TEHNIKE I INSTRUMENTI ISTRAIVANJA

UPITNIK, ANKETNI LIST INTERVJU ANALIZA SADRAJA SOCIOGRAM ESEJ ANALIZA VIDEO - SNIMKA

UPITNIK, ANKETNI LISTANKETIRANJE- postupak prikupljanja podataka o pojavi koju istraujemo;ispitanici odgovaraju pismenim putem na pitanja ANKETNI LIST, UPITNIK- instrument koji koristimoistrauje se miljenje ispitanika o odreenim pitanjima Prednost: moe se dobiti miljenje velikog broja ljudi za relativno kratko vreme

Pravila pri izradi ankete1. a) b) c) d) Izgled anketnog lista Zaglavlje Podaci koji su potrebni o uesnicima ankete Pitanja Predlog za miljenje uesnika ankete svako pitanje treba da je jasno odvojeno, sa dovoljno predvienog prostora za odgovor - na kraju ankete prostor za dodatne sugestije uesnika

2 . Sadraj anketnog lista U zaglavlje anketnog lista unose se osnovni podaci o istraivanju ( uesnicima , mestu,vremenu anketiranja) U gornjem desnom uglu navodi se naziv projekta u okviru kog se vri anketa Definiemo naziv ili temu ankete i kome je namenjena(npr. Anketa za roditelje o izradi igraaka u vrtidu ) Sledi nekoliko reenica kojim se obradamo uesnicima anketesaoptavamo ta elimo da saznamo anketom; ta od njih oekujemo,ta za njih moe biti bolje ako popune anketu i kako de nam podaci koristiti da menjamo ili unapreujemo neto u radu

Poslednja poruka odnosi se na zahvalnost uesnicima anketiranja Podaci koje traimo zavise od teme ankete moe biti anonimna ne moe biti anonimna kada: Na osnovu podatka elimo da razvijemo individualni pristup (npr.za roditelje : Koja je omiljena igraka Vaeg deteta?) Kada nam podaci slue za prouavanje specifinih razlika izmeu pojedinih grupa ( npr.elimo da otkrijemo da li obrazovanje roditelja utie na izbor omiljene igrake deteta)

Kada traimo podatke o konkretnim aktivnostima ( npr.kada roditelj moe dodi u vrtid da se ukljui u aktivnosti? ) PRAVILA koja vae za postavljanje pitanja: Jasno formulisana i kratka Ne postavljati trivijalna pitanja na koja ved znamo odgovor Obuhvataju samo ono to je tema ankete Ne treba da budu sugestivna Odvojiti pitanja u kojima se trai stvarno stanje od pitanja u kojima traimo miljenje

VRSTA PITANJA: Otvorenog, zatvorenog i kombinovanog tipa Otvoreni tip postavljeno je pitanje i ostavljeno dovoljno prostora da sam formulie odgovor ime niste zadovoljni u radu vaspitaa ________ Zatvoreni tip ponuen je odgovor a) Izbor DA ili NE b) Viestruki izbor a.b.c.d. e)neki drugi nain koji ? c) Rangovanje (odgovore rangirajte od 1-4 , najvii rang je 1 i tako redom )

npr. Vae dete pri odlasku u park bira sledede sprave (odgovore rangirate od 1-4; spravu koju dete najvie voli oznaite sa 1 i tako redom) _ljuljaku _tobogan _penjalicu _poligon Anketa ne treba da sadri veliki broj pitanja jer tada oduzima mnogo vremena uesnicima, opada koncentracija i zainteresovanost Preporuljivo je od 12 15 pitanja Na kraju ankete potrebno ostaviti dovoljno mesta za suugestije uesnika ukoliko smatraju neto vanim za temu ankete NAIN ANKETIRANJA: potom, lino

