048 Odbrana

8/15/2019 048 Odbrana

1/84

G o d i n a

B r o j 4 8

1 5 . s e p t e m b a r

2 0 0 7 .

c e n a

1 0 0

d i n a r a

1 , 2

0

e v

r a

w w w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

T e m aT e m a

PRIVR@ENOSTSARADWI

Milorad Peri}, na~elnikUprave za me|unarodnu

vojnu saradwu

Milorad Peri}, na~elnikUprave za me|unarodnu

vojnu saradwu

PRIVR@ENOSTSARADWI

I n t e r v j u I n t e r v j u

ME\UNARODNIOKVIR ZA SRPSKU

SLIKU

ME\UNARODNIOKVIR ZA SRPSKU

SLIKU

9 9 Specijalni

prilog Specijalni

prilog

ARSENAL ARSENAL

Partnerstvo za mir– Prezentacioni dokument

Partnerstvo za mir– Prezentacioni dokument

8/15/2019 048 Odbrana

2/84

8/15/2019 048 Odbrana

3/84

8/15/2019 048 Odbrana

4/84

4

I N T E R V J U

Milorad Peri}, na~elnik Uprave zame|unarodnu vojnu saradwuME\UNARODNI OKVIRZA SRPSKU SLIKU 8

DO G \ J I

Pomo} u ga{ewu poàra u Gr~kojVATRENO KR[TEWE 10

U

FO K U S U

Vojna obaveza UNIFORMA PONOVO U MODI 13

T E M

Partnerstvo za mir - Prezentacioni dokumentPRIVR@ENOST SARADWI 14

OD R N

Reforma vojne policijePREDUSLOV BEZBEDNOSTI 22

Zavr{etak {kolovawa 127.i 128. klase Vojne akademijeSTROJ ODVA@NIH 26

Novosti u vojnom {kolstvuVERONAUKA I

U VOJNOJ GIMNAZIJI 29

P R I L O G

ARSENAL 9 31D R U[ T V O

Dijagnosti~ko-poliklini~ki centar VMAZAKAZIVAWE OLAK[AVA RAD 55 S A

D R @ A J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i}, mr Sneàna \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo), Du{an Marinovi},mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi} (internet)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Stanislava Struwa{, Branko Siqevski(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-m [email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

15. septembar 200

2

"Odbrana" je ~lanEvropskog udruèwa vojnih novinara

14

8/15/2019 048 Odbrana

5/84

Prekvalifikacija podoficira i civilnih lica

NOVI POÊTAK 58

Kapetan u penziji pilot Milenko Radosavqevi},nosilac po~asnog pozla}enog leta~kog znaka

LET NA SLOMQENIMKRILIMA 60

Studijsko putovawe srpskih pilota

NA NEBU AMERIKE 64

S V E T

Reporter „Odbrane” sa italijanskom brigadom„Folgore” u misiji UN u Libanu

TAMPON-ZONA NANIÎJOJ ZEMQI 66

Rakete Hezbolaha u ratu sa Izraelom

DALEKOMETNA OPASNOST 69

K U L T U R

Petar Lubarda

SLIKAR KAMENAI SVEÂNE TI[INE 72

F EQ T O N

Prvi balkanski rat

SAVEZNI[TVOM DO POBEDE 76

S P O R T

Povratak srpskih motociklista sa puta oko sveta

GLOBUSOMNA DVA TO^KA 81

72

RE^ UREDNIKA

5

PROMOCIJA

N ajsve~aniji trenutak u karijeri jednog oficira, bez sum-we, jeste promocija u oficirski ~in. Od pro{le godineta sve~anost odràva se na platou ispred Doma Narod-ne skup{tine Srbije, u prisustvu nekoliko desetina hi-qada gra|ana i uz direktan televizijski prenos.Pro{logodi{wa naznaka novog vremena i kvalitetnijeg

odnosa dru{tva prema Vojsci potvrdila se ne samo u ovojsve~anoj prilici ve} i u ~iwenici da se odziv regruta na od-sluèwe vojnog roka u jedinicama Vojske znatno poboq{ao.Septembarska generacija zabeleìla je rekord od gotovo 99odsto.

Stroj odva`nih od naredne godine upotpuni}e i devojke,koje su ovih dana uspe{no prebrodile sve ispite na putu douniforme studenta Vojne akademije. Veli~anstveni defile Voj-

ne akademije za ~etiri godine bi}e, dakle, jo{ lep{i.Svojevrsna promocija Vazduhoplovstva i protivvazdu-

hoplovne odbrane Vojske Srbije bio je i nastup na{ih pilo-ta na aeromitinzima u Ma|arskoj i ê{koj, gde su pokazalivrhunsku osposobqenost i ukazali na raspoloìve resurseza obuku.

Major Miodrag Risti}, sa svojim orlom, osvojio je dru-gu nagradu u Brnu, u kategoriji nastupa pojedina~nim avionom,i osvetlao obraz pilota Vojske Srbije. Za wim su ostali pi-loti gripena , migova i drugih mo}nih ~eli~nih ptica. Vazduho-plovci su, dakle, jo{ jednom pokazali da znawem i ve{tinommogu da se nose sa svojim kolegama u svetu, te da zasluùju mo-derniju tehniku koju sa nestrpqewem o~ekuju.

Javnosti su, nedavno, predstavqeni i rezultati rada Mi-

nistarstva odbrane u prvih sto dana mandata. Na konferen-ciji za novinare u Vladi Srbije ministar [utanovac je ista-kao da su operativne sposobnosti Vojske Srbije znatno pove-}ane, ali da je za sveobuhvatnu reformu potrebno mnogo vi-{e vremena.

Kao posebno vredna dostignu}a u proteklom periodu tre-ba svakako izdvojiti okon~awe organizacijsko-mobilizacij-skih promene u VS, i to u rekordnom roku od svega 13 meseci,izradu Nacrta zakona o Vojsci i odbrani, koji su izazvali ve-liku pa`wu javnosti u javnoj raspravi i, naravno, usvajawePrezentacionog dokumenta za u~e{}e Republike Srbije u Pro-gramu Partnerstvo za mir.

Tim dokumentom, koji u ovom broju, na zahtev ~italaca,objavqujemo u celini, izraèna je na{a èqa da, na osnova-

ma neposredne, bliske i dugoro~ne saradwe i zajedni~kog de-lovawa, gradimo odnose sa ~lanicama i partnerima Natoa.Ostvarivawe takvog opredeqewa komplementarno je pristu-pawu Evropskoj uniji, kao jednom od ciqeva koje je Srbija se-bi postavila.

8/15/2019 048 Odbrana

6/84

15. septembar 2007.

6

UNAPRE\EWE VOJNE SARADWESRBIJE I SADMinistar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je 30. avgusta

sa senatorom ameri~ke dràve Oklahoma Xejmsom Inhofom, ~lanomkomiteta oruànih snaga SAD.

Govore}i o mogu}em pro{irewu vojne saradwe Srbije i SAD, sa-govornici su se saglasili da }e jedan od prioriteta biti {kolovawei usavr{avawe srpskih oficira u SAD, {to je omogu}eno me|unarod-nim programom IMET.

Obe strane su zakqu~ile da dobra saradwa izme|u oruànihsnaga Srbije i SAD doprinosi unapre|ewu ukupnih odnosa izme|u dvedràve.

Razgovoru je prisustvovao na~elnik General{taba Vojske Srbijegeneral-potpukovnik Zdravko Pono{.

DOGA\AJI

MINISTAR [UTANOVAC PRIMIOMINISTRA INOSTRANIHPOSLOVA CRNE GORE

Ministar odbraneu Vladi Republike Srbi-je Dragan [utanovacrazgovarao je 7. septem-bra u Beogradu sa mini-strom inostranih poslo-va Crne Gore MilanomRo}enom.

[utanovac je iz-razio nadu da }e svaotvorena pitawa izme|u

Srbije i Crne Gore biti prevazi|ena. On je naglasio spremnostMinistarstva odbrane za saradwu dve zemqe u oblasti odbra-ne, posebno u oblasti obrazovawa i {kolovawa oficira iz Cr-ne Gore na Vojnoj akademiji i u [koli nacionalne odbrane uSrbiji.

Ministar Ro}en je [utanovcu preneo poziv ministra od-brane Crne Gore da poseti wihovu zemqu. On je naglasio da su-

kob sa vladikom Filaretom ne odslikava odnos Crne Gore saSrbijom, Srpskom pravoslavnom crkvom niti sa vladikom Fi-laretom, za koga je rekao da je imao dobar odnos sa vlastimaCrne Gore.

Sagovornici su istakli namere Srbije i Crne Gore da se okre-nu budu}nosti i izgradwi najboqih mogu}ih susedskih odnosa.

POMO]NIK MINISTRA ODBRANEU NORVE[KOJPomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane mr Du{an

Spasojevi}, sa delegacijom Ministarstva odbrane, boravio je ne-davno u dvodnevnoj poseti Kraqevini Norve{koj, gde se sastao sazamenikom ministra odbrane Espenom Barthom Eideom i direkto-rom Sektora za politiku odbrane Sveinom Efjestadom.

Tokom posete potvr|ena je spremnost Norve{ke da nastavi

sa pruàwem podr{ke Srbiji u reformi sektora odbrane i da-qem aktivnom u~e{}u u Programu Partnerstvo za mir. Razmatra-ne su i mogu}nosti u~e{}a pripadnika Ministarstva odbrane iVojske Srbije u okviru norve{kog kontingenta u mirovnim opera-cijama UN.

