja vu, spro ve -de na is tra ̀ nom su di ji O snov nogsu da, zbog po sto ja wa o sno va sum -we da je iz vr {i la te {ko de lopro tiv bez bed no sti jav nog sa o -bra }a ja.

Кre a tiv no re {e -we ove kar ti ceje e stet ski ~i -sto, ima za ni -mqi vu for mu ibli sko je ge ne -ra ci ji ko joj je

na me we no - mla di ma. A so -ci ra na skri ve no iz ne na -|e we, ne zna se {ta je u nu -tra, a o ~e ki va wa su ve li ka.Vi zu el ni mo me nat skre }epa ̀ wu - di zajn je iz u zet noa trak ti van za mla |u po pu- la ci ju, te smo se u pra vo za -to od lu ~i li da ovo bu depo bed nik na {eg kon kur -sa.

O va ko je stru~ ni `i rio bra zlo ̀ io po be du mla -dog Kra gu jev ~a ni -na Du {a na Fju`nTu ca ko vi }a nakon kur su za di zajnplat ne kar ti ce„NLB ban ke”. O vajdva de set ~e tvo ro -go di {wi mo makdi plo mi rao jegra fi~ ki di zajnna ov da {wem Fi -lo lo {ko-u met ni~ -kom fa kul te tu.Me |u tim, za we gase ne mo ̀ e re }ida je sa mo gra fi~ -ki di zaj ner, jer,ka ko i sam vo lida ka ̀ e, na ne kina ~in on `i vi u -met nost.

I a ko vr lo mlad,o gle dao se na mno gim kre a tiv nimpo qi ma. Za slu ̀ an je za vi zu el ni i -den ti tet ne ko li ko lo kal nih saj to- va, a naj no vi je ~e do mu je pra va -pri ca.com, ~i ji je u jed no i su vla -snik. Ra dio je i vi zu el ni i den ti -tet pred iz bor ne kam pa we za je danod ov da {wih lo kal nih od bo ra,ali je i sto ta ko la ni po be dio na

„Kon vers gra -fi ti se {nu”.Du {a na mno gigo di na ma zna jui kao vla sni kastu di ja „Fju`nta tu fek to ri”,a u sko ro }e se

kra gu je va~ koj pu bli ci pred sta vi -ti i kao sli kar.

- Cr tam od ka da znam za se be, pase ni je po sta vqa lo pi ta we ~i me }use ba vi ti. Sve {to ra dim ve za no jeza to. Kao kli nac sam cr tao, on dasam u sred woj {ko li po ~eo sa gra -fi ti ma, ta da sam se za in te re so vaoi za te to va ̀ e, ~i me sam pre dve go-

di ne ko na~ no po ~eo da se ba vim ipro fe si o nal no. To je za nat ko meni ko od maj sto ra ne ̀ e li da vas na -u ~i, pa sam u ~io sam. Na ru ~iosam o pre mu, a ka da je sti gla je dvada sam znao i ka ko da je sa sta vim,pri ~a Du {an o svo jim po ~e ci -ma.

I pak, vr lo br zo je we gov cr ta~ -ki ta le nat do {ao do iz ra ̀ a ja i we- go ve ra do ve ne ma li broj Kra gu -jev ~a na no si po no sno na svo joj ko -`i.

- Te to va ̀ a, gra fi ti za me ne jesve to vid u met ni~ kog iz ra za i neraz dva jam ih od sli kar stva ili di -zaj na. Te to vi ra we no si jed nu do zupsi ho lo {kog pri stu pa `e qa makli je na ta, kao i no tu ra zli ~i to sti,slo bo de i sim bo li zma. Ne ko ce lo -kup nu ̀ i vot nu pri ~u ̀ e li da o pi -{e jed nom sli kom, dok za ne ko gasva ka sli ka no si ne ki za mr znu titre nu tak i frag ment do ga |a ja ko -ji ̀ e li da sa ~u va i ja sam tu da imto o mo gu }im. Gra fi ti su, pak, i al- ter na tiv na u met nost, ali kat kad iu kras. Re ci mo, ra dio sam pra ve u -met ni~ ke gra fi te u o kvi ru pro -{lo go di {weg „Ar se nal fe sta”,ali i o sli ka vao en te ri je re ne ko -li ko kra gu je va~ kih ka fi }a. Na ne -ki na ~in, sve {to ra dim shva tamsa mo kao ra zli ~i te ob li ke u met -no sti i tru dim se da sve mu damli~ ni pe ~at. U ko li ko je u met nik i -skren u svom a u ten ti~ nom iz ra zu,mi slim da ne po sto ji me sto ko jene }e bi ti a ku sti~ no za glas we go -vih de la, ka ̀ e na{ sa go vor nik.

We gov ta le nat pre po znao je i`i ri, ~i ji je za da tak bio da i za -be re naj bo qi di zajn bu du }e plat nekar ti ce „NLB ban ke”. Ova ban ka je,na i me, od lu ~i la da di zajn no veplat ne kar ti ce na me we ne mla di -ma pre pu sti di zaj ne ri ma mla |imod 26 go di na. Me |u sto ti na ma pri -sti glih ra do va ba{ we gov je o da -bran kao naj bo qi, a Du {a nu jepri pa la i le pa na gra da od 150.000di na ra.

- I de ju za ba{ o va kav di zajnkar ti ce do bio sam ta ko re }i slu -~aj no. Na i me, sam ob lik kar ti ce a -so ci rao me na kon zer vu sar di na ita ko sam od lu ~io da ba{ wu is ko -ri stim pri li kom gra fi~ kog re {e -wa. @i ri ju se ta mo ja i de ja naj vi -{e svi de la, ma da mi slim da je ukon ku ren ci ji bi lo jo{ ne ko li kood li~ nih ra do va, skrom no na po -mi we Du {an.

U pr kos to me {to se ba vi mno go~i me, Du {an Fju`n Tu ca ko vi} i -pak ka ̀ e da ne ra di pu no - jer u ̀ i -va u sva kom tre nut ku stva ra wa.

M. O BRE NO VI]

KON TRO LA NA PI JA CI

Ne is prav nisir i kaj makVe li ke vru }i ne raz log su vi {e dao vih da na o bra ti te pa ̀ wu na is- prav nost o se tqi vih na mir ni cako je se ko ri ste u is hra ni, a po go -to vu mle~ nih pro iz vo da. Na to u -po zo ra va ju i re zul ta ti kon tro leko je je ne dav no u ra di lo pred u ze }e„Grad ske tr ̀ ni ce”, u sa rad wi saIn sti tu tom za jav no zdra vqe, a

ko ji su po kas za li da je go to vo po -lo vi na u zo ra ka mle~ nih pro iz -vo da ko ji se pro da ju na kra gu je -va~ kim pi ja ca ma „A e ro drom” i„Er do gli ja” bi la ne is prav na. Od28 u ze tih u zo ra ka, 12 je bi lo bak- te ri o lo {ki ne is prav no.

Kod ne is prav nih u zo ra ka si ra ikaj ma ka u tvr |e no je pri su stvo e {e -ri hi je ko li. U pi ta wu je bak te ri -ja ko ja ka da se na |e u hra ni u ka zu -je na fe kal nu kon ta mi na ci ju, a kodqu di iz me |u, o sta log, mo ̀ e i za za -va ti crev nu in fek ci ju, pra }e nubo lo vi ma u sto ma ku i po vi {e nomtem pe ra tu rom.

Pro dav ci ma kod ko jih su pro na -|e ni bak te ri o lo {ki ne is prav nipro iz vo di za bra wen je rad na pi- ja ci do do no {e wa re zul ta ta a na -li za ko ji bi po tvr di li is prav nostna mir ni ca ko je pro da ju.

M. O.

pre o sta lih 50 po sto re pu bli~ kibu xet.

Na de o ni ci u U li ci Du {a na\or |e vi }a, od pred vi |e nih 2,1ki lo me t ra, do sa da je as fal ti ra no1.450 me ta ra. U ra |e na je kom plet -na re kon struk ci ja, ko ja je pod ra -zu me va la pro {i re we ko lo vo za, za- tim ki {nu i fe kal nu ka na li za -ci ju, kao i vo do vod ne li ni je. Pre- ma re ~i ma Veq ka Mer xa na, di- rek to ra Pred u ze }a za iz grad wugra da, po vr {in ske vo de bi le su ve-

li ki pro blem u na se qu Pe tro vac,{to je ko na~ no re {e no ki {nom ka -na li za ci jom.

Ra do vi se iz vo de fa zno, ka ko nebi bio blo ki ran sa o bra }aj u bo~ -nim u li ca ma. Pre o sta je da se as- fal ti ra jo{ 700 me ta ra i u ra detro to a ri ka ko bi u li ca do kra jame se ca bi la pri ve de na na me ni. Doza sto ja je do {lo zbog po tre be da seo bez be di gro bqe u Pe trov cu po sta -vqa wem pot por nih zi do va, {to }ebi ti re a li zo va no u na red nih pet- na e stak da na. Vred nost ra do va ko -je u U li ci Du {a na \or |e vi }a iz -vo de rad ni ci pred u ze }a Sr bi japut - Kra gu je vac je 100 mi li o na di- na ra.

E TROV CU

z ka To po li

DU [AN FJU@N TU CA KO VI], PO BED NIK KON KUR SA „NLB BAN KE”

Naj bo qi mla di di zaj ner

Po bed nik kon kur sa za di zajn no veplat ne ka tri ce za mla de za slu ̀ an jeza vi zu el ni i den ti tet ne ko li ko lo kal nih saj to va, la ni je po be dio na„Kon vers gra fi ti se {nu”, vla snik jestu di ja „Fju`n ta tu fek to ri”, a u sko ro }e se kra gu je va~ koj pu bli cipred sta vi ti i kao sli kar

DU [AN, DI PLO MAC FI LUM-A,CR TA OD KA DA ZNA ZA SE BE

TE TO VA@E SU ZA WE GA VID U MET NI^ KOG IZ RA ZA

TE TO VA@E SU ZA WE GA VID U MET NI^ KOG IZ RA ZA

14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

Пише Зоран Мишић

И a ko bi ne ki re kli da jeovo za Ri pli je vu ru bri -ku „Ve ro va li ili ne” ida in for ma ci ja o brixtur ni ru u Stra ga ri mazvu ~i kao da je „ski nu -ta” sa „Wuz ne ta”, ve ro -

va li vi ili ne, ali pro {le su bo -te u sa li za fi zi~ ko ta mo {we{ko le „Ju li ja na ]a ti}” o dr ̀ an jebrix tur nir. I to ve} dru gi (pr vije i gran pro {log le ta) ko ji je u p-r kos se zo ni go di {wih od mo ra, ak- tu el noj O lim pi ja di i trop skojvru }i ni o ku pio 28 pa ro va, od no -sno 56 i gra ~a.

Or ga ni za tor tur ni ra je Brixklub iz Stra ga ra (vi di an tr fi le),a na we mu su se sem ta mo {wih qu -bi te qa mi sa o nih i ga ra o ku pi li ii gra ~i iz Be o gra da, No vog Sa da, Ja -

go di ne, Vr wa~ ke Ba we, Kra qe va,^a~ ka...

Ve} od ju tra do ma }i ni ih sa ~e -ku ju ba{ do ma }in ski. Sve red no: soi po ga ~a, do ma }a, med, koc ke {e }e -ra, ’lad na vo da, {qi ve tek uz bra -ne...

Sto lo vi u sa li ve} po sta vqe ni.Po pra vi li ma su tu „bi ding bok so- vi” (li ci ta ci o ni kom ple ti) jer seu bri xu, za ra zli ku od na pri merpre fe ran sa, li ci ti ra we (ili„kon trakt” – pre u zi ma we o ba ve zeda se od i gra ne {to i ko li ko {ti -ho va u zme) o ba vqa ne gla som, ve} uzpo mo} ka ra ta iz o vog kom ple ta. Tu

su i o ba ve zne o zna ke sa stra na masve ta, jer se na tur ni ri ma ove i gre„po me ra ju” od sto la do sto la pa ro -vi ko ji se de u prav cu Is tok – Za- pad, dok par ko ji se di na re la ci -ji Se ver – Jug o sta je za sto lom. O -bez be |e ni su i „brix mej to vi” ko -ji po ma ̀ u ob ra ~u nu po da ta ka i„skla di {te wu” re zul ta ta u su dij -ski kom pju ter.

Ne ma „sre} ne ru ke”

Su di ja na o vom tur ni ru je Mom -~i lo Ig wa to vi} iz Be o gra da, pra vali~ nost da nas u ve de u svet tak mi -~ar skog bri xa. On je ak ti van i gra~od 1975. go di ne, ka da se o vom i grom„za ra zio” na be o grad skom PMF-u.Ka sni je je ak tiv no u ~e stvo vao u ra -du ve li kog brix klu ba ko ji po sto jiu „Sa va cen tru”, a sa da je ~lan naj -po zna ti jeg i naj ve }eg srp skog ko lek- ti va u o vom spor tu, Be o grad skogtak mi ~ar skog brix klu ba.

Sem {to je ak ti van i gra~, Ig wa- to vi} je i or ga ni za tor tur ni ra ibrix su di ja.

- U tak mi ~ar skom bri xu te ̀ waje da se fak tor sre }e is kqu ~i {toje mo gu }e vi {e. Zbog to ga i gra ~ido bi ja ju se to ve sa ve} po de qe nimkar ta ma, {to se o ba vi ra ni je uz po -mo} spe ci jal nog kom pju ter skogpro gra ma. Zbog to ga }e sviu jed nom tre nut ku i ma ti i -ste kar te, ta ko da ne po sto- ji mo gu} nost, kao u o bi~ -nom de qe wu, da do bi je tevi {e pu ta za re dom ja kekar te ili „sre} ne ru ke”,ve} sve is kqu ~i vo za vi siod va {eg i gra~ kog u me }a ikon cen tra ci je, tvr di Ig- wa to vi}.

Po we go vom mi {qe wubrix u sve tu tre nut no do -`i vqa va ve li ku eks pan zi -ju. I a ko zva ni~ no ni je o -lim pij ski sport, pri znatje od MOK-a kao de lat nosti „u pra ̀ wa va” se na o lim -pi ja da ma mi sa o nih spor to- va uz {ah, da me, po ker i go(kao i skrebl i {o gi – {tagod to bi lo, a po sled wa ta -kva o lim pi ja da o dr ̀ a naje u Pra gu 2010. go di ne.

- Sta we se i kod nas pro me ni lo.Do pre pet-{est go di na dr ̀ a vani na ko ji na ~in ni je po ma ga la iliu la ga la u brix. Sa da smo u {li u sa -vez spor to va i dr ̀ a va tu i ta mofi na si ra od la zak re pre zen ta ci jena pr ven stva, na bav ku o pre me, za- kup pro sto ra, na vo di Ig wa to vi},do da ju }i da je brix sa vez do bio do -zvo lu od Mi ni star stva spor ta da seor ga ni zi ju i po {ko la ma kao na s-tav ni pred met, {to je ve} za ̀ i ve -lo u dve-tri be o grad ske pko le.

- To je mno go bit no jer su vo de -}e svet ske brix ze mqe I ta li ja, A -me ri ka, En gle ska, Fran cu ska i

Ho lan di ja o dav no shva ti le da je di- no ve li ka i gra~ ka ba za u ro di ka s-ni je kva li te tom sa mih i gra ~a. Ta -ko |e, brix je do bar jer ne po zna jesta ro sne i uz ra sne gra ni ce. Po sto- je ak tiv ni i gra ~i i u o smoj de ce -ni ji, po put le gen dar nog A me ri -kan ca Bo ba Ha ma na ko ji i da nas ak- tiv no i gra i u bra ja se me |u pr vihde set i gra ~a na sve tu, is ti ~e Ig wa- to vi}, na gla {a va ju }i bla go det no ite ra pe ut sko dej stvo bri xa kao„men tal ne gim na sti ke” u ve zi sasvim bo le sti ma ko je u ti ~u na mo -`da ne funk ci je, po put ra zor nogAl chaj me ra.

On je su dio i na pro {lo go di -{wem tur ni ru u Stra ga ri ma i sveoko or ga ni za ci je o ce wu je kao do broi le po.

- U ve li kim gra do vi ma smo se o -tu |i li. Ka da do |em u Stra ga re o -se }am to kao po vra tak u ne {to~i sto, le po i ne is kva re no. Ne ko bimo gao da ka ̀ e da su ov da {wi or ga- ni za to ri a ma te ri, ali to je ono na-j va ̀ ni je, jer su to en tu zi ja sti ko -ji i skre no vo le brix i ̀ e le da ov -de na pra ve ne {to od to ga, sma traIg wa to vi}.

I gra in te lek ta i lo gi ke

Po gle da li {tu is ka ~e ni nat pi -si: „Mo li mo vas da u ti {i ni po s-ma tra te tak mi ~e we”. Go spod ska jeto i gra.

I gra }e se po dve se an se od po 13ko la. Ko lo se sa sto ji od dva bor dako ji u kup no tra ju 15 mi nu ta. Zavre me jed nog bor da, od no sno u ro -ku od {est i po mi nu ta, tre ba da seo ba vi li ci ti ra we, do go vor {ta}e se od i gra ti i od i gra va we par- ti je. Tak mi ~ar ski tem po je o sambor do va na sat. Po sle za vr {e nogbor da do zvo qe ni su krat ki ko men- ta ri par ti je, kao i ki bi co va we,

ali ni ka ko sto je }i, ve} is kqu ~i -vo se de }i.

Kar te su po ja ~i ni po re |a ne pozna ci ma tref, ka ro – kao „mi nor -ske” ili herc i pik kao „ma jor ske”,a po sto ji i „be za dut na i gra”, ne {topo put san sa u pre fe ran su. Ta ko |e,po sto je i kon tre.

- Kon tra u bri xu ni je u vek ka z-ne na, pod u ~a va nas su di ja Ig wa to -vi}, ko ji ima i ti tu lu tur na mentme na xe ra.

Po we mu, brix je i gra in te lek -ta i lo gi ke.

- Ni ka da u bri xu ne }e te do ̀ i -ve ti i stu si tu a ci ju sa mim tim{to je broj kom bi na ci ja ne mer qiv.Na pr vim tak mi ~e wi ma vr {e se o -ba ve zne do ping kon tro le i gra ~a,kao kod a tle ti ~a ra, a ako ne ko odu ~e sni ka tur ni ra ima ne ku le -kar sku te ra pi ju mo ra to ra ni je dapri ja vi or ga ni za to ru.

U Stra ga ri ma ni je ba{ ta ko ri -go ro zno, vi {e vla da - fren dli at- mos fe ra. Do zvo qe ni su i mo bil ni,ali na ne ~uj nom mo du.

Dok se ver no-ju ̀ ni pa ro vi o sta- ju na svo jim me sti ma, is to~ no-za -pad ni se ro ti ra ju. Tur nir se za huk- ta va, a svo jim sa ve ti ma po ne kadin ter ve ni {e i su di ja. U vek ima ne- do u mi ca i kod is ku sni jih i gra ~a.

Su di ja gla sno ob ja vqu je pro me -nu, dok sa sto lo va od je ku je: „tref,pa herc, pa ma la...”

I gra~ ko ji je iz li ci ti rao i gruzo ve se „od i gra va~” i mo ra da is- pu ni li ci ta ci ju - „kon trakt”, dokwe gov sa i gra~ u tom slu ~a ju „da mi”(ne mo ra da bu de bu kva lan pre vodsa en gle skog, mo ̀ e i lut ka) on dakao „ro bot” sle di we go ve in struk- ci je ko ju kar tu da vu ~e „kroz” pro- tiv ni ke.