OBRADA I KORIENJE DOBIJENIH PODATAKA kvalitativna i kvantitativna ( poto vaspitai anketiraju uvek manji broj uesnika ankete od 100, posebna statistika obrada nije potrebna) u kvantitativnoj obradi mogude je jednostavno prebrojavanje prema tipovima odgovora i uporeivanje cifara, raunanje procenata ili proporcija kvalitativna odnosi se na analizu odgovora (npr. miljenje roditelja ), obono se uporeuje izneseno miljenej sa drugim podacima koje uesnik u anketi o sebi daje

znaajna je povratna informacija vaspita treba da isplanira kako de dalje koristiti podatke ankete ukoliko podaci ne remete privatnost porodice obraenepodatke treba predtaviti svim roditeljima, kao i namere vaspitaa ta de se dogoditi u radu i kako se planira poboljanje

INTERVJUISANJE, INTERVJU postupak dolaenja do podataka o onome to se istrauje na osnovu planiranog i pripremljenog razgovora istraivaa sa uesnikom ili uesnicima intervjua instrument : intervju u praksi vaspitaa: sa decom ili grupom dece predstavlja pouzdan nain na koji vaspita dolazi do informacija o interesovanjima, potrebama dece, nainima razmiljanja, kojim pojmovima se koriste u tumaenjima

VRSTE INTERVJUAu odnosu na to u kojoj meri voditelj intervjua usmerava odgovor : struktuirani- pitanja su unapred precizirana ili je preciziran redosled sadraja o kojima de se razgovarati; podrazumeva detaljnu pripremu pitanja i pridravanje unapred datog toka razgovora prema stupnju struktuiranosti postoje 3 kategorije : otvoreni ili nedirektivni, nestruktuirani ili nestandardizovani i kvalitativni intervju

otvoreni ili nedirektivni- odnosi se na visok stupanj slobode gde moe o svemu slobodno govoriti nestruktuirani ili nestandardizovani- odnosi se na stupanj slobode intervjuiste gde on nema strogi katalog pitanja ved ih moe formulisati prema situaciji kvalitativni intervju odnosi se na vrednovanje intervjuisanog materijala koji se obavlja interpretativnim tehnikama;

postoji vodeda nit kojom je intervju ralanjen na niz otvorenih pitanja na koja uesnik u intervjuu odgovara tako to iznosi svoje subjektivno vienje postoji mogudnost da istraiva prati reakcije uesnika i na njih odmah reaguje problemski usmeren ( dubinski ) intervju svi oblici otvorenog, polustruktuiranog ispitivanja uesnik se dovodi u situaciju da se spontano izjanjava o svojim miljenjima, stavovima , osedanjima Ispitivanje se ne obavlja na osnovu postavljanja pitanja ved samo od sebe ali je razgovor uvek usmeren na odreeni problem koji je pre formulisan

posebna situacija voenja problemskog razgovora kojom upravlja intervjuist da bi : o spoznao socijalnu stvarnost o utvrdio nedostatke koji postoje u toj stvarnosti o prema potrebi izmenio postojedu socijalnu situaciju narativni intervju intervjuisani se ne suoava direktno sa standardizovanim pitanjima nego se podstie da slobodno govori

postoje subjektivne strukture znaenja koje u slobodnoj naraciji dolaze do izraaja a koji se pri sistematskom ispitivanju ne bi manifestovale sinonim metoda personalnog iskustva u okviru koje se posebno istiu ivotne prie (life stories ) moe se primeniti samo u sluaju kada uz temu koja se istrauje postoji jo neto to se moe ispriati EMA NARATIVNOG INTERVJUA: definisanje predmeta o kom se priapodsticanje na razgovorsprovoenje i podravanje glavne mislinaknadna pitanja kako bi se dospelo do subjektivnog znaenja

grupni intervju ( multivju ) primenjivan u dinamikom prouavanju malih grupa dolazi do dinamine interakcije izmeu svih lanova u dobro voenim grupnim diskusijama mogude je probiti psiholoke barijere i dovesti uesnike do toga da izraze stavove koji odreuju njihovu svakodnevicu, nain miljenja pri izvoenju grupa se okuplja u prostoriju voditelj usmerava razgovor koristedi se podsetnikom ali je teite diskusije na kljunim takama istraivanja

