036 Odbrana

Godi

na III

Broj

36

15.

mar

t 2

007.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

Saradwa Vojske Srbije i KforaSaradwa Vojske Srbije i Kfora

JEDINSTVENOBRAZOVNIOKVIR

I n t e r v j uI n t e r v j u

PARTNERSKI IPROFESIONALNI

ODNOSI

JEDINSTVENOBRAZOVNIOKVIR

PARTNERSKI IPROFESIONALNI

ODNOSI

T e m aT e m a

Pukovnik prof. dr Dragutin Jovanovi}na~elnik Uprave za {kolstvoPukovnik prof. dr Dragutin Jovanovi}na~elnik Uprave za {kolstvo

A RS E N ALSAVREMENO NAORU@AWEA RS E N ALSAVREMENO NAORU@AWE

Specijalni prilogSpecijalni prilog

33

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenuu Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

NOVINSKI CENTAR

PREPORUÛJE

KAPITALNO

IZDAWE

310116

4

I N T E R V J U

Pukovnik prof. dr Dragutin Jovanovi}, na~elnik Uprave za {kolstvoJEDINSTVEN OBRAZOVNI OKVIR 8

Vojna akademijaAKADEMSKI REGIONALNI CENTAR 10

Per asperaIRANSKI SLUÂJ 13

T E M A

Saradwa Vojske Srbije i KforaPARTNERSKI I PROFESIONALNI ODNOSI 14

O D B R A N A

Tribina "Partnerstvo za mir i Nato: za i protiv"BEZ KONSENZUSA 20

Novi zadaci pred zaposlenima u MO i VS TESTOM DO VERIFIKACIJE RADNOG MESTA 23

Prevencija HIV/AIDS-a u Vojsci SrbijeRIZIK BEZ IZUZETKA 24

P R I L O G

ARSENAL - 3 31

D R U [ T V O

Nacionalni centar za kontrolu trovawaOPREZNO SA HEMIJOM 56S

AD

R@

AJ

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

Urednici Du{an Marinovi} (desk) Dragana Markovi} (specijalni prilozi)REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), Sneàna \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo), mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snim

io I

gor

SALI

NGER

15. mart 2007.

"Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

8

S V E T

Albanski teroristi protiv me|unarodne zajedniceKLOPKA 62

[panski legionariMLADO@EWE SMRTI 64

K U L T U R A

Fest 2007.I NE SAMO @IVOT DRUGIH 68

F E Q T O N

Topli~ki ustanak 1917. godine (2)STVARAWE KOMITSKE DR@AVE 72

T R A D I C I J E

Uz Dan vojnog {kolstva - 18. mart KORENI U USTANI^KOJ VOJSCI 76

D U H O V N O S T

Razmi{qawa o stvarima obi~nimOLUJA 79

K O N K U R S I

PRIJEM KANDIDATA U VOJNU AKADEMIJU 80

PRIJEM KANDIDATA U VOJNU GIMNAZIJU 81

76

RE^ UREDNIKA

5

14

[ K O L A

Brojni telefonski pozivi gra|ana koje smo primili ovihdana sa pitawem kada }e u Odbrani biti objavqeniovogodi{wi konkursi za upis u~enika i studenata uVojnu gimnaziju i Vojnu akademiju, mora se priznati,ohrabruju i bez sumwe predstavqaju nagove{taj boqih

vremena za vojni poziv. Konkurse objavqujemo u ovom broju,ali spektakularne navale na slobodna mesta u internatimavojnih {kola ne treba o~ekivati i pored ~iwenice da se krugpotencijalnih kandidata znatno pro{irio jer su ove godineprvi put u konkurenciji i devojke.

Glavni i nezaobilazni preduslovi za to, pre svega u viduboqeg ìvotnog standarda profesionalnih vojnika, jo{ nisuispuweni. Ali, i pored toga oni koji se odlu~e na takav korakimaju jasnu ra~unicu za dobitnu kombinaciju. Ona se ogledapre svega u besplatnom {kolovawu, jednovremenom sticawuvojne i civilne diplome, velikim mogu}nostima za daqestru~no usavr{avawe u zemqi i inostranstvu i dobijawu vrloprofitabilnih znawa i ve{tina neophodnih za uspe{nuprofesionalnu karijeru u uniformi ali i bez we. Ve}inaprofesionalnih vojnih lica ubudu}e, sigurno, ne}e svoj radnivek zapo~iwati i zavr{avati u sistemu odbrane.

Ra~unica je potpuno jasna ako se ima u vidu da }e tedevojke i mladi}i svoju profesionalnu karijeru zapo~etiprakti~no na kraju tranzicije sistema odbrane i u potpunoprofesionalizovanoj Vojsci Srbije, u kojoj }e, kako seo~ekuje, standard zaposlenih biti na daleko vi{em nivou, avojni poziv ponovo predstavqati vrhunski izazov za mladequde.

Reforma na{eg vojnog {kolstva odvija se ubrzanimtempom i prakti~no u hodu. Budu}im u~enicima i studentimanude se savremeni obrazovni programi koji su uskla|eni sastandardima i principima po kojima se {koluje vojni kadarzemaqa koje su ~lanice Partnerstva za mir i Natoa. Uobrazovni proces ugradi}e se i zahtevi Bolowskedeklaracije, a preduslov za sve to jeste da sistem vojnogobrazovawa postane integralni deo obrazovnog i nau~nogprostora Republike Srbije.

Od {kole nisu mogli da pobegnu ni oni stariji. Konceptneprekidnog u~ewa potvr|uje se na delu. Na razli~itimoblicima {kolovawa i usavr{avawa, brojnim seminarima ikursevima nalaze se i sede glave koje jo{ imaju {ansu dauhvate korak sa modernim trendovima. Diplome i sertifikatikojim se potvr|uju potrebna znawa i ve{tine bi}e neophodanuslov da se sa~uva radno mesto. Do wih se sigurno ne}edolaziti po modelu kragujeva~kog pravnog fakulteta, mada sula`ne diplome ranijih godina otkrivene i u vojnoj sredini.

U klupama Vojne akademije na}i }e se i dràvnizvani~nici, slu`benici Vlade i narodni poslanici – ~lanovipojedinih odbora Narodne skup{tine, kako bi steklipotrebna znawa o sistemu odbrane, boqe razumeli problemeu toj oblasti i donosili kvalitetnije odluke. I to je deoreformskog procesa.

T

V O J N A S A R A D W A S A S L O V A ^ K O M

okom dvodnevne posete Slova~koj, ministar Zoran Stanko-vi}, koji je predvodio delegaciju Ministarstva odbrane, sa-stao se 12. marta u Bratislavi sa ministrom odbrane Fran-

ti{ekom Ka{ickim. Razgovarano je o mogu}nostima unapre|ewa bilateralne voj-

ne saradwe, situaciji u regionu, reformi sistema odbrane i evro-atlantskim integracijama.

Na konferenciji za novinare koja je odràna nakon sastan-ka, ministar Stankovi} je rekao da je postignuta saglasnost o svimpitawima o kojima se razgovaralo. On je istakao da je Slova~kavaàn sagovornik jer je pro{la sli~an put kao i Srbija, uspe{noje okon~ala proces evroatlantskih integracija i ~lan je Nato iEvropske unije. Ministar Stankovi} je kao jedan od prioriteta is-takao {kolovawe i usavr{avawe pripadnika sistema odbrane name|unarodnim vojnim {kolama.

Ministar Ka{icki je rekao da je region zapadnog Balkana, ukojem je Srbija kqu~ni faktor, spoqnopoliti~ki prioritet Slova~-ke Republike, kao i da se wegova zemqa angaùje u svim aktivnosti-

Ministar odbrane Zoran Stankovi} sa-stao se 8. marta u Beogradu sa general-nim sekretarom Natoa Japom de Hopom

Sheferom. Razgovor je bio usmeren ka na-laèwu na~ina za unapre|ewe postoje}ihoblika saradwe i pokretawa novih u ciquizgradwe naprednijih partnerskih odnosa.

– Danas smo razgovarali o saradwi nadva nivoa, vojnom i politi~kom. Osim prizna-wa za dosada{we rezultate reforme siste-ma odbrane, od posebnog je zna~aja da je sa-radwa Vojske Srbije i Kfora na najvi{em ni-vou. Jedino tako moèmo da obezbedimo efi-kasnu ulogu Kfora na Kosovu i Metohiji: za{titu svih gra|ana ispre~avawe svake eventualne eskalacije nasiqa. Zato pozdravqa-mo izjavu generalnog sekretara da Natoa ne}e smawiti svoje vojnoprisustvo na KiM i re{enost da odlu~no reaguje na sve poku{ajedestabilizacije. U politi~kom pogledu, ozbiqan posao nam tek pred-stoji ukqu~ivawem u procese dono{ewa odluka u okviru Partner-stva za mir po pitawima koja se ti~u bezbednosti na{e zemqe, alii {ireg regiona. Sloìli smo se da Srbija geografski i vrednosnopripada evroatlantskoj zajednici. Ministarstvo odbrane i VojskaSrbije }e, preuzimawem odgovornog pristupa u re{avawu dva goru-}a pitawa Srbije danas – re{avawa budu}eg statusa KiM i ha{kogpitawa, potvrditi sebe kao kredibilnog partnera – rekao je u izja-vi za medije ministar Stankovi}.

6

AKTUELNO

DELEGACIJA NORVE[KE U MINISTARSTVU ODBRANE SRBIJETro~lana delegacija Kraqevine Norve{ke u kojoj su bili

{ef misije te zemqe pri Natou, Kim Trovik, ambasador Norve-{ke u Srbiji Hokon Blonkenborg i izaslanik odbrane potpukov-nik Terje Haverstad, posetila je 2. marta Ministarstvo odbrane iGeneral{tab Vojske Srbije.

U Ministarstvu odbrane delegaciju su primili pomo}nik mi-nistra odbrane za politiku odbrane Sneàna Samarxi}-Marko-vi}, a potom i dràvni sekretar Zvonko Obradovi}. Razgovori suodràni povodom zavr{etka norve{kog mandata kontakt ambasa-de, koji je ocewen kao izuzetno uspe{an. Ministarstvo je zahval-no Kraqevini Norve{koj na doslednoj i aktivnoj podr{ci Srbijiza ulazak u Program Partnerstvo za mir, te veoma visoko ocewu-je rad wene ambasade u ulozi kontakt zemqe za odnose Srbije iNatoa, istakli su srpski zvani~nici. Na sastancima su razmotre-ni i bilateralni odnosi sa Kraqevinom Norve{kom u oblastiodbrane.

Norve{ku delegaciju primio je i na~elnik General{taba Voj-ske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{. S. \.

VOJNI POSMATRAÎ KOD MINISTRA ODBRANE Ministar odbrane Zoran Stankovi} primio je kapetana pr-

ve klase Iliju Vuji~i}a i kapetana Branislava Mileti}a predwihov odlazak u posmatra~ku misiju Ujediwenih nacija u Liberi-ji. Sastanku je prisustvovao i zastupnik na~elnika Centra za mi-

rovne operacije pu-kovnik Zoran Devi}.

Dvojica stare-{ina su 2005. godi-ne zavr{ila obuku umultinacionalnomcentru za mirovneoperacije u Amer-sdorfu u Holandiji,a kapetan Mileti} jeprogla{en za najbo-qeg stare{inu medi-jatora u generaciji.

Neposredne pripreme za posmatra~ku misiju sprovedene su u Cen-tru za mirovne operacije.

Ministar Stankovi} izrazio je uverewe da }e jednogodi{weangaòvawe na{ih oficira u Liberiji prote}i bez problema inaglasio zna~aj iskustva koje }e tamo ste}i za wihovo budu}e an-gaòvawe i obu~avawe pripadnika na{e vojske koji se, tako|e,pripremaju da stanu pod zastavu Ujediwenih nacija. A. P.

STRATEGIJA MIROVNIH OPERACIJAU organizaciji Evropske komande SAD, u Centru za mirovne

operacije Vojske Srbije odràn je trodnevni seminar o ”Strate-giji mirovnih operacija i upu}ivawu snaga u mirovne operacije“.

Polaznici seminara pripadnici Ministarstva odbrane iVojske Srbije, iz prve ruke mogli su da ~uju iskustva ameri~kih ko-lega u procesu planirawa i organizovawa priprema za angaò-vawe u misijama u oruànim snagama SAD, ali i da dobiju in-formacije o ulozi i funkcijama [taba, Standardnim operativ-nim procedurama, o standardima Natoa i kqu~nim elementimakoji uti~u na pripreme i samo obavqawe misija, o obave{tajnojpripremi zone operacija i odnosu Zakona o oruànom konfliktui pravila angaòvawa u misiji.

Re~ je o prvom seminaru koji je EUKOM SAD odrào za pri-padnike srpskih oruànih snaga iz oblasti mirovnih operacija.

S. S.

S U S R E T M I N I S T R A O D B R A N E S A

PRIZNAWE ZA REZULTATE REFORME

PODR[KAINTEGRACIJAMA

15. mart 2007.

7

PREVENCIJA ZLOUPOTREBE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI U VOJSCI SRBIJE Stru~na konferencija “Suzbijawe zloupotrebe psihoaktiv-

nih supstanci u Vojsci Srbije“, u organizaciji General{taba Voj-ske Srbije i Vojnomedicinske akademije (VMA), odràna je 1. mar-ta u Klubu Vojske u Top~ideru. Ciq konferencije je pronalaèwemera za efikasniju prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih sup-stanci u Vojsci.

– U Vojsci Srbije sistematski se prate okolnosti nastanka iuzroci koji dovode do zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, apreduzimaju se i preventivne mere – rekao je zamenik na~elnikaGeneral{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mile-ti}, na otvarawu konferencije. On je dodao da je prevencija izu-zetno va`na jer, pored ostalog, zloupotreba psihoaktivnih sup-stanci pove}ava mogu}nost vanrednih doga|aja.

Na~elnik Uprave za qudske resurse u General{tabu VS gene-ral-major Petar Radoj~i} istakao je da je broj korisnika opijatau dru{tvu u porastu i da se takvo stawe reflektuje i na vojnu sre-dinu. General Radoj~i} je naglasio da Vojska ima obavezu da po-boq{a posebno prevenciju u svojoj sredini kako zbog svoje efika-snosti, tako i zbog odgovornosti prema svojim pripadnicima iwihovim porodicama.

U~esnici naKonferenci jibili su lekariKlinike za psihi-jatriju VMA, In-stituta za men-talno zdravqe uBeogradu, pred-stavnici oruà-nih snaga VelikeBritanije, Srp-ske pravoslavnecrkve, Ministar-stva odbrane iVojske Srbije.

GODI[WE SAVETOVAWE VOJNIH IZASLANIKA SRBIJE Od 26. februara do 2. marta u Beogradu je odràno godi-

{we savetovawe izaslanika odbrane Republike Srbije, ~iji jeciq usmeravawe na{ih vojnodiplomatskih predstavnika za rad unarednom periodu. Ministar odbrane Zoran Stankovi}, na~elnikGeneral{taba general-potpukovnik Zdravko Pono{ i pomo}nikministra za politiku odbrane Sneàna Samarxi}-Markovi} in-formisali su u~esnike skupa o toku reformi sistema odbrane,planovima i odlukama od uticaja na aktivnosti vojnih izaslanikau zemqama gde su delegirani. Ukazano je i na zna~aj koji vojnodi-plomatski predstavnici imaju u procesu pribliàvawa evroa-tlantskim integracijama i podizawu ugleda na{e zemqe i oruà-nih snaga u svetu.

Ministar Stankovi} je izneo stavove Ministarstva u vezisa aktuelnim bezbednosnim problemima i na~ela kojima se ta in-stitucija rukovodi u odnosu na relevantne unutardràvne i spoq-nopoliti~ke procese. Metodologija reforme na{e vojske u dome-nu wene organizacione i funkcionalne modernizacije bila je te-ma izlagawa generala Pono{a. On je izneo podatke o dostignutomstepenu reformi i o~ekivawima koje Vojska Srbije u tom pogleduima u narednih nekoliko godina. Sneàna Samarxi}-Markovi}ukazala je na neophodnost promocije aktuelnih procesa u sistemuodbrane i bezbednosti, istakla neophodnost aktivne uloge vojnihizaslanika i zatraìla od wih intenzivnu komunikaciju na bila-teralnom planu. A. P.

G E N E R A L N I M S E K R E T A R O M N A T O A

Generalni sekretar Natoa Jap de Hop Shefer izjavio je da jesa ministrom Stankovi}em i wegovim saradnicima razgovarao otome {ta je ve} ura|eno na putu reforme srpskih oruànih snaga i{ta je neophodno da se uradi.

– Do sada je mnogo ura|eno. Zakqu~en je Sporazum o tranzi-ciji, blizu smo zavr{avawa Sporazuma o bezbednosti, koji narav-no ~eka da ga odobri nova Vlada. Traìo sam od ministra, a to }utraìti i od predsednika i premijera, da Srbija {to pre da neop-hodne dokumente za Partnerstvo za mir i da razvijamo interope-rabilnost. Mislim da smo na pravom putu i nadam se da }emo usko-ro videti ambasadora Srbije za stolom Evroatlantskog partner-skog saveta – kazao je generalni sekretar Natoa Jap de Hop She-fer nakon sastanka sa ministrom Stankovi}em. S. \OKI]

ma koje doprinose stabilizaciji i demokratizaciji ovog regiona.Iskazao je punu podr{ku Slova~ke daqim evroatlantskim integra-cijama Srbije i ponudio pomo} na tom putu. Ministar Ka{icki jeponovio principijelni stav svoje Vlade da re{ewe budu}eg statusaKosova i Metohije ne moè biti doneto bez saglasnosti Beograda.

U toku posete potpisan je Plan bilateralne vojne saradweza 2007. godinu, koji obuhvata osam planiranih aktivnosti za te-ku}u godinu.

8

P

Sistem vojnog {kolstva ubudu}nosti treba dapostane deo obrazovnog inau~nog prostoraRepublike Srbije. U wemu}e se obrazovati iusavr{avati kadar uoblastima vojnih,bezbednosnih i ostalihnauka koje su zna~ajne zaodbranu zemqe, Vojsku, alii druge institucije dràvei dru{tva. Potrebno jeusaglasiti {kolovawena{ih studenata istare{ina sa zahtevimabolowskog procesa, ali isa standardima koji se uobrazovawu, obuci iusavr{avawu primewuju uPartnerstvu za mir iNatou.

Zato smo, u saradwi sa Ministarstvom prosvete i sporta, po-krenuli inicijativu da se Zakon o visokom obrazovawu Repu-blike Srbije dopuni posebnim ~lanom koji se odnosi na vojnevisoko{kolske ustanove. Taj predlog je, uz saglasnost Nacio-nalnog saveta za visoko obrazovawe, poslat na skup{tinskorazmatrawe i, o~ekujemo da ga nadle`ni uskoro usvoje.

Na{ vojno{kolski sistem u budu}nosti mora biti efika-san i racionalan, ali i uskla|en sa standardima i principi-ma po kome se obrazuje profesionalni vojni kadar zemaqa ko-je su ~lanice Partnerstva za mir i Natoa. U meri u kojoj todozvoqavaju specifi~nosti vojnog organizovawa, u obrazovniproces treba da ugradimo i zahteve Bolowske dekleracije.

Da bismo dostigli takvu viziju potrebno je da realizujemobrojne reformske zadatke – od integrisawa sistema vojnogobrazovawa u jedinstveni obrazovni i nau~ni prostor Repu-blike Srbije, smawewa vojnog {kolstva shodno projektova-nim potrebama sistema odbrane, zatim, da kadar osposo-bqavamo saglasno definisanim misijama i zadacima Vojskei organizujemo {kolovawe pripadnika stranih oruànihsnaga, prvenstveno iz regiona, pa sve do prijema èna u voj-ne {kole. Uz to, treba da osmislimo edukaciju i pripreme

15. mart 2007.

IN

TE

RV

JU JEDINSTVEN OBRAZO

P U K O V N I K P R O F . D R D R A G U T I N J O V A N O V I ] , N A ^

re 157 godina, ta~nije 18. marta 1850, knez AleksandarKara|or|evi} odobrio je da se u Kneèvini Srbiji for-mira vojna obrazovna ustanova – Artileriska {kola. Radje zapo~ela 6. septembra, a wena prva generacija imalaje 23 pitomca. Bila je sme{tena u zgradi beogradske To

polivnice. U narodu je od po~etka nazvana – Vojna akademija.Ubrzo je {kola preme{tena u novoizgra|enu zgradu na ugluNemawine i Milo{a Velikog. Danas taj datum, kada je zvani~-no utemeqeno vojno obrazovawe u Srbiji, obeleàvamo kaoDan vojnog {kolstva. To je povod da sa pukovnikom prof. drDragutinom Jovanovi}em, na~elnikom Uprave za {kolstvo Mi-nistarstva odbrane, porazgovaramo o perspektivi i mogu}no-stima na{eg vojnoobrazovnog sistema.

[ta, zapravo, o~ekuje na{ vojno{kolski sistem u budu}-nosti? – Sistem vojnog obrazovawa najpre treba da postane in-

tegralni deo obrazovnog i nau~nog prostora Republike Srbi-je. U wemu }e se obrazovati i usavr{avati kadar u oblastivojnih, bezbednosnih i ostalih nauka koje su zna~ajne za od-branu zemqe, Vojsku, ali i druge institucije dràve i dru{tva.

– U prethodnom vremenu Vojna akademija je bila prili~noizolovana i zatvorena institucija. Reformom sistema odbrane,a time i vojnog obrazovawa, potrebno je obezbediti da se Aka-demija integri{e i u obrazovni prostor Republike Srbije i na-metne zemqama iz okruèwa kao regionalni obrazovni centar.Tome }e doprineti i weno ukqu~ivawe u Konzorcijum odbrambe-nih akademija i instituta bezbednosti Partnerstva za mir.

U toku je uskla|ivawe nastavnih planova i programa Vojneakademije sa standardima zemaqa evroatlantskih bezbednosnihintegracija. Brojni izaslanici odbrane u Srbiji iskazali suinteresovawe da se pripadnici wihovih vojski {koluju kod nas.

Vojna akademija ima tradiciju u {kolovawu oficira stra-nih oruànih snaga, mada se posledwih desetak godina, semstare{ina OS Republike Srpske, oni nisu {kolovali. Zastru~no usavr{avawe u na{im vojnim {kolama, pored CrneGore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, zainteresovane su Ita-lija, Turska, Austrija i Ukrajina.

Planira se, tako|e, razmena na{ih predava~a i studena-ta sa inostranim vojnoobrazovnim ustanovama, te zajedni~koangaòvawe u nau~noistraìva~kim projektima.

Uprava za {kolstvo priprema Katalog {kolovawa i usa-vr{avawa u Ministarstvu odbrane kako bi se potencijalniinostrani partneri informisali o uslovima i vrstama {kolo-vawa ili usavr{avawa na Vojnoj i Vojnomedicinskoj akademiji.

Imate li podatke o broju na{ih stare{ina koji se stru~-no osposobqavaju u inostranstvu? – Na razli~itim nivoima i oblicima {kolovawa i usavr-

{avawa, te brojnim kongresima ili seminarima, tokom pro-{le godine u~estvovalo je oko 400 pripadnika Ministarstvaodbrane i Vojske Srbije. U stranim vojnim akademijama, na ko-mandno-{tabnom, general{tabnom usavr{avawu i specijali-zaciji bilo je 31 lice, u osam zemaqa sveta. Trenutno se u voj-nim akademijama Italije i Gr~ke {koluje sedam na{ih studena-ta. Iz Vojne gimnazije }e se uputiti jedan u~enik u ameri~kuvojnu akademiju. Na{e stare{ine nalaze se na brojnim stru~-nim kursevima u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Gr~koj, Itali-ji, Nema~koj, Kini, Estoniji i Norve{koj.

Kakva je perspektiva Vojne gimnazije u sistemu sredweg ob-razovawa Republike Srbije? – Promene u sistemu vojnog obrazovawa podrazumevaju i re-

formu Vojne gimnazije. To zna~i da se i ona mora ukqu~iti u si-stem sredweg obrazovawa Republike Srbije.

Smawena potreba za vojnim kadrom uslovila je da obrazov-ni proces i {kolovawe u Gimnaziji nisu dovoqno racionalni,odnosno finansijski isplativi. Bilo je potrebno prona}i druga-~iji model kako bi Vojna gimnazija nastavila sa radom, ali i da-qe bila priznata i verifikovana kao sredwo{kolska ustanovau zemqi. Zato su nadle`ni iz Ministarstva odbrane sa~iniliplan po kome se predvi|a da Vojna gimnazija, pod odgovaraju}imuslovima, ponudi vi{ak tehni~kih i nastavnih kapaciteta Mini-starstvu prosvete i sporta Republike Srbije, a da za potrebeVojne akademije {koluje dva do tri odeqewa u~enika. U tom smi-slu, predvi|eno je da obrazovna komponenta {kolovawa vojnihgimnazijalaca bude u nadle`nosti Ministarstva prosvete i spor-ta, a vaspitna Ministarstva odbrane. Takav koncept moè zado-voqiti vi{e zahteva – Vojna gimnazija ostaje pouzdan izvor kva-litetnog kadra za popunu Vojne akademije i deo je sistema sred-weg obrazovawa dru{tva, a racionalno koristi raspoloìvematerijalne i stru~ne potencijale.

Koliko je izdava~ka delatnost Ministarstva odbrane iVojske, za koju je nadle`na Uprava za {kolstvo, podr{kasistemu vojnog obrazovawa? – Izdava~ka delatnost Ministarstva odbrane i Vojske Sr-

bije obezbe|uje pripadnicima sistema odbrane, tokom {kolo-vawa, obuke, usavr{avawa i profesionalne karijere, potreb-nu vojnu literaturu, nau~ne i stru~ne ~asopise, te nastavne

budu}ih politi~kih i vojnih rukovodilaca za poslove bezbed-nosti i odbrane.

Najmla|e generacije studenata Vojne akademije posle za-vr{etka {kolovawa dobi}e uz vojnu i diplomu pojedinihfakulteta u gra|anstvu. [ta to zna~i? – Zakon o visokom obrazovawu Republike Srbije predvi-

|a mogu}nost da vi{e visoko{kolskih ustanova, koje imaju do-zvolu za rad po odgovaraju}im studijskim programima, mogu re-alizovati obrazovni proces i prema modelu studijskih pro-grama za sticawe zajedni~ke diplome.

Vojna akademija je u {kolskoj 2006/2007. godini, na sme-rovima pe{adije, OMJ, avijacije, ARJ PVO, te vazduhoplovno-tehni~ke i tehni~ke slu`be Kopnene vojske, zapo~ela takav pro-gram sa Fakultetom organizacionih nauka, Fakultetom bez-bednosti, Ma{inskim fakultetom, Elektrotehni~kim fakulte-tom i Saobra}ajnim fakultetom.

Na taj na~in, Akademija se prakti~no ve} ukqu~ila u sistemvisokog obrazovawa Republike Srbije. To }e joj znatno olak{a-ti zapo~etu akreditaciju ustanove i studijskih programa.

Da li }e takav model – dve diplome doprineti da iz siste-ma odbrane odlazi stru~an kadar? – Ako se razmi{qa da }e druga diploma doprineti odlasku

kadra iz Vojske Srbije, odnosno biti jedan od razloga za{to nekonapu{ta profesionalnu vojnu slu`bu, vaqa naglasiti da su i dosada stare{ine bez druge diplome napu{tale sistem odbrane. Znase da je ve}ina na nova radna mesta odlazila zbog lo{ih materi-jalnih prilika u Vojsci. Bez dugoro~nog re{avawa statusnih pita-wa pripadnika Ministarstva odbrane i srpske vojske, te{ko }esistem odbrane zadràti stru~an i obrazovan kadar, bez obzirana to da li on ima samo vojnu ili i diplomu civilnih fakulteta.

Civilna diploma je zna~ajna u situacijama kada zaposle-ne stare{ine sistema odbrane, danas zbog reforme Vojske, au budu}nosti i nu`ne selekcije tokom profesionalne karijere,budu progla{ene za vi{ak kadra. Jasno je da }e sa diplomomfakulteta iz gra|anstva mo}i prona}i novo zaposlewe.

Ho}e li se u vojnim {kolama obrazovati i ène? – Vojna akademija je planirala da naredne godine na {ko-

lovawe za nekoliko rodova i slu`bi Vojske primi 25 èna. Zasada nam je poznato da je interesovawe èna za vojni pozivve}e nego mu{karaca u nekoliko proteklih godina. Nastavniplanovi i programi po kojima }e se ène {kolovati na Akade-miji bi}e isti kao i za mu{karce.

A civili iz gra|anstva? – Na osnovu iskustava savremenih armija sveta, najpre

~lanica Natoa i Partnerstva za mir, shvatili smo da je u voj-nim {kolama potrebno usavr{avati i budu}e najvi{e vojne idràvne zvani~nike za oblast rukovo|ewa sistemom odbranezemqe. Vojna akademija ima mogu}nosti da organizuje takvestudije i studijske programe za ~lanove pojedinih odbora Na-rodne skup{tine, zainteresovane pripadnike ministarstavaVlade Republike Srbije ili inostrane kandidate. Na takvomnivou stru~nog usavr{avawa predavali bi doma}i i stranistru~waci, visoki vojni, dràvni i politi~ki rukovodioci.

Moè li se, u tom smislu, o~ekivati i zna~ajnije otvara-we Vojne akademije prema zemqama regiona, odnosno {ko-lovawe stranaca u woj?

9

OVNI OKVIRE L N I K U P R A V E Z A [ K O L S T V O

Reforma sistema odbrane na{e zemqe, ali i opredeqeweda se ukqu~i u evroatlantske bezbednosne integracije uslovilisu brojne organizacione i sadràjne promene u {kolovawu voj-nog profesionalnog kadra. Tome su doprinele i novine u oblastivisokog obrazovawa Republike Srbije, odnosno usvajawe Bolow-ske deklaracije. Shodno tome, Vojna akademija kao jedina i najvi-{a obrazovna institucija Ministarstva odbrane i Vojske Srbi-je, u kojoj se osposobqavaju, obu~avaju i usavr{avaju stare{ine uoblasti odbrane, u proteklih nekoliko godina nastojala je da od-govori zahtevima i obrazovnog sistema zemqe i jedinstvenogevropskog vojnoobrazovnog prostora.

Akademija je, u tom smislu, ve} promenila svoju unutra{wuorganizaciju, zapo~ela akreditaciju ustanove i studijskih pro-grama, a namerava da pristupi i Konzorcijumu vojnih akademija iinstituta bezbednosti Partnerstva za mir. Povodom 18. marta –dana vojnog {kolstva, pukovnike vanrednog profesora dr Vladi-mira Gruji}a, prodekana za nastavu i doc. dr Mladena Vurunu,prodekana za poslediplomske studije i nau~noistraìva~ki rad,pitali smo o novim projektima Vojne akademije i o dilemama sakojima se svakodnevno suo~ava.

Nastavni plan i program za specijalnost pomorstvo na Voj-noj akademiji usvojen je na Nastavno-nau~nom ve}u Saobra}ajnog

INTERVJU

multimedijalne proizvode o odràvawu i upotrebi naoruà-wa i vojne opreme, ali i uputstva za rad stare{ina na funk-cionalnim du`nostima. Ona je komplementarna sa {kolstvom,obukom i nau~nom delatno{}u u sistemu odbrane. Zadatak joj jeda obezbedi potreban nivo osposobqenosti kadra u Vojsci idru{tvu za uspe{no izvr{avawe namenskih zadataka. Sistemje organizovan tako da, bez posrednika, racionalno i efika-sno obavqa upravne i izvr{ne funkcije.

U toku pro{le godine, na primer, izdava~ka delatnost od-vijala se u skladu sa Planom izrade vojne literature, nastav-nih filmova i multimedijalnih proizvoda u Ministarstvu iVojsci i Planom prioriteta izrade vojne literature u perio-du od 2005. do 2009. godine. Dinamika je bila znatno boqa uodnosu na prethodnu godinu, ali nije na potrebnom nivou, pr-venstveno zbog nepostojawa vaqane zakonske regulative,osnovnih sistemskih i doktrinarnih dokumenata.

Pro{le godine {tampano je 28 naslova vojnostru~ne li-terature – pravila, uputstava, priru~nika i dokumenta za evi-denciju osposobqenosti svih sastava Vojske. Tako|e su obja-vqena 32 naslova razli~itih studija, monografija, uxbenika,te zbirki zadataka, skripti i lekcija. Pored toga, javnosti smoprezentovali i {est publikacija iz oblasti vojne nauke. Na{inau~ni i stru~ni ~asopisi pisali su o teorijskim problemimai iskustvima stranih oruànih snaga u oblasti ratne ve{tine,logistike, oruàne borbe i odbrane zemqe.

Uprava za {kolstvo i wena specijalizovana izdava~ka usta-nova – Vojnoizdava~ki zavod, u okviru Direkcije za izdava~ku,bibliote~ko-informacionu i filmsku delatnost, prate rezulta-te nau~noistraìva~kog rada i dostignu}a javnog i kulturnog ì-vota koji su zna~ajni za sistem odbrane i wegove pripadnike.

Sopstvenim kadrovskim i tehnolo{kim resursima Vojno-filmski centar Zastava film je u toku pro{le godine snimaosve aktivnosti u sistemu odbrane radi informisawa javnostii proizveo tri nastavna, ~etiri dokumentarna i jedan infor-mativni film.

U Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije trenutno se ko-risti oko 6.500 naslova vojne literature, ukupnog tiraà odoko 3.800.000 primeraka, koji se nalaze u mreì vojnih bi-blioteka i jedinica.

Vladimir POÛ^ Snimio Zvonko PERGE

Tek kada {kola bude akreditovana zaosnovne, master i doktorske studije uoblasti vojnih nauka, poboq{a svojetehni~ke i sme{tajne kapacitete, teobezbedi nastavne planove i programe interoperabilne sa zemqama evroatlantskih bezbednosnihintegracija, Akademija moè postatiregionalni centar za obrazovawe vojnog kadra

VOJNA AKADEMIJA AKADE

11

fakulteta, a o~ekuje se da ga verifikuje i Senat Univerziteta uBeogradu. On je osmi{qen poput programa fakulteta u okruèwui omogu}ava {kolovawe zainteresovanih studenata iz gra|an-stva, za potrebe re~nih, morskih i morsko-re~nih brodova ci-vilnih kompanija.

– U Srbiji je izraèna potreba za {kolovawem brodara,ali trenutno za to ne postoje uslovi ni na jednom beogradskomfakultetu. Vojna akademija moè u saradwi sa Saobra}ajnim fa-kultetom uspe{no realizovati {kolovawe brodara i brodoma-{inaca. Predstavnici Re~ne kapetanije u Beogradu, Re~ne poli-cije, Ministarstva za kapitalne investicije Republike Srbije iorganizacija koje se bave vodnim saobra}ajem zainteresovani suza {kolovawe brodara na Akademiji – isti~e pukovnik dr Gruji}.

Svi pomorci od kadeta do zapovednika broda obavezni su daposeduju licence za rad na brodovima. Republika Srbija je na-sledila 36 licenci zapomorce iz razli~itihoblasti – protivpoàr-na za{tita, prva po-mo}, ìlavost broda,zatim, za tre}eg, dru-gog, prvog oficira izapovednika broda od-govaraju}e tonaè, odMe|unarodne pomorskeorganizacije (IMO).Propisi nalaù da obu-ku pomoraca mogu rea-lizovati pomorske {ko-le i centri za obuku, aovla{}ewa za to izdajeMinistarstvo za kapi-talne investicije.

– Katedra morna-rice na Vojnoj akademi-ji, zahvaquju}i tehni~-kim, materijalnim i kadrovskim mogu}nostima, ali i dugogodi-{wem iskustvu u {kolovawu stare{ina pomorske i brodoma{in-ske specijalnosti, moè uspe{no izvoditi obuku za dobijaweovla{}ewa o sposobnosti i posebnoj osposobqenosti pomora-ca. Za to ima i potrebnu nastavnu literaturu na srpskom i engle-skom jeziku. Uz to, potencijalnim kandidatima moè ponuditi isme{tajne kapacitete – obja{wava prodekan za nastavu pukovnikdr Vladimir Gruji}.

Kako Vojna akademija ispuwava propisane uslove za eduka-ciju u toj oblasti, shodno vaè}im pravilnicima i me|unarodnimkonvencijama, Ministarstvo za kapitalne investicije ovlastiloje Sektor za qudske resurse Ministarstva odbrane, u ~ijem je sa-stavu Akademija, da moè izvoditi obuku za sticawe ovla{}ewao osposobqenosti i posebnoj osposobqenosti pomoraca – Ovla-{}ewe STCW 78/95 (po programu B1 i B2), Ovla{}ewa o ospo-sobqenosti za voditeqa jahte, Osposobqenosti za pruàwe pr-ve medicinske pomo}i, Osposobqenost za vo|ewe medicinskebrige na brodu, Ovla{}ewa o merama sigurnosti na ro/ro put-ni~kom brodu, Ovla{}ewa o merama sigurnosti na putni~kombrodu osim ro/ro i Ovla{}ewa o osposobqenosti za upravqa-we ga{ewem poàra.

Prema re~ima pukovnika dr Gruji}a, projektom ECDL, ~iji seCentar odnedavno nalazi na Vojnoj akademiji, proverava se nivoosposobqenosti zaposlenih u sistemu odbrane za rad na ra~una-rima. U prvoj fazi realizovana je fakultativna obuka i testira-

we 183 kandidata, a do sada je izdato 140 sertifikata za radsa zahtevanim informati~kim tehnologijama i informacionimsistemima.

– Da bi Vojna akademija postala regionalni obrazovni cen-tar treba da ispuni tri uslova – da bude akreditovana za osnovne,master i doktorske studije u oblasti vojnih nauka, da ponudi odgo-varaju}e tehni~ke uslove i sme{tajne kapacitete za budu}e studen-te, ali obezbedi i interoperabilne nastavne planove i programe{kolovawa sa zemqama koje participiraju u Partnerstvu za mir iNatou. Akademiju niko ne}e proglasiti takvim centrom, ve} se onamora okruèwu nametnuti svojim kvalitetom – kaè pukovnik doc.dr Mladen Vuruna, prodekan za poslediplomske studije i nau~no-istraìva~ki rad.

Do pre nekoliko godina Vojna akademija se nije suo~avala saproblemom akademskih i nastavni~kih zvawa predava~a. Weni

nastavnici bili su an-gaòvani na brojnimfakultetima u gra|an-stvu i u nau~nim insti-tucijama zemqe. Te{ko-}e su nastale zbog akre-ditacija obrazovnihustanova, odnosno svo-jevrsne trì{ne utak-mice i, neadekvatnih za-konskih okvira koji nisupratili promenu dràv-ne strukture, pa je Aka-demija ostala izvan je-dinstvenog akademskogprostora Republike Sr-bije. Sli~no se dogodi-lo i sa vojnim naukama.Kako tvrdi pukovnik drVuruna, kvalitet na-stavnika nije sporan.

Neophodno je zato, {to pre, usvojiti odgovaraju}u pravnu regula-tivu, koja bi otklonila svaku sumwu u uspe{nost predava~a. I od-nos nastavni~kog i nenastavni~kog kadra Vojne akdemije tako|e }ese precizno definisati akreditacijom.

– Treba da vodimo ra~una da je Akademija ustanova tipa ko-lexa, u kojoj su sme{teni studenti, te je administrativni aparati logistika znatno obimnija u odnosu na ostale fakultete. Ino-strana iskustva govore da su mnoge vojne {kole logistiku re{ileugovorima sa civilnim institucijama. Akademija, za sada, zbognedostatka finansijskih sredstava to ne moè organizovati natakav na~in – poja{wava prodekan pukovnik doc. dr Mladen Vu-runa.

Jedna visoko{kolska ustanova ne moè se zamisliti bez gr-ba, imena i dana kada obeleàva svoje postojawe. Vojna akade-mija za sada nema takve simbole, ali su wihova idejna re{ewapoznata, a usvajawe u toku.

– U budu}nosti planiramo da osmislimo i sajt Akademije.Ipak, imix na{e najvi{e vojne {kole najboqe reprezentuju wenistudenti, ali i stare{ine na svojim radnim mestima, tokom u~e-{}a u me|unarodnim mirovnim misijama i inostranim usavr{a-vawima. Samo u susretu bogate tradicije i savremenih obrazov-nih zahteva Vojna akademija }e biti prepoznatqiv brend i u ze-mqi i u svetu – isti~e pukovnik dr Vuruna.

V. POÛ^ Snimio Z. PERGE

MSKI REGIONALNI CENTAR

Pukovnik vanredni profesor drVladimir Gruji}, prodekan za nastavu

Pukovnik doc. dr Mladen Vuruna, prodekan za poslediplomske studije

i nau~noistraìva~ki rad

12

DOGA\AJI

SRBIJA I KATASTROFE – IMAMO LI ODGOVOR Savetovawe ”Srbija i katastrofe – imamo li odgovor”, koje

su povodom Dana civilne za{tite organizovali Odeqewe za od-branu iz Vaqeva i Fakultet za bezbednost iz Beograda, okupiloje predstavnike brojnih republi~kih i op{tinskih institucija iorgana koji u toj oblasti imaju definisane nadle`nosti.

Uvodne referate podneli su Milan Mihajlovi}, na~elnikOdeqewa za odbranu Vaqevo (”Stawe sistema za{tite i spasava-wa u Republici Srbiji”), i prof. dr Vladimir Jakovqevi}, prode-kan Fakulteta bezbednosti u Beogradu (”Pravci razvoja civilneza{tite u Republici Srbiji”).

Ukazano je da je zbog nebrige dràve u posledwih petnaestakgodina uru{en sistem civilne za{tite, prevazi|ena je normativnaregulativa, neefikasan je i zastareo sistem obave{tavawa i uz-

buwivawa, slaba je opremqe-nost organa i jedinica, nemazanavqawa kadrova, a od1992. nema ni izvo|ewa or-ganizovane obuke stanovni-{tva za vanredne situacije.Pogre{nom odlukom dràve,nadle`nosti lokalne samou-prave u vanrednim situacija-ma preba~ene su na republi~-ki nivo, {to se negativno od-razilo na efikasnost civil-

ne za{tite na lokalnom nivou, a drasti~no je smawen i broj for-macijskih izvr{ilaca u organima i jedinicama civilne za{tite.

Re{ewa su u dono{ewu novog zakona o civilnoj za{titi iwenom ugradwom me|u institucije pri Vladi Srbije i vra}awu lo-kalnoj samoupravi nadle`nosti i du`nosti neophodnih za funkcio-nisawe u vanrednim situacijama.

Poruka sa stru~nog skupa u Vaqevu je da civilnu za{titu tre-ba demilitarizovati, tj. da ona bude samostalna Agencija koja }eobjediwavati sve raspoloìve qudske i materijalne resurse ibiti glavni koordinator aktivnosti u za{titi i spasavawu qudi iwihovih dobara u prirodnim katastrofama i tehni~ko-tehnolo-{kim nesre}ama, a iza svega toga dràva mora ~vrsto stajati sasvojim zakonima i adekvatnim finansirawem.

D. STANOJEVI]Snimio @. EMREKOVI]

AKTUELNA PITAWACIVILNE ZA[TITE Povodom 1. marta – svetskog dana civilne za{tite, ministar

odbrane Zoran Stankovi} primio je delegaciju Uprave za odbra-nu Republike Srbije. Na~elnik Uprave Milan Popadi} informi-sao je ministra o aktuelnim problemima civilne za{tite i pred-lozima za weno unapre|ewe.

Na~elnik Uprave za odbranu govorio je i o nedovoqnom an-gaòvawu pojedinih dràvnih organa u oblasti civilne za{tite iizneo mogu}nosti kvalitetnijeg iskori{}ewa svih resursa, kojih,kako kaè, ima dovoqno, ali se lo{e koordiniraju.

Ministar Stankovi} je izrazio spremnost da pomogne u re-{avawu problema zaposlenih u sistemu odbrane koji su angaò-vani u razminirawu i sanaciji posledica havarija i elementar-nih nepogoda. On je tako|e zakqu~io da je mogu}e na boqi na~ininstitucionalno re{iti pitawe civilne za{tite koje po svom zna-~aju zavre|uje vi{e pa`we i boqe finansirawe.

Obeleàvawe Svetskog dana civilne za{tite ustanovqenoje 1990. godine odlukom Generalne skup{tine Me|unarodne orga-nizacije civilne za{tite.

”PARTNER 2007“Politi~ka i privredna de{avawa posledwih nekoliko godi-

na, prvenstveno ulazak Srbije u Partnerstvo za mir, potvrdila supotrebu organizovawa specijalizovane manifestacije iz oblastinaoruàwa u Beogradu. Zato je ve} doneta odluka, a pripreme suu{le u zavr{nu fazu, da se Tre}i me|unarodni sajam naoruàwa ivojne opreme ”Partner 2007” odrì od 26. do 29. juna na Beo-gradskom sajmu.

Pokroviteq sajma je Ministarstvo odbrane, a suorganizatorJugoimport – SDPR.

Promotivni sastanak potencijalnih izlaga~a, stru~waka inovinara, sa predstavnicima Ministarstva odbrane, Jugoimporta– SDPR i Beogradskog sajma, na kome }e biti re~i o ciqevima, sa-dràju i tehni~kim detaqima predstoje}e manifestacije, odrà}ese u utorak, 27. marta, u 12 ~asova, u sve~anoj sali na prvom spra-tu upravne zgrade Beogradskog sajma.

Dosada{we dve sajamske manifestacije privukle su najzna-~ajnije proizvo|a~e naoruàwa i vojne opreme iz Srbije, wihoveinostrane partnere i stru~wake iz zemqe i inostranstva. Ti pri-vredni i stru~ni skupovi bili su povod i za posete visokih vojnihdelegacija, koje su Me|unarodnom sajmu naoruàwa i vojne opremeu Beogradu dale zna~aj prvorazrednog doga|aja u regionu. Ostva-reni su i brojni stru~ni, privredni i poslovni kontakti.

Konceptom sajma ”Partner 2007“ obuhva}eno je izlagawe teh-nolo{kih noviteta i proizvodnih mogu}nosti na {tandovima izla-ga~a, razmena stru~nih informacija u okviru prate}eg programa,zvani~ne posete visokih vojnih delegacija po pozivu Ministarstvaodbrane Republike Srbije, neposredni poslovni kontakti izlaga-~a i posetilaca i prezentacija proizvodnih i tehnolo{kih dostig-nu}a {irokoj publici.

Dosada{wa uspe{na realizacija tih jasno postavqenih pre-zentacionih, organizacionih i poslovnih ciqeva svakako }e i ovegodine privu}i izlaga~e na ”Partner 2007”.

Veliki broj doma}ih i stranih firmi ve} je najavio svoje u~e-{}e, a detaqniji podaci mogu se dobiti od projektnog tima Beo-gradskog sajma na telefone (011) 2655 486, 2655 229, faks 3615298 i e-mail: [email protected]

Sajam naoruàwa i vo jne opreme

15. mart 2007.

ANALIZA LOGISTIKE SISTEMA ODBRANE Na analizi realizacije zadataka Sektora za materijalne re-

surse Ministarstva odbrane i funkcionisawa logistike sistemaodbrane u 2006. godini, koja je nedavno odràna u Beogradu, za-kqu~eno je da su svi postavqeni zadaci tokom pro{le godine, upr-kos te{kim i sloènim uslovima, u velikoj meri realizovani i daje obezbe|ena neprekidnost u funkcionisawu logistike sistemaodbrane i Vojske Srbije.

Kako su na analizi naglasili na~elnik Uprave za op{tu logi-stiku pukovnik Perica Pavlovi} i zamenik na~elnika Uprave za si-stem logistike Ministarstva odbrane pukovnik Dragan \or|evi},pro{le godine ostvarene su planirane organizacijsko-formacijskepromene u logistici, odràn je potreban stepen funkcionalne is-pravnosti tehni~kih sredstava, posebno onih od zna~aja za borbenugotovost i dnevni ìvot i rad Vojske i Ministarstva odbrane, aobezbe|eni su i prioriteti u sanirawu i opravci objekata za sme-{taj i ishranu vojnika i odràvawa termoenergetskih postrojewa.

Ove godine u sistemu logistike najvi{e }e se raditi na obez-be|ewu kontinuiteta i podizawu efikasnosti logisti~ke podr{kesistema odbrane, zatim na osloba|awu od neperspektivnog ili su-vi{nog naoruàwa, vojne opreme i drugih pokretnih stvari, re-formi i daqoj reorganizaciji podsistema zdravstvene za{titevojnih osiguranika, nastavku transformacije vojnodohodovnihustanova i restrukturisawu preduze}a odbrambene industrije.

D. K. M.

Savetovawe u Vaqevu

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

N

U Kragujevcu su

prodavali ispite

i diplome. Mada

je toga bila i na

drugim pijacama

nauke.

A onda smo se

svi zaprepastili:

Qudi moji, zar je

to mogu}e?

M

Autor je komentator lista ”Politika“

13

Ma jeste, znawe je u Srbiji skupo. Svaka {kola sepla}a. \aci |avoli – profesori jo{ gori. Dabog-da ti sudio pravnik iz Kragujevca. Hapsite, on i

daqe drì ~as!Ove re~enice iz drugog pasusa uglavnom su izreke.

Neke od wih su duhovite, a neke gorke. No, {ta se tumoè. Da nema kupaca, ne bi bilo ni trgovaca diploma-ma. Kome bi ~asni profesori uzeli pare da ih nije bilona trì{tu brzog u~ewa?

Ipak, ovo nije pri~a o prosvetnoj mafiji! Ionakonema imena kojima se doma}e podzemqe ne bi moglo naz-vati. Nego, zamislite, o nasiqu!

Pre desetak dana pisac ovih redova se zatekao ujednom radio-programu, gde se o tome govorilo. Onasiqu, dakle, kao ”fenomenu modernoga doba“! Tako jeautor krstio svoju emisiju, a u woj se, pored voditeqa inazna~enog Q. S., zatekao i jedan vojni analiti~ar.

Tako su ga predstavili, a i on se li~no tako vabi.U pauzi, kad su ono bili neki xinglovi i muzi~ka numera,ne odoleh da ga upitam: Je li, kolega, aman-zaman, {taimate od vojnog obrazovawa?

On lepo re~e da je pre petnaestak godina uspe{nozavr{io desetarski kurs, i da od tog dana za wega nematajne u vojni~kom zanatu. O nasiqu (u emisiji) kazao jeotprilike ovo: situacija je kriti~na i uop{te sve je gorenego pre, moè se re}i surovije, i nijedan deo sveta nemoè da bude siguran. I bezbedan, takore}i.

âk i neke dràve, kaza zahvalnim slu{aocima on,pribegavaju wemu. Hteo je da kaè nasiqu. Terorizam je,re~e taj analiti~ar, posebno opasan, jer teroristi nebiraju mete. Mi nismo ugroèni, mada mo`da i jesmo.Vi{e nismo nego {to jesmo, ama ko bi ga znao?

Od globalnog nasiqa, koje je ba{ takvo kao {toekspert re~e, ponovo se vratismo na obrazovawe. Sig-urno je desetarski kurs najniì nivo, ispod koga se nemoè biti vojni stru~wak. Jer, za razvodnike ipak pos-toje neke tajne, posebno u oblasti strategije i logistike!To su pojmovi koje eksperti ~esto koriste.

No, evo da se ne {alimo preterano. Mada je ovde{ale sasvim malo. Vojni analiti~ar sa kursom zadesetare je jo{ i dobar. Ima, kako bi se reklo, iz-

gra|en ”kategorijalno-pojmovni aparat“. Zna o ~emu jere~, moè da u~estvuje u javnoj raspravi!

Ima jedan me|u wima (analiti~ar), koji nije u~ioni{ta srodno. Nego je zavr{io trgova~ku {kolu i dogu-rao do bruco{a vi{e ekonomske. Mada odatle nije mrd-nuo, po{to mu se u~inilo da je vojno poqe sasvim slo-bodno. Moè da se drqa~i bez rizika. I ~ovek je vrlouspe{an. Zovu ga stalno, posebno kad su velike krize. Ion pri~a, ne prestaje, obja{wava situaciju kao da je@ukov!

I sad, da ne naqutimo Kragujev~ane. Ve}ina nas-tavnika (posebno oni koji jo{ nisu uhva}eni) ~asno vr{esvoju prosvetiteqsku misiju. Svaka ~ast onim studenti-ma koji su izbegli profesora Puri}a i biv{eg ve~nog

dekana êjovi}a. O Emiliji Stankovi} da ne govorimo.Ali, svako onaj koji nije imao kad da u~i, pa je diplomukupio, la`no se predstavqa da je ono {to nije. Mada, kozna {ta je? Ta stvar ionako nije nova. Svoju komediju”Dr“ Nu{i} posve}uje bri`nom ocu, koji je svom sinu xa-balebaro{u kupio diplomu doktora ~iste filozofije.

A{ta onda biva sa vojnim analiti~arima? Kolikoje poznato, diplome desetarskih kurseva se nisu pro-davale. Nego je kandidat morao da prolije kofu znojadok ne oka~i crvene u{ivke. Mu{trawe koje se na zabo-ravqa za sva vremena. Nauka za sitnu taktiku i krupnastrate{ka pitawa koja se pabir~i od desetara starijeklase. Tako bi se moglo re}i da je prvonavedeni ekspertpo{teno do{ao do svoje }age.