Na sto lo vi ma pro mi ~u kar te zali ci ta ci ju: pas, a lert, stop... U ze -ti {ti ho vi se re |a ju ver ti kla no,

Живот

MI SA O NE I GRE POD RUD NI KOM

Stra ga ri - {u ma dij ska pre stoPro {log vi ken da u Stra ga ri ma je o dr ̀ an ve o ma po se }en brix tur nir na ko jem su u ~e -{}e u ze le do ma }e sna ge i i gra ~i iz Be o gra da,No vog Sa da, Ja go di ne, ^a~ ka, Vr wa~ ke Ba we iKra qe va. Svi go sti hva le do bru or ga ni za ci jui sjaj no go sto prim stvo do ma }i na, jer je powi ma naj va ̀ ni ji smi sao bri xa, kao {to i sa mo ime ove i gre ka ̀ e – po ve zi va we qu di

ОТКУДА БРИЏ У СТРАГАРИМА

Za ma lo i me |u na rod ni tur nirJe dan od i ni ci ja to ra i gra wa bri xa u Stra ga ri ma i pred -sed nik klu ba u o sni va wu (ne do sta ju ne ke teh ni~ kesit ni ce oko re gi stra ci je, i a ko klub ve} funk ci o ni {edve go di ne) je i Slo bo dan Pe tro vi}, ve li ki za qu bqe -nik u ovu mi sa o nu i gru.

- U Stra ga ri ma su se od u vek be so mu~ no i gra le kar -te, ali sve o sta le i gre sem bri xa, od re kre a tiv nih, pre -ko koc kar skih, do ne kih ko je je te {ko ob ja sni ti ~o ve -ku ko ji ni je o dav de. Mi smo pre vi {e od dve de ce ni jepo ku {a li da i gra mo brix, ali nam to ni je po la zi lo zaru kom sve do 2010. go di ne. Po sle de ce ni ja i gra wa pre -fe re na sa, nas ne ko li ko dru ga ra ta da je od lu ~i lo da o -

snu je klub i za i sta na u ~i da i gra brix. Po ku {a li smopre ko li te ra tu re, ali ta ko ni je i {lo, ob ja {wa va on.

Ras pi ta li su se ko ji im je brix klub naj bli ̀ i i za- pu ti li se u Ja go di nu.

- Ta mo su nas do ~e ka li qu di iz klu ba „Dva tre fa”,sa ko ji ma smo i da nas ve li ki pri ja te qi. Oni su nammno go po mo gli, od u pu }i va wa u o snov na pra vi la bri -xa, pa do de ta qa ka ko da o snu je mo klub, na ba vi mo ne op -hod ne re kvi zi te i da mo ra mo da „i de mo” po tur ni ri -ma na ko ji ma se i gra pra vi tak mi ~ar ski brix, pri ~a Pe -tro vi}.

Ka ̀ e da je lak {e bi lo or ga ni zo va ti stra gar skitur nir pro {le go di ne jer je zbog no vi ne i „~a ri pr vi -ne” bi lo i spon zo ra, ali ne kri je po nos {to su u spe li

da ga or ga ni zu ju i o dr ̀ e i o vo ga le ta.Za do vo qan je {to se ma ni fe sta ci ja„pro ~u la” i to po do brom i za do vo qanje {to su se pro {lo go di {wi u ~e sni -ci po no vo po ja vi li i do ve li no vepri ja te qe i i gra ~e.

SA GO VOR NI CI: MI QA NA LAC KO VI] I MI LE NA RA DI VO JE VI] IZ JA GO DI NE I ZO RAN SI BI NO VI]I VE RA RA DO VA NO VI] IZ BE O GRA DA

PRED SED NIK BRIX KLU BA U STRA GA RI MASLO BO DAN PE TRO VI]

SU DI JA I TUR NA MENT ME NA XERMOM ̂ I LO IG WA TO VI] ^LA NO VI BRIX KLU BA STRA GA RI

Четвртак, 9. август 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 15www.kragujevacke.rs

Живот

iz gu bqe ni ho ri zon tal no, a po tomse sve kar te i stim re dom vra }a juu set za no vi bord.

Na pr voj po lo vi ni pr ve se an se,po sle {est i po od i gra nih bor do -va, vo de Be o gra |a ni Mi ro slav Bla -go je vi} i Vla di mir Sto {i}.

Ne ko zbog vru }i ne i de o kon cen -tra ci je u ku ca va po gre {an re zul tatu brix mejt, {to su di ja Ig wa to vi}br zo re gu li {e i u no si pra ve po dat -ke. Vre me te ~e, li ci ti ra se, ku pu -je, od i gra va, kon tri ra.

Su di ja „ka ~i” re zul ta te pr vogde la tak mi ~e wa – pr ve sa e an se navra ta sa le. Svi su za in te re so va nida vi de svoj (ne)u speh. Po sle pr vogde la i da qe vo de Bla go je vi} i Sto -{i}. A do ma }i ni Bo ban i we govpar Mi }a, ka ko to di plo mat ski dasa op {ti mo – re ci mo da su naj bo -qe pla si ra ni do ma }i par.

@ar gon ski re ~e no „za tva ra serad wa”, pa u za do 17 sa ti. Ru ~ak iod mor. Uz sr ne }i gu la{ pre pri ~a -va ju se po te zi „dver ka re”, „pi ta -we za ma jo re”, ko je ko me „ski nuo”de vet {ti ho va ili pet tre fo va...Sa dr ̀ aj no, uz bu dqi vo, di na mi~ no,in spi ra tiv no...

Stra ga ri „ku pu ju” iz pr ve

Je dan od dva „~i sto” ̀ en ska pa -ra (dru gi je iz Be o gra da) ~i ne i gra -~i ce iz Ja go di ne Mi qa na Lac ko -vi} i Mi le na Ra di vo je vi}. Mi qa -na i gra o sam go di na, a Mi le najo{ du ̀ e. Obe su ~la no vi klu ba„Dva tre fa”.

- Bi le smo i pro {le go di ne. Do -pa lo nam se ka ko su sve or ga ni zo -va li, kao i wi ho va go sto qu bi vost,pa smo se po ja vi le i ove go di ne.Ba{ je sve su per i na Stra gar ce kaodo ma }i ne ne ma mo ba{ ni ka kvuza mer ku, ka ̀ u Ja go din ke.

U ~e snik tur ni ra je i Zo ran Si -bi no vi} iz Be o gra da, pred sed niksu dij ske ko mi si je Brix sa ve za Sr- bi je. Su dio je na pro {lom tur ni -ru u Stra ga ri ma, a ove je do {ao kaoi gra~.

- I pro {le i ove go di ne or ga -ni za ci ja je ba{ do bra. Da na {witur nir je ne {to sla bi je po se }e ni -ji, ali je i da qe je dan od naj po se -}e ni jih u Sr bi ji, ako iz u zme mo Vr -wa~ ku Ba wu, ko ja je glav na bri xer- ska dis tan ca po sled wih de se tak go- di na. Ve li ku tra di ci ju ima i tur -nir u Ba nat skom No vom Se lu ko jii je ste naj ve }i tur nir u Sr bi jizbog bli zi ne i po ve za no sti sa i gra -~i ma iz Ru mu ni je, ob ja {wa va Si -bi no vi}.

On na vo di ne sla van re kord ka -da su se ne dav no na be o grad skomtzr ni ru po ja vi la sa mo dva pa ra.

- Pre vi {e od dva de set go di na,ka da je u Sr bi ji bi lo sa mo dva-triklu ba, a da nas ih je de se tak, do la -zi lo je pre ko 40 pa ro va. Zbog to gaje ma ni fe sta ci ja u Stra ga ri maiz u zet no u spe la, na gla {a va on,do da ju }i da su zbog o vog tur ni rane ki pre ki nu li svo je go di {we od -mo re i do pu to va li sa Zla ti bo ra iKo pa o ni ka u Stra ga re.

I gra ~i ca Ve ra Ra do va no vi} izBe o gra da ~lan je klu ba „Da mi” ipr vi put je u Stra ga ri ma.

- Pre div no je ov de. Svi |a mi seat mos fe ra, sa mo me sto... Ne mo guda za mi slim lep {e pro ve den vi -ken d ne go o va ko kon ci pi ran brixtur nir u Stra ga ri ma, ka ̀ e Ve ra.

Po ~i we i dru ga se an sa i no vih13 ko la, od no sno du plih bor do va.@ivo i di na mi~ no za svih 14 sto -lo va. Tu i ta mo „pad ne” po ne ka du -ho vi ta o pa ska ti pa: „Is to pi }u sena po la tur ni ra”, ali se i da qe li -ci ti ra i kon tri ra.

Na pr voj po lo vi ni dru ge se an sei da qe u be dqi vo vo de Bla go je vi} iSto {i}.

- Oni vo de za ~i ta va dva „do brade qe wa”, po ja {wa va su di ja Ig wa -to vi}.

Tri ko la pred kraj su di ja ga lant- no „do de qu je” do dat nih tri mi nu -ta za pu {a ~e. Ne ki se {a le na„ski nu te fi to ve”, dru gi hva le„tre }e be le”, dok su tre }i sim pa -ti~ no sa mo kri ti~ ni: „U pr voj se -na si ba{ nas ni je hte lo, a u dru gojsmo na glo pa li”.

Ali, brix su za ma ne ve ru je. Po -be |u ju su ve re no Bla go je vi} i Sto -{i}. I pak, ~e ka se de se tak mi nu -ta za pro ve ru re zul ta ta ka ko bi bi -li ve ro do stoj ni.

Mi ro slav Bla go je vi} ka ̀ e da je„re la tiv no taz” u o vim vo da ma jerbrix ak tiv no i gra tek se dam-o samgo di na. ^lan je be o grad skog „As”klu ba. We gov ko le ga Vla di mir Sto -{i} i gra~ je pu nih 37 go di na ipred sed nik je naj ve }eg klu ba na o -vim pro sto ri ma, ve} po mi wa nog

be o grad skog BTBK. Bla go je vi} je u -~e stvo vao i na pro {lo go di {wemtur ni ru, dok je Sto {i} u Stra ga ri -ma pre mi jer no. O bo ji ca is ti ~u ka -ko su se Stra ga ri zna ~aj no pri ma -kli naj o zbiq ni jim tur ni ri ma.

Na tur nir su sti gli sa Zla ti -bo ra i pri zna ju da ni su o ~e ki va litri jumf.

- Pri ̀ eq ki va li smo tre }e me sto.Sto {i} ko ri sti me dij sku pro-

mo ci ju da da sa vet mla |im i gra ~i -ma da to kom tur nir skih nad me ta -wa sa vi {e ko la ne tro {e u za ludsna gu, ve} da je „ras po re de” i i stimtem pom od i gra ju ~i tav tur nir.

- De {a va se da mla |im i gra ~i -ma po pu sti kon cen tra ci ja u po -sled wih po la sa ta i gre i u pro pa -ste sve {to su do ta da u ra di li. Uto me je i taj na na {eg u spe ha. Od i -gra li smo ~i ta vo tak mi ~e we upri bli ̀ no i stom rit mu i po be -di li, ka ̀ u oni i od la ze da pri metro fe je i na gra de – {aj ka ~e za po -bed ni ke. Bla go je vi} i Sto {i} satro na su ski nu li pro {lo go di {wipo bed ni~ ki par, o vo go di {we vi ce -{am pi o ne, ta ko |e iz Be o gra da, Zo- ra na Ko ci }a i Du {a na Pe {i }a,dok je tre }e me sto pri pa lo o pet i -gra ~i ma iz Be o gra da Bi qa ni Ta l-i jan i U ro {u Bra di }u.

Spe ci jal ne na gra de ({aj ka ~a ima ra ma) pri pa le su naj bo qe pla -si ra nom a ne na gra |e nom me {o -vi tom pa ru Zo ri ci Xi gur ski iSla vi {i Mar ko vi }u iz Ja go di ne,dok su po bed ni ci dru ge se an se bi -li Be o gra |a ni Ve sna Da ni lo vi} iNe boj {a Bog da no vi}.

Do vi |e wa sle de }e go di ne.

Пe tar Ke qe vi}, mla do -`e wa, od oca Mi lo {a,Sr bi na, i maj ke Ol ge,Ru ski we, la ne je bio uKra gu jev cu. Ob reo seis pred Sa bor ne cr kveu cen tru gra da i ta da

re {io da se tu ven ~a sa svo jom i -za bra ni com Ma ri jom, ko ja je, kaoi on, iz Mo skve.

- Ja sam bio i vi deo.Ta da samznao da je to pra vo me sto, to jemo ja... kao {to ima dr vo, moj...ko ren mi je ov de, a to je bit no za~o ve ka, ka ̀ e Pe tar, ne si gu ranna srp skom, ali da le ko si gur ni -ji dok je u cr kvi po qup cem "pe -~a ti rao" u pra vo da ti za vet.

Mla do ̀ e win o tac Mi lo{svad bu je u pri li ~io u Er de ~u. Naka pi ji sva be ni ve nac, u dvo ri -{tu go sti, har mo ni ka{ ras te ̀ e„da la pu", na rod pi je i pe va. Re -klo bi se - u o bi ~a je na sli ka ne -de qom u ju tru u srp skoj ku }i gdese spre ma svad ba. Ne o bi~ no je je -

di no {to mla den ci i wi ho vi ro -di te qi raz go va ra ju na ru skom!

- Mo ja po ro di ca, dva si na,su pru ga i ja, `i vi u Mo skvi. Mojsin je hteo da se ven ~a ov de. S ob -zi rom da mi je su pru ga Ru ski wa,da su mi oba si na ro |e na u Mo -skvi i da mi je sna ha iz tog gra -da, mo ram da pri znam da mi jebi lo dra go zbog ta kve we go ve od -lu ke, hva li se Mi lo{.

Mla den ci, zbu we ni ve li komvru }i nom, je dva su do ~e ka li da uhla do vi ni cr kve pri |u ol ta ru.Wi ho ve maj ke, Ru ski we Ol ga iQu bov, zna ju ka ko se u la zi u cr -kvu i po ve zu ju ma ra me. Po {to supred Bo gom da li za vet, vra }a ju seku }i ka ko bi mla da ba ci la si to.

- Slat ka ova mla da. Sa mo nezna ka ko se ba ca si to, a mi nezna mo ru ski, pa se ma lo na te za -smo. Pra vi pro blem is pa de na -kon ~e, ni ka ko mla di da ob ja sni -mo {ta }e sa wim. Ma ha smo ru -ka ma, o kre ta smo se oko se be, ma

bi li smo u go lojvo di dok mi si ju"na kon ~e" ne re {i -smo, ka ̀ e go {}a samla do ̀ e wi ne stra -ne.

- Vo lim ka ko jele pa Sr bi ja, pri -ro du, ali vo lim i{to ste ve seo na -rod. Srp ska ku hi waje i pak mo je naj ve -}e is ku {e we, mno -go bih se ov de u go -ji la, ka ̀ e mla da, apre vo di sve karMi lo{.

Go sti se se le uka fa nu "Kr~ ma".Sa la kli ma ti zo va -na, mla da pre sre} -na, or ke star u i -gran. Go sti sa mla -di ne stra ne, su -prot no o ~e ki va wi -ma, ne pi ju vot ku.Ka ̀ u da su pot pu no"na vu ~e ni" na hla -dan {pri cer i pi -vo. Pred Ru ski wa -ma ver mut. Je di noih mu zi ka bu ni. Gr -mi "Vi la Ba na sapla ni ne zva la". I

ko lo ide tra qa vo, ali mla di nama ma Ol ga ne od u sta je. Sti go {ei tru ba ~i, Ru si se po ma lo i u -pla {i {e, ali mla di bro po staja sno ka ko se pa ra ma "pu ni tru -ba". Tek ka da su pu sti li sa CDru sku mu zi ku, "ba }u {ke" skroz`iv nu {e, a ‘la dan {pi cer o bri -sa sve je zi~ ke i o sta le gra ni ce.

Sve kar i po no san o tac Mi lo{Ke qe vi} ob ja sni da se u Kra gu je -vac do se lio iz se la po red Tu ti -na, a iz Kra gu jev ca u Ru si ju o ti -{ao jo{ 1988. go di ne. Ka da se za -po slio, u po znao je ru ski wu Ol gusa ko jom se u br zo o ̀ e nio. Do bi -li su si na, sa da {weg mla do ̀ e wu,i po sle go di nu da na su do {li uKra gu je vac, gde je i mao ku }u. Za -po slio se u "Za sta vi", a Ol ga jera di la sve i sva {ta, ni je pre za -la ni od wi ve, ra di la je pod nad -ni cu. Te {ko se `i ve lo. On da jepo ~eo rat, pa sank ci je. Vra ti lisu se u Mo sku, gde im se ro diodru gi sin Vlat ko. U Ru si ji je po -~eo bo qi `i vot. O bo je su i ma lido bar po sao, ku pi li su ve li kistan u Mo skvi.

Pe tar je za vr {io fa kul tet, u -po znao Ma ri ju, a ka da je i onadi plo mi ra la re {i li su da se u -zmu i to ba{ u sr cu [u ma di je.

M. JEF TO VI]

RU SKO VEN ̂ A WE U KRA GU JEV CU

[pri cer - naj bo qipre vo di lacMo sko vqa nin Pe tar Ke qe vi}, ko ji je u Sr bi ji pro veo tek par |a~ kih ras pu sta, re {io je da se sa Ru ski wom Ma ri jom ven ~a ba{ u Kra gu jev cu. Go sti, Ru si i Sr bi, la ko su se spo ra zu me va li kad je gr lom po ~eo da im kli zi hla dan {pri cer

PETAR I MARIJA NA CRKVENOM VEN^AWU

OTAC MILO[ SRE]AN ZBOG ODLUKE SINA DA SE VEN^A U KRAGUJEVCU

PRIJE OLGA I QUBOV U SABORNOJ CRKVI

o ni ca bri xa

STRA GA RA^ KI BRIX KVAR TET: BORD @EN SKIH PA RO VA

16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

Цi ce ron je re kao da ~o vekko ji je na pra vio bi bli -o te ku u ku }i - ku }i je po- da rio du {u. U ~i li sunas da je kwi ga naj bo qi~o ve kov pri ja teq, alisu ve} o dav no do {la ta -

kva vre me na da smo iz gle da o kre nu -li le |a svim pri ja te qi ma, pa i o -vom – kwi zi. I sti na je da je sva ka bi -bli o te ka a u to bi o graf ska, jer i bezpom ni jeg pro u ~a va wa, ve} sa mo le -ti mi~ nio ba ~e nim po gled mom mo -`e te da sa gle da te a fi ni te te i stre -mqe wa we nog vla sni ka, we gov sen z-i bi li tet, „du {u”, bli skost po li -ti~ kih op ci ja i o pre de qe wa...

Go di na ma i de ce ni ja ma bri ̀ qi -vo stva ra ne, a Bi rel je mu dro za kqu -~io da se „bi bli o te ke ne pra ve, ne -go ra stu”, da nas, o ~i to ni kom po treb- ne, ne sta ju za tren. Ta ko i ova „ju n-a ki wa na {e tu ̀ ne pri ~e”, s qu ba vqune go va na „ba {ta du {e” jed nog na {egsu gra |a ni na, za vr {a va ne na „sme -tli {tu i sto ri je”, ne go na pra vom,od no se }i u „li te rar ni grob” svu svo- ju „ri zni cu zna wa i mu dro sti, kwi -`ev nog bla ga i le po te”. Pri li kom

je zi ka... Sa sva kom go mi lom kwi ga ko -ja se ru {i na ze mqu – kla si ci sa mona vi ru: ro man „Kri sti for Mar- tin” no be lov ca Vi li ja ma Gol din ga,a u to ra slav ni jeg „Go spo da ra mu va”,Tol sto je va „A zbu ka”, Pa blo Ne ru dana jed nom „ne ka da brat skom je zi ku”,Mo li je rov „Gra |a nin ple mi}”,„Rim ska li ri ka” Mi o dra ga Pa vlo vi -}a sa iz bo rom Ho ra ci je vih, Ka tu -lo vih, Ti bu lo vih, Pro per ci je vih iVer gi li je vih sti ho va, „O gle di” Bog- da na Po po vi }a... Go goq, Do sto jev -ski, ^e hov... na srp skom, ru skom,fran cu skom i en gle skom...