SARADWA SRBIJEI Ê[KE

Pomo}nik mini-stra odbrane Du{anSpasojevi} razgova-rao je pro{log utorkau Beogradu sa pomo}-nikom ministra ino-stranih poslova ̂ e{ke

Republike Hanom Hu-ba~kovom. Sastanku jeprisustvovao i ~e{kiambasador u BeograduIvan Jestrab.

Tema sastanka bilaje saradwa ê{ke i

Srbije u okviru Programa Partnerstvo za mir i politi~ko-bez-bednosna situacija u regionu.

ê{ka strana iskazala je spremnost da pomogne Srbiji u pr-ocesu reforme sistema odbrane i u aktivnostima u okviru Part-nerstva za mir, a istaknuta je i spremnost za pomo} Srbiji da se{to pre na|e na Beloj {engenskoj listi.

NNa konferencija za novinare povodom sto dana rada Ministarstva

odbrane, ministar odbrane Dragan [utanovac sumirao je, 6. septembra u Vladi Srbije, rezultate rada Ministarstva i najavio pri

oritete za naredni period. Konferenciji su prisustvovali i dràvni sekretari Igor Jovi~i}, Aleksandar Mi{~evi} i Zoran Jefti}.

[utanovac je rekao da je u Ministarstvu zatekao te{ko stawe, kako je naveo, posebno zbog nedostatka zakonske regulative, budu}i da jeSrbija, nakon raspada dràvne zajednice SCG, a posle gotovo sto godina – dobila svoju vojsku.

U prvih 15 dana posle dolaska novog tima u Ministarstvo odbranepodsetio je ministar, ura|en je Prezentacioni dokument , koji je Vlada usvojila u julu, a 5. septembra zvani~no je predat u sedi{te Natoa u Briselu.

POVE]ANEOPERATIVNESPOSOBNOSTIVOJSKEMinistar odbrane Dragan [utanovac rekao jeda su operativne sposobnosti Vojske Srbijeznatno uve}ane, ali da je za sveobuhvatnureformu potrebno mnogo vi{e vremena

K O N FE R EN C IJ A Z A N O VI N AR E P O VO D

8/15/2019 048 Odbrana

7/84

PRIJEM MINISTRA ODBRANEIRAKAMinistar odbrane Republike Srbije Dragan [utanovac raz-

govarao je 3. septembra sa ministrom odbrane Republike IrakAbdulom Kadirom Mohamedom Jasimom Obeidi al-Mifarxijem,prilikom wegove zvani~ne posete Srbiji, o bilateralnoj vojnojsaradwi dve zemqe.

Tom su prilikom ministri odbrane Srbije i Iraka potpisa-li pismo o namerama o saradwi u oblasti odbrane.

GENERAL PONO[ U POSETIMAKEDONIJINa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik

Zdravko Pono{ prilikom nedavne dvodnevne posete Makedonijisastao se sa ministrom odbrane Makedonije Lazarom Elenovskimi na~elnikom General{taba Armije Makedonije general-potpukov-nikom Miroslavom Stojanovskim.

Te susrete ocenio je kao obostrano korisne: „Ustanovili smoda postoji nekoliko oblasti u kojima moèmo da unapredimo na{usaradwu. Za nas je veoma zanimqivo iskustvo koje je makedonskaarmija stekla u~e{}em u mirovnim operacijama i u programimaPartnerstva za mir, isto kao i iskustva u transformaciji vojske”.

General Pono{ je ocenio da bi u procesu saradwe na{a voj-ska makedonskoj mogla da ponudi kapacitete Vojne akademije, te da„postoji zanimawe makedonske strane da pripadnici wene Armijeu~estvuju u me|unarodnim kursevima koje organizuje Centar za mi-rovne operacije Vojske Srbije“.

Makedonska strana, kako je istakao, zainteresovana je i zasaradwu u vojnomedicinskoj oblasti, te za kapaciteti koje imamou oblasti nauke, zdravstva i obrazovawa.

NAÊLNIK GENERAL[TABAU TURSKOJ

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnikZdravko Pono{ boravio je pro{le nedeqe u bilateralnoj posetiOruànim snagama Turske.

General Pono{ je razgovarao sa na~elnikom General{tabaOruànih snaga Turske generalom Ja{arom Bujukanitom. Bio je toprvi susret na~elnika general{taba vojske na{e zemqe i Turske.

U telefonskoj izjavi agenciji „Beta” iz Ankare, na~elnik Ge-neral{taba Vojske Srbije je rekao da je Turska veoma zaintere-sovana za stawe bezbednosti u regionu zbog toga {to ima oko 700vojnika u kontigentu Kfora na Kosovu i Metohiji.

General Pono{ je dodao da je sa turskim kolegom razgovaraoo unapre|ewu saradwe, jer Turska, posle SAD, ima drugu najbroj-niju vojsku u Natou i veoma je angaòvana u mirovnim misijama.

Pono{ je pohvalio kapacitete koje Turska poseduje u oblastivojne obuke i obrazovawa i dodao da je Vojska Srbije zaintereso-vana za unapre|ewe saradwe u okviru Programa Partnerstvo zamir, ali i za iskustva iz procesa tehni~ke modernizacije, kojiturska armija intenzivno sprovodi ve} duì period.

On je podsetio da Turska i Srbija imaju dva vojna sporazu-ma, ali da postoji èqa da i pre usvajawa nekog sveobuhvatnijegsporazuma po~ne saradwa na ekspertskom nivou.

General Pono{ je posetio i Komandu za obuku i Komandu spe-cijalnih snaga turske vojske.

7

Ministarstvo odbrane privelo je kraju Predloge zakona o odbrani i Vojsci, ura|eni su nacrti drugih normativno-pravnih akata – Strate-

gijskog pregleda odbrane, Strategije nacionalne bezbednosti i Strategi-je odbrane, a trenutno je u proceduri u Vladi Uredba o izmeni uredbe o civilnom sluèwu vojnog roka , precizirao je [utanovac.

Posle prvih sto dana rada ministar je ocenio da su operativne spo-sobnosti Vojske Srbije znatno uve}ane, ali da je za sveobuhvatnu refor-mu potrebno mnogo vi{e vremena. On je podsetio da su uspe{no sprove-dene organizacijsko-mobilizacijske promene u VS, da su trajale svega 13meseci, te da su ura|ene po standardima Natoa.

[utanovac je izrazio zadovoqstvo velikim odzivom regruta.– U junu je to bila dobra vest, a sada je ve} imamo veoma dobar odziv re-

gruta. Moèmo slobodno re}i da se poverewe u Vojsku vra}a– rekao je mini-star tom prilikom i naglasio da je odziv septembarske klase 98,2 posto.

Sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku, rekao je ministar, ra-di se na projektu reforme penzionog i zdravstvenog sistema, u Ministar-stvu odbrane u izradi je ozbiqan pregled reforme vojnodohodovnih usta-nova, a priprema se i reorganizacija Ministarstva, {to }e biti jedan odveoma bitnih delova reforme sistema odbrane. U narednom periodu pa-`wa }e biti posve}ena i re{avawu problema vojnodohodovnih ustanova,radu na strategijskim i doktrinarnim dokumentima i formirawu zajedni~-ke radne grupe sa MUP-om kako bi se omogu}ilo efikansno upravqawe re-sursima u vanrednim situacijama, najavio je ministar [utanovac.

[utanovac je, tako|e, najavio da }e MO za slede}u godinu kandido-vati tri projekta za dobijawe sredstava iz Nacionalnog investicionogplana, za nastavak remonta vojne avijacije, konverziju aerodroma u Ba-tajnici i La|evcima i nastavak, odnosno zavr{etak baze Cepotina.

Uskoro }e, obe}ao je ministar, biti podignut spomenik vojnicima ko-ji su poginuli u bombardovawu Natoa 1999. godine kod bolnice „Dragi-{a Mi{ovi}“ na Dediwu.

Komentari{u}i stav nekih politi~ara da Srbija ne treba da u|e uNato, [utanovac je istakao da je Alijansa ta koja treba da pozove nekuzemqu u ~lanstvo, pa tek onda da neko odgovori da li to ̀ eli. On je rekao

da mu ni politi~ki nisu jasne takve izjave, naglasiv{i da se zalaè zapotpisivawe bezbednosnog sporazuma, koji Vlada do sada nije usvojila uzobrazloèwe da nemamo zakon o za{titi tajnih podataka.

– Po mom mi{qewu ta argumentacija ne stoji, jer mi bez tog zakona sa-ra|ujemo i u okviru Interpola. ûdi me da niko od politi~ara koji su pro-tiv ulaska u Nato ne zagovara istupawe iz Interpola – rekao je ministar.

Komentari{u}i izjave dràvnog sekretara Ministarstva za Kosovoi Metohiju o slawu vojske na Kosovo, ministar je rekao da je fasciniran~iwenicom da pojedini funkcioneri Vlade imaju toliko vremena da sebave resorom koji nije wihov.

– Ono {to bi za mene bilo najlogi~nije jeste da od gospodina Pro-rokovi}a ~ujem predlog da se Ministarstvo za Kosovo i Metohiju izmestina Kosovo i Metohiju – rekao je ministar [utanovac.

S T O D A NA R A DA M I NI S TA R ST VA O D BR A NE

8/15/2019 048 Odbrana

8/84

15. septembar 2007.