Drugi se, kao trgova~ki pomo}nik i pogonski ekon-omista u poku{aju vi{e bavi ”logistikom“. I to je ono{to ga ~ini sre}nim, isto kao i publiku èqnu dobrihanaliza.

anije (pre trideset-~etrdeset godina) govorilo seovako: vojna {kola i bogoslovija moraju sezavr{iti. Dakle, kad se upi{e{, ne beri brigu! Ali, ho}e{! Iz 23. klase Vojne akademije (slu~aj

poznat autoru) zavr{ilo je ne{to vi{e od 38 posto odupisanih. Do osipawa je do{lo zbog razli~itih razloga,ali najvi{e je popadalo na ispitima (matematika, filo-zofija, balistika), pa izgubilo pravo na {kolovawe.Desetak wih je propalo zbog fiskulture! Vaàn predmetkod Ki}e Jefti}a i Ercegovi}a!

Legendarni Mile Kecman sam je napustio {kolo-vawe, i to zbog plivawa. Ki}a Jefti} ga je stalno bacaou bazen, a ~etvorica ga vadila odozdo. ”Nije meni te{koda plivam, samo mi je te{ko disati“! Tako je govorioMile kad vi{e nije pristajao da ga frqa~e u vodu. Ioti{ao iz takvog mu~ili{ta u neprirodnoj sredini,razjasniv{i do kraja filozofiju plivawa.

îtava klasa (ko je preìveo) ve} je u penziji. Izwe je nastalo petnaestak generala, otprilike tolikodoktora nauka i vi{e od trideset magistara. I sviodreda tvrde da su im najteì ispiti bili u vojnim {ko-lama. Za bogosloviju ne znamo, ali raspita}emo se.

E sad, da ove paralele ne ispadnu pomaloneumesne. [kola je {kola, kad se zapne – moè da sezavr{i. Ni u vojnim ni u civilnim visokim u~ili{tima,autor ovog {tiva se nikada nije sreo sa korumpiranimprosvetnim bi}ima. O kragujeva~koj aferi mogu da mis-lim samo hipoteti~ki, ne znaju}i {ta je teè preìveti:biti kupac ili prodavac ispita.

Tako je nemogu}e zamisliti {ta o sebi misli pro-fesor dok uzima pare od studenta. I {ta se tu kupuje:ceo ~ovek ili samo wegov odraz?

Ina~e su onog vojnog eksperta (rezervnog desetara)pitali i ovo: ”Ho}e li Amerika napasti Iran?“ A on jeodgovorio mudro, kao {to uvek ~ini: ”Mo`da ho}e,mo`da ne}e. Vide}e se!“

R

IRANSKI SLUÂJ

P

15. mart 2007.

Aktivnosti VojskeSrbije i Kfora uKopnenoj zonibezbednostipredstavqajunajizrazitiji viddirektne saradweSrbije i Natoa naterenu. Saradwa je u stalnom usponu, a dostignuti nivo se odlikuje visokimstepenom poverewa,uvaàvawa i me|usobnograzumevawa. ^lanoviKomisije za primenuVojno-tehni~kogsporazuma, Tima Kopnenih snaga za saradwu sa Kforom,komandanti sektora i oficiri za vezuugradili su i deo sebe u uspostavqawe dobrihodnosa sa Kforom, kaobitnim segmentom na{eukupne me|unarodnevojne saradwe.

14

SARADWAVOJSKE SRBIJEI KFORA

o~etkom juna 1999. godine potpisan je, u vojnoj bazi pored Kumanova, Vojno-tehni~ki sporazum, kojim je predvi|eno i formirawe Zajedni~ke komisije(Joint Implementation Commission – JIC) za primenu pomenutog sporazuma, sa-stavqene od komisije Kfora i komisije koju ~ine predstavnici Vojske i MUP-a Srbije. Na taj na~in uspostavqena je komunikacija Vojske Srbije i Kfo-

ra, ali nad tim po~etnim odnosima lebdela je senka nepoverewa. U proteklih se-dam i po godina ostvaren je veliki napredak, tako da se odnosi Vojske Srbije iKfora danas mogu opisati kao korektni, partnerski i profesionalni. Taj preo-kret moè se pripisati promenama u spoqnoj politici na{e zemqe i opredeqe-wima za ulazak u evroatlantske integracije.

Jasno je da velike zasluge za pozitivnu promenu u odnosima Vojske Srbije iKfora imaju i ~lanovi Komisije za primenu Vojno-tehni~kog sporazuma i TimaKopnenih snaga (Tim KS) za saradwu sa Kforom, ali i komandanti sektora i ofi-

TE

MA PARTNERSKI

I PROFESIONALNIODNOSI

PARTNERSKII PROFESIONALNI

ODNOSI

nene zone koje izvodi Repu-bli~ki geodetski zavod.

Odràna su 273 sastan-ka zajedni~ke komisije, na ko-jima je prete`no razmatranostawe bezbednosti na Kosme-tu i u zonama bezbednosti. Nasastancima se razmewuju iinformacije zna~ajne za obestrane, tako da je, na primer,Komisija redovno informi-sana o reorganizaciji jedini-ca Kfora i Unmika, tran-sformaciji Kosovskog za-{titnog korpusa i Kosovskepolicijske slu`be i obnoviporu{enih objekata i kultur-no-istorijskih spomenika. Re-dovno se raspravqa i o po-vredama administrativne li-nije i incidentima u KZB. Upro{loj godini incidenatanije bilo, dok je 15 povredaadministrativne linije kla-sifikovano me|u nenamernei nastale uglavnom zbog nepo-znavawa terena posle smenejedinica.

Komisija je organizovalai 21 sastanak na visokom ni-vou, na kojima su se ministarodbrane ili na~elnik Gene-ral{taba sastajali sa ko-mandantom Kfora. Ti sastan-ci se, po pravilu, doga|aju nasvaka tri meseca, ali je naposledwem sastanku u Ni{udogovoreno da se susreti navisokom nivou intenzivirajuzbog trenutne politi~ko-bez-bednosne situacije.

– Aktivnosti Vojske Srbi-je i Kfora u Kopnenoj zonibezbednosti – kaè na~elnikKomisije za primenu Vojno-tehni~kog sporazuma pukovnikMiodrag Popovi} – predsta-vqaju najizrazitiji vid di-rektne saradwe RepublikeSrbije i Natoa na terenu.Saradwa je u stalnom usponu,a dostignuti nivo odlikuje sevisokim stepenom poverewa,uvaàvawa i me|usobnog raz-umevawa. Predstavnici Ko-mande Kfora isti~u da VojskaSrbije predstavqa pouzdanogpartnera u spre~avawu tero-risti~kih i drugih kriminal-nih aktivnosti, ali i u stva-rawu uslova za nesmetanokretawe pripadnika svih et-ni~kih zajednica i poboq{a-we op{teg nivoa bezbedno-sti. Do sada realizovane ak-tivnosti iskazuju opredeqe-

15

ciri za vezu koji imaju intenziv-nu saradwu sa pripadnicimaKfora i uspevaju da realizujuveliki broj zajedni~kih aktivno-sti sa vojnicima i stare{inamame|unarodnih snaga na Kosovu iMetohiji.

BEZBEDNOSTU REGIONU

Komisija za primenu Vojno-tehni~kog sporazuma je stru~niorgan General{taba Vojske Sr-bije, koji neposredno i stalnokomunicira s Kforom od juna1999. godine. Na ~elu Komisijeje pukovnik Miodrag Popovi}, au wenom sastavu su i potpukov-nici Milo{ Nik{a i VojislavMilovanovi}, major Branko Po-povi} i zastavnik Pavle Pavlo-vi}. Teì{ni zadaci koje Komi-sija za primenu Vojno-tehni~kogsporazuma izvr{ava jesu vojno-tehni~ke prirode i odnose se naodràvawe redovnih sastanakai stalnih kontakta sa Zajedni~-kom komisijom Kfora, te anali-zirawe i preduzimawe mera zapravilno sprovo|ewe Vojno-teh-ni~kog i drugih sporazuma saKforom. Komisija koordinira isaradwu izme|u vojnih i dràv-nih organa Srbije i KomandeKfora ili prenosi zahteve istavove dràvnih institucija isubjekata, koji imaju obaveze ipotrebe da re{avaju pitawa ve-zana za Kosovo i Metohiju, ad-ministrativnu liniju, Kopnenu ivazdu{nu zonu bezbednosti. Ne-retko se na sastancima sa Kfo-rom razmatraju i kontrola va-zdu{nog saobra}aja, mogu}nostinstalirawa radara na Kopao-niku, upotreba protivgradnihraketa u vazdu{noj zoni, otva-rawe èlezni~ke i autobuskelinije Ni{–Pri{tina, ili pakfotogrametrijsko snimawe Kop-

VRU]A LINIJA

“Vru}e linije” izme|u jedinica Vojske Srbije i Kforanamewene su za brzo, pravovremeno i pouzdano preno{e-we va`nih informacija o de{avawima u zoni administra-tivne linije prema Kosmetu. Krajevi “vru}e linije” insta-lirani su u operativnim centrima brigada Vojske Srbije iMultinacionalnih snaga Kfora. Direktna veza funkcioni-{e neprekidno i omogu}ava ne samo stalnu komunikacijuve} i angaòvawe na{ih i me|unarodnih snaga bezbednostiu slu~aju otkrivawa kriminalnih aktivnosti ili ugroàva-wa bezbednosti.

Primera efikasne saradwe izme|u vojnika Vojske Sr-bije i Kfora ima dosta, a ovom prilikom navodimo doga|ajkoji se odigrao u zoni odgovornosti 125. motorizovanebrigade. Krajem 2005. godine pripadnici ~e{kog kontigen-ta Kfora su u blizini Ugqarskog kr{a primetili grupu odpetnaestak lica, kako nemilosrdno uni{tavaju {umsko bla-go. Po~inioci kra|e su otvorili vatru na ~e{ke vojnike iranili jednog od wih. Istog trenutka, pripadnici Kfora su,preko “vru}e linije” sa 125. motorizovanom brigadom, za-traìli pomo} od na{ih vojnika kako bi spre~ili bekstvonaoruànih {umokradica na na{u teritoriju. Patrola sabaze “Mr~e” kre}e u akciju i uspe{no zatvara sve pravcenasuprot mestu sa koga se ~ula pucwava. To je omogu}ilo ~e-{kim vojnicima da uhvate sedam Albanaca, kod kojih su pro-na|ene tri pu{ke i jedan pi{toq.

Na~elnik komisije za primenu Vojno-tehni~kog sporazumapukovnik Miodrag Popovi} i na~elnik Zajedni~ke komisijenorve{ki pukovnik Harald Sven

Zajedni~ke aktivnosti Vojske Srbije i Kfora od 1999. godine do danas

TEMA

16

nost Vojske Srbije da doprinese ja~awu bezbednosnih i od-brambenih interesa i da sa snagama Kfora aktivno u~estvuje ustvarawu bezbednosnog ambijenta na Kosmetu i u regionu Bal-kana.

[IROK SPEKTAR AKTIVNOSTI

Komisija za primenu Vojno-tehni~kog sporazuma obavqazna~ajne poslove u kontroli sprovo|ewa Sporazuma i koordi-nacije aktivnosti, a pukovnik Popovi} tvrdi da je “uspe{anproces neposredne realizacije sporazuma baziran, pre svega,na stru~noj, logisti~koj i profesionalnoj podr{ci KomandeKopnenih snaga i kvalitetnom radu Tima Kopnenih snaga za sa-radwu sa Kforom i oficira za vezu u brigadama”. U prilog tojoceni idu i podaci koji govore o intenzivnim i inventivnimaktivnostima Tima Kopnenih snaga za saradwu sa Kforom, po-put brojnih sastanaka na komandnom, koordinacionom i lokal-

nom nivou, 225 jednovremenih patrola, 15 zajedni~kih izvi|a-wa, dve zajedni~ke ve`be, ~etiri sportska takmi~ewa, ve}i brojtakti~ko-tehni~kih zborova i svakodnevne korespondencije saraznim strukturama Kfora. Tako je, na primer, Tim Kopnenihsnaga samo u pro{loj godini primio od Kfora 565 faks doku-menata, a poslao 521.

– Me|usobna korespondencija – nagla{ava rukovodilacTima Kopnenih snaga za saradwu sa Kforom pukovnik Brani-slav Pavi} – mora da bude jasna i sadràjna, bez uno{ewa bi-lo kakvih nedoumica ili nedore~enosti, uz stalno prisutno sa-znawe da su za sticawe poverewa neophodni obostrana do-slednost i uvaàvawe.

Pripadnici na{ih oruànih snaga i Kfora su se, sve domaja 2001. godine, nalazili na suprotstavqenim stranama. Ve-}e promene dogodile su se posle odobrewa komandanta Kforada Zdruène snage bezbednosti u|u u Kopnenu zonu, i to bezfaktora ograni~ewa qudstva i tehnike, {to nesumwivo pred-stavqa veliki uspeh na{e dràvne i vojne diplomatije. Zapo-sedawem Kopnene zone bezbednosti i potpisivawem privreme-nih operativnih procedura o saradwi jedinica Vojske Srbije iKfora du` administrativne linije, otpo~ela je realizacijadirektnih kontakata na svim nivoima. Od tada po~iwe i plo-dotvorni rad Tima Kopnenih snaga, u kome su pukovnik Brani-

JEDNOVREMENE PATROLE

Jednovremene patrole Vojske Srbije i Kfora po-~ele su da se organizuju od 2004. godine, sa osnovnimciqem da se zajedni~ki kontroli{e administrativnalinija prema Kosmetu i spre~e kriminalne aktivnosti,kao {to su trgovina qudima, {verc oru`ja, narkotika iraznih roba i nedozvoqena se~a {ume. Ve} prva jedno-vremena patrola je bila plodna, po{to su pripadniciameri~kog kontingenta Kfora tom prilikom li{ili slo-bode lica pod oru`jem u blizini sela Dobrosin. Uspe-{ne akcije jednovremene patrole imale su i u rejonubaza “[u{wak” i “Mr~e”, kada su spre~ili bespravnuse~u {uma. Patrole se izvode u dnevnim i no}nim uslo-vima, uz razmenu sredstava veze i podr{ku helikopteraMNS Kfora.

Organizacija saradwe Vojske Srbije i Kfora

slav Pavi}, major Jovica Stankovi}, kapetan Nenad Todoro-vi}, stariji vodnik Dejan Smiqkovi} i desetar po ugovoru Sr-|an Lepojevi}.

Ste~ena iskustva u saradwi sa Kforom nametnula su Timupotrebu da, zbog relativno kratke misije pojedinih kontingena-ta Kfora, uvek iznova insistira na doslednoj primeni potpi-sanih protokola i procedura. Tako su predstavnici Tima odlu~-no odbili poku{aje pojedinih predstavnika policije Unmika iKfora da pripadnici kosovske policijske slu`be u~estvuju nasastancima svih nivoa.

Tim KS je oplemenio modalitete saradwe sa Kforom,{to se vidi i po dostignu}ima koja nisu decidirano predvi-|ena potpisanim dokumentima Vojske Srbije i Kfora. Zajed-ni~ke ve`be, jednovremene patrole, sportski susreti i TTZzborovi predstavqaju pravu ilustraciju uspostavqene sarad-we, ali ne treba zaboraviti ni da je, recimo, na zahtev TimaKS prvi put realizovano zajedni~ko izvi|awe na delu na{eteritorije, koji kontroli{u snage Kfora (rejon “Crvena ze-mqa”). Predstavnici Tima su uspeli i da promene usposta-vqeni stereotip da se sastanci sa Kforom odràvaju samo uKopnenoj zoni bezbednosti i ve} su u vi{e navrata odlazilina sastanke u baze MNS Kfora na Kosmetu (baza italijanskogkontingenta “Vila|i Italija” u Pe}i, baza {panskog konti-genta “Tizona” u Istoku, baze francuskog kontingenta “Belve-der” i “Novo Selo” i baza ~e{kog kontingenta “[ajkovac”kod Podujeva).

Komandant MNTS “Istok” uputio je poziv delegaciji Kop-nenih snaga da se slede}i sastanak realizuje u bazi ameri~kogkontingenta “Bondstil” kod Uro{evca.

– Na relaciji Vojska Srbije i Kfor nema ni jednog jedinogincidenta niti spornog i nere{enog pitawa – nagla{ava pu-

17

ZAJEDNI^KE VE@BE

U pro{loj godini realizovane su dve zajedni~ke ve-`be Vojske Srbije i Kfora. Prva je izvedena po~etkomjula, na prostoru u blizini baze “Trmka” kod LukovskeBawe. Ciq ve`be bio je provera osposobqenosti vo|apatrola u organizaciji i izvo|ewu jednovremenih pa-trola, uve`bavawe sadejstva jednovremenih patrola sasnagama za brzo reagovawe i unapre|ivawe saradweizme|u patrola Vojske Srbije i Kfora. Ve`bu su uspe-{no izveli pripadnici 125. motorizovane brigade izKru{evca i Multinacionalnih takti~kih snaga “Centar”,a na wenom zavr{etku rukovodioci ve`be pukovnik Qu-binko \urkovi} i ~e{ki pukovnik Miroslav Hlava~ sunaglasili: “U~esnici ve`be su sve zadatke izvr{iliprofesionalno i efikasno, dok }e nam sama ve`ba po-mo}i da jedni druge boqe upoznamo i razumemo”.

Zanimqiva, sadràjna i pou~na ve`ba “Medicinskaevakuacija povre|enih pripadnika Kfora iz KZB”, izve-dena je u rejonu baze “Dobrosin”. Na ve`bi su pripad-nici 78. motorizovane brigade i Takti~kih snaga “Hju-ston” prikazali da imaju pravi odgovor na sve incident-ne situacije koje mogu iskrsnuti. “Ve`ba je mala po bro-ju u~esnika – rekao je pukovnik Milosav Simovi} – aliprimewiva u realnoj situaciji. Ujedno, realizacija za-jedni~ke ve`be doprinosi ve}oj bezbednosti regiona iboqem odnosu lokalnog stanovni{tva prema pripadni-cima Vojske Srbije”. Zamenik komandanta MNTS “Istok”ameri~ki pukovnik Vilijam Smit sloìo se sa takvomocenom i ve`bu ozna~io kqu~nim trenutkom jednogodi-{we saradwe.

TEMA

15. mart 2007.

radwe i da sada na sastancima vlada mnogo boqa i prisnijaatmosfera.

O dobroj saradwi na terenu govore i oficiri za vezu u125. motorizovanoj brigadi kapetan prve klase Goran Mari}i kapetan Goran Ikoni}. Oni se sa pripadnicima Kfora su-sre}u bar jednom mese~no na sastancima lokalnog nivoa, gdesagledavaju de{avawa na administrativnoj liniji, rad jedno-vremenih patrola, promene u sastavu i ja~ini snaga, ve`bov-ne aktivnosti i druga aktuelna pitawa. U neformalnom delusastanaka povede se razgovor i o sportu, ènama, istoriji,na~inu ìvota i prirodnim lepotama u zemqama iz kojih ofi-ciri dolaze. êsto se razmene amblemi, zna~ke, obele`ja dr-àva i vojni ~asopisi poput magazina “Odbrana” i “KforKronikla”.

– Vojnici su u su{tini isti – kaè kapetan prve klase Go-ran Mari} – bilo da su srpski, ~e{ki ili ameri~ki. Sve tostvara utisak da su na{e èqe za u~e{}e u evroatlantskim in-tegracijama ne samo mogu}e ve} i lako ostvarive.

Komisija za primenu Vojno-tehni~kog sporazuma, Tim Kop-nenih snaga za saradwu sa Kforom, komandanti sektora ioficiri za vezu predstavqaju jedinstven tim Vojske Srbije,koji u praksi realizuje zacrtane ciqeve ostvarivawa dobresaradwe sa pripadnicima me|unarodnih snaga na Kosmetu. Sobzirom na to da }e me|unarodne bezbednosne snage sasvimsigurno ostati na Kosmetu kao garant bezbednosti i mira uregionu, sa wima je potrebno i daqe odràvati dobre, pro-fesionalne i partnerske odnose. Uostalom, na~elnik Gene-ral{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{i komandant Kfora nema~ki general Ronald Kater saglasilisu se, na februarskom sastanku u Ni{u, da je misija izgradwepotpunog poverewa izme|u dve vojske ve} obavqena i da je sa-da potrebno samo sagledavati daqe mogu}nosti unapre|ewasaradwe.

Zoran MILADINOVI]

kovnik Branislav Pavi} – a dostignuti nivo saradwe stvaraprostor za {irewe spektra aktivnosti i poboq{awe saradwei komunikacije sa Kforom. To se moè u~initi unapre|ewemsadràja postoje}ih dokumenata i prilago|avawem struktureKopnenih snaga organizacijsko-formacijskim promenama kojese de{avaju kod Kfora. Potpisani dokumenti sa me|unarodnomzajednicom daju mogu}nost i da se razmene oficiri izme|u ko-mandi brigada Kopnenih snaga i MNS Kfora, {to bi obezbe-dilo jo{ boqu saradwu u realizaciji svih aktivnosti. Tim zasaradwu sa Kforom moè posluìti i kao jedan svojevrstancentar, a Kopnena zona bezbednosti kao prakti~na u~ionica zaobuku svih stare{ina u komunikaciji i zajedni~kom radu sa pri-padnicima me|unarodnih snaga.

OFICIRI ZA VEZU

Kopnena zona bezbednosti podeqena je na sektore A1 (odgranice sa Crnom Gorom do baze Borance na Kopaoniku), A2(od baze “Mr~e” do baze “Medevce” kod Medve|e) i B (od Me-dve|e do dràvne granice sa Makedonijom), a ovim sektorimakomanduju pukovnici Qubinko \urkovi}, Mijodrag \urovi} iMilosav Simovi}.

– Postulati i ciqevi saradwe sa Kforom – govori ko-mandant sektora A1 pukovnik Qubinko \urkovi} – zasnovanisu na definisawu eventualnih problema i wihovom re{ava-wu. Da smo na tom poqu postigli uspeh, svedo~i i to {to smona administrativnoj liniji prema Kosmetu znatno smawilibroj kriminogenih radwi, poput nedozvoqenog prelaska ilinedozvoqene se~e {uma. Sastanci komandnog nivoa organizu-ju se na svaka dva meseca, a posledwi sastanak pukovnik \ur-kovi} imao je, po~etkom ove godine, sa komandantom MNS“Sever”. Sastanak je odràn u bazi francuskog kontingenta uNovom Selu kod Vu~itrna i na wemu su razmatrana uobi~aje-na pitawa. O~igledno je – tvrdi pukovnik \urkovi} – da suprevazi|ene barijere distanciranog odnosa sa po~etka sa-

18

Detaq sa ve`be 125. motorizovane brigade i ~e{kog kontingenta Kfora

Ministar odbrane Zoran Stankovi} igeneralni direktor Naftne industrije

Srbije Sr|an Bo{wakovi}, u prisustvupredsednika Upravnog odbora NIS-a @eq-ka Popovi}a, nedavno su potpisali ugovorkojim se unapre|uje i pro{iruje poslovaweizme|u ove dve institucije.

Pored kvalitetnijeg snabdevawa Voj-ske gorivom stavi}e se u funkciju remontnii skladi{ni kapaciteti u sistemu odbranekoji mogu koristiti nacionalnoj naftnojkompaniji. Predstavnici NIS-a zaintere-sovani su i za saradwu na poqu primewenenauke.

Prema re~ima ministra Stankovi}a,NIS }e pomo}i u realizaciji na{ih potra-ìvawa od Angole, koja iznose oko 20 mi-liona dolara. Stankovi} je tako|e nagla-sio da je dug Vojske prema Naftnoj industri-ji sa oko 800 miliona dinara u pro{loj go-dini sveden na oko 170 miliona i da }euskoro biti u potpunosti ispla}en.

Generalni direktor NIS-a Sr|an Bo-{wakovi} izjavio je da je ugovor korak u na-stavku uspe{ne saradwe izme|u dve strate-{ke institucije u dràvi, koja }e se nasta-viti na obostranu korist.

A. P.

19

PROJEKATEVROATLANTSKIH BEZBEDNOSNIH INTEGRACIJA

Prvi sastanak istraìva~kog tima na-u~noistraìva~kog projekta “Pristu-

pawe Republike Srbije evroatlantskimbezbednosnim integracijama“, odràn je7. marta u Institutu za strategijska istra-ìvawa.

Istraìva~ki tim sastavqen je odpredstavnika organizacijskih celina Mi-nistarstva odbrane i Vojske Srbije, a uprojektu }e u~estvovati i predstavnici dru-gih ministarstava, organizacija i institu-cija koje su kompetentne za tu oblast istra-ìvawa.

Projekat je zapo~et sa ciqem da se na-u~no opi{e pravilnost i zakonitosti pri-stupawa Srbije evroatlantskim bezbedno-snim integracijama i izgradwa wenih poli-ti~kih i vojnih sposobnosti za aktivan do-prinos kolektivnoj odbrani i novim misi-jama koje podrazumevaju evroatlantske in-tegracije, ali i obezbe|ewe potrebnihanaliza i informacija dràvnim organi-ma nadle`nim za pristupawe evroatlant-skim bezbednosnim integracijama. Tokomistraìvawa obradi}e se svi oblici sa-radwe koje Srbija moè uspostaviti sa Na-toom kako bi se dobijeni rezultati moglikoristiti u praksi.

U narednom periodu potrebno je ade-kvatno sagledati postoje}u saradwu tokomintegracionih procesa i raspoloìve spo-sobnosti Srbije da odgovori zahtevima~lanstva, uz uskla|ivawe zapo~ete refor-me sistema odbrane sa zahtevima evroa-tlantskih bezbednosnih integracija.

SARADWA VOJSKE I FAKULTETAZA MENAXMENT

Na~elnik Uprave za odbrambene tehno-logije Ministarstva odbrane pukovnik

mr Danko Jovanovi} i dekan Fakulteta zamenaxment malih i sredwih preduze}a, 2.marta potpisali su Ugovor o poslovno-teh-ni~koj saradwi Vojske i Instituta za stra-te{ki razvoj, preduzetni{tvo i poslovneprocese FMMSP.

Ugovorom se otvara mogu}nost udruì-vawa nau~nih i tehni~ko-tehnolo{kih po-tencijala Vojske i Ministarstva sa privat-nim sektorom, zajedni~kog razvoja istraì-vawa i ulagawa radi ostvarivawa obo-strane koristi.

Razvoj saradwe izme|u Vojske i pri-vatnog sektora pokazuje da je mogu}e kvali-tetnije angaòvawe nau~nih i tehnolo{kihpotencijala kojima raspolaè sistem od-brane.

A. P.

UKRATKO

Ministar odbrane Zoran Stankovi}, sasaradnicima, posetio je 6. marta Fa-

briku oru`ja i Tehni~ko-remontni zavod uKragujevcu.

U “Zastava-oru`ju” ministar je sa di-rektorom Dragoqubom Grujovi}em i pred-sednikom sindikalne organizacije Jugosla-vom Risti}em razgovarao o aktuelnim pro-blemima tog preduze}a i na{e namenske in-dustrije.

Povod posete je konverzija dugovawa“Zastava-oru`ja” iz 2005. i 2006. godinekoje iznosi oko 520 miliona dinara. Tako-|e je bilo re~i i o pomo}i Ministarstvaodbrane u isplati zarada zaposlenima, ko-je je dovedeno u pitawe zbog aktuelnih pro-blema sa plasmanom proizvoda kragujeva~-kih oruàra.

Prema re~ima ministra Stankovi}a,Vladi Srbije u najkra}em roku bi}e upu-

}en predlog da se u skladu sa zakonom omo-gu}i prodaja uskladi{tenog naoruàwa.On je na sastanku sa zaposlenima obe}aoda }e preduzeti sve mere za re{avaweproblema u vezi sa isplatom wihovih za-rada.

U Tehni~ko-remontnom zavodu “\ur|eDimitrijevi} \ura” u Kragujevcu, direktorpukovnik dr Jugoslav Radulovi} informi-sao je ministra o poslovawu, ostvarenimrezultatima, ali i te{ko}ama sa kojima seta ustanova suo~ava.

Razgovarano je i o budu}nosti Zavo-da i pove}awu wegovih radnih kapacite-ta. Prema re~ima ministra Stankovi}a,postoji potreba sistema odbrane za po-stojawem tehni~ko-remontnih zavoda, ~i-ji }e status i organizacija tek biti re-{eni.

A. P.

UGOVOR MINISTARSTVA ODBRANE I NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE

PRO[IRENA SARADWA

MINISTAR STANKOVI] U KRAGUJEVCU

PROBLEMINAMENSKE INDUSTRIJE

Sni

mio

D. B

AN

DA

N

15. mart 2007.20

OD

BR

AN

A

evladine organizacije Beogradska kancelarija Evropskog bi-roa za prigovor savesti – EBCO Balkan i Jagello 2000 – ê-{ki Evroatlantski savez, organizovale su po~etkom marta, uAmbasadi ê{ke Republike u Beogradu, panel diskusiju na te-mu “Partnerstvo za mir i Nato: za i protiv”. Posle pozdravne re~i ~e{kog ambasadora u Beogradu gospo-

dina Ivana Jestraba, predstavnice ~e{ke nevladine organizacijeKlare Bratove i Petra Mili}evi}a iz EBCO Balkana, skupu seobratio novinar Dejan Anastasijevi} iz nedeqnika “Vreme”, kojije rekao da do sada nema ozbiqne analize {ta bi Srbija ta~no do-bila, a {ta izgubila s ulaskom u Nato, koliko bi to ko{talo ze-mqu i kakve bismo, eventualno, beneficije dobili. Anastasijevi}kaè:

NOVA DEFINICIJA ALIJANSE

– Kada govorimo o ulasku u Nato, u Srbiji postoje dve ideo-lo{ki suprotstavqene grupacije, koje se, me|utim, dodiruju u stavuda su protiv na{eg ulaska u taj savez. Na jednoj strani su naciona-listi~ke snage, koje su protiv ulaska u Nato, jer smatraju da, iakoAlijansa danas mo`da nije na{ neprijateq, ona nije ni dovoqnopouzdan saveznik. Ta grupacija se poziva i na ne tako davni sukob ipodse}a da je Nato dejstvovao protiv srpskih snaga u Bosni, na Ko-smetu, te da je, na kraju, i hrvatska akcija “Oluja” u Krajini imalablagoslov Alijanse. To jesu, naravno, neprijatne ~iwenice koje sene smeju “gurati pod tepih”... S druge strane, na{em ulasku u Natosuprotstavqaju se i oni koji su na potpuno drugom kraju politi~kogspektra. To su antiglobalisti, za koje se moè re}i da su i antina-

Panel diskusija u Ambasadi

ê{ke Republike u Beogradu

o tome da li smo za ulazak

u Nato ili nismo potvrdila je

verovawa da argumenata

za i protiv ima na pretek.

Prenosimo najzanimqivije

delove izlagawa u~esnika

tribine, ~ime se prakti~no

otvara svojevrsna javna

rasprava o ovoj za Srbiju

i wen odbrambeni sistem

aktuelnoj temi.

BEZ KONSENZUSA

P A R T N E R S T V O Z A M I R I N A T O : Z A I P R O T I V

21

– Osim saradwe na ekonomskom, privrednom, politi~kom ibezbednosnom planu, Srbiju sa Zapadom povezuju i evropske civi-lizacijske vrednosti, kultura, sport, stotine hiqada na{ih qudikoji ìve u rade upravo u zemqama Natoa i EU. Me|utim, odre|enuzbrku u glavama pravi i na{a povr{na informisanost o Natou,koji nije nikakva nadnacionlna tvorevina, ve} vojno-politi~ki sa-vez u kome se sve odluke donose konsenzusom, pa bi i to bila pri-lika da se ~uje i na{ glas – smatra Danijel [unter, koji zagovara{to hitniji prijem na{e zemqe u ~lanstvo Alijanse.

Vojnopoliti~ki analiti~ar Milovan Drecun imao je druga~ijemi{qewe:

– Krajem 20. veka po~ela sudva uporedna procesa u Evropi.U prvom, Nato je poku{avao daosmisli na~ine svog daqeg op-stajawa i reorganizovawa, daprona|e svrhu svog daqeg posto-jawa i da postavi svoje nove ci-qeve. U tom smislu Natou sve vi-{e prioritet postaje borbaprotiv veoma dobro organizova-nog me|unarodnog terorizma,bez obzira na wegove korene. Adrugi proces, koji se odvija da-leko od o~iju javnosti i koji imazna~ajno mawi intenzitet, jestepoku{aj Starog kontinenta da,pored politi~ke i ekonomske in-tegracije, stvori i vlastite bez-bednosne strukture, koje su u ne-kim delovima kompatibilne saNatoom, a u nekim su i suprot-stavqene, odnosno samostalne.To se odnosi na stvarawe evrop-ske vojske, koja bi raspolagalajedinicama za intervencije, ievropske policije, odnosno àn-darmerije. Upravo u tom perio-du traèwa nove i “ve~ite mla-

dosti” u Natou, Srbija i srpski narod imali su izuzetno negativnoiskustvo sa tim vojno-politi~kim savezom, koji je tada od jedne de-fanzivne prerastao u klasi~nu ofanzivnu organizaciju.

Ne bi trebalo da zaboravimo da je Nato prvi put iza{ao iz-van zone svoje odgovornosti, prekr{io vlastiti statut, bez obzirana opravdawe, onoga trenutka kada je bombardovao poloàje Srp-ske vojske u Bosni. Zatim, Nato je na najgrubqi na~in pogazio Po-vequ UN koja predstavqa temeqni princip sistema kolektivne bez-bednosti, koji se gradio od Drugog svetskog rata naovamo, onda ka-da se, bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, nelegitimno izvr-{io agresiju na Srbiju i Crnu Goru.

BEZ KOSMETA TE[KO U NATO

Prema Drecunovom mi{qewu, Nato je na direktan ili indi-rektan na~in pomagao formirawe separatisti~ko-teroristi~keOslobodila~ke vojske Kosova (OVK) na Kosmetu i, kona~no, vojnointervenisao da bi stvorio uslove za realizaciju separatisti~kihciqeva te organizacije, a to je nasilno oduzimawe dela teritori-je od Srbije i u toj nelegitimnoj agresiji na Srbiju Nato je po~iniobrojne ratne zlo~ine.

– Sve te ~iwenice optere}uju odnose Srbije i Natoa, ali na-ravno, vreme ne stoji, moramo da se okrenemo budu}nosti. îwe-nica je da je Nato danas bezbednosni kamen temeqac ne samo uEvropi. Me|utim, pravo pitawe je kako, pored tih ~iwenica, izgra-diti partnerski, obostrano koristan odnos izme|u srpskog narodai Srbije i Natoa? S druge strane, mi smo ve} uveliko, neposrednoi posredno, ukqu~eni u strukture Natoa; primqeni smo u ProgramPartnerstvo za mir, koji je u okviru Natoa, potpisali smo Spora-zum o prolasku Nato snaga kroz tada{wu SCG, potpisan je Spora-

cionalisti, ali i da su, pre svega, antimilitaristi. Ali te dve gru-pacije dodiruju se u stanovi{tu, koje je, po mom mi{qewu, potpunopogre{no – da je Nato, zapravo, samo puko oru|e ameri~kog impe-rijalizma.

Profesor dr Miroslav Haxi} iz Centra za civilno-vojne od-nose smatra da je dobro da se javno postavqa pitawe odnosa i sta-va Srbije i wenih gra|ana prema Alijansi i da je ova tribina sa-mo polazna ta~ka za {iru javnu raspravu o toj temi. Profesor jeizrazio i sumwu u to sa kog stanovi{ta treba posmatrati tu dvou-micu, naglasiv{i da, za sada, nema jasnog odgovora ni srpskih vla-daju}ih politi~kih elita o tom pitawu.

– Srbija nema strategijunacionalne bezbednosti – kaèprofesor Haxi} – prema tome,nemamo ni listu na{ih za{ti}e-nih vrednosti i interesa, i tonam oteàva ozbiqno izja{wa-vawe ho}emo u Nato ili ne}emo.Zalaèm se za racionalan raz-govor sa stanovi{ta dràve ina{ih interesa nacionalne bez-bednosti. S jedne strane nosio-ci vlasti kod nas izja{wavaju sejasno za ulazak u Evropsku uniju,ali kada je re~ o Natou – tu ne-mamo wihovu jasnu poruku, kao dase ne zna da put u EU ide prekoNatoa. Mi jo{ nemamo ozbiqneekonomske, bezbednosne i osta-le prora~une o koristima ili{tetama od na{eg ulaska u Na-to, mada se u Ministarstvu od-brane ne{to radi na tome…Uglavnom, u javnosti se proiz-voqno barata sa brojkama da }enas ulazak u Nato ko{tati ovo-liko ili onoliko, dok drugi govo-re da nas to ne}e ko{tati ni{ta.Jednostavno, ni posle oktobra2000. mi nemamo jasan, javan i precizan odgovor prodemokratskihsnaga i vlasti na ovo pitawe, pa se pri~e o EU i Natou instrumen-talizuju i koriste, pre svega, za unutra{wu upotrebu i za prediz-borne svrhe, mada ne treba zaboraviti ni snaàn ideolo{ki dis-kurs o Natou, u kome posebno predwa~e kvazipatriotske snage kojesu nas, brane}i Srbe i Srbiju posledwih 15 godina, i dovele tugde jesmo.

SUPROTSTAVQENI POLOVI

– U raspravi o na{em ulasku u Nato i EU kristali{u se sada,zapravo, sve protivure~nosti savremenog srpskoga dru{tva. Zatoje jasno da o tome ne postoji konsenzus, pa se ne zna kuda ho}e Sr-bija i weni gra|ani, ili boqe, kuda je vode wene politi~ke elite – smatra Haxi}.

Danijel [unter iz Evroatlantske inicijative nema nikakvihnedoumica u kom pravcu Srbija treba da se kre}e, a to je ka evro-atlantskim integracijama. Kako kaè, i mi treba da budemo tamogde su na{i susedi i zemqe ovog regiona.

– Upravo zahvaquju}i Natou i zapadnim zemqama na{e oru-àne snage po~ele su da se reformi{u posle demokratskih prome-na. Ali mora da bude jasno da Srbija ne}e mo}i da u|e ni u Natoni u EU bez potpuno reformisanih OS i svojih slu`bi bezbedno-sti. Mi to sami ne moèmo da uradimo, jer nijedna zemqa biv{egkomunisti~kog bloka, pre ulaska u Nato, to nije uradila sama. Uo-stalom, Nato za to ima najboqe alate i stru~wake, koji u tome mo-gu mnogo da nam pomognu, mada se ve} puno toga kod nas uradilo – kaè [unter i nagla{ava da su upravo zemqe Zapada one sa ko-jima Srbija najvi{e radi i sara|uje, te bi i zato bilo logi~no dai na{a zemqa u|e u Nato.

Dejan Anastasijevi}, prof. dr Miroslav Haxi} i Danijel [unter

ODLUKA NA REFERENDUMU

– Bezbednost zapadnog Balkana i Srbije danas je izvanozbiqne nadle`nosti wenih aktera. Tu bezbednost danas –svi|alo se to nama ili ne – garantuju Nato, EU i SAD, a kojise, opet, u svemu tome rukovode svojim interesima. Ako stva-ri gledamo u svetlu realne politike, Srbija nema razlogada okleva; ona treba da se pripremi za to i napravi bene-fit-analizu, odnosno {ta dobija, a {ta gubi s ulaskom u Na-to, ali o tom krupnom pitawu ne bi trebalo da odlu~uju samopoliti~ke stranke i wihove elite, ve} bi o tome trebalo, po-sle javne rasprave, da na referendumu odlu~i i narod – sma-tra profesor dr Miroslav Haxi} iz Centra za civilno-voj-ne odnose.

POGLEDI

15. mart 2007.22

zum SOFA o statusu vojnih snaga Natoa i ameri~kih vojnika... ukrat-ko, izraèno je strate{ko opredeqewe na{e dràve i relevant-nih politi~kih snaga da je na{ spoqnopoliti~ki ciq ulazak u EU ievroatlantske integracije – kaè Drecun i nastavqa:

– Ali kada se gradi partnerstvo, ono mora da bude zasnovanona obostranom interesu. U suprotnom, ako se realizuju ciqevi sa-mo jedne strane, onda to prelazi u strate{ko razmimoilaèwe...Zato je za mene kqu~no pitawe kako }e Srbija da izgradi partner-ske odnose sa Alijansom ako Ko-sovo dobije nezavisnost? Ili: dali je bilo mogu}e da Srbija ve}bude u Natou, ako se èlela sta-bilizacija prilika u ovom deluBalkana i Srbiji? Ha{ki i mnogidrugi uslovi za ulazak u Nato iEU nisu bili, videli smo, presud-no zna~ajni kada su potpisivanisporazumi o tranzitu snaga Na-toa kroz Srbiju i Sporazum SO-FA, ali ni kada smo primani uPartnerstvo za mir. Da li je, mo-`da, kqu~ni razlog odugovla~ewa na{eg prijema u Nato bio upra-vo status Kosmeta? Da li Nato èli da dezintegri{e Srbiju i do-vr{i realizaciju svojih ratnih ciqeva iz 1999, ili èli da sawom izgradi partnerstvo koje }e biti osnova za dugoro~nu i kom-pletnu stabilizaciju prilika na Balkanu?

Milovan Drecun se tako|e pita da li, na osnovu izjava nekihzvani~nika iz Albanije, sledi daqa realizacija plana o tzv. “pri-rodnoj Albaniji”, {to je samo sinonim za “Veliku Albaniju” i kakoonda, na osnovu toga, pomiriti interese Srbije i Natoa? Drugimre~ima, kaè Drecun, sve ono {to se doga|alo, ali se i sada de-{ava povodom statusa Kosova, i {to Nato danas radi, ve}inu na-{ih gra|ana odvra}a od ideje o ulasku u tu alijansu.

– Apsolutno sam ube|en da, ukoliko se, mimo wene voqe, Sr-biji oduzme Kosmet, eventualni referendum o na{em pristupawuNatou zasigurno ne}e pro}i kod gra|ana. Pre}utkivawem onoga{to se desilo i nere{avawem problema, nemogu}e je graditi part-nerske odnose, jer }e ti problemi, kad-tad, isplivati na povr{i-nu. A ako do|e do nezavisnosti Kosmeta, problemi iz 1999. }e sesamo multiplikovati, oni ne}e nestati, niti }e time region ostatistabilan – smatra Milovan Drecun.

DEMILITARIZACIJA SRBIJE

Slede}i govornik na tribini, Milan Coli} Humqan iz kam-pawe “Ne u Nato”, kaè da je wihova grupa ne samo protiv ula-ska Srbije u Nato ve} i protiv te organizacije i militarizmauop{te.

– Mi se zalaèmo za potpunu demilitarizaciju Srbije i celogregiona, jer smatramo da je to realna alternativa procesima mi-litarizacije dru{tva – kaè Coli} Humqan i napomiwe da izme|uevroatlantskih integracija i boqeg ìvota ne stoji znak jednako-sti, po{to u Evropi ima zemaqa, poput [vajcarske, Finske, [ved-ske i Austrije, koje nisu ~lanice Alijanse, a i da preduslov za ula-zak u EU nije prethodno ~lanstvo u Natou. Po wemu, kod nas se ~e-sto ~uje da za na{ ulazak u Nato nema alternative i da je to na{nacionalni interes.

– Ta paradigma nacionalnog interesa se pojavquje kao glavnapropagandna tehnika Vlade i zagovornika na{eg ulaska u Nato,mada je potpuno nejasno ko to ima mandat da prosu|uje {ta je to na-cionalni interes – kaè Coli} Humqan i pita kakva je danas svrhagomilawa oru`ja i najsofisticiranijih vojnih sistema u zemqama

Alijanse u borbi protiv dina-mitom opasanih terorista sa-moubica, koji sve vi{e delujuupravo u tim dràva u meri u ko-joj je rat Natoa protiv terori-zma intenzivniji.

Po wegovim re~ima, Natozapravo danas i nema neprija-teqa, ali je on sebi dao za pra-vo da vojno interveni{e i vansvojih granica, gde god oseti dasu mu ugroèni interesi, i tobez saglasnosti SB UN. Uz to,

Alijansa ne osigurava zemqama u tranziciji po{tovawe demo-kratije i qudskih prava, ve} radi, pre svega, na sopstvenom u~vr-{}ivawu i pro{irivawu, odnosno {irewu ameri~kih politi~kihi ekonomskih interesa i uticaja u tim dràvama. PosredovawemNatoa, svetske korporacije i multinacionalne kompanije potomostvaruju svoju ekspanziju i veliki ekonomski uticaj na mawe raz-vijene zemqe. Pro{irewe Natoa vrlo je unosan biznis za wego-ve ~lanice, jer oko 80 posto svetske proizvodwe oru`ja drè naj-bogatije ~lanice Alijanse, pa zato usagla{avawe sa standardi-ma Alijanse ne zna~i ni{ta drugo nego kupovinu tog oru`ja i opre-me od wih.

– Iako 75 posto na{eg stanovni{tva ima negativan odnosprema Natou, pre svega zbog nelegalnog bombardovawa, ve}inana{ih qudi zapravo i ne zna {ta bi bila alternativa tome. A tosu, ma koliko nekome zvu~alo romanti~arko-utopisti~ki, pre svegaantimilitarizam, izgradwa trajnog mira, aktivna neutralnost, so-lidarnost, politika nenasiqa i za nekoliko godina postepeno uki-dawe vojske kao institucije – kaè Milan Coli} Humqan i dodajeda je mir proces, a ne stawe, te da bi ubudu}e, mo`da, re~ mir tre-balo da bude glagol, a ne imenica.

Marko Kova~evi} iz Atlantskog saveza Srbije kaè da je ovoveoma velika tema koja ne moè da se zavr{i za jedno popodne i da}e, svakako, i u budu}e o tome biti re~i. On kaè da se zalaè zana{ ulazak u evroatlantske integracije i Nato, jer stvari moramorealno da posmatramo.

– Realan put uspeha koji moè da donese prosperitet svimanama, bez obzira kog smo politi~kog opredeqewa, jeste put na{ihintegracija. Mi moramo da se upitamo i koja je danas na{a real-na pozicija i o ~emu moèmo da pregovaramo da bi nam bilo bo-qe sutra. Ovim se ne zalaèm za Nato kao jedino re{ewe, alimislim da svaka kritika mora da ima i svoj konstruktivni predlogkako daqe i {ta je to. Drugo, koji su nam ciqevi, kuda idemo? Akosmo se sloìli da ho}emo u EU, onda moramo preko Partnerstvaza mir i u Nato, i na Zapadu nema nikakvih nedoumica da se timputem mora i}i. Tre}e, to je strate{ka projekcija. Bez jasnog pla-na i strategije {ta ho}emo te{ko da }emo do}i do ciqa, a nama jeda to {to pre shvatimo, da vi{e ne gubimo vreme, i da kona~nopo~nemo na tome da radimo kako bi nam svima bilo boqe – sma-tra Marko Kova~evi}.

Du{an MARINOVI]Snimio Darimir BANDA

NATO NIJE AMERI^KI SERVIS

– Borave}i u Pentagonu imao sam prilike da ~ujem, u ne-formalnim razgovorima, od samih Amerikanaca da je Natosve drugo samo ne wihova organizacija, ~ak i {ale na svojra~un... I neki od wih misle da je Alijansa nepouzdan part-ner, neefikasna i nepotrebna organizacija, da bi i Americibilo boqe da ide sama… S druge strane, Nato danas nije vi-{e ono {to je bio u periodu hladnog rata, tako da od wegovogprestanka Alijansa poku{ava da na|e za sebe neku novu de-finiciju. Dakle, nije istina da je Nato danas samo ameri~kiservis, niti da su stvari u toj organizaciji crno-bele, kao{to ~esto izgledaju – napomiwe Dejan Anastasijevi}.

Milovan Drecun, Marko Kova~evi} i Milan Coli} Humqan

23

P

osim nare|ewa, prepoznata i u ~iwenici da }e dobijawem ECDL ser-tifikata biti me|unarodno potvr|eno wihovo znawe o ra~unarimai da }e im, izme|u ostalog, i to omogu}iti opstanak u slu`bi, pruì-ti {ansu brèg napredovawa u karijeri, a uz poznavawe i stranogjezika, i eventualni odlazak u inostranstvo. Naravno, pojedinci suodmah shvatili i da na taj na~in postaju deo me|unarodnog sistema ida je poznavawe rada na ra~unaru danas deo op{te kulture. Uz sveto, za oficire i zaposlene u MO i VS, obuka za ECDL je besplatna iodvija se u radno vreme.

Projekat ECDL po~eo je u MO i VS prvo testirawem najodgo-vornijih, na~elnika odeqewa – odseka u raznim sektorima i uprava-ma, zatim polaznika [kole nacionalne odbrane i pripadnika viso-ko{kolskih i nau~nih ustanova, Vojne akademije i Tehni~kog opitnogcentra. Naime, po{to je juna pro{le godine formiran test-centar,potom su verifikovani ispitiva~i i podeqen je materijal za pri-premu ispita, narednog meseca usledile su individualne pripremekandidata. Pro{log avgusta organizovana je stru~na obuka kandida-ta, a septembra 2006. obavqena su prva testirawa visokih vojnihrukovodilaca. Taj tromese~ni ciklus edukacije i testirawa za ECDLponovqen je od oktobra do decembra pro{le godine i, prema re~imaMilinkovi}a, od ukupno 245 kandidata ECDL testove pro{lo je wih203, ili oko 80 posto, {to je, svakako – veliki uspeh.

HO]E LI BITI OBUKE?

Januara ove godine u Upravi za telekomunikacije i infrastruk-turu (J-6) G[ VS i u MO shvataju da je tim projektom pokrenuta svoje-vrsna lan~ana reakcija. Ubrzo, vojni informati~ari formiraju jo{pet novih kabineta i test-centara, u MO, G[, VA, TOC-u i Upravi zaobavezu odbrane (VOJEVID). Jer, kako je planirano, do aprila ovegodine, na tim mestima trebalo bi da se testira od 450 do 500 pri-padnika sektora i uprava u VS i MO, a potom i sva ona lica kojasleduje ra~unar.

Prema re~ima Milinkovi}a, centri za testirawe }e se ve}ovih dana pro{iriti van Beograda, odnosno najpre u Ni{u. U majui junu testira}e se pitomci zavr{ne godine VA, a od septembra donovembra na red }e do}i oficiri i civilna lica visoke stru~nespreme iz pot~iwenih uprava MO i G[ po kriterijumu sledovawara~unara. Drugim re~ima, pred vojnim informati~arima je velikiposao, jer }e, do kraja novembra, kroz pomenute test-centre pro}ido 2.000 qudi, da bi se ve} po~etkom naredne godine ta brojka po-ve}ala na oko 5.000 kandidata iz MO i VS. U sve to, a po poseb-nom planu, obavi}e se ovakvo testirawe i na VMA, a kao trajnizadatak Milinkovi} isti~e i pruàwe usluga testirawa po ovomprojektu i zaposlenim u dràvnim i vladinim institucija u test-centrima MO.

Ho}e li se tako ambiciozan plan ra~unarskog edukovawa i ve-rifikacije tog znawa i ostvariti u tom kratkom roku?

– Sa pove}awem broja kandidata za ovo testirawe ra{}e ipotreba za wihovom obukom, koja ne bi smela da bude kra}a od 30dana. Me|utim, qudski i tehni~ki kapaciteti slu`be informatikeza sada mogu realizovati samo testirawe pomenutog broja kandi-data, ali ne i obuku za toliki broj qudi. Dakle, da bi se taj pro-blem re{io u toku je nabavka on line softvera za obuku na daqinuza ECDL standard, odnosno tzv. u~ewe na daqinu (Distance Learning)preko Interneta. Kandidat bi imao na raspolagawu po pet demo-testova za svaki od ~etiri modula, koje moè vode}om metodom, ato je postupak pravilnog re{ewa zadatka, da poloè po tri puta.Naime, ovaj metod se u zemqama sa ECDL tradicijom pokazao kaonajefikasniji i najjeftiniji na~in masovne edukacije. Uz sve to,predvideli smo da vreme za spremawe ispita kandidat sam plani-ra, u zavisnosti od svog predznawa, a dostupnost Interneta omogu-}ava kandidatu i spremawe ispita u slobodno vreme, na poslu ikod ku}i. Po na{em mi{qewu, obezbe|ewem obuke na taj na~in za-tvorili bismo ceo proces ECDL standardizacije pripadnika MO iVS, a to je edukacija–testirawe–verifikacija – kaè potpukovnik@ikica Milinkovi}.

Du{an MARINOVI]

NOVI ZADACI PRED ZAPOSLENIMA U MO I VS

Dobijawem sertifikata opoloènom ispitu za ECDL,odnosno svojevrsne Evropskedozvole za kori{}ewera~unara, do kraja ove godinemnogi od 5.000 zaposlenih usistemu odbrane, koji sada uposlu koriste kompjuter,najverovatnije ne}e morati dabrinu za sigurnost svog radnogmesta. Oni drugi, bez togsertifikata, mogu lako bitiprogla{eni za vi{ak i kadarneperspektivan za Vojsku iMinistarstvo odbrane.