Pa ra ri tet no strip iz da we o po -bu ni ru skih de ka bri sta po ~et kom

pret pro {log ve ka, al- bu mi sa sli ~i ca ma E u -ro 1988. (po be di li Ho -lan de zi) i ~e ti ri go di -ne ka sni je ka da se, dapa ra fra zi ra mo stihdo ma }eg kan ta u to ra, „u[ved skoj i gra lo onopr ven stvo bez nas”... PaPr va sa ve zna li ga 1992.go di ne – ci ni ci bi re -kli i po sled wa. Svizna mo ka ko je to „pr ven -stvo pro {lo”... @i vot~i ne se }a wa, sit ni ce,u spo me ne, a je dan, i toceo, je tu pred na ma, u

Mu ha re ma Per vi }a, po e zi ja Be le Ah- ma du qi ne, „Ze le ni vi tez” tet ka De -se „na ci o na le”, We kra sov, „Po raz”od Fa de je va u kult nom iz da wu „Re~i mi sao”... Pa sve vre men ski dra ̀ e -sni man gup ~i} „Tom So jer”, An der -se nov „Svi war”, le gen dar ni Di zni -

je vi pe ga vi dal ma tin ci (sa sve plo -~om uz kwi gu), ne u mor ni vra go la stiTil Oj len {pi gel, ali i sol fe |o zani ̀ e raz re de mu zi~ ke {ko le. Od de- tiw stva pa do gro ba.

An to lo gi je bu gar ske, ru mun ske,ru ske i fran cu ske po e zi je, e se ji na-j ve }ih en gle skih pe sni ka o pe sni -{tvu, ro ma ni ti ~an be de ker Ve ne -ci je, ali i li te ra tu ra po put Mi lo -{e vi }e vog (mi sli se na Ni ko lu)„Mark si zam i je zu i ti zam” sa po sve- tom a u to ra, Ber |a jev i „Iz vor ismi sao ru skog ko mu ni zma” (au, na la- ti ni ci) i, na rav no, gde bez we ga, „Ka -ko se ka lio ~e lik”.

Pa Le o nid Le o nov, He min gvej,Ah ma to va, I sak Sa mo ko vli ja, ali iBal {a Br ko vi}... Ge te ov „Fa ust” na„svim je zi ci ma”...

^i ta va ple ja da kra gu je va~ kih pe -sni ka, od Do re Pil ko vi} Pe ta ni, doNi ko le Mi lo je vi }a, sta ri „Ko ra ci”iz 1968. go di ne u „ko ji ma su ko ra ~a -li” Do bri ca E ri}, Zo ran Spa so je vi},Mi lan Ni ko li}, Di mi tri je Ta di},Ra sim Qu bi jan ki}, Sa va Ba ra~ kov...

Na le ti mo na „Sr bi jo, bre” od Ig- wa to vi }a, pa na kult no „Pro sve ti -no iz da we” ne za o bi la znih „Mo re ka -za” Sent Xon Pers, no be lo vac, pomno gi ma „o li ~e we fran cu skog du -ha”, a u tor ve~ ne „A na ba ze” u pre vo -du Bo ri sla va Ra do vi }a ko je je za{tam pu 1963. go di ne pri re dio Mi -o drag Pa vlo vi}.

„Raj sam od u vek za mi {qao kaosvo je vr snu bi bli o te ku”, re kao je

Сусрети

Ako na |u do bar ma te ri jal, tru -bu ili re stlo ve od kan ga ra ili~o je, bi }e brix pan ta lo na,~ak {i ra i {aj ka ~a, let wih izim skih, po ru ~u je maj stor svo- jim mup te ri ja ma

Kro ja~ ka rad wa „Stra ga ri” je dva se na zi reu i sto i me noj va ro {i ci. O kru ̀ e na u go sti -teq skim o bjek ti ma, ne vi di se od ka fan skihgo sti ju i wi ho vih par ki ra nih a u to mo bi la.Kroz ta mu de be log hla da i gu stog du van skogdi ma je di no se vi di be la har ti ja sa nat pi- som „NE PSUJ BO GA”. Po sle sil nih gra fi- ta o \a vo lu, ne ko se se tio i Bo ga da spo me -ne, pa sam mo rao da pri vi rim i vi dim koi za {to.

Vla snik, o sam de se to go di {wi kro ja~ upen zi ji Ha xi Qu bi {a Ti mo ti je vi}, ob i {aoje sva sve ta me sta, a o vaj pam flet do bio jeod tu ri sti~ kog vo di ~a u Mo skvi 1980. go- di ne. Od mah ga je is ko pi rao u sto pri me -ra ka i de lio za in te re so va ni ma. Po de li ihme se~ no naj ma we pe de set, a kad je va {ar ipre ko sto.

Voj sku je od slu ̀ io u Va qe vu i od mah sepri hva tio za na ta kod svog oca Mi le ta a ba -xi je, od ko ga je na sle dio i rad wu. U woj jena te zga ma xins, a na we mu {aj ka ~e. Po zi- do vi ma na {te kli ca ma kor po ra ni ( blu ze

sa gaj ta ni ma), je le ci, brix pan ta lo ne, ~ak -{i re - ne kad po nos a ba xij skog za na ta. Napro da ju je i je dan rad we go vog po koj nog ocako ji je sa da vla sni {tvo po ro di ce Mar ja -no vi} iz Gor we [a tor we.

- A ba xi ja se na zi vao za na tli ja ko ji {i -je o de lo od suk na, a ter zi ja, {naj der ilikro ja~ ko ji ko ri sti fi ne tka ni ne ili ku -pov ne ma te ri ja le. Kro ji lo se, {i lo i ve zlopo ̀ e qi kup ca. I glom su ru~ no pro ba da lisuk no. Od a la ta su i ma li u ti ju (vr sta sta -re pe gle), kol ta tu (da sku za pe gla we), ba sa -xuk (da {~i cu pre ko ko je su pe gla), za ka~ -ku (sa ko jom po ti sku ju i glu) i dr ve ni ar -{in. A ba xij ski vez se ra dio gaj ta nom nagru bim tka ni na ma, a ter zi je su ve zle sr- mom, {qo ki ca ma po ka di fi, so mo tu,~o ji i ne ̀ nim tka ni na ma, pod se ti la nasje sta ri na.

- Da nas kr pa ~im da na do pu nim pen z-i ju od 15.000 ko ja mi ode na le ko ve. [i -jem i o vaj ke per i tek sas za i qa dar ku i,ret ko, {aj ka ~u za 500 di na ra sa mo jimma te ri ja lom. Ret ko ko ho }e brix pan ta -lo ne ili ~ak {i re. ^ak {i re skro jim odsta rog {i we la. Naj vi {e me wam {ni re -ve do ma }i ni ma bez do ma }i ce. Zlo i na -o pa ko ako se na sta vi o va ko, sa pu no gor -~i ne kroz zu be o za na tu, ali i ̀ i vo tu ko- men ta ri {e Ha xi Qu ba, ko ji u bo ga ve ru- je, a za na rod ra di po po tre bi i za ni ka -kve pa re.

Ra dio bi i vi {e, ali ne ma se ~im. Kan- ga ra i ~o je ko je je pra vio Pa ra }in vi {e ne -ma, kao i kon ca „bu}” za vez iz Pri le pa. Na -da se bo qim da ni ma, sve mu stre ima u gla -vi. Sve mu je jed no da li mu {te ri ja ima stoili pe deset ki la. Ako na |u do bar ma te ri -jal, tru bu ili re stlo ve od kan ga ra ili ~o -je bi }e brix pan ta lo na, ~ak {i ra, {aj ka ~ai let wih i zim skih.

TEKST I FO TO: M . IG WA TO VI]

HA XI QU BA, PO SLED WI A BA XI JA U STRA GA RI MA

^ak {i re od sta rog {i we la

NE STA NAK JED NE BI BLI O TE KE

Po ~u pan vrtU pr kos sve ve }em bro -ju iz da wa i iz da va ~a,kwi ga, ona kla si~ na,do bra, mu dra i le pa,da nas ma lo ko ga in te -re su je. Ta ko je ne dav no„o ti {la” i ~i ta va jed -na pri vat na bi bli o te -ka, bri ̀ qi vo i squ ba vqu de ce ni ja mastva ra na

NAT PIS KO JI MAJ STOR UM -NO@AVA I DE LI MU [TE RI JA MA

^I TAV @I VOT „NA GO MI LI”

JE LEK I ^AK [I RE VR HUN SKEIZ RA DE

NE KA DA SU SE I FIL MO VI „POT KO VA NI JE” GLE DA LI

re no vi ra wa vi ken -di ce bi bli o te ci jepre su |e no, a ve} napr vi po gled se vi -di da ju je po koj nivla snik sa gu {tomi me ra kom de ka da -ma pa bir ~io. Po p-ut o su |e ni ka ko jise ve} po mi rio sapre su dom, le ̀ ekwi ge po ba ca ne ina ba ca ne u vr tu,ali ne raj skom, ne -go o nom vi ken da -{kom - o bi~ nom.

^e ga tu sve ne ma,da ~o vek ne mo ̀ eda o do li da po gle -da, u pr kos pod nev nom sun cu ko je„pa li” i ne go stu qu bi vim kom {ij -skim p~e la ma.

Dra me Ve li mi ra Ve ce Lu ki }a„Te ban ska ku ga, Ne ~a jev i o sta li”,Jef tu {en ko va po e zi ja „Da i ne”, Je- se win na ru skom, pa i We go {e va„Lu ~a mi kro ko zma na i stom je zi ku”,pa srp ska „Ve li ka ba sma ri ca”, de laTri {e Kac le ro vi }a, gru zij ski spev„[o ta Ru sta ve li” o o vom na ci o -nal nom ju na ku iz 12. ve ka (na gru zij -ksom – ~a rob no) i ~i tqi vi jem i nao vim pro sto ri ma ~e {}e ko ri {}e -nom ru skom. Pa, re~ ni ci svih vr stai fe la, fran cu sko-ru ski slo var,re~ nik bu gar skog, gra ma ti ka ~e {kog

~a so pi si ma i kwi ga ma.Ima i one „ne ka da {we” li te ra -

tu re od „Pa lih za lep {a svi ta wa”,pre ko „Cr ve nog ko wa ni ka” u iz da wu„Ka ra ve le” (Ti hi Don za de cu), i sto -ri je pi o nir ske or ga ni za ci je od1942. do 1982. go di ne, do rat nihis(po)ve sti par ti za na iz Kra gu je -va~ kog od re da, soc re a li sti~ kih mo -no gra fi ja „Ro stov na Do nu” ili„Vu ko var i Vu ko var ci”, Ga ga ri no ve„Re~ si nu”, do ju bi lar nog iz da wa za- vod skih po e ta „Go do vi tra ja wa” (upi ta wu je „Za sta va”) po vo dom 135. go -di {wi ce fa bri ke.

Tu je i i sto ri ja ki ne ma to gra fi -je (u tri to ma), po zo ri {ne kri ti ke

LE GEN DAR NI GRU ZIJ SKI SPEV NA MA TER WEM I RU SKOM

slav ni ar gen tin skikwi ̀ ev nik Bor hes.Ali, o ~i gled no dao vaj raj ima svojkraj. Sti ̀ e ka mi -on i du ho vi ti draj -ver, po put Ha ro nako ji pre vo zi na o najsvet, sa zdra vo nard -skim o sme hom za- kqu ~u je:

- [ta ste ~i ta li,~i ta li ste.

A min! Jo{ sa mopo jed no pi vo u o -bli ̀ wem sel skomdu }a nu za po koj du -{e o voj bi bli o te -ci. Sve }e ih vi {ebi ti. A, na rav no, i

we nom vla sni ku, ~i ju „za o stav {ti -nu” ni smo sti gli te meq ni je ni da po -gle da mo, ve} sa mo da za gre be mo. I -ma lo se tu {to {ta pro ~i ta ti, na u -~i ti i za pam ti ti. Ali, xa be, lo ma -~a je ve} pot pa qe na, a va tra ne pra -{ta. Z. MI [I]

Akciji, koju je pokrenulo neko-liko ovda{wih kulturnih posle-nika najpre se pridru`io ipodr`ao SKC, a potom i galerija„Art”, Narodna biblioteka „VukKaraxi}”, ali i istaknuti pesnici,kwi`evnici i glumci Kragujevca.

Izme|u ostalog ideja festivalaje da pokrene novu kulturnu in-dustriju u Kragujevcu.

- Kultura se razvija jedino uko-

Пesnici, wih {esnaest, izSrbije, Hrvatske i Bosne iHercegovine, takmi~i}ese za naslov najboqeg naprvom festivalu poezije u

Kragujevcu pod nazivom „Kraguje-vac open poetry”. Ova takmi~arsko-pesni~ka manifestacija bi}e or-ganizovana u subotu, 11. avgusta, u„Art kafe-galeriji” SKC-a, od 19~asova. Od preko stotinu prijava,koje su pristigli na konkurs,tro~lani ̀ iri odabrao je najboqe,koji }e biti podeqeni u dve grupe– crvene i plave. U kratkim pes-ni~kim dvobojima publika }e bi-rati „boqeg” koji ide u slede}ikrug do velikog finala. @rebawemna po~etku festivala napravi}e se„kostur”, pa }e tako pesnici izkvalifikacija sti}i do ~etvrt,polufinala i finala, u kome na-jboqe o~ekuju i nagrade.

Ideja pokretawa ove mani-festacije je uspostavqawe novescene sa koje bi se ~uo „`ivi”, pro-brani govor mladih pesni~kihsnaga. Organizatori ove mani-festaciju su ovda{wi novinari ipesnici, okupqeni oko nefor-malne grupe „Pro kult” i SKC.

Ove godine festival }e trajatisamo jedan dan, a od slede}e godineplan je da festival traje nekolikodana.

liko se razvija izvan uta-banih staza, jer, po svojojstrukturi i dru{tvenojfunkciji, a pogotovu kad jere~ o umetnosti, ona jestenaru{avawe rutinskih ob-lika rada i komunikacije.Smisao kulture, najzad,upravo je u tome da pod-sti~e novo iskustvo, obja-{wavaju organizatori.

Prema wihovim re~ima„Kragujevac open poetry”radi}e na afirmacijipesni{tva kroz razli~itemedije.

- Kultura se meri „po-letom stiha” i ovo }e bitiprilika da preko ovog„test” festivala u na{ojsredini osna`imo ulogupoezije kao na~ina `ivqe-wa i scenskog delovawa.Ideja je da se poezija pri-bli`i publici – od

obi~nih prolaznika do uglednih

Четвртак, 9. август 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 17www.kragujevacke.rs

Kultura

KRAGUJEVA^KI FESTIVAL POEZIJE

Pesni~ki dvoboji Izlaga~ka sezona Supermarketa

Slikari, fotografi, vajari,dizajneri, kreatori, arhitekte,pojedinici ili grupe, umet-nici sa inovativnim i kre-ativnim delima - od `ivotnogkoncepta do predmeta - pozvanisu da se prijave na konkurskoji je Supermarket conceptstore raspisao za izlaga~kusezonu 2012/13.

Za u~e{}e na konkursupotrebno je poslati konceptizlo`be, portfolio sa radovi-ma koje biste izlo`ili,tehni~ku specifikaciju izlo-`be, biografiju umetnika.

Svu potrebnu dokumetacijuposlati na mail press@super-market.rs sa naznakom „Konkursza izlaga~ku sezonu 2012/13”,ili na adresu: Supermarket„concept store”, Vi{wi}eva 10,11000 Beograd. Konkurs jeotvoren do 25. septembra, arezultati }e biti objavqeni do15. oktobra.

Osam tematskih izlo`bi

„Uli~na galerija”, jedin-stveni izlo`beni prostor uprolazu u Bezistanu na Teraz-ijama u Beogradu, raspisala jekonkurs za izlagawe anga`o-vanih umetni~kih radova dokraja 2012. godine. Planiranoje osam tematskih izlo`bi, ateme su vezane za va`nadru{tvena pitawa koja, premami{qewu organizatora, nisudovoqno prisutna u javnosti.

Konkurs je otvoren do 1. sep-tembra, a ova galerija obezbe-|uje produkciju radova icelokupnu organizaciju izlo-`be.

„Uli~na galerija” organizo-vawem tematskih izlo`bianga`ovane umetnosti poku-{ava da skrene pa`wu javnostina {irok spektar dru{tvenihtema i pitawa, u nameri dagra|anima pru`i mogu}nostsagledavawa wihove va`nosti.Izo`be }e pratiti javnediskusije o adresiranim tema-ma.

Konkursna prijava, koju tre-ba poslati na office@mi-kroart.rs, treba da sadr`iradove u digitalnom obliku umaloj rezoluciji, biografiju iumetni~ku izjavu (opis i jasnoobrazlo`ewe koncepta izlo-`be).

Poziv

na putovawe

Izdava~ka ku}a „Mono iMawana” i kwi`evna grupa„Proza na putu” (P-70) ra-spisali su konkurs za kwi-`evnu nagradu „Poziv na puto-vawe” koja se dodequje zarukopis prve ili druge proznekwige (roman, zbirka pri~a,putopis, dnevnik, hibridni`anr), u ciqu afirmisawasavremene proze u najboqemduhu „Saveta mladom piscu”Danila Ki{a.

Konkurs je otvoren do 25.avgusta.

U `iriju su AleksandarJerkov, Slobodan Vladu{i},Vladimir Kecmanovi}, DejanStojiqkovi}, Nikola Malovi}i Marko Krsti}, uz pro{logo-di{we pobednike konkursa.Dobitnik nagrade bi}e pro-gla{en 5. oktobra, a nagra|enodelo bi}e objavqeno za Sajamkwiga.

КОНКУРСИKWI@EVNO VE^E IPERKUSIJE

Poema zaudu bubawU petak, 10. avgusta, u SKCodr`a}e se neobi~no kwi`evnove~e. Naime, Nenad Gli{i} }eizvesti poemu napisanu za udububaw, a potom }e uslediti pro-mocija ovog instrumenta kojepravi Kragujev~anin DraganRadoji~i}. Tako|e, svako ko bude`eleo bi}e u prilici i da seoproba na ovom afri~kom bubwu.

Udu je glineni bubaw koji jeslu`io i kao posuda za pre-no{ewe vode, a tradicionalnosu ga izra|ivale samo ̀ ene. Ko-reni su mu u Nigeriji. Na igbojeziku udu zna~i brod. Svira selupawem po otvoru za vodu kojipritiskom vazduha daje zan-imqive zvukove. Danas ga ko-riste perkusionisti u ra-zli~itim muzi~kim pravcima.

Ina~e, Dragan Radoji~i} Gileje kragujeva~ki umetnik, blogeri grn~ar, po ~emu je i najpoz-natiji. Izra|uje ukrasne, upo-trebne i unikatne keramike usvojoj radionici „NIG”, a zas-tupqene su sve tehnike: terako-ta, majolika, poluporcelan i ka-menina.

Nenad Gli{i}, autor poeme,do sada je objavio osam kwiga(pesme, kratke pri~e i roman).Urednik je Kwi`evne tribinekragujeva~kog Studentskog kul-turnog centra.

„ALNARI” NAGRA\UJE

Drski planDva najbr`a ~itaoca „Kraguje-va~kih” bi}e i ovog petka u prili-ci da svojoj biblioteci dodaju zan-imqiv naslov izdava~ke ku}e „Al-nari”. Potrebno je da u petak, 10. av-gusta, pozovete 034 333 111, posle 10~asova i dobi}ete roman „Skan-dalozno”, autorke Tili Bag{o. Do-bitnici }e svoje kwige mo}i dapreuzmu u kwi`ari „Vulkan” u Rodacentru.

Sa{a Miler dolazi na Kejmbrixkako bi ostvarila svoj san. Nakon{to joj srce ukrade seksepilni pro-fesor Teo Dekster, skandal }e jeprisiliti na odlazak. U me|uvre-

menu, Teo postaje televizijska zvezda, a wegova napa}ena supruga Terezakona~no shvata da su poverewe i vernost dve re~i koje on ne razume. Neko-liko godina kasnije, ove }e se dve `ene udru`iti u drskom planu kakobi porazile mu{karca koji ih je obe umalo uni{tio.

Izdava~ka ku}a „Alnari” tokom avgusta obradova}e sve pripadnicelep{eg pola. Kupovinom jednog od ~etiri odabrana naslova u bilo ko-joj kwi`ari „Vulkan” ili na sajtu www.alnari.rs, dobijate na poklon„Classics” ajlajner ili senku za o~i, po sopstvenom izboru. Naslovi uzkoje se dobija ova kozmetika su: „Dok nisam srela tebe” Xoxo Mojes, „Na-jboqe drugarice” Loren Foks, „Kraj jedne qubavne pri~e” Grejama Gri-na i „Ku}a nemogu}ih qubavi” Kristine Lopez Bario.

