DUNJA sadrzaj FINAL T€¦ · 4.3. АНАЛИЗА ОРОГРАФСКИХ ЧИНИЛАЦА (РЕЉЕФ) 4.3.1. НАДМОРСКА ВИСИНА Дуња се може успешно

Министарство пољопривреде и заштите животне средине РС

Институт за воћарство, Чачак

ПРОЈЕКАТ : Техничко-технолошки модели интензивних засада воћака и

јачање људских капацитета у функцији унапређења воћарске производње Републике Србије

ЕЛАБОРАТ

ЗАСНИВАЊА И ОДРЖАВАЊА

ЗАСАДА ДУЊЕ

Чачак, 2015.

Пројекат је финансиран средствима Министарства пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије

РУКОВОДИЛАЦ ПРОЈЕКТА:

др Милан Лукић

РЕАЛИЗАТОРИ АКТИВНОСТИ:

Институт за воћарство, Чачак

др Раде Милетић

др Маријана Пешаковић

др Татјана Вујовић

др Слађана Марић

др Милан Лукић

др Дарко Јевремовић

др Сања Радичевић

др Небојша Милошевић

др Александар Лепосавић

др Мира Милинковић

др Светлана М. Пауновић

мр Милена Ђорђевић

мр Жаклина Караклајић-Стајић

Јелена Томић, дипл. инж.

Агрономски факултет у Чaчку,

Унивeрзитeтa у Крaгуjeвцу

проф. др Томо Милошевић

проф. др Горица Пауновић

доцент др Иван Глишић

Радмила Илић, дипл. инж. - мастер

„Заштитник“ ДОО, Toпoлa

Верко Качаревић, дипл. инж.

САДРЖАЈ

1. ОПИС И СВРХА ИНВЕСТИЦИЈЕ............................................................. 1

2. РЕЗИМЕ ИНВЕСТИЦИОНОГ ПРОЈЕКТА.............................................. 1

3. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ИНВЕСТИТОРУ................................................ 1

4. АНАЛИЗА УСЛОВА ЗА ПОДИЗАЊЕ ЗАСАДА..................................... 2

4.1. АНАЛИЗА КЛИМАТСКИХ УСЛОВА................................................ 2

4.1.1. СВЕТЛОСТ....................................................................................... 2

4.1.2. ТЕМПЕРАТУРА .............................................................................. 2

4.1.3. ВОДА И ПАДАВИНЕ........................................................................ 2

4.2. АНАЛИЗА ЗЕМЉИШНИХ УСЛОВА.................................................. 3

4.2.1. МЕХАНИЧКИ САСТАВ ЗЕМЉИШТА................................................ 3

4.2.2. ХЕМИЈСКИ САСТАВ ЗЕМЉИШТА.................................................... 3

4.2.3. ВИСИНА НИВОА ПОДЗЕМНИХ ВОДА.............................................. 3

4.3. АНАЛИЗА ОРОГРАФСКИХ ЧИНИЛАЦА (РЕЉЕФ)........................ 4

4.3.1. НАДМОРСКА ВИСИНА.................................................................... 4

4.3.2. ЕКСПОЗИЦИЈА ТЕРЕНА................................................................... 4

4.3.3. НАГИБ ТЕРЕНА................................................................................ 4

4.4. АНАЛИЗА АГРОЕКОНОМСКИХ И ОСТАЛИХ ЧИНИЛАЦА....... 4

4.4.1. АНАЛИЗА ТРЖИШТА....................................................................... 4

4.4.2. БЛИЗИНА ПУТЕВА И КОМУНИКАЦИЈА........................................... 4

4.4.3. ОСТАЛИ ЧИНИОЦИ......................................................................... 4

5. АКЦИОНИ ПЛАН ПОДИЗАЊА ЗАСАДА................................................ 5

6. ЗАСНИВАЊЕ ЗАСАДА ................................................................................ 6

6.1. ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ ЗА ЗАСНИВАЊЕ ЗАСАДА........................... 6

6.2. АГРОМЕЛИОРАТИВНЕ ПОПРАВКЕ ЗЕМЉИШТА........................ 6

6.3. ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТА ЗА САДЊУ.............................................. 7

6.4. ИЗРАДА ПЛАНА ПОДИЗАЊА ЗАСАДА.......................................... 8

6.4.1. РАЗМЕРАВАЊЕ ПАРЦЕЛЕ (БЕЗ ОБЕЛЕЖАВАЊА МЕСТА ЗА САДЊУ)... 8

6.4.2. УТВРЂИВАЊЕ ПРАВЦА ПРУЖАЊА РЕДОВА................................... 8

6.4.3. ПЛАН ПОСТАВЉАЊА СИСТЕМА ЗА НАВОДЊАВАЊЕ И

ПРОТИВГРАДНЕ МРЕЖЕ .......................................................................... 9

6.4.4. ПОЗИЦИОНИРАЊЕ ЕВЕНТУАЛНИХ ПУТЕВА И ПОМОЋНИХ

ОБЈЕКАТА НА ПАРЦЕЛИ............................................................................ 9

6.5. СИСТЕМ ГАЈЕЊА ................................................................................ 9

6.5.1. СОРТИМЕНТ..................................................................................... 9

6.5.2. ПОДЛОГЕ........................................................................................ 11

6.5.3. УЗГОЈНИ ОБЛИК ............................................................................. 11

6.5.4. РАЗМАК САДЊЕ............................................................................. 11

6.6. ИЗБОР САДНОГ МАТЕРИЈАЛА......................................................... 11

6.7. ОПТИМАЛНИ ТЕРМИН ЗА ЗАСНИВАЊЕ ЗАСАДА, НАЧИНИ САДЊЕ..................................................................................................... 12

7. ОДРЖАВАЊЕ ЗАСАДА У ПЕРИОДУ ДО СТУПАЊА У ПЕРИОД РОДНОСТИ..................................................................................................... 12

7.1. РЕЗИДБА................................................................................................. 12

7.1.1. РЕЗИДБА У ПРВОЈ ГОДИНИ ПО САДЊИ........................................... 12

7.1.2. РЕЗИДБА У ДРУГОЈ ГОДИНИ ПО САДЊИ......................................... 13

7.2. ОДРЖАВАЊЕ ЗЕМЉИШТА У ПРВИМ ГОДИНАМА ПО

САДЊИ................................................................................................... 13

7.3. ИСХРАНА У ПРВИМ ГОДИНАМА ПО САДЊИ.............................. 14

7.4. НАВОДЊАВАЊЕ У ПРВИМ ГОДИНАМА ПО САДЊИ................. 15

8. НЕГА ЗАСАДА У ПУНОЈ РОДНОСТИ.................................................... 16

8.1. РЕЗИДБА................................................................................................. 16

8.2. ОДРЖАВАЊЕ ЗЕМЉИШТА ............................................................... 16

8.3. ИСХРАНА............................................................................................... 18

8.4. НАВОДЊАВАЊЕ.................................................................................. 20

8.5. ХЕМИЈСКА ЗАШТИТА.................................................................. 20

9. EКOНOMСКO-ФИНAНСИJСКA AНAЛИЗА.......................................... 22

Елаборат заснивања и одржавања засада дуње

1

1. ОПИС И СВРХА ИНВЕСТИЦИЈЕ

Елаборат за заснивање 1 ha засада дуње обухвата следећа поглавља:

Опис и сврха инвестиције;

Резиме инвестиционог пројекта;

Основни подаци о инвеститору;

Анализа услова за заснивање засада;

Акциони план заснивања засада;

Заснивање засада;

Мере неге у засаду;

Калкулације трошкова у засаду.

Елаборат треба да омогући потенцијалном инвеститору да јасно сагледа

расположиве условe за заснивање засада дуње на датој локацији, затим да

благовремено и правилно спроведе све припремне радње за заснивање засада и да

добро и у оптималним роковима организује садњу уз избор одговарајућег система

гајења. Наведене су најважније мере неге у засаду дуње у првим годинама по

садњи, као и у периоду пуне родности (формирање узгојног облика и резидба,

одржавање земљишта, исхрана, наводњавање и заштита од болести и штеточина).

На крају финансијска анализа има за циљ да укаже на трошкове подизања засада,

као и на агроекономску анализу гајења дуње у почетним годинама по садњи и у

пуној родности (могућност повратка инвестиција).

2. РЕЗИМЕ ИНВЕСТИЦИОНОГ ПРОЈЕКТА

Засаде дуње треба заснивати на топлим и осунчаним благим падинама са плодним

земљиштима лаког механичког састава. Садњи претходи адекватна и правовремена

припремa земљишта. У тој фази је неопходно урадити поправке евентуалних

недостатака земљишта у погледу механичких особина и хемијског састава.

Посебну пажњу треба посветити одабиру садног материјала. Саднице дуње треба

набављати од регистрованих произвођача, чија се производња налази под сталном

стручном и здравственом контролом надлежних пољопривредних стручних

служби и инспекцијских органа. Због неопходности наводњавања најбоље је да се

већ у првој години по садњи обезбеди извор воде и инсталира систем кап по кап. У

савременим засадима формира се полуслободна или побољшана пирамидална

круна. Препоручује се размак садње 4 × 3 m, односно густина садње од 833 стабла

по хектару. У засаду се најчешће планира садња три сорте у односу 6:2:2; 4:2:2 или

4:1:1.

3. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ИНВЕСТИТОРУ

Инвеститор:

физичко или правно лице;

основна делатност;

земљиште на коме се заснивају засади је у власништву или у закупу;


2

број катастарске/их парцела и катастарских општина на којима се планира

заснивање засада;

поседује (навести коју) или не поседује механизацију (планира набавку);

постојање воде на парцели или близу ње (основни услов за наводњавање);

постојање прилазних путева парцели.