8

Neposredni povod za razgovor sa Miloradom Peri}em, na~elnikom Upraveza me|unarodnu vojnu saradwu Sektora za politiku odbrane Ministarstvaodbrane jeste novi korak koji je Srbija u~inila u okviru Partnerstva zamir – predstavqawe Prezentacionog dokumenta, u ~ijoj je izradi u~estvova-la i wegova Uprava. Susret sa gospodinom Peri}em, ~ovekom sa bogatim di-plomatskim i vojnim iskustvom, iskoristili smo i za pokretawe drugih tema

iz oblasti me|unarodne vojne saradwe.

Me|unarodna saradwa u oblasti odbrane jedna je od onih funkcija Mini-starstva odbrane, koja u savremenom bezbednosnom okruèwu sve vi{e do-bija na zna~aju. âk se danas tretira kao jedna od najzna~ajnijih. Na koji se na~in me|unarodna saradwa ostvaruje? – Ta vrsta saradwe realizuje se planirawem i organizovawem bilateralnih i

multilateralnih aktivnosti, pregovorawem za u~e{}e predstavnika Ministarstvaodbrane u regionalnim i drugim bezbednosnim inicijativama; u~e{}em predstavni-ka MO na me|unarodnim konferencijama, simpozijumima i seminarima; saradwomu oblasti kontrole naoruàwa; {kolovawem i usavr{avawem pripadnika MO uinostranstvu, ali i {kolovawem i usavr{avawem predstavnika stranih partnera uRepublici Srbiji. Ostvaruje se i me|unarodnom vojnoekonomskom saradwom u ko-ordinaciji sa drugim organizacijskim jedinicama Ministarstva odbrane i javnihpreduze}a u Republici Srbiji, kao i usagla{avawem i zakqu~ivawem me|unarodnihsporazuma o saradwi u oblasti odbrane.

Saradwa se ostvaruje u direktnoj komunikaciji sa stranim vojnim predstavni-cima, stranim diplomatskim misijama i nevladinim organizacijama u Beogradu, od-nosno preko izaslanstava odbrane Republike Srbije u inostranstvu, i u saradwi

sa Ministarstvom spoqwih poslova sa na{im diplomatsko-konzularnim predstav-ni{tvima u zemqama gde Republika Srbija nema otvorena izaslanstva odbrane.

Ja~awe nacionalne bezbednosti Republike Srbije uz saradwu i partner-stvo sa sistemima odbrane drugih zemaqa i me|unarodnih organizacija,svakako je jedan od najva`nijih ciqeva koji se ostvaruju me|unarodnom sa-radwom u oblasti odbrane. Koji su ostali?– Glavni ciqevi me|unarodne saradwe u oblasti odbrane, pored navedenog,

jesu i razvoj interoperabilnosti sa partnerskim zemqama radi efikasnog u~e{}aRepublike Srbije u saradwi u sektoru bezbednosti, te dostizawe savremenih stan-darda, izgradwa poverewa, bezbednosti i stabilnosti u regionu kroz unapre|ewesaradwe u oblasti odbrane, {irewe mogu}nosti za povratak vojne industrije Re-publike Srbije na svetsko trì{te naoruàwa i vojne opreme i za pristup novimtehnologijama, ali i me|unarodna podr{ka reformi sistema odbrane.

Saradwa

u oblasti odbrane jedna je

od onih funkcija

Ministarstva odbrane,

koja u savremenom

bezbednosnom okruèwu

sve vi{e dobija na zna~aju.

Daqi razvoj savremenog

dru{tva pretvara mir i

bezbednost u op{te dobro

i zajedni~ku odgovornost

svih me|unarodnih

subjekata. Zbog toga

saradwa i uzajamnost

delovawa postaju sve

potrebnije u oblikovawu

me|unarodne, ali i

nacionalne bezbednosti.

ME\UNARODNI

OKVIR ZASRPSKU SLIKU

M I L O R A D P E R I ] ,

N A ^ E L N I K U P R A V EZ A M E \U N A RO D NUV O J N U S A R A D W U

8/15/2019 048 Odbrana

9/849

ma regiona saradwa se ostvaruje kroz usagla{ene planove bila-teralne vojne saradwe i teì{no, kroz razmenu iskustava iz wi-hovog u~e{}a u PzM, {kolovawu i obuci i odràvawu kontinuite-ta kroz posete na visokom nivou (posete MO i NG[).

Uspostavili smo saradwu sa Ruskom Federacijom i NR Ki-nom, zna~ajnim partnerima. Sa Ruskom Federacijom saradwa jeintenzivirana tokom 2006. godine. Aktivnosti koje }e se realizo-vati na osnovu potpisanog Plana bilateralne vojne saradwe za2007. godinu su iz oblasti obuke i {kolovawa, vojnomedicinske

saradwe, humanitarnog razminirawa i medija. Do kraja godineo~ekujemo da }e se potpisati Memorandum o {kolovawu izme|u mi-nistarstava odbrane na{e dve zemqe, koji }e omogu}iti {kolova-we i usavr{avawe pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Sr-bije u presti`nim vojno{kolskim ustanovama Ruske Federacije.

Saradwa sa NR Kinom ve} nekoliko godina ima uzlazni tok,posebno u oblasti me|uarmijske saradwe. Odràn je i kontinuitetposeta visokog nivoa – na~elnik G[ VS posetio je NR Kinu tokom ju-na ove, a uzvratnu posetu o~ekujemo idu}e godine. Dosada{we ak-tivnosti bilateralne vojne saradwe ostvarene su u oblastima obu-ke i {kolovawa, vojnomedicinske saradwe i razmene iskustava uvanrednim situacijama. Od 17. septembra 2007. jedan pripadnikNarodnooslobodila~ke Armije Kine otpo~e}e u~ewe srpskog jezikai u {kolskoj 2008/2009. godini nastavi}e {kolovawe na Komand-no-{tabnom usavr{avawu u Vojnoj akademiji. U okviru redovne raz-mene medicinskog osobqa, dva pripadnika NOAK bi}e na jednome-se~nom usavr{avawu na Vojnomedicinskoj akademiji. Uz to, Mini-starstvo odbrane ulaè napore kako bi intenziviralo vojnoeko-nomsku saradwu sa tradicionalnim partnerima, dràvama Sever-ne Afrike, Bliskog istoka i Azije, gde u saradwi sa odbrambenomindustrijom Republike Srbije beleì zna~ajne rezultate.

Prema jednoj od teorija me|unarodnih odnosa, mir i bez-bednost su op{te dobro. [ta Vi, kao ~ovek sa zna~ajnim di-plomatskim i vojnim iskustvom, na to kaète? – Daqi razvoj savremenog dru{tva zaista pretvara mir i

bezbednost u op{te dobro i zajedni~ku odgovornost svih me|una-rodnih subjekata. Karakter me|unarodnih odnosa je takav da ni-jedna zemqa na wih ne moè odgovoriti samostalno. Saradwa iuzajamnost delovawa postaju sve potrebnije u oblikovawu me|u-narodne, ali i nacionalne bezbednosti. Program Partnerstvo zamir, bilateralna saradwa, ali i ostale inicijative i procesi

saradwe u bezbednosti u regionu, evroatlantskoj regiji i {ire,bez sumwe tome znatno doprinose.

Uprava za me|unarodnu vojnu saradwu Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane, u saradwi sa Generalnom

direkcijom za Nato i poslove odbrane Ministarstva spoq-nih poslova Republike Srbije i Natoa, organizovala je 11.i 12. septembra obuku u kori{}ewu programskog paketa i elektronske baze podataka. O ~emu je, zapravo, re~? – Obuka u kori{}ewu programskog paketa i elektronske baze

podataka e-PRIME sistema (Education – Partnership Real – Time Informati-on Management and Exchange System – Informacioni sistem Part-nerstva za upravqawe, razmenu i obrazovawe u realnom vremenu)odràna je za vi{e od 40 predstavnika Bosne i Hercegovine, CrneGore, Ministarstva odbrane Republike Srbije i General{taba VS,Ministarstva spoqnih poslova i Ministarstva unutra{wih poslo-

va, te ostalih resornih ministarstava i agencija Republike Srbijei Vojne kancelarije Natoa za vezu u Beogradu. To je prva aktivnosttakve vrste u zemqi od pristupawa Republike Srbije u PzM, a premabroju u~esnika koji poha|aju takav kurs, ona je i najbrojnija. Prihva-tawem organizacije te aktivnosti PzM, Republika Srbija jo{ jednomdokazuje svoju privrènost regionalnoj saradwi sa novim ~lanica-ma PzM, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Predstavnici Re-publike Srbije koji poha|aju kurs o kori{}ewu e-PRIME sistema, u~e-stvova}e i u neposrednoj izradi Individualnog programa Partner-stva i koordinaciji svih ostalih aktivnosti u okviru Republike Sr-bije u vezi sa Partnerstvom za mir.

Sneàna \OKI]Snimio G. STANKOVI]

Do danas je ostvarena bilateralna saradwa sa vi{e od 40dràva i multilateralna saradwa sa najzna~ajnijim me|unarod-nim organizacijama, u okviru vi{e regionalnih inicijativa. Sastranim partnerima imamo zakqu~en 21 sporazum o saradwi uoblasti odbrane i 45 administrativnih sporazuma o konkretnimoblastima saradwe.