TESTOM DO VERIFIKACIJERADNOG MESTA

Potpukovnik @ikica Milinkovi}

roces ra~unarskog opismewavawa i sveop{te “digitalizacije”u Evropi je ve} odavno odmakao, pa je i u wihovim vojskama navreme shva}eno da je uvo|ewe ra~unara u odbrambeni sistemne samo neophodnost ve} i pitawe odgovornosti i efikasnostisistema. Taj imperativ bio je, naravno, prepoznat i u Srbiji,

ali se tek sredinom pro{le godine, na dràvnom, a odmah zatim i navojnom nivou, po~elo sa uvo|ewem me|unarodnog standarda, tzv.ECDL-a (European Computer Driving Licence), {to u prevodu zna~i –Evropska dozvola za kori{}ewe ra~unara.

Prema re~ima koordinatora Ministarstva odbrane za ECDLpotpukovnika @ikice Milinkovi}a, na nedavno odrànoj Drugoj kon-ferenciji o tom svima neophodnom osnovnom standardu poznavawarada na ra~unaru, Vojska Srbije i MO su i tom projektu prepoznalijedan od tri merqiva, me|unarodno priznata i standardizovana pa-rametra, koja se odnose na rukovawe vrhunskom tehnologijom, pozna-vawe stranih jezika i fizi~ku spremnost, i neophodni preduslovi dabi pripadnici na{ih oruànih snaga uop{te mogli da odgovore iza-zovima me|unarodnih vojnih integracija.

EDUKACIJA, PA TESTIRAWE

– Danas je najlak{e, u svim armijama sveta, obu~iti ~oveka sapu{kom i poslati ga u neku od mirovnih misija, ali je pravi problemimati za to profilisan sistem, koji }e ga logisti~ki, tehni~ki i teh-nolo{ki podràti u tome – kaè Milinkovi} i dodaje da je poznava-we rada na savremenom ra~unaru neophodno svim pripadnicimaOS, pogotovu danas kada smo na pragu mnogih, ne samo vojno-poli-ti~kih integracija.

Da ne bismo ostali samo puki posmatra~i va`nih me|unarod-nih doga|awa, MO je u ECDL-u prepoznalo ne samo edukativni si-stem ve} i pravi na~in me|unarodnog priznawa i verifikacije togznawa o savremenim tehnologijama. Motivacija vojnog sistema za tonalazi se u komandovawu, ali i u ~iwenici da }e se na taj na~in naj-boqe iskoristiti i qudski i tehni~ki resursi, da }e se pozitivnomselekcijom – testirawem za ECDL, do}i do transformacije sistemabezbednosti, a wome, svakako, brè i do ̀ eqenih integracija. Isto-vremeno, kaè potpukovnik, kod pripadnika VS i MO motivacija je,

OBUKA

15. mart 2007.24

SARADWA

RIZIK BEZ IZUZETKA

P R E V E N C I J A H I V / A I D S - A U V O J S C I S R B I J E

Tokom 2006. godine Program prevencijeHIV/AIDS-a u Vojsci Srbije pomogle su SAD sa donacijom od 155.000 dolara. Na osnovuplanova stru~nog tima VMAza za{titu od te bolesti u vojnoj sredini, inostrani partner je u 2007. godini odobrio i izdvojio jo{ 171.000 dolara za kupovinuneophodne laboratorijskeopreme i dijagnosti~ke testove,te programe edukativnih treninga i materijala za kampawe. Projektom su definisani prioriteti prevencije i primena razli~itih modela kontrole HIV/AIDS-a u srpskojvojsci. Poput razvijenih armijasveta, Vojska }e u budu}nostiizraditi i strate{ki plan za{tite pripadnika na{eg sistema odbrane.

Bolest koja je osamdesetih godina pro{log veka zahvatilaplanetu, pretvorena u epidemiju nesagledivih razmera, satragi~nim posledicama i zavr{etkom – sida, ne jewava. Upr-kos mogu}nostima i dostignu}ima savremene nauke i medici-ne, odnosno daleko jasnijem sagledavawu aspekata i uzro~-

nika bolesti, ona se i daqe {iri. Blagovremena dijagnostika ikvalitetna terapija jo{ ne daju o~ekivane rezultate. Jedina mo-gu}a i prava za{tita od side jeste prevencija, mada i ona ~estoostaje nemo}na pred kugom moderne civilizacije. Smawiti ri-zik za {irewe HIV-a ili druga~ije re~eno izbe}i rizi~no pona-{awe, nesigurne seksualne odnose i intravensko kori{}ewedroga, model je po kome u budu}nosti moraju ìveti stanovniciglobalnog sela.

GLOBALNA STRATEGIJA

Vojni kontingent u svetu danas broji oko 25 miliona èna imu{karaca u aktivnoj slu`bi, {to je posledica razvoja savreme-nog dru{tva i brojnih bezbednosnih izazova sa kojima se suo~a-vaju sve zemqe planete. U tu cifru se ne ubrajaju pripadnici re-zervnog sastava, paravojne grupe i militantna gerila. Bilo kojezarazne bolesti, posebno one koje se prenose seksualnim putempoput side, nepovoqno deluju na vojnu populaciju. Epidemija HIV-a znatno smawuje sposobnost odbrambenog sistema neke dr-àve i vodi globalnoj nesigurnosti.

Prema re~ima doc. dr Vesne [uqagi}, na~elnika Odeqewaza prevenciju i kontrolu bolni~kih infekcija VMA, smatra se daje u periodu mira dva do pet puta vi{a stopa infekcija koje seprenose seksualnim kontaktom u vojnoj nego u civilnoj sredini.Ona je 50 puta izraènija u vreme ratnih doga|aja, {to se moètuma~iti kao posledica stresa.

Razli~ite studije i istraìvawa o seksualnim navikamastru~waka iz Velike Britanije, Francuske i SAD pokazale su dau odnosu na civile pripadnici vojske imaju znatno ve}i rizik zainfekciju HIV-om. Sli~ni su rezultati dobijeni i u ostalim delo-vima sveta gde su stope infekcije u vojnoj sredini izraènije uodnosu na civilnu tri do ~etiri puta. Takav trend je o~ito posle-dica vojni~kog na~ina ìvota, koji sa sobom nosi neizvesnost,usamqenost, visoki rizik, ali i ve}i broj seksualnih partnera.

– Rizik od dobijawa HIV/AIDS-a se pove}ava i zbog ~estihpromena seksualnih partnera, veza za jednu no}, nekori{}ewakondoma tokom seksualnog ~ina, te upra`wavawa komercijalnogseksa. Takvo pona{awe je karakteristi~no za pripadnike vojnepopulacije koji su raspore|eni na razli~ite borbene du`nosti,posebno u toku mirovnih misija u kojima se angaùju. Ilustrati-van primer je istraìvawe koje je sprovedeno me|u pripadnici-ma mirovnih snaga iz Holandije tokom boravka u Kamboxi. Seksu-alne odnose sa lokalnim stanovni{tvom imalo je 45 odsto wiho-vih vojnika. Da se zaista radi o globalnom problemu inficira-

Zbog pomenutih problema, brzine kojom se bolest {iri ibroja inficiranih osoba u svetu, Savet bezbednosti Ujediwenihnacija usvojio je, pre nekoliko godina, posle debate o uticaju epi-demije na internacionalnu bezbednost, posebno u regionima rat-nih sukoba, Rezoluciju 1308, u kojoj se nagla{ava da ne postavqa-wem prepreka pandemijsko {irewe HIV/AIDS-a predstavqa rizikza stabilnost i sigurnost. Osnovana je Kancelariju za AIDS, si-gurnost i humanitarni odgovor. Ta organizacija je imala zadatakda razvije globalnu strategiju borbe protiv side u vojnoj popula-ciji. Usledile su potom aktivnosti i na internacionalnom i nanacionalnom nivou.

INOSTRANA ISKUSTVA

Odeqewe za mirovne operacije UN i UNAIDS u proteklihpet godina organizovali su obuku za u~esnike mirovnih misija –o zna~aju i prevenciji side, o za{titi od bolesti i pravilnompona{awu na terenu. Za vojnike su {tampane bro{ure sa in-formacijama o HIV/AIDS-u, uz koje su se delili kondomi. U toku je

wa HIV-om ili {irewu epidemije usled rizi~nog pona{awa govo-ri i podatak da je do kraja maja 2005. godine u 18 mirovnih ilihumanitarnih operacija u svetu u~estvovalo oko 66.000 profe-sionalnih vojnika iz 105 oruànih snaga sveta. êsto su zemqe ukojima su organizovane misije siroma{ne, a mirovwaci imajuznatna nov~ana primawa, pa su ~ak i deca sklona da im samo zadolar ponude seksualne usluge – isti~e dr [uqagi}.

[TA SU HIV I AIDS?

HIV je skra}enica za virus humane imunodeficijenci-je. On izaziva bolest sidu – AIDS. Kada se osoba zarazivirusom, on dospeva u weno telo, gde ostaje u mirnom sta-wu. Posle duè godina virus se razmnoàva u odbrambe-nim }elijama organizma, uni{tava ih i ~ini organizam ne-sposobnim da se sam bori protiv ostalih infekcija.

Sida je sindrom ste~enog gubitka imuniteta, posled-wi, najteì i smrtonosni stadijum infekcije HIV-om. Kodve}ine zaraènih osoba simptomi bolesti javqaju se 10do 12 godina posle infekcije. One su potencijalni izvorzaraze, iako se zdravstveno dobro ose}aju.

Najve}i broj HIV infekcija nastaje tokom seksualnogodnosa bez za{tite – kondoma. Alkohol i brojne psihoak-tivne supstance doprinose rizi~nom pona{awu. Intraven-ski korisnici droge su, tako|e, potencijalno vrlo rizi~nagrupa za {irewe side. Sperma, vaginalna te~nost, krv imaj~ino mleko zaraènih osoba osnovni su izvori zaraze.

Ideja o prevenciji HIV/AIDS-a u vojni~koj sredini u SAD na-stala je s eksplozivnim razvojem te bolesti u Africi, de-vedesetih godina pro{log veka. Danas taj program obuhvata

mnoge zemqe u svetu, kako bi se pomoglo oruànim snagama da sespremnije suo~e sa tim problemom.

O detaqima tog programa razgovarali smo sa pukovnikomRonom Hilom, {efom Kancelarije za bilateralne odnose amba-sade SAD u Beogradu.

Koji je smisao programa prevencije HIV/AIDS-a u vojsci, uodnosu na bezbednosne izazove na globalnom i nacio-nalnom planu?

PUKOVNIK RON HIL, [EF KANCELARIJE ZA BILATERALNE ODNOSE AMBASADE

SAD U BEOGRADU

POGLED SA AMERI^KE

STRANE

Doc. dr Vesna [uqagi}, na~elnik Odeqewa za prevenciju i kontrolu bolni~kih infekcija VMA

SARADWA

15. mart 2007.26

i izrada normativne regulative o na~inu testirawa na HIV pri-padnika misija.

– Amerikanci su na nacionalnom nivou razvili specifi-~an model prevencije HIV/AIDS-a, pomo}u koga postiù znatnoniù stopu inficiranosti pripadnika oruànih snaga u odnosuna civilnu populaciju. Wihov program za{tite jedan je od naje-fikasnijih u svetu. Jo{ od pojave bolesti, kada su 1981. godineregistrovani prvi slu~ajevi oboqewa, Amerika je ve} 1985.godine uvela obavezno testirawe na HIV svih zaposlenih u voj-sci. Svako ko èli da u|e u wihov sastav mora najpre obavitidva testa na virus. Profesionalni pripadnici mogu postatisamo oni koji su HIV negativni. Nadaqe su du`ni da se svakedve godine ponovo testiraju dok su u vojnoj slu`bi. Takav model,me|utim, ne govori o diskriminaciji prema onima koji su HIVpozitivni, ve} o za{titi interesa wihovog sistema odbrane odmogu}ih ekonomskih gubitaka, jer se infekcija usled rizi~nogpona{awa moè preneti na bra~nog druga, decu ili uù zajed-

– Na globalnom bezbednosnom planu to zna~i da nastojimoda ne dozvolimo da HIV/AIDS uti~e na strategijsku upotrebu oru-ànih snaga. Na primer, ako èlite da se ukqu~ite u neku mirov-nu operaciju, tada je to problem, jer moè ugroziti misiju. Oru-àne snage se kre}u {irom sveta, pokretqivije su od ostalog de-la stanovni{tva, pa ukoliko se vojnik zarazi virusom, zbog temobilnosti moè da ga pro{iri na brojne qude i na razli~itapodru~ja. Zato svi pripadnici vojske treba da se upoznaju sa na-~inima kako da se za{tite od te bolesti.

Da li ste primetili strah od zaraze kod pripadnika vojske?– Nisam. Mislim da se ne boje. Uprkos tome, potrebno je da

{to vi{e saznaju o tome. Postoje brojni programi posve}eni pre-venciji, koji govore {ta je taj virus, kako moè da se dobije, ka-ko da se ~ovek od wega za{titi. [to vi{e znate o tom problemu,to boqe.

[ta vas je motivisalo da ovaj program podrìte u Srbiji?– Ovo je jedna od onih stvari koje bi mogle da ugroze u~e{}e

u mirovnim operacijama srpske vojske. Stoga èlimo da upotre-bimo sva sredstva kako se to ne bi dogodilo. Smatrao sam da jeprevencija najboqa za{tita.

Da li je Ministarstvo odbrane SAD doniralo projekteprevencije HIV/AIDS-a i u drugim armijama?– Ti programi se sprovode u brojnim zemqama, a obuhva}e-

no je vi{e miliona vojnika. Vi{e od 22 zemqe ukqu~ene su u pru-

àwe pomo}i, daju}i sredstva, vozila, medicinsku i drugu opremukoja moè biti upotrebqena u programu prevencije.

Imate li podatak koliko to ko{ta SAD?– Svake godine Kongres SAD odobri odre|enu sumu novca za

taj program. Suma je zasnovana na potraìvawima zemaqa u ko-jima se program sprovodi. Srbija je pro{le godine, na primer,traìla 155.000 dolara za program koji je èlela da sprovedeovde. Kongres naravno, prou~i sve te programe i poku{ava daobezbedi sredstva.

A za uloèni novac dobijate…?– Na taj na~in doprinosimo globalnoj borbi protiv terori-

zma. Ukoliko nemate vojsku koja je u stawu da funkcioni{e, onane moè da podrì tu globalnu borbu. Pored toga, ako u woj po-stoje qudi koji su zaraèni, vojska moè biti oslabqena. Qud-stvo ne moè da se angaùje u mirovnim operacijama.

VOJNA POPULACIJA

Svako moè da se inficira HIV-om bez obzira na pol,uzrast ili rasu. Za nastanak infekcije presudno je pona-{awe. Za{to su vojnici u pove}anom riziku?

Vojna profesija i zadaci ~esto podrazumevaju odsu-stvovawe iz porodice, pa samim tim i izraèniju potrebuda se savlada stres, usamqenost ili dosada. Profesio-nalni pripadnici vojske i vojnici su uglavnom mla|e oso-be, u dobi najve}e seksualne aktivnosti. Oni su izuzetnoprivla~ni za komercijalne prodava~e seksualnih usluga,posebno tokom u~e{}a u razli~itim mirovnim ili humani-tarnim misijama. Rat ili izbegli{tvo, tako|e, doprinoseporastu broja osoba koje seks koriste kao na~in preì-vqavawa.

Na osnovu izgleda neke osobe nemogu}e je zakqu~itida li ona boluje od side. Ne postoji lek za izle~ewe od tebolesti, niti vakcina koja {titi od we.

NOVAC

Pro{le godine uloèno je 155.000 dolara za pro-gram prevencije AIDS-a u Vojsci Srbije, dok je za 2007.traèno 171.000 dolara. Novac }e se potro{iti na kom-binaciju obuke i nabavku potrebnog materijala.

nicu. U program za-{tite ukqu~uju se ioni pripadnici kojisu tokom vojne kari-jere oboleli. Pro-fesionalne du`nostimogu obavqati samodok im to dozvoqavazdravstveno stawe – na-gla{ava dr Vesna [uqa-gi}.

Sida se odavno nevezuje za odre|ene rizi~-ne kategorije ili grupe,ve} prvenstveno za rizi~nopona{awe. Danas je seksu-alni put infekcije najdomi-nantniji. Vi{e od 90 odstoinficiranih osoba u svetuobolelo je upravo na takavna~in. Znatno je smawen brojinficiranih intravenskihnarkomana, {to je bilo karak-teristi~no za isto~noevropske zemqe.Ipak je u mnogim dràvama sveta broj obole-lih od side procentualno ve}i u vojnoj negou civilnoj populaciji. Pojedine zemqe, izpoliti~kih, ekonomskih ili bezbednosnihrazloga, ne èle da objave podatke o ras-prostrawenosti side u svojim oruànimsnagama.

Kako kaè dr [uqagi}, na osnovupodataka sa Interneta, u Rusiji je, naprimer, tokom mobilizacije u protekledve godine zbog HIV infekcije odbijenooko 5.000 regruta. Stopa infekcije je sa0,1 na 100.000 vojnika 1995. godine u2003. godini pove}ana skoro na 40. Na-àlost, javnosti jo{ nisu poznati poda-ci o broju obolelih u armijama Kine i

27

Indije, iako se radi o velikim vojnim silama. Svesno problemasa kojim se suo~ava, rusko ministarstvo odbrane zapo~elo jesaradwu sa Ministarstvom odbrane SAD u borbi protivbolesti u vojnoj sredini. U Moskvi su do sada organizovali idva treninga za spre~avawe {irewa HIV/AIDS- a u vojnoj popu-laciji

PROGRAM PREVENCIJE

Na predlog ameri~kog ministarstva odbrane, u septembru2004. godine, na jednom od pomenutih skupova u Moskvi, u~e-stvovali su i lekari iz VMA – epidemiolog i infektolog. Tamosu napravqeni prvi koraci u saradwa sa SAD, ali i ostalimu~esnicima treninga, u oblasti za{tite od side u vojnoj sredi-ni, jer do tada nismo imali organizovane modele prevencije.Materijalnu i stru~nu pomo} Vojsci Srbije, u kojoj je problemside bio godinama zanemarivan i tabuiziran, ponudili su li-deri u za{titi od te bolesti – Sektor za prevenciju HIV/AIDS-aMinistarstva odbrane SAD. Srbija je, na taj na~in, kao jednaod zemaqa iz regiona, uz Rusiju, Estoniju, Gruziju, Ukrajinu i Al-baniju, pristupila Me|unarodnom programu prevencije HIV-a uvojnoj sredini. Finansijska sredstva iz Programa SAD trenut-

Pro{le godine donirano je 155.000 dolara, dok je zaovu traèno 171.000 za program prevencije HIV/AIDS uVojsci Srbije. Koji put treba da se pro|e da bi se do{lodo donacije?– Osoba za kontakt daje predlog koji odlazi u ameri~ko mi-

nistarstvo odbrane. Moja je uloga da pomognem da se predloziuobli~e i po{aqu, a kada se odobre, odobravaju se i odre|enasredstva za datu godinu. U toj fazi, pomaèmo osobi za kontakt uSrbiji u implemenatciji programa, u nabavqawu opreme, orga-nizovawu obuke van zemqe ili u samoj Srbiji ako je potrebno. Uzto, ja sam u vezi sa kancelarijom za ugovore u Napuqu. Kada senaprave ugovori, {aqu se finansijska sredstva neophodna zanabavqawe opreme. Novac }e se potro{iti na kombinaciju obu-ke i nabavku potrebnog materijala, kako bi se program preven-cije ostvario.

Da li u regionu postoje sli~ni programi?– Postoje u Gruziji, Albaniji, Rusiji, Ukrajini, Estoniji. Oni

se ostvaruju na sli~an na~in kao i program u Srbiji.

Koliko je pripadnika oruànih snaga SAD obolelih odside? – Nemam ta~ne podatke o broju obolelih vojnika SAD, ali

istina je da postoji osobqe koje je zaraèno. Zaraènima po-ku{avamo da obezbedimo medicinski tretman i pomo}, kojaukqu~uje i savetovawe kako da se s time nose. Oboleti od sidezna~i ne samo biti telesno bolestan, ve} i imati veliki men-

talni problem, imaju}u u vidu teìnu bolesti i wene posledicena li~nom i socijalnom planu. Vojska ulaè velike napore date qude odrì u funkciji u nekoj vrsti posla u vojsci, ako je tomogu}e. Uz to, svake dve godine testiramo svoje qude kako biznali ta~no stawe.

Kako se ova bolest odraàva na vojnu populaciju i uop-{te sistem bezbednosti?– Postoje ~etiri glavna na~ina na koji HIV/AIDS-a poga|a

vojnu populaciju. Kao prvo, smawuje vojnu spremnost za misiju.Drugo, organi~ava mogu}nost upotrebe: ako je vojnik zaraèn vi-rusom side, ne moè se upotrebiti van granica zemqe. Tre}e, bo-lest uti~e i na porodicu zaraène osobe. Vojnik ima ènu, decu,roditeqe. Oni ne mogu ostati nedodirnuti problemom. êtvrto,vaàn je i uticaj na zajednicu u kojoj ìvi vojnik.

Sneàna \OKI]Snimio D. BANDA

U PRAVI ÂS

Ovaj program se odvija u pravo vreme, kaè pukovnikRon Hil, {ef Kancelarije za bilateralne odnose Ambasa-de SAD u Beogradu. Sida jo{ uvek nije aktuelni problem uVojsci Srbiji. Program treba da pomogne da tako i ostane.Stoga je, po wegovim re~ima, ovaj program prava stvar nesamo za srpsku vojsku, ve} i za celu zemqu.

SLIKA BOLESTI U SRBIJI

Prema zvani~nim podacima Instituta za za{tituzdravqa Srbije, u periodu od 1984. do kraja 2005. godineregistrovano je 2.017 osoba sa HIV infekcijom. Broj evi-dentiranih je, me|utim, nekoliko puta mawi od stvarno in-ficiranih. Tokom 2005. godine zaraèno je jo{ 102 osobe.Najve}i broj obolelih je uzrasta od 20 do 29 godina.

Podaci iz novembra pro{le godine pokazuju da je uSrbiji zvani~no obolelo 2.088 osoba. Oko 80 odsto ih jeiz Beograda. Seksualni put prenosa infekcije je i daqe naj-izraèniji – 63 odsto, od ~ega je 24 odsto hetero, a 39 od-sto bi i homoseksualaca. Oko 11 odsto zaraènih su in-travenski korisnici droge.

Trenutno ne postoje zvani~ni podaci o broju pripadni-ka Vojske Srbije inficiranih HIV-om ili obolelih od side.

no angaùje u vojskama 71 dràve. U projekat je ukqu~eno6.815.200 vojnika {irom sveta. Vojsci Srbije dodeqen je i na-cionalni koordinator, koji prati sve aktivnosti doma}eg stru~-nog tima za prevenciju HIV-a.

– Najpre smo u januaru 2005. godine u Ministarstvu od-brane SAD konkurisali sa projektom Prevencija i kontrolaHIV/AIDS-a u Vojsci SCG za fiskalnu 2006. godinu. Tek kada jeprojekat prihva}en i odobren, SAD su nam dodelile sredstvaza realizaciju planiranih sadràja iz programa za{tite, u vi-sini od 155.000 dolara. Sve aktivnosti i finansijske tran-sakcije nadaqe su se odvijale u saradwi sa ameri~kom ambasa-dom u Beogradu, odnosno wenom kancelarijom za bilateralneodnose i vojnom bazom Natoa u Napuqu, gde je novac deponovan– obja{wava dr Vesna [uqagi}, koordinator Projekta preven-cije.

Zatim su stru~no usavr{avawe iz oblasti prevencije – Mi-litary International HIV Training Program – zavr{ila tri lekaraVMA u San Dijegu. Trening je trajao mesec dana. Deo novca utro-{en je i za kupovinu ra~unarske i laboratorijske opreme, te2.500 testova za dijagnostiku HIV-a.

– U Vojsci smo potom organizovali edukaciju trupnih leka-ra i psihologa, jer se ~itav program zasniva na edukaciji edu-katora. Krajem septembra 2006. godine u jedinicama srpske voj-ske sproveli smo kampawu Smawi rizik, prevencija je primar-na. Tom prilikom vojnici su informisani o modelima za{titeod bolesti i na~inu wenog preno{ewa. Tako|e su dobili i pro-pagandni materijal – flajere o HIV-u i kondome sa uputstvimaza upotrebu. Lekari sa VMA napisali su i priru~nik o preven-ciji HIV/AIDS-a , koji stare{ine koriste tokom nastave sa voj-nicima, ali i za daqe obrazovawe edukatora. Profesional-nom sastavu Vojske Srbije o bolesti su govorili trupni lekarii psiholozi – navodi dr [uqagi}.

Vojnici i stare{ine Vojske Srbije, koji posumwaju da su uproteklom periodu imali bilo kakve rizi~ne seksualne kontak-te, mogu se na virus HIV-a dobrovoqno testirati na VMA. U sa-

radwi sa mikrobiolozima i transfuziolozima obavqaju se isva stru~na savetovawa o bolesti. Za pripadnike na{e vojskekoji odlaze u mirovne misije organizuju se predavawa o sidi.Stru~ne lekarske ekipe VMA testirawa izvode i na terenimaprilikom dobrovoqnog davawa krvi.

– U Srbiji je broj inficiranih HIV-om pribli`nojednak u vojnoj i civilnoj populaciji. Ideja da se na slu-~ajnom uzorku testiraju stare{ine i vojnici na sluèwuvojnog roka obezbedi}e nam po~etne podatke o broju obo-lelih u sistemu odbrane. Ulazak na{e zemqe u Partner-stvo za mir podrazumeva da usvojimo, ali i sa ostalim~lanicama te bezbednosne integracije uskladimo zakon-sku regulativu o prevenciji HIV-a. Ona trenutno u Vojscine postoji. Jo{ se suo~avamo i sa problemom neradog te-stirawa na{ih pripadnika. Tome doprinose brojne ad-ministrativne te{ko}e i nedovoqna za{tita wihoveprivatnosti. Program za{tite od HIV/AIDS-a ne obuhva-ta le~ewe obolelih, ve} samo prevenciju i dijagnostiku.On je u svakom slu~aju zna~ajan za na{e porodi~no okru-èwe, nacionalnu bezbednost, ali i obimnije u~e{}eVojske u mirovnim misijama UN u budu}nosti. Ipak, edu-kacija svakog pojedinca i razvijawe svesti o bolesti ko-ja se doga|a nama, a ne nekome drugom, usmerena je naj-pre na pri~u o prepoznavawu rizika i za{titi od rizi~-nog pona{awa. [irewe bolesti se ne spre~ava izola-cijom inficiranih, ve} pravilnim suìvotom sa wima –napomiwe doc. dr Vesna [uqagi}.

Stru~ni tim za za{titu od HIV/AIDS-a u srpskoj voj-sci namerava da od finansijskih sredstava, koja su pre-ma Programu prevencije odobrena u visini od 171.000dolara za fiskalnu 2007. godinu, uz neophodne testovena HIV i laboratorijski materijal, tro{kove koje izdvo-ji za kampawe i edukaciju personala, kupi i dodatnuopremu za rad u oblasti eksperimentalne medicine.

Vladimir POÛ^Snimio Darimir BANDA

15. mart 2007.28

SARADWA

SUROVA STATISTIKA

U decembru 2005. godine Ujediwene nacije objavilesu da u svetu od side boluje 40,3 miliona osoba. Od togbroja je 2,3 miliona dece mla|e od 15 godina. Tokom 2005.godine HIV-om je zaraèno oko pet miliona qudi. Uprkosnapretku koji je postignut u le~ewu obolelih, umro je 3,1milion inficiranih. Posledwih nekoliko godina beleìse porast broja zaraènih osoba u svim regionima sveta.Protekle godine dnevno se inficiralo vi{e od 11.000qudi, od ~ega je oko 40 odsto starosti od 15 do 24 godine.Svakih 15 sekundi od side umre jedna osoba u svetu, dok sesvakih pet sekundi HIV-om zarazi jedna osoba. Od pojavebolesti, osamdesetih godina pro{log veka, do danas umr-lo je oko 25 miliona qudi {irom planete.

Vi{e od 95 odsto infekcija nastaje u nerazvijenimzemqama sveta ili zemqama u razvoju. Podsaharska Afri-ka se i daqe smatra naugroènijim regionom, u kome je dvetre}ine osoba od ukupnog broja zaraènih HIV-om. Porastbroja inficirani virusom je posebno izraèn u zemqamaisto~ne Evrope, Centralne i Isto~ne Azije. U tom delu sve-ta broj inficiranih porastao je skoro za petinu.

U Rusiji su 1987. godine homoseksualci bili domi-nantna grupa zaraènih. Prema procenama Ujediwenih na-cija, 2005. godine u toj zemqi bilo je 800.000 obolelihod side, dok direktor ruskog Anti AIDS centra Vadim Pro-krovski tvrdi da je broj inficiranih oko 1,5 miliona.O~ekuje se da u Rusiji tokom 2007. godine bude pet milio-na zaraènih osoba, a da od side 2015. godine umre odpet do deset miliona inficiranih.

U skladu sa organizacijskim promena-ma u Vojsci Srbije, 28. februara i for-malno je prestala da postoji 20. motorizo-vana brigada iz sastava Operativnih sna-ga Vojske Srbije, popularna Vaqevska bri-gada. Umesto we, u vaqevskoj kasarni “Voj-voda @ivojin Mi{i}” funkcionisa}e ê-tvrti nastavni centar za obuku vojnika pe-{adije, pot~iwen novoformiranoj Koman-di za obuku i doktrinu.

U êtvrtom nastavnom centru za obukuvojni rok prete`no }e sluìti regruti sateritorije Zapadne Srbije, a u mawem bro-ju i iz ostalih mesta Srbije. Dosada{wikomandant Vaqevske brigade pukovnik Mi-lan Nedeqkovi} postavqen je za komandan-ta novoformiranog nastavnog centra.

Vaqevska motorizovana brigada for-mirana je 1992. godine u procesu tran-sformacije tada{we 2. mehanizovane bri-gade iz sastava Mehanizovanog korpusa Voj-ske Jugoslavije. Do po~etka 2001. bila je usastavu Drinske divizije Prve armije, na-kon wenog ga{ewa ulazi u sastav Beograd-skog korpusa, a kasnije u Operativne snageVojske Srbije.

Novoformiranom nastavnom centru iwegovim pripadnicima ostaje obaveza da~uvaju borbene tradicije Petog pe{adijskogpuka “Kraqa Milana”, kao {to je to ~inilaVaqevska brigada.

D. STANOJEVI]Snimio M. [IQKOVI]

29

USKORO PREKVALIFIKACIJAPODOFICIRAU prostorijama Centra za prekvali-

fikaciju u Beogradu 9. marta odràn je mo-tivacioni kurs namewen delu profesio-nalnih pripadnika Vojske Srbije koji bisvoje podoficirske du`nosti uskoro zame-nili poslovima u civilstvu.

Ugovorom izme|u Ministarstva od-brane i organizacije “Nordijska inicija-tiva”, ~ije se potpisivawe o~ekuje krajemmarta, ste}i }e se uslovi za po~etak pre-kvalifikacije vi{ka podoficirskog kadrau okviru programa Prisma.

Uprava za kadrove Ministarstva od-brane u saradwi sa Privrednom komoromBeograda organizovala je prezentacijusredwe ma{inske {kole “Radoje Daki}” itehni~ke {kole “Novi Beograd”. Dve beo-gradske sredwo{kolske ustanove predsta-vile su program obuke za tehni~ka zanima-wa koja bi podoficirima Vojske Srbije mo-gla biti zanimqiva. Nastava }e, prema re-~ima predava~a, u najve}oj meri biti prak-ti~na, kako bi budu}e zanatlije {to efika-snije savladale potrebne ve{tine.

Kursu su prisustvovali pukovnik Mi-lan Mi}anovi}, na~elnik Direkcije za pre-kvalifikaciju Uprave za kadrove, i \anlu-ka Roso, zamenik {efa misije IOM – pove-rila~kog fonda Natoa, namewenog za po-mo} vi{ku vojnog kadra. Ta organizacija nu-di program nov~ane pomo}i i beskamatnogkredita zainteresovanim podoficirimakoji, nakon prekvalifikacije, ispune uslo-ve odre|ene konkursom.

A. P.

ZAPOSLEWE POLAZNIKA PRISME U okviru realizacije programa Pri-

sma, nedavno je u fabrici delova od alu-minijuma za potrebe automobilske indu-strije “Le Belier” u Kikindi, izme|u pred-stavnika IOM (Me|unarodne organizacijeza migracije, koja je izvr{ni menaxer zarealizaciju finansijske podr{ke poveri-la~kog fonda Nato/PzM) i fabrike, pot-pisan ugovor o zaposlewu korisnika uslu-ga Regionalnog centra za prekvalifikacijuu Novom Sadu.

Potpisivawu ugovora prisustvovalisu i Nenad Perkovi} u ime IOM Novi Sad,Zoran Jovi}, rukovodilac qudskih resursau “Le Belier”, Sandra Moro, {ef projektaPoverali~kog fonda Natoa, i pukovnik@ivota Nikoli}, na~elnik Drugog regio-nalnog centra za prekvalifikaciju Direk-cije za prekvalifikaciju Ministarstva od-brane.

B. M. P.

UKRATKOU VAQEVSKOJ KASARNI “VOJVODA @IVOJIN MI[I]”

UMESTO BRIGADE NASTAVNI CENTAR

Pukovnik Milan Nedeqkovi}, komandantêtvrtog nastavnog centra za obuku vojnika

U hotelu ”Breza” u Vrwa~koj Bawiodràna je sve~anost povodom tri decenijeod kada je hotel pu{ten u rad, marta 1973.godine. O rezultatima rada hotela “Bre-za” dovoqno govori podatak da je do danasu wemu boravilo 565.837 gostiju, koji suostvarili 2.446.342 no}ewa i da je hotelu proteklih trideset godina dobio brojnenagrade i priznawa.

”Vreme iza nas” - naglasio je pukov-nik Vladimir Jevti}, direktor Vojne usta-nove ”Vrwa~ka Bawa” - ”ispuweno je veli-kim pregal{tvom, sticawem ugleda prepo-

Na novosadskom sajmu od 8. do 13.marta odràne su tri sajamske manife-stacije – 6. sajam medija, 13. me|unarod-ni salon kwiga i 12. izlo`ba umetnosti“Art ekspo”. Ve} tradicionalne sajamskemanifestacije otvorile su pisac Qiqa-na Habjanovi}-\urovi} i Dina Vrane{e-vi}-Kurbatvinski, direktor Radio-tele-vizije Vojvodine.

Uz veliki broj stranih i doma}ih iz-laga~a, u okviru Salona kwiga, svoja iz-dawa predstavili su i vojni izdava~i,Novinski centar “Odbrana” i Vojnoizda-va~ki zavod.

B. M. P.

TRIDESET GODINA HOTELA “BREZA” U VRWA^KOJ BAWI

”ODBRANA” NA NOVOSADSKOM SALONU KWIGA

znatqivog objekta sa tri zvezdice, savre-menim razvojem i znawem zasnovanim nanovoj informacionoj revoluciji i ukqu~i-vawem u velike tehnolo{ke promene”.

Sve~anosti su prisustvovali zastup-nik direktora Direkcije za turizam i pro-izvodwu potpukovnik mr Safet Muratovi},~lanovi borda direktora vojnih ustanova,zamenik predsednika SO Vrwa~ka Bawa drRa{a Erdogli}, i brojni predstavnici jav-nog i politi~kog ìvota.

Z. M.

15. mart 2007.

DOGA\AJI

Prokupqu, Grguru, Kur{umliji i Raz-bojni, narod i Udruèwe ratnih do-brovoqaca 1912–1918. brojnim ma-

nifestacijama obeleìli su devedesetogo-di{wicu Topli~ko-jablani~kog ustanka,koji je podignut krajem februara 1917.godine. Sve~anost je organizovalo Udru-èwe ratnih dobrovoqaca 1912–1918,wihovih potomaka i po{tovalaca iz Beo-grada, pod pokroviteqstvom Ministarstvaza rad, zapo{qavawe i socijalnu politi-ku, sektor za bora~ku za{titu. U odavawupo~asti topli~kim junacima u~estvovali sui Dru{tvo za negovawe tradicija oslobo-dili~kih ratova do 1918. i Savez udruè-wa boraca oslobodila~kih ratova i poto-mako do 1920. godine.

DEVET DECENIJA OD TOPLI^KOG USTANKA

SKUPO PLA]ENA SLOBODA

30

Otkrivawe Spomen-plo~e u Razbojni kraj Brusa

TRANSPLANTACIJABUBREGA U KLINI^KOMCENTRU NI[Hirur{ka ekipa Vojnomedicinske aka-

demije obavila je u Klini~kom centru u Ni-{u transplantaciju bubrega. Operacija jeizvedena u okviru usvojenog dugoro~nogprograma stru~ne saradwe.

”Ciq je” – kaè pukovnik prof. dr Si-dor Mi{ovi}, na~elnik Klinike za vasku-larnu hirurgiju – “da omogu}imo ni{komKlini~kom centru da postane ~etvrti cen-tar u zemqi za transplantaciju solidnihorgana”.

GUSLE UZ DAN VOJNOG [KOLSTVANarodni guslar Vladimir Beqka{ iz

Beograda poklonio je gusle na~elniku Vojneakademije general-majoru Vidosavu Kova-~evi}u, povodom Dana vojnog {kolstva iuspe{nog zavr{etka {kolovawa svog sinaSlobodana Beqka{a, koji je posle Vojnegimnazije zavr{io i Vojnu akademiju, Od-sek mornarice i postao oficir Vojske Sr-bije 2006. godine.

General Kova~evi} je zahvalio na po-klonu i poèleo gospodinu Beqka{u da jo{dugo ~uva tradiciju guslarskog pevawa usrpskom narodu.

JUBILEJ U ZNAKU USPOMENAVredan jubilej, pedeset godina uspe-

{nog rada, nedavno je obeleìo Organ zanarodnu odbranu Titel. Bila je to prilikaza okupqawe oko 30 radnika koji su, mawiili ve}i deo svog radnog veka, proveli naposlovima odbrane i civilne za{tite u tojop{tini.

Iz sa~uvane arhive vidi se po~etakrada 1957. godine i docnije organizacio-ne i druge promene na poslovima koji su bi-li deo onda{we koncepcije Op{tenarodneodbrane i dru{tvene samoza{tite. Najra-zvijeniji rad bio je po~etkom osamdesetihgodina pro{log veka, kada su u Organu zanarodnu odbranu bila 23 zaposlena. Da-nas je to Referat za odbranu Titel i imasamo jednog zaposlenog.

UKRATKO

Manifestacija je zapo~ela u Prokupquu centralnom parku, gde su, uz vojne po~asti,delegacije poloìle vence na spomenik to-li~kim junacima, a nastavqena je u Grguru,selu pored Blaca. Pred spomenik vojvodiKosti Vojinovi}u Kosovcu poloèni su vencii odata je po{ta, priznatom vo|i ustanka,koji je nedaleko od tog mesta, u napu{tenojvodenici, posle propasti ustanka, 23. de-cembra 1917. oduzeo sebi ìvot i tako is-punio zavet dat sebi i neprijatequ da se ̀ ivne}e predati.

U selu Razbojna u op{tini Brus, uzprisustvo mno{tva naroda, pu{tena je uupotrebu ~esma, a na woj je postavqenaSpomen-plo~a posve}ena svim junacimatoga kraja koji su pali u ratovima za oslo-bo|ewe od 1912. do danas, rad akadem-skog vajara Qubi{e Man~i}a iz Beogra-da. Spomen-~esmu su otkrili predsednikop{tine Brus Milutin Jeli~i} i odbor-nik Radisav Predolac. Spomenik i ìvuizvorsku vodu osve{tali su jeromonah Va-silije Veqkovi} i |akon Aleksandar Mi-li~i}.

U {koli “Branko Radi~evi}“, gde suu~enici do~ekali goste sa tradicionalnimpoga~om i soqu, organizovana je tribina oTopli~kom ustanku, na kojoj su govorili Mi-lorad Mani}, predsednik Udruèwa rat-nih dobrovoqaca, profesori Milen Kne-èvi} i Aran|el Jeli~i} i pukovnik u pen-ziji Milisav \or|evi}.

U~enici osnovnih {kola iz bru{ke op-{tine tom prilikom obavestili su se o bor-bama svojih predaka za slobodu wihovogkraja i na kraju izveli su bogat kulturno-umetni~ki program.

Novica PE[I]

KWIGA O USTANKUU Kur{umliji, u prepunoj sali

Skup{tine op{tine, odràna jepromocija monografije “Ustanak uToplici i Jablanici 1917“, autoraNovice Pe{i}a, Dobrosava Turo-vi}a i Predraga Pavlovi}a, u iz-dawu Udruèwa ratnih dobrovoqa-ca 1912–1918. iz Beograda. Pro-moter tog u slici i re~i najkomplet-nijeg dela o zbivawima u jugoisto~-noj Srbiji tokom Prvog svetskog ra-ta bio je istori~ar prof. dr @ivanStojkovi}. Promociji su prisustvo-vali i u~enici iz Kur{umlije i be-ogradskih gimnazija, koji su, pod po-kroviteqstvom Ministarstva zarad i zapo{qavawe, prisustvovalisvim manifestacijama posve}enimTopli~kom ustanku.

U

S p e c i j a l n i p r i l o g

HELIKOPTERINA UDARU

AM E RI^KA NUKL EARNAPODMORN ICA KLASEVIRGIN IA

ISKUSTVA SA IRA^KOG RATI[TA

31

BE[UMNIMORSKILOVAC

ARSENAL

AUTOMATSKA PU[KA M 21KALIBRA 5,56 mm

HVAQENA IOSPORAVANA

3

15. mart 2007.

AUTOMATSKA PU[KAM 21 KALIBRA 5,56 mm

HVAQENA I OSPORAVANA 32

INTELIGENTNA ARTIQERIJSKAMUNICIJA

TRASIRAN PUT DAQEGRAZVOJA 38

OPREMA ZA NO]NA DEJSTVA

RAT U INFRACRVENOMSPEKTRU 42

ISKUSTVA SA IRA^KOG RATI[TA

HELIKOPTERI NA UDARU 46

AMERI^KA NUKLEARNAPODMORNICA KLASE VIRGINIA

BE[UMNI MORSKI LOVAC 50

Urednik prilogaMira [VEDI]

SADR@AJ

A U T O M A T S K A P U [ K A M 2 1 K A L I B R A

Pre nekoliko godinakragujeva~ka Zastava jena zahtev Vojske izradilanovu automatsku pu{ku ukalibru 5,56 mm. O wojsu se lomila kopqa i najavnoj i politi~koj scenivi{e su pri~ali oni kojisu je videli na slikamanovina ili magazina odstru~waka i qudi iz vojneprofesije. A {ta tu pu{ku~ini posebnom?

sredstava i ure|aja (optoelektronskidnevno-no}ni ni{ani, laserskih obeleì-va~a ciqeva, takti~ke lampe, predwi juri-{ni rukohvat itd.) i mogu}nost da vojniknosi {to ve}u koli~inu municije. Ni mi ni-smo izuzetak.

ORU@JA SMAWENOG KALIBRAVe}ina dràva je za oru`je svog pe-

{adinca za 21. vek odabrala kalibar ko-ji je standardan u Natou – 5,56 mm SS109. Englezi imaju program integrisanetehnologije vojnika budu}nosti (FIST – Fu-ture Integrated Soldier Tehnology), Francuzikomplet SC (Sustem Combattant) pod kojimje i AIF (Arme Individuale Future) koji podra-zumeva uvo|ewe nove modernizovane au-tomatske (juri{ne) pu{ke FAMAS 2 u kali-bru 5,56 mm. Nema~ki sistem SIZ (SistemInfanterist der Zukuft) predvideo je u po~etkunovu radikalnu pu{ku G 11 u kalibru 4,75mm, ali su od we odustali i prihvatilinovu pu{ku G 36 u kalibru 5,56 mm SS109. Razvijaju}i program vojnika za 21.vek, Rusi su predvideli ~ak nekoliko pu-{aka, ali u proverenom kalibru 5,45 mm.

Kod nas se po~etna ideja o oru`ju sasmawenim kalibrom javila davne 1979. ka-da je na Glavnom vojnotehni~kom savetu od-lu~eno da po~nu istraìvawa i razvoj stre-qa~kog oru`ja malog kalibra a velike po-~etne brzine. Tada su u svetu postojala dva

HVAQENA I OSP

Vode}e zemqe sveta uveliko razvijajui usavr{avaju borbene komplete pe-{adinca 21. veka kako bi zadovoqi-le najva`niji element na savremenomrati{tu – preìvqavawe. Da bi to

postigle ulaù u svog vojnika velike sumepreko nekoliko podsistema: oru`je, pro-gramska podr{ka, optoelektronika, za-{titna oprema, li~na oprema i drugo. Ka-da je re~ o podsistemu oru`ja, zahteva seve}a vatrena mo}, preciznost, jednostav-nost rukovawa, mawi gabariti i teìna,kori{}ewe {to ve}eg broja pomo}nih

33

A 5 , 5 6 m m

takva metka – 5,56 mm SS 109 kojise koristio na Zapadu i isto~ni5,45 mm M 74. Godine 1985. odu-staje se od kalibra 5,45 mm zbognemogu}nosti razvoja tog metka iteì{te se baca na 5,56 mm SS

109. Zastava izra|uje tri prototipske par-tije oru`ja u tom kalibru – automat, auto-matsku pu{ku i pu{komitraqez.

U periodu od aprila do jula 1991.godine trupno je ispitivana druga proto-tipska partija pu{ke u Sredwoj vojnoj{koli KoV Sarajevo. Tom prilikom kon-statovan je ve}i broj nedostataka. Potomje Zastava namenska izvr{ila korekcijei izradila tre}u prototipski partiju. Bi-li su to modeli M 85 automat, M 90 AP iM 90A PM. Ipak, na zavr{nim opitova-wima 1993, kada je ispitivana funkcijapouzdanosti, prime}eno je da automatskapu{ka pravi vi{e od dva odsto zastoja, ada pu{komitraqez posle ispaqenih3.800 metaka na 300 metara dobija ne-prihvatqivo veliko rasturawe pogodaka.Zato je projekat prekinut, ali uz konsta-taciju da su dosada{wi rezultati dobraosnova za daqi razvoj i da ih treba do-raditi. ”Prvi partizan” je te problemepremostio 1996. kada je uspe{no zavr{e-no ispitivawe nulte serije municije zaizvoz u kalibru 5,56 mm SS 109.

U drugoj polovini 1999. godine i na-{a zemqa kre}e u razvojni projekat Mo-dela opremawa vojnika pe{adinca 21.veka.

GODINE RAZVOJA I TESTIRAWAPrilikom koncipirawa idejnog re-

{ewa nove automatske pu{ke (AP), zakqu-~eno je da postoje}i automat M-85 pred-stavqa dobru osnovu za razvoj, ali gatreba modifikovati i poboq{ati. Upra-va pe{adije postavila je polazne takti~-ko-tehni~ke zahteve za tu novu pu{ku. A tosu: kalibar 5,56 mm, doma}a municija ko-ja odgovara standardima Natoa, masa pu-{ke sa praznim okvirom ne sme pre}i 3,5kg, mogu}nost montirawa potcevnog baca-~a granata (PBG) kalibra 40 mm, teìnasa PBG ne sme biti ve}a od pet kilogra-ma, cev tvrdo hromirana (klasi~ne i po-ligonalne cevi), korak uvijawa `lebova

ORAVANA

NAMENAPu{ka M 21 predvi|ena je za uni-

{tavawe neza{ti}enih i balisti~kimprslukom za{ti}enih ciqeva na daqi-nama do 500 metara. Kori{}ewem pot-cevnog baca~a granate obezbe|uje seefikasna vatrena podr{ka na pojedi-na~ne i grupne ciqeve na daqinama do400 m, a na lako oklopqena borbena ineborbena vozila na daqinama do 350metara. Koriste}i dimne granate uspe-{no pravi dimnu zavesu na daqinamado 400 metara.

test gaèwa te{kim teretnim vozilima.Proizvo|a~ je bez ikakvih ustru~avawadozvolio i test hla|ewa cevi koji mnogisvetski poznatiji proizvo|a~i izbegavaju,a na{a pu{ka ga je poloìla.

Ispitiva~i u TOC-u, pored zamerke nateìnu, nisu mogli da se odlu~e ni za vrstucevi – klasi~nu ili poligonalnu. Poligo-nalna se pokazala kao preciznija, ali jekod ove vrste prilikom eksploatacije izra-èniji pad preciznosti, te je zbog toga re-{eno da se odluka o izboru cevi donese tekkada se izradi nulta serija pu{ke. I poredtoga, TOC je predloìo da se M 21 usvoji unaoruàwe, {to je i ura|eno. Predvi|enoje da se ubudu}e pe{adijske jedinice opre-me pu{kom sa doma}im opti~kim ni{animai laserskim obeleìva~ima ciqeva, a spe-cijalne jedinice }e dobiti sloènije i sku-pqe ni{anske sprave koje }e se nabavqatiod Izraelaca – firme ITL.

OPTOELEKTRONSKI URE\AJIPu{ka raspolaè sa mehani~kim ni-

{anom, iako je predvi|eno da osnovni ni-{an bude optoelektronski dnevno-no}nini{an. Mehani~ki ni{an ima konstrukcij-ske novine. Na primer, kod zadweg ni{a-na izbegnuta je prevelika preklapa~a nakojoj se zauzimala daqina od 0 pa sve do10. Novost je i to da sada ima samo dvatela koja se preklapaju po potrebi jer suobeleèna sa brojevima 3 i 5. Za kori-{}ewe no}u i u uslovima ograni~ene vi-dqivosti mehani~ki ni{ani opremqeni sutricijumskim cev~icama. Dve se nalaze utelu sa leve i desne strane zareza i jednase nalazi u samoj mu{ici. Me|utim, poka-zalo se kao problem kori{}ewe mehani~-kog ni{ana u tamnoj no}i. Naime, cev~icena zadwem ni{anu tako jako svetle pa sekroz U zazor ne vidi tricijumska cev~icana mu{ici jer se u oku strelca stvara sli-ka da su spojene dve tricijumske cev~icena zadwem ni{anu.

Osnovni ni{ani su optoelektronskiure|aji koji se koriste za ni{awewe da-wu, u uslovima ograni~ene vidqivosti ino}u. Ni{an dnevni integrisan sa laser-skim vidqivim obeleìva~em ciqa (NIDM 21), koji je izradio Teleoptik, jeste op-toelektromehani~ki instrument sa laser-skim integrisanim obeleìva~em ciqa

178 mm, po~etna brzina projektila 900-920 m/s, rasturawe na 300 m jedina~nompaqbom u granicama do 9 cm po Vv i Vp,jedina~na i rafalna paqba, teoretskabrzina ga|awa 600+ 50 met./min., odvo-|ewe barutnih gasova tipa kala{wikov,primena kompozitnih materijala i kodokvira, kundak horizontalno preklapaju-}i u desnu stranu, bez klimawa, osnovnini{an opti~ki – jednostavne konstrukcijei uve}awa dva puta, pomo}ni ni{an meha-ni~ki sa dva podele – 300 i 500 m, mogu}-nost montirawa pasivnih no}nih ni{ana,laserskog obeleìva~a ciqa, takti~kogsvetla itd.

Program realizacije i razvoj novepu{ke razmatran je i prihva}en polovi-nom 2001. godine. Zastava-oru`je je uspe-la da, iako u oteànim uslovima u rekord-nom vremenu, sa svojim kooperantom(preduze}em ”21. oktobar”, Kragujevac) iz-radi do kraja septembra 2002. novu auto-matsku pu{ku M 21.

Na zavr{nim ispitivawima, koje jeorganizovao TOC, pu{ka je sa svim pred-vi|enim konfiguracijama ni{anskihsprava zadovoqila funkcionalnost ipreciznost, ali je u TOC-u registrovanoi nekoliko nedostataka. Najzna~ajniji jeodstupawe od teìne – umesto dozvoqena3,5 kg ima 4,1 kg. U poku{aju da se otklo-ni taj nedostatak prilikom ponovne dora-de masa pu{ke je smawena na 3,84 kg. Me-|utim, to prekora~ewe u teìni pokazala

se kao prednost na me|una-rodnim tenderima. Nai-me, zbog te karakteristi-ke na{a pu{ka je boqa oddrugih poznatih modelana svetu jer je izdràla

Refleksnikolimatorskini{an MARS

15. mart 2007.34

{}en na {lem strelca ili na duga~ku {inupozadi i tako stvara kombinaciju ni{ana.