4. АНАЛИЗА УСЛОВА ЗА ЗАСНИВАЊЕ ЗАСАДА

4.1. АНАЛИЗА КЛИМАТСКИХ УСЛОВА

4.1.1. СВЕТЛОСТ

Дуња је хелиофитна (светлоољубива) воћка па јој највише одговарају добро

осветљена места. У Србији у многим подручјима има довољно светлости за њено

гајење. Недостатак светлости може да се јави у случајевима изразито густе садње

или уколико је правац редова погрешно постављен. Из ових разлога интензивне

засаде дуње треба подизати на осунчаним положајима и на оптималним

растојањима. Код садње, правац редова у смеру север-југ обезбеђује најбоље

осветљење свим воћкама у плантажи. Подизање плантажних засада у близини

великих водених површина је повољно, јер одбијена сунчева светлост повољно

делује на воћке. На таквим стаништима, температурна колебања су мања, а

релативна влажност већа, што има позитиван утицај на воћке. Мана је већа

могућност појаве гљивичних обољења што узрокује потребу зљ интензивнијом

заштитом.

4.1.2. ТЕМПЕРАТУРА

Дуња може да расте и да се гаји на температури од 52°C па до -30°C. Међутим, за

редовну и обилну родност са високо квалитетним плодовима највише јој

одговарају температуре од 38°C па до -25°C. Како је дуња воћка погоднија за

топлија подручја најбоље успева у условима медитеранске и умерено

континенталне климе, са средњом годишњом температуром између 10 и 15°C.

Према позним пролећним мразевима дуња је практично отпорна, јер касно цвета-

крајем априла и почетком маја.

4.1.3. ВОДА И ПАДАВИНЕ

Вода је неопходна за одвијање физиолошких и биохемијских процеса у биљци

дуње. Неопходна је у процесу фотосинтезе, одржавању тургора ћелија, регулисању

темперетура ткива транспирацијом и у транспорту минералних и органских

материја. Генерално, недостатак или вишак воде у земљишту и ваздуху,

неповољно се одражава на све животне функције и родност дуње. Сматра се да су

годишње потребе дуње за водом од 750 до 1.000 l/m2. Падавине треба да су

правилно распоређене јер су неопходне у периоду вегетације, односно од маја до

септембра у време пораста плодова. Недостатак падавина током јула и августа

одражава се и на степен диференцирања цветних пупољака за наредну производну

годину.

За успешно гајење дуњe оптимална просечна годишња релативна влажност ваздуха

је од 75 до 80%, а у летњим месецима 60 до 75%.


3

У условима дефицита влаге у земљишту, вегетативни пораст је успорен, оплодња и

заметање је слабије, као и крупноћа и маса плодова. У таквим условима, долази до

превременог опадања плодова, а процес диференцирањa цветних пупољака слаби.

Прекомерне количине воде у земљишту, као и површинске (стајаће) воде су

неповољне. Оне отежавају приступ ваздуха до корена и успоравају његово дисање.

Последица је слабији развој кореновог ситема, а тиме и биљке. Прекомерна

влажност изазива гушење корена и угињавање целе биљке.

4.2. АНАЛИЗА ЗЕМЉИШНИХ УСЛОВА

Повољна земљишта за гајење дуње треба да омогуће равномерно развијање корена

како у дубину тако и бочно (латерално). Све одлике земљишта по којима се она

међусобно разликују, могу се поделити на физичке и хемијске.

4.2.1. МЕХАНИЧКИ САСТАВ ЗЕМЉИШТА

Механички (гранулометријски) сатав земљишта се карактерише процентуалним

односом минералних честица различите крупноће. Механички састав, директно

утиче на збијеност земљишта, као и на његове водне, ваздушне и топлотне

особине. Земљишта тешког механичког састава најчешће су збијена, имају веће

количине воде у себи и мање ваздуха. Због тога су она хладнија, непогодна за

развој биљка. Земљишта лакшег механичког састава, имају мање воде, више

ваздуха, па су због тога топлија. За производне засаде дуње најповољнија су

земљишта у којима је однос глине и песка 50:50 или 60:40.

4.2.2. ХЕМИЈСКИ САСТАВ ЗЕМЉИШТА

За нормалан раст и развој дуње земљиште треба да садржи у 100 g ваздушно сувог

узорка изнад 3% хумуса, од 0,10 до 0,20% минералног азота, 25 mg лако усвојивог

калијума (K2O), 5 mg лако усвојивог фосфора (P2O5), 6-8 mg лако усвојивог гвожђа

(Fe), 80-120 mg лако усвојивог магнезијума (MgO) и до 6% калцијум карбоната

(CaCO3). Дуњи највише одговарају неутрална земљишта са pH реакцијом од 6,0.

Хемијска реакција земљишног раствора има велики еколошки и физиолошки

значај. Од реакције земљишног раствора умногоме зависе друге особине

земљишта, а такође и минерална исхрана воћака.

4.2.3. ВИСИНА НИВОА ПОДЗЕМНИХ ВОДА

Уколико је на одабраној парцели за гајење дуње висок ниво подземних вода,

неопходно је извршити дренирање. За то је потребна изградња ситема отворених

канала, укопавање перфорираних (пластични, глинени) цеви, или израда

кртичњака.

Систем отворених канала сачињавају ободни, сабирни и одводни канали. Ободни

канали одводе воду која се сакупља са суседних парцела, док сабирни канали

одводе воду са парцеле на којој се подиже засад. Растојања између сабирних

канала зависе од конфигурације терена, учесталости падавина и особина

земљишта. Улога одводних канала је да спроведе воду прихваћену из сабирних до

главних канала.

Из дубљих слојева земљишта вода се може одстранити копањем дренажних

јаркова на дубини од 70 до 100 cm и постављањем подземних перфорираних цеви


4

или јаркова у правцу највећег пада. На тај начин, вода се изводи изван парцеле.

Сувишна вода може да се одстрани и помоћу дренажног плуга (подривача).

Подривач разбија дубљи непропусни слој земљишта на дубини од 80 cm и прави

канал-кртичњак којим се одводи сувишна вода.

Уколико не постоје потребе да се земљиште одводњава, после крчења и равнања

терена приступа се агромелиоративним мерама и риголовању.

4.3. АНАЛИЗА ОРОГРАФСКИХ ЧИНИЛАЦА (РЕЉЕФ)

4.3.1. НАДМОРСКА ВИСИНА

Дуња се може успешно гајити на надморским висинама од 300 до 800 m.

4.3.2. ЕКСПОЗИЦИЈА ТЕРЕНА

У топлијим крајевима дуњи одговарају северне, северноисточне и севернозападне

експозиције, а у хладнијим северноисточне, северозападне и западне експозиције.

4.3.3. НАГИБ ТЕРЕНА

За подизање засада и плантажа дуње најповољнији су терени са благим нагибима

од 3 до 5º, добро проветрени. Равнице, иако су идеалне за примену механизације,

ипак су мање погодне због чешће појаве мразева. Треба избегавати затворене

терене услед слабе ваздушне дренаже, јер су воћке више изложене мразевима и

нападима болести и штеточина.

4.4. АНАЛИЗА АГРОЕКОНОМСКИХ И ОСТАЛИХ ЧИНИЛАЦА

4.4.1. АНАЛИЗА ТРЖИШТА

Интензивно гајење дуње у Србији је релативно слабије развијено. То намеће

потребу да се са развојем интензивне производње ради и на организацији тржишта

(откуп и продаја), али и на капацитетима за прераду.

Са интензивирањем производње неопходно је и формирање специјализованих

задруга или комбината са службама за производњу и промет (набавка, продаја) са

погонима за прераду. У овим објектима треба да се планира и изградња

специјализованих хладњача за чување плодова до финалне реализације. Стање на

нашем тржишту, актуелне малопродајне цене и потребе прехрамбене индустрије су

гаранти високе профитабилности ове производње.

4.4.2. БЛИЗИНА ПУТЕВА И КОМУНИКАЦИЈА

Као и код производње других континенталних врста воћака, код пројектовања

засада неопходна је анализа комуникација, прерадних капацитета, продајних

објеката и близине великих потрошачких центара. Најзначајнији моменат је

близина саобраћајница и комуникација од плантаже до прерадних капацитета и

даље до места пласмана.

4.4.3. ОСТАЛИ ЧИНИОЦИ

У овом делу неопходна је анализа постојања загађивача (тешка, црна и обојена

металургија, фабрике пестицида и осталих отровних материја) који могу да

загађују и угрожавају производњу плодова дуње. То се односи и на близину

каменолома, рудника са површинском експлоатацијом, термо електране и остале


5

фабрике које емитују штетне материје или изазивају запрашивање ширег подручја,

угрожавањем животне средине и контаминацијом плантажа дуње.

Близина већих водених површина у Србији (језера и реке) повољно утиче на бољу

осветљеност, смањење дневне и годишње амплитуде температура ваздуха и на

повећање релативне влажности ваздуха. Сви ови фактори утичу на бољи квалитет

и употребну вредност плодова дуње.

5. АКЦИОНИ ПЛАН ПОДИЗАЊА ЗАСАДА

Радне операције (хронолошки)

Р.б. Радна операција Време Напомена

1. Израда елабората 6–12 месеци пре заснивања

засада -

2. Анализа земљишта 6 месеци пре заснивања засада -

3. Чишћење (крчење) растиња на

парцели и нивелисање терена пре дубоког орања

видети

поглавље 6.1.

Агромелиоративне поправке земљишта

4. Растурање стајњака 2/3 пре дубоког орања а 1/3

пре финалне припреме

земљишта

видети


5. Растурање минералних ђубрива

6. Растурање средстава за

калцификацију

Припрема земљишта за садњу

7. Дубоко орање или риголовање септембар -

8. Равнање тешким тањирачама

(ако се ради риголовање) октобар - новембар

-

9.

Завршна припрема земљишта за

садњу (тањирање или

фрезерирање)

неколико дана пред садњу -

Припремне радње за садњу

10. Обележавање места садњу 1–2 дана пред садњу видети


11. Превоз садница непосредно пред садњу -

Садња

12. Садња (ручно или машинско

копање рупа)

јесења (евентуално пролећна) видети


13. Обрада кореновог система

садницам иразношење садница

до садног места

непосредно пред садњу

14. Корекција након машинског

копања рупа

15. Заливање посађених садница одмах по садњи -

16. Заштита посађених садница

од зеца

одмах по садњи


6

6. ЗАСНИВАЊЕ ЗАСАДА

6.1. ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ ЗА ЗАСНИВАЊЕ ЗАСАДА (КРЧЕЊЕ РАСТИЊА,

НИВЕЛИСЊЕ ТЕРЕНА, ПРЕДУСЕВИ..)