Program Partnerstvo za mir jeste najzna~ajnija program-ska inicijativa Natoa usmerena na ja~awe poverewa i sa-radwe izme|u zemaqa ~lanica tog saveza i drugih zemaqa u

Evroatlantskoj regiji radi razvijawa i ja~awa bezbednosti i stabilnosti. [ta to partnerstvo zna~i – ili moè da zna-~i – za na{u zemqu?– U~e{}e u Partnerstvu predstavqa izraz zajedni~kog uvere-

wa da se bezbednost i stabilnost u regiji mogu ostvariti samo uzsaradwu i zajedni~ku akciju na osnovama saradwe u bezbednosti –kooperativne bezbednosti . Partnerstvo se zasniva na za{titi,unapre|ewu i o~uvawu osnovnih sloboda i qudskih prava, pravdei mira – kroz demokratiju. Na tim zajedni~kim vrednostima po~i-vaju i Savet Evrope i Evropska unija. Svojim pristupawem dràvapotvr|uje da ispuwava osnovne obaveze koje proisti~u iz PoveqeUN i principa Univerzalne deklaracije o qudskim pravima. Tako-|e, obavezuje se da }e se uzdràti od pretwi ili upotrebe sileprotiv teritorijalnog integriteta ili politi~ke nezavisnosti bi-lo koje dràve, da }e po{tovati postoje}e granice i probleme re-{avati mirnim sredstvima. Dràva time jo{ jednom potvr|uje svo-

ju privrènost Zavr{nom dokumentu iz Helsinkija i svim naknad-nim dokumentima Oebsa, ali i po{tovawu zadataka i obaveza kojeje preuzela u oblasti kontrole naoruàwa.

Partnerstvo dràvama nudi mogu}nost da u~estvuju u razli~i-tim oblastima saradwe, ukqu~uju}i pomo} u podr{ci demokratskekontrole snaga odbrane, borbu protiv terorizma, razvijawe in-teroperabilnosti i planirawe u slu~aju prirodnih katastrofa.Svaka dràva bira one aktivnosti koje su u skladu sa wenim sop-stvenim ciqevima, datim u Prezentacionom dokumentu. Na osnovutoga izra|uje se dvogodi{wi Individualni program partnerstva. U~lanstvo su do sada primqene sve zemqe Evroatlantske regije. U ve-zi sa tim, i sve ostale zemqe regiona jugoisto~ne Evrope su ili ~la-nice Programa koje teè ~lanstvu u Natou, ili su ve} ~lanice Save-za. ^lanstvo u Programu i Evropskoj uniji nije formalno me|usob-no uslovqeno, ali je kompatibilno. Nato i EU imaju iste sistemevrednosti, standarde i procedure. Koncipirawe Evropske bezbed-nosne i odbrambene politike bazirano je na osnovama Natoa.

Partnerstvo nudi realnu mogu}nost da se oja~a i unapredinacionalna bezbednost zemqe, a time ubrza i wen ekonomski pre-obraàj. Sve ovo dovodi do stvarawa stabilnog okruèwa i una-pre|ewa saradwe i veza u regionu u pravcu postizawa trajne sta-bilnosti. Upravo za razvoj zajedni~kih mehanizama za suprotsta-vqawe regionalnim izazovima, rizicima i pretwama, PzM pred-stavqa nezaobilazan okvir. Zapo~ete reforme sistema odbraneRepublike Srbije neminovno doprinose ubrzavawu procesa u~e-{}a u Partnerstvu za mir i pomaù efikasnijem prilago|avawuop{teprihva}enim principima demokratske kontrole oruànihsnaga i ja~awu spremnosti zemqe da odgovori na savremene bez-bednosne izazove, rizike i pretwe u zemqi i okruèwu.

êsto se misli da je samo Ministarstvo odbrane sara|iva-lo sa Natoom kroz PzM. To, me|utim, nije istina. Kako iz-

gleda dosada{we u~e{}e ostalih ministarstava i agencija Republike Srbije u toj saradwi? -Ministarstvo spoqnih poslova Republike Srbije zaduèno

je za me|uresornu koordinaciju aktivnosti nadle`nih ministar-stava u Republici Srbiji. Pored Ministarstva spoqnih poslova iMinistarstva odbrane, u PzM sara|uju direktno ili posredno idruga ministarstva i agencije Republike Srbije.

Ponekad se gubi iz vida da MO sara|uje i sa drugim drà-vama. Mislim tu na dràve koje nisu ~lanice Alijanse.– Pored saradwe sa dràvama ~lanicama PzM i Natoom, Mi-

nistarstvo odbrane Republike Srbije prioritetno radi na una-pre|ewu saradwe sa dràvama regiona, {to je veoma zna~ajno zaunapre|ewe odnosa na prostorima biv{e SFRJ. Sa svim dràva-

8/15/2019 048 Odbrana

10/8410

15. septembar 2007.

P

ra: Nikola Stankov, Jurij Vlasov, Dragan Anti}, Nenad Prtqaga,Predrag Zec i Goran Kri~ak.

Premda bez iskustva u ga{ewu poàra, srpski je tim za sedamleta~kih dana napravio 283 leta, 146 ~asova proveo u vazduhu, ba-cio 430 tona vode na vatru i od vatrene stihije, koja je stigla do pr-vih ku}a, spasio selo Kuruwa. Sa~uvan je i lokalitet drevne Olim-pije, kao i nacionalni park Foloi. Bili su to zadaci gotovo ravniborbenim – letelo se na ekstremno niskim visinama, u izuzetno ne-povoqnim uslovima – na visokim temperaturama i kroz dim koji jeopasno smawivao vidqivost.

– Slike poàra koje smo videli pre odlaska u Gr~ku bile sudramati~ne, ali ni upola tako stra{ne kao one na terenu. Neki pre-deli su izgledali gotovo apokalipti~no. Videli smo obronke brdapotpuno ogoqene i obelele do usijawa. Nestala su cela sela. Bilisu to prizori koji vas ostavqaju nemim. Sa druge, one lep{e strane,ovo iskustvo je u~vrstilo tradicionalno dobre veze na{a dva naro-

da – ispri~ao nam je potpukovnik Darko Peri{i}, tih dana zaduènza koordinaciju srpskog tima sa gr~kom stranom.

Samo ga{ewe poàra u Gr~koj bio je prvi prakti~ni primeru~estvovawa na{e zemqe u aktivnostima koje su u duhu Partnerstvaza mir na regionalnom nivou. Sneàna \OKI]

osle izbijawa poàra u Gr~koj, ambasada te zemqe u Beogra-du uputila je, preko Ministarstva odbrane, apel Vladi Re-publike Srbije za pomo} u zaustavqawu katastrofe. Mini-starstvo je brzo odgovorilo na poziv i nakon sagledavawasopstvenih mogu}nosti stupilo u kontakt sa direktorom Pri-

vredne avijacije JAT-a Slobodanom Mi{kovi}em. Dogovoreno jeda se u Gr~ku po{aqe {est aviona tipa dromader i jedan An-2, ko-ji se kod nas ~e{}e koriste za zapra{ivawe komaraca i useva napoqoprivrednim povr{inama, ali se podjednako uspe{no mogu ko-ristiti i za ga{ewe poàra.

Srbija je po{la u pomo} sa onim {ta ima – ograni~ena tehni-kom, ali bogata dobrom voqom da bar delimi~no uzvrati onima ko-ji su joj u mnogim te{kim trenucima pomogli.

Piloti i mehani~ari na Peloponez su se uputili dromaderima ;drugi deo ekipe, u kome su bili pomo}nik ministra odbrane za poli-tiku odbrane mr Du{an Spasojevi}, gospodin Slobodan Mi{kovi},potpukovnik Darko Peri{i} i major \or|e Petrovi}, stigli su u Gr~-ku komercijalnim letom. U Gr~koj je dogovoreno da srpska ekipa budeupu}ena na aerodrom Epitalion na zapadnoj obali Peloponeza – jed-

nu od 10 baza na kojima je raspore|ena flota dromadera .Ekipu iz Srbije na aerodromu je do~ekao wegov komandant pu-

kovnik Teodor Janakuqas, koji je bio izvanredan doma}in u nared-nih 10 dana. Ve} sutradan posle dolaska, srpski piloti Jon Ka-darjan, Milutin Radivojevi}, Radovan Nikoli}, @arko Stepanov,Miroslav Vijuk, Nenad ̂ esnik, Zdravko Luki} i Vukalica Mihailo-vi}, „uba~eni su u vatru” – poleteli su na prvo ga{ewe i tog 29. av-gusta podigli se jo{ 15 puta na poàri{ta u zoni svoje odgovorno-sti. Nikada pre ti piloti nisu u~estvovali u ga{ewu poàra; zatosu najpre bili u sastavu grupe koju su predvodili gr~ki piloti, pro-fesionalno obu~eni za taj zadatak. Po{to je sagledao osobenostirejona dejstva, srpski tim je ~esto i samostalno odlazio na zadatke.A da u vazduhu protekne sve kako treba, brinula se ekipa mehani~a-

DOGA\AJI

Srbija je reagovalaneuobi~ajeno brzo– od inicijalnog pozivaza pomo} u ga{ewupoàra, do upu}ivawasrpskog tima u Gr~ku,pro{lo je tek ne{tovi{e od 48 sati.