DVE VARIJANTE CEVIAutomatska pu{ka 5,56 mm M 21 ima

iste delove kao i wen prethodnik 7,62 mmM 70, samo su oni prilago|eni veli~ini iteìni novog kalibra. Kod nekih delovaprimewena su nova, boqa re{ewa, ili suizra|eni od drugih materijala. Cev se iz-ra|uje u dve varijante i to klasi~na i po-ligonalna. Kod klasi~ne cevi postoji {est`lebova i {est poqa, dok su kod poligo-nalne samo ~etiri `leba i ~etiri poqa.Cev kod AP M 21 je tvrdo hromirana. Re{ewe poligonalne cevi je prvi u isto-riji ponudio engleski inèwer Xozef Vi-tvort 1854. godine kada je na zahtev Vr-

hovne komande britanskih snaga ponudioda usavr{i serijsku proizvodwu i poboq-{a balisti~ke performanse, tada ina~eizvrsne pu{ke Enfild. On je cilindri~no vo-di{te sa pet `lebova zamenio sa poligo-nalnim ili heksagonalnim profilom sazaobqenim prelazima. Pri tome je sma-wio kalibar, korak uvijawa `lebova, apove}ao duìnu zrna. Na testirawu je no-va pu{ka postigla mnogo boqe rezultate. I konstruktor M 21 pukovnik Marinko Pe-trovi} posluìo se Vitvortovom idejom.Po{ao je od ~iwenice da dana{wa tehno-logija kovawa vodi{ta projektila omogu-}ava izradu optimalne geometrije. Opre-delio se upravo za poligonalni oblik vo-di{ta i profile bez konveksnih promenaizme|u `lebova i poqa. Takvom konstruk-cijom dobijeno je znatno boqe zaptivawe,ve}a preciznost, smaweno habawe i baka-risawe, a produèn je vek trajawa cevi zaoko 60 odsto. Postignuto je odràvawaskoro iste grupe pogodaka za vreme traja-wa cevi i olak{ano ~i{}ewe i odràva-we. Hladno kovawe poligonalnih cevi dosada je primenilo samo nekoliko firme usvetu a to su Glock, Stayer i IMI.

Cev je spojena sa sandukom presova-wem i osigurana je od uzdu`nog pomerawautvr|iva~em cevi. Na cev je navu~ena i~vrsto spojena gasna komora sa predwimni{anom. Na dowoj strani nalazi se zubpomo}u koga se utvr|uje baca~ granata napu{ci, zatim zub za utvr|ivawe noà igrivna polimarske obloge. Na delu gde jenavu~ena gasna komora nalazi se kosiotvor za prolaz barutnih gasova u gasnukomoru i na klip. Do sada se M 21 proiz-vodi sa dve vrste duìne cevi.

(OCLI) namewenim za neposredno ni{a-wewe pri ga|awu pokretnih i nepokretnihciqeva u dnevnim uslovima, sumraku i vi-dqivoj no}i. A opti~ki ni{an ON M 21koji proizvodi Zrak namewen je za ni{a-wewe u dnevnim i no}nim uslovima sa AP5,56 mm M 21.

Refleksni kolimatorski ni{anMARS dnevno-no}ni koji proizvodi ITL In-ternational Technologies Lasers iz Izraela jespecifi~an, jer se uspe{no moè kombi-novati i koristiti i u dnevnim i u no}nimuslovima. Ima mogu}nost laserovawa ci-qa sa vidqivim i nevidqivim laserskimzrakom. Prilikom upotrebe refleksnogni{ana strelcu se pokazuje crvena ta~ka,koja se vidi i na ciqu, a pri tome moè dakoristi oba oka. Kod nas je ovaj sistem po-znat kao brzi ni{an.

Prilikom ga|awa no}u, u sumraku, teu uslovima ograni~ene vidqivosti, kori-ste se laserski obeleìva~i ciqa – LOC.Izraelski LOC AIM 2000 namewen je zabrzo obeleàvawe ciqeva laserskimsnopom laserskog zraka u no}nim uslovi-ma. I Institut za fiziku iz Zemuna raz-vio je za potrebe AP 5,56 mm M 21 la-serski obeleìva~ ciqa LOC INFIZ ko-ji isto ima vidqivi i nevidqivi na~in ra-da, poput AIM 2000.

Pasivni ni{an 3 h 50 (EI Sova) jesteoptoelektronski ure|aj koji se iskqu~ivokoristi za ni{awewe, a moè posluìti iza osmatrawe. To je ure|aj tre}e generaci-je pasivnih ni{ana i doma}e je proizvod-we. A ure|aj za no}no osmatrawe MININ/SEALS koristi se kao monokular pri~vr-

OSNOVNI TAKTI^KO-TEHNI^KI PODACI Duìna pu{ke sa rasklopqenim

kundakom iznosi 1.020 mm, a sa sklo-pqenim 750 mm. Kod klasi~ne ceviima {est `lebova, a kod poligonalne~etiri. Korak uvijawa cevi je 177,8mm, smer uvijawa nadesno. Duìnacevi je 460 mm, a po~etna brzina zr-na 914 m/s. Teorijska brzina ga|awaje ve}a od 550 met/min., borbena 120metaka u minuti, ili ~etiri do pet gra-nata. Masa pu{ke bez okvira i remni-ka je 3.795, a sa punim okvirom 4.539grama. Puni se okvirom od 30 metaka.Pouzdanost pu{ke je 8.000 metaka, aizdr`qivost 16.000.

MINI N/SEALS ure|aj za no}noosmatrawe

35

nog materijala i sa spoqne strane je na-reckana radi sigurnijeg dràwa oru`ja uruci. Sa dowe strane je dovoqno {irokatako da ne predstavqa problem ni zastrelce koji imaju mawe {ake. Visoka jetoliko da {titi strelca da ne uhvati ga-sni cilindar, ali je sa gorwe strane ga-sni cilindar otvoren, {to obezbe|uje we-govo brè hla|ewe, ali predstavqa i pro-blem pri dràwu oru`ja.

PROMENE NA KUNDAKUProces ubacivawa metka u cev, bra-

vqewe, opaqewe i izbacivawe ~aure os-tao je isti, sa malim doradama. Jedno-stavno, zadràn je sistem kala{wikova –koji savr{enu funkcioni{e u svim vre-menskim, meteorolo{kim i zemqanim (pe-sak, pra{ina, blato itd.) uslovima.

Zatvara~ je po funkciji i izgleduidenti~an kao na AP M 70, samo je smaweni prilago|en novom kalibru. Nosa~ zatva-ra~a sa klipom sluì za vo|ewe zatvara-~a i pomo}u wega se zabravquju, odnosnoodbravquju cev i zatvara~, odnosno obez-be|uje automatski rad delova prilikomkretawa kroz sanduk. Nosa~ je identi~ankao i kod AP M 70 7,62 mm, s tim {to jesmawen i prilago|en veli~ini sanduka M21. Razlika je jedino u klipu, po{to je i kodovog nosa~a zatvara~a sa predwe straneklip otvoren – udubqen, s ciqem da raste-reti glavu klipa. Tako se ostvaruje raspo-dela barutnih gasova i oticawe kroz dvabo~na otvora koja obezbe|uju boqe isko-ri{}avawe barutnih gasova.

Poklopac sanduka ima istu namenu,ali je kod nove pu{ke fizi~ki spojen sakomorom gasnog povratnika. Prilikomzatvarawa sanduka sa gorwe strana, po-klopac sanduka svojim ~elom potiskujeutvr|iva~ gasnog cilindra u predwi po-loàj. Na poklopcu sanduka nalazi se i

PROBOJNOST

Strelac ne moè biti siguran da }epreìveti tri metka ispaqena iz M 21ako se sakrije iza 40 cm i 60 cm nabije-nog peska, zida od cigala pore|anih u je-dan ili dva reda, {est pore|anih pe~e-nih crepova, sirovih i suvih paweva od~amovine debqine 30 i 40 cm, pa ~ak iiza ~eli~ne plo~e debqine 0,5, 0,7 ili1 cm. Niko nije siguran ni iza sandukaod municije nabijenog peskom, jer su naispitivawu od tri ulazna metka sa drugestrane iza{la dva, dok je jedan ostao udrvetu od sanduka.

Gasni cilindar sluì za sme{taj i vo-|ewe klipa. Predwim delom naleè na is-pust na gasnoj komori a zadwim na spoj ce-vi sa sandukom, gde se utvr|uje pomo}u ~i-vije. Na predwem delu, du` cilindra, po-stoje ~etiri uzdu`na udubqewa koja su na-mewena za ~vr{}u vezu klipa sa cilindromi protoka vi{ka barutnih gasova. Jedna odmana je {to je sa gorwe strane gasni ci-lindar otvoren (neza{ti}en) i problem jeprihvatawe oru`ja neposredno posle dej-stva jer je gasni cilindar vru}.

Dowa obloga obuhvata cev i pred-wim delom oslawa se na grivnu koja je na-vu~ena na cev, a zadwim na sanduk. U do-wem delu obloge, najbliè cevi, nalazi selu~ni segment od ~eli~nog lima koji uma-wuje preno{ewe toplote sa cevi na oblo-gu. Obloga je izra|ena od crnog kompozit-

Skriva~ plamena ili razbija~ gaso-va navijen je na predwi deo cevi i on kom-binuje ulogu skriva~a plamena i kompen-zatora trzaja. Glavna namena je da razbi-je barutne gasove i tako umawi trzaj oru`-ja i svetlosni efekat. To je re{eno sa petuzdu`nih proreza koji se nalaze sa gorwei obe bo~ne stane, dok sa dowe strane to-ga nema, jer bi oni prilikom dejstva iz le-è}eg stava bili demaskiraju}i faktor.

Gasna komora je jo{ jedan deo koji serazlikuje od starijeg modela. Razlike su unekim dodatnim delovima, ali je funkci-onalnost gasne komore ostala ista – dapreuzme i usmeri deo barutnih gasovaklipa i tako obezbedi automatski rad de-lova kod M 21. Novina je u tome da je sagorwe strane gasne komore montiran no-sa~ predweg ni{ana. Sa dowe strane imajo{ jedan ispust za utvr|ivawe noà, akod ove pu{ke taj utvr|iva~ je predvi|enda utvrdi potcevni baca~ granate.

Niko nije siguran iza ~eli~ne plo~e 0,7 cm i cigala pore|anih u dva reda

15. mart 2007.36

~an kao i kod M 70 i nije se mewao, ia-ko se o~ekivalo da }e se uzeti zapadnilogi~ni redosled – prvi poloàj uko~e-no, drugi jedina~na paqba i tre}i ra-falna paqba.

Kao i kod svakog automatskog oru`-ja okvir je namewen za sme{taj municije.U ovom slu~aju puni se sa 30 metaka i po-stoje dve vrste okvira. Metalni, kao kodautomata M 85 5,56 mm, i od kompozit-nog materijala istog kapaciteta koji tre-ba da se uvede u naoruàwe sa ovom pu-{kom. Imaju identi~ne delove kao i kodstarije varijante AP M 70 7,62 mm.

Namena kundaka je da omogu}i lak-{e rukovawe prilikom ga|awa iz oru`-ja. To je deo koji je pretrpeo najvi{e pro-mena u odnosu na pu{ku M 70. Da bi seizbegao stari problem sa klimawem za-tvara~a kao kod modela M 70, primewe-

no je re{ewe profilisanog kundaka kojise preklapa na desnu stranu.

POTCEVNI BACA^ GRANATAPotcevni baca~ granata 40 mm GP

25 iskqu~ivo je namewen za uni{tavawei neutralisawe neprijateqske ìve sile,te neoklopqenih i lako oklopqenih bor-benih i neborbena vozila. Uspe{no dej-stvo ostvaruje od 50 do 350 m neposred-nim ga|awem i od 200 do 400 m posred-nim ga|awem. Za ga|awe PBG koristi gra-nate sa projektilima par~adnog dejstva,kumulativnog dejstva, zapaqivog dejstva,dimne projektile i ve`bovne projektile.

Na zapadu trenutno postoji nekolikosavr{enih baca~a granata ali i oni imajupo neku manu – vi{ak potrebnih radwi priwihovom puwewu. Tako na primer, da bi senapunio ameri~ki M 203 potrebno je cev

nosa~ sa zadwim mehani~kim ni{anom.Sanduk sa rukohvatom namewen je za

sme{taj zatvara~a, povratnog mehanizma,mehanizma za okidawe i objediwuje sve ovedelove u jednu celinu. Cev je sa sandukomsa predwe strane fabri~ki upresovana, ana zadwoj strani je zakivcima pri~vr{}ennosa~ utvr|iva~a kundaka. Sa dowe stranenalazi se pri~vr{}en rukohvat (anatomskiprilago|en {akama strelca, izra|en odpolimera i {upaq sa unutra{we straneradi smawewa teìne oru`ja) sa mehani-zmom za okidawe, a ispred za{titnikaobara~e nalaze se utvr|iva~ okvira iotvor za sme{tawe okvira. Gorwi izgledsanduka identi~an je kao kod pu{ke M707,62 mm. Sa spoqa{we strane sanduka,sa leve strane, nalazi se nosa~ viverove{ine za optoelektronske ure|aje za ni{a-wewe. Ispod tog nosa~a je regulator paq-be (dvostruka komanda), dok je desna stra-na identi~an kao kod AP M 70 7,62 mm, asa leve strane, na samom spoju pi{toqskogrukohvata sa sandukom, nalazi se polugakoja ima tri poloàja: U - uko~eno, R- ra-falna i J - jedina~na paqba.

Polugom se uspe{no rukuje palcemdesne ruke, ali je rukovawe oteàno uslu~aju da je vojnik levoruk. Za wih po-stoji klasi~an regulator sa desne stra-ne sanduka. U tom slu~aju treba pu{kuspustiti desnom rukom i promeniti re-ìm vatre. Redosled komandi je identi-

Poluga sa tri podele Kundak Potcevni baca~ granata

Granate VOG 25

37

povu}i napred i tek tada ubaciti granatu.Da bi se Heklerov model napunio potreb-no je cev izvrnuti na levu stranu i sa zad-we strane napuniti PBG. Na istoku je tojednostavnije re{eno tako da je cev fiksi-rana, a puwewe se vr{i sa vrha cevi {tosmawuje broj radwi pre opaqewa. Grana-ta je o`lebqena na vode}em prstenu, pa sevo|ewe granate kroz cev vr{i preko o`le-bqewa na granati i cevi. Na{ PBG kon-struisan je na osnovu isto~nih baca~a gra-nata, uz dodatna poboq{awa i osigurawa,naro~ito od prevremenog opaqewa iliprilikom puwewa PBG granate ako je udar-na igla ostala u predwem poloàju.

Prilikom ga|awa sa potcevnim ba-ca~em granata, na kundak se postavqa gu-meni za{titnik (kompenzator) koji trebada ublaì trzaj na strelca, mada za timne postoji potreba. Dva su razloga. Naj-pre, prilikom ga|awa sa PBG trzaj nijemnogo velik i gotovo je identi~an trzajulova~ke pu{ke kalibra 12, tako da se mo-

gu sa wim nositi istrelci sa skrom-nim fizi~kim pre-dispozicija, a dru-go, kada strelacèli da ga|a izpotcevnog baca~agranata na ve}imdaqinama, ni{a-wewe ga uslovqavada kundak postavi izarobi pod pazuh, ane da ga osloni narame. U slu~aju dastrelac insistirana oslawawu kun-daka na rame, on nemoè da vidi ni{a-ne baca~a i ciq ko-ji ga|a. Iako nekismatraju da po ob-liku nije najprila-godqiviji jer pred-stavqa problemkod ni{awewa, toje samo znak da jestrelac preniskooslonio kundak .Kada je strelac

opremqen sa balisti~kim prslukom, a pre-ko wega nosi i borbeni prsluk, u leè}emstavu nema gde da osloni kundak osim u pro-rezu izme|u {titnika za rame i za grudi, atamo se ta~no nalazi zgib ramena.

Remnik je po mnogima jedna od bitni-jih elemenata za duge i iscrpquju}e mar-{eve. Poznato je da se uski remnici po-sle odre|enog broja pre|enih kilometarausecaju u rame, oko vrata i predstavqajuproblem za izdràvawe mar{a. Kod na-{e pu{ke poku{ano je ne{to novo – {i-roki i mekani remnik. Problem me|utimnastupa kada takav remnik èlite da dr-ìte u {aci jer je predvi|en za ka~ewe narame. Mnogi su protiv tog re{ewa pa seopredequju za takti~ke remnike kao {toje na automatima MP 5 Heckler & Koch.Smatram da }e to na kraju biti najmawiproblem jer }e fabrika iza}i u susretsvakom kupcu koji èli druga~iji remnik.

Municija koju koristi AP 5,56 mm M21 izra|ena je tako|e u doma}oj fabrici“Prvi partizan” iz Uìca. Pojava na svet-skom trì{tu naoruàwa metka iz Prvogpartizana nije ostala neopaèna, tako dase velika koli~ina municije ovoga kalibraizvozi u zapadne zemqe. Metak iz Uìca jetoliko dobar da se ponekad postavqa pi-tawe da li su Uì~ani prema{ili i sameBelgijance u kvalitetu SS 109 metka.

âura metka je duìne 45 mm i fla-{astog je oblika. Na samom dnu nalazi seleì{te u koje se sme{ta inicijalna kapi-sla i koja se zaptiva bojom. Barutno puwe-

we je zrnastog oblika identi~ne veli~inekoja samo olak{ava brzo i jednoobraznosagorevawe baruta. Zrno spoqa izgledakao i svako drugo. Presvu~eno je leguromtombaka, a unutra se nalaze dva jezgra. Sadowe strane je olovno koje se prilikomudara i pritiska ko{uqice lako deformi-{e. Ispod samog vrha nalazi se prvo je-zgro, izra|eno od visoko kvalitetnog ~eli-ka, dovoqne tvrdo}e i probojnosti.

MEDIJSKA KAMPAWAPu{ka M 21 se pojavila u javnosti

mo`da u najnezgodnijim politi~kim trenu-cima. Naàlost, prvu medijsku prezenta-ciju doìvela je u kritikama nekompetent-nih qudi, koji su tvrdili da je lo{a, ne-precizna, da svaki jedanaesti metak “za-kiva” itd. Narod je to slu{ao, a stru-~waci su }utali i nisu demantovali oce-ne i zakqu~ke, sve do momenta kada je M21 po~ela da se pojavquje na raznim saj-movima, skupovima i izlo`bama kod nas iu svetu. Na svim tim mestima gde je izla-gana izazivala je interesovawe. Na sajmunaoruàwa i vojne opreme “Partner2005”, promoteri pu{ke su bili studentiVA – Smera pe{adije i wihove stare{inekoji su bili i u sastavu jedinice za trup-no opitovawe pu{ke. Taj deo Jugoimporto-vog {tanda uvek je bio pose}en. Posetio-ci raznih uzrasta traìli su informaci-je o M 21, mnogi su se slikali sa wim, abilo je i slu~ajeva da su hteli da im se“spakuje za poneti”. Oni koji su dolazilisa predrasudama odlazili su sa uverqi-vim podacima koji su demantovali tvrdweneupu}enih qudi. Posle ove izlo`beusledila je druga u Abu Dabiju gde su nekerenomirane svetske firme pohvalilekvalitet M 21 pu{ke. Nakon toga, u na{ojjavnosti polako je po~ela da se mewa kli-ma i vojnopoliti~ki komentatori po~elisu da hvale na{u pu{ku.

Za to vreme u Zastava-oru`ju stiùzainteresovani kupci i ve} je iz fabrikeiza{la pozama{na koli~ina pu{aka kakoza neke vojske u blièm i {irem okruè-wu, tako i za razne privatne firme koje{irom sveta, danas naro~ito u Iraku,obezbe|uju naftovode i gasovode. A isto-vremeno, nijedna jedinica tada{we Voj-ske SCG, a ni sada{we Vojske Srbije, jo{nije naoruàna sa automatskim pu{kama5,56 mm M 21.

Nema na svetu ni~ega za {ta se moère}i da je savr{eno. Nije ni M 21, ali jei sa navedenim sitnijim primedbama od-li~na pu{ka u svojoj kategoriji. Tu ocenustekla je jednostavno{}u u rukovawu, pou-zdano{}u rada u svim vremenskim, meteo-rolo{kim i zemqanim uslovima i, na kra-ju, svojom precizno{}u.

I{tvan POQANAC

TEST HLA\EWAProizvo|a~, Zastava-oru`je, bez

ikakvog ustru~ewa dozvolio je test hla-|ewa cevi koji se sastoji od intenziv-nog ispaqewa 150 metaka, a onda po-tapawa u hladnu vodu. Mnogi svetskipoznatiji modeli ovaj test izbegavajujer je cev kod tih pu{aka toliko tankada bi se deformisala prilikom testi-rawa. A M 21 se odli~no pokazala.

mm, koju, me|utim, ameri~ka mornaricanije prihvatila. Projektil koperhed, kla-si~ne aerodinami~ke konfiguracije sakrilima u sredini i krmilima u zadwemdelu, ima masu do 62,6 kilograma, od ~ega22,5 kg zauzima kumulativna bojna glava.Procedura lansirawa pruà izvesnufleksibilnost planirawa napada jeromogu}ava izbor reìma leta (balisti~kiili “planiraju}i”, odnosno “jedre}i”), uskladu sa situacijom na boji{tu i meteo-rolo{kim ograni~ewima. Naime, “plani-raju}a” putawa, pored pove}anog maksi-malnog dometa, predstavqa boqe re{ewei u situacijama niske obla~nosti koja mo-è ugroziti efikasan zahvat ciqa detek-torom laserskog ozra~ewa.

U pore|ewu sa klasi~nim artiqerij-skim projektilima, uo~avaju se dva zna~aj-na nedostatka projektila koperhed – mawimaksimalni domet prouzrokovan mawimpo~etnim brzinama usled ograni~ewa do-zvoqenih ubrzawa tokom lansirawa (jerbi mogli da o{tete elektroniku) i usloà-vawe procedure lansirawa uz neophodnopostojawa stalne komunikacije izme|u ba-terije i osmatra~a koji ima zadatak da la-serom “osvetli” izabrani ciq. Ukoliko sekoristi puwewe M4A2 sa po~etnom brzi-nom od 468 m/s, u balisti~kom reìmu le-ta postiè se maksimalni domet od 9.900

38

TRASIRAN PUTDAQEG RAZVOJA

I N T E L I G E N T N A A R T I Q E R I J S K A M U N I C I J A

Narednih nekolikogodina o~ekuje se sve vi{e vo|enih

artiqerijskihprojektila u

naoruàwu vode}ihsvetskih armija koji }e

omogu}iti pouzdanoga|awe {irokog

spektra ciqeva udubini neprijateqske

teritorije. Velikapreciznost }e se

postizati zahvaquju}i robusnim sistemima

vo|ewa koji kombinuju

inercijalnu navigaciju saprijemnicima

globalnog satelitskog

pozicionirawa.

DVE KATEGORIJEU pore|ewu sa klasi~nom artiqe-

rijskom municijom, vo|eni projektilisvrstavani su u dve kategorije: laser-ski vo|eni u posledwoj fazi leta i pro-jektili koji imaju korekciju putawe na-kon dostizawa apogeje, odnosno zahva-quju}i pove}anoj preciznosti, smawujukoli~inu utro{ene municije neophodneza ̀ eqeni efekat na ciqu i umawuju mo-gu}nosti kolateralne {tete, {to je odvelikog zna~aja u savremenim operaci-jama u urbanim sredinama.

Razmatrawa o masovnijem kori{}ewuvo|enih artiqerijskih projektila da-tiraju s kraja sedamdesetih godinapro{log veka, kao jednom od mogu}ih

odgovora na strategijska predvi|awaoklopnih borbi velikih razmera izme|udva suprotstavqena vojna bloka na evrop-skom voji{tu gde bi ih koristili za efi-kasno uni{tavawe oklopne tehnike, pr-venstveno tenkova i borbenih vozila pe-{adije. Imaju}i u vidu tada{wu tehnolo-giju, ali i trendove razvoja sredstavaNVO, ameri~ka kompanija Martin Mari-jeta (danas deo globalnog giganta LokidMartina) u to vreme zapo~ela je razvoj la-serski vo|enog artiqerijskog projektila ukalibru 155 mm, pod oznakom M712 CLGP(Cannon Launched Guided Projectile), pozna-tog pod nazivom koperhed. Ugovor o razvo-ju potpisan je sa ameri~kim Ministar-stvom odbrane 1975. godine, a 1980. go-dine projektil je uveden u naoruàwe ame-ri~ke vojske i jedinica marinskog korpu-sa. Pretpostavqa se da je do 1990, kadaje zavr{ena proizvodwa, korisnicima is-poru~eno oko 28.000 projektila.

Prema raspoloìvim podacima, usklopu ovog projekta razvijena je i vari-janta pod nazivom Deadeye, namewena zaupotrebu iz brodskih topova, kalibra 127

Projektilekskalibur koji uameri~koj vojsci

nosi oznakuHM982

m, a u “planiraju}em” reìmu leta izno-si 13.400 metara. Sa ja~im puwewem(M119A1) odgovaraju}i maksimalni do-meti su 11.600, odnosno 16.000 metara.

Koordinacija predstavqa jedan odosnovnih preduslova za uspe{an napadprojektilima koperhed na sredstva oklopnetehnike, jer se radi o pokretnim ciqevimakoji mogu napustiti svoj poloàj. Smawujese i efikasnost osmatra~a, usled ograni-~ewa mogu}nosti osvetqavawa ciqeva, od-nosno, akvizicionog poqa detektora laser-skog ozra~ewa u glavi za samonavo|eweprojektila koperhed. Iako je prvenstvenorazvijen za napad na oklopna sredstva,prema dostupnim podacima koperhed je po-kazao zavidnu efikasnost i u napadima naira~ke bunkere i druge utvr|ewa u opera-ciji “Pustiwska oluja” 1991. godine.

KRASNOPOQ I KOPERHEDSovjetski odgovor na projektil ko-

perhed nosi oznaku 3OF39, a mnogo je po-

znatiji pod nazivom krasnopoq. Konceptu-alno, ova dva projektila dosta su sli~na –kod oba se koristi sli~na filozofijaborbene upotrebe. Projektil krasnopoq,razvijen u tulskom KBP-u, jednom od vode-}ih ruskih centara razvoja vo|enih pro-jektila razli~ite namene, uveden je u nao-ruàwe sovjetske armije krajem osamdese-tih godina 20. veka. Danas se u ponudi na-laze standardni projektil krasnopoq inovije re{ewe krasnopoq-M.

Osobenost ovog re{ewa ogleda se utome {to se projektili izra|uju u dva ka-libra – 152 i 155 mm. To dovoqno govorio trì{noj orijentaciji ruske vojne indu-strije, odnosno, op{teprihva}enosti ka-libra 155 mm kao osnovnog “velikog” ar-tiqerijskog kalibra. Krasnopoq u kali-bru 155 mm nosi oznaku KM-1 i predsta-vqa aktivno-reaktivni projektil, mase51.5 kg od ~ega 20.5 kg zauzima razornabojna glava. Maksimalni domet je 22 km.Vo|ewe je inercijalno na sredwem delutrajektorije, a u zavr{noj fazi poluaktiv-no, lasersko. Izbor razorne bojne glaveukazuje na ve}u takti~ku fleksibilnostprojektila u pogledu efikasnog uni{tava-wa {ireg spektra ciqeva na bojnom poqu,ukqu~uju}i zone koncentracije ìve sile,oklopqenu i neoklopqenu borbenu tehni-ku, bunkere i druga poqska utvr|ewa.

Odgovaraju}i na zahteve trì{ta,biro KBP razvio je novu varijantu podoznakom KM-2, tako|e u kalibrima 152mm i 155 mm, koja se razlikuje od pret-hodne u pove}anom broja krilaca na zad-wem delu (sa ~etiri na {est), ali ne i kr-mila, i po tome {to je zbog sme{taja u au-tomatske puwa~e uvedeno jednodelno re-{ewe – umesto raketnog motora koji se ra-nije punio kao poseban deo, uveden je ga-sogenerator kao sastavni deo projektila.Na taj na~in je, pored smawewa duìne sa1.305 mm na 955 mm, umawena i masa na44,6 kg, bez `rtvovawa efikasnosti naciqu (bojna glava ima masu 20 kg od ~egaje 6,2 kg eksploziva). Maksimalni dometprojektila KM-2 iznosi 17. 000 m. Kao ikod ameri~kog koperheda, procedura lan-sirawa omogu}ava fleksibilnost u pogle-du izbora vremena otkrivawa detektoralaserskog ozra~ewa, balisti~kog ili“planiraju}eg” profila leta, te reìmrada upaqa~a.

Sastavni deo sistema predstavqaosmatra~ka stanica namewena laserskomobeleàvawu ciqeva, ~ija je osobenostdaqinsko automatsko aktivirawe laser-skog obeleìva~a sa baterijskog komand-nog mesta, na osnovu prora~unatog polo-àja projektila na trajektoriji. Nedavnoje predstavqena nova osmatra~ka stanicapod nazivom Malahit, koja se od prethod-ne 1D22 razlikuje po tome {to omogu}avadnevno-no}na dejstva zahvaquju}i ugra|e-

noj termovizijskoj kameri koja funkcioni-{e u sprezi sa dnevnim ni{anom, laser-skim obeleìva~em ciqa i komunikacio-nom opremom za vezu sa komandnim me-stom. Radi boqeg pozicionirawa, sastav-ni deo stanice Malahit je prijemnik glo-balnog satelitskog pozicionirawa (GPS).Prema podacima proizvo|a~a, maksimal-ni domet stanice u odnosu na ciq tipa ten-ka je pet kilometara dawu, odnosno ~eti-ri no}u.

Projektil kvitwuk, koncepcijski veo-ma sli~an krasnopoqu, nudi ukrajinska in-dustrijska grupacija To~nost. Ima masu 48kg, sa bojnom glavom mase 8 kg. Prema po-dacima proizvo|a~a napravqen je u kali-brima 152 i 155 mm, namewen uni{tava-wu pokretnih i nepokretnih neprijateq-skih oklopnih sredstava, i ostalih ciqevakao {to su vi{ecevni baca~i raketa, vu~-na i samohodna artiqerijska oru|a, ele-menti komandno-komunikacione infra-strukture, mostovi, vijadukti i dr.

POVE]AWE DOMETAKao rezultat modernih razmatrawa,

danas se pod terminom projektili pove}a-ne preciznosti gotovo automatski podra-zumevaju projektili pove}anog dometa. Te-`wa ka pove}awu dometa, odvajkada pri-sutna me|u artiqercima ne jewava ni dandanas, s tom razlikom {to su zahvaquju}idinami~nom napretku nauke i tehnologijesada na raspolagawu razli~ite metode ko-je vode ka ostvarewu ovog ciqa. Poredugradwe gasogeneratorskih jedinica, kojesu u{le u “modu” sredinom osamdesetih go-dina pro{log veka, a ~ijoj je populariza-ciji znatno doprinela i vojna industrijabiv{e SFRJ, kao metod pove}awa dometadanas se koriste raketni motori i hi-bridna re{ewa kao {to je ugradwa pogon-ske jedinice u ku}i{te na zadwem deluprojektila (pri ~emu se nakon prestankarada raketnog motora aktivira gasogene-ratorska jedinica koja dodatno smawujebazni otpor, odnosno pove}ava domet).

Ovakav koncept, prema raspoloì-vim podacima, prvi su primenili Ju`noa-frikanci. Oni su stekli svetsku slavu po-stigav{i maksimalni domet od 75 km nalokalnom poligonu Overberg koji se na-lazi na 1.000 metara nadmorske visine,sa projektilom koji nosi oznaku V-LAP, pu-caju}i iz samohodnog oru|a G-6 sa ceviduìne 52 kalibra. Ju`noafrikanci susvetsku javnost iznenadili i projektompro-ram, u kome se radi postizawa dome-ta ve}eg od 80 km koristi kao pogonskagrupa nabojno-mlazni raketni motor.Ipak, izgleda da su radovi na tom projek-tu prekinuti.

Politi~ke i vojne promene na global-noj mapi trasirale su daqi put razvoja

39

PROJEKAT U RAZVOJUAmeri~ka mornarica razvija za

potrebe topa AGS, koji }e se ugra|iva-ti na novim ameri~kim razara~imaklase DD(X), projektil u kalibru 155mm za napade na ciqeve u dubini ne-prijateqske teritorije. Tako re{ewe jeprojektil LRLAP (Long Range Land AttackProjectile) koga razvija kompanija LokidMartin. Po{to se ovaj projektil nala-zi u fazi razvoja, na osnovu raspolo-ìvih podataka moè se zakqu~iti da jere~ o aktivno-reaktivnom projektilumase 118 kilograma, koji }e kori{}e-wem INS/GPS vo|ewa i modularnomkonceptu bojne glave mo}i da ga|a {i-rok spektar ciqeva na dometima do185 kilometara.

Koperhedov let ka ciqu

ri~ka mornarica, koja municiju tog tipavidi kao centralni element vatrene podr-{ke jedinicama marinskog korpusa (USMC)u wihovim ekspedicionim misijama dubokou kopnenoj teritoriji. Na tim osnovamapokrenut je projekat EX-171 (ERGM Exten-ded Range Guided Munition) ili vo|eni pro-jektil velikog dometa. Re~ je o projektilukalibra 127 mm, namewenog za upotrebuiz brodskih topova nove generacije, sa ce-vi duìne 62 kalibra. Projektil mase 50kg ima pogonsku grupu na bazi raketnog mo-tora, koji obezbe|uje maksimalni domet od76 km u balisti~kom profilu leta, odno-sno 115 km u reìmu “planirawa”.

Inercijalnoj platformi pridodat jepouzdani GPS prijemnik tako da se ostva-ruje verovatno kru`no rasturawe mawe od20 metara. Bojnu glavu mase 20 kg aktivi-ra blizinski upaqa~. Proizvo|a~ tog pro-jektila, ameri~ka kompanija Rejtion, ina-~e najve}i svetski proizvo|a~ vo|enih ra-ketnih projektila, planira pravce daqihmodernizacija. Ina~e, projektil ERGM jeu fazi uvo|ewa u naoruàwe.

EKSKALIBURU red novih projekata ide i ekskali-

bur – ameri~ko-{vedski projekat municije155 mm za artiqeriju nove generacije.Wegov razvoj zapo~et je 1998. godine uAmerici, da bi mu se 2002. godine, naosnovu odobrewa ameri~kog Kongresa,pridruìli i [ve|ani koji su do tada ra-dili na sli~nom programu TCM (TrajectoryCorrectable Munition). Stvoren je zajedni~-ki projektni tim koga sa~iwavaju ameri~kiRejtion (sistemski integator) i {vedskiBofors.

Ekskalibur je zami{qen kao famili-ja moderne artiqerijske municije, sa za-jedni~kim osnovnim podsistemima u dome-nu pogona i sistema vo|ewa, a sa razli~i-tim bojnim glavama i to: ekskalibur-U sarazornom bojnom glavom; ekskalibur-S sasenzorski aktiviranim projektilima na-mewenim za borbu sa oklopnim vozilimai ekskalibur-D sa bojnom glavom nove ge-neracije i detektorom laserskog ozra~e-wa. Nakon ispaqivawa projektil leti pobalisti~koj putawi sa pasivnim metodompove}awa dometa kori{}ewem gasogene-ratorske jedinice, da bi se nakon posti-zawa apogeje aktivirala krilca na pred-wem delu kojima se, na osnovu informaci-ja od sistema vo|ewa (koristi inercijalnuplatformu spregnutu sa GPS prijemnikom)upravqa letom. Posebna pa`wa posve}e-na je izboru pouzdanog prijemnika GPSsignala.

Zanimqivo je da je jedan od {vedskihzahteva preto~enih u operativne karakte-ristike projektila bio mogu}nost aùri-rawa koordinata ciqa tokom leta projek-tila kori{}ewem datalink veze, ~ime se

15. mart 2007.40

RUSKI PROJEKTILKORISTE FRANCUZIMuniciju krasnopoq koriste po-

red Rusije i Ukrajina, Belorusija, Kinai Indija. U Indiji se projektili krasno-poq koriste sa {vedskim haubicama FH-77B, a pitawe wihove nabavke aktueli-zovano je tokom sukoba sa pakistanskomarmijom tokom 1999. godine. Tulski oru-àri postigli su jo{ jedan zna~ajan iz-vozni uspeh skorim potpisivawem ugo-vora o prodaji 500 projektila krasno-poq-M francuskoj armiji. Specifi~-nost tog posla ogleda se ne samo u ~i-wenici da je re~ o izvozu ruskog naoru-àwa u jednu va`nu ~lanicu Natoa, ve}i tome {to }e se projektili krasnopoqKM-2 navoditi na odbijeno zra~ewe ko-je emituje laserski obeleìva~ renomi-ranog francuskog proizvo|a~a Cilas.

artiqerijske municije velike precizno-sti. Raspadom isto~nog vojnog bloka nesta-la je pretwa masivnih sovjetskih oklopnihsnaga a ratovi su izvrsno medijski pokri-veni pa svaki incident povezan sa “kola-teralnom {tetom” nanosi zna~ajan medij-ski i politi~ki poraz. Sveprisutna je itaktika asimteri~nog ratovawa u kome sekoristi {irok spektar dozvoqenih i ne-dozvoqenih mera u borbi sa boqe naoru-ànim neprijateqem. Kao {to se i o~eki-valo, odgovor na nove izazove prva je pru-ìla jedina globalna supersila lansira-ju}i nekoliko razvojnih projekata za trivida svojih oruànih snaga, koji u sebi po-red novih takti~ko-tehni~kih zahteva obje-diwuju i nova tehnolo{ka re{ewa. Nai-me, i pored izuzetne preciznosti poluak-tivno laserski vo|enih projektila (koja semeri verovatnim kru`nim odstupawem odtri do pet metara), neophodno je da osma-tra~ ni{anxija pouzdano identifikuje i“osvetli” laserskim snopom ciq na kojise navodi projektil. Zbog ograni~ewa op-toelektronske opreme, ovi osmatra~i susme{teni u neposrednoj blizini ciqa, ~i-me je nivo wihove bezbednosti zna~ajnokompromitovan.

U savremenim borbenim operacija-ma, koje vojni analiti~ari ~esto nazivaju“fluidnim”, bez jasne linije razgrani~e-wa izme|u sukobqenih strana, slaweosmatra~a u dubinu neprijateqske terito-rije predstavqa vi{e nego riskantan po-tez. S druge strane, ga|awe ciqeva na ve-likim dometima i do 150–200 km, oteà-va kori{}ewe laserski vo|enih projekti-la. Pored komplikovanog zadatka slawaosmatra~a na tako veliko rastojawe kojepodrazumeva sloènu logisti~ku operaci-ju, ograni~ewe predstavqa i neophodnost

odràvawa stalne, pouzdane veze izme|uosmatra~a i komandnog mesta, te koordi-nacija u smislu trenutka “osvetqavawa”ciqa, imaju}i u vidu wegov poloàj na tra-jektoriji, odnosno wegovu blizinu ciqu.

Odgovor je pruìla savremena teh-nologija u vidu kompaktnih, pouzdanihinercijalnih platformi koje su pored kla-si~nih senzora opremqene i GPS prijem-nicima. Na taj na~in, poznaju}i koordina-te lansirnog mesta i ciqa, {to je danaslako izvodqivo, uz izbor èqene trajek-torije, dobijaju se precizni projektili ti-pa “ispali i zaboravi” sa verovatnimkru`nim odstupawem od prihvatqivih10–30 m.

Jedan od pionira na poqu uvo|ewa unaoruàwe projektila ovog tipa je ame-

Ruski laserski vo|eniprojektil krasnopoq KM-2

ekskalibur dodatno prilago|ava okolno-stima bojnog poqu – u smislu mogu}nostinapada na prioritetan ciq koji je postao“dozvoqen za napad” ili skretawa sa pu-tawe zbog mogu}e “kolateralne {tete”,ta~nije udara po sopstvenim snagama. Ra-di efikasnog dejstva po {irokom spektruciqeva, projektil je opremqen vi{ere-ìmskim upaqa~em koji omogu}ava udarnodejstvo, dejstvo sa ka{wewem ili blizin-sko dejstvo, u zavisnosti od profila ci-qa. Programirawe ekskalibura pre opa-qewa vr{i se kori{}ewem ure|aja EPI-AFS, kojim se u projektil unose koordinatelansirnog mesta i ciqa, trajektorija i re-ìm rada upaqa~a.

Pored ameri~kih i {vedskih oruà-nih snaga, u red korisnika ovog “inteli-gentnog” projektila ide i Kanada koja pla-nira da ga upotrebi u okviru mirovne mi-sije u Avganistanu sa novom lakom haubi-com LW 155 mm. Sem ove haubice, koja sepored kanadske armije nalazi i u inventa-ru ameri~kog marinskog korpusa, i samo-hodnog oru|a paladin, u red potencijalnihplatformi iz kojih }e se ispaqivati pro-jektil ekskalibur ide i artiqerijski si-stem nove generacije ameri~ke vojske kojinosi razvojnu oznaku NLOS-C (duìna ce-vi 38 kalibara koji bi sa ekskaliburomtrebalo da postigne maksimalni domet od40 km), ali i novi {vedski samohodni si-stem Archer sa oru|em duìne 52 kalibrakoje }e mo}i da ga|a ciqeve na dometimado 60 km. Iako je rano govoriti, preli-minarna trì{na predvi|awa govore omogu}oj proizvodwi do 62.000 projektilaekskalibur u ukupnoj vrednosti blizu trimilijarde dolara. Uvo|ewe u naoruàwe,planirano za kraj prethodne i po~etak ovegodine, ubrzano je usled “hitnih operativ-nih zahteva” ameri~kih jedinica u Iraku.

EVROPSKI PROJEKTIO atraktivnosti inteligentne arti-

qerijske municije, kako sa takti~kog takoi sa trì{nog stanovi{ta, govori i anga-òvawe gotovo svih va`nijih evropskihproizvo|a~a municije na nekoliko razvoj-nih projekata. Konzorcijum Impakt, for-miran 2004. godine, okupqa krem evrop-ske vojne industrije sa kompanijama kojeimaju zavidne reference na poqu vo|enemunicije. Tu su pored Boforsa i panevrop-ski raketni koncern MBDA, renomiranifrancuski proizvo|a~ municije @IAT ipoznata britanska kompanija Kinetik,ina~e veoma aktivna na poqu vo|enih pro-jektila prvenstveno vazduh-zemqa. Za sa-da je konzorcijum Impakt angaòvan na dvarazvojna projekta, Mk1 i Mk2 koja sponzo-ri{u francusko odnosno britansko mini-starstvo odbrane.

Projektil Mk1 projektovan je sa mak-simalnim dometom od 60 km i modularnimkonceptom bojne glave, koja prihvata ra-zorni korisni teret i dva senzorski akti-virana potprojektila bonus – zajedni~kinema~ko-{vedski razvojni poduhvat. Bri-tanci forsiraju projektil ve}eg dometa,do 100 km koji }e biti u stawu da ponesekorisni teret od tri senzorski aktivira-na potprojektila bonus. Vo|ewe na obaprojektila je zajedni~ko, realizovano ko-ri{}ewem INS/GPS platforme, koja osi-gurava verovatno kru`no rasturawe neve}e od 10 metara na bilo kom dometu. Za-nimqivo da se i pored ovako velikih do-meta ne koristi raketni pogon, ve} se kaoosnovni metod pove}awa dometa navode“optimizovana aerodinami~ka konfigura-cija kao i kori{}ewe lakih materijala”,dok se raketni pogon navodi kao eventual-no daqe unapre|ewe projektila Mk2 za-jedno sa glavom za samonavo|ewe i data-linkom za prenos podataka.

Zna~ajno angaòvawe na poqu vo|e-ne municije, kako za brodsku tako i zapoqsku artiqeriju, pokazuje i poznataitalijanska kompanija Oto Melara koja jeu posledwih nekoliko godina zapo~elarazvoj vo|ene municije za brodske topove127 mm sa Holandijom, odnosno artiqe-rijske municije 155 mm sa [panijom.Ina~e, pa`qivi posmatra~i pamte i ra-nije italijanske radove na ovom poqu kojisu ukqu~ivali brodsku municiju 76 mm uokviru projekta Davide. U segmentu arti-qerijske municije kalibra 155 mm OtoMelara danas radi na dva projekta i to:vulkano PD (pove}anog dometa) i vulkanoVD (velikog dometa). Za razliku od verzijepove}anog dometa (do 50 km, ukoliko seispaquje iz cevi duìne 39 kalibara, od-nosno 70 km, ukoliko se ispaquje iz ceviduìne 52 kalibra), vulkano VD je vo|eniprojektil velikog dometa sa aerodinami~-kom konfiguracijom “patka” odnosno dvapara krmila na predwem delu koja muobezbe|uju potrebna manevarska svojstva.Projektovani maksimalni dometi su 80,odnosno 100 km pri kori{}ewu iz oru|asa cevi duìne 39, odnosno 52 kalibra.

Sistem vo|ewa se, kao i kod ostalihsavremenika, zasniva na inercijalnojplatfromi spregnutoj sa GPS prijemnikomod koje se o~ekuje postizawe verovatnogkru`nog rasturawa od 20 metara, ~ak i uuslovima ometawa signala GPS prijemni-ka. Bojnu glavu aktivira upaqa~ koji, u za-visnosti od okolnosti na bojnom poqu,pruà nekoliko reìma rada: udarni, saili bez ka{wewa, i blizinski. Razvojneaktivnosti na programu vulkano su u toku,sa o~ekivanim po~etkom serijske proiz-vodwe 2011. godine.

Predrag MILI]EVI]

41

USPE[NE TEST PROBENovembra 2004. godine sve~ano je

objavqena vest o uspe{nom premijer-nom ga|awu “prvim satelitski vo|enimprojektilom u kalibru 155 mm u svet-skim razmerama” na dometu od 20 km.Prema re~ima predstavnika Rejtiona,ovo testirawe ekskalibura ima dodat-nu teìnu jer je opaqewe izvr{eno uuslovima vetra brzine do 120 km/~. Za-vidna preciznost (mawa od 4.5 m) u pr-vih dvanaest test opaqewa, iako jeostvarena bez bilo kakvog ometawaGPS signala, dovoqno govori o poten-cijalu tog projektila – da se uspe{nosuo~i sa misijama ga|awa ciqeva od ve-like va`nosti skrivenih duboko u ne-prijateqskoj teritoriji, uz mali utro-{ak municije.

Impakt Mk1 serazvija za

potrebefrancuskog

ministarstvaodbrane

nici i wihovi saveznici dobro opremqe-ni sredstvima koja boji{te ~ine “otvore-nim” dvadeset ~etiri ~asa. Takva sredst-va, osim osmatrawa, ni{awewa i otvara-wa vatre na uo~ene ciqeve, omogu}avaju isigurno prepoznavawe svojih i neprijate-qevih jedinica. Na taj na~in elimini{ese pojava otvarawa “prijateqske vatre” ispre~avaju nepotrebni i neèqeni gubiciu sopstvenim redovima.

PRIJATEQSKA VATRA

Pojava otvarawa “prijateqske vatre”(Friendly Fire) u savremenim ratnim dejstvimau ukupnim gubicima na bojnom poqu (povrat-nim i nepovratnim) u~estvuje sa vi{e od dvaodsto. Na primer, u operaciji “Ira~ka slo-boda” (Iraqi Freedom), u prvih mesec dana, od“prijateqske vatre” poginulo je 138 ameri~-ko-britanskih vojnika (107 ameri~kih i 31britanski). U operaciji “Trajna sloboda”(Enduring Freedom) u Avganistanu, od ukupnihgubitaka ~ak 10,8 odsto pripisano je otva-rawu “prijateqske vatre”.

15. mart 2007.42

O P R E M A Z A N O ] N A D E J S T V A

Savremeno boji{te zahtevaefikasno dejstvo u svimvremenskim uslovima, dawu ino}u. Oprema za ratovawe no}ujeste sastavni deo kompletavojnika za 21. vek. Osim osmatrawa, ni{awewa i ga|awa, va`na je i preciznaidentifikacija ciqeva. Primenom ure|aja za dejstvo no}uumnogome se mewa taktika borbe.

Rat u Iraku i Avganistanu vojni stru~-waci opisuju kao “otvoreno dvadeset-~etvoro~asovno boji{te”, dok repor-teri radije koriste sintagmu “rat uinfracrvenom spektru”. U oba slu~aja

tvrdwe se zasnivaju na saznawima da suameri~ke i savezni~ke snage u Iraku, bezobzira na vremenske uslove, dawu i no}u,tokom razmewivawa vatre sa pobuwenimtalibanima, teroristima Al kaide i me|u-sobno zava|enim {iitima, koristili sa-vremene ure|aje za no}no osmatrawe, ni-{awewe i ga|awe. Wima su bili opremqe-ni svi borci. Takvi ure|aji su sastavni deoborbenog kompleta vojnika kopnene vojskeza 21. vek.

Da bi se efikasno upotrebilo oru`-je u borbenim dejstvima no}u, vojnici tre-ba da su opremqeni sredstvima za osma-trawe, ni{awewe i ga|awe u uslovima ka-da na boji{tu vlada mrak i kada se ne pri-mewuju ve{ta~ki izvori svetlosti. Slikekoje nam preko malih ekrana svakodnevnostiù sa popri{ta borbi u Iraku i Avga-nistanu jasno pokazuju da su ameri~ki voj-

RAT UINFRACRVENOMSPEKTRU

Fenomen “prijateqske vatre” naj~e-{}e se de{ava tokom avionske i artiqerij-ske vatrene podr{ke (Close Air and ArtillerySupport) jedinicama kopnene vojske. Pro-blem se usloìo zbog razvoja novih borbe-nih sistema koji imaju ve}i domet i ubojiti-ji u~inak. Pri tome se vizuelna borbenaidentifikacija primewuje samo kod bliskihsukoba zara}enih strana.

Prvenstvo otvarawa vatre po uo~enimciqevima protivnika posle wihove preci-zne i ta~ne identifikacije jeste osnovnona~elo savremenog ratovawa. Karakteri-stike borbenih sukoba novijeg datuma – br-za promena situacije na boji{tu, pove}anamanevarska pokretqivost jedinica, sporostprenosa nare|ewa sredstvima veze, prime-na zastarelih podataka o rasporedu sop-stvenih i snaga protivnika, te nedovoqnaobu~enost vojnika i stare{ina u usmerava-wu vatrene podr{ke, po pravilu dovode dogubitaka od “prijateqske vatre”.

Pou~eni iskustvima Zalivskog rata1991. godine, ali i brojnim primerima to-kom operacija u Iraku i Avganistanu, Ame-

rikanci i wihovi saveznici posvetili suposebnu pa`wu preciznoj identifikaciji,odnosno prepoznavawu svojih i protivni~-kih vojnika na bojnom poqu, u no}nim bor-benim dejstvima.

PREPOZNAVAWE VOJNIKASavremeni rat, koji se izvodi u izu-

zetno stresnim i brzo promenqivim uslo-vima, u kojima se odluke o dejstvu po uo~e-nim ciqevima donose za nekoliko sekundi,zahteva primenu savremenih integrisanihsistema borbene identifikacije – BCIS(Battlefield Combat Identification System). Po-mo}u takvih tehni~kih kapaciteta uspe{nose povezuju vojnici razli~itih nivoa i jedi-nica, rodovi i vidovi oruànih snaga.Elektronski sklopovi i energetski izvorimalih gabarita omogu}avaju vojnicima kop-nene vojske lak{e i efikasnije prepozna-vawe svojih, savezni~kih ili neprijateq-skih vojnika na boji{tu, {to ujedno smawujei u~inak fenomena “prijateqske vatre”.

Najjednostavnija oprema za identifi-kaciju vojnika pe{adije jeste infracrvenareflektuju}a traka. Postavqa se na poti-qa~nu stranu {lema. Golim okom se vidi sa-mo kao crna traka. U situacijama kada pri-padnici savezni~kih snaga koriste infra-crvene laserske ni{anske ure|aje, za pre-ciznu identifikaciju upotrebqavaju se izo-lacione lepqive trake, koje ne reflektujuzrake pod vidnom svetlo{}u. Ukoliko suosvetqene sa infracrvenim zracima moguse uo~iti sa velike udaqenosti. Tako|e, uo-bi~ajeno je da se oznake koje su pri{ivenena vojni~ku uniformu proizvode od infra-crvenih reflektuju}ih materijala.

Ostalu identifikacionu opremu ubliskom infracrvenom spektru, u kojem irade ure|aji za osmatrawe no}u, ~ine in-fracrveni reflektuju}i (svetle}i) {tapi-}i, infracrvena identifikaciona sred-stva koja emituju slabu infracrvenu sve-tlost i infracrvene trep}u}e signalne (ba-terijske) svetiqke, ~ija se svetlost moèuo~iti i sa desetak kilometara. Sem pome-nutih sredstava, pripadnici ameri~kih, en-gleskih i australijskih specijalnih snaga naoru`je postavqaju ure|aje za borbu u dnev-noj svetlosti, koji su najefikasniji za bor-bu na bliskim odstojawima u urbanim sre-dinama, posebno u zgradama kada se ne upo-trebqavaju ure|aji za no}na dejstva.

Elektronski sistemi identifikacijesvoj–tu| (IFF-Identification Friend or Foe), sa-vremene informati~ke tehnologije za sate-litski prenos razli~itih podataka, siste-mi GPS, AN/PSN–11 FLGR i FBCB2, te ra~u-narski sistemi za pra}ewe sopstvenih sna-ga (Force Tracking System) i automatski iden-tifikacioni sistemi (Holy Grail), obezbedi-li su precizniju borbenu identifikaciju ismawewe gubitaka usled “prijateqske va-tre”. Tome su doprineli i ure|aji poput ba-terijske lampe budd ��phoenix light i paneltable za borbenu identifikaciju vozila.