sam tok razgovora u naelu je veoma slobodan diskutanti se izmenjuju, izjanjavaju, upadaju jedan drugome u re itava diskusija se stenografie ili snima kako bi se proanakizirala celokupna grupna situacija Broj u grupi od 5 15 ili 4 8 EMA GRUPNOG INTERVJUA: formulisanje pitanjastvaranje grupedavanje podsticajaslobodna diskusijavrednovanje diskusije

FAZE INTERVJUA 1. PRIPREMNA- upoznavanje sa problemom i ciljem razgovorapripremanje strukture problemske situacijetraenje informacija iz drugih izvora ( lina dokumentacija, biografija, heteroanamneza i sl.)izrada plana intervjua ( izgleda kao podsetnik ) 2. FAZA IZVOENJA INTERVJUA traje od 1 do 2 asa 3. ZAVRNA istraiva sreuje rezultate i stvara pozitivnu atmosferu za eventualnu dalju saradnju

PRIPREMA INTERVJUA precizirati cilj istraivanjaako znamo ta hodemo i koji su nam podaci potrebni razgovor sa uesnikom je efikasniji (cilj je uvek razumevanje linih ciljeva, pretpostavki, objanjenja) odreivanje svrhe u koju se podaci prikupljaju( npr. priprema individualnog plana rada za dete)

definisanje uzorka uesnika( optimalan broj 10 20 ) priprema okvirnih pitanja za dalji razgovor preciziranje vremena i prostora za razgovor koji nede ometati aktivnosti uesnika u razgovoru

TOK INTERVJUA istraiva doprinosi stvaranju atmosfere poverenja i gradi poetni kontakt sa uesnikom izlae uesniku zato mu je vano da razgovara sa njim, koja je svrha i cilj razgovora jasno saopti ta oekuje od njega potuje vreme uesnika u intervjuu predoi uesniku da nema dobrih i loih odgovora, da je svaka iskreno izreena misao odgovor koji se oekuje

OBRADA I KORIENJE DOBIJENIH PODATAKA kvalitativna i kvantitativna ( poto vaspitai anketiraju uvek manji broj uesnika ankete od 100, posebna statistika obrada nije potrebna) u kvantitativnoj obradi mogude je jednostavno prebrojavanje prema tipovima odgovora i uporeivanje cifara, raunanje procenata ili proporcija kvalitativna odnosi se na analizu odgovora (npr. miljenje roditelja ), obono se uporeuje izneseno miljenej sa drugim podacima koje uesnik u anketi o sebi daje

znaajna je povratna informacija vaspita treba da isplanira kako de dalje koristiti podatke ankete ukoliko podaci ne remete privatnost porodice obraenepodatke treba predtaviti svim roditeljima, kao i namere vaspitaa ta de se dogoditi u radu i kako se planira poboljanje

ANALIZA SADRAJA tehnika istraivanja razliitih oblika komunikacije instrument je matrica ili protokol analize sadraja kojim se vri deskripcija i analiza vaspita moe da analizira sopstvenu dokumentaciju, radne listove, asopise vrste : kvantitativna- predmet su jasno izreene i napisane porukeosnovna slabost je nedostatak tumaenja znaenja unutranje strukture poruka kvalitativna- prihvata statistiku analizu ali je proiruje na tumaenje znaenja odnosa unutar poruke, skrivenih znaenja, skrivenog konteksta nastajanja poruke

KORACI : 1. Definisanje predmeta analize sadrajadefinie se predmet analize; odredi se kratak plan analize, nain obrade i nain na koji de se saoptiti podaci dobijeni analizom 2. Izrada matrice analize sadraja definie se: Jedinica analize sadraja ( jedna re, reenica, nedeljni plan u Radnoj knjizi vaspitaa ) Kriterijum klasifikacije orijentacija za izradu klasifikacionih kategorija( dobra, jasna , primenljiva )