P O M O ] U G A[ E W U P O @A R A U G R ^ K OJ

DOÊK SRPSKIH PILOTAMinistar odbrane Srbije Dragan [utanovac i gr~ki ambasa-

dor Kristos Panagopulos do~ekali su na aerodromu u Lisi~jem jarkupilote i tehni~are JAT-a koji su u~estvovali u ga{ewu poàra u Gr~-koj. Akcija je sprovedena na molbu gr~kog Ministarstva odbrane, re-kao je [utanovac, i zahvalio JAT-u i predstavnicima Ministarst-va odbrane na{e zemqe, koji su nesebi~no pomogli bratskom gr~komnarodu.

Ministar je novinarima rekao da i wega zanima zbog ~ega avi-

oni JAT-a nisu kori{}eni za ga{ewe poàra u Srbiji, ali je dodaoda Ministarstvo odbrane Srbije nije bilo nosilac tog posla.Danas se zatvara jo{ jedna sjajna stranica u istoriji odnosa

dva naroda, izjavio je ambasador Gr~ke, i zahvalio svima koji suu~estvovali u tom humanom ~inu:

– U proteklih desetak dana srpski piloti i tehni~ari postiglisu izvanredne rezultate u ga{ewu poàra. Grci su dirnuti wihovimpostupkom. Prenosim najtoplije pozdrave predsednika Republike iVlade Gr~ke. Nikada ne}emo zaboraviti va{ bratski ~in – rekao jeambasador Gr~ke Kristos Panagopulos.

Do~eku su prisustvovali i pomo}nik ministra odbrane Du{anSpasojevi}, generalni i izvr{ni direktor JAT-a Neboj{a Star~e-vi} i Nenad Petrovi}.

Potpukovnik Darko Peri{i}

VATRENO KR[TEWE

8/15/2019 048 Odbrana

11/84

P R S P R

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Danas su namveze sa svetomod prekeva`nosti. Samimoèmo ostatisamo na dnu, izaista jepotrebnosavezni{tvosa nekada{wimprotivnicima.Da se ne

laèmo, to jepre svega na{,a ne wihovinteres. Takvosavezni{tvo jezaista mo}nastvar, iz prvog ijednostavnograzloga: ne}emobiti u neprilicida se ponovopobijemo sa

najsilnijima.To je, pre svega,pitawe razuma.I naravno,odnosa premaratu. Sve na{eratne pobede ubudu}nosti bi}eostvarene samoako ne ratujemo.

P

11

STIH ZA NATALIJU

O

U

a`qivo sam pratio posledwih nedeqa {ta sesve javno govori o zapadnoj vojnoj alijansi.Skra}eno – NATO. Leksi~ki odnos prema toj

skra}enici ve} je odavno stvar navike. NATO se mo-è mewati po padeìma, druga~ije je teè. Ali, daprobamo kako zvu~i vokativ! Evo: ‘Eeej, Natooo!

Nije lo{e, na taj uzvik odazvale bi se i nekebajne Natalije, tako da odnos prema opasnom vojnomsavezu moè biti i dvozna~an, da ne kaèmo dvosmi-slen. Ipak, Alijansa je centralna tema srpske javnerasprave, uz skoro dihotomnu podelu na Srbe inte-graliste i Srbe antiglobaliste. Oni koji se nisusvrstali (ostali su, dakle, neopredeqeni), ~ekaju davide o ~emu je tu zapravo re~. Pa }e tek na referen-dumu – ako ga bude – zaokruìti svoje pristajawe. Iliodbijawe. Za NATO, narod se pita!

Ono jest, na|e se mnogo razloga za sumwu ioklevawe. Eno po Beogradu jo{ ima zastra{uju}ih ru-ina. Na sve strane suo~avamo se sa te{kim teretomratnih uspomena: devoj~ica iz Batajnice, civili namostu u Varvarinu, putnici voza u Grdeli~koj klisuri,kupci na ni{koj pijaci, radnici dràvne televizije,ìteqi Aleksinca i Surdulice.

To je samo deo bilansa uàsa i o~aja od pre os-am godina.

@ivot a i smrt kre}u se daqe, svojim nedoku~i-vim tokovima. Ne moè se zaboraviti, ne sme seoprostiti. Ali, okamaweni ose}awem razornih rat-

nih gubitaka i izostankom kazne za zlo~ince, ne bi-smo bili u stawu da se pokrenemo ni korak napred.îtav na{ ìvot i postojawe onih koji dolaze poslenas, bili bi posve}eni mr`wi i osveti.

sam i po godina posle, nalazimo se na pola pu-ta izme|u izolacije i rizi~nog druèwa sa sve-tom. Izgleda da se vi{e ne moèmo vra}ati u

istoriju, jer smo ionako weni ìvi spomenici. Sva-ko od nas pamti bar po jednu propast. A nijedna (nasre}u) nije bila uspe{na.

U me|uvremenu NATO nije preterano mewaosvoju }ud, jer onda to ne bi bilo to. Ali prema namapomalo jeste. Mewali smo se i mi, poku{avaju}i dase u{togqeno primaknemo izvoru na{eg razarawa.Tako smo videli da ni{ta nije ve~no. Ni qubav, nimr`wa, ni ravnodu{nost. Da bismo negde uop{te op-

stali, potrebni su nam saveznici.Da li je to mogu}e sa onima koje ovaj narod ne

qubi preterano? Za{to da ne? Kako su se samo in-tenzivno mrzeli Francuzi i Nemci, sa kolikom sutemeqno{}u Englezi devastirali Drezden. O stra-{nom ameri~kom nuklearnom eksperimentu sa ìvimJapancima ovde je ve} bilo re~i.

Ostali su ve~ni oìqci, a danas su Francuzibliski sa Nemcima, taman kao Japanci sa Amerikom.Ve~na mr`wa ne postoji, ona se samo moè negovatikao mit.

Dakle, {ta da se uradi sa zapadnim vojno-poli-ti~kim paktom? Dve {kole mi{qewa u Srbiji toliko

su opre~ne da nam za raskol ni{ta i nije potrebnoosim nas samih. Anedoumica se sastoji u kategori~-kom imperativu koji emituje svako mi{qewe. Jednokaè: svakako, i to {to pre! Drugo: nikako, i ni pokoju cenu.

Ve} smo dobro zapamtili {ta su nam u~inili irazumno je bar malo pogledati ispred sebe. Va`no je{ta je bilo, ali izgleda da je bitnije {ta nas ~eka!Ako ostavimo politiku po strani, u slu~aju relativneizolacije, srpska vojska bi postala regionalno pa-stor~e. Mo`da bez protivnika, ali svakako bez sa-veznika. Mo`da bez finansijskih izvora, ali sigur-

no bez perspektive. Sa otaxbinom, svakako, ali bezrazumevawa razlike izme|u dràvnih granica i noveverzije sanitarnog kordona. Sa rodoqubqem navrednosnoj osnovi koja je izvan granice razuma o to-me {ta se ~uva, ~ime i kako!

op{te, vrednosni sistem ~uva i ru{i vojsku.JNA je imala bratstvo i jedinstvo, nesvrstanupolitiku, samoupravqawe, SKJ i kult li~nosti.Tokom ‘99. Vojska Jugoslavije vi{e nije imala

ni{ta od toga, ako izuzmemo poku{aj da se za potre-be porodi~nog agitpropa sa~ini plasti~ni kult „vr-hovnog“, i operetska la` o pobedi. Takva industrijailuzija i zamena za stvarnost, proizvodile su kseno-fobiju, paranoju i kidale svaku vezu sa realno{}u.Za takav vrednosni okvir, samo je debakl na Kosovubio izvan realnosti.

Danas su nam veze sa svetom od preke va`nosti.Sami moèmo ostati samo na dnu, i zaista je potreb-no savezni{tvo sa nekada{wim protivnicima. Da sene laèmo, to je vi{e na{, a ne wihov interes. Takvosavezni{tvo je zaista mo}na stvar, iz prvog i jedno-stavnog razloga: ne}emo biti u neprilici da se po-novo pobijemo sa najsilnijima. To je, pre svega, pita-we razuma. I naravno, odnosa prema ratu. Sve na{eratne pobede u budu}nosti bi}e ostvarene samo akone budemo ratovali.

Slutim da je Vojska Srbije puna nelagode zbogdisonance povodom atlantskih integracija. Jesmo litamo ve} krenuli ili se ponovo vra}amo niotkuda?Odgovor na ovakvo pitawe ne o~ekujem ni od koga.Mo`da }e nam se, za koji mesec, kas’ti samo. Amo`da

i ne}e, pa }e rebus u kome je pola integracije, a polaizolacije i}i na javnu raspravu. Narod je uvek biopametniji od onih koji ga vode. Da je druga~ije, bilobi mnogo naopako. Mada se, kako re~e Baja Pa{i},„narod raznom pri~om, ovaj... moè i zavesti!“

Stariji gospodin, izmoren oskudnim ̀ ivotom,govori onomad u mikrofon reporteru na sudbinskopitawe: „Ma, ne}e oni ni{ta nas pitat’, jer ni dosadnisu mene pitali za bilo {ta, pa ni za Natu!“

Molim jezi~kog redaktora da ne dira ovu lir-sku konstrukciju.

Autor je komentator lista „Politika“

8/15/2019 048 Odbrana

12/8412

UVODNAPREDAVAWA NOVOJ GENERACIJI [NOUvodna predavwa slu{aocima [kole nacionalne odbrane, na po~etku {kolova-

wa odràli su ministar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General{taba gene-ral-potpukovnik Zdravko Pono{.