NO]NO OSMATRAWE Ameri~ki vojnici opremqeni su sa

nekoliko tipova ure|aja za osmatrawe ini{awewe no}u – AN/PVS-7 i AN/PVS-14.Oba ure|aja imaju poja~iva~ slike, a raz-likuju se po tome {to je prvi binokular-nog, a drugi monokularnog tipa. Posled-wih nekoliko godina sve vi{e se upotre-

bqava monokularni ure|aj AN/PVS-7B sapoja~iva~em slike tre}e generacije. Po-mo}u wega moè se prepoznati ciq veli-~ine ~oveka pri svetlosti zvezda na daqi-ni do 100 metara, a po mese~ini na uda-qenosti do 300 metara. Britanski vojni-ci upotrebqavaju ameri~ki ure|ajAN/PVS-14, dok su australijski opremqe-ni izraelskim standardnim mini monoku-larnim ure|ajem N/SEAS.

Sredstva za osmatrawe no}u mogu bi-ti u obliku no}nog ni{anskog osmatra~kogure|aja montirani na oru`je – AN/PVS-4,AN/PVS-5 i najnoviji AN/PVS-17. Takvimvisokoefikasnim ni{anskim ure|ajemopremqeni su pripadnici ameri~kih spe-cijalnih mornari~kih snaga. Snajperistiupotrebqavaju dnevno-no}ni ni{anskiure|aj AN/PVS-1O.

Podaci sa boji{ta u Iraku ukazuju nato da se sve vi{e upotrebqavaju termalni(termovizijski) osmatra~ko-ni{anski ure-|aji AN/PAS-13. Oni se proizvode u dveverzije – te{koj i sredwoj, a mogu se mon-tirati na razli~ite vrste naoruàwa –mitraqeze, pu{komitraqeze ili automat-ske baca~e granata. Zbog prevelike masenepodesni su za juri{ne (automatske) pu-{ke. Naj~e{}e se koriste u uslovima kadaje boji{te prekriveno dimom, pra{inomili maglom.

Da bi pove}ali efikasnost i preci-znost oru`ja u dejstvima no}u, Amerikancii wihovi saveznici upotrebqavaju i la-serske ni{ane koji rade u infracrvenomspektru – AN/PAQ-4 i AN/PAQ-2. Ni{aniemituju tanak titraju}i ili kontinuiranilaserski zrak koji se moè videti samo uz

OPREMAWEProgrami opremawa vojnika kop-

nene vojske za 21. vek obuhvataju raz-voj i uvo|ewe u operativnu upotrebuure|aja za dejstvo no}u – ru~ni laser-ski daqinomeri sa digitalnim kompa-som, GPS, sistemi za identifikacijusvoj–tu|, termalni informati~ki si-stemi, vi{enamenski laseri za osve-tqavawe i ozna~avawe ciqeva. Takvetehni~ke kapacitete posebno razvijajuBritanci – FIST (Future Integrated Soldi-er Technology), Nemci – SIZ (System In-fanterist der Zukunft) i Francuzi – FELIN.Nemci su izra~unali da }e cena jednoginegrativnog sistema za vojnika izno-siti oko 40.000 evra.

Arhitektura integrisanog sistema borbene identifikacije ameri~ke armije – BCIS

spektru ne koriste se obeleàvaju}i mecida ne bi odali poloàje vojnika i jedini-ca. Oni se zamewuju mecima sa infracr-venom obeleàvaju}om smesom ili obi~-nim mecima, jer se vatra upravqa pomo}uinfracrvenih laserskih ni{anskih ure-|aja ili ru~nih ozna~iva~a ciqa. Prime-

IZO[TRAVAWESredinom devedesetih godina pro-

{log veka ameri~ka armija proverava-la je osposobqenost vojnika za borbu uno}nim uslovima. Tom prilikom uo~enoje da ve}ina pripadnika vojske ne kori-sti pravilno ure|aje za dejstvo no}u ine ume da izo{tri sliku u okularu.

na laserskih ni{anskih ure|aja zahtevadodatnu disciplinu. Vojnici laserske ure-|aje treba da upotrebe samo kada ta~nouo~e ciq, po{to u masi ni{anskih ta~akavi{e nisu u stawu da prepoznaju svoje. Ko-ri{}ewe infracrvenih laserskih ni{an-skih ure|aja i ozna~iva~a treba {to vi{eograni~iti kako neprijateqske jedinice,ukoliko imaju sredstva za dejstvo no}u, nebi otkrili borbene poloàje. Svako osve-tqavawe bojnog poqa infracrvenim sve-tle}im raketama, minama ili granatamamoè koristiti i protivniku.

Poseban problem jeste logisti~kapodr{ka jedinica koje koriste ure|aje zadejstvo no}u. Uobi~ajeno je da elektronskiure|aji za borbu no}u i ni{anske spraveimaju po dve baterije od 1,5 volti. Naosnovu toga, potrebe bataqona dostiùoko 4.000 baterija. Par baterija dovo-qan je za oko 40 sati rada. Osim dopre-mawa baterija vojnicima na borbene po-loàje, problem predstavqa i wihovo ~u-vawe i odlagawe iskori{}enih, jer bate-rije spadaju u ekolo{ki opasan otpad.

Moè se zakqu~iti da novi sistemiza dejstva u no}nim uslovima smawuju gu-bitke od otvarawa “prijateqske vatre”.Pote{ko}e nastaju zbog lo{e koordinaci-je dejstava i tehni~ke nekompatibilnostiborbenih snaga u zajedni~kim vojnim ope-racijama.

Stanislav ARSI]

[lemovi sa monokularnim dvogledom za no} AN/PSV 14 i laserski

ni{anski ure|aj na oru`ju AN/PAQ-4

Identifikaciona svetiqka phoenix ligt

upotrebu odgovaraju}ih ure|aja za osma-trawe no}u. Prvi tip ni{ana je laserski,a drugi objediwava funkcije laserskog ni-{ana i infracrvene svetiqke. Pomo}u in-fracrvenih laserskih ni{ana olak{avase upotreba ru~nih protivoklopnih sred-stava u no}nim dejstvima – SMAW, MAAWSili AT-4. Ni{anxije mogu da vide ta~ku naciqu koju }e pogoditi projektil bez upotre-be projektila ozna~iva~a za proveru ni-{anske ta~ke. Na taj na~in pove}ava se ve-rovatno}a iznena|ewa neprijateqa, asmawuje opasnost od dejstva wegove vatre.

OTKRIVAWE POLO@AJAEfikasna upotreba ure|aja za dejst-

vo no}u podrazumeva dobro poznavawe tihsredstava, odnosno pravilno rukovawe sawima, ali i odgovaraju}ih takti~kih postu-paka koji se primewuju u borbi dawu – po-kret na boji{tu, otklawawe zastoja, ~ita-we karata, upotreba razli~itih vrsta na-oruàwa, napad na bunkere ili utvr|enezgrade, te evakuacija rawenika ili sadej-stvo sa helikopterima.

Uobi~ajeno je da u no}nim dejstvimasvaki peti metak bude obeleàvaju}i kakobi ni{anxija mogao da prati ni{ansku li-niju. Tokom no}nih borbi u infracrvenom

Primena robota u vojne svr-he poseban zna~aj dobila je u ope-racijama u Avganistanu i Irakugde su kori{}eni u vi{e od20.000 razli~itih misija, naj~e-{}e za otkrivawe i uklawawe mi-na i drugih eksplozivnih sredsta-va. Na osnovu ve} poznate serijemalih, pokretnih robota Talon,razli~ite namene i mogu}nostimadelovawa u svim vremenskimuslovima, dawu i no}u ili kao am-fibije, ameri~ka kompanija Fo-ster-Miller, Inc. uradila je jo{ jedantip ovih robota namewenih zaosmatrawe, izvi|awe, patroli-rawe na odre|enoj teritoriji iformirawe kontrolnog ili punk-ta za prislu{kivawe. Shodno na-meni ovaj tip Talona ima mogu}-nost ugradwe mitraqeza M 249 kalibra 5,56 mm, ili M 240 kalibra 7,62 mm iliprilago|enu snajpersku pu{ku. Za ove funkciju opremqen je sistemom za ni{awewe iupravqawe vatrom i moè ga|ati jedina~nom paqbom ili rafalima od {est do devetmetaka. Na sebi nosi standardni dobo{ sa 200 metaka za mitraqez M 249 ili 300metaka za mitraqez M 240. Za osmatrawe i izvi|awe robot je snabdeven kameramaza snimawe u boji, crno-beloj tehnici, sa IC i toplotnim zracima. Pokre}e ga liti-jumov akumulator, brzinom od 7 km/~as za vreme od {est sati, sa jednim puwewem.Robot ima sistem za upravqawe i kretawe no}u, po svim vrstama terena do udaqe-nosti od jedan kilometar.

B. N.

SLOVENIJA KUPUJE SISTEMNEMOSlovena~ko ministarstvo odbra-

ne potpisalo je ugovor s finskom Pa-triom i doma}im Rotisom o kupovini135 oklopnih vozila to~ka{a u ~etirivarijante, me|u kojima je i varijanta sa-mohodnog minobaca~kog sistema NEMO.Slovenija je prvi kupac sistema NEMOkoji bi se najjednostavnije mogao opisa-ti kao jednocevni kupolni besposadnisistem kalibra 120 mm i teìne od sa-mo 1.500 kg pa se moè lako montiratina razli~ita vozila, bilo to~ka{e iliguseni~are ali i na laka brza plovila.Sistem je spreman za paqbu u roku od30 sekundi, a promena vatrenog polo-àja je mogu}a odmah nakon ispaqewaprve granate. Ciqeve moè ga|ati i ne-posrednom vatrom. Puni se poluauto-matski dok je zauzimawe elemenata ci-qeva u potpunosti automatizovano. Mi-nobaca~ki sistem NEMO ima mogu}nostpoga|awa istog ciqa sa {est granataispaqenih po razli~itim putawama.

Ukupna vrednost ugovora za nabav-ku ovih vozila je oko 278 miliona evra.Radi se o ofset ugovoru kojim je defi-nisano da slovena~ka industrija nepo-sredno u~estvuje s 30 odsto wegovevrednosti, dok }e ostalih 70 odsto bitipokriveno izvozom raznih slovena~kihroba i usluga. Proizvodwa vozila tre-balo bi da se u celini preseli u Slo-veniju tokom 2007. i 2008, u ~emu biosim kompanije Rotis trebalo da u~e-stvuje i Gorewe.

B. N.

45

Ukrajinska firma Morozov iz Harkova predstavila je novu varijantu lakogoklopnog vozila dozor-B, pogonske konfiguracije 4h4. Re~ je o oklopnom transporte-ru koga je firma razvila na sopstvenu inicijativu i nudi ga, doma}em i me|unarod-nom trì{tu, kao zanimqivu alternativu. Vozilo ima tri ~lana posade: komandira,voza~a i mehani~ara, a moè prevesti jo{ osam vojnika. Konstruktori su nastojalida postignu vi{i nivo oklopne za-{tite pa tako oklopno telo {titi po-sadu od dejstva streqa~kog oru`ja iod {rapnela. Velika pa`wa posve}e-na je za{titi od mina. Naoruàn jemitraqezom 12,7 mm. Dozor-B imaposeban oblik, dvostruki pod, po-boq{ana sedi{ta, pojaseve za vojni-ke u putni~kom delu, klimu i ure|ajeza centralno pumpawe guma, a pred-wi to~kovi su postavqeni daleko na-pred da bi se smawila opasnost poputni~ki deo u slu~aju eksplozije, aizme|u motornog i putni~kog prosto-ra postavqena je ~eli~na plo~a.Opremqen je i sistemom za ABH za-{titu i ga{ewe poàra. Pokre}e ganovi mercedesov motor tipa Deutz BF4M 1013FC snage 190 kW (258 KS) ko-ji zadovoqava EURO III normu o ~i-sto}i gasova. Mewa~ je automatski sapet brzina – Allison 1000LCT.

B. N.

I Z V I \ A ^ K I R O B O T T A L O N

N O V O O K L O P N O V O Z I L O D O Z O R - B

Broj izgubqenih savezni~kih helikopte-ra se time popeo na 94.

Za ameri~ku komandu, ali i javnost, toje bio svojevrstan poziv na uzbunu. Wihovaprva sumwa da su u pitawu tehni~ki otkazina letelicama, brzo je demantovana video-snimcima postavqenim na veb-sajtovimakoje kontroli{u pobuwenici. To je bio do-voqan razlog za ozbiqnu polemiku.

DOKTRINA PREVENCIJEZaboravqaju}i na vlastite gubitke u

Vijetnamu, koji su se merili hiqadama he-likoptera, Amerikanci danas kao primernavode sovjetsko angaòvawe u Avganista-nu, odnosno gubitke koje je sovjetska heli-

kopterska flota tamo pretrpela. Naime,kada je CIA muxahedinima doturila sa-vremene prenosne raketne sisteme tipastinger, sovjetski gubici porasli su neko-liko puta. Zapadni izvori procewuju da jesamo stingerima u periodu od 1985. do1988. godine oboreno vi{e od 270 sovjet-skih letelica, ~ime je znatno umawen so-vjetski faktor prevlasti u vazdu{nom pro-storu. Premda ne odlu~uju}i, i ovo je, kakoAmerikanci navode, bio jedan od razlogaza{to su Sovjeti odlu~ili da se povuku izAvganistana.

Premda Amerikanci u Iraku jo{ nisu utakvoj situaciji, ~iwenica je da kabinet pred-sednika Xorxa Bu{a svakodnevno gubi podr-{ku za vojno angaòvawe – ne samo javnostive} i predstavnika Kongresa i Senata, za ko-je je svaki porast gubitaka nedopustiv.

Ameri~ki zdruèni general{tab pr-vi je reagovao kada je, 7. februara, iz-dao doktrinarni dokument Joint Publication3-01 o suprotstavqawu pretwama iz va-zdu{nog prostora i pretwama od raket-nih projektila. Tim dokumentom se, izme|uostalog, uop{tavaju mere i postupci radismawewa gubitaka od raketnih projektila(dokument je javno dostupan na sajtuh t t p : / / w w w . d t i c . m i l / d o c t r i -ne/jel/new_pubs/jp3_01.pdf). Me|utim, utom dokumentu ima malo stvari koje heli-kopterske posade u Iraku (i ne samo ta-mo) ve} ne znaju.

Naj~e{}e op{teprihva}ene mere za-{tite na terenu jesu let no}u (kad god je tomogu}e), izbor razli~itih mar{ruta irazli~itih profila leta, let maksimal-nim brzinama iznad zona visokog rizika,upotreba naoruàwa iz progresivnog le-ta, sa {to ve}om brzinom, i sli~no. Nabo~nim vratima transportnih helikopte-ra, u skladu sa okolnostima, postavqajuse osmatra~i, odnosno mitraqesci kojiupozoravaju posadu na pretwu sa zemqe, apo potrebi i protivdejstvuju. Kada za to

HELIKOPTERI NA UDARU

Helikopter, kao dokazano ratno sredstvo, od wegovognastanka neprekidno se tehni~ki usavr{ava i unapre|ujekako bi preìveo sve opasnosti koje vrebaju na boji{tu.

I pored svega, te letelice su ostale osetqive na svevrste vatre sa zemqe. O tome svedo~e i posledwa

iskustva sa ira~kog rati{ta.

S

I S K U S T V A S A I R A ^ K O G R A T I [ T A

avremene armije, posebno ameri~ka,u svojim vojnim angaòvawima uveli-ko se oslawaju na helikoptere. Heli-kopterske jedinice integrisane su uvelike sastave kopnene vojske kako bi

se {to brè i uspe{nije iskoristile sveprednosti koje savremeni helikopteripruàju.

Evidentno je, da se helikopterskaflota u Iraku ni najmawe ne {tedi.Prema re~ima ameri~kih generala va-zdu{ni transport je danas najbezbednijivid transporta u Iraku. Tako se bar mi-slilo donedavno. A onda je, za samomesec dana oboreno osam ameri~kih he-likoptera, a 28 qudi izgubilo ìvot.

postoje uslovi, transportni helikopteriimaju pratwu borbenih helikoptera.

Na svaki od helikoptera, bez obzirana namenu, integrisana je odre|ena opre-ma za aktivnu i pasivnu za{titu. Nezavi-sno od wenog tehnolo{kog nivoa, ti ure-|aji se maksimalno upotrebqavaju. Heli-kopteri koji lete u Iraku su naknadnoopremqeni novim oklopqenim sedi{tima,a dodatno su za{ti}eni i vitalni delovimotora. Me|utim, ta mera ima niz ograni-~ewa, pre svega u pove}awu mase helikop-tera. Trenutno se na helikoptere inten-zivno ugra|uju i ure|aji za za{titu od ICvo|enih raketa, koji pripadaju novim teh-nolo{kim generacijama, a i razne vrstesignalizatora pretwi. Ranija za{tita odIC raketa temeqila se prete`no na ispa-qivawu toplotnih bakqi, koje su zbuwiva-le samonavode}e IC glave lansiranihprojektila. Iako je ta metoda s vremenomusavr{avana, ona, sama po sebi, vi{e ni-je dovoqna kada su u pitawu samonavode}eIC glave modernijih raketa. Stoga se svevi{e upotrebqavaju laserski ure|aji, ~iji

snop dezorijenti{e sistem vo|ewa savre-menih raketa. Ti posledwi sistemi ugra-|uju se naknadno, tako da svi helikopterijo{ nisu opremqeni wima. Broj helikop-tera koji je opremqen tim ure|ajima, a itempo wihovog opremawa je, zbog razu-mqivih razloga, nepoznat.

DODATNO OPREMAWEDodatno modifikovawe helikoptera

zahteva i dodatna finansijska sredstva.Da bi se ona obezbedila Amerikanci sumorali da se odreknu nekih veoma skupihprojekata, koji su se pokazali kao neper-spektivni s obzirom na savremene zahte-ve i okolnosti. Tako je prekinut programrazvoja helikoptera RAH-66 koman~, nakoji je utro{eno oko sedam milijardi ame-ri~kih dolara!

Dobri poznavaoci situacije tvrde dani to dodatno opremawe ne}e imati veli-kog efekta, ukoliko su se pobuwenici do-mogli ve}ih koli~ina savremenijih pre-nosnih raketnih projektila, kao {to su toSA-16 (9K39) i SA-18 (9K310). Sistemnavo|ewa tih raketa je mnogo savremeni-ji, precizniji i otporniji na ometawe ne-go {to je to slu~aj sa {iroko rasprostra-wenom strelom SA-7, koja se pojavila previ{e od 30 godina.

Uvi|aju}i opasnost od takvih siste-ma, SAD su u mnogim dràvama finansi-rale uni{tavawe prenosnih raketnihprojektila kako bi se izbeglo wihovo ne-kontrolisano {irewe i preprodaja. U po-jedinim slu~ajevima kori{}eni su i poli-ti~ki pritisci da bi se to postiglo. Upra-vo to je nedavno zabeleèno u Nikaragvi,

MERE ZA[TITENaj~e{}e op{teprihva}ene mere

za{tite na terenu jesu let no}u (kadgod je to mogu}e), izbor razli~itihmar{ruta i razli~itih profila leta,let najve}om brzinama iznad zona vi-sokog rizika, upotreba naoruàwa izprogresivnog leta, sa {to ve}om br-zinom, i sli~no. Na bo~nim vratimatransportnih helikoptera se, u skladusa okolnostima, postavqaju osmatra-~i, odnosno mitraqesci koji upozora-vaju posadu na pretwu sa zemqe, a popotrebi i protivdejstvuju. Kada za topostoje uslovi, transportni helikop-teri imaju pratwu borbenih helikop-tera. A na svaki od helikoptera, bezobzira na namenu, integrisana je od-re|ena oprema za aktivnu i pasivnuza{titu.

GUBICIPrema re~ima predstavnika ame-

ri~ke armije, broj o{te}enih helikop-tera u proseku do sada dostiè 17 me-se~no. Najve}a o{te}ewa helikopteritrpe od vatre pe{adijskog naoruàwa,protiv koje ne postoje vaqane protiv-mere. Statistika tako|e navodi da jetokom januara intenzitet napada na he-likoptere pove}an za pribli`no 20odsto. Naj~e{}a meta su najsavremeni-ji i najopremqeniji – apa~i AH-64.Amerikanci su priznali da su do sadau Iraku, zbog raznih razloga, izgubili24 helikoptera tog tipa.

Oko pet odsto poginulih vojnika u Iraku (172)nastradalo je u sru{enim helikopterima

Apa~i u Iraku trpe najve}e gubitke, jer su tokom vatrene podr{ke najizloèniji vatri sa zemqe

Pretpostavqa se da su u odre|enimslu~ajevima granate tih baca~a u “ku}nojradinosti” opremane blizinskim upaqa-~ima. Ira~ki gerilci to oru`je koriste nata~kama na kojima uo~e ~est prelet heli-koptera na ekstremno malim visinama (ko-je se primewuje radi izbegavawa IC vo-|enih projektila). Za razliku od standard-nog projektila legendarnog baca~a RPG-7,improvizovana granata ne zahteva direk-tan pogodak, ve} se rasprskava na nekih15 metara ispod trupa helikoptera. Poje-dine stru~ne revije tvrde da je upravo timsredstvom oboreno vi{e apa~a, najmoder-nijih ameri~kih borbenih helikoptera.

Iako najsavremeniji i najopremqeniji,upravo su apa~i AH-64 naj~e{}a meta.Amerikanci su priznali da su do sada uIraku, zbog raznih razloga, izgubili 24helikoptera tog tipa. Kompletna lista he-likoptera izgubqenih u Iraku i Avgani-stanu moè da se prona|e na veb-adresihttp://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Coaliti-on_aircraft_crashes_in_Iraq#Helicopters .

Broj o{te}enih helikoptera, premare~ima predstavnika ameri~ke armije,znatno je ve}i i on je u proseku do sada iz-nosio 17 helikoptera mese~no. Najve}ao{te}ewa helikopteri trpe od vatre pe-{adijskog naoruàwa, protiv koje ne po-stoje vaqane protivmere. Me|utim, ono{to ameri~ke pilote najvi{e zabriwavajeste ~iwenica da postoje dokazi da se na-padi na helikoptere sve ~e{}e izvodeplanski i organizovano. U velikom brojuslu~ajeva napravqene su zasede, a zabe-leèno je i pet napada na spasioce koji supritekli u pomo} posadama oborenih he-likoptera.

Statistika tako|e navodi da je tokomjanuara intenzitet napada na helikopterepove}an za pribli`no 20 odsto. Imaju}i uvidu sve navedeno i ~iwenicu da }e s do-laskom poja~awa od 21.500 vojnika inten-zitet naleta helikoptera u Iraku biti po-ve}an, gubici helikoptera }e i daqe bitisurova svakodnevica.

Mr Slavi{a VLAÎ]

15. mart 2007.

gde je tamo{wi predsednik Danijel Orte-ga odbio da uni{ti takve projektile. Ipak,u slu~aju Sirije, a naro~ito Irana (za ko-je se smatra da su glavni snabdeva~i po-buwenika oru`jem), takav potez nema pre-terano veliki zna~aj.

UBITA^NI RPG-7Opasnost za savezni~ke helikoptere u

Iraku nisu samo protivavionske rakete ve}i obi~ni ru~ni baca~i, od kojih je najpozna-tiji RPG-7. Neki od tih baca~a pokazali suse kao veoma efikasni, bez obzira na sta-rost na osnovu koje bi, sasvim sigurno, mo-gli da budu delovi muzejskih postavki.

48

DNEVNO NAPREZAWEU Iraku danas leti oko 600 ame-

ri~kih helikoptera. Wihovo dnevno na-prezawe iznosi, u proseku, ne{to maweod dva leta. Izraèno u satima naleta,ta brojka je za 2005. godinu iznosilaoko 250.000 sati naleta, dok se u 2007.godini o~ekuje oko 400.000 sati.

Amerikanci ubrzano rade na dodatnoj za{titnoj opremi helikoptera, koja se ugra|uje i na klasi~ne transportere, kao {to su marinski CH-46

49

Francuski list Le journal du dimanche objavio je nedavno da Libija iFrancuska pregovaraju o isporuci izme|u 13 i 18 vi{enamenskih borbe-nih aviona rafal (Rafale) vrednosti od oko dve i po milijarde evra. Ukoli-

ko bi se isporuka realizovala, Libija bi time postalaprvi inostrani kupac rafala. Daso (Dassault), proiz-vo|a~ rafala, negirao je pisawe lista ogradiv{i seda bi "svaka ponuda aviona morala i}i preko vladeFrancuske". Kao indikaciju zainteresovanosti

Francuza da prodaju rafal Libiji, nave-den je i podatak da su dva aviona ovogatipa u~estvovala na nedavnoj vazduho-

plovnoj izlo`bi u Tripoliju. Mini-starka odbrane Marija Aliot tako-

|e je negirala da su u toku prego-vori sa Libijom. Libija je pro-

{le godine ugovorila safrancuskom vazduhoplovnomindustrijom modernizacijusvojih 12 lovaca mira` F1(Mirage) za oko 100 mili-ona evra koji }e obavitiDaso, proizvo|a~ mo-

tora Snekma (Snec-ma) i avionike Ta-les (Thales).

I. S.

Jo{ uvek u o~ekivawu inostranog kupca: rafal

Posle vi{e od 18 meseci ka{wewaNH90 kona~no ulazi u upotrebu

[PANIJA NABAVQA 45 NH90 [panska vlada je u januaru

potpisala ugovor o nabavci 45 evro-kopter NH90 (Eurocopter) helikoptera.Nova Evrokopterova fabrika u [pani-ji isporu~i}e od 2010. godine prve pri-merke naru~ene varijante TTH (takti~kitransportni helikopter). Istovremeno,ta zemqa je naru~ila i ~etiri mawaEC135 za novoformiranu jedinicu zaspasavawe i re{avawe kriznih situa-cija UME (Unidad Militar de Emergencias)koja deluje u okviru Ministarstva od-brane. Sa {panskim helikopterima,broj naru~enih NH90TTH i NH90NFHdostigao je 445 vazduhoplova.

I. S.

BRITANSKI TORNADOU NOVOJ ULOZI

Kraqevsko RV Velike Britanije angaòvaloje juri{ni avion Panavia Tornado GR 4 za potrebeizvi|a~kih misija kako bi prikupilo podatke ooperacijama pobuwenika i islamskih ekstremistau Iraku. Na taj na~in delimi~no je promewena uo-bi~ajena uloga tj. osnovna namena tog aviona – lo-cirawe i dejstvo po odre|enim ciqevima. Trenut-no je Tornado GR 4 sredstvo koje se najvi{e kori-sti za potrebe netradicionalnih taktika u priku-pqawu obave{tajnih podataka, osmatrawa i izvi-|awa (non-traditional intelligence, surveillance and re-connaissance, NTISR), tokom misija podr{ke koali-cionih trupa. Od nove elektroopti~ke opreme, na-mewene za izvr{ewe navedenih misija, koja jeugra|ena na podvesni kontejner, o~ekuje se da pru-ì boqu situacionu obave{tenost i svesnost voj-nika na terenu i preventivno detektuje postoje}epretwe na zemqi.

G. K.

L I B I J A ( N E ) K U P U J E R A F A L

isti ili vi{i tehnolo{ki nivo, dok su So-vjeti gradili ve}i broj klasa podmornica sapostupnim poboq{awem karakteristika,ali u mawim serijama. Bilo kako bilo, Ame-rikanci su kraj hladnog rata do~ekali sasvega dve klase nuklearnih podmornica lo-vaca – Sturgeon i Los Angeles, s tim {to supodmornice klase Los Angeles dva puta modi-fikovane i izra|eno ih je ukupno 85! Te pod-mornice nameravali su da zamene novom,znatno ve}om klasom Seawolf koja je imalabitna poboq{awa na svim poqima, ali iznatno vi{u cenu. Verovatno su zbog toga iz-gra|ene svega tri podmornice te klase {toje izuzetno malo za ameri~ku praksu.

Kraj hladnog rata i drasti~no smawe-we ruske podmorni~ke flote, a i finan-sijski problemi i u~estalo angaòvaweameri~kih snaga u lokalnim oruànim su-kobima, naterali su Amerikance da pro-mene zahteve koji se postavqaju pred budu-}e flote nuklearnih podmornica lovacanove generacije. Ulozi borbe protiv dru-gih nuklearnih podmornica, pridodata je imogu}nost protivminske borbe i podr{ke

15. mart 2007.

A M E R I ^ K A N U K L E A R N A P O D M O R N I C A K L A S E V I R G I N I A

BE[UMNI MORSKI LOVAC

Izmewena situacija u svetu i izazovi sakojima se ameri~keoruàne snage suo~avajunametnule su im obavezuda standardnim ulogamakoje imaju podmornicepridodaju i mogu}nostprotivminske borbe ipodr{ku pomorskimdiverzantskimtimovima. Rezultat svih tih napora je klasa Virginia, ozna~enai kao NSSN.

Trka u naoruàwu izme|u SAD i SSSR-a tokom hladnog rata posebno se re-flektovala na podmorni~ke snage ~ijije zna~aj porastao pojavom nuklearnihpodmornica, naoruànih interkonti-

nentalnim balisti~kim raketama. Shodnotome, obe supersile su shvatile da je najde-lotvornije oru`je protiv nuklearne pod-mornice sa balisti~kim raketama druga nu-klearna podmornica lovac, tako da je i naovom planu ispoqeno èstoko rivalstvo.Svaka strana je nastojala da izgradi {to jemogu}e vi{e nuklearnih podmornica lova-ca, sa {to sna`nijim naoruàwem i per-formansama, koje su, pored ve}e brzine idubine rowewa, imale i, {to je posebnova`no, smaweni nivo buke.

Koncepcija razvoja znatnose razlikovala. Amerikanci suteìli gradwi velikih serijakod kojih su tokom dugih godinagradwe nastojali da ispraveeventualne slabosti i, povre-menim modernizacijama, dovo-dili ve}i broj podmornica na

pomorskim diverzantskim timovima. Re-zultat svih tih napora je klasa Virginia,ozna~ena i kao NSSN.

Nuklearne podmornice klase Virginiaproizvode se u dva ameri~ka brodogradi-li{ta koja su za to osposobqena – GDElectric Boat i Northrop Grumman NewportNews. Postoje indicije da je proizvodwapodeqena iz prostog razloga kako bi sespre~ilo da jedno od tih brodogradili{tafinansijski propadne ili se na bilo kojina~in onesposobi (eventualnim nuklear-nim udarom ili teroristi~kim napadom).A strate{ki je nedopustivo da SAD ostanesamo na jednom brodogradili{tu za nukle-arne podmornice.

SMAWEWE BUKEPri projektovawu klase Virginia obi-

lato su kori{}eni ra~unari, a posebnoprogrami za kompjuterizovano projektova-we CAD/CAE (Computer Aided Design/Com-puter Aided Engineering). Podmornica je kon-struisana spajawem prstenastih segmena-ta, a sva unutra{wa oprema je pre~nika483 i 610 mm (19 i 24 in~a), tako da jemaksimalno pojednostavqena zamena ele-menata tokom popravki ili modernizacije.

Prema deplasmanu, koji iznosi 7.800tona u zarowenom stawu, podmornice kla-se Virginia su izme|u klasa Los Angeles i Se-awolf (6.927 i 9.137 tona). Me|utim, zadr-àn je klasi~an, izrazito cilindri~an ob-lik trupa sa zaobqenim pramcem i vrete-nastom krmom, karakteristi~an za sveameri~ke podmornice. Ta~nije, trup im jeproduèna varijanta trupa klase Los An-geles (115 u odnosu na 110,3 m), ali samnogim tehnolo{kim re{ewima sa klaseSeawolf. Spoqa gledano, jedina novost jedodatni segment u korenu komandnog mosta,{to je preuzeto sa klase Seawolf, ~ime se uodre|enoj meri poboq{ava hidrodina-mi~nost i smawuju {umovi.

Imperativ pri konstruisawu savre-menih nuklearnih podmornica jeste maksi-malno smawewe buke. Tome je kod klase Vir-ginia posve}ena velika pa`wa i procewujese da ove podmornice proizvode akusti~-ni odraz sli~an onom kod klase Seawolf,koji je niì nego kod ina~e vrlo cewenih iu tom pogledu najboqih ruskih podmornicalovaca klase akula i akula 2. To se posti-glo primenom razli~itih mera: svi ele-menti koji proizvode vibracije postavqe-ni su u izolovane komore, koje su sa osnov-nom konstrukcijom povezane preko ela-sti~nih amortizera, kori{}ewem spoqa-{wih hidroizolacionih obloga nove gene-racije i kona~no, primenom vodomlaznogpropulzora umesto propelera. Pogonskisistem je baziran na nuklearnom reakto-ru General Electric S9G snage 29.840 kW(40.000 KS), projektovan da traje koliko i

podmornica, koji pokre}e dve turbine, po-vezane na jedan vodomlazni propulzor.

Prema objavqenim podacima, maksi-malna brzina podmornice u podvodnoj vo-`wi iznosi vi{e od 25 ~vorova, dok jenajve}a dubina rowewa preko 240 meta-ra. Navedene vrednosti maksimalne brzi-ne i dubine rowewa treba uslovno pri-hvatiti jer je to bri`qivo ~uvana vojnatajna. Poznati su podaci za stariju klasuLos Angeles – 35 ~vorova i 450 m – tako daje malo verovatno da je klasa Virginia sla-bija u tom pogledu, tim pre {to se za izra-du trupa koristi ja~i ~elik (umesto HY80,HY100), snaga motora je pribli`no pro-

porcionalna pove}awu deplasmana (kodLos Angeles 6.927 t i 26.600 KW), a kori-{}ewem vodomlaznog propulzora boqe seiskori{}ava snaga turbina. Primera ra-di, klasa Seawolf ima maksimalnu brzinuod 35 ~vorova i dubinu rowewa 610 me-tara. Posada se sastoji od 134 qudi, od~ega 14 oficira.

KOMPLEKSNI SENZORI

Vrlo zanimqiva osobina klase Virgi-nia je re{ewe periskopa. On vi{e nijeklasi~an opti~ki, ve} se koriste dva pe-riskopa Kolmorgen AN/BVS-1, opremqena

51

NAORU@AWENaoruàwe podmornicama te

klase nije kao na drugim tipovima. Iz~etiri torpedne cevi, standardnogpre~nika 533 mm, moè se lansiratiukupno 26 najsavremenijih torpedaMk48 ADCAP (dometa 39–50 km, brzi-ne 40–55 ~vorova i sa bojnom glavommase 267 kg), odgovaraju}i broj pro-tivbrodskih raketa UGM-84F Sub-Har-poon (dometa 146 km, brzine 0,85 ma-ha i sa bojnom glavom mase 220 kg) ili“inteligentnih” mina Mk60 CAPTOR,opremqenih pogonskim sistemom dome-ta 8 km, senzorima i protivpodmor-ni~kim torpedom Mk46. Po uzoru nakasnije serije podmornica Los Angeles,Virginia ima 12 vertikalnih lansera zakrstare}e rakete UGM-109 Tomahawk,koje se, ukoliko postoji potreba, mogulansirati i iz torpednih cevi. Tako|e,iz torpednih cevi mo}i }e da se lansi-raju i robotizovane protivminske ro-nilice tipa LRMS (Long-term Mine Re-connaissance System).

Pozicija bo~nih sonara

Krstare}a raketa UGM-109 Tomahavk

zamena i dodavawe pojedinih novih i sa-vremenijih komponenti. Senzorski si-stem se sastoji od vi{e aktivnih i pasiv-nih sonara: u pramcu se nalaze aktivni ipasivni sonar, na svakom boku su po tri{irokougaona pasivna sonara (izra|e-nih na bazi opti~kih vlakana po najnovi-joj tehnologiji), a u zadwem delu su aktiv-ni sonari visoke frekvencije i dva te-gqena sonara.

Kada je re~ o naoruàwu, ni ono napodmornicama Virginia nije kao na drugimtipovima. Iz ~etiri torpedne cevi stan-dardnog pre~nika 533 mm, moè se lan-sirati ukupno 26 najsavremenijih torpe-

15. mart 2007.

kamerama sa niskim nivoom osvetqaja(LLLTV-Low Light Level TV), termalnom kame-rom i laserskim daqinomerom. Slika saovih senzora se opti~kim kablovima pre-nosi u komandnu sobu. A ta soba vi{e li-~i na kabinu borbenog aviona: podmor-nicom se upravqawa putem dva tzv. xoj-stika, dok se informacije prikazuju nakompjuterskim ta~-skrin (touch-screen)ekranima. Oni dobijaju podatke od inte-grisanog brodskog sistema, koji objedi-wava senzore, protivmere, naoruàwe inavigaciju. Taj sistem ima tzv. otvorenuarhitekturu, ili modularnu konstrukciju,tako da je maksimalno pojednostavqena

52

PERISKOP

Podmornicu Virginia ~ini poseb-nom i re{ewe periskopa. On vi{e ni-je klasi~an opti~ki, ve} se koriste dvaperiskopa Kolmorgen AN/BVS-1, opre-mqena kamerama sa niskim nivoomosvetqaja (LLLTV-Low Light Level TV), ter-malnom kamerom i laserskim daqino-merom. Slika sa tih senzora se opti~-kim kablovima prenosi u komandnu so-bu. A ta komandna soba nalikuje kabi-ni borbenog aviona.

Dejstvo torpeda Mk48 ADCAP na razara~u.Bojna glava eksplodira ispod broda,

~ime se brod doslovce prepolovi.

~e}ih robotizovanih hvataqki. Po uzoruna kasnije serije podmornica Los Angeles,Virginia ima 12 vertikalnih lansera zakrstare}e rakete UGM-109 Tomahawk,koje se, ukoliko je potrebno, mogu lansi-rati i iz torpednih cevi.

Unutar trupa nalazi se i komora podpritiskom, u kojoj je mogu}e smestiti po-sebnu mini-podmornicu, pod oznakom AS-DS (Advanced SEAL Delivery System), name-wenu za prevoz specijalnih SEAL timovamornari~kih diverzanata (najvi{e 14~lanova). Ovo re{ewe je daleko boqe oddosada{we prakse prikqu~ivawa mini-podmornica na trup, jer su one pove}ava-le otpor, odnosno smawivale perfor-manse podmornice nosa~a.

Prva podmornica klase Virginia,istoimenog naziva (SSN-774) po~ela je dase gradi 1999, porinuta je avgusta 2003,a zavr{ena oktobra 2004. Nakon togausledio je trogodi{wi period podrobnihtestirawa, a ove godine o~ekuje se da bu-de uvedena u operativnu upotrebu. Druga,

nazvana SSN-775 Texas, porinuta je apri-la 2005, zavr{ena je juna 2006. i uvede-na u upotrebu septembra 2006. Tre}a,SSN-776 Hawaii, po~ela je da se gradi av-gusta 2004, a o~ekuje se weno prihvata-we u slu`bu tako|e ove godine. Slede}egodine u upotrebu ulazi SSN-777 NorthCarolina, koja }e biti ujedno i posledwapodmornica prve serije.

Podmornice od SSN-778 New Ham-pshire, preko SSN-779 New Mexico pa svedo SSN-783 trebalo bi da u|u u upotrebudo 2015, a tre}a serija }e imati oznakepo~ev od SSN-784 pa do SSN-791. Ukupnoje planirana gradwa 30 jedinica, {to }eomogu}iti zamenu starijih serija podmor-nica Los Angeles (bez vertikalnih lanse-ra za rakete Tomahawk), i zadràvawe uupotrebi kasnijih podmornica Los Ange-les i Seawolf.

Na po~etku se predvi|alo da se go-di{we uvede u upotrebu po jedna podmor-nice ovog tipa, ali }e se taj broj od2012. pove}ati na dve. To }e u odre|enojmeri smawiti nabavnu cenu, ali ne tre-ba o~ekivati da }e dosti}i onu predvi-|enu na po~etku projekta. Naime, pod-mornica klase Virginia zami{qena je kaojeftinija od klase Seawolf, ali se na sa-mom po~etku pokazalo da je ta razlikadaleko mawa od o~ekivane. PodmorniceSeawolf su ko{tale oko dve milijardeameri~kih dolara, a cena klase Virginiase mewala – fiskalne 1995. iznosila je1,65 milijardu dolara, a 2005, zbog in-flacije i pove}awa tro{kova cena je po-rasla ~ak na 2,3 milijarde dolara. Bezobzira na to, Amerikanci nastavqaju saprogramom gradwe, zadovoqni {to ko-na~no imaju izuzetno fleksibilno vi{e-namensko plovilo, gra|eno ne samo zadejstva na otvorenom moru, ve} i u prio-balnom pojasu.

Sebastian BALO[

53

TEMPO OPREMAWAGradwa prve podmornice klase

Virginia, istoimenog naziva (SSN-774)po~ela je 1999. a zavr{ena oktobra2004. O~ekuje se da ove godine budeuvedena u operativnu upotrebu. Dru-ga, nazvana SSN-775 Texas, uvedena jeu upotrebu septembra 2006, a tre}a –SSN-776 Hawaii, trebalo bi da budeuvedena ove godine. Slede}e godine uupotrebu ulazi posledwa podmornicaprve serije – SSN-777 North Carolina.Podmornice od SSN-778 New Hampshi-re, preko SSN-779 New Mexico i sve doSSN-783 trebalo bi da u|u u opera-tivnu upotrebu do 2015, a tre}a seri-ja }e imati oznake po~ev od SSN-784pa do SSN-79.

da Mk48 ADCAP (dometa 39–50 km, brzi-ne 40–55 ~vorova i sa bojnom glavom ma-se 267 kg), odgovaraju}i broj protiv-brodskih raketa UGM-84F Sub-Harpoon(dometa 146 km, brzine 0,85 maha i sabojnom glavom mase 220 kg) ili “inteli-gentnih” mina Mk60 CAPTOR, opremqenihpogonskim sistemom dometa osam kilome-tara, senzorima i protivpodmorni~kimtorpedom Mk46. Tako|e }e se, iz torped-nih cevi mo}i lansirati i robotizovaneprotivminske ronilice tipa LRMS (Long-term Mine Reconnaissance System). Nakonobavqenog zadatka, ronilice }e se vra-}ati u torpedne cevi posredstvom izvla-

Uporedni prikaz buke pojedinih ameri~kih i ruskih podmornica. Pod oznakom 688 je klasa Los Angeles, 688I je poboq{ana klasa Los Angeles sa vertikalnim lanserima za rakete Tomahawk,SSN23 je klasa Sea Wolf, a NSSN – Virginia.

15. mart 2007.54

ODUSTAJAWE OD PROJEKTA SEAWOLF

Po~etkom devedesetih godina pro{log vekaameri~ki admiralitet usvojio je buxet za gradwunove klase podmornica Seawolf kao programskuzamenu za klasu Los Angeles. Projekat je trebaloda se realizuje tempom gradwe i opremawa tripodmornice godi{we i da bude gotov u periodu2000–2010, a bilo bi izgra|eno 30 objekata.

Od ove klase napadnih podmornica o~ekiva-lo se da otkloni nedostatke klase Los Angeles, pr-venstveno misle}i na preveliku buku koju emitujeu prostor oko sebe i nedovoqnu brzinu, te da bu-de najboqe naoruàna napadna podmornica usvetu. Me|utim, na ispitivawima prva dva objek-ta 21- Seawolf i 22- Connecticut uo~eni si izvesniproblemi koji nisu mogli biti tako brzo i jefti-no eliminisani pa su po~etni optimizam i pla-novi ubrzo pali.

Rezultat je vidqiv u dve ~iwenice: da je satre}om podmornicom iz ove klase 23-Jimmy Car-ter verovatno zavr{eno sa daqom gradwom oveserije i da je teì{te projektovawa i gradwepreba~eno na noviju klasu Virginia koja je uglav-nom opravdala odluku o stopirawu daqe gradweklase Seawolf.

Projektovana cena gradwe i odràvawaklase Seawolf je naknadno ocewena neprihvatqi-vo visokom pa se smatra da je to bio odlu~uju}imomenat da se isforsira novi tip Virginia.

M. K.

STIRLING POGON NA PODMORNICAMA

Od svih pet tehni~kih re{ewa u svetu za AIP (Air Inde-pendent Propulsion) podmorni~ku propulziju (propulzija neza-visna od vazduha), {vedski sistem Stirling je prvi ugra|en najednu podmornicu, proveren u 10.000 ~asova rada, i tek po-tom dobio zeleno svetlo za serijsku ugradwu na podmorniceklase Gotland.

Ovaj sistem poti~e iz Drugog svetskog rata, ali je prviput primewen tek po~etkom devedesetih godina pro{log veka,do kada je trebalo re{iti dosta tehnolo{kih problema iuraditi mnogo opasnih eksperimenata, {to tehnolo{kaosnova prethodnih decenija nije omogu}avala. Naravno, tre-balo je utro{iti i mnogo novca.

Osnovno pitawe u po~ecima tragawa za AIP propulzi-jom bilo je koju energiju upotrebiti u zarowe-noj podmornici, a da se ne tro{e zalihe elek-tri~ne energije iz napuwenih olovnih akumula-tora, namewene za osnovna dejstva podmorni-ce – napade i izbegavawe protivni~kih brodo-va. [ve|ani su patentirali i razvili pogon nastirligov motor, ponegde nazvan energetskikonvertor, a ponegde i kao motor sa spoqnimsagorevawem. Sve je to pribli`no ta~no jersme{e kiseonika i goriva sagorevaju u poseb-noj komori i pri tom dobijena energija pomo}u

inertnih gasova pokre}e motorni mehanizam, a ovaj pogonigenerator koji proizvodi elektri~nu energiju za pogon pro-pelerske osovine. Na taj na~in ostvaren je paralelni ener-getski izvor u zarowenoj podmornici. Kapacitet punih aku-mulatora se ~uva, a sve energetske potrebe pod vodom pod-miruju dva stirling motora. Instalisana snaga na klasi pod-mornica Gotland je 2 h 75 kW, a isti motori su ugra|eni i namodifikovanu klasu Sodermanland.

Kiseonik u te~nom stawu je sme{ten u ogromnom rezer-voaru, a gorivo tipa D2 nalazi se u standardnim tankovima.Sami motori izgledaju kao kompaktni blokovi nejasne name-ne i relativno malih dimenzija.

Dobre strane ovog sistema su slede}e: znatno je ti{iod konvencionalnog pogona, radi bez vibracija, niì je nivoIC odraza i tro{kova odràvawa sistema, postoji mogu}-nost modularne ugradwe kod ve} izgra|ene podmornice i in-frastruktura zemqe je u funkciji sistema.

M. K.

DOGA\AJI

55

Posle himne “Boè pravde” prikazan jefilm o razvoju i savremenim dostignu-}ima Vojnomedicinske akademije, a za-

tim je goste pozdravio na~elnik general-ma-jor prof. dr Miodrag Jevti}.

Sve~anost povodom Dana Vojnomedicinske akademije, koja je odràna 2. marta u Domu Vojske u Top~ideru, prisustvovali su i predsednik SrbijeBoris Tadi}, ministar odbrane dr Zoran Stankovi}, na~elnik General{tabageneral-potpukovnik Zdravko Pono{, dràvne delegacije Crne Gore iRepublike Srpske, ministri, predstavnici Ministarstva odbrane i VojskeSrbije, politi~kog, privrednog i kulturnog ìvota i zaposleni u toj uglednojzdravstvenoj ustanovi koja slavi 163 godine postojawa i rada.

URUÊNE DIPLOME MAGISTRIMAI DOKTORIMA NAUKANa sve~anoj sednici Nau~no-na-

stavnog ve}a Vojnomedicinske akademi-je, povodom Dana ustanove, uru~ene sudiplome doktorima i magistrima naukakoji su ta zvawa stekli u toku pro{le go-dine. Na~elnik VMA general majorprof. dr Miodrag Jevti} rekao je da 19novih magistara i 11 doktora medicin-skih, stomatolo{kih i farmaceutskihnauka potvr|uju visok stru~ni i nau~nipotencijal te renomirane medicinskeustanove. On je istakao da su na VMA od1960. odbrawene 603 disertacije.

Pukovnik dr Jovan Maksi}, zastup-nik na~elnika Uprave za zdravstvo Mi-nistarstva odbrane, uru~io je priznawenajboqem autoru stru~nog ~asopisa Voj-nosanitetski pregled za 2006. godinu,doc. dr Goranu Braju{kovi}u iz Institu-ta za patologiju Centra za patologiju isudsku medicinu VMA.

Sve~anoj sednici Nau~no-nastav-nog ve}a prisustvovala je i delegacijaVojne bolnice Skopqe, koju je predvodiopukovnik prim. dr Sande Stojanovski.

A. P.

VOJNOMEDICINSKICENTAR NOVI BEOGRAD

TRI USPE[NEDECENIJE

Vojnomedicinski centar Novi Beograd 7.marta je obeleìo trideset godina ra-

da. Zami{qen i formiran kao ustanovaprimarne zdravstvene za{tite, sa prate-}im dijagnosti~kim i terapijskim organi-zacionim delovima, i sekundarne zdrav-stvene za{tite u specijalisti~kim kabine-tima, do danas je ta ustanova primila vi-{e od deset miliona i trista hiqada pa-cijenata. Trenutno Centar je kadrovski imaterijalno osposobqen da dnevno, u dvesmene, primi, le~i i savetuje oko 1.200 pa-cijenata.

Kako isti~e upravnik Centra pukov-nik dr Milan Veselinovi}, u toku je refor-ma Sanitetske slu`be u Vojsci Srbije, {to}e neminovno dovesti do promena u orga-

nizacionim strukturama Centra vojnome-dicinskih ustanova Beograd.

– U tom kontekstu, mesto i ulogu Voj-nomedicinskog centra Novi Beograd tre-ba posmatrati kao kariku u lancu zbri-wavawa vojnih osiguranika, jer je on, sajedne strane, ustanova koja definitivnozbriwava vi{e od devedeset posto prija-vqenih na lekarske preglede, a sa drugestrane, garant da }e Vojnomedicinskaakademija kao visokospecijalisti~kaustanova tercijarne zdravstvene za{titedobiti vi{e prostora i vremena za zbri-wavawe onih kojima je taj nivo zdravstve-ne za{tite neophodan – kaè pukovnik Ve-selinovi}. Ipak, on dodaje i da je u po-sledwe vreme u specijalisti~kim kabine-tima Vojnomedicinskog centra Novi Beo-grad izraèn nedostatak lekara specija-lista, zbog ~ega su u definitivnom zbri-wavawu vojnih osiguranika primorani dase oslawaju na druge organizacione jedi-nice Centra vojnomedicinskih ustanovaBeograd i Poliklini~ku slu`bu Vojnome-dicinske akademije vi{e nego {to je topotrebno i racionalno.

S. S.

– Ponosni i uspravni mogu biti samooni ~ija je pro{lost uvek bila u skladu sasada{wo{}u – rekao je na po~etku generalJevti}, podse}aju}i na dugu i bogatu tradi-ciju na{e najuglednije medicinske ustanove.– Danas, VMA ima 148 doktora nauka, 93magistra, 131 profesora i docenta, 29asistenata. Duboko smo ube|eni da oni i tekako imaju {ta da kaù studentima u Srbijii pomognu unapre|ewu nau~ne misli u na{ojzemqi. I mi ne gubimo vreme, poslali smona studijska usavr{avawa u svet, od Hjusto-na do Tokija, 50 najboqih lekara, defini-sali smo i uveliko radimo na dva velikanau~na projekta sa 43 istraìva~ka zadat-ka. Sa predlozima za saradwu posetila nasje 21 delegacija iz inostranstva. Intenziv-no se pripremamo da uspe{no izvr{imosve zadatke dràvnih organa oko eventual-nog u~e{}a u humanitarnim mirovnim misi-jama – naglasio je general Jevti}.

General Jevti} je govorio i o uspesi-ma tokom 2006. godine, a na kraju pozdrav-ne re~i istakao je da se VMA zalaè za in-tegraciju u zdravstveni sistem Srbije, uzopstanak u sistemu odbrane, obe}avaju}i da}e Hipokratovi principi lebdeti nad gla-vama svih pripadnika VMA i da }e oni ~u-vati svetlu tradiciju srpskog vojnog sanite-ta, ostaju}i uzor svima u o~uvawu visokiheti~kih normi lekarske profesije.

Na sve~anosti povodom Dana Vojnome-dicinske akademije izveden je bogat kultur-no-umetni~ki program, u kome su nastupiliJadranka Jovanovi}, Radivoje Simi}, drSowa Peri{i}, Bora Dugi} i Umetni~ki an-sambl “Stanislav Bini~ki”.

R. M.

OBELE@EN DAN VOJNOMEDICINSKE AKADEMIJE

TRADICIJA VOJNOG SANITETA

Upravnik Centra pukovnik dr Milan Veselinovi}

P

15. mart 2007 .56

odaci Svetske zdravstvene organizacije govore da je smrtnost od akut-nih trovawa u svetu tre}u poziciju zamenila drugom i da opasnosti odtrovawa postaju sve ve}e. Dobri poznavaoci ove problematike tvrde daje 21. vek “vek jo{ agresivnije hemije”, {to potkrepquju postojawem de-vet miliona razli~itih hemijskih materija i ~iwenicom da ~ove~an-

stvo dnevno dolazi u kontakt sa 400.000 toksi~nih hemijskih materija.Primena hemijskih materija izuzetno je ra{irena i donosi nesumwivu

korist za qude, ali one u sebi kriju i potencijalnu opasnost. U visokorazvi-jenim zemqama su jo{ sredinom pro{log veka shvatili opasnost od “hemij-skih materija koje u nekom trenutku mogu postati otrov” i nasu{nu potrebuotvarawa centara za kontrolu i zbriwavawe trovawa.