Kategorije klasifikacije definisanjem kategorija klasifikacije mi itav sadraj koji analiziramo stavljamo u jedan novi kontekst i prikazujemo ga preko ciljanih kategorija u instrumentu npr. Podaci o analizi se mogu beleiti tako to demo podatke o kategorijama imati u vertikalnoj ravni a podatke o jedinici analize u horizontalnoj ravni matrice Primer :vaspita ima ponudu nekoliko asopisa za decu;na osnovu analize sadraja eli da doe do podataka o kvalitetu asopisa i podatke predstavi roditeljima-kriterijum analize moe biti razliit.

PODACI U ZAGLAVLJU MATRICE ANALIZE SADRAJA Cilj analize: utvrditi ulogu zadatka u podsticanju aktivnosti deteta Uzorak : broj ...asopisa vrda, datum izdavanja Kategorija analize: zadatak tekst slika Kriterijim klasifikacije : nain na koji asopis podstie aktivnost deteta Jedinica analize: stranica asopisa Datum analize :__________ Vaspita :_______________

PODACI U ZAGLAVLJU MATRICE ANALIZE SADRAJA Cilj analize: utvrditi ulogu zadatka u podsticanju aktivnosti deteta Uzorak : broj ...asopisa vrda, datum izdavanja Kategorija analize: zadatak tekst slika Kriterijim klasifikacije : nain na koji asopis podstie aktivnost deteta Jedinica analize: stranica asopisa Datum analize :__________ Vaspita :_______________

Str.

Gotova informacija

Dete dovrava zapoeto

Dete reava po instrukciji

Dete se nudi da samo kreira

Ukupno

T

SL

T

SL T

SL

T

SL

1 2 3 ...

UKU PNO

Obrada i predstavljanje podataka analize sadraja ukljuuje opis uestalosti odreenih kategorija i kvantitativne podatke o svakoj kategoriji vaspita moe da izloi matrice analize na panou za roditelje Veba :izabrati jedan asopis za decu, napraviti matricu za analizu sadraja, analizirati asopis i dati komentare na koji nain bi ste preporuili roditeljima asopis za dete ?

SOCIOGRAM instrument sociometrijskih postupaka istraivanja odnosa meu lanovima grupe vaspita koristi sociogram s ciljem da registruje pozitivne i negativne izbore koje ine deca prema ostalim lanovima u grupi a kojima su i sama podvrgnuta usmerenost na prouavanje odnosa meu decom neophodno da vaspita poznaje i razume pozicije svakog deteta u grupi socijalni odnosi su promenljivi i zato je znaajno kontinuirano pradenje

Dolaenje do podataka : Razgovori sa decom: pitanja : Sa kim najvie voli da se igra ? Sa kim ne voli da se igra? Zato ? Sa kim bi voleo la da putuje na more ? Sa kim ne bi voleo la da putuje na more ?Zato ? Sa kim bi voleo la da slavi roendan? Sa kim ne bi voleo la da slavi roendan? Zato ?

IZRADA SOCIOGRAMA vaspita pre prikupljanja podataka definie cilj i svrhu prouavanja odnosa u grupi odreuje da li prati ili razgovara sa jednim ili vie dece odreuje da li prati negativne ili pozitivne izbore deteta ili samo negativne ili samo pozitivne unosi u zaglavlje pored cilja, vreme unoenja podataka, imena dece ije odnose prati i predvia prostor za tumaenje podataka

svako dete u grupi moe biti prikazano inicijalima ili simbolom strelice razliitih boja prikazuju pozitivne izbore ili odbacivanje obostrani izbori se oznaavaju dvosmernim strelicama OBRADA PODATAKA SOCIOGRAMA vaspita na sociogramu moe da uoi dete prema kojem drugi lanovi grupe pokazuju neprihvatanje i negativan izbor tada je potrebno posredovanje u reavanju dejih konflikata