Најповољнији начин припреме земљишта за дуњу је комбинација подривања и

дубљег орања. Подривање земљишта се обавља на дубини од око 60 cm. Након,

мелиоративних мера (растурања кречњака, стајњака и осталих минералних

ђубрива), спроводи се дубље орање на 30 до 40 cm.

За јесењу садњу риголовање или подривање треба обавити у пролеће, а за

пролећну рано у јесен. Циљ је да се до момента садње, земљиште добро уситни,

слегне и поравна.

6.2. АГРОМЕЛИОРАТИВНЕ ПОПРАВКЕ ЗЕМЉИШТА (УНОШЕЊЕ

СТАЈЊАКА, МИНЕРАЛНИХ ЂУБРИВА, ЕВЕНТУАЛНО СРЕДСТАВА

ЗА КАЛЦИЗАЦИЈУ,...)

Поправку земљишта треба обавити пре риголовања, на основу резултата анализе

потенцијала плодности земљишта коју спроводе референтне лабораторије и

одговарајуће стручне службе. Уколико анализе покажу да постоји потреба за

поправком земљишта приступа се мерама агромелиорације. Под

агромелиорацијама се подразумева поправка реакције pH вредности земљишта,

повећање садржаја хумуса и садржаја лако приступачног фосфора и калијума.

Резултати анализе могу успешно да се користе и у наредним годинама при

ђубрењу младих воћака. Сваки други начин ђубрења земљишта је непоуздан и

може да изазове нежељене реакције, а произвођаче изложи непотребним

материјалним трошковима.

Испитивања физичких и хемијских особина земљишта обављају се најмање шест

месеци пре спровођења мера агромелиорација. Најбоље је да се земљиште узоркује

када је умерене влажности, погодно за риголовање. Број појединачних узорака

зависи од величине парцеле, уједначености (хомогености) земљишта, нагиба,

надморске висине и других чиниоца од којих зависи добијање репрезентативних

резултата. Уколико се на планираној површини утврди присуство већег броја

типова земљишта, неопходно је да се за сваки посебно изврши узорковање. То исто

важи и уколико је земљиште различите структуре и дубине.

За површину од 5 hа потребно је узети око 25 појединачних узорака, од којих се

прави један-репрезентативни за планирану површину. Појединачни узорци треба

да се узимају што равномерније са површине парцеле по дијагоналама, шаховском

распореду или цик-цак линијама. Узорци земљишта се узимају ашовом или сондом

по дубини од 0 до 30 и од 30 до 60 cm. Уколико се узорци узимају ашовом, отвара

се јама величине 30 x 30 цм и дубине 30, односно 60 cm. Затим се ашовом исеца

вертикално слој земљишта дебљине од 3 до 5 cm по целој дубини јаме. Сонде за

узорковање земљишта се убушују до потребне дубине и у једном маху вади узорак

шемљишта. Појединачни узорци се мешају, припремају се репрезентативни тежине

од 1до 1,5 kg, обележавају и достављају лабараторији.

На киселим и јако киселим земљиштима чије су pH вредности мање од 4,5 врши се

уношење кречњака. Уношењем кречњака или калцизацијом, побољшава се

структура и плодност земљишта. Као материјал за калцизацију користи се млевени


7

креч (калцијум карбонат), или доломит (калцијум-магнезијум-карбонат), негашени

креч (калцијум-оксид) или гашени креч (калцијум-хидроксид). Препоручује се да

се ⅔ кречњака растуре по целој површини и заору на дубину од 40 cm у фази

основне припреме земљишта, а ⅓ да се заоре на дубину од 20-25 cm у години која

претходи садњи или по садњи у пролеће. За поправку pH вредности од 4,5 на 5,5

потребно је на песковитим иловачама растурити од 1.300 до 1.500 kg природног

кречњака (калцијум карбонат). На тежим иловичастим земљиштима ове дозе треба

дуплирати и уносити их поступно током неколико година. Уколико киселост није

јако изражена, уместо кречњака корекција киселости може се обављати

физиолошки алкалним, азотним ђубривима као што је KAN (калцију-амонијум-

нитрат), нитромонкал или фосфорним (Tомасово брашно). Калцизација је успешна

само ако се упоредо са кречњаком растуре и заору органска ђубрива, првенствено

добро згорело стајско ђубриво.

На алкалним (базним) земљиштима поправка pH вредности врши се ацидизацијом

или закишељавањем, коришћењем киселих ђубрива. Најчешће се уноси сулфат

гвожђа (зелена галица) у току зимског мировања. Може се користити сумпор у

праху и то највише 200 kg/ha за тежа, односно 100 kg/ha за лакша земљишта.

Сумпор делује супротно калцијуму и повећава киселост земљишта. Исти ефекат се

постиже и применом суперфосфата, који је физиолошки кисело ђубриво, као и

азотно ђубриво уреа.

Повећање садржаја хумуса врши се процесом хумизације. Хумизација се спроводи

растурањем добро згорелог стајњака по целој површини у количини од 40-50 t/ha.

Препоручљиво је да се предвиђена количина стајњака унесе на исти начин као и

уношење кречњака (⅔ стајњака заорати на дубину до 40 cm, а ⅓ на 20-25 cm). У

недостатку стајњака, могу да се користе биљке за зеленишно ђубрење (лупина,

сточни грашак, грахорица, уљана репица и сл.). Ове биљке се сеју у години која

претходи садњи (пролеће), а заоравају се током лета у фази пре пуног цветања,

када имају највећу вегетативну масу. Усев лупине може да замени и до 60 t/ha

стајњака. Ефекти примене зеленишног ђубрења могу се постићи тек после

неколико година по примени, па је неопходно да се са сетвом започне најмање

годину дана пре садње.

Садржај фосфора и калијума у земљишту може се повећати уношењем лако

топивих фосфорних и калијумових ђубрива (суперфосфат, томас фосфат,

калијумова со, калијум хидроксид и сл.). Ниво лако приступачног фосфора и

калијума повећава се за 1 mg на 100 g ваздушно суве земље заоравањем 60 до 70

kg/ha активне материје чистог фосфора и калијума, на дубину од 40-50 cm.

Потребне количине калијума и фосфора могу се унети и преко комплексних

минералних ђубриба као што је NPK 0:15:30, а у количинама на основу резултата

хемијске анализе земљишта. На слабо обезбеђеним земљиштима уноси се од 600

до 700 kg/ha, а на средње обезбеђеним земљиштима од 300 до 400 kg/ha овог или

ђубрива сличне формулације.

6.3. ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТА ЗА САДЊУ

Квалитетна основна припрема земљишта је предуслов добром пријему садница и

порасту воћака. За подизање засада дуње неопходно је извршити риголовање


8

земљишта на дубину до 50-60 cm. У извесним случајевима, дубина риголовања

може да буде већа.

Риголовањем се нарушава микробиолошка равнотежа, али се активирају велике

количине инертног земљишта. Превртањем земљишта са површине, које је

плодније доспева у зону где ће се развијати коренов сустем младе воћке.

Земљиште постаје растресито са повољним ваздушно-водним и топлотним

режимом. У риголованим земљиштима органска ђубрива се брже разлажу, а боља

је и конзервација влаге од атмосферских падавина.

Повољни ефекти се постижу и подривањем земљишта. Подривањем се утиче на

растресање дубљих, непропусних слојева земљишта чиме се побољшава ваздушни

режим и водни капацитет. Подривачи могу да буду снабдевени додатком за

кртичну дренажу, или депозиторима за уношење минералних ђубривиа у дубље

слојеве земљишта. Подривање је ефикасан и јефтинији начин припреме земљишта

за садњу од класичног риголовања. На земљиштима тежег механичког састава

потребно је комбиновати подривање са риголовањем.

Најповољнији начин припреме земљишта за дуњу је комбинација подривања и

дубљег орања. Подривање земљишта се обавља на дубини од око 60 cm. Након,

мелиоративних мера (растурања кречњака, стајњака и осталих минералних

ђубрива), спроводи се дубље орање на 30 до 40 cm.

За јесењу садњу риголовање или подривање треба обавити у пролеће, а за

пролећну рано у јесен. Циљ је да се до момента садње, земљиште добро уситни,

слегне и поравна.

Фина припрема риголованог земљишта обавља се машинама за површинску

обраду (тањираче, равњачи, ротофрезери, култиватори). Треба нагласити да се ова

операција обавља по сувом времену, када је земљиште добро просушено, како се

површински слој не би превише сабијао. Уколико је због раније дубоке обраде,

земљиште добро поравнано, а корови нису почели да ничу, ова операција може да

се избегне.

6.4. ИЗРАДА ПЛАНА ПОДИЗАЊА ЗАСАДА

6.4.1. РАЗМЕРАВАЊЕ ПАРЦЕЛЕ (БЕЗ ОБЕЛЕЖАВАЊА МЕСТА ЗА САДЊУ)

При подизању већих плантажних засада потребно је извршити парцелацију терена.

Пожељно је да се парцелација обави на површинама већим од 5 ha. На великим

површинама размеравање парцела обављају геодете са одговарајућом опремом.

Дужина редова треба да износи око 200 m, а ширина парцеле, може да буде и

нешто већа од 300 до 400 m.

На мањим површинама размеравање се обавља помоћу различитих помагала

(призма, крст за визирање, пантљика, канап, визир маркери и др.). Места за садњу

обележавају се маркерима (кочићи, летве, штапови).

6.4.2. УТВРЂИВАЊЕ ПРАВЦА ПРУЖАЊА РЕДОВА

Приликом размеравања парцеле одређује се правац редова и садна места. По

правилу редови се постављају у правцу север-југ. На овај начин се најповољније и

најравномерније обезбеђује осветљеност воћака. На површинама са већим

нагибом, редови се постављају управно на пад терена, како би се спречила појава


9

ерозије земљишта. На изузетно стрмим теренима редови се постављају по

изохипсама. Уколико су изражени јачи ветрови, правац редова треба да буде

паралелан са смером кретања ваздушних струја доминантних ветрова.