U na{oj zemqi Nacionalni centar za kontrolu trovawa osnovan je1996. godine, u sastavu Vojnomedicinske akademije i od vojnog kadra sa kli-nike za toksikologiju, odeqewa za eksperimentalnu toksikologiju i farma-kologiju i laboratorije. Centar je proteklih godina u potpunosti opravdaosvoje postojawe, {to ne zna~i da u svom radu nema i velikih problema.

O Centru za kontrolu trovawa, pojavama trovawa u na{oj zemqi iopasnostima od hemijskih materija, razgovaramo sa na~elnikom pukovnikomprof. dr Du{anom Jovanovi}em i wegovim saradnicima i vrsnim stru~wa-kom u ovoj oblasti pukovnikom u penziji prof. dr Draganom Joksovi}em.

PROGRAM ZDRAVSTVENOG ZBRIWAVAWA

Centar za kontrolu trovawa deo je Vojnomedicinske akademije. Oda-kle onda predznak “nacionalni” ispred naziva Centra?

– Zakon o prometu i proizvodwi otrovnih materija iz 1995. defini-sao je postojawe institucije koja se bavi kontrolom trovawa – kaè pukov-nik prof. dr Du{an Jovanovi} – dok je godinu dana kasnije Savezno mini-starstvo zdravqa svojim re{ewem ovlastilo VMA da obavqa poslove Naci-onalnog centra za kontrolu trovawa.

U to vreme, na VMA odràn je sastanak sa predsednikom vlade SRJ Ra-dojem Konti}em i saveznim i republi~kim ministrima, na kome je dogovore-

Predvi|awa govore da }esmrtnost od trovawa izbitina prvo mesto i takoprevazi}i do sada najopasnija– kardiovaskularna i malignaoboqewa. Rizik od hemijskihakcidenata je i daqe prisutani nepredvidiv. Nacionalnicentar za kontrolu trovawane moè sve sam, ali jepotpuno jasno da wemupripada centralno mesto uborbi protiv opasnogprotivnika. Rezultati izproteklih godina, vrhunskastru~nost i po`rtvovan radzaposlenih, definisali suCentar ne samo kaoinstituciju Vojnomedicinskeakademije ili Ministarstvaodbrane, ve} i kao potrebuzemqe Srbije.

OPREZNO SAHEMIJOM

NACIONALNI CENTAR ZA KONTROLU TROVAWA

tivnog rada, stru~waci Centra ~esto organizuju popularna pre-davawa i edukaciju zdravstvenog kadra u zbriwavawu pacijenatasa akutnim trovawem.

BAZA PODATAKA

Dve glavne organizacione celine Nacionalnog centra zakontrolu trovawa su Klinika za urgentnu i klini~ku toksikologi-ju i Institut za toksikologiju i farmakologiju. U okviru Klinike

postoje odeqewe za intenzivnunegu i le~ewe, toksikolo{ko-informaciono odeqewe, pri-jemno trija`na ambulanta isopstvena jedinica intenzivnenege sa 28 posteqa. Na odeqe-wu za intenzivnu negu i le~ewezbriwavaju se svi pacijenti ko-ji zahtevaju 24-~asovnu pa`wu isloène medicinske procedure,dok se na nivou prijemno-trija-`ne ambulante re{avaju lak{islu~ajevi trovawa usled pijan-stva ili prekomerne doze nar-kotika.

Institut za toksikologiju ifarmakologiju ima odeqewe zatoksikolo{ku hemiju koje pratirad klinike i VMA u celini (udelu analitike hemijskih mate-rija, detekcije, identifikacije ipotvrde prisustva otrova u or-ganizmu) i odeqewe za eksperi-mentalnu toksikologiju i farma-kologiju koje se bavi nau~nim iprimewenim istraìvawima.

U toksikolo{ko-informaci-onom odeqewu sme{tena je ba-za podataka o hemijskim mate-rijama, koja sa vi{e desetinahiqada informati~kih jedinicapredstavqa najkompletniji inajpouzdaniji izvor podataka ootrovnim hemijskim materijamau na{oj zemqi. Softverski pa-ket se stalno dogra|uje, tako dasistem danas omogu}ava sagle-davawe svih osnovnih karakte-

no da Centar za kontrolu trovawa bude institucija u koju }e sva-ke godine savezna dràva i obe republike finansijski partici-pirati sa oko tri miliona maraka. Obaveze savezne dràve irepublika delimi~no su ispuwene samo te 1996. i nikad vi{e.Od tada Nacionalni centar za kontrolu trovawa finansira seiskqu~ivo iz vojnog buxeta, a posledwih nekoliko godina samo izprihoda VMA.

Sigurno je da na{oj zemqi ne treba vi{e od jednog centraza kontrolu trovawa, po{toekonomski pokazateqi ukazujuna da je on isplativ samo akopokriva osam do dvanaest mili-ona stanovnika. Dràva je pre-poznala Nacionalni centar kaoreferentnu instituciju i izja-snila se da nema interes da popitawima toksikologije razvijaneku drugu slu`bu. To je, narav-no, dobro, ali je lo{e {to dr-àva ni na koji na~in ne poma-è rad Nacionalnog centra. Ine samo to. Celokupna toksiko-lo{ka slu`ba u Srbiji nije or-ganizovana na pravi na~in, anije uspostavqena ni kvalitet-na saradwa izme|u zdravstve-nih ustanova koje zbriwavajuotrovane. Centar je pripremioprogram zdravstvenog zbriwa-vawa pacijenata sa akutnimtrovawem u Srbiji, zasnovan nanajsavremenijim svetskim isku-stvima. “To zaìvelo nije”, tvr-di prof. dr Dragan Joksovi}.

Vrhunsko znawe iz toksiko-logije koncentrisano je u Naci-onalnom centru za kontrolutrovawa, gde radi 12 od 20 kli-ni~kih toksikologa Srbije. Kadase wima pridoda na desetineveoma stru~nih medicinskih teh-ni~ara, medicinskih sestara,laboranata i specijalista ana-liti~ara, dobija se tim iskusnihprofesionalaca koji sa veli-kim uspehom le~i i najsloènijaakutna trovawa. Velika pred-nost Nacionalnog centra je {toìvi i radi u okruèwu VMA,tako da u le~ewe pacijenatasvakog trenutka mogu da se ukqu-~e vrhunski nefrolozi, gastro-enterolozi ili hirurzi. Centarje i jedino mesto u Srbiji gde semoè obaviti specijalisti~kousavr{avawe u domenu klini~-ke toksikologije. Drugim re~i-ma, svi visokospecijalizovanitoksikolozi u na{oj zemqi za-nat su ispekli i usavr{ili naklinikama i u laboratorijamaNacionalnog centra za kontro-lu trovawa. U okviru preven-

INFORMACIONI CENTAR

Nacionalni centar za kontrolu trovawa jedina jeustanova u na{oj zemqi koja 24 sata dnevno i 365 dana ugodini le~i od svih vrsta akutnog trovawa i neposrednoili telefonski pruà informacije o trovawu. Posred-stvom centra daju se informacije o lekovima, hemijskimmaterijama, neèqenim dejstvima, toksi~nosti razli~itihsupstanci, dijagnostici i le~ewu od trovawa pre svega le-karima, ali i drugim zainteresovanim licima. Ima li ta-kvih poziva?

– Ima, ali ne koliko bismo mi èleli – odgovara pu-kovnik prof. dr Du{an Jovanovi}. – U svetu ovakvi centriimaju na stotine hiqada poziva godi{we, a mi hiqadu dodve hiqade. Zapravo, imamo vi{e intervencija, nego pozi-va, {to nije u redu. Desi se da hitna pomo} doveze pacijen-ta koji je popio pet pilula za spavawe, iako ga je samo tre-balo staviti pod kontrolu nekoliko sati. Zato je boqe pr-vo pozvati telefonom.

Zna~i, ako posumwate da je neko u va{oj okolini otro-van, moète u bilo koje doba dana i no}i pozvati telefon011 3608 440 i deùrni toksikolog Nacionalnog centraza kontrolu trovawa da}e vam potrebna uputstva i infor-macije.

MOBILNA TOKSIKOLO[KA EKIPA

Kada do|e do masovnog trovawa ili hemijskog akciden-ta, na teren istog trenutka izlazi mobilna toksikolo{kaekipa koju ~ine stru~waci iz Nacionalnog centra za kon-trolu trovawa. Ekipa ima 15–20 qudi i sastoji se iz izvi-|a~ko-analiti~kog i medicinskog dela. Specijalisti i teh-ni~ari iz laboratorije izlaze prvi na lice mesta, utvr|ujustepen opasnosti i proveravaju da li medicinski deo ekipei spasioci mogu da interveni{u.

DRU[TVO

15. mart 2007.58

ristika odre|ene hemijskematerije (kako se hemikalijazove u narodu, hemijski znacii simboli, stepen toksi~no-sti, simptomi trovawa, po-trebne laboratorijske ana-lize za postavqawe dijagno-ze trovawa, rizik u le~ewu...). Bazu podataka koristetoksikolozi centra, ali naindirektan na~in wu koristezdravstveni radnici i paci-jenti iz cele zemqe.

U Nacionalnom centruza kontrolu trovawa prevas-hodno se le~e akutna trova-wa koja ugroàvaju ìvot.Kroz ovu ku}u godi{we pro|e3.500–5.000 pacijenata ilideset do petnaest qudi dnev-no, a ~etvrtina wih je teèotrovano, {to zahteva duèklini~ko le~ewe. Kako se le-~e otrovani pacijenti?

– Nekada je vaìlo, ka-da neko popije otrov, trebamu dati protivotrov – govo-ri pukovnik Jovanovi}. – Ali, danas imamo mnogovi{e hemikalija i otrova,negoli karakteristi~nih le-kova koji mogu da antagonizu-ju neko trovawe. Toksikoloziimaju princip da trovawenije ne{to izolovano, ve} daje to skup poreme}aja razli-~itih organa, tako da, zapra-vo, le~imo pacijenta i wego-ve simptome, uz kori{}ewevi{e grana medicine.

Vi{e od 95 odsto paci-jenata Nacionalnog centra za su civilni osiguranici. Razlog ovepojave treba traìti i u ~iwenici da za prijem na le~ewe nijepotreban overen uput, zato {to se po pravilu pacijenti nalaze uakutnom stawu koje ugroàva ìvot. Ovako veliki broj pacijena-ta oslowenih na civilno zdravstvo, predstavqa i zna~ajan izvorprihoda koje ostvaruje Nacionalni centar. O ekonomskoj ispla-tivosti centra govore i obavqena ispitivawa i analize za po-trebe raznih preduze}a, u vrednosti od 200.000 evra. Nema sum-we da postoji i veliki interes hemijske industrije da {to te{wesara|uje sa Nacionalnim centrom, od koga moè dobiti validnepokazateqe kvaliteta svojih proizvoda.

HEMIJSKI AKCIDENTI

Odgovorni za to {to seraznorazni otrovi prevoze~ak i centralnim gradskimulicama, imaju spremnu izja-vu kada do|e do neke havari-je: Nema opasnosti po gra|a-ne. Da li je ba{ tako? Pro-fesor dr Dragan Joksovi}smatra da se opasnost od he-mijskih incidenata ne smeminimizirati, zato {to po-sledice mogu biti katastro-falne. Najozbiqniji hemij-ski akcident kod nas dogodiose 1998. godine kada se ci-sterna amonijaka prevrnula

kod Bor~e. Tada se na delu potvrdila neophodnost postojawa Cen-tra za kontrolu trovawa, u kome su profesionalno zbrinuta 154slu~aja akutnog trovawa. Trideset qudi je zadràno na dvone-deqnom le~ewu, kod nekih su ostale te{ke posledice, a dva ~ove-ka su umrla.

Svakog dana pro~itate u novinama naslove kao {to su“Otrov se izlio na ulice”, “Hemikalije nepoznatog porekla”, “ULeskovcu preti pucawe rezervoara sa kiselinom”, “Nitrati nagranici dozvoqenog” ili “Opasni otpad u Boru”. Ipak, podacigovore da od 1998. do danas u na{oj zemqi nije bilo hemijskogakcidenta sa masovnim i tragi~nim posledicama.

– Do sada nam je sre}a bila saveznik ali ona nije dugotra-jan saveznik – tvrdi prof. dr Dragan Joksovi}. – Svi pamte izli-vawe vinil-hlorida na beogradskoj èlezni~koj stanici. Da jetada do{lo do eksplozije, Beograd bi dobio izlaz na more.Stru~waci iz Vojnotehni~kog instituta izra~unali su da bi va-trena lopta od eksplozije samo jedne cisterne (bilo ih je ~etiri)bila visoka 900 metara. Ne smem ni da pomislim koliko bi biloizgorelih i otrovanih qudi. Uostalom, mi u samom srcu Beogradaimamo fabriku boja i lakova. Poàr u toj fabrici izazvao binajmawe 25.000 akutnih trovawa.

Da ove tvrdwe nisu preterane potvr|uje, na primer, nesre-}a u indijskom gradu Bopalu, kada je usled osloba|awa toksi~noggasa umrlo pet hiqada qudi, pedeset hiqada ih je bilo povre|e-no, dok je pola miliona qudi zatrovano i evakuisano.

BOJNI OTROVI

Najtoksi~nije materije su, naravno, bojni otrovi. Wi-hova upotreba je zabrawena me|unarodnim konvencijama,ali postoji jedan broj zemaqa koje i daqe imaju stokove i{arè pune bojnih otrova. Nedvosmisleno je dokazano dasu kori{}eni u ira~ko-iranskom ratu. U savremeno dobaraste mogu}nost upotrebe bojnih otrova u teroristi~ke svr-he, pogotovo, {to dobar hemi~ar relativno lako moè na-praviti ne{to vrlo toksi~no i opasno. Poznat je slu~aj izJapana, kada je verska sekta u teroristi~kom napadu kori-stila bojni otrov – sarin

Prof. dr Dragan Joksovi} Prof. dr Du{an Jovanovi}

59

Hemijski akcidenti su posebno opasni zato {to u kratkomintervalu strada veliki broj qudi. Svojevremeno je na insisti-rawe qudi iz Nacionalnog centra formiran Komitet za hemijskeakcidente koji je trebalo da objedini sve snage (vi{e ministar-stava, vojska, policija, vatrogasna slu`ba, zdravstvo, radne or-ganizacije, lokalne samouprave) u preventivnom radu, zbriwa-vawu i sanirawu posledica od hemijskih akcidenata.

– Su{tina postojawa takvog tela je da se defini{e ko, {tai kako radi – kaè pukovnik Jovanovi}. – Najgore je kada u takvimsituacijama nastane op{ti haos i panika.

Naàlost, ve} formirani komitet nije opstao zbog suko-ba pojedina~nih interesa. Nije donet ni Zakon o hemijskim ma-terijama, koji bi trebalo da reguli{e mnoge probleme iz oveoblasti.

AKUTNA I HRONI^NA TROVAWA

Pilot studija Nacionalnog centra za kontrolu trovawa po-kazala je da kod nas, na 100.000 stanovnika, godi{we ima 247akutnih trovawa. Istraìvawa nisu obuhvatila de~ju populaci-ju i neke krajeve, tako da se sa velikom verovatno}om moè tvr-diti da je ukupan broj ve}i i da se u Srbiji svake godine otrujeoko 45.000 qudi. Akutna trovawa se uslovno mogu podeliti nanamerna, zadesna, kriminalna i trovawa kada qudi i ne znajuda su izloèni opasnom dejstvu hemijskih materija. Naj~e{}aakutna trovawa su namerna i ona se po pravilu izazivaju pre-velikim dozama lekova (sedativi, anksiolitici i neuroleptici).Re~ je, zapravo, o poku{ajima samoubistva. Kriminalnih trova-wa je malo, ali zato zadesna trovawa nisu retka. Kompletnaku}na hemija zasnovana je na kiselinama i bazama, koje zbogneobazrivosti ili nepa`we ~esto izazovu te{ke posledice.Opasna su i poqoprivredna sredstva koja se prave na bazi fos-fornih jediwewa. Regulativa prometa ovih hemijskih materijane postoji, tako da se, recimo, samo kod nas prodaje visokori-zi~na koncentrovana esencija.

Vratimo se na po~etak ove pri~e. Otrovi su svuda oko nas,a profesor Joksovi} tvrdi:

– U su{tini svi mi pijemo, jedemo i udi{emo otrove, ali neu koncentraciji koja moè da nas otruje. âk, kada bi ~ovek po-

pio tridesetak litara vode u kratkom roku, i ona bi bila otrov.Samo je doza ta koja opredequje kakav }e trova~ biti.

To je ta~no, ali samo kada govorimo o akutnom trovawu,koje podrazumeva jednokratnu ekspoziciju otrovnoj materiji.Me|utim, postoji i hroni~no trovawe koje nije tako primetno ide{ava se u duèm periodu. Benzol na ulici koji udi{emo, me-so od tovqenika koji su dobijali hormonalnu terapiju, sokovi u~ijoj izradi se koriste hemijske materije i mnogi drugi produk-ti podjednako su opasni kao i otrovne pe~urke. Mo`da i opa-sniji.

– Evropska unija donela je pravilnik o bojama koje se kori-ste pri proizvodwi sokova, zato {to u wima ima opasnih mate-rija. Naravno, ne u toj meri da odemo kod lekara zbog trovawa,ali }emo za nekoliko godina u organizmu nagomilati hemiju kojaje kancerogena – kaè profesor Joksovi}.

U Srbiji ne postoji kompletan uvid u kretawa kada se govo-ri o akutnom i hroni~nom trovawu. Jasno je da u ovoj oblasti do-

sta toga mora da se promeni i uredi, po-~ev od dono{ewa potrebnih zakona, pado kompletne organizacije svih koji uprevenciji, kontroli, zbriwavawu i sa-naciji trovawa mogu da daju svoj dopri-nos. Potrebno je poboq{ati i saradwuizme|u zdravstvenih ustanova u zbriwa-vawu otrovanih. Ne}e biti dobro ako seodgovorni pona{aju u stilu narodne iz-reke: ”Brigo moja, pre|i na drugoga”.Mnogo je podataka i ~iwenica koje opo-miwu. Sva predvi|awa govore da }esmrtnost od trovawa izbiti na prvo me-sto i tako prevazi}i do sada najopasni-ja kardiovaskularna i maligna oboqe-wa. Rizik od hemijskih akcidenata je idaqe prisutan i nepredvidiv. Nacional-ni centar za kontrolu trovawa ne moèsve sam, ali je potpuno jasno da wemupripada centralno mesto u borbi pro-tiv opasnog i podmuklog protivnika. Ne-ma sumwe da su rezultati iz proteklihgodina, vrhunska stru~nost i po`rtvovanrad zaposlenih, definisali Centar nesamo kao instituciju VMA ili Ministar-stva odbrane, ve} i kao potrebu zemqeSrbije.

Zoran MILADINOVI]Snimio Radovan POPOVI]

ZOZOVAÂ

Najtragi~niji slu~aj trovawa u na{oj zemqi zabele-èn je 1998. godine, kada je Miroslav @ivadinovi} iz Ni-{a proizveo i pustio u promet rakiju koja je sadràla vi-sok procenat metil-alkohola. Od te rakije otrovalo se 56qudi, a 43 je umrlo. Brzim otkrivawem izbegnuta je jo{ ve-}a tragedija, jer je @ivadinovi} proizveo 7.000 litararakije. Su|ewe za ovaj zlo~in jo{ nije zavr{eno. Miro-slav @ivadinovi} je 2004. godine osu|en na 15 godina za-tvora zbog te{kog krivi~nog dela protiv zdravqa qudi, alije Vrhovni sud Srbije re{ewem o ponovqenom su|ewu uki-nuo prvostepenu presudu. Ta~ka na slu~aj “Zozova~a” nijestavqena ni posle osam godina, a ne zna se ni kad }e. To-kom su|ewa, rodbina umrlih svedo~ila je da su otrovaniumirali u mukama. Zanimqivo je da im je spas bio nadohvatruke. Naime, najboqi protivotrov za metil-alkohol je etil-alkohol. Zna~i, qudi bi ostali ìvi da su nastavili da pi-ju alkohol.

Povremeno mi se pru-à prilika da pro~itamneki broj ~asopisa “Od-brana” i da uvek sa zado-voqstvom zakqu~im dasam bio u pravu kada sampre dve godine pruìo pu-nu podr{ku ure|iva~komkolegijumu u nastojawimada napravi jednu moder-nu, atraktivnu i sadràj-nu publikaciju, koja bi nastru~an na~in obra|iva-la pitawa zna~ajna zaMinistarstvo odbrane,na{e oruàne snage i si-stem bezbednosti u celi-ni. Mislim da ste posti-gli veoma dobre rezulta-

te na putu dostizawa tog ciqa, {to se moè videti ne samo naosnovu grafi~ke i tehni~ke prezentacije ~asopisa ve} i boga-tog i raznovrsnog materijala koji se u wemu moè na}i.

Naàlost, u jednom pogledu ure|iva~ka politika jo{ nijenapravila odlu~uju}i zaokret. Re~ je o “promeni svesti” ilina~inu razmi{qawa. U duhu “starog na~ina razmi{qawa”spremno ustupate stranice va{eg ~asopisa pojedincima za naj-grubqe napade i obra~un sa “biv{im li~nostima”, pod izgovo-rom da je re~ o slobodi {tampe i stavovima pojedinaca. Osvr-nu}u se ovom prilikom samo na pisawe biv{eg na~elnika Ode-qewa vojne policije pukovnika Dragoquba Jev|ovi}a, sada upenziji. U nastojawu da ublaì svoju li~nu odgovornost za pod-no{ewe neosnovane krivi~ne prijave protiv mene u vezi sa do-delom u zakup jednog stana civilnom licu u slu`bi u Ministar-stvu odbrane i vi{e slu`benih stanova za potrebe pripadnikaspecijalnih jedinica “Kobri”, u broju 22 od 15. avgusta 2006.izneo je niz neistina, kojima je poku{ao da ubedi javnost da jewegov postupak, ipak, bio opravdan, ako ne sa stanovi{ta po-vrede propisa, a ono zbog povrede moralnih na~ela. On pita:za{to pripadnici “Kobri”, kad ima na hiqade drugih koji, ta-ko|e, nemaju re{eno stambeno pitawe? Odgovor na to pitawemoè najpre da dobije od nadle`nih qudi iz Ministarstva od-brane. Ja sam bio na putu da ovo pitawe za veliki broj “bes-ku}nika” relativno brzo re{im. Maja 2005. godine potpisan je

ugovor sa Gra|evinskom direkcijom Srbije o izgradwi 3.800stanova u roku od ~etiri godine u zamenu za vojno gra|evinskozemqi{te – {to zna~i blizu hiqadu stanova godi{we. Jula istegodine, nakon obilaska Vrawa i dogovora sa Komandom Kopne-nih snaga u Ni{u, dao sam nalog da se pristupi parcelizacijiraspoloìvog vojnog gra|evinskog zemqi{ta u Vrawu i da seono stavi na raspolagawe svim zainteresovanim za re{avawewihovih stambenih problema. Ciq mi je bio da se adekvatnozbrinu svi pripadnici na{ih oruànih snaga u ovom izuzetnoosetqivom podru~ju. Interesovawe je bilo veliko. I mene za-nima za{to se od oba projekta odustalo, kada su oni bili naje-konomi~niji za Ministarstvo odbrane i nisu optere}ivali re-dovni buxet.

[to se ti~e neistina koje je izneo pukovnik Jev|ovi}, kaoprvo, odluka o dodeli slu`benih stanova pripadnicima “Ko-bri” zaduènih za obezbe|ewe najvi{ih dràvnih funkcione-ra bila je zasnovana na prethodnoj saglasnosti Vrhovnog sa-veta odbrane, kao i Saveta ministara dràvne zajednice, ane rezultat “moje samovoqe”, kako on to èli da sugerira.Drugo, stanove nisu dobili samo pripadnici mog obezbe|ewave} i drugih funkcionera na koje se propis odnosi. Tre}e, onna nespretan na~in poku{ava da mistifikuje okolnost zbog ko-je on kao na~elnik slu`be kojoj pripadaju i “Kobre”, navodno,nije znao za postojawe propisa na osnovu kojih su re{ewa do-neta. On to obja{wava time da su ovi propisi bili ozna~enivisokim stepenom tajnosti, zbog ~ega mu nisu bili dostavqeni.Pri tome, indirektno sugerira da je to ura|eno smi{qeno.Nijedna tvrdwa ne stoji. U uvodnom delu svojih odluka, ~ije jekopije priloìo uz krivi~nu prijavu, navedeni su propisi naosnovu kojih se one donose, ukqu~uju}i i “tajni”, wemu “nepo-znat” dokument. Zna~i, niko nije sakrivao ovaj propis ve} izbog toga {to je on predstavqao pravni osnov za dono{eweodluke o dodeli stanova. Da je postupao profesionalno, pu-kovnik Jev|ovi} bi pre podno{ewa krivi~ne prijave zatraìoda se obavesti o “tajnom” dokumentu, {to je lako mogao da ura-di. Pored toga, u skladu sa ovla{}ewima ministra u ovoj ma-teriji, ja sam doneo samo na~elne propise, dok je odgovaraju}epodatke, na osnovu kojih je dodela stanova izvr{ena, donelastru~na slu`ba Ministarstva. To nije posao vojne policije iwenog na~elnika. Kona~no, nijedan od tih akata nije ozna~enposebnim stepenom tajnosti, kako to pukovnik Jev|ovi} tvrdi,ve} uobi~ajenim oznakama koje se primewuju i na druge akte,kako od ve}e tako i mawe va`nosti. Zanimqivo je da je Vojnoodeqewe Okru`nog suda, postupaju}i po tom slu~aju, doneloodluku da se iz procesa iskqu~i javnost, jer je re~ o pripadni-cima specijalnih jedinica, te da wihovo mesto stanovawa mo-ra biti za{ti}eno. Pukovnik Jev|ovi}, kao iskusan stare{i-na, morao je da ima dovoqno sluha za taj momenat i kada je re~o tom propisu.

Kada se sve navedeno uzme u obzir, postavqa se pitawemotivacije pukovnika Jev|ovi}a da “pozove na odgovornost”vlast dok je ona jo{ “na vlasti”, ~iwenicu koju on isti~e sa ne-skrivenim ponosom. îni mi se da je prava motivacija znatnojednostavnija, pa po mnogo ~emu i qudska. Ukidawem Vojnog sud-stva decembra 2004. godine i preno{ewem nadle`nosti na ci-vilne sudske organe, javila se potreba da se preispitaju mestoi uloga vojne policije u tako nastaloj situaciji. Zbog drugihzna~ajnih organizacionih promena u Vojsci, tome se nije odmahpristupilo. Naàlost, nedostatak propisa o novim nadle`no-stima policije imao je za posledicu weno nesnalaèwe u poje-dinim situacijama, {to se naro~ito manifestovalo u tretira-wu odre|enih kategorija regruta, koji su u nekim situacijama,protivno vaè}im propisima, bili privo|eni. Deo odgovorno-sti za takve propuste pao je i na pukovnika Jev|ovi}a, pa je bi-lo predloga da se u okviru smawivawa broja civilnih i profe-sionalnih lica na slu`bi u Vojsci SCG, koje se zbog mawe odo-

15. mart 2007.60

”ODBRANA” Bra}e Jugovi}a 1911000 Beograde-mail: [email protected]

Reagovawa

ODGOVORNOST(”Stanovi, moral i vojna tajna”, Odbrana, broj22, 15. avgust 2006)

Autoru N. Stevanovi}u pisac teksta pripisuje da je naargumentovan na~in oslikao funkciju komandanta (D. Mihai-lovi}a), na koga ne moè uticati nijedna ideologija, iako otvrdim ideolo{kim stavovima generala Mihailovi}a posto-ji obimna istoriografska literatura koju ovom prilikom nebismo navodili. I tako se Titova oruàna sila 1941. dovo-di u vezu sa paravojskama u ratovima 1991. godine. Iako seautoru Stevanovi}u odaju tolika priznawa, u tekstu se kaèda mu je ostalo nelogi~no za{to je Tito “kao vo|a paravoj-ske” do{ao u prvi plan. Ako i sam nije zakqu~io, {ta }e namtakva kwiga koja ne daje odgovor na to, po nama, su{tinskopitawe u Drugom svetskom ratu. Sve se zavr{ava “ideolo-{ki” sa oficirskim lukom od @. Mi{i}a, D. Mihailovi}a ido M. Tepi}a, ~ime se autor ”istori~ar”, proteè do dana-{wih dana.

Kwigu je objavio “Dexin”, a weno objavqivawe je pomogloMinistarstvo kulture Republike Srbije. Tako nam se, kako jenaslovqen ovaj tekst – “Kwiga za izu~avawe” – nudi ovo delokoje je, kako se kaè, zna~ajno delo na{e istoriografije. Pi-tamo se kako neko, ko nakon ovakvog pisawa, ima zamagqenepredstave {ta je istoriografija, uzima sebi za pravo da otome sudi.

Pitamo za{to se u vezi istoriografije ne konsultujunadle`ne institucije u Ministarstvu odbrane koje se bavetom naukom (Odeqewe za vojnu istoriju Instituta za strate-gijsko istraìvawe).

Dr Milan TERZI], nau~ni saradnikOdeqewa za vojnu istoriju

Instituta za strategijska istraìvawa

61

U magazinu ”Odbra-na”, u broju od 1. marta2007, objavqen je, na ce-loj stranici, tekst Du{a-na Marinovi}a o promo-ciji kwige Novice Steva-novi}a “Posledwi srpski|eneral – ve{tina rato-vawa”, gde se u nastavkukaè da je re~ o Dragoqu-bu – Draì Mihailovi}u.Sam naslov kwige je ne-ta~an, jer je Draà Mi-hailovi} bio oficir ju-goslovenske vojske i ~in|enerala je dobio odKraqeve vlade Jugosla-vije 7. decembra 1941.

(brigadni |eneral), a potom divizijski, januara, i armijski,juna 1942. godine.

U tekstu se kaè da je kwiga nastala na ”osnovu gra|eVojnoistorijskog instituta i pisanih izvora iz prve ruke”.Pitamo se da li gra|a iz Vojnoistorijskog instituta nije “pi-sana” i “iz prve ruke” i {ta to zna~i? Potom se isti~e da jeD. Mihailovi} “izdat” i ostavqen od saveznika, {to je nena-u~no, pojednostavqeno, povr{no sagledavawe, koje ukazuje nanepoznavawe op{teg konteksta doga|aja u Drugom svetskomratu. U tekstu se D. Mihailovi} predstavqa kao visokomora-lan, {to ni{ta ne zna~i u kontekstu odre|ewa tog pojma uDrugom svetskom ratu, gde je glavna moralno-politi~ka ver-tikala bio sukob sa fa{izmom (fa{izam–antifa{izam). Is-ti~e se wegovo ”komandantsko manevrisawe i traèwe nemo-gu}eg izlaza”, a mi se pitamo kakva je to ve{tina kada se tra-ì nemogu}i izlaz?

IDEOLOGIJA IISTORIJA

(”Posledwi srpski |eneral – ve{tina ratovawa”,Odbrana, broj 35, 1. mart 2007)

POHVALA ZA VOJNUHITNU POMO]

U vreme nagomilanih problema oko zdravstvenog zbri-wavawa vojnih osiguranika (veliki ih je broj, a nasuprot wima de-setkovan vojni sanitetski kadar po ambulantama i centrima),izne}u jedan vrlo pozitivan primer.

Od 37 godina aktivne vojne slu`be u biv{oj JNA, 27 proveosam u beogradskom garnizonu. Za to vreme, ~lanovi porodice i janismo nijednom koristili usluge Vojne hitne pomo}i. Me|utim, sti-cajem okolnosti, nedavno, pola sata iza pono}i, morao sam jed-nom ipak da okrenem spasonosni broj ”976”, tj. Vojnu hitnu pomo}.Objasnio sam o kakvim rizi~nim problemima se radi kod mojesupruge stare 64 godine. Dok sam si{ao ispred zgrade da do~ekamekipu, u roku od 15 minuta pojavili su se dr Aleksandar Bojovi} imedicinski tehni~ar Dijana Andreji}. Nakon izuzetno savesnog idetaqnog pregleda, sa snimawem EKG aparatom, i uz hitnosniàvawe visokog krvnog pritiska, supruga je zbrinuta u Urgentnicentar VMA.

Dok i daqe ima, verujem brojnih ovakvih primera, moèmobiti spokojni za na{u starost i naru{eno zdravstveno stawe nasvojnih penzionera.

Zoran MIHAJLOVI]Beograd,

Bulevar oslobo|ewa 114

brenih buxetskih sredstava moralo sprovesti (mart–juni 2005), i on uputi u prevremenu penziju. Smatrao sam da novogna~elnika Odeqewa vojne policije treba postaviti tek kadase utvrde wene nove nadle`nosti, {to bi odredilo i wegovstru~ni profil, tako da taj predlog nisam prihvatio. Ne bi meiznenadilo da se u ovoj situaciji kada je wegov status neizve-stan na|u i pravi motivi za wegovu “profesionalnu hra-brost”. ôvek o~igledno nije imao blagovremenu informacijuda ne}e biti penzionisan. To su u~inili oni koji su do{li po-sle mene.

Svako je odgovoran za svoje postupke. Mene je sud oslo-bodio svake odgovornosti po krivi~noj prijavi pukovnika Jev-|ovi}a. Vide}emo kako }e on pro}i.

Prvoslav DAVINI]

62

Ukoliko najavqeni “mirni” protesti“Samoopredeqewa” budu imali zaposledicu nove `rtve i novu “osvetuOVK”, oni bi mogli da dovedu do novefaze terorizma albanskihekstremista, ovoga puta – protivsrpskih civila i me|unarodnih vojnikai policajaca na Kosmetu.

15. mart 2007.

AK L O P K AA L B A N S K I T E R O R I S T I P R O T I V M E \ U N A R O D N E Z A J E D N I C E

dekvatna reakcija me|unarodne i kosovske policije 10. febru-ara ove godine u Pri{tini protiv pripadnika radikalnog po-kreta albanskih ekstremista na Kosovu “Samoopredeqewe”,koji su protestovali zato {to Ahtisarijev plan ne sadrìodluku o trenutnom progla{ewu “nezavisnog Kosova”, rezulti-

rala je rawavawem vi{e od 80 nasilnika, od kojih su dvojica ka-snije preminula. Ubrzo potom od aktiviranih eksplozivnih napra-va u Pri{tini uni{tena su tri automobila Unmika, a 26. februa-ra tako|e od podmetnute eksplozivne naprave u Pe}i uni{teno jesedam vozila Oebsa. Odgovornost za teroristi~ki napad u Pri-{tini preuzela je “raspu{tena OVK”, koja je u septembru 1999.godine transformisana u Kosovski za{titni korpus, obrazlaù}isvoj napad na me|unarodnu zajednicu kao osvetu za “ubistvo i ra-wavawe” Albanaca na demonstracijama pripadnika “Samoopre-deqewa” u Pri{tini.

BRUTALNO NASIQE

Ocene i komentari u vezi sa pomenutim sinhronizovanim uli~-nim nasiqem albanskih ekstremista i podmuklim nasiqem “vojnika”terorista su brojni, raznovrsni i simptomati~ni. Me|u wima je naj-~udnovatiji stav o tome da su pripadnici “OVK” ponovo posegli zaterorizmom. ̂ udnovat je zato {to oni nisu prestali da provode bru-talno nasiqe protiv neza{ti}enih srpskih civila na Kosmetu (uprisustvu Misije OUN izveli su preko 7.000 akata nasiqa, u kojimasu ubili 1.250, oteli 1.150 i ranili 2.225 osoba, ve}inom Srba idrugih nealbanaca). Novi detaq u wihovom delovawu je {to nagove-{tavaju primenu terorizma protiv Misije OUN na Kosmetu.

Ukoliko najavqeni novi “mirni” protesti “Samoopredeqewa”protiv odgovornih za smrt dvojice wegovih ~lanova budu imali zaposledicu nove `rtve i novu “osvetu OVK”, (nad pripadnicima “mo-dernog okupatora”, termin koji od pre dve godine upotrebqavaju al-banski verski ekstremisti za Unmik i Kfor), to moè da dovede do

nove faze terorizma albanskih ekstre-mista, ovoga puta – protiv srpskih civi-la i me|unarodnih vojnika i policajacana Kosmetu.

Budu}i da }e se u eventualnoj ova-kvoj varijanti sukoba albanski teroristisuo~iti sa “me|unarodnim specijalcima”(Unmik i Kfor uglavnom ~ine pripadniciosposobqeni za protivteroristi~ku bor-bu), iskrsava krucijalno pitawe: Da ligrupe i bande albanskih ekstremista, od-nosno teroristi~ke “Albanske nacional-ne armije” (ANA) raspolaù dovoqnomkoli~inom kvalitetnog i raznovrsnog na-oruàwa? Precizan odgovor na pitawenije neophodan, jer se u eventualnom ta-kvom scenariju sukoba ne o~ekuje fron-talni sudar izme|u albanskih teroristai sastava Unmika i Kfora. Ipak, uputnoje ukazati na snabdevenost ANA sredstvi-ma za primenu nasiqa, s jedne strane, iogromno iskustvo wenih pripadnika u ~i-wewu zlo~ina nad neposrednim `rtvamanapada, sa druge strane.

Albanski separatisti su jo{1997. godine iz Albanije prebacilibrojno naoruàwe na Kosmet i naoruà-li sve svoje ~lanove i sledbenike. Ta za-stra{uju}a ~iwenica je prvi put ustano-vqena u avgustu 1998. godine, kada su me-{tani Albanci iz desetak sela u pe}koj i|akovi~koj op{tini predali na{oj vojscii policiji oko 4.500 komada oru`ja dugihcevi. U periodu tzv. demilitarizacije te-roristi~ke “OVK” (jul–septembar 1999)predate su neznatne koli~ine od navede-nog broja naoruàwa, {to zna~i da senajmawe polovina tog oru`ja nalazi kodalbanskog stanovni{tva.

Terorsko-genocidni pohod protivsvega {to je srpsko na Kosmetu, od 17.do 19. marta 2004, izvelo je oko 60.000albanskih ekstremista organizovanih usvojevrsne razbojni~ko-pqa~ka{ke iubistveno-ru{ila~ke e{elone. Mnogiod wih bili su naoruàni, {to predsta-vqa pouzdan pokazateq o koli~ini na-oruàwa koje se nalazi u posedu al-banskih ekstremista. U lecima koji sualbanski ekstremisti tih dana ka~ili nabrisa~e automobila na Kosmetu, pisaloje: “Istorija }e se ponoviti. Svoju slo-bodu dobi}emo bez obzira na cenu.”

Vo|a jedne albanske politi~kestranke (“Nacionalni pokret za oslo-bo|ewe Kosova) Fatmir Humoli poru~io je da }e, zarad ujediwe-wa Kosova sa Albanijom, 10.000 pripadnika te partije “krenuti unovi rat” protiv neprijateqa – Misije OUN na Kosmetu, a Kfor iUnmik nazvao je “okupacionom silom” i naglasio da “po tom pita-wu mora ne{to da se preduzme”.

NAORU@AVAWEU me|uvremenu, teroristi~ka ANA nabavila je nove koli~ine

i vrste naoruàwa, kojima }e “uspe{no voditi rat protiv moder-nog okupatora”. Arsenal za pripadnike svojih projektovanih divi-zija (“Adem Ja{ari”, “Skenderbeg”, “Malesija” i “âmerija”) vo|eANA obogatile su sa nekoliko stotina snajperskih pu{aka ~iji jedomet oko 1.500 metara, vi{e desetina komada lakog protivavi-onskog oru`ja, raketama zemqa-zemqa (vo|a teroristi~ke bandealbanskih verskih ekstremista u selu Kondovu nedaleko od Sko-

pqa, Agim Krasni}i je u drugoj polovini2005. i prvoj polovini 2006. godine si-stematski pretio da }e bombardovatiSkopqe, ukoliko makedonska policijapoku{a da uspostavi pravni poredak utom selu), lakim minobaca~ima i neu-tvr|enom koli~inom eksploziva.

Wihova povezanost sa operativci-ma teroristi~ke “Al kaide”, ~ije prisu-stvo je registrovano na Kosmetu, uz iz-da{nu finansijsku podr{ku bogatih po-jedinaca vehabija sa Bliskog istoka,omogu}ava da se sklopi mozaik o mogu-}em nasiqu albanskih ekstremista naKosmetu u dogledno vreme.

UPOZOREWENaime, bombasti~ni ali nesmrto-

nosni teroristi~ki napadi na vozilaUnmika i Oebsa u Pri{tini i Pe}i, ko-ji mogu da budu ponovqeni i transfor-misani u smrtonosne radi osvete svojihpovre|enih ili ubijenih ~lanova u uli~-nim “demokratskim aktivnostima”, moguse pro{iriti na ~itavom Kosmetom. Al-banski teroristi }e nesumwivo poku-{ati da zastra{e pripadnike Unmika iKfora tako {to }e izvoditi terori-sti~ke snajperske napade nad pa`qivoodabranim neposrednim `rtvama (po-licajcima i vojnicima zemaqa koje nisuu stawu da pokrenu snaàn odgovor natakve napade). Mogu}nosti za planira-we i izvo|ewe takvih napada su realne,budu}i da }e svoje ~lanove koji su zapo-sleni kao pomo}no osobqe u MisijiOUN (prevodioci, voza~i, ~uvari) ume-{no i uspe{no koristiti za prikupqa-we obave{tajnih podataka o potenci-jalnim neposrednim `rtvama napada.

îwenica da albanski teroristiraspolaù sa dovoqnom koli~inom pro-tivavionskih sredstava za dejstvo po le-telicima na maloj visini, realno jeo~ekivati da }e sukcesivno napadati he-likoptere kako bi spre~ili manevarskumo} sastava Misije OUN. Upotrebomminobaca~a i raketa zemqa-zemqa ~ijije domet od 5 do 15 kilometara, bi}e ustawu da izvode oruàne napade na ob-jekte i sredstva Unmika i Kfora sa bez-bedne udaqenosti. Podrazumeva se,ovakve svoje napade kombinova}e sa ak-tivirawem eksplozivnih naprava u bli-

zini ili unutar objekata i sredstava “modernog okupatora”. Radizastra{ivawa “modernog okupatora” mogu da posegnu za otmi~ar-sko-kidnaperskom strategijom i taktikom, za koju im nije potrebnaneka posebna vrsta oru`ja.

Umesto zakqu~ka treba ista}i da je malo verovatno da }e vo-|e ANA mobilisati sve svoje “divizije” i krenuti u op{ti rat pro-tiv Misije OUN na Kosmetu. Malo je verovatno da }e se odlu~iti ina selektivni terorizam, ukoliko im wihovi inostrani lobisti nedaju “zeleno svetlo” za obnovu nasiqa. Ukoliko se ipak ANA odlu-~i da vi{egodi{wi terorizam protiv srpskih civila pro{iri napripadnike “okupacione sile”, treba imati u vidu da je snabdeve-na potrebnim vrstama naoruàwa. Me|utim, malo je verovatno da}e bilo kakvim teroristi~kim napadima uspeti da prinudi me|u-narodnu zajednicu na kapitulaciju, koja bi ozna~ila trajno desta-bilizovawe stawa u regionu.

Dr Milan MIJALKOVSKI

63

ZALIHE

Albanski ekstremisti sa Kosova su jo{1997. godine, prilikom raspada Vojske Albanije,nabavili oko 120.000 komada pi{toqa, pu{aka,pu{komitraqeza, ru~nih raketnih baca~a, lakihminobaca~a, protivavionskih mitraqeza, pro-tivtenkovskih mina, nekoliko miliona metaka ra-znog kalibra, vi{e stotina kilograma eksplozi-va i druge vojne opreme.

NEOTKRIVENI OTMIÂRI

Misija OUN za svog skoro osmogodi{wegboravka na Kosmetu nije uspela da identifikujenijednog po~inioca otmice vi{e od 1.000 srp-skih civila, {to zna~i da nema nikakav uvid uteroristi~ko-kriminalne delatnosti na terenu.

LEKAR OTKRIVA STRATEGIJU

Stavom da “jedan ubijen vojnik Kfora sva-kog dana bi}e dovoqan da proteramo strane tru-pe iz zemqe”, lekar Sali Biti}i razotkrio jemogu}u strategiju albanskih terorista protivMisije OUN, ~iji nagove{taji su nedavno ispo-qeni u Pri{tini i Pe}i.

[panska Legija stranaca, osnovana po ugledu na francuskuvojnu formaciju, postala je sinonim za profesionalizam ibeskompromisno ratovawe u najteìm okolnostima. Dekre-tom kraqa Alfonsa XIII, 28. januara 1920, ozvani~eno je po-

stojawe najelitnije jedinice {panske armije.Stvori}emo najboqu vojnu formaciju, koju svet jo{ nije vi-

deo. Ratnici iz inostranih zemaqa idealno }e se uklopiti u na{model rada i shvatawa borbe. âst i hrabrost su dve osobinekoje imaju svi na{i vojnici. Tamo gde niko ne èli, tamo gde nikone moè, tamo gde je smrt, bi}e [panska legija – ponosno je izja-vio tada{wi {panski ministar odbrane Hoze Viqalba prilikomformirawa jedinice.

FORMIRAWE JEDINICE

Ideja o stvarawu Legije stranaca u [paniji nastala je sko-ro vek ranije, kada je kraqica Izabela zatraìla pomo} odfrancuske vlade tokom Prvog karlist rata. Kom{ije su reagova-le muwevito i na Iberijsko poluostrvo poslale vi{e od ~etirihiqade pripadnika svoje najosposobqenije jedinice.

Francuski borci su se iskrcali u Targonu 17. avgusta 1835.godine. Dobro opremqeni, spremni da se u svakom trenutku `r-tvuju za saborce i jedinicu, legionari su ubrzo stekli simpatijedoma}eg stanovi{tva. Zbog toga i ne ~udi podatak da su u taj sa-stav, tokom trogodi{weg ratovawa, stupili brojni {panski do-brovoqci. Na kraju rata, francuska legija se, metafori~ki iprakti~no, transformisala u {pansku.

Od ~etiri hiqade boraca koji su kro~ili na tlo Iberisjkogpoluostrva, samo pet stotina je do~ekalo mir. Ostatak jedinice~inili su [panci. Iskustvo koje su stekli u borbi – svakodnevnisusret sa krvqu i smr}u, doprinelo je da se ideja legionarstva,

64

Elitna jedinica oruànih snaga[panije nastala je okupqawemidealista, romantika i avanturista iz razli~itih krajeva sveta, u predve~erje gra|anskog rata. Pro{la je brojna ratni~ka isku{ewa i danas predstavqa jedan od najboqihborbenih sastava Natoa na Iberijskom poluostrvu.

15. mart 2007.

MLADO@EWE SMRTI[ P A N S K I L E G I O N A R I

STRANE ARMIJE

bezrezervnog `rtvovawa za otax-binu, uspe{no razvije i u {pan-skoj vojsci. Nekoliko istaknutihoficira predloìlo je da se od-mah osnuje elitna specijalna jed-nica. Wihova èqa preto~ena je urealnost tek po~etkom tre}e dece-nije dvadesetog veka.

Legija stranaca [panijeosnovana je u vreme kada je kraqAlfonso XIII zapo~eo kona~ni ob-ra~un sa pobuwenicima u protek-toratu [panski Maroko. Predvo-|eni lukavim i surovim vo|om Abdel Krimom, Marokanci su se è-stoko borili za oslobo|ewe. Ta-kva situacija nalagala je brzo de-lovawe.

Razmatraju}i ko od generalaposeduje dovoqnu fanati~nost,hrabrost, borbenost i veru zaborbu protiv neprijateqa, {pan-ski suveren nije imao dilemu. Zaprvog stare{inu izabrao je pe{a-dijskog generala Hoze MiqanaAstraja. On nije bio samo vojnik,ve} ro|eni lider, ~ovek koji je sna-`nom harizmom privla~io qude. Osim {to je imao besprekornubiografiju, bio je i ekscentrik, pa su ga takve osobine kandido-vale za istorijsko mesto prvog komadanta {panske Legije.

General je prihvatio ponu|eno mesto, zahvalio se kraqu iodmah zapo~eo sa formirawem elitne jedinice. Brzo i efika-sno, onako kako je to obi~no ~inio tokom vojni~ke karijere, Mi-qan Astraj je 18 dana kasnije, ta~nije 20. septembra 1920. oku-pio prvu grupu vojnika-legionara. Taj datum je i zvani~ni ro|en-dan Legije stranaca [panije.

BEZREZERVNO @RTVOVAWEPrva formacija Legije sastojala se od glavnog {taba i tri

bataqona, koji su bili stacionirani na periferiji gradi}a Se-uta, u kvartu Kuartel del Rej. Tokom {panskog gra|anskog rata Le-gija je brojala 18 bataqona, tenkovsku jedinicu i Specijalnu ope-racionu grupu, koja je bila zaduèna da kao prethodnica osmatrai napada upori{ta republikanaca. Generalisimus FranciskoFranko, vo|a falangista, bio je jedan od osniva~a Legije i wendrugi ~ovek u komandnom lancu. Ubrzo po osnivawu, borci teelitne jedinice postali su slavni zbog hrabrosti koju su pokaza-li u borbi. Ugled su sticali i na bojnom poqu i u ritualima koji

su protivnicima ledili krv uìlama. Pripadnici Legije sudobili nadimak Novios de lamuerte – Mladoèwe smrti.

Posle gu{ewa nekoliko ma-wih pobuna na severu Afrike,pravo borbeno kr{tewe Legijaje imala u Maroku, u ~uvenomRifskom ratu. Zajedno sa kolo-nijalnim trupama, ~iji su gar-nizoni bili stacionirani uMaroku, Legija je formirala[pansku afri~ku armiju. Tajsastav imao je vode}u ulogu ugra|anskom ratu. Predvo|enegeneralom Huanom Hagueom, uborbi protiv republikanaca,jedinice u Africi su zna~ajnuprednost dale Frankovim na-cionalistima.

Iako omiqen kod vojnikazbog herojskog pona{awa i ~vr-stih principa, general MiqanAstraj je 13. novembra 1922.napustio vode}e mesto Legije.Bio je i ostao legenda {panskevojske. U bitkama je izgubio {a-

ku i oko, a zbog {est rana te{ko je pokretao i desnu nogu. O po-vredama na bojnom poqu nije voleo da pri~a, ali su wegovi sa-borci tvrdili da na telu ima 31 ranu. Nasledio ga je generalRafael de Valencuela. On je poginuo tokom akcije probijawaobru~a Tizi Azi u Maroku. Potom je komandu nad {panskom Legi-jom stranaca preuzeo general Franko. Hrabar kao i wegoviprethodnici, on je me|u borcima specijalne jedinice razvio jo{jedan kvalitet – disciplinu.

Sukob u pokrajini Rif, u Maroku, bio je glavni spoqnopo-liti~ki problem [panije, u tre}oj dekadi dvadesetog veka. Sed-mogodi{wi rat, koji je zapo~eo 1919. godine, prekinut je zdruè-nom akcijom {panske i francuske legije stranaca, koje su nemi-losrdno potukle pobuwenike.

Legija je, zatim, mirovala do 1934. godine. Wene jedinicebile su sme{tene na severu Afrike, te mawim garnizonima u Al-meriji i Seuti. U predve~erje {panskog gra|anskog rata, legio-nari su u~estvovali u gu{ewu pobune radnika rudarskog basena uAsturiji. Zemqa je bila na ivici sukoba, a general Franko ve-{to je koristio Legiju u borbama sa komunistima i anarhistima.Kad je propala pobuna ujediwenih levi~ara u Barseloni i uhap-{en istaknuti revolucionar i kwièvnik Manuel Asawa, bilo je

65

BOEM PATRIOTIZMA

General Hoze Miqan Astraj, 86 godina posle osni-vawa jedinice, i daqe predstavqa simbol Legije. On jepostavio temeq te vojne formacije, definisao weneprincipe i vojnu doktrinu. Kao boem patriotizma. Astraj jeostao upam}en po herojstvu. Ro|en je u Madridu 1879. go-dine. Umesto studija psihologije, kako je to èlela wegovamajka, upisao je vojnu {kolu. Brzo je postao zapaèn na vo-jnoj akademiji. Imao je najboqe ocene iz osam predmeta uistoriji te obrazovne ustanove, pa je poneo epitet najper-spektivnijeg {panskog oficira.

Posle kratkog boravka u Francuskoj, gde je izu~avaoorganizaciju i modele rada Legije stranaca, Astraj se vra-tio u [paniju i preuzeo komandu nad pe{adijskim bata-qonom u Valensiji. Eti~ke i vrednosne sudove formirao jena “Bu{idu”, spiritualnom kodu samuraja, koji je napisaoprofesor Inazo Nitobe. Legionare je svakodnevno u~ioispravnom pona{awu prema neprijatequ i na~inu na kojitreba da izvr{avaju zadatke. Zato {panska Legija stranacanikad nije optuèna za zlodela tokom ratnih operacija. As-traj, u ~ijem su se karakteru susretali idealisti~ki i ro-manti~arski modeli vojevawa, ostao je omiqeni komandantlegionara.

Legija na poloàju 1921. godine

jasno na ~iju stranu }e se opre-deliti ve}ina legionara.