pored uoavanja neprihvadenih lanova grupe, vaspita uoava i zvezde koje imaju mnogo pozitivnih izbora dijade, trijade deca mogu graditi pozitivne, negativne i ambivalentne odnose pozitivne obostrane dijade i trijade mogu postati stabilna osnova u igri i uenju lanova grupe ambivalentne odnose karakterie zajednika igra i druenje ali i sukobi,netrpeljivosttakvi odnosi predstavljaju signal za rad na razvijanju saradnje meu decom

ukoliko sociogram pokazuje vedi broj pozitivnih nego negativnih ili ambivalentnih odnosa moemo govoriti o koheziji grupe, dobroj komunikaciji i interakciji veliki broj pozitivnih izbora ili negativni izbori usmereni na mali broj dece mogu povedati napetost i ugroziti komunikacijuto je znak vaspitau da planira promene veliki broj jednosmernih izbora govori da je saradnja meu decom slaba i da u grupi ne postoji razmena sociogram je osnova sa koje vaspita planira saradnju

ESEJ u metodologiji istraivanja U vaspitanju pripada teorijskim istraivanjima praktiara krada rasprava u kojoj praktiar iznosi svoje vienje nekog problema u vaspitanju na osnovu sopstvenog iskustva, istraivanja ili literature pie se na osnovu upudivanja na argumente u praksi, vaspita se suoava sa dilemama oko svojih postupaka; sa problemima u grupi, pitanjima komunikacije sa roditeljima,preispituje se...

TIPOVI ESEJA

argumentovani ili polazniki tekst koji se pie iznoenjem argumenata , analizom i izvoenjem zakljuaka autobiografski tekst u kojem se opisuje istinit dogaaj opis prirode, dogaaja ili atmosfere pria ( naracija ) dokumentarno, fragmentarno izraavanje

PISANJE ESEJA vaspita moe planirati pisanje eseja; prvo odredi glavnu idejuono to eli da kaeskicira najvanije take esejapovee ihodredi redosled njihovog predstavljanja NASLOV UVODNI DEO- navodi se cilj i svrha eseja, obrazlae se kratko tema GLAVNI DEO- polemie se ZA i PROTIV, argumentovano, detaljno, uravnoteeno ZAKLJUNI DEO- izvode se osnovni zakljuci

PROCENA ESEJA kritiki osvrt na napisano radi samostalno ili u diskusiji sa drugim uesnicima on je dokumenat o nainu razmiljanja vaspitaa i moe biti podsticaj za diskusiju vaspitaa u timu Veba :rad u paru napisati esej o ulozi odraslog u vaspitanjuanalizirati esej

ANALIZA VIDEO SNIMKA obezbeuje vspitau relativno trajan kompetan zapis dogaaja nadoknauje eventualne propuste u posmatranju pitanje je da li de snimanjekamerom uticati na decu da promene ponaanje i da li demo dobiti podatke koji odgovaraju svakodnevnoj, realnoj situaciji u grupi na poetku snimanja vaspita izrauje orijentacioni plan snimanja

PLAN SNIMANJA

definie cilj snimanja definie ta de se snimati odredi poetak i trajanje snimanja predvidi poziciju kamere u odnosu na posebne segmente koje eli da prati

ANALIZA VIDEO SNIMKA taan opis onoga to je snimak zabeleio bez naih interpretacija odreena je ciljem analize ( da li se prati neverbalna komunikacija, verbalna, odnosi meu decom ) odreena vremenskim intervalom snimka koji se analizira ( da li je to snimak u celini ili deo ) onima koji analiziraju snimak date su precizne instrukcije tipa- zabeleite tok aktivnostipostupke vaspitaa- iskaze dece informativni i instrukcioni materijal za rad