Крајњи редови (први и последњи) у засаду дуње треба да буду удаљени од међе

најмање за половину растојања између редова. То исто важи и за растојања прве и

последње саднице, на почетку и на крају реда. Тако се избегава угрожавање усева

околних парцела и омогућава несметани рад машина. Механичка оштећења на

младим воћкама најчешће настају приликом окретања машина на почетку и крају

реда.

6.4.3. ПЛАН ПОСТАВЉАЊА СИСТЕМА ЗА НАВОДЊАВАЊЕ И ПРОТИВГРАДНЕ МРЕЖЕ

Систем за наводњавање се изгађује у првој годни после сaдње. Најважнија мера је

обезбеђење извора воде за наводњавање. Од водозахвата до плантаже пројектује се

систем цеви са црпном станицом. Главни вод се поставља управно на почетку

редова. Од главног вода се постављају латерали који иду дуж редова.

С обзиром на растојање између воћака погоднија су црева без унапред уграђених

капалица. У првој години испред и иза сваке воћке уграђује се по једна капалица

на растојању од око 25 cm. Наредних година са порастом воћкама уграђује се

следећи пар капалица у пројекцији круне и тако даље. На овај начин уштеде воде

су значајне, а у простор између воћака развој коровских биљака је минималан.

Количине воде и време наводњавања се утврђује праћењем метереолошких

података и стања влажности земљишта у зони раста корена, тензиометрима.

Ситемом кап по кап се уносе и високо растворљива минерална ђубрива у време

када су најпотребнија воћкама (фертигација).

Против градне мреже се постављају у првој години после садње. Основно је да се

носећи стубови постављају у правцу редова између засађених садница. Растојања

између носећих стубова зависе од ширине противградних мрежа. У овом случају

растојања између редова за садњу дуње и ширина мреже треба да се ускладе, како

би се ефикасно покрила цела површина плантаже.

6.4.4. ПОЗИЦИОНИРАЊЕ ЕВЕНТУАЛНИХ ПУТЕВА И ПОМОЋНИХ ОБЈЕКАТА НА

ПАРЦЕЛИ

Генерално, приликом пројектовања плантаже дуње на великим површинама

поставља се главни и помоћни путеви ради ефикасне манипулације и рада

механизације. У зависности од величине плантаже, између парцела – табли

планирају се путеви управни на правац редова, ширине 8 до 10 m, ради боље

манипулације и коришћења погонских и прикључних машина.

6.5. СИСТЕМ ГАЈЕЊА

Систем гајења је кохерентан скуп који сачињавају сорта, подлога, узгојни облик,

размак садње.

6.5.1. СОРТИМЕНТ

Сортимент дуње је релативно скроман и споро се мења у односу на остале врсте

јабучастог, коштичавог и јагодастог воћа. Међу сортама најзначајнијим за

агроеколошке услове Србије су:


10

Лесковачка дуња је стара домаћа сорта, највероватније настала из семена спонтаном

хибридизацијом. Данас је најзаступљенија сорта у производним условима Србије.

Стабло је мале до средње бујности, а дебло право и јако. Делимично је самооплодна.

Одлични опрашивачи су Врањска и Пазарџијска дуња. Сазрева у првој половини

октобра. Плод је крупан са просечном масом од 250 до 290 g. Облика је округласто-

јабучастог. Има правилан облик. У оптималним условима гајења постиже високе

приносе. Осетљива је на пламењачу дуње.

Плодови сорте Лесковачка дуња Плодови сорте Врањска дуња

Врањска дуња је стара сорта непознатог порекла. Посебно је раширена у долини

Мораве, а посебно око Врања. У нашој земљи је позната и под именом Дуњац. Стабло

је бујно, робусно и високо, с правим деблом и разгранатом круном. Изразито је

аутофертилна (самооплодна), па се може гајити у хомогеним, једносортним засадима.

Сазрева крајем септембра или почетком октобра. Плод је крупан или врло крупан са

масом од 350 g, али и до 490 g, па чак и 650 g. Облик је издужено крушкаст, са

гукастом и неравном површином. Спада у ред врло родних сорти. Осетљива је на

пламењачу дуње.

Плодови сорте Тријумф Плодови сорте Морава


11

Тријумф је бугарска сорта. Сазрева средином октобра. Самобесплодна је сорта.

Плод је врло крупан (300-380 g), јабуколиког облика, доброг квалитета. Веома је

родна сорта, умерено осетљива на пламењачу дуње.

Асеница је сорта пореклом из Бугарске. Самооплодна је сорта.Сазрева почетком

октобра. Плод је врло крупан (350-360 g), јабуколиког облика, доброг квалитета.

Веома је родна сорта. Склона је алтернативној родности.

Морава је сорта створена је у Институту за воћарство у Чачку. Самооплодна је

сорта. Сазрева почетком октобра. Плод је крупан (300 g), јабуколиког облика и

високог квалитета. Веома је родна сорта.

Поред наведених у нашим условима могу да се сретну или могу да се гаје и сорта

Berecki, Португалска дуња, Melo-cotongo, Шампион, Пазарџијска, Чешка дуња,

Константинопољска, Португалска, Zangakeni, Пловдивска, Hemus, Мамутова,

Mehelnica и др.

У засаду се наичешће планира садња три сорте у односу 6:2:2; 4:2:2 или 4:1:1.

Како се код нас најчешће саде сорте Лесковачка и Врањска дуња, однос треба да

буде 6:1 или 6:2, а у извесним случајевима и 10:1.

6.5.2. ПОДЛОГЕ

Као подлоге за дуњу, данас се највише користе: дуња МА и дуња БА 29.

Дуња МА. Воћке окалемљене на овој подлози су мање бујности. Родност је

висока, а плодови доброг квалитета. Погодна је за системе густе садње са

наслоном од стубова и поцинковане жице. Воћке су осетљиве на хлорозу као и на

дефицит воде у земљишту.

Дуња БА 29. Воћке окалемљене на овој подлози су средње бујности. Родност је

висока, а плодови доброг квалитета. Воћке на овој подлози не захтевају наслон и

могу да се гаје на већим растојањима. Отпорнија је према појави хлорозе и боље

подносе сушу.

6.5.3. УЗГОЈНИ ОБЛИК

У савременим засадима формира се полуслободна или побољшана пирамидална

круна.

6.5.4. РАЗМАК САДЊЕ

Растојања за садњу зависе од бујности одабраних сорти, облика круне, висине дебла,

али и од рељефа, плодности и начина одржавања земљишта, ветрова и др. Оптимална

растојања за садњу треба да обезбеде довољан хранљиви простор за нормалан раст и

развој воћке, правилан развој круне и лако кретање механизације у засаду.

Најчешћа растојања су 4-5 m у реду и 2,5-4 m између редова, а најчешће 4 x 3 m. Ова

растојања омогућавају садњу од 660 до 1000 садница/ha, а најчешће 833 стабла/ha.

6.6. ИЗБОР САДНОГ МАТЕРИЈАЛА

Један од услова успешне производње дуње је квалитетан садни материјал. Саднице

дуње треба набављати од регистрованих произвођача - расадничара, чија се

производња налази под сталном стручном и здравственом контролом надлежних

пољопривредних стручних служби и инспекцијских органа. Грешке направљене


12

при избору садница могу негативно да се одразе на растење, развитак и

плодоношење дуње.

Једногодишње саднице дуње треба да имају коренов систем са најмање 3-5

основних жила. Дужина надземног дела садница мора да износи најмање 1 m.

Пречник непосредно изнад спојеног места не сме бити мањи од 10 cm. Ове саднице

могу бити са или без превремених гранчица.

До момента садње, саднице се чувају у прикладним хладним и мрачним

просторијама, уз обезбеђено влажење корена, најдуже један до два дана. Уколико

се саднице дуже чувају, неопходно је да се обави њихово трапљење, на исти начин

како се то ради у расадницима или на продајним местима. Наиме, у дворишту или

на окућници треба ископати шанац ширине и дубине око 40 cm у коме се слажу

саднице и затрпавају земљом. Пре затрпавања растурају се отровни мамци за

сузбијање глодара (мишеви) који могу да оштете коренов систем. При трапљењу

садница, неопходно је заливање и добро прекривање земљом, како не би дошло до

измрзавања и исушивања кореновог система.

У зависности од удаљености места садње, транспортних средстава и расположиве

радне снаге, саднице не би смеле да се излажу ветровима или сунцу више од једног

сата. Уколико се садња одвија споро, коренов систем садница треба на лицу места

прекрити слојем влажне земље, како не би дошло до непотребног исушивања.

6.7. ОПТИМАЛНИ ТЕРМИН ЗА ЗАСНИВАЊЕ ЗАСАДА, НАЧИНИ САДЊЕ

Најповољније време за садњу дуње је током јесени (новембар, децембар) или рано

у пролеће (фебруар, март). Јесења садња има низ предности у односу на пролећну,

које се огледају у бољем укорењавању, већем пријему и вишем вегетативном

порасту садница у првој години након садње. Увек треба инсистирати на садњи

током новембра или децембра, с обзиром да леска рано почиње вегетацију. Зимска

садња по топлом и сувом времену, када земљиште није замрзнуто је такође мање

повољна. Треба напоменути да уколико се садња обави правилно, успех неће

изостати ни у каснијим роковима садње током марта.

7. ОДРЖАВАЊЕ ЗАСАДА ДО СТУПАЊА У ПЕРИОД РОДНОСТИ

7.1. РЕЗИДБА

7.1.1. РЕЗИДБА У ПРВОЈ ГОДИНИ ПО САДЊИ

Резидба дуње има за циљ регулисање и усклађивање вегетативног раста и

генеративног потенцијала. Ова помотехничка мера доприноси ранијем почетку

родности, висини приноса, квалитету плодова, уједначенијој и редовној родности,

виталности и дуговечности воћака. Резидба зависи од сортних особина, али и од

агроеколошких услова и технологије гајења.

Да би мере резидбе биле успешне неопходно је да се опишу пупољци дуње. Код

дуње се формирају дрвни, лисни, родни (цветни), спавајући, латерални и

адвентивни. По спољнем изгледу родни пупољци се не разликују од лисних.

Цветни пупољци се развијају на прирасту из текуће вегетације. Кад се развије

прираст дужине од 4 до 10 cm, на његовом врху се појављује цвет. Практично, на

сваком леторасту који се развија из младог родног дрвета, развија се цвет.