Tokom sukoba, na ~itavoj te-ritoriji [panije, ministar voj-ske ovlastio je generala Frankada rukovodi operacijama za su-zbijawe nemira. Deo snaga Legijenapustio je sever Afrike, a pri-padnici jedinice iskrcali su se uBarseloni i Ovijedu. Ve}ina le-gionara ostala je lojalna Fran-ku i pokretu “Za [paniju”. Poslepobede ujediwenih levi~ara isindikata na izborima 1936. go-dine, {panski gra|anski rat bioje neminovan.

Zakleti republikanac inacionalista, general Mol, is-koristio je ubistvo desni~arskoglidera Kalva Sotela i organizo-vao defile svojih pristalica,koje su mahom pripadale razli-~itim fa{isti~kim frakcijama.Iako je bio proteran na Kanar-ska Ostrva, general Franko jepratio de{avawa na Iberijskompoluostrvu. Politi~ari su ve{tomanipulisali ose}awima legio-nara, ube|uju}i ih da sudbina[panije zavisi od wih. U julu1936. godine do{lo je do pobunepripadnika Legije u Maroku.

U {panskom gra|anskom ra-tu Legija je u~estvovala u svimve}im bitkama. Najpoznatiji ob-ra~un republikanaca i falangi-sta dogodio se 1936. kod Bada-hosa. Legija je pretrpela zna~aj-ne gubitke – peti i deveti bataq-oni su desetkovani, dok je izstroja izba~eno oko 1.500 bora-ca. Ni zavr{ne ratne operacije,posebno bitka za Madrid, nisupro{le bez legionara. Uz pomo}italijanskih jedinica, koje je ge-neralu Franku uputio savezni~-ki lider Benito Musolini, Legi-ja i falange su slomile otporrepublikanaca, na ~ijoj stranise borila i internacionalnabrigada.

Po zavr{etku rata, Legijastranaca [panije nije imalave}a i teà borbena isku{ewa.Tokom pedesetih i {ezdesetihgodina pro{log veka legionarisu angaòvani kao snage za za-{titu u severnoj Africi. Kad su1957. godine Marokanci napa-li Infi i [pansku Saharu, Le-

gija je nastojala da borbeno za-{titi i o~uva interese Republi-ke. Ostalo je upam}eno da supripadnici specijalnih jedini-ca pokazali herojstvo u okr{ajukod Edhere, januara 1958. godi-ne, kada su desetostruko ja~e ne-prijateqske snage primorali dase povuku i predaju oru`je.

Posle smrti generala Fra-nka, 1975, i intenzivnih prego-vora {panskih i marokanskihpoliti~ara, Legija je 1976. go-dine napustila upori{ta u Sa-hari. Mawi broj legionara os-tao je u utvr|ewima u Seuti iMeliqi. Kada je [panija 1976.godine postala ~lanica Natoa,wena Legija stranaca je u~e-stvovala u brojnim operacijamao~uvawa mira – u Bosni i Hrvat-skoj, Angoli, Haitiju i El Salva-doru, te Nikaragvi i Gvatemali.[panska Legija stranaca setransformisala u [pansku le-giju 1987. godine i od tada usvoje redove ne prima inostra-ne dràvqane.

Danas je Legija elitnaformacija {panske armije, ko-ja ima oko 8.000 pripadnika.Organizovani su u nekolikobataqona. Ponos Legije jestejedinica “Bandera de Operacio-nes Especiales de la Legion”. Onabroji oko 500 specijalaca,raspore|enih u mornari~ki,arkti~ko-planinski, padobran-ski, diverzantski, streqa~ki iantiteroristi~ki vod. Osimcentara u severnoj Africi, Le-gija ima garnizone u Andaluzi-ji, Rondi i Almeriji.

Boris JAKI]

STRANE ARMIJE

15. mart 2007.66

DOKAZ JUNA[TVA

Relativizacija smrti, a ~esto i weno glorifikovawe,stvorila je od legionara qude kojima je gubitak ìvotapredstavqao opravdanu ̀ rtvu za otaxbinu i, neretko, dokazjuna{tva. Generali Legije su borce predvodili u juri{ima,nikada ne ostaju}i u pozadini. Sam Astraj je u bitke kretaosa visoko podignutim ma~em, glasno uzvikuju}i viva la muerte– ìvela smrt.

DVE GODINE EUFOR-a U BOSNI I HERCEGOVINI

OBUKA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST

SASTANAK MINISTARAODBRANE EU U VISBADENU

67

Po~etkom marta u nema~kom gradu Vis-badenu odràn je sastanak ministara od-brane Evropske unije (EU) na kome su domi-nirale teme o sprovo|ewu operacija i ci-vilnih misija, vojna saradwa EU-UN, po-boq{awe vojnih sposobnosti i vojno-teh-ni~ka saradwa ~lanica EU u okviru Evrop-ske obrambene agencije (EDA).

U sprovo|ewu operacija i civilnihmisija teì{te je bilo na daqoj stabiliza-ciji Zapadnog Balkana, planiranom smawe-wu vojnih snaga EU u Bosni i Hercegovini, arazgovaralo se o planirawu nove misije naKosovu (policija i vladavina prava), kojabi imala ograni~ena izvr{na i korektivnaovla{}ewa, izme|u ostalog, po pitawu me-|ueti~kih i ratnih zlo~ina, korupcije i or-ganizovanog kriminala.

Vezano za vojnu suradwu EU-UN u~esni-ci sastanka primarno su raspravqali o is-kustvima EU tokom nedavno zavr{ene ope-racije u DR Kongu. U razgovorima o vojnimsposobnostima glavna pa`wa bila je usme-rena na Evropsku bazu vojne tehnologije iproizvodwe (European Defence Technologicaland Industrial Base – EDTIB) koja bi omogu}i-la oruànim snagama zemaqa ~lanica EUda dobiju potrebnu opremu po prihvatqi-vim cenama.

MERIDIJANI

Prema odluci Natoa o zavr{etku mi-sije SFOR, 2. decembra 2004, Evropskaunija (EU) je u Bosni i Hercegovini pokrenu-la operaciju pod nazivom EUFOR - Opera-cija ALTEA. Re~ je o vojnom doprinosu stabi-lizaciji i integraciji Bosne i Hercegovine uevropsku porodicu demokratskih dràva.

U sastavu misije angaòvane su jedini-ce iz 33 zemqe, od kojih su 24 ~laniceEvropske unije i 9 takozvanih tre}ih zema-qa: Albanije, Argentine, îlea, Kanade,

Maroka, Novog Zelanda, Norve{ke, [vaj-carske i Turske, a koje zajedno osiguravajuneophodne kapacitete za ispuwewe EUFOR-ovih zadataka.

Kqu~ni ciqevi misije su preventivnodelovawe i osiguravawe uslova za kontinu-irano sprovo|ewe Dejtonskog/Pariskogsporazuma (Op{ti okvirni mirovni spora-zum u BiH), doprinos sigurnom i stabilnomokruèwu u BiH i ispuwavawe zadataka izPlana misije Visokog predstavnika za BiH iProcesa stabilizacije i pridruìvawa.Snage EU ujedno pruàju podr{ku Me|una-rodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju(MKSJ) i lokalnim vlastima, ukqu~uju}ihap{ewe osumwi~enih za ratne zlo~ine istvarawe uslova policiji u aktivnostima narazbijawu mreè organizovanog krimina-la. Kroz razli~ite operacije (Harvest, SpringClean, Anti-Smuggling Operation, Anti-DaytonOperation, Operacije podr{ke Dràvnojgrani~noj slu`bi), EUFOR je pruìo pomo}u otkrivawu i spre~avawu aktivnosti orga-nizovanog kriminala i korupcije.

Posebnu va`nost u EUFOR-ovom man-datu ima prikupqawe nelegalnog naoruà-wa, municije i eksploziva od stanovni{tva.Ove operacije su sprovo|ene na principuzasnovanom na anonimnosti, prijateqskoj idobrovoqnoj saradwi gra|ana. Kqu~ uspehaovih operacija bio je u dobro sprovedeniminformativnim kampawama lokalnih vla-sti i Agencije za sprovo|ewe zakona, a kojesu prethodile svakoj operaciji. U toku tihoperacija prikupqeno je pribli`no 60 to-

Priprema Blagoje NIÎ]

na municije i preko 400.000 {arèra,1.500 komada razli~itog oru`ja, oko 6.000ru~nih bombi, 3.200 mina i oko 200 kilo-grama eksploziva. Kontrola aktivnosti lo-kalnih timova za deminirawe i organizo-vawe predavawa pod nazivom “Edukacija oopasnostima od mina” u {kolama BiH je jo{jedan vid doprinosa EUFOR-ovih trupa si-gurnijoj i stabilnijoj situaciji u BiH.

U tre}oj godini svog mandata EUFOR}e nastaviti sa podr{kom vlastima BiH i

me|unarodnoj zajednici u wi-hovim naporima da se ubrzajureforme i pribliàvawe Bo-sne i Hercegovine Evropskojuniji. EUFOR trenutno brojioko 6.500 pripadnika, a odo-bren je po~etak wihovog povla-~ewa u ~etiri etape. U prvoj,do sredine avgusta, bilo bipovu~eno oko 3.500 vojnika(dva bataqona i podr{ka), arealizacija ostalih }e zavisi-ti od razvoja doga|aja i utica-ja na stabilnost regiona.

U Skopqu je od 26. februara do 2.marta ove godine, u organizaciji Ministar-stva odbrane Republike Makedonije, odr-àn tzv. Modul 2, Programa obuke za evrop-sku bezbednosnu i odbrambenu politiku ze-maqa u procesu stabilizacije i asocijaci-je. Na ovom svojevrsnom okruglom stolu ras-pravqano je o pitawima iz okvira Evrop-ske bezbednosne i odbrambene politike,wenih civilnih i vojnih kapaciteta za ope-racije u domenu kriznog menaxmenta, kao iperspektive budu}e civilno-vojne saradweu borbi protiv terorizma i reformama uvojnom sektoru.

Programom obuke, iniciranom i po-krenutom od strane Austrije, Nema~ke, Ma-

|arske i Slovenije, obuhva}eni su kadroviiz vi{e institucija koje su, sadràjima ra-da, povezane sa Evropskom bezbednosnom iodbrambenom politikom (ministarstva od-brane, spoqnih i unutra{wih poslova, od-re|enih agencija i specijalnih slu`bi).Program, zami{qen kao ~etiri jednone-deqna modula u toku godine, traja}e tri go-dine i kao krajwi rezultat imao bi uvo|e-we institucionalnih kadrova iz Makedoni-je, Albanije, Srbije, Crne Gore, Hrvatske iBosne i Hercegovine u principe Evropskebezbednosti i odbrambene polike kao po-dr{ka ovim zemqama u procesu wihovog in-tegrisawa.

Pisati postfestum film o Festu, kada je Festival ve}zavr{en, a dnevni i specijalizovani mediji su ve}obavestili javnost o wegovom toku, gostima, organizaciji,otvarawu i zatvarawu – ostavqa kao jedinu smislenuvarijantu pri~u o samim filmovima. Ve}ina wih vas ~eka,

ili }e vas ~ekati u bioskopima, neki ne}e, a zasluùju da budupomenuti, ali je svakako bar kratka kritika ponekog od wih jednaod mogu}ih sugestija za va{ izbor. Dakle, vi birate, a ovo {tosledi su na{i predlozi.

AUTENTI^NOST MMLADOSTI

Na programu Festa ove godine na{lo se i sedam doma}ihfilmova. Jedan od wih, Klopka Srdana Golubovi}a, otvorio jeFestival. Mora se priznati da je ve}ina nas, posle katalo{koguvida u filmsku pri~u pomislila da je postavka u ~ijem jesredi{tu bolesno dete kome je potrebna pomo}, {lagvort zakupovinu emocija na prvu loptu. Takva ìvotna situacija }e uqudima uvek izazvati jaka ose}awa, bez obzira na kvalitet pri~e.Me|utim, to i jeste bila jedna od mnogih klopki koje filmpostavqa. Golubovi} je na~inio mnogo dubqi rez u tkivotranzicijom, korupcijom, kriminalom i padom jasnog sistemavrednosti vidqivo ugroènog dru{tva. Mi koji ìvimo to istovreme, verovatno vi{eslo`nije ~itamo pri~u, mada }e onakomunicirati i sa publikom koja ne deli na{e iskustvo. Nakonodgledanog filma ostaje li~ni doìvqaj koji je teàk, mu~an, a taosnovna boja kao da ne posustaje niti u jednom kadru. Film senekako gleda èlucem, ili ga bar mi tako gledamo. I svojim drugimigranim filmom, prvi je bio Apsolutnih sto iz 2001. godine,Srdan Golubovi} ne beì u dopadqivu zabavu, ve} se hvata uko{tac sa istinskim problemima na{e svakodnevice od kojihgradi filmsku pri~u. Na toj angaòvanosti svakako mu trebaodati priznawe.

Iako je Mala mis san{ajn debitantski film XonatanaDejtona i Valeri Faris, ina~e je prvenaca na Festivalu biloprili~no i ve}ina je sa sobom nosila onu finu i sadràjnusveìnu, to se, osim po pomenutoj sveìni, ni po ~emu drugom nijeprime}ivalo. Bez trunke razmi{qawa i nedoumice da li bismopreporukom ovog ili onog filma na{e ~itaoce uveli i te{kuproblematiku, kojoj se mo`da ne bi rado izloìli, ovaj filmpreporu~ujemo svima. On i jeste tako napravqen da ga zajednomogu gledati razli~ite generacije, a da svaka u wemu prona|epravi nivo de{avawa za sebe. Filmove kakav je Mala missan{ajn je ina~e najteè napraviti. Taj duhovit, ali pametan filmo obi~nim qudima u prili~no uobi~ajnim situacijama znatno jeteè postaviti nego neku tragediju, na primer, koja se kre}e uo~ekivanoj skali i samo joj se na osnovnu boju dodaju nijanse.Film je i takozvana kritika iznutra ameri~kog na~ina ìvota, ito iz wegove osnovne }elije – porodice. Posle duè vremena ovajfilm je povod da zajedno sa svojom decom odete u bioskop.Uìvajte.

TRE]E ^̂ITAWE IISTORIJE

Film Milo{a Formana Gojine utvare prati ìvot poznatog{panskog slikara. U wegovoj pozadini su inkvizicija, rat,Napoleonova osvajawa, i sve se to vi{ezna~no prelama na ìvotslikara, ali i wegovih modela.

Marija Antoaneta Sofije Kopole je mlada na francuskomdvoru pomalo izgubqena devojka. Film izgleda kao da je snimqeniznutra, kao da se odvija u wenom dahu. Prate ga odli~an kostim ineobi~na muzika koja kao da daje ritam disawu mlade kraqice.

Kraqica Stivena Frirsa i odli~na Helen Miren tretirajunoviju istoriju Britanije. Odnos dvora na vest o smrti princezeDajane je okosnica pri~e. Film je ura|en ~isto, skorodokumentaristi~ki, rediteqski precizno. Helen Miren, za kojusmo tokom Festivala saznali da je ruskog porekla, a nedavno jedobila Oskara za tu ulogu, iznosi pri~u o engleskoj etikecijisamouvereno i briqantno. Kada se krug pri~e koja je zanimqiva igledqiva zatvori, ostaje wena jasna apologetska potka. Jer sve se

KU

LT

UR

A

15. mart 2007.

I NESAMO@IVOTDRUGIHFest je uvek, pa i ovaj 35. put, tako potrebno suo~avawe sa mnogim i razli~itim idejama,koje sugestivno{}u filma ra|ajuburne dijaloge i preispitivawa,posle ~ega se, skoro po pravilu,svako od nas pomeri bar za korakka spoqa ili unutra... U svakomslu~aju, ka nekoj novoj ideji, stavuili samo doìvqaju.

68

Fest 2007.

Apokalipto

Gojine utvare

na kraju saìma, i tradicija engleske monarhije i savremenostkoju je Dajana nosila, a premijer Toni Bler poku{ava da je iznese– u stabilan i opravdan poredak. Dakle, ìvela Engleska, takvakakva jeste.

Noviju istoriju tretira jo{ jedan film, ~iji je glavniprotagonista tako|e poneo Oskara. Posledwi kraq [kotskeKevina Mekdonalda je snaàn, angaòvani film, koji na svetlodana iznosi svoje vi|ewe o jednom od najsurovijih vladara na{egvremena – Idi Aminu.

”Te{ko je poverovati da jedan glumac koji je postaoprepoznatqiv po svojoj ne`nosti moè da igra ovakvog monstruma.Me|utim, transformacija je skoro nevidqiva” – ~ulo se na Bi-Bi-Siju o glumi Foresta Vitakera. Me|utim, osim gluma~ke bravure,gde svakako treba ubrojiti i glumu mladog Xejmsa Mekejvoja,{kotskog lekara koji se u trenutku dolaska Amina na vlast nalaziu mirovnoj misiji u Ugandi, film treba pogledati i zbogzanimqivog razmi{qawa o tome kako u trenutku dolaska na vlastmnogi budu}i diktatori svojom harizmom, ukoliko je imaju, uspevajuda zavaraju mase, ali i pojedince koji kada se jednom na|u u tojorbiti, i posle otre`wewa ne mogu lako iz we da iza|u.

Apokalipto Mela Gibsona tretira mogu}u istoriju Maja uzneopravdanu koli~inu eksplicitnog nasiqa koja ometa gledawefilma. I u wegovom prethodnom filmu Stradawe Isusovo ostaoje utisak o prevelikoj koli~ini prikazanog nasiqa koja je moglabiti pravdana `rtvovawem, ali je u oba slu~aja utisak da filmkao umetnost nudi mnogo suptilnije na~ine da se ispri~a pri~a.

Svi pomenuti filmovi obra|uju teme iz bliè i daqeistorije. Ta ~iwenica i pomenuta sugestivnost filma kao medijajednostavno traè dodatno razmatrawe, koje vodi zakqu~ku da jeumetnost, u stvari, tre}e ~itawe istorije. Prvo, hteli mi to iline, pi{u pobednici. Drugo redefini{u vreme i nauka, onolikokoliko je to mogu}e, zavisno od o~uvanosti izvora. Tre}eo~igledno nudi umetnost koja se istorijom bavi. I to tre}e~itawe, veoma dostupno, ra{ireno, lako svarqivo generacijamakoje, ipak, lak{e konzumiraju instant-varijantu, ostaje naj~e{}e usvesti mnogih kao jedini uvid u pro{lost. Da li je Goja bio ~ovekosetqiv za probleme drugih, wegova biografija ne nudi lakzakqu~ak o toj temi, da li je Marija Antoaneta rekla da wennarod jede kola~e, ako ve} nema hleba, ili ne – pitawa su kojamogu da mu~e istoriju, ali ne i umetnost. Umetnost podrazumevaprili~nu slobodu da se tema koja se tretira prikaè subjektivno,onako kako je pisci i rediteqi vide. Opet, ta sloboda je onaposebna, za koju je nemogu}e traìti i reciprocitet uodgovornosti. Se}amo se razgovora sa Nikitom Mihalkovim kojije rekao da, ukoliko o Drugom svetskom ratu wegovatrinaestogodi{wa }erka bude sudila na osnovu filma”Spasavawe redova Rajana”, to nikako ne}e vaqati. I tu se pri~aponovo vra}a na pojedinca, na wegov doìvqaj ali i izbore.

NEMA^KO PPUTOVAWE

Kako su odluke ìrija festivala uvek posebna sugestija zaizbor filmova koje }ete pogledati, ovogodi{wa generalnapreporuka je – nema~ki film.

@iri filmskih kriti~ara, ~lanova Yu-Fipresci, u sastavuMilan Vlaj~i} (predsednik), Zoran \or|evi} i Vladimir Xudovi},pregledao je filmove u svim raspoloìvim programima Festa2007. i doneo odluku da Nagradu Yu-Fiprescija dodeli nema~komfilmu ”@ivot drugih“ (The Lives of Others, Das Leben den Anderen)autora Florijana Henkela fon Donersmarka, u kojem se naizvanredno ubedqiv i potresan na~in osvetqava kako utotalitarnim vremenima, koja naàlost jo{ nisu za nama, nadzornad qudskim ìvotima dobija superorvelovske u~inke.

Nagla{eno je i izvanredno prisustvo niza novih nema~kihautora na Festu, ali i ~iwenica da se u najuèm izboru zanagradu na{ao jo{ jedan nema~ki film ”Slobodna voqa“ (The FreeWill, Der Freie Wille) autora Matijasa Glasnera.

@iri programa ”Evropa van Evrope“, u sastavu: DubravkaLaki}, filmski kriti~ar dnevnog lista Politika, Pavel

Pavlikovski, filmski rediteq iz Velike Britanije, i MajnolfCurhorst, urednik filmskog programa ZDF-a i Artea, odlu~io jeda nagradi film ”Da bi dospeo u raj, prvo umri!“, Xam{edaUsmonova, za originalnost u izgradwi likova i zavodqiv nastup,kao i za pri~u koja nas vodi na nepredvidivo, ali sasvimubedqivo putovawe.

@iri Udruèwa filmskih novinara i kriti~ara Beogradaodlu~io je da nagrada ”Neboj{a \ukeli}“ za 2007. budedodeqena programu Nema~ko putovawe. Uzimaju}i u obzir sveostale programe i filmove prikazane na Festu, ìri jezakqu~io da se program nema~kih filmova odlikuje ujedna~enimkvalitetom. Originalan i {irok izbor tema, od dobrogscenarija i reìje, preko kastinga koji potvr|uju nagrade nafestivalima, objediwuje odli~na produkcija {to ovukinematografiju vra}a u sam evropski vrh.

Dragana MARKOVI]

69

Marija Antoaneta

Posledwi kraq [kotske

Kraqica

KULTURA

70 15. mart 2007.

i svoj li~ni greh, postaje op{ti i univerzalni primer imetafora. U dramatur{kom smislu pri~a je zaokruèna.

Vreme Velikog otaxbinskog rata – 1942. godina. Obalesevernog mora. Nemci zarobqavaju dvojicu Rusa. Primoravajumla|eg da puca u svog druga u zamenu za sopstveni ìvot. Iz o~ajai slabosti on }e to i u~initi ... Puca}e... Nemci miniraju objektei odlaze.

Mladi}a koji je pucao pronalaze monasi iz obli`wegmanastira. Od tada, on }e postati usamqeni, gre{ni, i pomalojurodivi pustiwak, asketa i isposnik – otac Anatolij.

MOLITVA

Pri~a se prenosi i nastavqa godine 1974. Sve vreme otacAnatolij provodi u radu, molitvi i pokajawu. Svakodnevno odlazina malo pusto ostrvo i neprestano se moli za spas svoje du{e. Towega najvi{e mu~i. Kako }e sa tolikim grehom pred lice Tvorca. Umona{ku zajednicu, ni posle toliko godina, ne moè i ne èli dase uklopi. Na razne na~ine je ignori{e, a ispoveda se i moli nasvoj osoben na~in. Wegov na~in i oblik religioznosti jepustiwa~ki, asketski, kelijski – li~an i osoben. Ali duboko jeistinski, qudski i iskren. Iskreni su i wegov ìvot, pokajawe,vera, nada i èqa da pomogne drugima. Na taj na~in on sepribliàva i postaje deo ruske tradicije koju su oli~avali

neobi~ni sveti qudi poznatikao stareci. Sveti starcibili su neobi~ni duhovnici,podvi`nici i pustiwaci,ponekad sasvim jednostavni,a ponekad i jurodivi qudi.

Otac Anatolij postajestarec, a da toga i nijesvestan. Pomaè i le~ibolesne i nevoqne na svemogu}e na~ine, a naj~e{}e inajvi{e molitvama. Na tomemu zavide ostali monasi, pai sam iguman.

To je film stawa svestii duha, pre svega, a mawedoga|aja, akcije, zbivawa...Grade}i lik oca Anatolija(Petar Mamonov), rediteq

Pavle Lungin je dotakao su{tinu du{e, duha i tradicije ruskognaroda. To je ~ovek i narod bogoiskateqni. Onaj koji traì ipoku{ava da na|e Boga u sebi. O bogoiskateqima su pisaliveliki ruski umovi – pisci i filozofi, a posebno Dostojevski,Solovjov i Ber|ajev. Oli~ewe tog bogo~oveka je otac Anatolij –bedni i gre{ni starec koji pomaè svima, samo sebi ne moè. AliBog je milostiv...

Jednoga dana, pojavi}e se na ostrvu, koje je na kraju sveta,ruski admiral sa svojom mentalno obolelom }erkom. OtacAnatolij pomo}i }e bolesnoj èni svojom dugom, upornom iiskrenom molitvom na svom ostrvu.

Dramatur{ki, sudbinski i qudski krug se zatvara, a i samìvot se zavr{ava.

Otac Anatolij u liku admirala prepoznaje svog ratnog druga,u koga je pucao daleke 1942. godine. Ali sve je ve} davnoopro{teno...

Greh, beskrajno duga i iskrena molitva, pokajawe ipra{tawe.

Idealan okvir za qudsku dramu, za mesto ~oveka u woj i Bogaiznad svega.

Pomiren sa svim i svakim, otac Anatolij najavquje svojusmrt. Monasi mu donose prost drveni sanduk, i kada sklopi o~i,prebacuju ga ~amcem na ostrvo.

To malo usamqeno ostrvo oca Anatolija je samo wegovo. Alii svaki ~ovek je ostrvo, i pri~a samo za sebe i o sebi.

Milun VUÎNI]

RUSKI FILM OSTRVO

GREH IPOKAJAWE Nedavno je u Centru za nauku i kulturu Ruske federacije – Ruskom domu u Beogradu,prikazan novi film Pavla Lungina ”Ostrvo”(110 minuta), u produkciji Telekanala”Rusija”, Studija Pavla Lungina idistribuciji Voks-videa iz Moskve

Ovo je, svakako, jedan od najboqih filmova ruskekinematografije iz 2006. godine. Zvani~no je zatvoriopresti`ni Venecijanski festival (tradicionalno uspe{an zaruski film), pobednik je festivala ”Moskovska premijera”

2006. i dobitnik {est nagrada ”Zlatni Orel’’ po~etkom 2007.godine, a wegov uspeh u svetu tek se o~ekuje. Dobro ga je prihvatilai ocenila Ruska pravoslavna crkva, a ekipu filma je primio idelo blagoslovio Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije Drugi.

Sala Ruskog doma u Beogradu bila je dupke puna zaqubqenikau film, studenata, slovenofila, sve{tenika, intelektualaca –mladih i starijih... ”Ostrvo” je najavio mladi sve{tenikMoskovske patrijar{ije, govore}i i tome kako su ga primili ruskapublika i kritika. Rusi, ina~e, imaju dobar obi~aj da filmove idruga umetni~ka ostvarewa najave i saop{te najva`nije podatke oautorima i produkcionom kontekstu. To su veoma korisneinformacije za poimawe i sagledavawe dela i razumevawekulture i sredine iz koje ono poti~e. A ovo delo – film ”Ostrvo’’poti~e iz jedne od najzna~ajnijih kultura i kinematografija – ruske.

POVRATAK

Posrnula u vreme perestrojke i tranzicije sa mno{tvomkomercijalnih, trivijalnih i lo{ih zapadnih kopija, nekada mo}nasovjetska kinematografija, sada se uzdiè nude}i novi ruski film.

Kao {to su u sovjetsko vreme, usred dominacije ideologije,rusku umetnost, tradiciju i duhovnost na filmu sa~uvali velikanipoput Ejzen{tajna, Kalatozova, Tarkovskog, Paraxanova, Klimova,Panfilova, tako su smutna vremena perestrojke i tranzicijeosvetlili Mihalkov, Sokurov, Bodrov…

Po~etak ovog veka i milenijuma obeleìlo je nekolikoizuzetnih ruskih sineasta. Me|u wima je, svakako, mladi AndrejZvjagincev sa filmom ”Povratak” – dobitnik ”Zlatnog lava” nafestivalu u Veneciji 2003. godine. Film ”Povratak” je sna`nametafora duboke refleksivnosti, zapitanosti i misterije. Misaoi filozofija na filmu, ma koliko to izgledalo neobi~no.

Drugo veliko filmsko delo je ”Ruski kov~eg” – AleksandraSokurova iz 2002. To je sna`no umetni~ko ostvarewe inspirisanoruskom kulturom i tradicijom, a neobi~no i posebno i po tome {toje snimqeno u muzeju Ermita` – i u jednom jedinom kadru...

Posebno mesto i zasluge pripadaju velikom sineasti – glumcui reditequ Nikiti Mihalkovu i wegovim filmovima poput”Sibirskog berberina”.

Wima se pridruùje Pavle Lungin sa pomenutim ”Ostrvom”iz 2006. – pri~om o grehu i pokajawu. I stvarno i metafori~no,~ovek je u tom filmu ostrvo greha, pokajawa i nade. Mali, obi~an~ovek, koji sticajem okolnosti razre{ava svoju unutra{wu dramu

T M

71

arqivi poslenik i priznatiistraìva~ srpskog narodnogstvarala{tva, neumorni

tragalac za lepotom usmene re~i, dr Radul Markovi} sakupio je iteoretski rastuma~io, za vi{edecenija terenskog rada, oko desethiqada novih narodnih poslovica –kaè u recenziji kwige “Srpskenarodne poslovice i izreke” drMilivoj Rodi}. To je ogroman korpususmenih narodnih umotvorina, ve~itognarodnog mudroslovqa, koje nam jeotrgao od zaborava. Posebno je

zna~ajno {to je marqivi sakupqa~ uo~io da u srpskom narodu jo{ìve narodne poslovice koje prethodni zapisiva~i nisu zapisali,pa ih je on godinama beleìo i prou~avao sa svih mogu}ihaspekata: sociolo{kog, dru{tveno-istorijskog, antropolo{kog,filozofskog i folkloristi~kog.

U Napomenama prire|iva~a u vezi sa sakupqawem narodnihposlovica, autor Radul Markovi} kaè da su supruga i on 47godina beleìli i sakupqali poslovice i izreke:

– Za to vreme uspeli smo da sakupimo vi{e od osam hiqadanovih i nezabeleènih poslovica koje su u ~estoj upotrebi naterenima biv{e Jugoslavije, tako da rukopis obuhvata oko 17.000zabeleènih poslovica i izreka. Svoj rad zapo~eli smo daleke1952, beleìli smo ih sve do 1999 (i daqe }emo ih zapisivati).Izvorno su zabeleène, onako kako se koriste i izgovaraju u svimoblicima qudskog komunicirawa. Neke smo uzeli iz literature,{tampe, kwièvnih dela i sli~no. U svim oblastima narodneposlovice zapisane su u izvornom obliku, na ekavskom, ikavskomi ijekavskom govoru.

Doktor Radul Markovi} preminuo je u Beogradu 2004.godine.

Nenad S. MILENKOVI]

KWI@EVNI PROGRAMI

15. mart – Univerzalna sala u 12 satiPromocija kwigeMEMOARI PUKOVNIKA PAVLABLA@ARI]Au~esnika balkanskih i Prvog svetskog rata

20. mart – Velika sala u 18 satiPromocija kwigeSJAJ GUSALAautor Mirko Dobri~anin

29. mart – Univerzalna sala u 18 satiPromocija kwigePQEVAQSKI KRAJ geografska prou~avawaautor prof. dr Slobodan Mi{ovi}

I Z L O @ B EVELIKA GALERIJA

29. mart – u 19 sati otvarawe samostalne izlo`be slikaakademskog slikara

MIROSLAVA @IVKOVI]A, Ni{Izlo`ba traje do 15. aprila

MALA GALERIJA

27. mart – u 18 satiotvarawe samostalne izlo`be slika~lana Likovne grupe Centralnog domaBRANKA OPAÎ]A, BeogradIzlo`ba traje do 8. aprila

FOTOMONOGRAFIJA SRETEWA U ORA[CU

SVEGOVORE]E SLIKEPovodom Dana dràvnosti Srbije Fond Prvi srpski ustanak sve~ano je promovisaofotomonografiju Sretewa u Ora{cu, autoraGorana Kova~evi}a

Ta luksuzno opremqenakwiga je od neprocewiveistorijske, dokumentarne

i kulturne vrednosti – ~ulo sena promociji. Autor je punih17 godina predano radio isvojim objektivom beleìo sveaktivnosti koje su pratilepripremu i realizacijuobeleàvawa dva veka odpodizawa Prvog srpskogustanka u Ora{cu.

Decenijama pre toga uOra{cu se na Sretewe

Gospodwe okupqao samo narod tog dela [umadije, da bi odaopo{tu Kara|or|u i wegovim hrabrim ustanicima. Autor je umonografiji, koja ima 236 stranica, objavio 200 ekskluzivnihfotografija. Uz odabrane tekstove i sliku znala~ki je sklopiomozaik najva`nijih zbivawa i li~nosti koje su prisustvovaleobeleàvawu tog za srpsku istoriju zna~ajnog datuma. Kwigapredstavqa izvandrednu dokumentarnu gra|u o razviju svesti iiskazivawu potrebe da se obeleàva verovatno najzna~ajnijidatum u istoriji moderne srpske dràve.

Goran Kova~evi} je u fotomonografiji ovekove~io i trenutkeprvog prisustva obeleàvawu Sretewa mnogih zna~ajnijihli~nosti Srbije: patrijarha Pavla, princa Tomislava,prestolonaslednika Aleksandra, pokojnog premijera Zorana\in|i}a, predsednika Vlade Srbije dr Vojislava Ko{tunice i nadesetine drugih dràvnika, politi~ara i poslenika kulturnog ijavnog ìvota, ali i predstavnika vojnog i diplomatskog kora.

Zna~ajno mesto u monografiji pripalo je i pripadnicimaVojske Srbije: inìwercima koji su mesecima radili na ure|ewuSpomen-kompleksa Prvi srpski ustanak u Ora{cu, vojnicimagardistima, ali i posetama najvi{ih vojnih rukovodilaca,admirala i generala, te poseti ministra odbrane ZoranaStankovi}a.

Bora WEGOVAN

SRPSKE NARODNE POSLOVICE I IZREKE

ISKUSTVO I NASLE\ENedavno objavqena kwiga nudi ~itaocu okosedam hiqada poslovica i izreka VukaStefanovi}a Karaxi}a i vi{e od devet hiqadanarodnih umotvorina, do sada nezabeleènih,koje je uspeo da prikupi dr Radul D. Markovi},ali nije do~ekao weno objavqivawe

NOVE KWIGE

KULTUROSKOPPROGRAM CENTRALNOG DOMA VS

15. mart 2007.72

Pi{e: Dr Predrag

PEJÎ]

Ustani~ka dràva, koju jepredvodio vojvoda KostaVojinovi}, zauzimala je

teritoriju od oko 10.000kvadratnih kilometara i

imala je granicu dugu oko 240 kilometara.

Wu su branile ustani~kesnage od 12.782 pe{aka

i 364 kowanika, odnosnopet ~etni~kih odreda.

Nasuprot wima nalazilesu se jake neprijateqske

snage – dve bugarskedivizije, sa 28 topova

i 22 mitraqeza, i grupaavijacije od pet aviona,

sa ve}im brojem komitskih~eta, po jedna nema~ka

i austrougarska divizija,sa zna~ajnim arnautskim

trupama.

Prva inicijativa za otpo~iwawe borbenih dejstava vezana je za 21. i 22. fe-bruar 1917, na sastanku oko 300 naoruànih ~etnika u Obili}u, u malom pu-store~kom selu. Me|utim, s obzirom na instrukcije dobijene od pukovnika Ka-lafatovi}a, {efa Obave{tajnog odseka Vrhovne komande u Solunu, Kosta Pe-}anac nije bio za dizawe ustanka. Dan kasnije, pristalice ustanka, sa KostomVojinovi}em na ~elu, zahtevale su od vojvode Pe}anca da objavi po~etak borbe

protiv Bugara i napad radi osloba|awa mesta u tom delu ju`ne Srbije. Odluka onapadu na pojedina mesta doneta je nekoliko dana kasnije, u selu Pasja~i u Toplici,25. februara, ali Pe}anac nije bio ni za te napade.

U to vreme bugarska vojska sprovodila je neuspelu mobilizaciju u Srbiji, akako su Bugari zapretili i internacijom, Vojinovi} je smatrao, po{to je dobijao ve-sti da se i u drugim krajevima formiraju ~ete, da je to zgodan moment da otpo~neoruànu borbu.

BORBE ZZA PPROKUPQEPrva borba ustanika vo|ena je za Bojnik, 24. februara 1917, a 30 ~etnika iz

Jablani~kog komitskog odreda predvodili su vojvoda Milenko Vlahovi} i sve{tenikDimitrije Dimitrijevi}, me|u seqacima znan kao Pop Mita Komita. U toj borbi po-ginulo je 20 bugarskih vojnika, dvojica su zarobqena, dok su ostali pobegli.

Borbe za @itni Potok vo|ene su, od 27. februara, tri dana. Bugarski vojni-ci su bili iznena|eni i trpe}i gubitke pobegli su ka Leskovcu. Lebane je oslobo-|eno 28. februara, posle ~etiri dana jake borbe koju su vodile tri ~ete Jabla-ni~kog komitskog odreda. U borbama za oslobo|ewe Kur{umlije protiv jakog bu-garskog àndarmerijskog odreda, u kome su bili i pla}enici Arnauti, u pomo}Odredu je do{la jedna mawa ustani~ka ~eta i naoruàni me{tani. Napadom jekomandovao Rade Vlahovi} sa ~etiri ~ete, ja~ine 80 ~etnika. Ali Arnauti su od-bili da se predaju, pa je Kosta Vojinovi}, ~im je stigao na popri{te boja sa svo-jim odredom, preuzeo komandovawe. Posle te{ke borbe Vojinovi} je uspeo da u|eu Kur{umliju i da obavesti Kostu Pe}anca da je savladan otpor neprijateqa ukome je poginulo 120 bugarskih vojnika i oficira i 30 Arnauta, dok su 92 zaro-

FE

QT

ON

STVARAWE KOMITSKE DR@AVE

TOPLI^KI UUSTANAK 11917. GGODINE ((2 )

STVARAWE KOMITSKE DR@AVE

svojih operacija. Oruàne akcije u Topli~kom ustanku su, uz nekeograde, dakle, trajale od 23. februara do 25. marta, ali se nakonjewavawa, Ustanak lagano gasi tek po~etkom novembra 1917. godine.

U Topli~kom ustanku delovali su slede}i ~etni~ki odredi:Ibarsko-kopaoni~ki komitski odred vojvode Koste Vojinovi}a, Ja-blani~ki komitski odred, pod komandom kapetana prve klase Milin-ka Vlahovi}a, Pirotski komitski odred, pod komandom profesoraJovana Radovi}a, i Krajinski komitski odred, sa komandantom, ina-~e filozofom To{kom Vlahovi}em. U to vreme postojao je i Cen-tralni komitski odred vojvode Koste Pe}anca, ali i vi{e samostal-nih ~eta, me|u kojima i ona banatskih ~etnika Milana De~anskog,zatim ~etovo|a Mike Moravca, Milo{a \urovi}a, Todora Miti}aSli{an~eta, Jerotija \enadi}a, Rastovni~ka ~eta Bo{ka ûpi}a,kao i ~etovo|e Rada Vlahovi}a, ~ete sela Vlasova, Arbana{ke, [i-roke Wive i mnoga ~etni~ka odeqewa.

Kosta Vojinovi} je svoj ~etni~ki odred osnovao sredinom avgu-sta 1916. godine u selu Leposavi}u na Ibru. Odred je imao zastavuna kojoj je pisalo Sloboda ili smrt, zatim {tambiq, sa dodatkom uznaziv odreda. Prvu borbu Vojinovi}evi ~etnici vodili su ve} 23.septembra 1916. u blizini sela Babice, kada ih je u zoru opkolilajaka austrijska àndarmerijska potera iz Brusa. Po{to su naselilukavstvu, Vojinovi}ev odred uspeo je da ubije 30 Austrijanaca, doksu se ostali spasli bekstvom.

RAZLIÎTI KKONCEPTIU prvi mesec dana od svog formirawa Odred je vodio nekoli-

ko borbi sa Austrijancima, a u jednoj od wih uspeo je da uni{ti kom-pletnu austrijsku poteru od 42 àndarma. Odred je operisao na Ko-paoniku i u Toplici, a bio je vrlo aktivan i u prokupa~kom srezu.Vojinovi} je drào zborove narodu i predstavqao je oli~ewe na-rodnih ideala. Tokom decembra on je vodio okr{aje i sa Bugarima,

ali tih meseci, pa i kasnije, we-mu je veoma smetalo izdajni~ko ikukavi~ko pona{awe nekih seqa-ka, za koje u svom dnevniku 28. de-cembra 1916. Vojinovi} navodi:

“Izvr{io sam organizacijuu ovome kraju sa kojom ide vrlote{ko jer se narod veoma napa-tio, a i zaboravio na Srpstvo ina Boga. Neki, naàlost, Srbi,masa wih, postali su austriski{pijuni i optuùju po{tene doma-}ine za oru`je. âk podme}u de-love pu{aka pod ambare, pa po-sle dovode àndarme...”

Ina~e, u Dnevniku je Vojino-vi} vodio bele{ke o borbama saaustrijskim i bugarskim potera-ma, Odredu, situaciji na tere-

nu… Ve} u to vreme Vojinovi}ev odred narastao je na podru~ju To-plica–Brus na oko 150 ~etnika, razbijenih u grupe od po 10–20 qu-di, dok se on uvek kretao sa tridesetak ~etnika. Sredinom januara1917. neprijateq je sproveo akciju i wegov obru~ se sve vi{e ste-zao oko Brusa. Kako je Vojinovi} izbegao zarobqavawe, bes nepri-jateqa iskalio sa na 30 seqaka, koji su streqani.

Za razliku od wega, pre podizawa ustanka, vojvoda Pe}anac jeobilazio sela i govori narodu “da bude miran, da slu{a bugarske vla-sti, da ~eka dok srpska vojska bude blizu, kao i da ~etni~ka organiza-cija mora da ostane apsolutno tajna”. Vojinovi} je, me|utim, neke ak-tivnosti zajedno organizovao sa Kostom Pe}ancem, kao 15. januara1917, kada je na Kosovo poslao odeqewe ~etnika da omete grupu ne-ma~kih vojnika. Tog dana Vojinovi} je poslao i pismo bugarskom okupa-cionom komandantu u Ni{u, u kome navodi da Bugari, pqa~ka{i kao iArnauti, ubijaju po{tene Srbe, a najvi{e u~iteqe i popove i vr{e za-jedno teror, da odvode qude u internaciju, a zatim mu skre}e pa`wu:

“Mi smo stare i iskusne vojvode i da samo ho}emo, sutra bibili u Ni{u. Svoje iskustvo stekli smo jo{ u ma}edonskom ratova-wu... Stoga vam predlaèm… da uklonite pqa~ka{e i da ih zameni-te sa redovnom vojskom, i tre}e, da [iptari, pod va{im okriqem,

73

bqena. Posle sjajnih uspeha Vojinovi} je pozvao narod na op{tiustanak i 2. marta poslao glasnike u narod.

Ustani~ke ~ete su, pod komandom kapetana Milinka Vlahovi}a,jo{ 27. februara vodile èstoku borbu sa ve}im patrolnim jedini-cama bugarske vojske, koje je iz Ni{a ka @itnom Potoku uputio gene-ral-major Kutin~ev. U toku ̀ estoke borbe, kod sela Tovrqana, u pomo}Vlahovi}u stigla je i jedna ~eta iz Centralnog komitskog odreda vojvo-de Pe}anca. Ali naj̀ e{}e borbe vo|ene su za oslobo|ewe Prokupqa,kojima su prethodile o{tre sva|e izme|u Vojinovi}a i Pe}anca.

Naime, u Prokupqu je postajao jak bugarski garnizon, a odlukao napadu doneta je no}u 27/28. februara, na sastanku prokupa~kih~etovo|a sa nekoliko oficira. Prethodili su i zborovi po okolnimselima i narod se jasno opredelio da èli da se bori.

Napad je po~eo 2. marta u pet ~asova ujutro. Osnovicu snaga~inio je ve} narasli Jastrebarski komitski odred sa sedam ~eta.Posle dvo~asovne borbe Bugari su ve} imali 12 poginulih i oko 70rawenih vojnika. Prema Prokupqu uputili su se i Vojinovi} i Pe}a-nac, koji je Jastrebarskoj ~eti naredio da osigura pravac premaNi{u, odakle }e Bugari poslati vojne snage u pomo} svojima. Ve} 3.marta Pe}anac je sa glavninom snaga krenuo ka Ni{u.

Posle èstoke borbe, Vojinovi} je uspeo da savlada i posled-wi otpor okupatora u Prokupqu, zarobiv{i 800 vojnika i zaple-niv{i velike koli~ine oru`ja i hrane, {to je doprinelo da se vest ouspehu brzo pro{iri u narodu.

Borbe za Blace otpo~ele su 4. marta protiv jakog austrijskoggarnizona, ja~ine puka, eskadrona kowice i artiqerijske baterije.Blace su napale ~ete iz podjastreba~kog kraja, ~ijih je 1.500 ustani-ka bilo naoruàno zaplewenim pu{kama, i jo{ 800 seqaka sa mo-tikama i budacima. Uprkos protivqewu Pe}anca, ustanici su napa-li taj jak austrijski garnizon, prema kome je, kao pomo} ustanicima,krenuo Kosta Vojinovi}. Posle te{kih borbi komandant austrijskoggarnizona izvr{io je prodor iz Blaca i, sa delom preostalog qud-stva, uputio se ka Kru{evcu.

U vreme Topli~kog ustankaoslobo|en je svrqi{ki kraj, ~ijimje op{tim napadom komandovaoMilan De~anski sa Sokobawsko-svrqi{kim odredom. Posle oslo-ba|awa Sokobawe, uz velikeborbe, u Svrqig su ustanici u{libez okr{aja, po{to su znatne bu-garske opsadne snage ve} 28. fe-bruara pobegle u Ni{.

Ustani~ke borbe u leskova~-kom kraju vo|ene su jo{ krajem de-cembra 1916. godine. Ra~una seda je u jablani~kom kraju bila do-bro naoruàna vojska od oko2.500 ustanika, koje su predvodi-li iskusni srpski oficiri i pod-oficiri. Osnovicu snaga ~inili su Jablani~ki komitski odred, podkomandom Milinka Vlahovi}a, Gajtanski komitski odred Nikole Ba-li}a Miwe i Krajinski komitski odred To{ka Vlahovi}a. Ustani~keborbe u tom kraju vo|ene su od 24. februara do 14. marta 1917. go-dine. Osim toga, bilo je jo{ desetak seoskih ~eta koje su ratovale uPustoj Reci, Dowoj i Gorwoj Jablanici.

Po~etak ustanka u kru{eva~kom kraju, koji je predvodio Vu~koPanti}, najvi{e se osetio severno od Jastrepca i na Kopaoniku, azatim se pro{irio na kraj izme|u Ju`ne Morave i Ribarske reke.Uglavnom, odjek Topli~kog ustanka osetio se i u Ibarskoj dolini, umoravi~kom, draga~evskom i ariqskom kraju.

ÊTNI^KI OODREDIIstori~ari }e se, sigurno, i ubudu}e uzaludno truditi da utvrde

kad je ta~no i ko po~eo ustanak. Za sada je jedino sigurno da su prveborbe izbile posle 20. februara, a 28. februara 1917. godine (ane 26. februara, kao {to se ustalilo u na{oj literaturi), kada jeKosta Vojinovi} u Kur{umliji proglasio ustanak, on se ve} bio ras-plamsao. S druge strane, austrougarska komanda je smatrala da suustanici savladani 24. marta, te je narednog dana proglasila kraj

Oslobo|eno Lebane

FEQTON

74

prestanu sa pqa~kom i ubijawem. Ako ovako ne uradite vi{e se ne}uuzdràvati ve} }u ubijati gde kog koga va{eg àndarma uhvatim, voj-nika i slu`benika, pa i vas u Ni{u ne}u ostaviti na miru”.

SUKOB VVOJVODAFormirawe Jablani~kog komitskog odreda vezano je i za dola-

zak grupe qudi iz Crne Gore sredinom oktobra 1916, u kojoj je bilointelektualaca i ranijih oficira crnogorske vojske. Sredinom ja-nuara 1917, kao komandant Odreda, kapetan prve klase biv{e cr-nogorske vojske Milinko Vlahovi} nalazio se u Gorwoj Jablanici,odakle {aqe izve{taj:

“Stvari idu tako da seboqe poèleti ne moè. Orga-nizacija potpuno izvr{ena,svak je na svom mestu. Oru j̀a imunicije dosta... êtnika imamsuvi{e i prosto ne znam {ta }usa wima. Svaki dan ih rastu-ram u patrole, a oni se mnoèsve vi{e…” Vlahovi}, tako|e,javqa da je poku{ao da uspo-stavi vezu i sa [iptarima, no,oni su vi{e bili nakloweniokupatoru, pod ~ijom su za{ti-tom pqa~kali i ubijali Srbe.

Kosta Pe}anac je poku-{ao da formirawem Cen-tralnog komiteta stvori jednotelo, koje }e ~initi najmawepet glavnih ustani~kih vo|a,ali tokom Topli~kog ustankakomitet nije funkcionisao. U dokumentima se nigde ne spomiwe ko-liko je odista ~etnika imao Pe}an~ev Centralni komitet. Neki isto-ri~ari smatraju da je on imao samo {tab i grupu ~etnika, koja je vo-dila brigu o wegovoj bezbednosti i koje je koristio kao glasnike.

Izme|u Koste Vojnovi}a i Koste Pe}anca postojao je od samogpo~etka veoma sloèn odnos, proistekao iz opasnog suparni{tva,mada Vojinovi}, uglavnom, nije priznavao Pe}an~evo stare{instvo.

“Vojinovi} je bio vo|a koji je prirodno izrastao iz pokreta, Pe-}anac je postao vo|a po ovla{}ewima i autoritetu koje je dobio odVrhovne komande... Vojinovi} je bio mlad ~ovek, i u doga|ajima kojeopisujemo, iskazao se kao strastan, ~ak plahovit; gotovo dvadeset go-dina stariji Pe}anac je bio ~ovek u zreloj snazi, a u doga|ajima se po-kazao predostroàn i smi{qen. Prvi je postao vojnik u ratovima, inije bio naviknut na disciplinu; drugi je bio ratnik po profesiji. Pr-vi je borbu traìo i nije pitao za cenu, a kad se na{ao u borbi tukaose koliko ve{to i odlu~no, toliko hrabro i ne{tidimice; drugi je gle-dao da u borbu ne ulazi bez potrebe ili bez naro~itog ciqa, a kad seodlu~io da napadne, to je ~inio ve{to i odlu~no. Vojinovi} nije imaonare|ewe koje ga obavezuje i jasnu odgovornost pred dràvnim autori-tetima, dok je Pe}anac upravo imao takvo nare|ewe i takvu obavezu.Pe}anac je vremenom po~eo da poziva Vojinovi}a na odgovornost; ose-}aju}i se kao stvarni vo|a pokreta, Vojinovi} se nije mnogo obaziraona Pe}anca i radio je po svome. Prednosti su bile na strani Vojino-vi}a. On je bio kao ~ovek privla~niji, inteligentniji i odlu~niji, bioje u skladu sa raspoloèwima koja su preovladavala na samom tlu, apred o~ima je imao ideal i ni{ta drugo. Suo~en sa takvim suparnikom,Pe}anac nije mogao biti stvarni vo|a, pa nije mogao ni da shodno do-bijenom nare|ewu drì pokret u uskim granicama”.

Bilo kako bilo, ustani~ke borbe su po~ele pre nego {to su voj-vode i ~etovo|e donele odluku o wegovom dizawu. Posle prvih i ve-oma va`nih uspeha, do{lo je do osipawa ustanka i do neprijateqeveodlu~ne kontraofanzive.

Najboqu ocenu o Vojinovi}u i o tom periodu ustanka dao je Ar-tur Erhard: “Kapetanu Vojinovi}u, sa jo{ nekoliko mawih ~eta, uspe-

lo je da se jo{ cele 1917. zadrì u predelima okupiranim od Au-strijanaca. Najvi{e se borio napadaju}i. Zahvaquju}i svojoj odva-`nosti uvek se probijao, pa i onda kada je poja~ani lova~ki puk podrukovodstvom pukovnika Klema, u julu 1917, temeqito pro~e{qaopobuweni~ke krajeve u vidu hajke i tom prilikom opkolio i uni{tio~ete kapetana Pe}anca. Tek decembra 1917. pao je Vojinovi} i timeje ~etni~ki rat gotovo potpuno zamro”.

Za ugu{ewe ustanka neprijateq je sastavio obiman plan, koji je,u osnovi, imao dve okosnice: dovla~ewe novih trupa sa solunskog,italijanskog i rumunskog fronta, {to je podrazumevalo kowi~ke, ar-tiqerijske i avijacijske snage i, drugo, pridobijawe Arnauta du` celestare srpsko-turske granice iz predbalkanskih ratova, a koje }e na-padati srpsku stranu, uz dozvoqenu pqa~ku, silovawa i ubijawa. Uo-stalom, okupator je mnogo ra~unao na pomo} Arnauta, po{to su ~etni-ci i wihov najborbeniji deo bili u planinskim predelima i blizu te

stare granice.Operativni plan neprija-

teqa bio je usmeren na najva-`nije ta~ke, pravce i centreKomitske dràve, ali se i tu ja-vila netrpeqivost izme|u dvakomandovawa: austrijskog i bu-garskog. Iako su se dve okupa-torske oblasti dodirivale naKomitskoj dràvi i Austrijanciplanirali da 11. marta 1917.zapo~nu napad od Blaca kaProkupqu, te da svim nema~kimi austrijskim snagama komandu-je nema~ki general Fon Krane,Bugari su se tome o{tro odupr-li. Zato su oni i otpo~eli dasprovode svoj plan, koji jepredvi|ao napad ustanika izpravca Ni{a, Leskovca i Pri-{tine, snagama jedne divizije

dovedene sa Solunskog fronta i sa delom snaga jo{ jedne divizijestacioniranim u tim mestima. Ali i Austrijanci su angaòvali jednudiviziju, koja je bila raspore|ena u Brusu, Kru{evcu i â~ku.