U BIOSKOPU

Fantastike i akcijaOvaj avgust u srpskim bioskopima rezervisan je za SF, akcioni i {pi-junski ̀ anr. Pred gledaocima }e se na}i rimejk ~uvenog „Totalnog opozi-va”, drugi deo „Pla}enika” koji okupqa najve}e holivudske akcione zvezdei novi film o ~uvenom {pijunu Bornu.

„Totalni opoziv” u bioskope sti`e ove nedeqe, a re~ je o filmu saKolinom Farelom, rimejkom iz 1990. godine, u kome je Arnold [varce-neger tuma~io ulogu Daglasa Kvejda. „Totalni opoziv“ je zasnovan na~uvenoj pri~i Filipa K. Dika koja govori o tankoj granici izme|ustvarnosti i se}awa. Daglasu Kvejdu, radniku u fabrici, pretvarawe sno-va u se}awa, koje nudi kompanija „Rikol”, zvu~i kao savr{eni beg od we-govog stresnog ̀ ivota. Me|utim, kada se ~itav proces iskomplikuje, onpo~iwe da veruje da je {pijun i be`i od policije koju kontroli{e Ko-hagen, predvodnik slobodnog sveta. Film je re`irao Len Vajsman, a poredFarela igraju i: Brajan Krenston, Kejt Bekinsejl, Xesika Bil, Xon [o.

Samo nedequ dana kasnije sti`u i „Pla}enici 2”. U filmu glume Sil-vester Stalone, Xejson Statam, Xet Li, Dolf Lundgren, Brus Vilis,Arnold [varceneger, Teri Kruz i Rendi Kutur. Film je nastao premascenariju koji su napisali Ri~ard Venk i Silvester Stalone.

Pretposledwe nedeqe avgusta premijerno }e biti prikazano ostvarewe„Bornovo nasle|e“. Tvorac pri~e koji stoji iza serijala o Bornu ToniGilroj re`ira novo poglavqe ove izuzetno popularne {pijunskefran{ize, koju je stvorio Robert Ladlam. U ovom delu upoznajemo se sanovim junakom (Xeremi Rener), ~ije }e „`ivot ili smrt” situacije bitipokrenute de{avawima iz prva tri dela filma. Reneru se pridru`ujejo{ novih likova koje tuma~e: Rej~el Vajs, Edvard Norton, Stejsi Ki~i Oskar Ajzak, a svoje uloge iz prethodnih delova ponavqaju: Alber Fini,Xoan Alen, Dejvid Stratern i Skot Glen.

U galeriji „ MostoviBalkana” otvorena jeizlo`ba radova malogformata ~lanovaULUPUDS-a. Jedna odva`nijih prednostiizlo`be, gde je jedini„uslov” koji umetnicimoraju da po{tuju izraz-iti se u malom formatu,jeste to {to na woj mo`eda se predstavi i velikibroj radova. Tako smo naovogodi{woj izlo`bi uprilici da vidimo dela~ak 76 umetnika. Upravota brojnost koja speci-fi~no iskazuje zainteresovanoststvaralaca za izlagawe, ovu mani-festaciju svrstava u veliku grup-nu izlo`bu sa obiqem radova iumetni~kih poetika.

Sve`a koncepcija organizatora

izlo`be „Mali format” je da, od

ove godine, osim ~lanova

slikarsko grafi~ke sekcije

crte`a, grafika, ali i mozaika ifotografija

- Tako svi zajedno ~ine prostorkolektivne razmene ideja, unutarsopstvenog prostora galerije, alii u odnosu na promene ambijenatakojima se obra}aju, podsti~u}iumetnost i umetnike da putem di-jaloga kreiraju sopstveni iden-titet i razli~itost, smatra TinaMari}.

Izlo`ba }e obi}i vi{e grado-va Srbije i u svakom gradu publi-ka }e mo}i da glasa za radove kojiim se dopadnu. Pored nagrade za au-tora koji bude imao najvi{e glaso-va u svim gradovima, u svakomgradu jedan od posetilaca dobi}erad na poklon od autora koji je do-bio najvi{e glasova.

Izlo`ba }e biti otvorena do 16.avgusta.

ULUPUDS-a, pravo u~e{}a na wojimaju i umetnici iz drugihoblasti stvarala{tva (fotografi,dizajneri, istori~ari umetnos-ti, kerami~ari.). Osim ogra-ni~ewa u formatu izlo`ba nemaproklamovanu temu {to umet-nicima pru`a potpunu slobodustvarala~kog izraza kako popitawu motiva tako i tehnike.

- Umetni~ko delo ne mora da nas-tane kao rezultat prethodnog pro-mi{qawa, ve} kao spontana reak-cija, odgovor na provokaciju iliprosto akcija, zapis, bele`ewe.Za umetnika ovde je izazov upravou procesu stvarawa kada se snalazeu prostoru, mikro svetu i wegovimpravilima, navodi Tina Mari},istori~arka umetnosti.

Predstavqeni su radovi u ra-zli~itim medijima, preko slika,

MALI FORMAT U „MOSTOVIMA BALKANA”

Sloboda stvarala~kog izraza

MALI FORMAT ALEKSANDRA ANTONI]A

kwi`evnika, na originalan, zan-imqiv i autenti~an na~in, a saciqem da se opovrgnu predrasudeda je poezija bezna~ajna, margin-alizovana i nepotrebna ~ovekudanas,ka`u organizatori ove man-ifestacije.

Za sve u~esnike obezbe|ene su inagrade, a sponzor prve nagrade je„Sunce Marinkovi}”.

18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

Mno gi i sto ri~ ni vi -te zo ve re da Zma ja suo pe va ni u na rod nojpo e zi ji i pro zi. Ta -kav je slu ~aj sa de -spo tom Ste fa nomLa za re vi }em, ve li -

kim ~el ni kom Ra di ~em Po stu po -vi ~em, Vu kom Gr gu ro vi }em - Bran -ko vi }em, I va nom Cr no je vi }em,vla {kim voj vo dom Vlad Dra ku lom,Jo va nom Se ke qem... Sve ove li~ no -sti su iz pe ri o da 14. do 16. ve ka.Me |u tim, i za Mi lo {a O bi li }a,ko sov skog ju na ka ko ji je u bio tur -skog sul ta na Mu ra ta, ka ̀ e se: „zma-j ski sin“, „zmaj kle ti od Ja strebpla ni ne“, „U ne be sa za do voq na mla- da, }e O bi li} zma je vi ma vla da“, „O -bi li }u, zma ju og we vi ti“... O simto ga, ve ro vat no, na o sno vu na rod ne

e pi ke, Mi lo{ je pri ka zi van sasvim zna me wi ma ko ja ka rak te ri {uvi te zo ve re da Zma ja. S ob zi rom dapo sto je ja ki raz lo zi za tvrd wu da jeo vaj red po sto jao u E vro pi pre, a si -gur no od sre di ne 14. ve ka na pro s-to ri ma Sr bi je, mo ̀ e se pri hva ti -ti da je srp ski vi tez Mi lo{ O bi -li} bio pri pad nik o vog re da.

Mi lo{ - ju nak po zna tog po re kla

U srp skim ep skim pe sma ma obo ju na Ko so vu za pa ̀ a ju se i den -ti~ ne o kol no sti: La zar, kao zmaj,ili Mi lo{, kao zmaj ski sin, u bi -ja ne pri ja te qa, alu. Po be du is ku -pqu ju sop stve nim `i vo ti ma. Po s-to ji i za seb na pe sma „Mi lo{ O bi -li} zmaj ski sin” u ko joj se tvr di da„[to go| ima Sr bi na ju na ka, Sva -ko ga su od go ji le vi le, Mlo go ga suzma je vi ro di li, Sva kog }u ti po i -me nu ka zat’: Evo pr vog te be O bi li -}u... Maj ka ti je Ja wa ~o ba ni ca,Ba bo ti je Zma je iz o bla ka.“ Ko sov -ska bit ka za po ~i we u od re |e nidan, ko ji je od ra ni je pred ska zan iu na pred od re |en, na od re |e nomme stu, na rav nom i {i ro kom po qu.Na we mu u i sti ~as gi nu vr hov ni go -spo da ri, a po tom se po ja vqu je o svet- nik pra ved nog i po bo ̀ nog vo |e. Vi -tez o svet nik je po sve mu per so ni -fi ka ci ja sta rog srp skog bo ga, presve ga bo ga ra ta Vi da.

Mi lo{ Ko bi li} je mi to lo {ko-ep ska kon struk ci ja ko ja je u ba ~e nau op nu i sto rij skog ko sov skog ju na -ka eg zakt no do ka zu je No di lo. Onsma tra da je Mi lo{ i den ti ~an sta -rom srp skom bo gu ko ga per so ni -fi ku je Me sec. Mi lo {a je ot hra -

Рукопис

Пише Живојин Андрејић

KNEZ LA ZAR

Пише Владимир Јагличић

Do le, od pu ta, u cr ni la se sen ka. Naja ri, ona je je dva vi dqi va, ali seda vi de ti (ako is ko la ~i{ oko).

Cr na je zbog ko se i je le ~e ta, i na ~e joj jesuk wa cr ve na ili ̀ u ta (na ja ri o tvo re -ne bo je gu be sjaj i sta pa ju se jed na u dru -gu, o sta nu sa mo be la i cr na). Ima te dvesuk we ko je o bla ~i, na iz me ni~ no. Onani ka da ne do la zi na glav ni u laz ka sar -ne. U o sta lom, ta mo je ne bi ni pro pu -sti li. Ne bi ni La za ra pu sti li, ~ak ikad na ja vi po se tu, vi {e pu ta su ga ve} od -bi li. Ona ~e ka, ta mo, do le, na o bo du po -sled we li va de, u pod no` ju uz vi {i ce, gdeka sar na tek po ~i we. Ta mo su se sa sta ja -li kad La za ru ne bi do zvo li li da i za |es pro pu sni com - jer je ona ve li ka ru pana bo dqi ka voj ̀ i ~a noj o gra di ba{ krajpu ta, mo ̀ e se pro vu }i ko i ka ko ho }e,i a ko je stra ̀ a na sto ti wak ko ra ka. Sto -ti wak ko ra ka je pre ve li ka u da qe nost dabn se nad gle da la ta kva jed na ru pe ti na.Ako ba{ i u gle da La za ra, stra ̀ ar }e za -`mi ri ti, i to je sve. Ni je to je di na pro -va la na o gra di, ima ih ne ko li ko. Ako ko- man da `e li da se voj ni ci ne pro vla ~ekroz sli~ ne pro la ze, i ne be ̀ e iz ka sar -ne, ne ka za kr pe `i ~a nu o gra du.

Ona je ~e ka la La za ra. Zna lo se da ga~e ka. Do la zi la je zbog we ga. ̂ e ka la je dase po ja vi. Ali, La zar se ni je po ja vqi vao,i a ko ga je ona ~e ka la.

^e ka la ga je go di na ma. Mo ̀ da i de ce -ni ja ma. Mo ̀ da i vi {e.

Ni smo mo gli da od re di mo we ne go di -ne, ali smo zna li ko ga ~e ka i za {to do -la zi u ka sar nu. ^e ka la je La za ra.

O woj i La za ru ko la le su ne ja sne le -gen de. La zar je, ne ka da, sko ro si gur no,po sto jao. Ali, to vi {e ni je mo glo da sedo ka ̀ e. Bio je, na vod no, voj nik, u o vojis toj ka sar ni u ko joj smo voj sku slu ̀ i -li i mi. La zar je, ta ko pri ~a ju sta re {i -ne, sa svo jom maj kom i se strom ko je su mudo {le u po se tu, i za {ao u o bli ̀ wi re -sto ran, na ru ~ak. U re sto ra nu su im sepri dru ̀ i li re zer vi sti, Ga vra i Se -nad, ko je je La zar u po znao na ve ̀ bi. Kadsu za sto iz ne li pra se }e me so, Se nad jere kao:

- Kr me ti nu ni moj cu ko ne je de.I svi su se na sme ja li.A Ga vra je na taj smeh, do dao:- Pse }e li ve re!On da su se po tu kli, do {la je po li -

ci ja, La zar je mo rao da ode u voj nu po -li ci ju, dao je iz ja vu. U po li ci ji je u po -znao Se na do vu se stru ko ja je mo li la dapu ste we nog bra ta na slo bo du. Ve ro -vat no su ga pu sti li, ali si gur no ne zbogmol bi we go ve se stre. Pu sti li su ga za -

to {to u hap {e ne, kad-tad, pu -ste. Mo ̀ da ih i hap se

sa mo za to da bi ih,po tom, pu sti li.

La zar je sa Se -na do vom se s-

trom o ti {ao u bi o skop, gle da li su „Za{a ku do la ra“, po sle bi o sko pa ju je ot- pra tio ku }i, na pe ri fe ri ju gra da i po- qu bio je. Od ta da je Se na do va se stra do -la zi la La za ru u voj ni~ ke po se te i iz vo -di la ga, na voj ni~ ku o ve re nu i is pe ~a -ti ra nu pro pu sni cu, u grad. Voj nik ko jiima po se tu, ima pra vo na iz la zak ugrad: od pet na est ~a so va do dva de set dva~a sa. Do bar vo ja nik ima, ~ak, pra vo i napre no }i {te. Se nad je tu kao svo ju se struza to {to iz la zi sa voj ni kom s ko jim seon tu kao, zbog ko jeg je i za tvo ra do pao.Po ro di ca je se od re kla. Oni ~i ji cu kone je de kr me ti nu - mo ra ju se od re }i oneko ja vo li La za ra. Ali, ona je i da qe do -la zi la po La za ra i ~e ka la ga kod ru pe napro va qe noj `i ~a noj o gra di.

A on da je La zar o ti {ao iz ka sar ne. Upre ko man du, ili je od slu ̀ io voj ni rok:ko to zna? To se do go di lo dav no, ima to -me de set i ku sur go di na. Mo ̀ da se on ini je zvao La zar. Mo ̀ da i ni je bio izgra da, ili se la, ili kra ja ko ji je na zi -vao za vi ~a jem. U ni for ma do |e od ne ku -da, o sta ne u va {em kra ju ne ko vre me, paode. Ko zna ko je i o da kle je La zar. Je -di no se zna da je ona bi la Se na do va se -stra.

Od ta da je po ~e la da se sme {i. I daga ~e ka.

I tu se pri ~a o La za ru i Se na do voj se -stri pre ki da.

Ni je ona ~e ka la u za lud. Kroz pro -va qe nu ̀ i cu u vek bi se ne ko pro -vu kao. Ne ka kav ras ku {tra ni du -

gaj li ja ko ji je voj ni~ kom ma snom ka pomje dva pri kri vao cr ni ku {trik ko se,ili pe ga vi na sme {e ni po lu pa jac ko ji bipred wom glu ma tao i iz vo dio sva ko ja keke re fe ke - da bi je za sme jao: kao da seona i ta ko ni je sme {i la. Voj ni ci ni suvo le li taj wen bo le sni, u veo sme {ak po -zna wa: o ~e ki va li su ki kot za bo ra va. U -za lud: svi oni bi mo ra li da joj is pri -~a ju ne ku pri ~u o La za ru. La zar je u pra- vo o ti {ao u grad. Ju ~e je po lo mio kun- dak, i do bio pet na est da na pri tvo ra. O -pso vao je sta re {i nu, ali se o vaj na pra -vio kao da ga ni je ~uo: pla {i se La za ra.To ta ko li ~i na La za ra. Iz gu bio je u p-rt wa ~e na o pa sa ~u, ali je od ne kog gu {te -ra iz su sed ne ~e te u krao go to vo no ve. O -ti {ao je sa ~e tom na ve ̀ bu: pet na est da -na, na Ro ma ni ji. La za re va bi o gra fi ja sede bqa la kao i sto rij ska ~i tan ka. On jepo sta jao ̀ i vqi ne go da je fi zi~ ki pri -su tan.

Go vo ri li su o we mu sve dok se wensme {ak ne bi pre tvo rio u ne {to sta k-la sto, za ~a ra no, ne u lo vqe vo, da le ko ine pri sut no: dok u mi sli ma ne bi od lu -ta la za jed no sa wim, ta mo gde su mo glida odu sa mo La zar i ona.

I po tom bi je, tek, od vla ~i li u o bli -`wi gu sti{.

Ko me je pa lo na pa met da je do ve de uspa va o ni cu? Du go se to pi ta we ni je raz- ja {wa va lo, leb de }i u va zdu hu kao bes te -`in ska le de ni ca. A on da se od jed nom ras -to pi lo, na ne vi dqi vom dr ̀ a ~u, i qo snu- lo o ze mqu: to ga se do se tio Ko se ti}, ona{a ba~ ka ~i vi ja. Hteo je da raz ve se li dru- go ve, a po seb no Slo ven ca Rav ni ka ra, ko -ji je ne ko li ko da na za re dom ne u te {no pi-

jan ~io: kad god bi se na pio, do se tio bise da ga je o tac na pu stio i da je

ra stao s maj kom ko ja je iz la -zi la sa kim bi lo, za no vac.Ali, Ko se ti} svo jim do vot -kom ni je raz ve se lio sa moRav ni ka ra. Raz ve se lio je,ka ko se is po sta vi lo, i o sta -

le - Va ra ̀ din ca Smo ~e ka,Bi to qa ni na Jo {i rov skog,

[ip ta ra Tra bu ni ja, Cr no gor caVe se li }a i Tu zla ka Su qi }a. To je

bi lo ~ud no jer su se oni, i na ~e,stal no {iq ka li, pec ka li, tu ̀ a ka -li, ~ak i tu kli. Ko se bi je taj se vo -li? Svi su se, ka ko se ka sni je iz ra -

zio vod nik Jo va nov ski, iz re |a li

u pe ri o ni ci ko ju je Ko se ti} du -`io.

Te kao je `ar ki jul.Bio sam, tog da na, de ̀ ur ni u

hod ni ku, za du ̀ en za o bu }u i na -o ru ̀ a we. Pe ri o ni ca mi se na la -

zi la iza le |a. ^e sto sam, na du ̀ no sti,spa vao o slo wen na we na vra ta. Bio samna du ̀ no sti, ali ni sam pri me tio niKo se ti }a, ni we go vu go {}u, ni o sta leko ji su se iz re |a li. To li ko sam, na tojpo pod nev noj sme ni, du bo ko za spao.

Ko se ti} joj je re kao da }e je po ve stisa so bom da joj po ka ̀ e me sto gde se kri- je La zar - pro na }i }e La za ra, ili, ka kosu ga po sle op tu ̀ i va li da je re kao, do -

bi }e svog La za ra, ta mo, u we go voj pe ri -o ni ci. Du go se La zar krio, pa i od we,jer su hte li da mu na pa ko ste. We ga nemo ̀ e da vi di sva ko, sa mo o naj ko za slu -`i, a ko je to za slu ̀ io vi {e od we? To- li ko mu je du go bi la ver na, red je da gana po kon ima za se be. Ta kva ver nost za- slu ̀ u je na gra du. Sve }e joj i sam La zaris pri ~a ti, ~im je on, Ko se ti}, La za revnaj bo qi pri ja teq, od ve de u pe ri o ni cu.Ali, mo ra da bu de ti ha, da pri ~e ka pr -vi su ton, od mah po sle ve ~e re. On }e jespro ve sti, kroz onu i stu ru pu na pro va -qe noj ̀ i ~a noj o gra di, ni ko ni {ta ne }epri me ti ti, sa mo ne ka bu de na sta ro meme stu i La zar }e bi ti sa mo wen.

Ja ih ni sam pri me tio, ali svi o sim me -ne - je su. Ni ko ni re~ ne bi zuc nuo, za tajslu ~aj se ne bi ni sa zna lo, da dre ku ni jepo di gao Ci ga nin Zaj ~i}, iz Vra wa. On jede ̀ ur nog ka sar ne o ba ve stio da su Ko se -ti} i we go vi paj ta {i od ve li u pe ri o ni -cu, ka ko je re kao, „onu luj ku“, i sad se re -|a ju na woj, a we mu ne da ju, „sa mo za to {tosam ja Ci ga nin“, zbog ~e ga je dis kri mi -ni san na na ci o nal noj ba zi i re vol ti ran.