13

За интензивне засаде дуње, најповољнији је узгојни облик побољшана пирамидална

круна. Овај узгојни облик се састоји од вођице и 5-6 рамених, скелетних грана. Прве

три рамене гране су на истој висини, јер се развијају из суседних пупољака или су на

релативно малом растојању једна од друге, а остале су распоређене појединачно на

вођици. Следећа рамена грана се оставља на 50-60 cm изнад прве три рамене гране, а

друге две на 40-50 cm једна од друге. На свакој раменој грани формирају се још по

три скелетне гране другог реда, тако да ће формирана круна имати 5-6 рамених и

још 15-18 полускелетних грана.

Круна се формира по засађивању саднице у пролеће. Том приликом садница се

прекраћује на 60-70 cm од земље. На прекраћеној садници развиће се током

пролећа већи број младара. Средином јула од ових младара бирају се четири,

вршни за вођицу, а нижи за први спрат скелетних грана Леторасти за скелетне

гране треба да буду на међусобном растојању од 10 cm. Ове гране се одбојницима

повијају како би заузеле угао у односу на вођицу од од 45-55º, слично као и код

формирања овог узгојног облика код јабуке или крушке.

7.1.2. РЕЗИДБА У ДРУГОЈ ГОДИНИ ПО САДЊИ

У пролеће друге године вођица се прекраћује како би се формирао други спрат

скелетних грана. На почетку треће године вођица се прекраћује, али на мањем

растојању него него што је то између првог и другог спрата скелетних грана. Са

скелетним гранама поступак је исти као и у првој години. На крају фрмирања овог

узгојног облика, најчешће у четвртој години, врх продужнице се уклања да би се

спречило засењивање унутрашњости дуње и појава огољавања. Врхове скелетних

грана у току формирања обавезно ослободити од плодова, како се узгојни облик не

би деформисао.

7.2. ОДРЖАВАЊЕ ЗЕМЉИШТА У ПРВИМ ГОДИНАМА ПО САДЊИ

Начин одржавања земљишта је саставни део агротехничких мера, условљен

агроеколошким условима подручја гајења, посебно количином и распоредом

падавина током вегетације, типом и структуром земљишта и нагибом терена.

У засадима дуње земљиште треба редовно одржавати у циљу побољшања водног,

ваздушног и топлотног режима, уништавања корова и разбијања покорице.

Повољном обрадом земљишта стварају се оптимални услови за живот аеробних

микроорганизама који својом активношћу доприносе стварању лакоприступачних

минералних хранива. Од правовремене и одговарајуће обраде земљишта зависи

раст и развој воћака дуње, редовна, висока и квалитетна продукција плодова.

Индиректно, обрадом земљишта уништавају се коровске врсте, јаја и ларве

штеточина и проузроковача биљних болести, чиме се смањује употреба пестицида,

односно број заштитних прскања. Уколико је земљиште на коме је подигнут засад

лошијег физичко-хемијског састава значај обраде земљишта је већи.

Током узгојног периода земљиште се мора редовно обрађивати, нарочито у

простору око воћака, тј. у правцу редова. Најповољнија је механичка обрада,

ручним окопавањем. Том приликом праве се тањираста удубљења око стабала у

којима се током вегетације сакупља вода од падавина или заливања.

Међуредни простор треба редовно обрађивати машинама за површинску обраду

(чизел плуг, тањираче, култиватори, ротофрезе и сл.). Обрада земљишта треба да


14

буде плитка до 5 cm. Дубока обрада је непотребна, јер се њоме поспешује

исушивање земљишта у дубљим слојевима. Циљ обраде је уништавање корова,

разбијање покорице и евентуално затварање пукотина на површини обрадивог слоја.

Узгој узродица треба избегавати како у младим, тако и у засадима током експлотације

дуње. Корисне узродице директно конкуришу дуњи, с обзиром да она има релативно

плитак коренов систем и велике потребе за водом, па се тиме успорава њен нормалан

пораст. Корисне узродице могу да се сеју првих година по садњи.

У извесним случајевима на земљиштима слабијег квалитета, сиромашним у

хумусу, могу се гајити биљке за зеленишно ђубрење. Њихово време сетве зависи

од биљне врсте коју одаберемо, док се ваљање и заоравање обавља у фази пред

пуно цветање, када имају највећу вегетативну масу. На овај начин, годишње може

да се обезбеди од 2 до 3 вагона зелене масе, што одговара количини од 1,5 до 2

вагона стајњака по једном хектару.

7.3. ИСХРАНА У ПРВИМ ГОДИНАМА ПО САДЊИ

Ђубрење дуње треба вршити на основу резултата хемијских анализа производног

потенцијала земљишта и анализа лишћа (фолијарна дијагностика). Све остале

методе су непоуздане и могу да делују депресивно на раст и родност.

Прве године након садње, дуњу не треба ђубрити, уколико је то учињено

агромелиоративним мерама у циљу поправке земљишта пре садње. Од друге па до

пете године, односно до пуне родности, дуња се орјентационо ђубри са 0,5 до 1,2

kg по воћки комплексним минералним ђубривима NPK 8:16:24 + 2% MgO;

10:12:26+ 3% MgO; 8:5:24, 7:14:21 или сличним. С пролећа пре кретања вегетације

додаје се азотно ђубриво KAN у количини од 0,2 до 0,5 kg по воћки.

Поред минералних ђубрива дуњи погодују и органска ђубрива (добро згорели

стајњак). Због продуженог деловања, стајњак се уноси сваке треће до пете године.

У зависности од садржаја хумуса у засад се уноси од 30 до 50 t/ha уз обавезно

плитко заоравање на дубини од 20 до 25 cm.

Ђубрење дуње се обавља на почетку периода зимског мировања током новембра

или децембра, а прихрана азотом у пролеће пре бубрења лисних пупољака. Младе

воћке дуње се у почетку ђубре у основи око самих стабала. Друге и наредних

година ђубрива се растурају у пројекцији круне или нешто даље.

Растурена ђубрива се обавезно уносе у земљиште у зависности од начина

одржавања, заоравањем, тањирањем или фрезирањем. Током вегетације ђубрење

дуње може да се спроводи и мерама „фертигације“ (наводњавање са ђубрењем).

Фолијарна прихрана може да се користи као интервентна-допунска мера у периоду

узгоја јер омогућава да се на најбржи начин побољша опште стање исхране и брзо

отклоне симптоми недостатка значајнијих макро и микроелемената. Основно је да се

нагласи да фолијарна прихрана не може да замени исхрану преко корена, иако је

усвајање хранљивих материја преко листа брже, па је самим тим и њихово

укључивање у процесе метаболизма брже. При неодговарајућим вредностима

реакције pH земљишта, растворљивост, а тиме и приступачност појединих биогених

елемената минералне исхране корену воћке може да буде недовољна. У таквим

случајевима многи елементи морају се додавати у растворљивој форми преко лишћа.


15

Најновија сазнања у овој области истичу да од укупно потребних количина,

фолијарном прихраном треба воћкама додати од 10% до 15% или чак 25% хранива.

Има више разлога који потврђују ове наводе. У извесним случајевима корен воћака

не може да усваја из земљишта неопходне макро и микроелементе. Слабија

обезбеђеност земљишта приступачним формама појединих хранива, посебно

фосфора, неминовно инсистира на примену фолијарне прихране. У појединим

етапама пораста корен и надземни органи морају имати одговарајући, специфичан

однос макро и микрохранива. Веома је важан однос фолијарних NPK ђубрива за

укорењавање воћака (1:4:1) цветање, заметање и пораст плодова (од 1:2:1 до 1:4:1),

вегетативни пораст (1:1:1), повећање приноса (2:1:2 до 2:1:4). За ову намену

користе се моно-амонијум-фосфат (12:61:0), моно-калијум-фосфат (0:52:34),

калијум-нитрат (12:0:43 +2ZnO), калијум-сулфат (0:0:53 +16S), калцијум-нитрат

(15:5:0 +26CaO), магнезијум-нитрат (11:0:0 + 16MgO), магнезијум сулфат 16 MgO

+ 13S и др. Калијум-сулфат доприноси убрзању сазревања плодова али утиче и на

сазревање летораста и нормалан ток завршетка вегетације.

Фолијарна прихрана спроводи се током вегетације у више наврата. Преко листа се

додају и елементи који су делемично покретљиви (Zn, Cu, Mn, Мо) или слабо

покретљиви у земљишту (Ca, Mg), а може да се надомести и недостатак лако

покретљивих елемената (K, Na, P, Cl, S).

Микробиолошка ђубрива су уствари културе одређених микроорганизама.

Њиховом применом убрзава се минерализација органске материје у земљишту

(хумиворин). Утичу на. ослобађање јона фосфора и калијума из тешко

приступачних форми (фосфобактерин, силикобактерин). Поред тога утичу на

фиксацију атмосферског азота (азото фиксатори). Поспешују и убрзавају

апсорпцију хранљивих материја из земљишта (микоризин), што је и њихова јако

важна улога у ђубрењу дуње. Микробиолошка ђубрива у течном стању се

једноставно аплицирају кроз системе за наводњавање, најбоље капањем.

7.4. НАВОДЊАВАЊЕ У ПРВИМ ГОДИНАМА ПО САДЊИ

Наводњавање је неопходна агротехничка мера коју треба спроводити приликом

садње и у првим годинама гајења дуње. У критичним, сушним периодима током

вегетације, младе воћке треба обавезно наводњавати. На тај начин, обезбеђује се

њихово нормално укорењавање и вегетативни пораст.

У узгојном периоду наводњавање се обавља од маја до краја августа. Просечно

треба да се равномерно распореди на ове месеце око 1000 l/hа воде.

Норме и време наводњавања су различите у зависности од услова и локалитета

гајења. Од климатских прилика зависи природни прилив воде у земљишту и

интензитет транспирације. Различите температуре ваздуха и земљишта, учесталост

и јачине ветрова, имају велики утицај на испаравање воде. Правовременом

обрадом земљишта, сузбијају се корови који су велики потрошачи воде.