SLOM TTOPLI^KOG UUSTANKAêtni~ke snage su u brdsko-planinskim podru~jima bile sna`ne

i neuhvatqive za neprijateqa. Me|utim, silaze}i u doline Toplice,Ju`ne Morave i Jablanice, one su izgubile o{tricu napada, s obzi-rom na to da je to, nasuprot regularnoj, bile gerilska vojska.

Nastupaju}i iz svih pravaca, okupator je ponovo ulazio u oslo-bo|ena mesta. U Prokupqe je bugarska vojska u{la 1. marta, a ~et-ni~ke snage su se, sa vojvodom Vojinovi}em, povukle na Kopaonik iJastrebac, dok je Pe}anac, koji je raspustio ustanike, kako je sam iz-vestio Vrhovnu komandu, bio u Albaniji.

Bugarske snage uspele su da razbiju ustani~ke snage na frontuna Moravi i u ostalim krajevima, a oko Sokobawe i Svrqiga dola-zi do rasula. Sva sela izme|u Aleksinca i Jastrepca bila su spaqe-na, a front na ulazu u Jankovu klisuru jo{ 9. marta razbile su au-strijske i nema~ke snage. Najteè borbe vodile su se u Jablanici,ali je i neprijateq, uprkos tome {to su se ~ete rasturale pred broj-no ja~om snagom, trpeo gubitke.

Iako su oruàna dejstva, prema zvani~nim austrougarskim oce-nama, prestala 25. marta, borbene akcije, istina veoma malog in-tenziteta, nastavqene su i daqe. Tek u periodu jul–oktobar 1917.ustanak se lagano gasi. Neprijateq tada preduzima konkretne mereda se ~itav teren pro~e{qa, proveri stanovni{tvo, prona|u usta-nici i otkriju jataci. Vojvode i ~etovo|e ginu u borbama sa ja~im ne-prijateqem, a na skupu odrànom 8. novembra 1917. Pe}anac je izvani~no raspustio pokret i sa jednim ~etnikom prebacio se u seloLomnicu u Rasinskom srezu. Milinko Vlahovi}, dva brata Radovi}ai jo{ nekolicina vratili su se u Crnu Goru.

Fotografije iz monografije ”Ustanak u Toplici i Jablanici 1917”

(Nastavak u slede}em broju)

15. mart 2007.

Retkocerska ustani~ka ~eta Boice Ivovi}a

jalni integritet Jugoslavije i obavezala se da uskrati podr{ku hr-vatskim fa{istima (usta{ama).25. mart 1941.Kraqevina Jugoslavija je pristupilaTrojnom paktu Nema~ke, Italije i Japa-na. Protokol o pristupawu paktu u Be-~u su potpisali predsednik vlade Dra-gi{a Cvetkovi} i ministar inostranihposlova Aleksandar Cincar Markovi}.25. mart 1993.Vi{emese~ni pregovori o Bosni i Hercegovini zavr{eni su u Wu-jorku neuspehom. Mirovni plan Sajrusa Vensa i lorda Dejvida Ove-na potpisali su bosanski Hrvati i muslimani, a lider bosanskihSrba Radovan Karaxi} odbio je da ga potpi{e, smatraju}i da supredloène mape neprihvatqive za Srbe.25. mart 1999.Vlada SRJ prekinula je diplomatske odnose sa SAD, Velikom Brita-nijom, Francuskom i Nema~kom zbog agresije Natoa na Jugoslaviju. 26. mart 1893. Ro|en je italijanski politi~ar Palmiro Toqa-ti, jedan od osniva~a Komunisti~ke partijeItalije 1921. i wen generalni sekretar od1927. do 1964. Toqati je razradio koncepciju“italijanskog puta u socijalizam“.26. mart 1999.U vazdu{nom duelu dva jugoslovenska MiG-a 29protiv 24 aviona Atlantskog pakta, poginuo jepilot major Zoran Radosavqevi}, prva `rtvame|u na{im pilotima od po~etka Nato agresi-je na SRJ. Wegov kolega major Neboj{a Niko-li} je, po{to je lansirao projektile na nepri-jateqske avione, morao da isko~i iz kabinekad je wegov avion pogo|en. 26. mart 1913.Padom Jedrena okon~ane borbe koje su vo|eneza taj grad u Prvom balkanskom ratu.27. mart 1942.Ameri~ka {tampa proglasila Draù Mihailo-vi}a vojskovo|om godine, zajedno sa ameri~kimgeneralom Mak Arturom i sovjetskim mar{a-lom Timo{enkom.27. mart 1945.Odràna Ravnogorska sportska olimpijada.27. mart 1941. Posle pristupawa Jugoslavije Trojnom paktu, uBeogradu je vojnim udarom svrgnut regent princ Pavle Kara|or|evi}i na presto doveden maloletni kraq Petar Drugi Kara|or|evi}.Zba~ena je vlada Dragi{e Cvetkovi}a i Vlatka Ma~eka i obrazova-na nova, sa generalom Du{anom Simovi}em na ~elu.27. mart 1999.Tre}eg dana agresije, jugoslovenskaPVO oborila je ameri~ki bombarderF-1117 A. Avion “no}ni jastreb“ pao je uatar sela Bu|anovci u Vojvodini. 28. mart 1910.Francuz Anri Fabr, mladi inèweriz Marseja, konstruisao je prvi hidro-avion i wime uspe{no poleteo. Letelica je bila vrlo originalnekonstrukcije i obilovala je ma{tovitim pronalascima. 30. mart 1969.Avionom “tupoqev tu-134“ izveden je prvi komercijalni let doma}e~arter kompanije “Aviogeneks“, koja je svoju aktivnost usmerila naprevoz inostranih turista.

Pripremio Miqan MILKI]

16. mart 1953.Po~ela petodnevna poseta Josipa Bro-za Velikoj Britaniji koja je ocewenakao jugoslovenski spoqnopoliti~ki tri-jumf. Prvi put od zavr{etka Drugogsvetskog rata u Veliku Britaniju je sti-gao lider jedne komunisti~ke dràvekome su ukazane najvi{e dràvne i politi~ke po~asti. Tito je tadadobio ~vrste garancije Zapada da }e Jugoslaviji, u slu~aju napadaSovjetskog Saveza na wu, biti pruèna puna vojna podr{ka.17. mart 1948.U Briselu potpisan ugovor (Briselski pakt) izme|u Francuske, Veli-ke Britanije i zemaqa Beneluksa o pedesetogodi{wem savezu protivoruànih napada u Evropi, o ekonomskoj, socijalnoj i vojnoj saradwi.18. mart 1850.Knez Aleksandar Kara|or|evi} odobrio Projekt ustrojewa artiqe-rijske {kole. Danas je 18. mart Dan vojnog {kolstva. Reorganizaci-jom Artiqerijske {kole 1880. stvorena je Vojna akademija sa Ni-òm i Vi{om {kolom. 18. mart 1945.U Beogradu sastavqena vlada Federativne Demokratske RepublikeJugoslavije.18. mart 1965.Iz kosmi~kog broda “vashod-2” ~ovek je prviput iza{ao u otvoren kosmi~ki prostor. Bio jeto kosmonaut Aleksej Leonov, obu~en u speci-jalni skafander koji je bio vezan kablom zabrod. Leonid je van broda proveo 12 minuta i9 sekundi. 19. mart 1920.Ameri~ki kongres odbio da ratifikuje odlukeVersajskog mirovnog ugovora, potpisanog 5.marta 1919, iako je ameri~ki predsednik Vu-dro Vilson bio jedan od tvoraca tog ugovora. 20. mart 1913.Kod Skadra je poginuo narednik i pilot Mihaj-lo Petrovi}, koji je postao prva `rtva u srp-skom vojnom vazduhoplovstvu i jedan od prvihpilota na svetu koji je poginuo u borbenim dej-stvima.20. mart 1944.@enidba jugoslovenskog kraqa PetraDrugog gr~kom princezom Aleksandrom.21. mart 1919.Udruène Socijalisti~ka i Komuni-sti~ka stranka Ma|arske progla{avajusovjetsku republiku i formiraju vladu pod predsedni{tvom Bele Hu-na. Sovjetska ma|arska vlada morala je da odstupi 1. avgusta istegodine, a novu vladu je formirao admiral Horti.22. mart 1919.Otvorena je prva me|unarodna linija vazdu{nog saobra}aja, koja jepovezivala Pariz i Brisel. Letelo se u prepravqenim bombarde-rima “golijat” koji su imali 12 sedi{ta. 24. mart 1999.Bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, u 20.00 ~asova snage Natoapo~ele su vazdu{ne udare na SRJ. Istog dana Vlada je proglasila rat-no stawe. Tokom 78 dana akcije pod nazivom “milosrdni an|eo“, u ko-joj je u~estvovalo 19 zemaqa, u SRJ je poginulo oko 2.000 qudi, a vi{ehiqada je raweno. Te{ko je o{te}ena infrastruktura, vojni i civilniobjekti, a ukupna direktna i indirektna {teta procewena je od 50 do100 milijardi dolara. 26. mart 1937.Rim i Beograd potpisali su sporazum o me|usobnoj miroqubivoj po-litici. Ovim “Uskr{wim paktom“ Italija je garantovala teritori-

DOGODILO SE...VREMEPLOV

75

O

15. mart 2007.76

UZ DAN VOJNOG [KOLSTVA

– 18 . MART

ruàna, politi~ka i diplomatska borba za obnovu srpske dr-àvnosti nametala je potrebu da se, pored izgradwe bitnihdràvnih institucija, obezbede i osnovni preduslovi za stva-rawe stalne operativne vojske i {kolovanog oficirskog ka-dra. Te`we vi|enih qudi s po~etka 19. veka da se stvore uslo-

vi za {kolovawe vojnog i dràvnog kadra moèmo prepoznati ustvarawu Velike {kole u Beogradu (1808), kao tvorevine koja jeobnovila duhovni ìvot Srbije. Uvo|ewe u nastavu Velike {kolepredmeta vojno ve`bawe (fehtovawe sabqom i egzercir sa pu-{kom) predstavqa klicu vojnog {kolstva u Srbiji.

U kompleksnom okruèwu, upu}ena samo na sopstveni ka-dar, dràva je ~inila sve {to je u wenoj mo}i da se obrazuju nesamo vojni stru~waci ve} i civilni, tako da je veza vojnog i ci-vilnog {kolstva bila neminovnost. Velika {kola u toku Prvogustanka (1808–1813), iako je kratko postojala, ukazala je nazna~ajnu ulogu te ustanove. Ona je pripremala poslenike zabrojne funkcije u mladoj, novostvorenoj srpskoj dràvi na putudo sticawa potpune nezavisnosti.

Nepismeni saradnici uveravali su kneza Milo{a da u~eniqudi diù bune i da zato {kola i nauka nisu potrebne. Tek sredi-nom tre}e decenije 19. veka prime}uje se ne{to brì razvoj pro-svete i {kolstva, te se uz kori{}ewe nastavnika iz redova Srba uVojvodini, bez dovoqno sredstava za brè osloba|awe od nasle|asredwovekovnih oblika rada, krupnim koracima gazi ka boqitku.

[KOLOVAWE NARODNIH OFICIRA

Uporedo sa civilnim {kolstvom razvijalo se i vojno, kaoodraz snage nove srpske dràve i èqa srpskog naroda da imasvoje – narodne oficire. Iako je Milo{ jo{ 1825. godine zapo-~eo formirawe narodne vojske, prve korake u pravcu formira-wa vojnih {kola u~inio je tek 1830. godine. Hati{erifom iz1830. Srbiji je priznata autonomija, a knezu Milo{u odobrenoda u slu`bi moè dràti potreban broj vojnika. Shvativ{i po-stoje}u situaciju, pored formirawa ”regularnih jedinica”, knezMilo{ se odlu~uje i za {kolovawe mladi}a iz svih nahija, te uPoàrevcu formira ”Gvardijsku {kolu” (25. aprila 1830) za{kolovawe i obuku vojnika gardijskog bataqona, gde }e nau~itida ~itaju i pi{u, i da se osposobe za oficire, ~inovnike i na-rodne stare{ine. U ”Gvardijskoj {koli”, mladi}i iz Srbije – ka-deti sticali su neophodna vojni~ka znawa i po~etnu pismenostpotrebnu za {tabne i kancelarijske poslove. [kola je radilasve do jeseni 1833. godine, i kroz wu su pro{la 149 mladi}a.

Visoko {kolstvo u Srbiji,vojno i civilno, svoje korene crpi iz oruànog dela srpske revolucije u vreme Prvog srpskog ustanka. Napori srpskog naroda da se oslobodi turske okupacije i bezakowa mogli su uspeti samo uz stvarawe vojne, odnosno narodne samoorganizovane ustani~ke oruàne snage.

Knez Aleksandar Kara|or|evi} odobrio je Ustroenia Artileriske [kole 18. marta 1850. godine (6. marta po starom kalendaru)

KORENI U USTANI^KOJ

VOJSCI

TRADIICIJE

77

tawe pove}awa i obnove tog kadra ostalo je otvoreno. Posto-jale su dve mogu}nosti: slati na {kolovawe u inostranstvo no-ve generacije budu}ih oficira ili otvoriti vojnu {kolu i {ko-lovati ih u zemqi. Druga varijanta je, po mi{qewu kneza Mi-lo{a bila prihvatqivija, jer je otvarawe vojne {kole u Srbi-ji pruàlo boqe perspektive i umawivalo opasnost od stranoguticaja na budu}e oficire kao osnovu vladavine.

Na ”Spasovskoj skup{tini ” u Kragujevcu, na kojoj je knez Mi-lo{ govorio ”o regularnom voinstvu”, izme|u ostalog je izjavio ida je ”...po~eo, po primeru Evropejskih blagoustroeni sre}ni ze-maqa uvoditi voena zavedenia izobraàvau}i i prosve{}avau}imlade` na{u... nastoavau}i da se dobro u~e iskustvu voenom, zakoe nameravam i formalnu {kolu zavesti”. Iz kneève izjave vi-di se da je pitawe osnivawa vojne akademije bilo kod wega ve} sa-zrelo, te da, nakon dono{ewa skup{tinske odluke, vi{e nema pre-preka u realizaciji osnivawa ove vojne {kole.

OSNIVAWE VOJNE AKADEMIJE

Koordinator svih poslova oko ustrojewa vojne akademije ivojni {ef bio je potpukovnik Ilija Haxi-Milutinovi} (Gara{a-nin). Za direktora je postavqen Stefan Herkalovi}, Srbin iz Li-ke i austrijski oficir, koji je, po{to u Kragujevcu nije bilo pode-sne zgrade za akademiju, otputovao za Poàrevac radi preure|e-wa kneèvog konaka za sme{taj budu}ih pitomaca. Trideset dvojicu

OBELE@ILI EPOHU

U tridesetogodi{woj praksi Artiqerijske {kole radila su 92 profesora,me|u kojima 34 nisu bili oficiri. Jedan od wih je stekao zvawe akademika – Ma-tija Ban, dok su ~etvorica akademika istovremeno radili kao redovni profesorina Velikoj [koli, i to Emilijan Josimovi}, Mihailo Ra{kovi}, Qubomir Kova~e-vi} i Milan J. Andonovi}. Od formirawa Artiqerijske {kole marta 1850. godi-ne, pa do wene transformacije u Vojnu akademiju sa Niòm i Vi{om {kolom 1880,odnosno za trideset godina wenoga rada, od 276 primqenih, {kolovawe je zavr-{ilo 189 pitomaca.

Od oficira koji su zavr{ili Artiqerijsku {kolu, u ~inove generala proiz-vedeno je wih 47, a ~in vojvode – za izuzetni uspeh pri komandovawu jedinicama ubalkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu dobili su generali Radomir Putnik(nakon Kumanovske bitke), Stepa Stepanovi} (nakon Cerske bitke), @ivojin Mi-{i} (nakon Kolubarske bitke) i Petar Bojovi}. Mnogi oficiri Artileriske {kolebili su upraviteqi ili profesori: upraviteqi Milojko Le{janin i QubomirIvanovi}, dok su dva oficira, Jovan Draga{evi}, pitomac 3. klase, i Jovan Mi-{kovi}, pitomac 6. klase – za doprinos razvoju vojne organizacije srpske vojske inauke uop{te u Srbiji izabrani za ~lanove Srpske akademije nauka i ostavili du-boki trag u nauci i vojsci.

Tim imenima koja su obeleìla epohu treba dodati imena onih koji su stasali uArtileriskoj {koli i kasnije obavqali zna~ajne du`nosti u dràvi. Tako je du`nostministra vojnog obavqalo trinaest oficira, ministra gra|evine devet, ministraspoqnih poslova jedan i jedan oficir bio je predsednik ministarskog saveta...

Potreba za {kolovanim oficirima se poja~avala, tako daMilo{ 1833. godine odlu~uje da u Rusiju uputi izvestan broj (tri-deset, za svaki rod oru`ja po deset: kowica, pe{adija i artile-rija) odabranih mladih Srba da tamo ”izu~e za oficire”. Prvisrpski oficiri, nakon trogodi{weg {kolovawa, posle povratkaiz Rusije odmah su raspore|eni u jedinice. Sa vi{om kulturom,znawima iz vojnih ve{tina, takti~kim i prakti~nim iskustvimaste~enim u ruskoj vojsci, znatno su doprineli da se poboq{akvalitet srpskog oficirskog kora, me|utim, wihov poseban do-prinos predstavqa unapre|ewe organizacije regularne vojske.Knez Mihailo je svojevremeno za wih rekao da su to bili najbo-qi srpski oficiri. Oficiri {kolovani u Rusiji, predstavqajuprve srpske oficire koji su namenski vojno obrazovawe stekli uinostranstvu o tro{ku dràve.

I pored oficira iz ruskih vojnih {kola, u jedinicama seose}ao hroni~ni nedostatak {kolovanog oficirskog kadra. Pi-

pitomaca trebalo je prihvatiti i smestiti u uslovima koji nisuodgovarali ustanovi internatskog tipa.

Tek krajem 1837. godine (15. decembra) otpo~ela je nastava iotvorena je visoka vojna {kola pod imenom Kwaèvsko-serbska vo-enna akademija, ~ije je prvo sedi{te bilo u Poàrevcu, ali i uoriginalnim dokumentima ta se {kola nazivala ponekad ”Vojenna{kola”, ”Institut”, ”Vojenno u~ili{te”, a ponekad ”Vojenna akade-mija”, pa ~ak i u jednom pismu Ilije Milutinovi}a (Gara{anina) i”Matemati~eska {kola”. Ipak, naziv ”Vojenna akademija”, odgova-rao joj je s obzirom na predvi|ene predmete i kvalitet nastavnika.

Uslovi u kojima je Vojna akademija u Poàrevcu otpo~ela svojrad nisu bili odgovaraju}i za ustanovu takvog tipa. Pored skrom-nih prostornih mogu}nosti i raznolikog odevawa (u zavisnosti odmaterijalnih mogu}nosti kadeta), akademiju je dodatno optere}i-vao i nedostatak pisa}eg i crta}eg pribora, ali i ishrana, koja jezavisila od jednog slabog kuvara bez higijenskih navika. Discipli-

TRADICIJE

15. mart 2007.78

na, koja u jednoj vojnoj ustanovi treba da ima kqu~nu ulogu, u Vojnojakademiji nije bila na o~ekivanom nivou, {to je potaklo kneza Mi-lo{a da 3. februara 1838. godine propi{e ”Nastavlenie direk-toru i profesorima Na{e Voenne {kole” kao osnovno pravilo nakome je baziran nastavno-vaspitni rad {kole.

Zbog takvih uslova Vojna akademija nije dugo ostala u Poà-revcu, i ve} sredinom aprila 1838. godine se, preko Smedereva,Grocke i Bole~a, preselila na Top~ider u Beogradu. Nakon sme-{taja u kasarnu, u kojoj su uslovi za ìvot i rad bili daleko bo-qi nego u Poàrevcu, i dok su trajale pripreme za izvo|ewe na-stave i ”hvatawe veza” po Beogradu, knez Milo{ je 21. maja na-redio Tomi Vu~i}u-Peri{i}u da {kolu sa |acima i ”wihovim ba-gaòm iz Beograda u Kraguevac preseli”. Tako je Akademija u Beo-gradu boravila samo 40 dana, da bi se 25. maja preselila u Kra-gujevac. Kao {to je preseqewe iz Poàrevca za Beograd biloorganizovano pe{ke, tako su direktor, profesori, name{tenicii kadeti za Kragujevac krenuli pe{ice.

Ni sa dolaskom u prestonicu uslovi za rad te ustanove nisuse nimalo poboqi{ali. Po{to zgrada u Kragujevcu, u koju je bilasme{tena Vojna akademija, nije odgovarala jednoj ustanovi takvogtipa, ministar prosvete Stefan Stefanovi} Tenka predloìo je dase u Kragujevcu podigne nova zgrada, po planu koji je priloìo i na”~airskom prostoru iza crkve”, kapaciteta oko 60 kadeta, sa do-datnim prostorijama – trpezarijom, prostranim u~ionicama i oda-jama za telesno ve`bawe.

LICEJ UMESTO AKADEMIJE

U vrtlogu politi~kih borbi koje su ve} uveliko zahvatile ~i-tavu Srbiju, Vojna akademija se sredinom juna tiho ugasila, takoda se umesto wene reorganizacije pristupilo reorganizaciji{kolstva u Srbiji, te se umesto Vojne akademije kao najvi{e pro-svetne ustanove toga doba formira Licej. Pored kragujeva~kegimnazije, Vojna akademija predstavqala je centar za obrazova-we kadrova ne samo vojske sa novim idejama i pogledima ve} ikorene stvarawa obrazovanih vojnog i dràvnog kadra neophod-nog za ozbiqno vo|ewe dràve.

Razlozi koji su naveli kneza Milo{a da zatvori jednu takvuustanovu nisu nam poznati, ali moèmo pretpostaviti da je zatva-rawe do{lo kao posledica mnogih negativnih okolnosti koje su op-tere}ivale rad Vojne akademije. Mogu}i razlozi su i Milo{ev”strah” od u~enih qudi, a posebno ako ti u~eni qudi treba da ko-manduju oruànim formacijama koje su tada jo{ bile u povoju i po-vodqive za politi~kim idejama wegovih protivnika.

Veli~ina jedne ustanove procewuje se i po uslovima u kojima jenastala i kr~ila puteve sopstvene afirmacije. Primer Vojne aka-demije u Poàrevcu, Beogradu i Kragujevcu predstavqa poku{aj sa-mostalnog razvoja visokog vojnog {kolstva, a prerastawe Vojne aka-demije u kragujeva~ki Licej daje onu neophodnu sponu izme|u vojnog icivilnog {kolstva. Iako su Gimnazija i Licej ~inili organsku celi-nu, ne moè se prenebregnuti ~iwenica da je Vojna akademija u prvugodinu rada Liceja utkala deo kadeta, profesora i nastavnih sred-stava, pomagala i uxbenika. Nakon preseqewa prestonice iz Kra-gujevca, nova lokacija Liceja je nova prestonica Beograd.

U~eni qudi 19. veka sa uspehom su prenosili svoja znawa namla|e kolege u obe institucije, i na Vojnoj akademiji i na Liceju, tesu na taj na~in dali pe~at obrazovawu ne samo oficirskog korave} i nacije u celini. Ti nacionalni vaspita~i obeleìli su kraj19. veka i pripremili narod i vojsku za isku{ewa koja su ih ~ekala.

OSNIVAWE “ARTILERISKE“ [KOLE

S dolaskom Ustavobraniteqa na vlast u Srbiji i smenom di-nastije Obrenovi}, vojska je svedena na grani~nu slu`bu i unutra-{wu policiju. To je izazvalo prekid u razvoju i vojske i vojnog {kol-stva kod nas. Kada je 1848. godine u Beogradu, zbog pote{ko}a u na-bavci oru j̀a, osnovana Topolivnica, ona je iziskivala i neophodanobrazovan vojni~ki kadar, te je na taj na~in posredno i bila povodza osnivawe odgovaraju}e oficirske {kole. Posle odluke da Topo-

livnica dobije vojno obele`je kao ustanova od dràvnog zna~aja,predlaè se i osnivawe oficirske {kole. Dràvni savet usvaja tajpredlog, a knez Aleksandar Kara|or|evi} 6. marta po starom ka-lendaru (18. marta po novom kalendaru ) 1850. godine odobrava dase formira {kola aktom Ustroenia Artileriske [kole.

Taj akt predstavqa utemeqewe vojnog {kolstva kod nas i zatoVojska Srbije 18. mart obeleàva kao Dan vojnog {kolstva. To jeprva vojna visoko{kolska ustanova u Srbiji, ~iji je prvi upravi-teq artiqerijski kapetan Frawo Zah odmah pristupio priprema-ma za prijem pitomaca i po~etak rada {kole. [kolska godina ot-po~ela je 6. septembra 1850. i u prvu klasu primila 23 pitomca,~ije {kolovawe je trajalo pet godina. U po~etku je {kola bila sme-{tena u zgradi Topolivnice, gde su pitomci poha|ali predugotovi-teqni (pripremni) kurs, koji su poloìla 22 pitomca (proizvedeniu ~in narednika 15. decembra). U narodu od samog po~etka poznatakao Vojna akademija (Voenna akademija), {kola je vrlo brzo (kra-jem decembra) preme{tena u ”novopodignutu zgradu”, koja je sagra-|ena na uglu ulica Nemawine i Milo{a Velikog.

Od 23 pitomca primqena u prvu klasu Artileriske {kole,nakon petogodi{weg {kolovawa zavr{ilo je samo deset, i 1855.godine proizvedeno u ~in potporu~nika. Mnogi od pitomaca Arti-leriske {kole, u burnim vremenima koja slede, obeleì}e epohu ukojoj su ìveli, daju}i pe~at unutra{woj i spoqnoj politici, kao idràvnom i dru{tvenom razvitku Srbije. U periodu do 1880. godi-ne, u trideset godina postojawa za potrebe Vojske Kneèvine Sr-bije, Artileriska {kola je i{kolovala 10 klasa, odnosno primilana {kolovawe 12 klasa (pitomci 11 klase su proizvedeni u ~inpotporu~nika u toku Prvog srpsko-turskog rata, a pitomci 12. kla-se, iako su sve vreme proveli u ratu, dobili su ~inove oficiraposle zavr{etka rata i tek nakon {to su zavr{ili naknadni kurs,koji je za tu klasu organizovan).

RAD DO PRVOG SVETSKOG RATA

Potreba za reformom vojnog {kolstva postojala je jo{ presrpsko-turskih ratova. Posle ratova, iz kojih je Srbija iza{la te-ritorijalno uve}ana, vojni~ki oja~ana i me|unarodno, kao dràvapriznata, intenziviran je rad na reformi vojnog {kolstva i napreure|ewu Artiqerijske {kole. Iako je tridesetogodi{wim ra-dom znatno doprinela edukaciji kadra za potrebe vojske i dràve,savremene potrebe za obrazovanim vojnim stru~wacima sa ve}imstepenom znawa, ali i ratna praksa iz srpsko-turskih ratova1876–1878, nametali su potrebu za reorganizacijom Artileriske{kole. Najve}e zasluge za tu reorganizaciju pripadaju ministruvojnom |eneral{tabnom potpukovniku Jovanu Mi{kovi}u. Komisija(profesorski savet), sa upraviteqem Artileriske {kole |eneral-{tabnim potpukovnikom Jovanom An|elkovi}em na ~elu, izradilaje Projekt Zakona za ustrojstvo Vojne akademije.

Narodna skup{tina je 18. januara (30. januara po novom ka-lendaru) 1880. godine usvojila Zakon o ustrojstvu Vojne akademije,gde su potvr|ene sve ideje i zalagawa, odnosno razlozi za reorga-nizaciju i modernizaciju vojnog {kolstva. Vojna akademija je defi-nisana kao ”Nau~ni i vaspitni zavod, u kome se opremaju mladi}iza oficirska mesta, i u kome mla|i oficiri dobijaju vi{e stru~noobrazovawe za specijalne rodove vojske i struke”.

U organizacijskom i nastavno-obrazovnom smislu Vojna aka-demija je podeqena na Vi{u i Niù {kolu. Vi{a {kola, u trajawuod dve godine, namewena je za sticawe vi{eg stru~nog obrazovawaoficira (sa tri specijalisti~ka kursa za {kolovawe |eneral{tab-nih, inìweriskih i artileriskih oficira), a u Niòj {koli su setokom tri godine {kolovali ”trupni oficiri za artileriju, inì-weriju, pe{adiju i kowicu”.

U Vi{u {kolu primani su oficiri do ~ina kapetana druge kla-se svih rodova i sa slu`bom ”u stroju” bar dve godine, nakon pola-gawa prijemnog ispita. U Niù {kolu primani su kandidati sa zavr-{enom gimnazijom ili realkom.

U takvim organizacijskim prilikama Vojna akademija je radilaneposredno do balkanskih ratova 1912. i 1913. godine.

Mr Ivan MIJATOVI]

DUHOVNOST

79

TTa ~udesna raspevanost nebeskih sila! To je prosvetqenoi raspevano ute{ewe! Ovo nam donosi tako mnogo: a ta-ko malo od wega uzimamo. Za{to?Gord je prosve}eni ~ovek. On “sve zna”: on sve razume: i

stihije prirode su mu se “pokorile”. On se gordi svojim razumom”, “vla{}u”, “tehnikom”, svojim “osvajawima”. Wemuse ve} ~ini da je “gospodar vaseqene”, kao da je odista pro-niknuo u tajne prirode, kao da sveukupnost spoqa{wih, mate-rijalnih stvari – i jeste sveukupnost sveta. ôvek je odlomiosamo ne{to malo od zakona prirode: zna jedva pone{to o za-konitostima sopstvenoga “ja”. U celini on je – gordo zakora-~ilo dete koje se, iz naivnosti i samoumi{qenosti, sve vi{eodvaja od dragocene dobrodeteqi i smirewa, i obra}a se sanajsudbinskijim stvarima sve samouverenije; dete – kod kojegnema dobrodu{nosti deteta, kojem su svojestveni poroci od-raslih.

Za prostodu{no smirewe takvih qudi, kao {to su Beto-ven, Novalis, Ajhendorf – svaka pojava u prirodi bila je ì-vi symbol, predivna alegorija najvi{ih stvari, kao nekakavtajnopis Gospodwi koji treba sa uzbu|ewem ~itati i tuma~itiu svojoj du{i. Sunce i mesec, cveti} i planina, more i oblak,sneg i duga – ne nalaze se ovde “uzalud”; oni skrivaju u sebimudrost, oni govore, pou~avaju, progla{avaju. Duh moè odwih za~uti ne malo divnoga; on to ~ini jo{ i danas. Svaki pe-snik, svaki slikar pone{to znaju o tome; kao i svaki ~ovekkod kojeg je jo{ ìvo i prijem~ivo oko srca.

[ta nam nave{}uje oluja?“Ne zaboravqaj, ~ove~e, da si ti zemno sazdawe, da nad

tobom, po nebu, lete laki oblaci, koji su ti spremili te{kusudbinu. Znaj da malo zna{ i da sva tvoja snaga nije mnogo vi-{e od nemo}i. Ne zaboravqaj da te o~ekuje smrt i da moè{biti pozvan svakog momenta, kao udarcem muwe. Promisli:tamo, na vrhu, postoji vi{wa sila, sna`na kao grom, i ~istakao plamen.

Zagu{qiv je i mra~an tvoj ìvot. Ali, on moè da posta-ne jo{ mra~niji, a tada }e se u tebe useliti sujetni nemir istrah }e ovladati tobom. Gde }e{ tada prona}i pribeì{te,~ove~e? Gde je mesto tvog odmora? Tada }e{ gledati uvis, tamogde je i{~ezlo sunce, gde je zloslutni gnev povezao crne pla-nine i gde ~udovi{ne sile vi~u jedan na drugu stra{nim gla-som. Tada je dosta: tada je ~a{a prepuwena i ti mora{ da jeispije{ do dna. Drhti, tvrdi! Ide{ u susret oluji…

Odozgo dolazi prosvetqewe i olak{awe zaslepquju}ommuwom. Sa stremiteqskom i poraàvaju}om o~igledno{}u,otkriva ti se tama sopstvene du{e. Nad tvojom glavom zaglu-{uju}e bruji, vaqa se i grmi. Pogledaj u plamen! Oslu{ni gla-sove! Tako – zahvaquju}i muwi savesti i gromu pokajawa – zatebe se obnavqa ìvot.

Pa ne misli{ vaqda da nebo }uti kad vidi {ta se doga-|a na zemqi. Jedanput }e ono progovoriti i poslati utehuvernima i saznawe onima koji blude i ~ine zlo~ine. Oluja }eih nau~iti smirewu. A svakoga – ~udesnoj nadi da je na nebe-sima sve prelepo i sna`no.”

Tako se uz pomo} oluje obra}aju sujeti tvari zemne. Ivan A. IQIN

Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMAOBI^NIM

OLUJA

SVETIH ^̂ETRDESET MUÊNIKA UU SSEVASTIJI

Svetih ~etrdeset mu~eni-ka u Sevastiji bili su vojnicirimske vojske, ali iskreni i~vrsti hri{}ani. U vreme Li-kinija zapretili su im na suduoduzimawem vojni~ke ~asti,ali jedan od wih re~e sudiji:”Ne samo ~ast vojni~ku, no itela na{a uzmi od nas; ni{tanam nije ~asnije i draè odHrista Boga na{ega.”

Posle toga vojvoda naredida ih kamenuju, ali se kamewevra}alo na one koji su ga ba-cali. Mu~iteqi su se zbog togasilno naqutili i bacili ih ujezero iako je bio velikimraz. Tu odmah postavili su

straù i toplo kupatilo kao izazov onome koji ne bude ~vrstoverovao u Hrista i jedan od 40 zaista ne izdrì i u|e u kupati-lo. Na nebu se uskoro pojavi ~udna svetlost i zagreja jezero, asa svetlo{}u spusti{e se na glave izmu~enih mladi}a 39 vena-ca. Tada jedan straàr sa obale u|e u vodu i ispovedi ime Go-spoda Isusa i na wega si|e ~etrdeseti venac.

Sutradan, sudije u ~udu vide da su mladi}i ìvi i naredi-{e da im prebiju goleni i wihova tela bace u vodu. Tre}ega danajavili su se mu~enici na snu mesnom episkopu Petru i pozvali gada izvadi iz vode wihove mo{ti. Hri{}ani su no}u iza{li na je-zero, na{li wihove mo{ti i svaku odvojenu kost jer su se kostisijale u vodi kao sve}e, i sve ih sahranili. ̂ asno su stradali zaveru i svom Gospodu oti{li 320. godine.

VERSKI PPRAZNICI16-31. mart

Pravoslavni21. mart – Sveti Teofilakt Ispovednik 22. mart – Svetih 40 mu~enika Sevastijskih –

Mladenci23. mart – Sveti mu~enik Kodrat Korinstki 30. mart – Sveti Aleksije, ~ovek Bo`ji31. mart – Lazareva subota – Vrbica

Rimokatoli~ki19. mart – Sveti Josip

Islamski31. mart – ro|ewe Muhamedovo

SVETI JJOSIPSveti Josip, zaru~nik Blaène device Marije i za{titnik

svete Crkve, sredi{wa je svetkovina Rimokatoli~ke crkve u mar-tu, mesecu koji je ~itav wemu posve}en. Sveti Josip je dostojan to-like ~asti, jer u istoriji spasewa posle Isusa i Marije ima naj-povla{tenije mesto. ”Jakov rodi Josipa, muà Marije, koja rodiIsusa koji se zove Krist” (Mt. 1,16). U toj gotovo protokolarnojre~enici, kojom sveti Matej zavr{ava rodoslov Isusovog qudskogporekla, sadràno je ono najva`nije {to predawe kaè o Josipuiz Nazareta – da je i on bio sin kraqa Davida, iz ~ijeg roda poti-~e i Mesija. On sam bi}e tom Mesiji poslije Marije najbliì, jerje pred zakonom wegov pravni, iako ne i prirodni otac.

15. mart 2007.

OGLASI

MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJESEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVEraspisuje

KONKURSza prijem kandidata iz gra|anstva u Vojnu akademiju

U {kolskoj 2007/2008. godini prima}e se kandidati iz gra|anstvaza studente Vojne akademije - smerovi:a) za kandidate mu{kog pola:- pe{adija;- OMJ;- avijacija;- inìwerija;- veza;- ABHO;- tehni~ka slu`ba KoV.b) za kandidate ènskog pola:- pe{adija;- veza;- avijacija;- ABHO;- tehni~ka slu`ba KoV.

OP[TI USLOVI KONKURSA :

- da su dràvqani Republike Srbije; - da su zdravstveno sposobni za {kolovawe (utvr|uje nadle`na voj-na lekarska komisija);- da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbogkrivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno danisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu duèm od{est meseci ili kaznom maloletni~kog zatvora;- da nisu oèweni-udate.

POSEBNI USLOVI KONKURSA:

- da su ro|eni 1986. godine ili kasnije;- da su zavr{ili ili poha|aju ~etvorogodi{we sredwe {kole;- da u svim razredima iz matematike imaju najmawe ocenu 4 (vrlo-dobar);- da u svim razredima iz vladawa imaju ocenu 5 (odli~an);- da su u prva tri razreda i na polugodi{tu IV razreda (u~enici IVrazreda sredwe {kole), odonosno, u sva ~etiri razreda sredwe{kole (u~enici koji su zavr{ili sredwu {kolu), postigli najmawevrlo dobar op{ti uspeh.

Kandidati koji ispuwavaju op{te i posebne uslove konkursa pola-ù kvalifikacioni ispit iz matematike i op{te informisanosti,podleù psiholo{kom ispitivawu i proveri fizi~ke sposobnosti.

[KOLOVAWE, PRAVA I OBAVEZE STUDENATA

[kolovawe u Vojnoj akademiji po~iwe 1. oktobra 2007. godine itraje ~etiri godine. Po zavr{etku {kolovawa, studenti sti~u viso-ko obrazovawe i stru~no zvawe diplomiranog oficira Vojske Sr-bije i diplomu odgovaraju}eg fakulteta, sa kojim Vojna akademijaima izra|en zajedni~ki studijski program, primaju se u profesio-

nalnu vojnu slu`bu i unapre|uju u ~in potporu~nika odgovaraju}egroda - slu`be.Za vreme {kolovawa studenti stanuju u internatu, a sve tro{kove{kolovawa snosi Ministarstvo odbrane Srbije.

Me|usobne obaveze lica primqenih na {kolovawe i Ministar-stva odbrane Srbije reguli{u se ugovorom.

NAÎN KONKURISAWA

Kandidati iz gra|anstva podnose prijavu komandi vojnog odseka(odeqka) na teritoriji stalnog mesta boravka, na obrascu koji sedobija kod tog organa, a vojnici – komandi vojnog odseka na ~ijoj seteritoriji nalaze na odsluèwu vojnog roka.

UZ PRIJAVU PRILA@U:

- overenu fotokopiju uverewa o dràvqanstvu;- overenu fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih;- potvrdu nadle`nog organa da se protiv wih ne vodi krivi~ni po-stupak ili postupak zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`be-noj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za takva dela kaznom za-tvora u trajawu duèm od {est meseci ili kaznom maloletni~kogzatvora;- overene fotokopije svedo~anstva I, II i III razreda i overen pre-pis ocena sa prvog polugodi{ta IV razreda (u~enici ~etvrtog raz-reda), odnosno overenu fotokopiju svedo~anstva IV razreda i di-plomu sredwe {kole (u~enici koji su zavr{ili sredwu {kolu).

Fotokopije dokumenata traènih po konkursu kandidat moè, uzdavawe na uvid wihovog originala, besplatno da overi u komandivojnog odseka (odeqka) na teritoriji stalnog mesta boravka.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

Kandidati za studente Vojne akademije, mo}i }e u komandama vojnihodseka (odeqaka) gde su konkurisali da dobiju obave{tewe o re-zultatima konkursa po~ev{i od 20. juna 2007. godine.

Kandidatima koji ne ispuwavaju uslove konkursa ne}e se primatidokumenta.

Kandidatima koji nisu izabrani za {kolovawe dokumenta se ne}evra}ati.

Ostala obave{tewa u vezi sa konkursom, program ispita iz mate-matike, testom iz op{te informisanosti i provere fizi~ke spo-sobnosti mogu se dobiti u vojnim odsecima ili Vojnoj akademiji,ulica Pavla Juri{i}a [turma broj 33, Beograd (telefoni 3600-348 i 3600-438).

80

Uz prijavu prilaù:- overenu fotokopiju uverewa o dràvqanstvu;- overenu fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih;- potvrdu da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili po-stupak zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`no-sti, odnosno da nisu osu|ivani za takva dela ili im nije izri-cana zavodska mera; - overene fotokopije svedo~anstava V, VI, VII razreda i overenprepis ocena sa prvog polugodi{ta VIII razreda (u~enici VIIIrazreda), odnosno overenu fotokopiju svedo~anstva VIII razre-da osnovne {kole (u~enici koji su zavr{ili osnovnu {kolu).

Prilikom dolaska na proveru op{tih sposobnosti u Vojnu gim-naziju, kandidati moraju imati overenu |a~ku kwiìcu sa fo-tografijom.Konkurs je otvoren do 15. aprila 2007. godine.Dokumenta kandidata koji ne ispuwavaju uslove konkursa ne}ese primati.Rezultati konkursa bi}e dostavqeni komandama vojnih odseka(odeqaka) u kojima su kandidati konkurisali, najkasnije do 30.maja 2007. godine.Kandidatima koji nisu izabrani za u~enike Vojne gimnazije,dokumenti se ne}e vra}ati.Ostala obave{tewa u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u ko-mandama vojnih odseka ili Vojnoj gimnaziji, Ulica Petra âj-kovskog broj 2, Beograd (tel. 011/3005-165 i 011/3600-112);www.vj.yu/gimnazija.

U {kolskoj 2007/2008. godini prima}e se kandidati iz gra-|anstva za u~enike prvog razreda Vojne gimnazije

USLOVI KONKURSA

Mogu da konkuri{u kandidati koji ispuwavaju slede}e uslove:

OP[TI USLOVI

- da su ro|eni 1991. godine ili kasnije;- da su mu{kog pola;- da su dràvqani Republike Srbije;- da su zdravstveno sposobni za {kolovawe (utvr|uje nadle`navojnolekarska komisija);- da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak niti postupakzbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti,odnosno da nisu osu|ivani za takva dela ili im nije izricanazavodska mera;

POSEBNI USLOVI

- da su V, VI i VII razred i prvo polugodi{te VIII razreda, odno-sno VIII razred osnovne {kole, zavr{ili sa najmawe vrlo do-brim op{tim uspehom;- da u svim razredima {kolovawa iz vladawa imaju najmaweocenu 4 (vrlo dobar).

Zdravstveno sposobni kandidati za u~enike Vojne gimnazijepodleù proveri psihofizi~kih sposobnosti.

[KOLOVAWE, PRAVA I OBAVEZE UÊNIKA

[kolovawe u Vojnoj gimnaziji po~iwe 1. septembra i traje ~e-tiri godine. U~enici se {koluju po planu i programu gimnazijeop{teg smera, radi nastavka {kolovawa u Vojnoj akademiji.Vazduhoplovni smer se formira u ~etvrtom razredu, u zavi-snosti od potreba Ministarstva odbrane Republike Srbije.U~enici vazduhoplovnog smera u IV razredu realizuju pado-bransku obuku, obuku preìvqavawa u prirodi, letewe na mo-tornim avionima sa duplim komandama i samostalno letewe.Obavezni su da {kolovawe nastave u Vojnoj akademiji. Vreme provedeno na {kolovawu u Vojnoj gimnaziji ne ra~una seu sluèwe vojnog roka.Za vreme {kolovawa u~enici stanuju u internatu, a tro{kove{kolovawa snosi Ministarstvo odbrane Republike Srbije.Me|usobne obaveze lica primqenih na {kolovawe i Mini-starstva odbrane Republike Srbije reguli{u se ugovorom.

NAÎN KONKURISAWA

Kandidati podnose prijavu komandi vojnog odseka (odeqka) nateritoriji stalnog mesta boravka, na obrascu koji se dobijakod tog organa.

MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJESEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVEraspisuje

KONKURSza prijem kandidata u Vojnu gimnaziju

SUSRETI KLASA32. klasa SV[ KoV slavi 20 godina od zavr{etka {kolo-

vawa. Pozivamo sve iz zemqe i inostranstva koji èle daproslave taj jubilej da se jave. Kontakt telefoni: maj. GoranMilo{evi}, 011-3201-319 ili lok. 23-319, zas. Zoran \uri},011-3201-072 ili lok. 23-072 i zas. Wego{ Petrovi}, 011-3201-838 ili lok. 23-838.

81

MALI OGLASINI[–BEOGRAD, kod Tehni~kih fakulteta, trosoban, 84

kvm, I, L+T, CE, KTV, 2 mokra ~vora, 2 telefona, ju`no orijen-tisan, za trosoban u Beogradu. Moè prodaja 65.000 evra. Tel:018/589-358, 064/145-40-79.

82 15. mart 2007.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Sledbenik baptizma, 2. Privla~nost, atrakcija, 3. Glas kreje, 4. Vr-sta muzi~ke kompozicije, 5. Doba, razdobqe, 6. Vodeni ki~mewak, 7. Dru-ga, ostala, 8. Akademija nauka (skr.), 9. Omoti, omota~i, 10. Veoma opa-sna zmija otrovnica iz Afrike, 11. Simbol astatina, 12. Otpadak odsena, trina, 13. Hemijski element, astatin, 14. Vojna oblast (skr.), 15.U~enost, {kolovanost, 16. Poklon, 17. Ime glumice Vali, 19. Povratak(str.), 21. Slavna sovjetska gimnasti~arka, 22. Na{ koreograf, Petar,24. Koje je od lapora, 25. Kola~ sa sirom, 26. Francuska filmska diva,Katrin, 28. Cokla, sokl, 29. Vremenski (skr.), 30. Fudbaler “Partiza-na”, Nemawa, 32. Mali hrid, hridi}, 33. Vojni~ki izve{taji, 35. Grad uRusiji, 36. Krik, 37. Ne posedovati, 39. Akontacija, 40. Slovena~ki pe-snik i esejist, Alfons, 41. Rebrasta tkanina, 43. Muzi~ki instrument,44. @ensko ime, Leova imewakiwa, 45. Organ ~ula mirisa, 46. Na pri-mer (skr.), 47. Strano ènsko ime, Tesa, 49. Dva ista vokala, 50. Auto-oznaka za Holandiju, 51. Teniski klub (skr.).

VODORAVNO:

17. Vrsta mikroorganizma, 18. Sir}e, kvasina, 19. Ustanova, istitucija,20. Alkaloid iz velebiqa, 21. Kalem na lozi ili vo}ki, 22. Odaja, pro-storija, 23. Previ{e koban, 24. Strano mu{ko ime, 25. Uzrast, stas, 26.Inicijali sineaste Redforda, 27. Simbol tantala, 28. Uzvik odobrava-wa, 29. Ime pisca Kanetija, 30. Nevesta, 31. Koja je na rednom broju“iks”, 32. Na{ odbojka{, 34. Zenonova filozofska {kola, 35.[kripa,~egrtawe, 36. Prosjak iz “Odiseje”, 37. Narodnooslobodila~ki rat(skr.), 38. Uz, kraj, pored, 39. Francuska {ansowerka, @ilijet, 40. Veo-ma pametan ~ovek, 41. Reka koja proti~e kroz Sankt Petersburg, 42. Na{odbojka{, 43. Dobro delo, dobro~instvo (tur.), 44. Citat, 45. Buter, pu-ter, 46. Nered, kr{, 47. Simbol nobelijuma, 48. Auto-oznaka za Loznicu,49. Posuda sa tu~kom, 50. Slu`ba pomo}i i informacija (skr.), 51. Onajkoji animira kakvu situaciju, 52. Grad u Nema~koj, 53. Veza, spoj, 54. Pro-testvovawe, 55. Potvrda, atestat, 56. Najkrupniji kopneni sisar, 57. Tak-mi~ari u karateu.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJAATAKA, ATAKA!

Lazarevi} Milunka – Voqpert Larisa Leningrad, 1964.

1.e4 c5 2.Sc3 Sc6 3.f4 g64.Sf3 Lg7 5.Lb5 Sd4 6.a4 Sb57.ab5 d6 8.0-0 Sf6 9.d3 0-010.De1 Ld7 11.Dh4

Ovo je partija iz onog slavnograzdobqa na{eg {aha i blistaveserije Milunke Lazarevi}. Kao {toje koza~ka kowica znala samo za ko-mandu ”Ataka, ataka!”, tako je i na-{a {ampionka znala samo za na-pad. Igra se zatvorena varijantaSicilijanske odbrane, a potezom utekstu ona je jasno rekla kako èlida re{i ovu partiju. Istina, to jeuvek dvosekli ma~, ali se neustra-{ivost i ovde isplatila.

11… e6 12.f5 Se8 13.Lg5 f614.fg6 hg6 15.Le3 Sc7

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BRO

JA- V

ODO

RAVN

O: s

trad

avaw

e, m

orsk

i je

`, kr

e-sa

nici

, Mom

irov

, ti,

rak

i~in

e, m

ered

ov, k

, v, a

vam,

nat

uris

t, Da

kota

, MA,

PK,

Rope

, Kal

i~an

in, a

rato

s, n

iski

, ate

rom,

Ino

sav,

stop

a, I

vano

v, an

atom

ija, m

a-ti

, ov,

~r, n

alev

o, o

tpas

ati,

Era

t, j,

i, s

tadi

on, k

apel

ani,

on,

ako

last

, Sek

ulo-

vi},

nis

ke k

ote,

kar

atav

ani.

Beli: Kg1, Dh4, Ta1, Tf1, Le3, Sc3,Sf3, b2, b5, c2, d3, e4, g2, h2Crni: Kg8, Dd8, Ta8, Tf8, Ld7, Lg7,Sc7, a7, b7, c5, d6, e6, f6, g6

Juri{i ne}e prestati sve do po-bede.

16.e5 Sb5 17.ef6 Lf6 18.Sg5De7 19.Se4 Ld4 20.Ld4 cd4 21.Sf6

1-0

KOMBINACIJERazuvajev - Me{trovi}

Kesteli, 1981.Beli: Kg1, Ta8, Tc8, Sg5, f2, g2, h3Crni: Kg8, Tf6, Tf8, Sd3, e5, g7, h6

Beli na potezu.

1.Sh7!

ZANIMQIVOSTISLEPE SIMULTANKEFilidor je 1783. godine u Parizu

igrao slepu simultanku na 3 table,Paulzen 1857. u Duboku na 7, Morfiu Londonu-Parizu 1858. na 8, Paul-zen u ̂ ikagu 1858. na 10, Cukertort uLondonu 1876. na 16, Pilsberi u WuOrlinsu 1900. na 17, zatim u Fila-delfiji 1900. na 20, Hanoveru 1901.na 21 i u Moskvi 1902. na 22. table.Wegov rekord je oborio Reti u Har-lemu 1919. igraju}i na 24 table, Bra-jer je u Ka{au 1925. igrao na 25,Aqehin u Wujorku 1924. na 26, zatimi u Parizu 1925. na 28 tabli. Wegovrekord je je ponovo oborio Reti u Sao

Paolu 1927. igraju}i protiv 29 pro-tivnika, a Koltanovski je 1931. igraona 31 tabli, {to je pomerio ve} na-redne godine u îkagu na 32 table.Ponovo se javio Koltanovski 1937.igraju}i na 33 table, dok je Najdorf uRozariu 1943. godine rekord podigaona brojku 43. Najdorf je 1947. godi-ne u Sao Paolu igrao bez gledawa natablu istovremeno na 45 tabli i po-sle 23 i po sata igre dobio 39, izgu-bio 2 i remizirao 4 partije. Nadma-{io ga je Ma|ar Jano{ Fle{ 1960.godine igraju}i u Budimpe{ti na 52table, postigav{i 31 pobedu, 18 re-mija i tri poraza, premda je premanekim podacima tada protiv wegaigralo ~ak 60 igra~a.

SRBI U SVETU

Prvak 19. prvenstva SAD 1918. godine bio je Srbin Bora Kosti}, aIvan Sokolov i Predrag Nikoli} bili su prvaci Holandije.

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00

1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00

1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00

1/2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

1/4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00

1 cm /stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00

1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00

1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00

poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00

mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %, {to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :- za 3-5 oglasa – 5 %- za 6-8 oglasa – 10 %- za 9 i vi{e oglasa – 15 %- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e biti objavqeni.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe 7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a moè se poslati i na E-mail adresu [email protected].

M a g a z i n ” O d b r a n a ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363

E-mail: [email protected]@iro-ra~un : 840-49849-58

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

”Odbrana”Marketing

Snimio Darimir BANDA

Mini poster

Documents

036 Odbrana