Bio sam na vi {e sat nom is pi ti va wukod ko man dan ta ka sar ne ge ne ra laHaj di no vi }a, kao de ̀ ur ni ko ji

ni je spre ~io u la zak ne po zna tog li ca uslu ̀ be ne pro sto ri je. Bra nio sam se dasam u kri ti~ nim tre nu ci ma bio u klo -ze tu. Zbog pro li va, ili, ka ko sam u slu -`be noj be le {ci mo rao, po u ~en, da na pi -{em, naj pre „zbog ne u red ne sto li ce“, aon da, kad se nad le ̀ ni ma jor Glo zbek iz- drao na nad le ̀ nog ka pe ta na Hrn ~i }a, ao vaj na me ne - „zbog ne o dlo ̀ ne po tre be“.

- Za na pu {ta we svog rad nog me sta mo -`e{ kri vi~ no da od go va ra{, voj ni ~e -re kao je ko man dant ka sar ne - i ~im je tore kao, znao sam da ne }u od go va ra ti,po go to vo ne kri vi~ no. Da }e o vaj slu ~aj,pro sto, za ta {ka ti.

Ko se ti} i we go vi paj ta {i do bi lisu pre ko red na de ̀ ur stva, stra ̀ ar stvai po pet na est da na pri tvo ra ko je ne od -slu ̀ i {e zbog maw ka ak tiv ne voj ske.Voj ni ka je bi lo u ne do voq nom bro ju,stal no ih je ne do sta ja lo za da va we stra -`e i re dov na za ni ma wa slu ̀ be. Uz to,bez bed wak U tu ri} je re kao da se do go -di la u ̀ a sna jed na stvar, ali da ona po -ka zu je i spo sob nost mo ma ka da se ne o pa -`e ni pro vu ku sva ko me is pod no sa, pa ipri pad ni ci ma na {e po slo vi~ no bud near mi je. Ta ko, kao u pe ri o ni cu, u vu kli bise i u ne pri ja teq ski bun ker. A to ni jema li u speh. On da je na veo i ~u ve nu vo-j ni~ ku a neg do tu o voj ni ku ko ji je na stra -`i za te ~en sa cu rom na go mi li. Taj je,svi zna ju, od nad re |e nog do bio de set da -na za tvo ra i de set da na na grad nog. I jo{je re kao: „Gle ti wih, o va mo se stal nosva |a ju, re kao bi ~o vek po je li bi jed nodru go, tu ku se i tu ̀ a ka ju, a evo {ta ihje u je di ni lo, u re di lo i sko ro spri ja -te qi lo - na i stom za dat ku.“

Pu kov nik Ci me {a ko ji se bri nuo omo ra lu voj ske, naj vi {e je lar mao, spo -mi wu }i par ti zan ski mo ral ko ji za vre -me ra ta ni je do zvo qa vao sek su al ne od -no se ~ak ni bra~ nim dru go vi ma, a ka mo -li o va kav raz vrat. Taj raz vrat va qa na-j stro ̀ i je ka zni ti, ali i ne raz gla {a -va ti, da se mo ral voj ske ne bi du bqe po- qu qao. Se kre tar ko man de [pi ~ek, po -vre me ni bra ni lac i po vre me ni tu ̀ i lacvoj nih li ca u sud skim pro ce si ma, du ̀ anda u o va kvim slu ~a je vi ma po dig ne op tu -`ni cu pro tiv voj ni ka, po sa ve to vav {i sesa vi {im in stan ca ma, br zo je od u stao odop tu ̀ ni ce, iz ja viv {i da o {te }e na ni -je pru ̀ a la ni ka kav ot por u ~i we nom de -lu ob qu be nad wom, kao i da je sa ma, svo- jom vo qom, ka ko je u tvr |e no, do {la u ka -sar nu. [ta vi {e, sve vre me se sme {i la,kao da to {to ra de - ne ra de woj, ne go ne -kom dru gom. Kao da je, sve vre me, ne {to~e ka la, ali ni ko ni je znao ko ga ili {ta.

^e ka la je go di na ma. Mo ̀ da i de ce -ni ja ma. Po tom je po ~eo rat. Po ~eo, pa sei za vr {io. I, ako ni je po gi nu la u ra tu,ako je jo{ me |u `i vi ma, si gur no ~e kajo{ i sad.

VI TE ZO VI RE DA ZMADESET MILENIJUMA SK

Zmajsk[UMADIJSKE PRI^E

^e ka ju }i La za ra

Четвртак, 9. август 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 19www.kragujevacke.rs

Фељтон

ni la ko bi la ~i je o bil no mle ko ko -je je do jio da je ve li ku sna gu, on je pa- stir mno go broj nih o va ca (zve zde),on je Vo ji nov sin, pe va i u spa vqu -je pe smom (svoj stvo bo go va), on jesum wiv ca ru (i sto kao „o Me se ~e,ca rev ne ver ni ~e“), i sto ve tan jeNo va ku De be qa ku-De be li }u (de -bqi na i pu no }a je i sto vet na o bi qui o bli ni - O bi li}). Ko smo go nij skipan dan Mi lo {u je bo ̀ an stvo Me -sec, a ko bi la i kow je jo{ sta ri jimo tiv ve zan za hton sko bi }e ko je no -si qu de na o naj svet.

Boj na Ko so vu, o na ko ka ko je pri -ka zan u na {oj e pi ci, sme {ten je upra sta ru ma tri cu, e fekt no nas u ve -ra va i A lek san dar Lo ma. On tu ma- tri cu na zi va „Pra ko so vo“, od no snoPra la zar, Pra mi lo{ i td. Ove pe -sme su pre ma to me po sto ja le i da -le ko pre bo ja na Ko so vu 1389. go di -ne i bi le su ve zi va ne i za ne ki mno- go ra ni ji, od re |e ni boj, sli~ nogpre sud nog zna ~a ja. Sli~ ne ma tri cei wi ho ve iz vo re na la zi i du }i krozvre me u na zad, do naj sta ri jih in do -e vrop skih ko re na.

Svi sa vre me ni i sto rij ski iz vo -ri do kra ja 15. ve ka ne po mi wuime ko sov skog ju na ka ko ji je u bioMu ra ta, a vi {e wih tvr di da je tou ~i nio li~ no knez La zar. Mi wa -ne li tvr di da ga je u bio knez La zarili ne ko od we go vih rat ni ka.[pan ski pu to pi sac Kla vih ka ̀ e daje to bio „je dan hri {}an ski knez, poi me nu La zar“. U po ve qi u gar skogkra qa Al breh ta iz 1438. go di ne udi rekt nom dvo bo ju dvo ji ce vla da ragi ne Mu rat. Da kle, svi spi si na sta -li iz me |u 1389. i 1420. go di ne, awih je rav no de set, ne spo mi wu ko -sov skog ju na ka pod i me nom Mi -lo{. Ta kav je slu ~aj i sa svim sta -ri jim srp skim le to pi si ma, kao i sadu bro va~ kim le to pi som s kra ja 15.ve ka.

U „Bu gar skoj hro ni ci” sto ji da jeMu ra ta ko pqem u bio „ne ko od voj -ni ka ve o ma hra bar, Mi lo{ na z-van“. Da kle Mi lo{ mu je na ziv, od -no sno na di mak. A {ik-pa {a Za de jepr vi tur ski hro ni ~ar ko ji be le ̀ iime srp skog ju na ka 1484. go di ne.Na zi va ga Mi lo{ Ko bi la, od no sno„Bi li{ Kub-ila“, {to na tur skomzna ~i „o naj ko ji zna za da ti u da rac“.Da kle, o pet je re~ o tu ma ~e wu, ilina dim ku, a ne o pra vom i me nu. Vi -zan tij ski hro ni ~ar Du ka go vo ri oo bo stra noj po gi bi ji, za ju na ka ka ̀ eda je iz „re do va Sr ba ple mi }a“, aHal ko hon di lo ka ̀ e da je to „ne kivi so ki ple mi}... zvao se Mi lo in“.Kon stan tin Ja ni ~ar iz O stro vi ceje pr vi ko ji be le ̀ i ime ju na ka, alitek kra jem 16. ve ka: Mi lo{ Ko bi -li}. Kra jem 15. ili po ~et kom 16.ve ka, je dan srp ski le to pis ka ̀ e: „AMu ra ta ubi (Bog) Mi lo {em“. Pot- pu no o ri gi nal nu pri ~u ima fran- cu ski pu to pi sac ko ji ko sov skog ju- na ka be le ̀ i pod i me nom Mi loKom nen svr sta va ju }i ga ta ko u vi -zan tij sku vla dar sku po ro di cu Kom -ni na.

Sma tra se i da je ko sov ski ju nakne po zna tog po re kla. Me |u tim, Kon- stan tin Fi lo zof tvr di: „ne ko ve o -ma bla go ro dan“; Du ka: „mla di}...ple mi}“; Hal ko hon dil: „vi so kiple mi}“; Tro no {ki le to pi sac: „vr -hov ni za po ved nik voj ske“; ar ba na -

{ki ep: „vr hov ni go spo dar“. Posve mu na ve de nom se vi di da ju nak,ko ji je u bio Mu ra ta, ni je ne po zna -tog po re kla.

Mi lo{ Ko bi li} mi to lo {koime

Kod mno gih sta rih hro ni ~a rapo ja vqu ju se jo{ ne ke li~ no sti kaoiz vr {i o ci ju na~ kog u bi stva. Tur s-ki hro ni ~ar Ne{ ri srp skog ju na kabe le ̀ i pod pra vim i me nom Di mi -tri je, „ve jond o gli Di mi tri“. Ru- va rac o vog Di mi tri ja do vo di u ve -zu sa voj vo dom Di mi tri jem „bra tomgo spo di na Kon stan ti na (De ja no vi -}a)“ i po mi {qa da bi taj Di mi -tri je mo gao bi ti i Kon stan ti novbrat od tet ke ko ja je bi la u da ta za}e sa ra Vo jih nu. Da kle, ko sov skiju nak je, po we mu, voj vo da Di mi -tri je, sin }e sa ra Vo jih ne i brat mo -na hi we Je fi mi je. Po sto je ja ki ra-z lo zi da se sma tra da je Vo jih na sinkra qa Vla di sla va, od no sno u nukkra qa Dra gu ti na.

Po sle raz re {e wa pi ta wa na -sled ni ka srp skog pre sto la u ko ristSte fa na De ~an skog u od no su nabra ta Kon stan ti na i bra ta od stri- ca Vla di sla va i po sta vqa wem zamla dog kra qa o sta li pre ten den tina pre sto iz gu bi li su pra va. Krozve li ka zva wa: de spo ta, }e sa ra, se v-a sto kra to ra i td. u kqu ~e ni su u si -stem vla sti Du {a no ve dr ̀ a ve iti me je sve bi lo re {e no, a ta kav jebio slu ~aj i sa Vo jih nom ko ji je sasvo jim bra tom Ra do sla vom, kao Ne-

ma wi}, do bio zva we }e sar. S to ga semo ̀ e raz u me ti i vi so ko po re klo ive li ka u lo ga we go ve de ce, voj vo deDi mi tri ja i de spo ti ce Je le ne, od -no sno mo na hi we Je fi mi je.

Uz ime Di mi tri je se kod Ne{ ri -ja po mi we i ime, ili pre zi me, Ko- bi li}. Ka sni je ga o pet po mi we kaoMi lo{ Ko vi la. E le zo vi} sma tra daje Ne{ ri iz i sto ri je A {ik-pa {aZa de pre u zeo i po gre {no pre veoime Be les Kju bi la. Pod o vim Be lesKju bi la kao da se kri je per so ni -fi ka ci ja sta rog pre hri {}an skogbo ga Be la, od no sno Ba la. Ve za sa ko -wem, ko ji je sma tran za bi }e do wegsve ta i ko je je u ze lo Mu ra ta je o ~i -gled na. Mo ̀ e bi ti u pi ta wu i sta -ri slo ven ski bog Ve les. Da kle, Bogje od neo na o naj svet Mu ra ta u„qud skom li ku“ ko ji se zo ve Di mi -tri je. Ve ro vat no da je Di mi tri je vomi to lo {ko ime Mi lo{ Ko bi li}ka sni je for mi ra no i ko je je na knad- no do da to u smi slu hri {}an skebo` je te o fa ni je u we go vom li ku, ko -ji iz vr {a va prav du srp skog na ro dai sta rog srp skog bo ga do weg sve ta(kow-Ko bi li}) nad ne pri ja te qem~i je je o li ~e we sul tan Mu rat.

„Hro ni ka o tur skim sul ta ni ma”je za be le ̀ i la da se Mi lo{ na zi vaoi Mi ha lis, od no sno i sto kao Ar han -gel Mi haj lo. Ja sno je da se mi to lo -gi za ci ja ve zu je di rekt no za glav nogbo ̀ i jeg an |e la Mi haj la ko ji su diqu di ma i wi ho vim du {a ma. Mi to -lo gi za ci ju ko sov skog ju na ka su, izod re |e nih raz lo ga, mo gli vr {i ti iTur ci. I Ne{ ri i Bi ti li si za stu -pa ju stav da se sul tan sve sno ̀ r tvu -je, a ~o vek ko ji ga u bi ja, sa mimtim, ni je ni ka kav he roj ve} o ru` -je u bo` jim ru ka ma. I sto to, alimno go ra ni je, u svom epu tvr di Ah -me di ja: „bio je po be do no san bo racza ve ru... [ta se mo glo po mo }i ka -da je to de lo ne be sko“.

Za Di mi tri ja, rat ni ka ko ji je u -bio sul ta na Mu ra ta, Ne{ ri ka ̀ e daje bio si lan ju nak „ve le da je on sammo gao da se su prot sta vi de se ti nihi qa da qu di“. A no nim iz Je dre nane po mi we ni jed no ime i ka ̀ e:„Pri pa dao je k bro ju ne ver nih be- go va i, ka ko pri po ve da ju, bio je ~u -

ven me |u wi mapo od va ̀ no sti,zlo bi i lu kav -stvu“. Pri li komo pi sa do ga |a ja ibi ta ka oko Pi -ro ta, ko je pret h-o de bo ju na Ko so -vu, Ne{ ri ka ̀ eda je voj vo da Di -mi tri je si no vacili se stri} kne -za La za ra. KnezLa zar je za i stai mao se stri }eSte fa na i La za -ra (Mu si }e) ko jisu do i sta po gi -nu li u bi ci naKo so vu i po tomsa hra we ni u svo- joj za du ̀ bi niNo va Pa vli ca.Vi {e sa vre me -ni ka, vi de li smo, na vo di da je Mu- ra ta u bio u bo ju, dvo bo ju, ili na pre- va ru La zar, na vo de }i da je u pi ta -wu ba{ knez La zar. I sto ta ko, ka ̀ ese da je La zar po gu bqen sa svo jimsi nom. Re~ je o we go vom naj sta ri -jem si nu Do bro vo ju iz pr vog bra kasa }er kom `u pa na Bra ja na Ras ti -sla li }a.

Na Ko so vu po be di la srp skavoj ska

U o pi su bit ke na Ko so vu po qu vo-j vo da Di mi tri je se, pre ma Ne{ ri -ju, na la zi na de snom kri lu sa Vu komBran ko vi }em i si nom mu Gr gu rom.Svi is ti ~u da je ko sov ski ju nakvoj vo da Di mi tri je, Mi lo{ Ko bi -li}, bio „zna tan vla ste lin i is tak -nu ti ju nak“. Naj po zna ti ji Di mi -tri je ko ji je u ~e stvo vao u bo ju bioje „voj vo da Vo jih no vi}“ ko ji je sakne zom La za rom ko man do vao cen- trom srp ske voj ske. Ov de se mi slina voj vo du Di mi tri ja, si na }e sa raVo jih ne i bra ta mo na hi we Je fi -mi je, u do vi ce de spo ta U gqe {e.

Kod bra }e De ja no vi} bio je „u g-led ni voj vo da“ Di mi tri je, a u wi- ho vim po ve qa ma se po mi we kao„su rod nik“, „brat“ i „brat go spod -stva mi“. Pre ko sov skog bo ja po mi -we se ve li ki voj vo da Di mi tri jeka da je po vra tio od Tu ra ka grad Pi -rot, a za we ga Ne{ ri ka ̀ e da je se -stri} ili si no vac kne za La za ra.Ne{ ri na vo di da se La za ru, po redo sta lih, pri dru ̀ io za boj na Ko so -vu i Di mi tri je, za ko ga Ra~ ki mi -sli da je sin }e sa ra Vo jih ne. Ru va -rac sma tra da je o vaj Di mi tri jebrat od stri ca ili od tet ke Kon- stan ti na De ja no vi }a. Da kle, tet kaKon stan ti no va, se stra de spo ta De- ja na, je bi la u da ta za }e sa ra Vo jih -nu.

Je di ni hro ni ~ar ko ji, iz gle da,po mi we oca, od no sno ne kog od pre -da ka ko sov skog ju na ka je tur skihro ni ~ar Bi ti li si: „Je dan ne ver -nik od naj ve }ih ne ver ni~ kih vo |a,je dan od o nih se dam ve li kih la vo- va, je dan od pr va ka o nog o pa kog na -ro da, je dan od o nih ko ji su u bor- bi bi li o bo ri li s ko wa i va qa liu pra hu i kr vi ne u biv {i ga pot pu -no... O naj sta ri dvo li~ wak.“ Ol gaZi ro je vi} o vaj deo kod Bi ti li si -ja pre vo di sa „u to vre me bi ja {epo znat pod i me nom Mi lo{ Ni ko -la“. Po sled wa na ve de na kon sta ta -ci ja kod Bi ti li si ja go vo ri da suTur ci zna li vel mo ̀ u i ne ver ni~ -kog „kra qa“, ta da po zna tog po i me -nu Mi lo{, od no sno we go vog ocaNi ko lu. On je pre bo ja bio sa Tur -ci ma i da ih je po tom na pu stio.Slu ̀ e }i se po znan stvom sa Tur ci- ma do speo je do Mu ra ta i u bio ga napre va ru.

Naj sta ri ji iz vo ri tu ma ~e is hodbit ke na Ko so vu kao po be du srp skevoj ske. Jo{ je Di ni} za kqu ~io da suSr bi po be di li, ali uz ve li ke ̀ r tveko je su, du go ro~ no po wih, zna ~i leve li ko sla bqe we. Je dan od sa vre -me ni ka, Mar tin Se gon, sve {te nik

iz No vog Br da na Ko so vu, za be le ̀ ioje: „Bit ka je bi la kob na i kr va va iza jed nu i za dru gu stra nu“. Ma vroOr bin ka ̀ e: „Pa le su mno ge li~ no -sti iz Ra {ke i Bo sne, a sa mo ma lo -broj ni su se vra ti li u svo ju ze mqu“Na tur ski po raz u po zo ra va i Di m-i tri je Ki don: „hri {}an ska ra dostzbog po be de nad ne pri ja te qi ma“.Fran cu ski vi tez Fi lip Me zi jer jena pra vio naj sta ri ju be le {ku o o vombo ju, i to pre 1. ok to bra 1389. go di -ne. Po we mu, bi la je to „ve li ka po -be da hri {}an ske voj ske“ u pre de -li ma Al ba ni je, gde su po gi nu lisul tan Mu rat, we gov sin i naj hra -bri ji tur ski rat ni ci.

„Hri {}an ska po be da“ se sla vi iu „Po hva li kne zu La za ru” ko ja je na -sta la 1390-93. go di ne. La zar je i za -{ao na „sre ta we sa zlo ~e stim“ i od- neo „sve tlu po be du“. Mu ra ta je sru -{io i po be dio, we go va mr ska gla- va je od se ~e na, a ve li ko mno {tvowe go vih qu di je po bi je no. Po gi nuoje i knez La zar, a sa wim i mno go„bla go rod nih“. La zar je „hra barvo in“ ko ji je po be dio Mu ra ta, „sta -vio ga pod no ge i u ni {tio ga krep- ko“. Po tom se ka ̀ e da su obe stra -ne iz ne mo gle i da je bit ka pre sta -la. Ra do ji ~i} na vo di i An do ni ja Ra -fa i la ko ji je 1410-20. go di ne pi saoda je La zar po be dio „o ho log Per se- na ~el ni ka sa se kao, pod no ge po ko -rio“.