Истовремено се затварају пукотине и разбија покорице, чиме се спречава

непотребно одавање воде из земљишта.

Дуња се може наводњавати на више начина: натапањем у чиније око стабла, у

бразде дуж редова, вештачком кишом и системом капања (кап по кап) или

микрораспрскивачима. Због неопходности наводњавања најбоље је да се већ у

првој години по садњи, обезбеди извор воде и инсталира систем кап по кап. Овај


16

начин наводњавања је изузетно рационалан, мада изискује повећане трошкове у

делу постављања система, који се састоји од главне цеви и латерала дуж сваког

реда са капалицама испред и иза сваке воћке. Са порастом воћака повећава се број

капалица у пројекцији круне. Наводњавање овим системом омогућава се и примена

мера „фертигације“.

Важан сегмент у наводњавању дуње је квалитет воде, односно њен хемијски и

физички састав. Вода треба да има ниску електричну проводљивост (мања од 250

µS/cm), температуре од око 20°C и да нема муља. Речна и језерска вода су погодније

од изворске, а посебно бунарске која је хладнија и има мањи садржај кисеоника.

Кишница која се сакупља у базенима је погодна за заливање јер садржи минералне

соли и добро је ареирана. Контрола хемијског сатава воде доприноси квалитетнијем

наводњавању, због могућности зачепљења капалица јонима гвожђа, мангана,

калцијума, магнезијума и др. Исте неповољне појаве могу да изазову и крупније

честице песка и других нерастворљивих састојака које вода може да садржи.

8. НЕГА ЗАСАДА У ПУНОЈ РОДНОСТИ

8.1. РЕЗИДБА

Дуња рађа на кратким, витим и дугим гранчицама. Кратке родне гранчице се не

скраћују, јер им се родни (мешовити) пупољци налазе при врху (обично 1–3). Оне

се изрођавају након 3–4 године рађања, па је због тога потребно имати и јачих

пораста на којима ће се у међувремену формирати нове. Вите родне гранчице се по

правилу не скраћују, већ се само проређују. Скраћивањем дугих грана се код дуње

потенцира се боље гранање и добијање нових кратких и витих гранчица, што није

увек случај код других јабучастих врста.

Летња резидба дуње, или резидба на зелено такође се може обављати и она даје

веома повољне резултате.

Поступци резидбе се састоје у одбацивању поломљених и оболелих грана и

гранчица, водопија и летораста који расту у унутрашњости круне. Одбацују се и

сувишне гране и гранчице у зависности од пораста у укупном обиму од 20 до 25%

на нивоу круне. Изолација врхова скелетних грана спроводи се одбацивањем

летораста који су дужи од 25 cm. На овај начин се врши уравнотежење свих

скелетних грана по спратовима круне.

У принципу редовна резидба дуње спроводи се као и код сличног узгојног облика

јабуке. И у овом случају леторасти остављени за род се не прекраћују. Родно дрво

дуње има велики број кратких родних гранчица. Оно се прекраћује у циљу

спречавања прерођавања, јер плодови остају ситни, слабог квалитета.

Прекраћивањем скелетних грана на умерено бујне гране нижег нивоа гранања,

спречава се огољавање.

8.2. ОДРЖАВАЊЕ ЗЕМЉИШТА

Земљиште у засаду се у периоду експлоатације може одржавати у виду јаловог

угара, ледине-малча, коришћењем хербицида или сејањем корисних поткултура

(узродица) или биљака за зеленишно ђубрење.

Јалови угар је најраширенији начин одржавања земљишта и подразумева стално

обрађено земљиште. Изводи се плитким јесењим орањем и већим бројем


17

култивирања у току вегетације. У зимском периоду, после растурања органских

или минералних ђубрива, потребно је обавити орање простора између редова, на

дубину од 10 до 15 cm. Дубља обрада може да изазове оштећења на кореновом

систему, нарочито код старијих воћака. Орањем се побољшава водни, ваздушни и

топлотни режим земљишта. Боља је акумулација влаге од зимских падавина, а

заоравањем биљних остатака повећава се органска компонента у земљишту.

Недостаци орања су већи број прохода између редова, већа необрађена површина

око воћака и стварање неравне површине од слогова и разора.

При оваквом начину одржавања земљишта повољнија је могућност коришћења

„чизел“ плугова, који не стварају слогове и разоре у односу на класично орање.

Преорана површина у том случају остаје равна, па је погоднија за обраду током

вегетације. Мања је необрађена површина око воћака, побољшава се водни,

ваздушни, топлотни режим, као и растреситост земљишта

У вегетацији земљиште се редовно одржава култивирањем или тањирањем на

дубину од 5 до 7 cm. Тешка земљишта се култивирају чешће, а лакша ређе. За

обраду у вегетацији, најповољнији су чизел плугови, јер не стварају неравнине и не

сабијају земљиште. Радна тела овог плуга могу да се максимално приближе

воћкама, па је необрађена површина у зони редова минимална.

У засадима дуње примењује се и комбинација јаловог угара и хербицида, где се

простор у реду одржава без корова применом хербицида. У пролеће четврте године

по садњи могу да се користе контактни хербициди (Gramokson, Galakson итд.), а

током вегетације у зависности од бујности и врсте корова - тотални хербициди на

бази глифосата (Raundup, Cidokor, Herbatop, Bingo и др.) или селективни

хербициди уколико су заступљене коровске врсте које се размножавају ризомима

(зубача, пиревина, дивљи сирак и др.). Хербициде треба примењивати по топлом,

сувом времену, без ветра, пажљиво, како не би дошло до контакта са зеленим

деловим воћака. То је посебно важно уколико се појављују изданци из корена јер

хебициди не смеју да дођу у додир приликом апликације Грешке код неправилног

третирања биле би погубне за целу воћку.

Комбинација јалови угар и пластична фолија се такође примењује у систему одржавања

земљишта, ради ефикасног сузбијања корова и одржавања влажности земљишта у

редном простору. На тежим земљиштима фолија повољно утиче на структуру

земљишта. Површински слој земљишта после употребе фолија постаје растреситији.

Недостатак је ограничен век трајања фолије (3-4 године) и стварање повољних услова за

насељавање глодара (мишеви, волухарице) и гмизаваца под фолијом.

Трава-малч као начин одржавања земљишта препоручује се у подручјима где има

доста падавина током вегетације или у засадима где је обезбеђено наводњавање.

Земљиште се у међуредном простору вештачки затравни, а у реду се врши

механичка обрада или се корови уништавају хербицидима. Затравњивање се врши

ливадским травама, који имају плићи коренов систем као што су енглески љуљ

(Lolium perene), ливадарка (Poa pratensis), црвени вијук (Festuca rubra), јежевица

(Dactylis glomerata) и друге. Затравњивање спонтаном вегетацијом, најчешће

коровским биљкама које расту на парцели није погодно, јер оне имају дубок коренов

систем и конкуришу воћкама дуње. Уз то спонтано ширење ових биљака у зони

редова и око самих жбунова и дебла воћака отежава обраду и њихово сузбијање.


18

Трава се током вегетације коси или тарупира шест до осам пута. Покошени биљни

материјал се не сакупља и не износи се из засада. Биљни остаци се разлажу па се

тако обогаћује земљиште органским материјама. Добре особине оваквог начина

одржавања земљишта у односу на јалови угар су значајно мањи трошкови и

олакшан рад механизације у свим периодима током године. Уз то водни, ваздушни

и топлотни режим у землљишту је стабилнији, а ерозиони процеси су умањени.

Недостатак је могућност насељавања глодара и штете које причињавају у зимском

периоду на корену и кореновом врату воћака.

Застирање или малчирање подразумева одржавање земљишта застирањем

простора око воћака, а у извесним случајевима и целе површине засада.

Малчирање се обавља различитим материјалима биљног порекла (натрула слама

или сено, покошена трава и други биљни остаци). За ову сврху могу да се користе

пластичне фолије (беле или црне, пиљевина од листопадног дрвећа и др.), као и

коришћење амбалажа од минералних ђубрива или сточне хране. Застирање или

малчирање се обавља у пролеће после обилнијих падавина.

Пре постављања одабраног материјала за малчирање, простор се очисти од корова.

Дебљина слоја малча не треба да буде мања од 15 cm. На овај начин се чува

земљишна влага у зони кореновог система и спречава пораст коровских биљака.

Најповољније је користити биљни материјал који пропушта воду до земљишта, али

је и добро чува у сушним периодима. Поред тога, малчирањем се повећава садржај

органских материја, позитивно се утиче на микрофлору и фауну земљишта,

побољшава се топлотни и ваздушни режим. Тиме се стимулативно делују на

активност корена, раст и развој биљке, родност и сл. Ширина малчираног простора

у реду зависи од старости воћака и ширине круне. У годинама после садње ширина

треба да буде најмање 1 m. Са порастом воћака, ширина покривеног простора се

повећава до пројекције круне. Сви материјали који се користе за малчирање

представљају погодно станиште за глодаре, па га ујесен треба износисти из засада.

Узгој узродица треба избегавати како у младим, тако и у засадима током

експлотације дуње. Корисне узродице директно конкуришу кореновом систему

дуње. Корисне узродице могу да се сеју првих година по садњи.

У извесним случајевима на земљиштима слабијег квалитета, сиромашним у

хумусу, могу се гајити биљке за зеленишно ђубрење. Њихово време сетве зависи

од биљне врсте коју одаберемо, док се њихово ваљање и заоравање обавља у фази

пред пуно цветање, када имају највећу вегетативну масу. На овај начин, годишње

може да се обезбеди од 2 до 3 вагона зелене масе, што одговара количини од 1,5 до

2 вагона стајњака по једном хектару.

8.3. ИСХРАНА

У производним засадима коренов систем дуње се простире по целој површини

земљишта, па се стога ђубри цела површина коју заузимају стабла дуње. У овом

периоду дуња се ђубри знатно већим количинама, а што је у директној вези са

резултатима анализе плодности земљишта.