Ministar [utanovac predo~io je novoj generaciji slu{alaca Komandno-{tabnogi General{tabnog usavr{avawa [NO Vojne akademije koji su prioriteti u radu i ka-kve je rezultate postiglo Ministarstvo u prvih sto dana mandata.

Govore}i o va`nosti {kolovawa i obrazovawa, [utanovac je naglasio da su qu-di i znawe koje poseduju najve}i potencijal jednog sistema. On smatra da je neophodnounapre|ewe vojnog obrazovnog sistema i daqe {kolovawe i usavr{avawe vojnog ka-dra.Jedan od ciqeva svakako jeste izgradwa prepoznatqivog imixa oficira Vojske Sr-

bije, rekao je ministar.Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ odr-ào je predavawe slu{aocima [kole nacionalne odbrane, ~iji je naslov „Vojska Sr-bije – stawe i kuda daqe“.

General Pono{ je istakao da je Vojska Srbije u proteklom periodu prebrodilavelike promene, koje su izazvali spoqni i unutra{wi uslovi. Spoqni uslovi (socijal-ni, politi~ki, ekonomski) nametnuli su nove misije, dok unutra{wi (tehnolo{ki, orga-nizacioni i takti~ki) o(ne)mogu}avaju Vojsci da te nove misije izvr{i.

Slu{aoci su mogli da ~uju da je nova struktura oruànih snaga kompletirana u ro-ku od 13 meseci, te da }e dodatna formacija biti gotova u narednim mesecima.

General Pono{ je istakao elemente koje daqe treba razvijati, a koji se, izme|uostalog, odnose na tehni~ku modernizaciju, novi sistem vrednosti.

Batakovi}, nama je u interesu da proces de-finisawa statusa ostane pod kontrolomUN. Srbija kao ~lanica UN i Oebsa branisvoj interes u tim organizacijama, ali to

{to nije ~lanica EU i Natoa znatno joj ote-àva me|unarodni poloàj. Kontrolisaniproces re{ewa kosovskog pitawa uz to do-prinosi i odràvawu stabilnosti u regio-nu, naro~ito u Makedoniji i Crnoj Gori.

Kosovski problem spada u one koji sene smeju re{avati prelamawem preko ko-lena, {to se u izvesnoj meri doga|alo de-vedesetih godina. Nova multilateralnost usvetu za nas je veoma povoqna, ali ne smeda nas zavara. Pogre{no bi bilo, po drBatakovi}u, da Srbija sve diplomatske ak-tivnosti usmeri ka Rusiji, jer time izazivapodozrewe druge strane, EU i SAD, s koji-ma je uz velike napore uspostavqala odno-se. Treba, tako|e, dobro razmotriti ~iwe-

nicu da su sve okolne zemqe ~lanice ili

kandidati za prijem u Nato. Besmisleno jeda mi kao dràva opet postanemo izolo-vano ostrvo, jer je takva nepovoqna situ-acija ve} vi|ena.

Po mi{qewu dr Batakovi}a, na{eopcije da sa~uvamo Kosovo nisu izgubqe-ne, ali nema mesta bilo kakvom radova-wu i lupawu u grudi, nego treba pa`qivooslu{kivati me|unarodnu scenu i u pra-

vom trenutku reagovati na odre|ene po-nude. S druge strane, vreme i radi i neradi za nas. Dok brze promene me|una-rodnih odnosa donose neke pozitivne po-make, kakav je jasno izraèni i za nas po-voqan stav Rusije, dotle srpski ̀ ivaq naKosovu sa svakim danom zapada u sve te-ì, gotovo bezizgledan poloàj, a bez op-stanka srpskog naroda u toj pokrajini i

najboqe politi~ko re{ewe izgubilo bisvoj smisao.

Zato treba poja~ati napore da se raz-matrawem najrazli~itijih primera, u {i-rokom rasponu od modela palestinske au-tonomije do modela autonomije Alandskihostrva, izna|e jedinstveno, na me|unarod-nom pravu zasnovano re{ewe dràvno-pravnog statusa Kosmeta.

Albanci danas, naàlost, ne mogu dazamisle prihvatawe bilo koje opcije osimnezavisnosti, zbog toga {to su za to godi-nama dobijali ohrabrewa me|unarodnihpredstavnika. Ne zatvaraju}i sebi put niprema jednoj od strana u~esnica u pregova-ra~koj trojci, Srbija treba da iza|e sa no-vim idejama i da izbori prostor da se na{suverenitet na Kosovu o~uva. Ostaju namopcije koje treba pa`qivo koristiti u o~e-kivawu da se dinamika me|unarodnih odno-sa druga~ije kalibrira, pa da onda u nekomtrenutku dobijemo vi{e od onoga {to nam

sada izgleda kao maksimum. A. ANTI]

O K O S O V U D A N A S

DU[AN BATAKOVI]

J

edan od vode}ih istori~ara u Srbiji,donedavno ~lan pregovara~kog timavlade Srbije na pregovorima o statu-su Kosova i Metohije, dr Du{an Bata-

kovi}, odrào je predavawe za pripadnikeVS i MO, na kom je govorio o perspektiva-ma dràvne politike Srbije da se, u vrlosloènim politi~kim okolnostima, izboriza o~uvawe svog suvereniteta i teritori-jalnog integriteta.

Tokom predavawa, koje je u prostori-jama General{taba VS organizovao Insti-tut za strategijska istraìvawa MO Srbi-je, dr Batakovi} je prisutne obavestio ka-ko su tekli pregovori o dràvnopravnomstatusu ju`ne srpske pokrajine i izneo svo-je vi|ewe stawa sada{wih me|unarodnihodnosa.

Svojevremeno ambasador Srbije uGr~koj, i novopostavqeni ambasador u Ka-nadi, dr Batakovi} je kompetentan pozna-valac me|unarodnih odnosa, a kao vi{ego-di{wi ~lan dràvnog pregovara~kog timaza Kosovo i Metohiju, jedan je od najpozva-nijih da ponudi komentar o aktuelnim pre-govorima.

U svom predavawu dr Batakovi} je po-sebno naglasio da proces pregovarawa mo-ra da se kre}e postepeno, uz odlagawa kojasu veoma va`na, i uz izbegavawe onog najte-èg elementa u scenariju mogu}eg razvojadoga|aja, a to je jednostrano progla{ewenezavisnosti Kosmeta. Kada bi SAD i Veli-ka Britanija priznali Kosovo kao dràvu,pratili bi ih brojni sledbenici iz regio-

na, {to je svojevremeno ve} bilo dogovore-no. U takvom slu~aju Srbiji bi bila onemo-gu}ena normalna komunikacija sa ve}imbrojem dràva. To bi ometalo na{e evrop-ske integracije, koje su, prema re~ima drBatakovi}a, pre svega potrebne da bismoreformisali vlastite institucije, a tek za-tim da bismo se ukqu~ili u jedan {iri si-stem. U oblasti odbrane takav scenario nasstavqa u neprijateqski odnos prema ~lani-cama Natoa.

Zbog potencijalnih opasnosti od ishi-trenog dono{ewa re{ewa, kako isti~e dr

15. septembar 2007.

8/15/2019 048 Odbrana

13/84

da vojni rok sluè na, rekli bismo, klasi~anna~in?

– Iako je, ina~e, septembarski uputni rok ido sada bio najpovoqniji kada je re~ o odzivu re-gruta, ovaj zaista izvanredni odziv mladi}a po-stignut je i zahvaquju}i na{em pravilnom defini-sawu zadataka i wihovoj doslednoj realizaciji u

pripremi ovog uputnog roka. Uz to, Plan uputa uVojsku znatno je smawen, shodno organizacijsko-mobilizacijskim promenama u VS, mada su ti re-zultati postignuti i zahvaquju}i kontroli radavojnih odseka i odeqaka u prethodnim uputnim ro-kovima, kada smo otklonili neke slabosti. Na-ravno, to {to je sve vi{e na{ih mladi}a u vojnojuniformi, bez la`ne skromnosti, treba zahvali-ti i zalagawu svih pripadnika Uprave, okruga, od-

13

V O J N A O B A V E Z A

UNIFORMA

PONOVO U MODI

P

Prema podacima Uprave za obaveze odbraneMinistarstva odbrane, u Vojsku Srbije je,septembra ove godine, upu}eno 5.378 regrutaili – 99,5 odsto od planiranog broja, a nataj poziv se u centre za obuku odazvalo wih5.323 ili – rekordnih 98,5 odsto odplaniranog. [ta je razlog {to srpskimladi}i vi{e ne izbegavaju vojnu uniformukao pre samo godinu-dve?

rema posledwim podacima Uprave za obaveze odbrane Sekto-ra za qudske resurse Ministarstva odbrane, za septembarskiuputni rok, godi{wim nare|ewem, planirano je da se u VojskuSrbije uputi 4.800 regruta i 90 regruta – kandidata za slu{a-

oce {koleza rezervne oficire. Zbog pove}anog zanimawa regrutaza sluèwe vojnog roka sa oru`jem i odobrewa General{taba VS,plan uputa je pro{iren za 600 mesta, a i broj kandidata za slu{ao-ce [RO za 18 mesta. Tako je kona~an plan uputa regruta u septem-barskom uputnom roku, za sluèwe vojnog roka sa oru j̀em, iznosio5.400, a za [RO 108, {to ukupno iznosi 5.508.