Bo san ski kraq Tvrt ko pr vi pred- sta vio je ko sov sku bit ku kao svo jupo be du Tro gi ra ni ma i Fi ren tin -ci ma. Bo san ska voj ska se vra ti la sama lim gu bi ci ma, a Tur ci su pre tr- pe li te ̀ ak po raz i ma lo je od wih`i ve gla ve iz ne lo. Fi ren tin ska op -{ti na je od go vo ri la Tvrt ku ~e -stit kom uz kon sta ta ci ju da su o o -voj ve sti dav no sa zna li iz pi sa mai gla so va mno gih qu di. Ova vest jedo pr la i do Pa ri za u ko me je o be le -`e na sla vqe ni~ kom zvo wa vom saku la cr kve No tr Dam. Bi la je to po -be da srp ske voj ske ko ja je i ma la te -{ke po sle di ce.

I Ba ja zit u svom fer ma nu iz1389. go di ne pri zna je da je bit ku iz -gu bio. Pri to me o pi su je ka ko se bojod i grao. To bi bio pre su dan iz vorza de fi ni tiv nu i sto ri ju bit ke.Na vod no, Mu rat je re {io bit ku usvo ju ko rist i ka da se pri stu pi lopo gu bqe wu La za ra i we go ve za ro -bqe ne vla ste le ne ko po i me nu Mi -lo{ Ko pi li} je do {ao, pred sta -vqa ju }i se kao ne ko ko je ve} pri -mio i slam, da po qu bi no ge sul ta nu,iz va dio je skri ve ni, o trov ni han -xar, ko ji je i mao u ru ka vu i za dao musmrt nu ra nu. Mi lo{ se dao u beg,ali je u hva }en i i se ~en na ko ma de.U i sto vre me de si lo se (?) da je iwe gov brat Ja kub u ve~ nost o ti {ao(Ba ja zit je na re dio da bu de u bi jen).Za po ve da ju }i da se we gov o tac sa -hra ni u Bru si on na re |u je i da se„ne ob ja sni ni ko me o vaj do ga |aj, ve}na su prot zna ke po be de po ka ̀ i te, dane pri ja te qi ne uz mog nu {to godpri me ti ti“.

MI LO[ O BI LI] KAO VI TEZ RE DA ZMA JA, PRE MA TI TEL BA HU

BO [KO JU GO VI] SA ZMA JEM NA KA CI GI, PA JA JO VA NO VI]

BRA ]A MU SI ]I, NO VA PA VLI CA

A JA KRIVENE TRADICIJE EVROAZIJE (11)

i sin Milo{ Obili}

20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

Разонода

Sve je istoStvarno sam htela da pametujem u sred leta, {to je nov-inarima, ina~e, uglavnom strano u ovo doba godine. Jednos-tavno, leto je mrtav period za pisawe i to je tako odvajkada.

Onda me pozvala jedna prijateqica i rekla kako se danassve reciklira, pa za{to ne bih i ja to uradila sa sopstvenimre~enicama. Onda je tu ideju podr`ao zajedni~ki prijateq,obrazla`u}i je predlogom: '' Za{to se ne ugleda{ na RTS, panapravi{ rubriku: Lepa Jela s ponosom predstavqa neke odsvojih najboqih tekstova!'' Rakordne ~itanosti, zaboravioje da doda.

Dakle, na tom istom RTS-u, da nije Olimpijade, izbor bipao na prenose skup{tinskih zasedawa. Ionako se sasportistima nismo ba{ preterano proslavli ovoga puta, asa skaka~ima po politi~kim funkcijama je kudikamozabavnije. Ho}u re}i, oni bar mogu gledaocima da izmameosmeh na lice. Istina, to je ona vrsta osmeha koja sa sobomvu~e i bedno ose}awe kad vas je sramota zbog tu|e gluposti.I pored svega, i daqe tvrdim da nema boqeg zanimawa odskup{tinskog poslanika. Tipi~na realizacija one narodne:hleba bez motike!' I to kakavog hleba, prvoklasnog!

Kako to kod nas biva, sredinu tog hleba halapqivo grabeisti izverzirani likovi. Velikodu{no, povremeno, prospupo koju mrvicu nekoj glumici u poku{aju ili afirmisanojstarleti koju prigrle u svoje (partijske) skute. Tek da imulep{aju sliku, vaqda.

U to ime, tekst koji mi je slu~ajno dospeo pod ruku iz sop-stvene arhive, a koji je objavqivan ~ak dva puta, pun je pogo-dak. Ne zato {to je mnogo pametan, koliko zbog svojeneprolazne aktuelnosti. Na`alost. Prvi put je iza{ao navidelo pre trinaest godina. Potom je objavqen osam godinakasnije i evo ga sada, u neizmewenom obliku. Dakle, ideovako:

@iveti danas, i ovde, stvar je samo duhovne vedrine. Umodi je (pre)`iveti, kao da se ni{ta drugo ne de{ava. Sadkona~no znamo kako izgledaju ti najavqivani boqi dani.Jedino {to se nama, obi~nim smrtnicima, plasira gorastrana tog boqeg `ivota pa skoro da ~eznemo za boqom stra-nom goreg `ivota. Zvu~i zbrkano, ali se lako razume.

Poku{ala sam da odgledam desetak minuta skup{tinskogzasedawa. Sve poznati likovi i poznate salve wihovih glu-posti. Ovo je, vaqda, jedina zemqa koja je stvarana pod vla-davinom raznih kabadahija, koji su od svega najvi{e ̀ elelida imaju svoje izdresirane dvorske lude, pesnike, muzikantei zabavqa~e i u kojoj obi~ni smrtnici zavide ''sre}nicima''kojima po|e za rukom da po odli~noj ceni prodaju sopstvenibubreg. S druge strane, trgovina onih drugih organa zabubrege, omiqena je zanimacija na{ih politi~ara. I onito rade da bi pre`iveli. Prosipawe iz {upqeg u prazno, uwihovom slu~aju, pokazalo se kao vrlo isplativo.

A, mogli bi da se zakunemo da je imenovawe pojedinihministara kod nas, u posledwih desetine godina, bilo nalikskupqawu grupe daltonista koji ne razlikuju glupost odmudrosti ni iluziju od stvarnosti. Ipak, tim hara~lijamadana{wice nikada nije bilo te`e nego sada: da se ovajde odnaroda vi{e ne mogu, a me|usobno su isprepletani raznimfinansijsko, kvotskim i politi~kim ustupcima.

I, kako to mora da bude, preostalo je samo da po~nu da oti-maju jedni od drugih. Oni koji stvarno imaju da ma`wavajuod onih koji, tako|e, stvarno imaju. Takvi ne samo da mogu dase prebroje ve} skoro da ih sve znamo poimence. Ili }e, svioni, da bi ostali do`ivotno zavaqeni u svojim foteqama,morati da otimaju mawe ili }e se polako odricati jednidrugih. Tranzicija, privatizacija, razni upravni odbori,utabani put do lepih para i lagodnog `ivota. Na tom putu,dilova radi, neko mora da zavr{i i u zatvoru. Takva jepodela karata.

U me|uvremenu, dok se oni ne ''operu'', nama, ostalima,nastavi}e da ispiraju mozgove. Da li mi se samo ~ini, ilisu, ovoga puta, ukqu~ili centrifugu?

[ta ka`ete, je li se i{ta promenilo? Naravno da nije!

LEPA JELA

UsmeravawePrijateqica Milena me je zamolilada pro~itam nekoliko pesama wenepetnaestogodi{we k}erke i da ihprocenim.

- Ti si priznat i poznat pisac.Dobijao si nagrade, bio si uredniku izdava~kim ku}ama i kwi`evnim~asopisima, a pi{e{ i kwi`evnukritiku. Molim te, pogledaj ovepesme i reci mi iskreno, da li jemoja Ana talentovana i da li imasmisla za pisawe! - obratila mi seprijateqica.

- Ho}u - odgovorio sam, da je nebih uvredio i naqutio, iako nisamimao vremena za ~itawe ne~ijihpo~etni~kih radova.

Posle nekoliko podse}awa mojeprijateqice da pro~itam k}erkinepesme, i posle dva meseca wihovogstajawa u mojim fiokama, kona~nosam pro~itao tih tridesetak pesama.

Idu}eg dana video sam se u „Ajsbaru“ sa svojom prijateqicom. Doksmo pili ledenu kafu, dao sam jojfasciklu sa pesmama i mojim sug-estijama ispisanim na marginamastranica.

Prijateqica je pro~itala {tasam napisao, sklopila je fasciklui delovala je vrlo razo~arano.

- Zna~i, Ana nema dara za poeziju?- Tako je - odgovorio sam. -

Na`alost, ne ide joj. Neka se opro-ba u ne~em drugom. Tvoja k}erka bitrebalo da poku{a u sportu,manekenstvu, muzici... U bilo ~emu,samo ne u pisawu. Uostalom za {tapokazuje interesovawe? - pitao sam.

- Odli~no peva. Pobe|ivala je natakmi~ewima. Lepo izgleda i nas-tupala je na nekim revijama modnihagencija.

- Odli~no, to je za wu. Tamo je us-meravaj! - posavetovao sam pri-jateqicu.

Milena se hladno pozdravila samnom i odjurila je u pravcu prvogtaksija. Ni traga od one prethodnesrda~nosti.

Горан Миленковић

САТИРА VIC NEDEQEKONOBARA JANKA

Prva dama

Zaustavi policajac suprugupredsednika Republike izatra`i joj dokumenta.

- [ta, vi me ne poznajete.Ja sam prva dama dr`ave!

Tek }e policajac: Kolega,do|i da vidi{ kako se Cecapromenila!

Veliki sam qubiteq `ivotiwa. I `ao mi je {to pasnema za {ta da nas ujede! Ivko MIHAJLOVI]

Karikatura: Goran MILENKOVI]

- Eh - uzdahnuo sam, razdirandilemom da li sam dobro postupio.

Ve} prilikom ~itawa prve Aninepesme, bio sam prijatno iznena|en.Suprotno mojim o~ekivawima, Anaje napisla vrlo zrelu pesmu. Nijebilo onog tinejxerskog {ablona imanirizma. Pesma je bila qubavna,ali iskrena, ispovedna, li~na ioriginalna. Iz ostalih pesama,video sam da je Ana veoma nadarenapesnikiwa, i da joj je poezija sve`ai moderna. Nema sumwe da bi posta-la pesni~ko ime.

Ali, neka mi oprosti muza Era-to, {to sam slagao. U~inio sam to iznajboqe namere. [to da je ~udnogledaju i zagledaju, kada u dru{tvuvr{waka ka`e da pi{e pesme? [toda se tako talentovano dete mu~ipi{u}i poeziju koju }e objavqivatiu kwi`icama od sto primeraka koje}e morati sama da finansira?Povremeno bi joj pesme objavioneki lokalni kwi`evni list kojiizlazi neredovno u najvi{e 500primeraka, naravno, bez honorara.Katkad bi dobila i neku nagradukoja bi se sastojala od nekolikomonografija koje niko ne ~ita.

Ipak, bio sam zadovoqan zbogsvoje neiskrenosti. Ana mo`e dapostane popularna i odli~nopla}ena peva~ica.

Pesme u ovoj zemqi, ne trebapisati, nego ih pevati.

Aleksandar ^OTRI]

Neki su za slobodu padali, neki ustajali. Klizav je to teren! Radmilo MI]KOVI]

To samo Srbima mo`eda se dogodi.Zalutali smotapkaju}i umestu!

Milan R. SIMI]

Susret sa Velikim Vo|om

je bio pun emocija. Suzavac

je odradio svoje!

Rade \ERGOVI]

Четвртак, 9. август 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 21www.kragujevacke.rs

Разонода

ЗУМ

Мил

ош И

гњат

овић

ОДВА

ЛЕ RU[KA

JAKI],voditeqka:

- Svimu{karcisa kojima

sam spavalao`enili su

me.

MILI] VUKA[INOVI],muzi~ar, na pitawe {ta svakimu{karac mora da ima u ta{ni, a`ena u nov~aniku:

- @ena ne treba da imanov~anik, ve} dobre guzove, amu{karac qubav prema `enskimguzovima. Jeb’o ta{nu!

BRANKANEVISTI],voditeqka:- Mu{karci seboje ne samo jakihi uspe{nih `ena,nego se boje svihpripadnicalep{eg pola.

MILAN BA]EVI], novi ministar prirodnihresursa, rudarstva i prostornog planirawa:

- Veoma sam naklowen Rusiji, ali i ja u`ivamwihovu naklonost i mislim da Srbija to mo`e daiskoristi. Rusija je spremna da nam pomogne iu popuwavawu buxetskih rupa.

MILICA PAVLOVI], peva-~ica, nova mlada „Zvezda Granda”:

- Ne polazi mi za rukom daprona|em drugu polovinu i za-ista ne znam u ~emu je problem.Verovali ili ne, ali meni apso-lutno niko ne prilazi.

GOGA SEKULI], folkpeva~ica:

- Mu{karac i moj iz-abranik mora da bude kom-pletna li~nost i da imaneki biznis, jer oni kojiprespavaju devet satiujutru mene ne interesuju.

DARA BUBAMARA,peva~ica:

- @eqa mi je da ob-javim jo{ jedan al-bum, odr`im soli-sti~ki koncert uBeogradu i da nakontoga opet ostanem udrugom stawu.

MAJA NIKOLI],peva~ica, povodom toga

{to je wen biv{i suprug, skojim ima sina Lazara, u

novom braku dobio }erku:- Veoma je lepo {to je

dobio bebu. Kao {to samamine strane Lazica imabrata, tako sada i sa tatine

strane ima sestru. To sumnogo lepe stvari.

DEJAN STOJIQKOVI],kwi`evnik:- Prose~an srpski pisacnapisao je vi{e kwiga nego {to ih je pro~itao...Mnogo su zatucani i zaostali.

Va{ar u Kni}u prkosi krizi i besparici

Ba{ duhovito od vlasnika radwe Mu{terija pritekla u pomo}

Ko~ije za slikawe pokojnog Gojka fotografa `ive usamqeni~ki

22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

Огласи/Читуље

Opra{tamo se od na{e najdra`e bake, majke i ta{te

Milice Vuji~i}1926 – 2012.

udove @ivote Vuji~i}a – automehani~ara

koja se upokojila u Gospodu 7. avgusta 2012.

Ispra}aj }e biti u petak, 10. avgusta 2012. u 10 sati, ispred Prosek-ture KBC-a Kragujevac, a sahrana istog dana u Stragarima, u 12 sati.

S tugom, ponosom i zahvalno{}u wena deca: \or|e, Mirjana, Gordana i Budo

U subotu, 11. avgusta 2012. godine, u 11 sati, na grobqu u \uriselu,dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

Dragutinu Jankovi}u1952 – 2012.

Pozivamo ro|ake i prijateqe da prisustvuju ovom tu`nom pomenu.

Porodica

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{em dragom suprugu,ocu i svekru

Lazi} \or|u1947 – 2012.

davati polugodi{wi pomen u subotu, 11. avgusta, u 10,30 sati, nagrobqu Bozman.

Sa tugom i qubavqu: Nada, Ana, Marko i Marija

О Г Л А Ш А В А:

ПРОДАЈУ РАСХОДОВАНИХ И ОТПИСАНИХ СРЕДСТАВА ПРЕДУЗЕЋА ПУТЕМ

ЛИЦИТАЦИЈЕ И ТО:

1. ПОЦИНКОВАНЕ ТАБЛЕ 6.20 x 1 м - 6 ком Почетна цена: 800,00 динара/ком

2. БЕТОНСКЕ ЖАРДИЊЕРЕ – 40 комПочетна цена: 350,00 динара/ком

3. ПРОЗОР КРИЛА – 36 комПочетна цена: 400,00 динара/ком

4. ШТОК ПРОЗОРА – 11 комПочетна цена: 200,00 динара/ком

5. ПЛОТ ВРАТА – 10 комПочетна цена: 500,00 динара/ком

6. ШТОК ВРАТА – 8 комПочетна цена: 300,00 динара/ком

7. КРОВНЕ ЛЕТВИЦЕ – око 3 м3Почетна цена: 10,00 динара/дужном метру

8. ЦРЕП – око 1700 комПочетна цена: 13,00 динара/ком

9. ПОКЛОПЦИ ЦРЕПА – 17 комПочетна цена: 15,00 динара/ком

Почетне цене су без обрачунатог ПДВ-а.Продаја наведених средстава обавиће се путем усмене лицитације дана 15.08.2012.

године у 12:00 часова у просторијама ЈКП ”Чистоћа” Крагујевац, ул.Индустријскабр.12.

За учествовање на лицитацији потребно је уплатити 10 % од почетне вредности по-зиције за коју се лицитира, као депозит, на жиро рачун ЈКП”Чистоћа” бр. 160-7512-44 Банца Интеса.

Понуђена средства се могу разгледати сваког радног дана од 8 до 13 часова у кру-гу ЈКП ”Чистоћа” Крагујевац, ул.Индустријска бр. 12 и Депонија у Јовановцу.

По завршеној лицитацији роба се може преузети после комплетне уплате.Особа за контакт: Спасић Ненад, телефон 060/2341055

REPUBLIKA SRBIJAGRAD KRAGUJEVACГрадска управа за комуналне пословеи надзор

Ј А В Н И П О З И В

ЗА ПОЛАГАЊЕ ИСПИТА О ПОЗНАВАЊУ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА

И ПРОПИСА У ОБЛАСТИ АУТО ТАКСИ ПРЕВОЗА ПУТНИКА

(ЛИЦИМА КОЈА ВРШЕ ИЛИ ЋЕ ВРШИТИДЕЛАТНОСТ АУТО ТАКСИ ПРЕВОЗА)

Градска управа за комуналне послове и надзор-Одељење за саобраћај, позивана полагање испита лица која врше, или ће вршити делатност такси превоза натериторији Крагујевца.

Испит се организује на основу Правилника о програму и начину полагањаиспита за обављање делатности ауто такси превоза, а одржаће се у уторак, 21.августа 2012. године у 15.30 сати у сали 105 Скупштине града.

Кандидати који полажу испит морају да испуњавајуследеће услове:

- Да поседују возачку дозволу ''Б'' категорије најмање 3 године

- Да поседују лекарско уверење за професионалне ` возаче

Кандидат треба са собом да понесе личну карту на увид.

На основу положеног испита, Град издаје сертификат о познавању градаКрагујевца, познавању прописа из области ауто такси превоза путника ипрописа који регулишу безбедност саобраћаја на путевима, као и превоз удрумском саобраћају.

Сертификат ће се убудуће користити у поступку добијања легитимације таксивозача, у складу са Одлуком о ауто такси превозу путника на територији градаКрагујевца.

За додатне информације обратити се на телефон (034) 306 155.

spava}e sobe), CG, lift, u Er-dogliji. Tel: 064-1569239.

IZDAJEM jednosoban stanu centru. Telefon: 064 31573 70.

IZDAJEM name{ten kom-foran dvosoban stan od 54kvadrata, dve spava}e sobe,kuhiwa, kupatilo, terasa.Lokacija u blizini centra,neposrednoj blizini stu-dentske menze i polik-linike. Tel. 034 312-997,mob. 064 202 14 19

TOPOLA-OPLENAC–mewam lokal na pijaci zastan u Kragujevcu. Telefon:064 22 41 883.

MATEMATIKA, mehani-ka, fizika – svi uzrasti.Popravni (avgust). Studentisvih vi{ih i visokih {kolai fakulteta (septembar).Telefon: 034 360 202, 063 7711 002, Arsi}.

PRODAJEM ili mewamza stan u Beogradu, ure|enplac, 15 ari, i ku}u 50 kvm,ulica Ratka Pavlovi}a bb,Vinogradi. Telefon: 063 77299 55, 062 824 29 05.