У периоду експлоатације у циљу утврђивања норми и врста ђубрива може да се

користи и фолијарна дијагностика. Узорци лишћа за ову методу узоркују се у другој

половини јула, када се зауставља интензивни пораст летораста и формира

терминални пупољак. Треба напоменути да су стандардне количине N (1,8-2,4%),


19

P2О5 (0,15-0,40%), К2О (1,2-1,9%), Мg (0,24-0,40%) и Cа (1,0-1,5%). Из односа

стварних и стандарних количина израчунавају се потребе у хранивима за ђубрење

дуње. Ова метода је још прецизнија од контроле плодности земљишта, јер је много

важније шта је воћка усвојила у односу на садржај минералних хранива у земљишту.

Уколико нису спроведене наведене анализе, орјентационо у фази експлоатације

треба додавати хранива у односу NPK 60:30:110 kg/ha или од 500 до 800 kg/ha.

Поред минералних ђубрива лески погодују и органска ђубрива (добро згорели

стајњак). Због продуженог деловања, стајњак се уноси сваке треће до пете године.

У зависности од садржаја хумуса у засад се уноси од 30 до 50 t/ha уз обавезно

плитко заоравање. Код старијих засада на дубину од 10 до 15 cm, а код млађих

нешто дубље од 20 до 25 cm.

Минерална и органска ђубрива се уносе у засад у јесен (новембар-децембар) и

обавезно заоравају. С пролећа се пре почетка листања уносе азотна ђубрива.

Фолијарна ђубрива се аплицирају током вегетације у више наврата.

Микробиолошка ђубрива се уносе у земљиште преко система за наводњавање.

Како је већ образложено фолијарна прихрана може да се користи као интервентна-

допунска мера и у периоду интензивне родности дуње, јер омогућава да се на

најбржи начин побољша опште стање исхране и брзо отклоне симптоми

недостатка значајнијих макро и микроелемената. Основно је да се нагласи да

фолијарна прихрана не може да замени исхрану преко корена, иако је усвајање

хранљивих материја преко листа брже, па је самим тим и њихово укључивање у

процесе метаболизма брже.

У појединим етапама пораста корен и надземни органи морају имати одговарајући,

специфичан однос макро и микрохранива. Веома је важан однос фолијарних NPK

ђубрива за укорењавање воћака (1:4:1) цветање, заметање и пораст плодова (од

1:2:1 до 1:4:1), вегетативни пораст (1:1:1), повећање приноса (2:1:2 до 2:1:4). За ову

намену користе се моно-амонијум-фосфат (12:61:0), моно-калијум-фосфат

(0:52:34), калијум-нитрат (12:0:43 +2ZnO), калијум-сулфат (0:0:53 +16S), калцијум-

нитрат (15:5:0 +26CаО), магнезијум-нитрат (11:0:0 + 16МgО), магнезијум сулфат

16 МgО + 13S и др. Калијум-сулфат доприноси убрзању сазревања плодова али

утиче и на сазревање летораста и нормалан ток завршетка вегетације.

Фолијарна прихрана спроводи се током вегетације у више наврата. Преко листа се

додају и елементи који су делимично покретљиви (Zn, Cu, Mn, Мо) или слабо

покретљиви у земљишту (Cа, Мg), а може да се надомести и недостатак лако

покретљивих елемената (K, Nа, P, Cl, S). Недостатак гвожђа и мангана у листу

леске надокнађује се вишекратним третирањем у фази интензивног пораста

младара до прве половине јула. Гвожђе се најчешће додаје у облику једињења

гвожђа (феро или фери-сулфата, феро или фери-амонијум-сулфат) у концентрацији

0,3-0,5%, а манган у облику једињења мангана (манган-оксид, манфан-карбонат,

манган-хлорид и сл.), у конценрацији 0,4-1,0%. Третирање раствором бора врши се

у рано пролеће кад младари достигну дужину 15-25 cm, у фази бубрења пупољака

и 2-3 пута током јуна на размаку од 2 до 3 недеље у облику једињења бора (борна

киселина, натријум-тетраборат) у концентрацији 0,1-0,3%. Третирање препаратима

који садрже бор у фази цветања утиче на повећање клијавости полена и оплодњу,


20

нарочито у годинама са неповољним временским условима. Фолијарно третирање

бакром обавља се у концентрацији од 0,6%.

8.4. НАВОДЊАВАЊЕ

У периоду експлоатације дуње наводњавање је пожељна и неопходна мера неге.

Посебно је важно да се спроводи у периоду пораста вегетативне масе, у фази

пораста плода. Време и количине воде за наводњавање зависе од агроеколошких

услова у години гајења.

У нашим условима дуњи је вода најпотребнија у фази пре цветања, на почетку

периода физиолошког проређивања плодова, у фази развића плода и образовања

цветних пупољака и у другој половини августа, када је најинтензивнији пораст

плодова.

Практично, прво наводњавање се спроводи пред крај цветања дуње, уколико тада

не падну обилније кише. Друго наводњавање се спроводи на почетку физиолошког

проређивања плодова. Треће се спроводи средином јула, када су у нашим условима

суше највећег интензитета. У то време започиње и диференцирање цветних

пупољака за род у наредној години. Четврто прскање се спроводи у другој

половини августа, када је најинтензивнији пораст плодова. Сва ова наводњавања

треба да буду обилна и то пролећна са 25-30 mm, а летња са по 50-60 mm воде по

m2. Норме наводњавања се једноставно одређују коришћењем мобилних или

стационираних тензиометара.

Најповољнији начин наводњавања како је већ образложено је систем кап по кап из

више разлога. Овај начин наводњавања је изузетно рационалан, мада изискује

повећане трошкове у делу постављања система, који се састоји од главне цеви и

латерала дуж сваког реда са капалицама испред и иза сваке воћке. Са порастом

жбунова повећава се број капалица у пројекцији крошње. Потрошња воде

системом кап по кап је најмања, а ефикасност је најповољнија због брзине и

квалитета заливања. Уколико је вода лакоприступачна воћкама, тада су и хранива

приступачнија. У поступку наводњавања не кваси се лишће те не долази до

спирања пестицида, па се смањују појаве биљних болести. Кваси се само један

мали део површине земљишта, што утиче и на мању појаву корова. У току

наводњавања овим системом могу несметано да се обављају друге мере

технологије гајења (резидба, обрада земљишта, заштита, берба плодова и др.).

Наводњавање овим системом омогућава се и примена мера „фертигације“.

Високо растворљива минерална ђубрива која се аплицирају системом за

наводњавање током вегетације имају различит однос хранива. У фази укорењавања

и почетног пораста погодна су комплексна NPK ђубрива у односу 11:44:11. У фази

вегетативног пораста погодна су ђубрива 20:20:20, 21:11:21, 17:10:27, а у

продуктивној фази 16:8:32, 11:11:23. Њихова растворљивост зависи и од

температуре воде, а количине од пореба за хранивима у свакој наведеној фази

8.5. ХЕМИЈСКА ЗАШТИТА

Интензивна производња не захтева само интензивно трошење пестицида већ и

коришћење знања да се заштита спроведе што рационалније. Број прскања треба да

омогући развој здравог рода. Одређени проценат оштећења треба толерисати.


21

Сузбијање треба спроводити у моменту када штеточине или болести пређу

економски праг штетности. Дуња се успешно може заштитити са 6–8 третирања.

Важније болести и штеточине дуње:

Палеж дуње. Симптоми се јављају на цветовима, листовима и младарима.

Заражени делови брзо вену, посмеђе, а касније поцрне и осуше се и тако висе на

гранчици. Оболевају гране и стабло на којима долази до оштећења коре. Дрво

испод оштећене коре је црвено смеђе са слузастом превлаком. Болест се шири за

време читаве вегетације и то помоћу инсеката, кише оруђа за рад, посебно

прибором за резидбу. Болест се преноси и путем зараженог садног материјала.

Мере борбе у хемијском смислу су врло ограничене.

Монилија дуње је болест чијем развоју погодују густа садња и висока влажност у

периоду цветања. Симптоми се најраније могу уочити на лишћу у виду

тамномрких пега дуж нерава и између њих. На тим пегама се ствара превлака

специфичног мириса, а то су конидије које шире заразу на цветове, младе плодове

и гранчице. Болест се може јавити и у складиштима плодова. Најефикаснији начин

заштите је превентивно прскање. Осим тога, препоручује се уклањање зараженог

лишћа, врхова гранчица и мумифицираних плодова из засада.

Од осталих болести поменућемо пегавост лишћа дуње, затим пепелницу дуње, уз

напомену да је дуња прилично отпорна на ове болести.

Дуњу напада и велики број штеточина као што су: бресквин смотавац, јабукин

смотавац, зелена лисна ваш, рутава буба, мољци, цветоједи, минери листа,

поткорњаци, сипци, смотавци пупољака и тд. Од штетних глодара дуњу нападају

зец, пољски миш и водена волухарица. Штете може да причини и срна.

Орјентациони програм заштите дуње

Третман Време примене/

Фаза развоја Намена

Активна

материја

Доза/

концентрација

1. Пред бубрење

пупољака

Монилиоза

Бактериозе

Једињења бакра

0,5%

2. Бели балони Монилиоза Ципродинил 0,03%

3. Цветање Монилиоза Боскалид +

Пираклостробин

0,075%

4. Прво прскање

после цветања

Црна пегавост листа

Биљне ваши

Гусенице

Листоједи

Манкозеб

Хлорпирифос

0,25%

0,15%

5. Друго прскање

после цветања

Црна пегавост листа

Гусенице

Бресквин смотавац

Манкозеб

Хлорантранилип

рол

0,25%

0,02 %

6. Почетак зрења

плодова

Трулеж плодова

Бресквин смотавац

Ипродион

Делтаметрин

0,15%

0,05%

7. Касно јесење

прскање

Бактериозе

Једињења бакра 0,75%


22

9. EКOНOMСКO-ФИНAНСИJСКA AНAЛИЗA

Таб. 1. Прeдрaчун трoшкoвa oснoвнe oбрaдe и aгрoмeлиoрaциje зa пoдизaњe 1

ha засада дуње

Рeд.