U jedinice VS, ovog meseca, upu}eno je 5.378 regruta ili – 99,5odsto od plana, a na taj poziv odazvalo se u centre za obuku wih5.323 ili – 98,6 odsto!

– Broj odazvanih regruta u septembru u odnosu na prethodni, tj.junski uputni rok, bio je jo{ ve}i. U Vojnom okrugu Beograd, na primer,na sluèwe redovnog vojnog roka pod oru j̀em upu}eno je ovog meseca

2.351 ili 99,1 odsto regruta. Od tog broja pozivu se odazvalo wih2.334, ili 98,4 odsto. Sli~no je bilo i u vojnim okruzima Novi Sad iNi{: u prvom je u Vojsku upu}eno 1.549, ili 100 odsto regruta, a oda-zvalo se wih 1.522, ili 98,3 odsto, dok je u drugom upu}eno 1.478 (99,7odsto), a odazvalo se 1.467, ili 99,3 odsto mladi}a stasalih za vojsku– navode podatke na~elnik odeqewa u Upravi za obaveze odbrane Sek-tora za qudske resurse MO pukovnik Goran Petkovi} i na~elnik Od-seka za vojnu obavezu u toj upravi potpukovnik Goran Pu|a.

Oni dodaju i da je u {kolu rezervnih oficira, ovog septembra,od planiranih 108 kandidata upu}en 91, odnosno 84,3 odsto. Izvojnog okruga Beograd u [RO je oti{lo 49 mladi}a (80,3%), iz no-vosadskog 14 (82,4%) i iz ni{kog 28 ili 93,3 odsto od plana.

Otkuda, u posledwe vreme, toliko zanimawe na{ih mladi}a

PORE\EWE

Pore|ewa radi, u septembarskom uput-nom roku 2004. godine pozivu za Vojsku odazva-lo se 94, slede}e 85, a septembra 2006. godi-ne 71 odsto regruta. Me|utim, ovog septembrataj procenat je „sko~io” na ~ak 98,6 odsto!

U FOKUSU

seka i odeqaka na poslovima pripreme i realizacije ovog uputnog ro-ka – kaù sagovornici, koji skre}u pa`wu i na ~iwenicu da se, i ovogputa, veliki broj regruta opredelio za sluèwe vojnog roka u civilnojslu`bi. Za ovaj septembarski uputni rok 6.227 regruta podnelo je zah-tev za civilno sluèwe vojnog roka, a 5.145 je i upu}eno u civilneustanove i organizacije na sluèwe vojnog roka bez oru j̀a, koje trajedevet meseci.

– Kao i ranije – kaè pukovnik Petkovi} – i u ovom uputnomroku imali smo problema sa takozvanom gra|anskom neposlu{no-{}u u izvr{avawu vojne obaveze, a to je izbegavawe prijema pozi-va, neprijavqivawe promene adrese stanovawa, posebno kod regru-ta starijih godi{ta i onih kojima je produèna regrutna obaveza. Tuje i veliki broj podnetih zahteva regruta za odlagawe sluèwa voj-nog roka, pa je ovog puta podneto ukupno 2.658 takvih zahteva, ili

48,26 odsto u odnosu na Plan uputa. Kao naj~e{}e razloge za odla-gawe sluèwa vojnog roka na{i mladi}i navode studirawe (2.196zahteva), zatim da u doma}instvu nema lica sposobnog da privre|u-je, posao na neodre|eno vreme, pripravni~ki sta` i pomo} i negalica (124), ali i smrt, te{ka bolest u porodici, elementarna nepo-goda, hranilac ili brat ve} u Vojsci (338).

Prema podacima Uprave, problem redovne popune jedinica VSregrutima predstavqa i pojava da odre|eni broj regruta, i posledolaska u jedinicu, u toku perioda prilago|avawa, biva otpu{tenzbog zdravstvene nesposobnosti za sluèwe vojnog roka. Do 10. sep-tembra ove godine, na primer, od ukupnog broja odazvanih u Vojsku,evidentirano je 194 takvih regruta, ili 3,6 posto od ukupnog broja.

Pukovnik Goran Petkovi} zakqu~uje da je priprema i realiza-cija septembarskog uputnog roka sprovedena planski i uz vrlo do-bro angaòvawe svih subjekata Uprave i vojnoteritorijalnih orga-na koji su zaduèni za poslove vojne obaveze kod nas. Uz to, napomi-

we on, najboqe rezultate ovoga puta ostvario je Vojni okrug Ni{,koji je od planiranih 1.508 regruta u Vojsku uputio wih 1.506, ili~ak 99,9 odsto, a u nastavne centre i [RO odazvalo se 1.495 re-gruta, ili 99,3 odsto od plana. U okviru ovog vojnog okruga najboqerezultate ostvarili su vojni odseci u Ni{u, Vrawu i Kraqevu, sarealizacijom uputa od 100 odsto od plana.

U Vojnom okrugu Novi Sad najboqi je bio vojni odsek u Srem-skoj Mitrovici, sa realizacijom uputa od 100 odsto. U Vojnom okru-gu Beograd najboqu realizaciju ostvario je vojni odsek u [apcu, sarealizacijom uputa od 99,7 posto od Plana.

O~igledno, pokazuju najnoviji podaci, rado Srbin, ponovo, ideu vojsku. Dubqa analiza za{to je to tako, naravno – tek prestoje.

Du{an MARINOVI]

8/15/2019 048 Odbrana

14/84

U Prezentacionom

dok umentu za u~e{}e

Republike Srbije u

Programu Partnerstvo

za mir izraèna je

na{a èqa da, na

osnovama neposredne,bliske i dugoro~ne

saradwe i zajedni~kog

delovawa, gradimo

odnose sa ~lanicama i

partnerima Natoa.

Ostvarivawe takvog

opredeqewa

komplementarno je

pristupawu Evropskoj

uniji, kao jednom od

ciqeva koje je Srbija

sebi postavila. Nakon

nedavnog predstavqawa

Prezentacionog

dok umenta Savetu Natoa

u Briselu, Srbija }e u

tom gradu otvoriti svoju

kancelariju. Prema

uobi~ajenoj proceduri,

tome prethodi

potpisivawe Sporazuma

o bezbednosti

informacija sa Natoom.

14

P PRIVR@ENOST

P A R T N E R S T V O Z A M I R – P R E Z E N

rezentacioni dokument, kao osnovno polazi{te budu}eg aktivnog u~e{}a Republike Srbije u Programu Partnerstvo za mir, predstavio je Savetu Natoa, 5. septembra u Briselu, ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Je-remi}. Prezentacioni dokument, koji ovom prilikom objavqujemo u celi-ni, sadrì osnovne ciqeve za koje je Srbija zainteresovana u okviru Programa Partnerstvo za mir. Dokument ~ine tri dela: preambula, odno-

sno politi~ki okvir koji predstavqa osnovu partnerskog odnosa; oblasti sa-radwe za koje je zemqa zainteresovana i, tre}i deo, koji se bavi resursima i sredstvima Republike Srbije za potrebe aktivnosti u PzM.

KORACI KOJI NEDOSTAJU

O zna~aju i osnovnim odlikama Prezentacionog dokumenta, ali i o nared-

nim potezima koje treba povu}i u vezi sa u~e{}em Srbije u Partnerstvu zamir, razgovarali smo sa potpukovnikom Robertom Kordikom i majorom \or|emPetrovi}em iz Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu.

Dràva koja se prikqu~uje Programu Partnerstvo za mir, istakao je pot-pukovnik Kordik, obavezuje se da }e dostaviti Prezentacioni dokument , kojimse identifikuju wene namere u postizawu ciqeva Partnerstva. Prezentacioni dokument, koji je Vlada Republike Srbije usvojila na svojoj sednici 27. jula2007, zajedni~ki su izradili Ministarstvo spoqnih poslova i Ministarstvoodbrane. Wim se prakti~no omogu}ava operacionalizacija saradwe sa part-nerskim zemqama Natoa na kvalitativno vi{em nivou i uz maksimalno kori-{}ewe mehanizama Programa Partnerstvo za mir.

Prioritetne oblasti saradwe koje su navedene u Prezentacionom dokumen-tu Republike Srbije odnose se na: demokratsku kontrolu sistema odbrane; plani-rawe i finansirawe sistema odbrane i upravqawe resursima; strategiju i po-litiku odbrane; vojno obrazovawe, obuku i doktrinu; konceptualne, planske i

operativne aspekte u~e{}a u mirovnim i humanitarnim operacijama; vojnomedi-cinske slu`be; atomsko-biolo{ko-hemijsku odbranu; izu~avawe stranih jezika;operativne, materijalne i administrativne aspekte standardizacije; vojne ve-`be i obuku; saradwu i koordinaciju za odgovor na vanredne situacije; nauku itehnologiju; kontrolu i upravqawe vazdu{nim prostorom; upravqawe krizama;

8/15/2019 048 Odbrana

15/84

Drugi bitan sporazum koji Republika Srbija treba da zakqu~ijeste Sporazum o statusu snaga PzM/Nato (SOFA). SOFA sporazum je-dan je od prakti~nih uslova za aktivno u~e{}e u Partnerstvu za mir,ali wime se, pored tranzita PzM/Nato trupa, reguli{e i statusprivremeno stacioniranih PzM/Nato snaga za potrebe sprovo|ewazajedni~kih vojnih ve`bi (vojnih snaga PzM/Nato zemaqa u Republi-ci Srbiji, ali i snaga Vojske Srbije u drugim PzM/Nato zemqama).„Na taj se na~in reguli{u i privilegije i imuniteti snaga i wihovou~e{}e na vojnim ve`bama, ili boravak na teritoriji ~lanica

PzM/Nato. Sporazum jo{ nije u zvani~noj proceduri, ali }e Mini-starstvo odbrane u narednom periodu pokrenuti inicijativu u veziwegovog zakqu~ivawa”, istakao je potpukovnik Kordik.