PRODAJEM stan naVa{ari{tu, ulica JosipaPan~i}a 1/13, tre}i sprat,50 kvadrata, dvosoban.Ukwi`en. Tel: 064-11-87-371.

PRODAJEM placeve u[umaricama, 350 m od Mi-lanova~kog puta, struja, vodado placa. Dozvoqena izrad-wa. Te: 064-1569239.

PRODAJEM ili mewamza Beograd dvosoban kom-foran stan od 54 kvadrata,stara gradwa, dve spava}esobe, kuhiwa, kupatilo,terasa. Lokacija blizu cen-tra. Cena po dogovoru. Tel.034 312 997 i 064 202 14 19

IZDAJEM nov, nename-{ten, dvoiposoban stan (dve

Четвртак, 9. август 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 23www.kragujevacke.rs

Читуље

Dobrosav Puzi} Boba2007 – 2012.

Vreme prolazi, tuga i bol ostaju zauvek u na{imsrcima.

Tvoja Soja, }erka Lida i sin Sale sa porodicama

10. 8. 1994 – 10. 8. 2012.

Ratko Pala~kovi}p.pukovnik JNA

Uvek si uz nas!U blistavoj belini snega, u sun~evom zraku nazrelom `itu, u ne`noj jesewoj ki{i i miruprole}nog jutra.Kao blaga zvezda na no}nom nebu prati{ naskroz `ivot.

Zauvek tvoje: supruga Zlata i }erka Du{ica

Ve} godinu dana nije sa nama

Ramiz Metiqevi}12. 8. 2011 – 12. 8. 2012.

Godi{wi pomen odr`ava se u subotu, 11. avgusta2012. godine, u 14 sati.

O`alo{}eni: sin Zlatan i supruga Slobodanka

Veqko Makojevi}Vreme prolazi, a bol i tuga ne prestaju.Za sve {to dolazi nedostaje{.

Zauvek u srcima ~ika Mileta i ~ika Ace sa porodicama

Dana 13. avgusta 2012. godine navr{i}e se dvedecenije od kada vi{e nije sa nama

Sreten Grbovi}

Se}awa i uspomene ostaju.

Slobodanka, Biqana, Zoran, Zorica, Sawa i Maja

Na{em dragom

Jovanu Stevanovi}u

Jovi Popu

Dava}emo ~etrdesetodnevni pomen u petak, 10.avgusta 2012. godine, u 11 sati, na Varo{komgrobqu.

O`alo{}ena sestra Vera Grujovi} sa porodicom

U subotu, 11. avgusta 2012.godine u 11 sati na gro-bqu u Gorwim Komari-cama dava}emo polugo-di{wi pomen na{em dra-gom sinu, ocu, suprugu ibratu

Sre}kovi}Goranu Gici

Kako vreme prolazi sve nam vi{e nedostaje{. Una{im srcima uvek si prisutan, rado spomiwani nikada zaboravqen.

Tvoji najmiliji: majka Vaja, sinovi Boban i Nikola, supruga Sandra i ostala rodbina

Marica Matovi}2007 – 2012.

I daqe svake no}i pogledom te tra`imo me|unajsjajnijim zvezdama.

Tvoje: \uki, Selena i Jelka

Dr Gordana Ne{kovi}(1959 – 2012.)

@ive}e{ u na{im se}awima, jer trag koji si ostavila svojim zalagawem,predanim radom, dobrotom i osmehom je neizbrisiv.

Kolektiv Zavoda za hitnu medicinsku pomo} Kragujevac

Mali oglasi

Prodaja

Izdavawe

Usluge

Zamena

24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

Програми

Четвртак, 9. август 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 25www.kragujevacke.rs

Енигматика

26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

СПОРТ

RK RAD NI^ KI

Sad je svedru ga ~i je

VE LI KE pro me ne to kom pre la -znog ro ka do ̀ i veo je Ru ko met niklub Rad ni~ ki. Klub je na pu sti lo~ak se dam stan dard nih pr vo ti ma -ca, dok su pri sti gla ~e tvo ri cano vih, ma hom i gra ~a ko ji su ve}na stu pa li za “cr ve ne”.

Da kle, za me ne za gol ma na De ja -na Zla ta no vi }a, be ko ve I va na[mi gi }a, A lek san dra Sta no je vi -}a, Du {a na Mar ko vi }a i Mi lo {aPro da no vi }a, kao i kri la Sr |a naGa vri lo vi }a i Ne ma wu Cve ti no -vi }a, bi }e bek A lek san dar Bo si},ko ji se u Kra gu je vac vra }a sa Ki -pra, De jan Pra li ca, ne ka da ~lan{a ba~ ke Me ta lo pla sti ke i be o -grad ske Cr ve ne zve zde na is toj po -zi ci ji, a do ne dav no na sta ̀ u uFran cu skoj, de sno kri lo Da ni jelKo sti}, i gra~ Za je ~a ra, te je di niko ji do sa da ni je bio u Rad ni~ kom,U ro{ Vra we {e vi}, gol man Ru da -ra iz Pri je do ra. Ta ko |e, klub jepot pi sao i dvo go di {wi u go vor sa{e fom stru~ nog {ta ba Go ra nomVe se li no vi }em.

V. U. K.

VA TER PO LO

Crveni sei Kra qevuiskezili

MO@DA naj va ̀ ni ju po be -du va ter po li sti Rad ni~ kogiz bo ri li su u ne de qu, nad di- rekt nim kon ku ren tom za jed -no od pr va dva me sta u Dru gojli gi - Jug i pla sman na kva l-i fi ka ci o ni tur nir, e ki pomKra qe va. Kraj wi skor je stete san, 11:10, ali je u to li ko itri jumf sla |i.

Sam su sret bio je pri li~ -no iz jed na ~en ce lim svo jimto kom, o ~e mu naj bo qe sve do -~e re zul ta ti po ~e tvr ti na ma(2:2, 2:3, 3:3, 4:2), ali su go -sti u fi ni{ u {li sa dva go lapred no sti - 10:8. I pak, dra- ma ti~ na za vr {ni ca ni je iz o -sta la. “Cr ve ni” su u po sled- wim mi nu ti ma da li sve odse be, skor je pre o kre nut, pri~e mu se po seb no is ta kao pe -to stru ki stre lac Mi ro slavRan |i}.

O vom po be dom, ra ~u na ju }itu i onu od su bo te, nad ne ja -kom Ra si nom u Kru {ev cu -19:4, Rad ni~ ki je iz bio napr vu po zi ci ju na ta be li, iima pred nost od tri bo da uod no su na dru go pla si ra noKra qe vo, ali i me~ vi {e. Dokra ja pr ven stva o sta lo je dase od i gra ju jo{ tri ko la. Ju ~esu Kra gu jev ~a ni bi li slo bod -ni, dok se za vi kend pr vo go s-tu je u Vr wa~ koj Ba wi, e ki piGo ~a, a dan ka sni je na za tvo -re ni ba zen SC “Park” sti ̀ etr ste ni~ ki To ma ko.

V. U. K.

A TLE TI KA

Bi qada le ko odfor me

A TLE TI ̂ AR KARad ni~ kog Bi qa naTo pi} ni je o stva ri -la zna ~aj ni ji pla s-man na O lim pij skimi gra ma.

U kva li fi ka ci ja -ma, na {a re pre zen -ta tiv ka, pre sko ~iv- {i svega 13.66 me ta -ra, za u ze la je skrom -nu 24. po zi ci ju u ko-n ku ren ci ji 35 tak -mi ~ar ki.

Dar ko naza tva ra wuIgara

MA RA TO NAC Rad ni~ kog ire pre zen ta ci je Sr bi je Dar ko@i va no vi}, na stu pi }e na ma -ra to nu O lim pij skih i ga ra uLon do nu.

Put glav nog gra da Ve li keBri ta ni je @i va no vi} je o ti -{ao 7. av gu sta, a pet da na ka -sni je, u ne de qu, za ka da je pr-edvi|eno za tva ra we naj ve }esvet ske sport ske smo tre, na -}i }e se u kon ku ren ci ji nanaj du ̀ oj trka~koj deonici.

V. U. K.

K O [ A R K A

NO VI A MER ME \U “CR VE NI MA” - TE RI KO VAJT

Mo}no po ja ~a weNAJ ZVU^ NI JI tran sfer “cr ve nih”, za sa da, ob ja -

vqen je pre ne ki dan, ka da je re ~e no da }e re do ve na -{eg Aba li ga {a po ja ~a ti a me ri~ ki bek Te ri ko Vajt.Ra di se o mla dom, 22-go di {wem i gra ~u, vi so kom 196san ti me ta ra sa iz u zet nim a tlet skim spo sob no sti ma,ali i ve} za vid nom ka ri je rom iza se be.

On je, po sle dve se zo ne i gra wa za U ni ver zi tet Mi- si si pi, kao 36. pik 2010. go di ne draf to van u De tro -it pi ston se, ali tu ni je i mao sre }e, jer je dvo go di {-

wi u go vor ras ki nut zbog pre lo ma sto pa la. Za to je po -tom, na kon krat kog sta tu sa ~la na Hor net sa iz Wu Or- le an sa, na stu pao u a me ri~ kog raz voj noj, NBDL li giza Aj da ho stam pe do.

I na ~e, Vajt je sa ju ni or skom re pre zen ta ci jom SADu ko joj na stu pa ju i gra ~i ne sta ri ji od 19 go di na, o s-vo jio ti tu lu svet skog pr va ka 2009. go di ne u O klen -du.

V. U. K.

TE NIS

I na{aMa ri ja na uLon do nu

I TE NI SKI su di ja iz Kra gu -jev ca, Ma ri ja na Ve qo vi}, po zva naje da bu de u ~e sni ca O lim pi ja de uLon do nu. Do du {e, ne kao tak mi -~ar, ve}, lo gi~ no, li nij ski su di -ja na te re ni ma Vim bldo na.

Ovo je za 25-go di {wu Ma ri ja nu,ali i srp ski te nis u op {te, ve li -ko pri zna we, jer se ona tek ~e ti rigo di ne ba vi o vim po zi vom.

V. U. K.

U SKO RO STI@U IO STA LE NO VAJ LI JE

Kr sto vi}pred

vra ti ma

I A KO je stil u pra ve Ko {ar ka -{kog klu ba Rad ni~ ki da pr vo pot -pi {e u go vor sa ne kim i gra ~em itek on da ob na ro du je da je po sto ja -lo in te re so va we, po ra znim me -di ji ma ve} se u ve li ko “vr ti” dabi u na {e re do ve u sko ro tre ba loda stig ne i kri lo Bo jan Kr sto vi}.O vaj 32-go di {wak ka ri je ru je za -po ~eo u ~a ~an skom Bor cu, a naj ve -}i u speh po sti gao je sa FMP-om,sa ko jim je 2004. o svo jio Ja dran -sku li gu. Tri na red ne go di ne bo- ra vio je u vr {a~ kom He mo far mu,a pro te kle se zo ne i grao za Bu du} -nost, ta ko |e ~la na ABA li ge.

In te re san tan “cr ve ni ma” bioje, na vod no, i ni ge rij ski re pre -zen ta ti vac, ~lan broj nih NBA ti -mo va I ke ~u kvu Di o gu, ali je we- go va ce na, iz gle da, pre vi so ka, po -seb no po sle od li~ ne par ti je ko juje pru ̀ io pro tiv A me ri ka na ca naO lim pij skim i gra ma, po sti gav {i27 po e na.

Ra {ko Ka ti}, pro {le se zo necen tar {am pi o na, be o grad skogPar ti za na, ta ko |e je po mi wan une kim va ri jan ta ma kao po ten ci -jal na a kvi zi ci ja, ali iz klu ba sude man to va li bi lo ka kve pre go vo -re sa ro |e nim Kra gu jev ~a ni nom.

I pak, ka ko je tre na ̀ ni pro ceskre nuo u po ne de qak, za o ~e ki va tije da se u na red nim da ni ma “klup -ko” po ja ~a wa u br za no raz vi ja. Ta -ko na ja vqu ju i iz klu ba, o da kle, nepo mi wu }i i me na, sti ̀ u tvrd weda su pre go vo ri sa po zna tim i gra -~i ma ve} pri kra ju.

V. U. K.

~ nom {ta bu ka det ske re pre zen ta -ci je Sr bi je, na ne dav no o kon ~a -nom Pr ven stvu E vro pe za ka de te uLitvaniji i Letoniji, bio je Ni -ko la Xo ni Mar ko vi}, i na ~e po -mo} ni tre ner i tre ner ju ni o rakra gu je va~ kog Rad ni~ kog.

Ka ko su “or li }i”, posle porazaod Turske u polufinalu, ipak u s-pe li da se do mog nu bron za ne me -da qe, po be div {i se lek ci ju I ta -li je u bor bi za tre }e me sto, ta koje i sto od li~ je pri pa lo i na {emstru~ wa ku.

Sli ~an e pi log mo gu} je i u na -red nih de se tak da na, po {to jeMar ko vi} an ga ̀ o van i u ju ni or -skoj ti mu na {e ze mqe, ko ji od da -nas pa do 19. av gu sta tako|e i graE vrop sko .

V. U. K.

KA DE TI TRE ]IU E VRO PI

Bron za i zaXo ni ja

PO MO] NIK se lek to ra u stru-

R U K O M E T

@RK RAD NI^ KI LE PE NI CA KG

No ve-sta re ~la ni ceKA KO ove je se ni @en ski ru ko met ni klub Rad ni~ ki Le pe ni ca KG, po -

red su per li ga {kih, o ~e ku ju i me |u na rod ni i za zo vi u EHF ku pu, u pra -va je mo ra la zna ~aj no da po ja ~a do sa da {wi sa stav. Ta ko su u re do ve“ti gri ca” pri sti gle gol man O li ve ra To {o vi}, a za wom i jo{ dve ne -ka da {we ~la ni ce na {eg ti ma, Ja smi na Ku ki} i Ka ta ri na Ste pa no vi},biv {a Voj ~i}.

Re~ je o dve A ran |e lov ~an ke, is ku sne i gra ~i ce na be kov skim po zi -ci ja ma, ko je su i po sled wu se zo nu pro ve le za jed no u ne ma~ kom Tri ru, sakim su iz bo ri le op sta nak u Bun des li gi. Ra ni je su, da bo me, na stu pa leza ma ti~ ni Kwaz Mi lo{, a Ku ki }e va je bi la i ~lan dr ̀ av nog pr va kaZa je ~a ra. Uz to, i ma ju u be le ̀ e ne na stu pe i u re pre zen ta tiv nom dre su.

S ob zi rom da su na{ tim na pu sti le gol man Kri sti na Ge or gi jev i bekLa na @iga, ko je su pri stu pi le no vim su per li ga {i ma, Rad ni~ ki Re sav -cu iz Svi lajn ca i be o grad skom Mi le ni ju mu, ra ~u na se da je sa da {wisa stav kva li tet ni ji. Rak ra na i pak o sta je me sto de snog be ka, ~i je po p-u wa va we ni ka ko da se o stva ri.

V. U. K.

Sti gle saKo pa

BA ZI^ NE pri pre me ru ko me ta -{i ce Rad ni~ kog Le pe ni ce KG o ba -

vi le su na Ko pa o ni ku i sa da impred sto ji u o bi ~a je no u i gra va we.

U tu svr hu je za ka zan niz ja kihkon trol nih u tak mi ca, pa i u ~e -{}e na jed nom me |u na rod nom tur -ni ru.

V. U. K.

Четвртак, 9. август 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 27www.kragujevacke.rs

СПОРТ

JELEN SUPER LIGA SRBIJEj e s e w i d e o s e z o n e 2 0 1 2 / 1 3 .

Rad Radni~ki 1923

OFK Beograd Dowi Srem

Partizan BSK

Sloboda Spartak

Vojvodina Smederevo

Javor Crvena zvezda

Novi pazar Radni~ki/N

Jagodina Hajduk

kolo (11. avgust - 17.30/20.00)Radni~ki 1923 Novi Pazar

Hajduk Radni~ki/N

Crvena zvezda Rad

Smederevo Javor

Spartak Vojvodina

BSK Sloboda

Dowi Srem Partizan

Jagodina OFK Beograd

kolo (18. avgust - 17.30/20.00)Radni~ki /N Radni~ki 1923

OFK Beograd Hajduk

Partizan Jagodina

Sloboda Dowi Srem

Vojvodina BSK

Javor Spartak

Rad Smederevo

Novi Pazar Crvena zvezda

kolo (25. avgust - 17.00/19.30)

Hajduk Radni~ki 1923

Smederevo Novi Pazar

Crvena zvezda Radni~ki/N

Spartak Rad

BSK Javor

Dowi Srem Vojvodina

Jagodina Sloboda

OFK Beograd Partizan

` kolo (1. septembar - 17.00/19.00)Radni~ki 1923 Crvena zvezda

Partizan Hajduk

Sloboda OFK Beograd

Vojvodina Jagodina

Javor Dowi Srem

Rad BSK

Novi Pazar Spartak

Radni~ki/N Smederevo

` kolo (15. septembar - 16.30/19.00)Smederevo Radni~ki 1923

Hajduk Crvena zvezda

Spartak Radni~ki/N

BSK Novi Pazar

Dowi Srem Rad

Jagodina Javor

OFK Beograd Vojvodina

Partizan Sloboda

` kolo (22. septembar - 16.30/19.00)

Radni~ki 1923 Spartak

Sloboda Hajduk

Vojvodina Partizan

Javor OFK Beograd

Rad Jagodina

Novi Pazar Dowi Srem

Radni~ki/N BSK

Crvena zvezda Smederevo

` kolo (29. septembar - 15.30/18.00)BSK Radni~ki 1923

Hajduk Smederevo

Spartak Crvena zvezda

Jagodina Novi Pazar

Dowi Srem Radni~ki/N

OFK Beograd Rad

Partizan Javor

Sloboda Vojvodina

` kolo (6. oktobar - 15.30/18.00)Radni~ki 1923 Dowi Srem

Vojvodina Hajduk

Javor Sloboda

Rad Partizan

Novi Pazar OFK Beograd

Radni~ki/N Jagodina

Crvena zvezda BSK

Smederevo Spartak

H kolo (20. oktobar - 14.30/16.00)

Jagodina Radni~ki 1923

Hajduk Spartak

BSK Smederevo

Dowi Srem Crvena zvezda

OFK Beograd Radni~ki/N

Partizan Novi Pazar

Sloboda Rad

Vojvodina Javor

H kolo (27. oktobar - 13.30/16.00)Radni~ki 1923 OFK Beograd

Javor Hajduk

Rad Vojvodina

Novi Pazar Sloboda

Radni~ki/N Partizan

Crvena zvezda Jagodina

Smederevo Dowi Srem

Spartak BSK

H kolo (3. novembar - 13.30/15.30)Partizan Radni~ki 1923

Hajduk BSK

Dowi Srem Spartak

Jagodina Smederevo

OFK Beograd Crvena zvezda

Sloboda Radni~ki/N

Vojvodina Novi Pazar

Javor Rad

H kolo (10. novembar - 13.30/15.30)

Radni~ki 1923 Sloboda

Rad Hajduk

Novi Pazar Javor

Radni~ki/N Vojvodina

Smederevo OFK Beograd

Crvena zvezda Partizan

Spartak Jagodina

BSK Dowi Srem

H kolo (17. novembar - 13.00/15.30)Vojvodina Radni~ki 1923

Hajduk Dowi Srem

Jagodina BSK

Partizan Smederevo

OFK Beograd Spartak

Sloboda Crvena zvezda

Rad Novi Pazar

Javor Radni~ki/N

H ` kolo (24. novembar - 13.00/15.30)Radni~ki 1923 Javor

Novi Pazar Hajduk

Crvena zvezda Vojvodina

Smederevo Sloboda

Spartak Partizan

Radni~ki/N Rad

BSK OFK Beograd

Dowi Srem Jagodina

H` kolo (1. decembar - 13.00/15.30)

U se zo ni 2012/13. u Jelen Super ligi Srbije tak mi ~i }e se sle de }ih 16 fudbalskih

klu bo va: Crvena zvezda (Beograd), Rad (Beograd), Smederevo, Vojvodina (Novi Sad),

OFK Beograd, Jagodina, Hajduk (Kula), Radni~ki 1923 (Kragujevac), Partizan (Beo-

grad), Dowi Srem (Pe}inci), BSK (Bor~a), Sloboda Point (U`ice), Spartak Zlatibor

voda (Subotica), Javor (Ivawica), Radni~ki (Ni{) i Novi Pazar.