бр. Врстa трoшкoвa

Jeдиницa

мeрe

Пoтрeбнo

пo 1 ha

Цeнa пo

jeдиници

мeрe (€)

Изнoс

(€)

A. TРOШКOВИ РAДA

1. Утoвaр и истoвaр стajњaкa Радни дан 1 20,00 20,00

2. Утoвaр и истoвaр

минeрaлних ђубривa

Радни дан 1 20,00 20,00

3. Рaстурaњe стajњaкa и

минeрaлних ђубривa

Радни дан 1 20,00 20,00

4. Чишћeњe тeрeнa пoслe

ригoлoвaњa

Радни дан 1 20,00 20,00

5. Рaстурaњe мaтeриjaлa зa

кaлцификaциjу

Радни дан 1 20,00 20,00

УКУПНO: 100,00

Б. TРOШКOВИ РAДА MAШИНA

1. Прeвoз и рaстурaњe стajњaкa

(сaмoистoвaр)

Час/трактор 8 21,00 30,00

2. Прeвoз и рaстурaњe мин.

ђубривa (NPK)


3. Рaвнaњe тeрeнa (грејдер) Час/трактор 4 42,00 168,00

4. Ригoлoвaњe-орање на 40 cm Час/трактор 12 40,00 480,00

5. Припрeмa зeмљ. зa сaдњу

(фрeзирaњe)


6. Прeвoз мaтeриjaлa зa

кaлцификaциjу


УКУПНO: 954,00

В. TРOШКOВИ MATEРИJAЛА

1. Стajскo ђубривo тона 40 15,00 600,00

2. Mинeрaлнo ђубривo kg 800 0,50 400,00

3. Maтeриjaл зa кaлцифик.

(млeвeни CaCO3)

kg 800 0,70 560,00

УКУПНO: 1.560,00

Г. OСTAЛИ TРOШКOВИ

1. Нaдзoр и стручнa пoмoћ Излазак на

терен

4 50,00 200,00

УКУПНO: 200,00

РЕКАПИТУЛАЦИЈА

A. Tрoшкoви рaдa 100,00

Б. Трошкови рaда машинa 954,00

В. Трошкови мaтериjaла 1.560,00

Г. Остали трoшкoви 200,00

УКУПНO: 2.814,00


23

Таб. 2. Прeдрaчун трoшкoвa заснивање 1 ha зaсaдa дуње*

Рeд.


Jeдиницa

мeрe

Пoтрeбнo

пo 1 ha

Цeнa пo

jeдиници

мeрe (€)

Изнoс

(€)


1. Припрeмa,утoвaр и истoвaр

мaркeрa

Радни дан 0,5 20,00 10,00

2. Рaзмeрaвaњe и пoстaвљaњe

мaркeрa

Радни дан 0,5 20,00 10,00

3. Утoвaр, истoвaр и трaпљeњe

сaдницa

Радни дан 1 20,00 20,00

4. Кoпaњe jaмићa Радни дан 12 20,00 240,00

5. Сaдњa садница дуње Радни дан 0,5 20,00 10,00

6. Зaливaњe пoсaђeних сaдницa Радни дан 0,5 20,00 10,00

7. Заштита садница пластичним

мрежама

Радни дан 1 20,00 20,00

8. Oгрaђивaњe зaсaдa Радни дан 10 20,00 200,00

УКУПНO: 520,00


1. Прeвoз мaркeрa и сaдницa Час/трактор 2 17,00 34,00

2. Прeвoз вoдe зa зaливaњe Час/трактор 3 17,00 51,00

УКУПНO: 136,00


1. Сaдницe дуње kom 833 2,5 2.082,50

2. Материјал за заштиту садница kg 6 1,70 10,20

УКУПНO: 2.092,70



терен

4 50,00 200,00

УКУПНO: 200,00




В. Трошкови мaтeриjaла 2.092,70


УКУПНO: 2.948,70

* Систем за наводњавање и противградна мрежа су обавезни део високоинтензивних засада

и планирају се и постављају према посебним елаборатима.


24

Таб. 3. Прeдрaчун трoшкoвa нeгe зaсaдa дуње у првoj гoдини пoслe сaдњe

Рeд.


Jeдиницa

мeрe

Пoтрeбнo

пo 1 ha

Цeнa пo

jeдиници

мeрe (€)

Изнoс

(€)


1. Oдвиjaњe мрежице Радни дан 0,5 20,00 10,00

2. Фoрмирaњe крунe Радни дан 1 40,00 40,00

3. Зимскo и 4 лeтњa прскaњa Радни дан 4 20,00 80,00

4. Oкoпaвaњe Радни дан 20 20,00 400,00

5. Изградња система за

наводњавање

Радни дан 5 20,00 100,00

6. Наводњавање (4 пута) Радни дан 4 20,00 80,00

УКУПНO: 710,00


1. Прeвoз и рaстурaњe

минeрaлнoг ђубривa


2. Taњирaњe или кутивирaњe Час/трактор 3 20,0 60,00

3. Прeвoз вoдe зa зaливaњe Час/трактор 7 17,0 119,00

4. Прeвoз вoдe зa прскaњe Час/трактор 7 17,0 119,00

УКУПНO: 332,00


1. Минерално ђубривo kg 100 0,50 50,00

2. Средства за заштиту kg 3 70,00

УКУПНO: 120,00



терен

4 50,00 200,00

УКУПНO: 200,00




В. Трошкови мaтeриjaла 120,00


УКУПНO: 1.362,00


25

Таб. 4. Прeдрaчун трoшкoвa нeгe зaсaдa дуње у другoj гoдини пoслe сaдњe

Рeд.


Jeдиницa

мeрe

Пoтрeбнo

пo 1 ha

Цeнa пo

jeдиници

мeрe (€)

Изнoс

(€)


1. Резидба (зимска и летња) Радни дан 2 40,00 80,00

2. Растурање и уношење

ђубрива

Радни дан 1 20,00 20,00

3. Окопавање око воћака Радни дан 20 20,00 400,00

4. Зимскo и 4 лeтњa прскaњa радни дан 5 20,0 100,00

УКУПНO: 600,00





2. Плитка обрада земљишта (3

пута)


3. Хемијска заштита (5 путa) Час/трактор 8 7,50 60,00

УКУПНO: 154,00


1. Минерално ђубриво kg 250 0,50 125,00

2. Средства за заштиту 90,00 90,00

УКУПНO: 215,00


1. Надзор и стручна помоћ Излазак на

терен

4 50,00 200,00

УКУПНO: 400,00






УКУПНO: 1.169,00


26

Таб. 5. Прeдрaчун трoшкoвa нeгe зaсaдa дуње у трећој гoдини пoслe сaдњe

Рeд.


Jeдиницa

мeрe

Пoтрeбнo

пo 1 ha

Цeнa пo

jeдиници

мeрe (€)

Изнoс

(€)




ђубрива Радни дан 1 20,00 20,00



5. Берба плодова радни дан 4 20,00 80,00

УКУПНO: 760,00






пута)



4. Берба и превоз плодова Час/трактор 2 17,00 34,00

УКУПНO: 188,00




УКУПНO: 370,00



терен

4 50,00 200,00

УКУПНO: 200,00






УКУПНO: 1.518,00


27

Таб. 6. Прeдрaчун трoшкoвa нeгe зaсaдa дуње у четвртој гoдини пoслe сaдњe

Рeд.


Jeдиницa

мeрe

Пoтрeбнo

пo 1 ha

Цeнa пo

jeдиници

мeрe (€)

Изнoс

(€)







5. Берба плодова радни дан 10 20,00 200,00

УКУПНO: 840,00






пута)




УКУПНO: 237,00




УКУПНO: 370,00



терен

4 50,00 200,00

УКУПНO: 200,00






УКУПНO: 1.647,00


28

Таб. 7. Прeдрaчун трoшкoвa нeгe зaсaдa дуње у петој гoдини пoслe сaдњe

Рeд.


Jeдиницa

мeрe

Пoтрeбнo

пo 1 ha

Цeнa пo

jeдиници

мeрe (€)

Изнoс

(€)





3. Примена контактних

хербицида у реду (2 пута)

Радни дан 1 20,00 20,00


5. Берба плодова Радни дан 20 20,00 400,00

УКУПНO: 700,00






пута)


3. Примена хербицида (2 пута) Час/трактор 2 7,50 15,00



УКУПНO: 286,00




УКУПНO: 370,00



терен

4 50,00 200,00

УКУПНO: 200,00






УКУПНO: 1.556,00


29

Таб. 8. Прeдрaчун трoшкoвa нeгe зaсaдa дуње у пуној родности

Рeд.


Jeдиницa

мeрe

Пoтрeбнo

пo 1 ha

Цeнa пo

jeдиници

мeрe (€)

Изнoс

(€)





3. Примена контактних

хербицида у реду (2 пута)

Радни дан 1 20,00 20,00


6. Берба плодова Радни дан 30 20,00 600,00

УКУПНO: 900,00






пута)


3. Примена хербицида (2 пута) Час/трактор 2 7,50 15,00


4. Берба и превоз плодов Час/трактор 8 17,00 136,00

УКУПНO: 320,00




3. Амбалажа ком 2.500 0,20 500,00

УКУПНO: 870,00



терен

4 50,00 200,00

УКУПНO: 200,00






УКУПНO: 2290,00


30

Таб. 9. Рекапитулација (могућност повратка инвестиција)

Расход, трошак (€/ha) Приход (€/ha) Биланс

(€/ha)

Б-A

У

наведеној

години

Кумулативно

(A)

У

наведеној

години

Кумулативно

(Б)

Oсн. oбрaда и

aгрoмeлиoрaциje

2.814,00 2.814,00 / / -2.814,00

Заснивање

засада

2.948,70 5.562,70 / / -5.762,70

1. година 1.362,00 7.124,70 / / -7.124,70

2. година 1.169,00 8.293,70 / / -8.293,70

3. година 1.518,00 9.811,70 450,00 450,00 -9.361,70

4. година 1.647,00 11.458,70 3.000,00 3.450,00 -8.008,70

5. година 1.556,00 13.014,70 9.000,00 12.450,00 -564,70

Пуна родност 2.290,00 15.304,70 10.500,00 22.950,00 7.645,30

Documents

DUNJA sadrzaj FINAL T€¦ · 4.3. АНАЛИЗА ОРОГРАФСКИХ ЧИНИЛАЦА (РЕЉЕФ) 4.3.1. НАДМОРСКА ВИСИНА Дуња се може успешно