Jesewi deo {ampionata startuje 11. avgusta 2012, a prole}ni 27. februara 2013.

NA SLICI JE TIM KOJI JE ZAPO^EO POSLEDWU KONTROLNU UTAKMICU SA BORCEM U^A^KU. ISTOVETNI SASTAV TREBALO BI DA SE, VE] SUTRA, NA SUPERLIGA[KOJPREMIJERI SUPROTSTAVI BEOGRADSKOM RADU NA BAWICI.U PITAWU SU: ^AN^AREVI], PAVLOVI], RISTI], TINTOR, ROSI], MUTAVXI], OBROVAC,SVOJI], SPALEVI], MILO[KOVI] I SIMOVI].

TIM ZASE ZO NU2012/13.

Gol ma ni: Og wen

^an ~a re vi}, Mar ko

Kne ̀ e vi}.

Od bra na: Mar ko Ri sti},

Pe tar Pa vlo vi}, Mi lo{

Tin tor, @eq ko

Mi lo {e vi}, La zar Ro si},

A lek san dar Ko so ri},

Dra gan Ra do sa vqe vi}.

Sre di na: Mi qan

Mu tav xi}, I van Ob ro vac,

Mi lan Svo ji}, Ste fan

Ne do vi}, I van Pe tro vi},

Sta ni mir Mi lo {ko vi},

I van Pej ~i}, Ste fan

Pe tro vi}, Ste fan

Mi lo sa vqe vi}, Pe tar

\u ri~ ko vi}, A lek san dar

Var ja ~i}.

Na pad: Dar ko Spa le vi},

La zar Po po vi}, Bo jan

Zo ra no vi}, Pre drag

Si ki mi}, Sr |an Si mo vi}.

28 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. август 2012. www.kragujevacke.rs

СПОРТ

- E vi dent no je da smo ja ~i u od -no su na pro {lu go di nu. Sa i gra -~i ma ko ji su do {li, do bi li smona kva li te tu, ali i is ku stvu, ne -op hod nom u bor bi za vi sok pla s-man. Tim je, da kle, da le ko po pu- we ni ji, i ma mo a de kvat ne re zer vena sva kom me stu, {to }e nam ne- sum wi vo o mo gu }i ti da bu de ma weo sci la ci ja pri li kom iz o stan kane kog od stan dard nih pr vo ti ma -ca.

Na rav no, i oni ko ji su o sta liza go di nu su zre li ji, i to bi tre- ba lo da se vi di na te re nu.

De lu je te za do voq no.

- Na rav no. Ka ̀ em, u od no su nai sti pe ri od pro {le go di ne, nabo qem smo pu tu. Ta kvi su i ko men- ta ri svih o nih ko ji su gle da li na -{e pri prem ne u tak mi ce.

O vaj tim }e i ma ti br zi nu, skoki gru u obe fa ze, a i pre ki di }enam bi ti ja ~a stra na.

Разговарао Вук Павловић

Je dan od o nih za ko jese ve zu je u spe {anpo vrat ni~ ki na stupRad ni~ kog 1923 uSu per li gi, do bre i -gre i u ma lo iz gu -bqen sta tus e vro ti-

ma u pro {loj se zo ni, sva -ka ko je {ef stru ke Sla ven -ko Ku ze qe vi}. To je bio io snov ni raz log {to je no vau pra va, to kom le ta, pr vokre nu la u re {a va we we go -vog sta tu sa, a ka da je da qasa rad wa do go vo re na, mo gloje da se o dah ne i po~ ne sastva ra wem ti ma za pred sto -je }u se zo nu u e lit nom dru -{tvu, kom bi na to ri ci ko bitre ba lo da o sta ne, sa kim se o pro -sti ti i, mo ̀ da naj va ̀ ni je, ko gado ve sti kao po ja ~a we ka ko bi am- bi ci je zna ne kao na stup u ne komod e vro tak mi ~e wa po stao o stva -riv.

I a ko na pr vi po gled de lu jepre vi {e o pu {te no, go to vo ne za -in te re so va no, sva ki no vi kon taktsa Ku ze qe vi }em sve vi {e vas o s-ta vqa u u ve re wu da je u pi ta wu ~o -vek ko ji prak ti~ no ne ma {ta nepra ti u do ma }im fud bal skim fu-d bal skim zbi va wi ma, ko ji o svomti mu raz mi {qa 24 ~a sa dnev no, teda mu je `e qa da Rad ni~ ki do stig -ne naj vi {e mo gu }e me sto na ta be -li Su per li ge rav na naj ver ni jemfa nu “cr ve nih”.

Op ti mi sti~ ki gle da i na pred- sto je }e pr ven stvo, a pr vo {to jena po me nuo ka da je kre nuo na{raz go vor bi lo je da, po we go vojpro ce ni, Rad ni~ ki ima kva li tet -ni ji sa stav ne go la ne.

I ma te li u vid gde smo u od no suna kon ku ren ci ju?

- O va ko, na oko, ni je la ko pro -ce ni ti. Na ma je ne ko li ko i gra ~asti glo pri li~ no ka sno, tre ba }evre me na da se u i gra ju i po sta nu o -slo nac, {to ka ̀ e da }e mo tek ne -gde od pe tog {e stog ko la mo }i upot pu no sti da ra ~u na mo na kom- ple tan po gon. Me |u tim, i sti pro -blem ima ve }i na su per li ga {a, paje si gur no da se ja sni ja sli ka od -no sa sna ga mo ̀ e do bi ti ne gde po -lo vi nom je se weg de la pr ven stva.

Mi slim da }e i o vo ga pu ta tak -mi ~e we bi ti ve o ma iz jed na ~e no,na ro ~i to ka da ni su u pi ta wu ti m-o vi za ko je se ra ~u na da }e bi time |u pr va tri, Zve zda, Par ti zan iVoj vo di na. Go to vo svi o sta li, pa ie ki pa Do weg Sre ma, za ko ju mo guda ka ̀ em da }e svi ma bi ti ne zgo -dan pro tiv nik, vo di }e gr ~e vi tubor bu za ~e tvr to me sto. Tu }e, do -ne kle, i sre }a bi ti po ̀ e qan sa -ve znik.

Zna li se sa stav ko ji }e is tr ~a -ti na pre mi je ri pro tiv be o -grad skog Ra da?

- Zna, sva ka ko. A i ni je pre ve -li ka taj na, ne do u mi ca ima na jed- nom, mo ̀ da dva me sta. Do bar deoti ma je pro {ao pri pre me, pa nawih naj pre ra ~u nam. Za to su, napri mer, Svo ji} i Si mo vi} u kon -ku ren ci ji, a naj no vi je pri do {li -ce po la ko }e mo u kqu ~i va ti, ka kobu du do sti za li for mu i ste pen u -i gra no sti sa sa i gra ~i ma.

Ta ko |e, si gur no je da }e iz o sta -ti Mi lo {e vi} i Ko so ri} zbogkar to na, pa }e par {to pe ra naj ve -ro vat ni je ~i ni ti Tin tor-Ro si}.

To zna ~i da je, i a ko pre la znirok tra je do 31. av gu sta, za nas,i pak, o kon ~an.

- Ni je, kao, u o sta lom, ni za kon -ku ren te. Svi }e po ku {a ti da do -ve du jo{ kog do brog i gra ~a, a mismo u vek za in te re so va ni za kva -li tet nog ve znog, jer je si tu a ci ja usrp skom fud ba lu ta kva da su onipra va ret kost. Po seb no fud ba le -ri ko ji bi tre ba lo da po ve ̀ u sre -di nu te re na sa na pa dom, ta ko zva -ni plej mej ke ri.

Stil i gre, pret po sta vqa mo, ne -}e te pre vi {e me wa ti.

- Ono {to nas je kra si lo do sa da,mo ra }e i na da qe. In si sti ra }u natim skom du hu i ta kvoj i gri. U fud- ba lu po je di nac je ste bi tan, ali ko -lek tiv do no si re zul tat. Bez za je-d ni~ kog na po ra, i sto vre me nog i u -sa gla {e nog, ne }e mo da le ko sti }i,bez ob zi ra na u ~i nak po na o sob.

Naj kra }e, i gra }e mo ra ti da bu -de sa {to ma we kon tak ta, ta~ ni jeve li kim bro jem pa so va, te da sestal nim tr ~a wem i me wa wem me -sta, i a gre si jom, sve vre me dr ̀ ivi sok ri tam. Po seb no je bi tan o -naj pr vi mo me nat, ka da o du zme molop tu ili to pro tiv nik u ~i ni na -ma, da od mah re a gu je mo, da pri o -fan zi vi lop tu od mah {a qe mo na -pred, u du bi nu, a u od bra ni pre se -~e mo ili ma kar u spo ri mo ak ci juri va la.

U ko li ko to ne is po {tu je mo, svina{ ne do sta ci do }i }e do pu nogiz ra ̀ a ja. A o naj ko to ne bu de mo -gao da is pra ti, ne }e bi ti u pr vompla nu.

E LIT NI NA STU PI

Svih se lek ci ja

IN TER VJU: SLA VEN KO KU ZE QE VI]

Ja ~i, koliko- vide}e seU o sno vi, i ma mo bo qi tim od pro {lo go di {weg, po pu we ni ji,kom plet ni ji… Do du {e, naj no vi jim po ja ~a wi ma tre ba }evre me na da is ka ̀ u sve svo je mo gu} no sti, ali je ~i we ni ca da}e mo bi ti br ̀ i, bo qi u skok i gri, a ti me i pre ki di ma.Ako se bu de mo dr ̀ a li ko lek tiv nog na stu pa, ve ru jem da }e moo pet bi ti klub o ko jem }e se pri ~a ti - ka ̀ e {ef stru~ nog{ta ba Rad ni~ kog 1923

U PRA VA KLU BA ^I NI KO LI KO SEMO@E

Uz tim i in fra struk tu raPored to ga {to su se ras tr ~a li na

sve stra ne da an ga ̀ u ju a de kvat ne

za me ne za i gra ~e ko ji su na pu sti li

tim, a uz to i do pu ne kon ku ren ci ju u

tak mi ~ar skom po go nu, ~la no vi u pra ve

Rad ni~ kog 1923, po zna to je, u po re do

ra de i na stva ra wu {to bo qih

in fra struk tur nih u slo va. Ne sa mo za

i gru, ve} i po se ti o ce i slu ̀ be na li ca.

Ta ko je ve} po ~e la grad wa svla ~i o ni ca

i po slov nih pro sto ri ja na Sta di o nu

“^i ka Da ~a”, ko ja bi tre ba lo da bu de

o kon ~a na do 15. sep tem bra, ka da u

Kra gu jev cu go stu je Cr ve na zve zda.

O ~e ku je se i po sta vqa we ra sve te do

kra ja je se we se zo ne, a na pro le }e bi

tre ba lo da se u|e u ra do ve na VIP i no vi nar skoj lo ̀ i, ko je }e bi ti

lo ci ra ne na za pad noj tri bi ni.

- Naj va ̀ ni je je da smo po sti gli do go vor sa Fud bal skim sa ve zom

Sr bi je da u tak mi ca dru gog ko la, od no sno su sret sa No vim Pa za rom, i

po red ra do va, mo ̀ e da se od i gra na Sta di o nu “^i ka Da ~a”. Ta ko |e,

i ma mo u ve ra va wa FSS i oko po sta vqa wa re flek to ra. U fa zi smo

iz bo ra po nu de za po sta vqa we stu bo va, a Sa vez }e sa pro iz vo |a ~em

Fi lip som da o bez be di re flek to re. Rok za vr {et ka je kraj je se we

se zo ne. Dru ga fa za mo der ni za ci je sta di o na, pred vi |e na za pro le }e,

je ste iz grad wa VIP i no vi nar skih lo ̀ a, {to }e po di }i kva li tet

sta di o na i za na ma ci qa na e vrop ska tak mi ~e wa.

A u bor bi za E vro pu, u pra vo o ~e ku je mo po mo} no vih ~la no va ti ma.

U pi ta wu su pro bra ni pro fe si o nal ci, ko ji ma je ja sno ka kva su na {a

na da wa. Ve ru jem da }e u tom sme ru o sta vi ti trag u na {em klu bu

- ka ̀ e pred sed nik “cr ve nih” Ne boj {a Va si qe vi}.

PRE MI JE RA NABA WI CI

Sa Ra domsu traKako je na ja vqe no da }e su sret

iz me |u be o grad skog Ra da i

na {eg Rad ni~ kog i ma ti

di rek tan te le vi zij ski pre nos

na “A re na sport” ka na lu, ova

u tak mi ca bi }e od i gra na van

u o bi ~a je nog ter mi na, dan

ra ni je, u pe tak.

Zna ~i, su tra, od 17 ~a so va i

30 mi nu ta, svi ko ji se ne na |u

na sta di o nu “gra |e vi na ra”

i ma }e mo gu} nost da pra te

o vaj du el pre ko svo jih TV

pri jem ni ka.

U DVA PO SLED WAKON TROL NA DU E LA

Dva re mi jaSreda i su bo ta bi li su da ni

po sled wih pri prem nih

u tak mi ca fud ba le ra Rad ni~ kog

1923 pred start {am pi o na ta.

U oba su sre ta “cr ve ni” su

od i gra li ne re {e no, pr vo

pro tiv gor wo mi la no va~ kog

Me tal ca na Grad skom

sta di o nu 0:0, a za tim u ^a~ ku

sa ta mo {wim Bor cem - 1:1.

I dok su sa Me tal cem

pri li ku do bi li u glav nom

i gra ~i iz dru gog pla na, {to se

i pri me ti lo na te re nu, ^a ~ak

je bio pri li ka da tre ner

Ku ze qe vi} iz ve de naj ja ~e sna ge.

Na{ tim ~i ni li su:

^an ~a re vi} (od 46. mi nu ta

Kne ̀ e vi}), Pa vlo vi} (od 82.

Var ja ~i}), Ri sti}, Tin tor,

Ro si}, Mu tav xi}, Ob ro vac (od

75. Ne do vi}), Svo ji} (od 46.

Pej ~i}), Spa le vi} (od 82.

Zo ra no vi}), Mi lo {ko vi} (od

85. Po po vi}), Si mo vi} (od 78.

\u ri~ ko vi}). To je, ot pri li ke,

sa stav ko ji }e i na pre mi je ri

sa Ra dom po ku {a ti da na

Ba wi ci iz bo ri po vo qan

re zul tat. Ma kar kao pro tiv

Bor ca, re mi.

A u ^a~ ku se ni smo

pro sla vi li. Ve }i nom pr vog

po lu vre me na do ma }in je i mao

i ni ci ja ti vu, po sti gao gol,

do du {e iz sum wi ve, mo gu }e

of sajd po zi ci je, a ja lo va

par ti ja “cr ve ni ma” je do ne la

tek dve {an se za Spa le vi }a,

ko je na{ cen tar for,

na ̀ a lost, ni je is ko ri stio.

Dru gi deo do neo je a gil ni ju

i gru Rad ni~ kog, pa se i

si tu a ci ja na te re nu u ne ko li ko

iz me ni la. Po sle pro pu {te nih

pri li ka Mu tav xi }a i Pej ~i }a,

do la zi se do pe na la na kon {to

je je dan od do ma }ih i gra ~a

i grao ru kom u svom ka zne nom

pro sto ru. Sa 11 me ta ra si gu ran

je bio Spa le vi}, pa je skor

po rav nat u 65. mi nu tu.

Na{ tim u br zo se iz bo rio za

jo{ jed nu {an su, a on da se u {lo

u fud bal sku u rav ni lov ku, ko ja je

po tra ja la do po sled weg

su dij skog zvi ̀ du ka.

IZ ^A^ KA SAPE HA ROM

Pi o ni rinaj bo qi

Posle tur ni ra pr vo ti ma ca,

to kom ne de qe u ^a~ ku su

od i gra na jo{ tri za mla |e

se lek ci je. Na svim su nastupi li

i pogoni Rad ni~ kog 1923, a

u ~i nak je ra zli ~it.

Na {i o mla din ci, po sle

po ra za u po lu fi na lu od

Ja go di ne na kon iz vo |e wa

je da na e ste ra ca (4:5), po {to su

u re gu lar nom de lu i gra li bez

go lo va, tre }e me sto o svo ji li su

za hva qu ju }i tri jum fu nad

kra qe va~ kom Slo gom - 1:0.

Ka de ti su do gu ra li do

fi na la, gde je bo qi od wih bio

do ma }i Bo rac (2:1). Pre to ga, u

po lu fi na lu, “cr ve ni” su

sa vla da li kra qe va~ ku Slo gu 4:0.

I pak, pe har Rad ni~ kom ni je

iz o stao, a za to su se

po bri nu li - pi o ni ri. U

po lu fi na lu oni su bi li

u be dqi vi pro tiv do ma }i na,

po be div {i Bo rac sa 3:0, da bi u

fi nal nom su sre ti mla di

Kra gu jev ~a ni pr vo me sto

za u ze li tri jum fom nad

Ja go di nom od ~ak 6:1. Iz u zet na

e fi ka snost do pri ne la je to me

da u svo jim re do vi ma “cr ve ni”

i ma ju naj bo qeg strel ca

tur ni ra sa tri po stig nu ta

go la, Da vi da Ve se li no vi }a, dok

mu je klup ski drug, Du {an

Mar ko vi}, pro gla {en za

naj bo qeg gol ma na.

PO PUT svo jihnaj sta ri jih ko le gaiz se ni or ske po sta -ve, i o mla din ska,ka det ska i pi o nir -ska se lek ci ja Rad -ni~ kog 1923 na stu- pa ju u naj ja ~em li ga -{kom ran gu u dr ̀ a -vi. Pr ven stva imkre }u se dam da naka sni je u od no su napr vi po gon, 18. av- gu sta, a u pr vom ko -lu o mla din ci “cr -ve nih” u go sti }e e k-i pu Ti mo ka iz Za je -~a ra, ka de ti pu tu- juBor cu u ^a ~ak, dokpi o ni ri do ~e ku juni {ki Rad ni~ ki.

U O mla din skojli gi Sr bi je, ri va liRad ni~ kom 1923 bi -}e be o grad ski ti mo -

vi Cr ve ne Zve zde,Par ti za na, Rad ni~ -kog, OFK Be o gra da iRa da, te BSK iz Bor -~e, u ̀ i~ ka Slo bo da,Bo rac iz ^a~ ka, zre- wa nin ski Ba nat, Ti -mok iz Za je ~a ra, Ja -go di na, no vo sad skaVoj vo di na, Na pre -dak iz Kru {ev ca,kra qe va~ ka Slo ga iIn |i ja.

Kod ka de ta kon ku -ren ci ja je ne {to iz -me we na. Tu su: Cr -ve na Zve zda (Be o -grad), Voj vo di na(No vi Sad), Te le op -tik (Ze mun), ^SKPi va ra (^e la re vo),Par ti zan (Be o grad),Bo rac (^a ~ak), Slo -ga (Le sko vac), OFKBe o grad, Na pre dak

(Kru {e vac), BSK(Bor ~a), Rad (Be o -grad), Lo zni ca, Ze -mun, Slo bo da (U ̀ i -ce) i Bro da rac (Be -o grad).

I pi o ni ri }e i -ma ti 15 kon ku re na -ta u pr ven stvu. Ra dise o ti mo vi ma: ^u -ka ri~ ki (Be o grad),Sa va ci jum ([a bac),Rad ni~ ki (Ni{),Be ̀ a ni ja (Be o grad),Na pre dak (Kru {e -vac), Par ti zan (Be -o grad), Sme de re vo,Bo rac (^a ~ak), OFKBe o grad (Be o grad),Ze mun, Rad (Be o -grad), AS (No vi Pa -zar), @upa (A lek sa-n dro vac), Lo zni ca iCr ve na Zve zda (Be o -grad).