KQU^NI MEHANIZAM

Od majora Petrovi}a saznajemo da je Ministarstvo spoqnihposlova, u saradwi sa Ministarstvom odbrane, pripremilo pred-log za osnivawe Zajedni~kog tela za koordinaciju aktivnosti u~e-{}a u Programu Partnerstvo za mir. Zadatak Zajedni~kog tela jeda, uz saradwu nadle`nih ministarstava, izvr{ava poslove kojise ti~u u~e{}a Republike Srbije u Partnerstvu za mir, pripremasva osnovna dokumenta i stara se o realizaciji aktivnosti kojiproizilaze iz odluka Vlade Republike Srbije u ovom domenu.

Istovremeno, ono bi bilo zaduèno i za pripremu i implemen-taciju planova, programa i projekata koji se odnose na saradwu uPzM i bilo bi u funkciji ostvarivawa ciqeva i zadataka postavqe-nih u strategijsko-normativnim dokumentima Republike Srbije. Za-jedni~ko telo bi tako|e bilo zaduèno i za realizaciju svih aktiv-nosti koje }e proiza}i iz rada budu}eg Koordinacionog tela za ak-

tivno u~e{}e u Programu Part-nerstvo za mir, o ~ijem }e osni-vawu Vlada Republike Srbijenaknadno odlu~iti, a koje jepredvi|eno Prezentacionim dokumentom. înila bi ga mini-starstva spoqnih poslova, od-brane, unutra{wih poslova,finansija i pravde, a mogli biu~estvovati i predstavnici dru-gih vladinih ministarstava,agencija i organizacija.

Trenutno su u toku pripre-me za izradu dela Individual-nog programa partnerstva i u~e-

{}e u Procesu planirawa i pregleda . Naime, na osnovu Prezenta-cionog dokumenta izra|uje se dvogodi{wi Individualni programpartnerstva , koji se aùrira na godi{wem nivou.

Program je individualan i za svaku zemqu specifi~an. Onprecizira kako o~ekivawa Republike Srbije, tako i o~ekivawapartnera i Natoa od zajedni~kih aktivnosti u PzM. Finansiraweaktivnosti sprovode zajedni~ki zemqe PzM i Natoa. RepublikaSrbija bira iz Radnog plana evroatlantskog partnerstva, iz 33oblasti, one aktivnosti koje èli da sprovede.

Radni plan predstavqa svojevrstan katalog aktivnosti, kojihima oko 2.000. Ministarstvo odbrane je ve} otpo~elo sa aktivno-stima za izradu dela Individualnog programa partnerstva koji se

odnosi na oblast odbrane.Major Petrovi} je pojasnio i kqu~ni mehanizam ProgramaPzM – proces planirawa i pregleda (PARP). Taj proces odraàvaproces planirawa snaga koji se neprestano sprovodi unutar Na-toa. PARP omogu}ava partnerima da razviju ostvarqive i odrìvesposobnosti, kako za svoje bezbednosne potrebe, tako i za region-alne i {ire me|unarodne aktivnosti. Za u~e{}e u ovom procesupartneri se opredequju na izbornoj osnovi, {to je u~inila i Repu-blika Srbija kroz svoj Prezentacioni dokument . Sam proces jecikli~an i veoma sloèn i obuhvata bilateralne i multilater-alne elemente. Obim i tempo svog angaòvawa u ovom procesu,partneri sami odre|uju, pa }e tako uraditi i RS.

S. \OKI]

15

ARADWI

A C I O N I D O K U M E N T

odgovor na terorizam; konsul-tacije, komandu i kontrolu(ukqu~uju}i sisteme telekomuni-kacije i informatike, navigaci-je i identifikacije i aspekte,procedure i terminologiju in-teroperabilnosti); odnose sajavno{}u; razvojne programesaradwe u oblasti naoruàwai vojne opreme.

U narednom periodu Mi-nistarstvo odbrane treba da

pokrene jo{ neke inicijative.One se, po re~ima potpukovni-ka Kordika, odnose na zakqu-

~ivawe dva sporazuma sa Natoom: o bezbednosti informacija(Bezbednosni sporazum) i o statusu snaga PzM/Nato.

Razlozi i potreba za zakqu~ewem i implementacijom Bezbed-nosnog sporazuma sa Natoom sadràni su u potrebi Republike Sr-bije da ostvari pristup i kori{}ewe informacija poverqivog ka-raktera u okviru PzM i Natoa. Imaju}i u vidu da veliki deo infor-macija i podataka, neophodnih Republici Srbiji, u ovom Programuostaju zatvoreni i nedostupni zbog svoje bezbednosne klasifikacijeu PzM i Natou, potrebno je {to pre zakqu~iti taj sporazum. Zakqu-~ewe Bezbednosnog sporazuma sa Natoom predstavqa standardankorak u Partnerstvu za mir. Time se stvaraju uslovi za unapre|ewekonkretne saradwe u oblasti bezbednosti izme|u Republike Srbije,partnerskih zemaqa i Natoa. Vrsta i kvalitet informacija koje bi uovakvim uslovima bile dostupne predstavnicima Republike Srbije,

predstavqale bi zna~ajnu osnovu za unapre-|ewe procesa reforme sistema odbrane ibezbednosti Republike Srbije uop{te. Nosi-lac te aktivnosti je Ministarstvo odbrane.

Posle zakqu~ivawa Bezbednosnog spo-razuma sa Natoom neophodno je zakqu~iti iSporazum o statusu misija i predstavnika tre}ih zemaqa pri Natou (tzv. Briselski sporazum, koji daje privilegije i imunitetepredstavnicima dràva PzM, u Belgiji, ze-mqi doma}inu sedi{ta Natoa) sa Kodeksompona{awa, koji je prakti~no sastavni deotog sporazuma.

Sva tri navedena dokumenta neophod-

na su da bi se uspostavila Misija Republi-ke Srbije u Sedi{tu Natoa u Briselu.Sporazum o bezbednosti informacija

sa Natoom se, dakle, smatra kqu~nim u da-qem u~e{}u Republike Srbije u mehanizmi-ma partnerske saradwe pod okriqem Part-nerstva za mir. U tom pogledu, Ministar-stvo odbrane je nakon konsultacija sa eks-pertima Natoa i po pribavqawu mi{qewai stavova, u junu Vladi RS dostavilo Nacrt sporazuma o bezbednosti informacija sa Natoom, koji se nalazi u proceduri razma-trawa u Vladi Republike Srbije.

Potpukovnik Robert Kordik

Major \or|e Petrovi}

S n i

m i o G .

S T A N K O V I ]

8/15/2019 048 Odbrana

16/84

DOKUMENTI

16

15. septembar 2007.

PREZENTACIONI

DOKUMENTP R E A M B U L ARepublika Srbija izraàva svoju trajnu opredeqenost na~eli-

ma demokratije, individualne slobode i vladavine prava. RepublikaSrbija je spremna da pruì svoj doprinos razvoju mirnih i prija-teqskih odnosa, ja~awu institucija, po{tovawu na~ela Poveqe Uje-diwenih nacija, razvoju ekonomske saradwe i drugim ciqevima Pro-grama Partnerstvo za mir.

Republika Srbija duboko veruje da je Program NATO Partner-stvo za mir izraz zajedni~kog uverewa ~lanica i partnera NATO daje stabilnost i bezbednost celokupnog me|unarodnog poretka mogu}eostvariti iskqu~ivo putem saradwe, o~uvawem demokratskih vred-nosti i po{tovawem me|unarodnog prava. Republika Srbija je done-la odluku da pristupi aktivnom u~e{}u u Programu Partnerstvo zamir i na taj na~in razvija partnerski odnos sa NATO.

Kao izraz ~vrstog opredeqewa da pruì svoj doprinos zajed-ni~kim demokratskim vrednostima, kao i u~vr{}ivawu bezbednostii stabilnosti na regionalnom i globalnom planu, Republika Srbijaje, na osnovu poziva upu}enog od strane {efova dràva i vlada ~la-nica NATO u Rigi – 29. novembra 2006. godine, pristupila Progra-mu Partnerstvo za mir 14. decembra 2006. godine, kada je Predsed-nik Republike Srbije potpisao Okvirni dokument Partnerstva zamir. Republika Srbija jo{ jednom nedvosmisleno potvr|uje svoju re-{enost da ispuni svoje me|unarodne obaveze u pogledu potpune sa-radwe sa Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju (IC-TY), ukqu~uju}i preduzimawe neophodnih koraka radi otkrivawa,hap{ewa i izru~ewa svih lica optuènih od strane tuìla{tva.

Prezentacioni dokument je osnovno polazi{te budu}eg aktiv-nog u~e{}a Republike Srbije u Programu Partnerstvo za mir. Ovajdokument se temeqi na jasnom politi~kom opredeqewu da RepublikaSrbija razvija partnerski odnos sa NATO, na osnovu postoje}ih sa-

dràja Programa i dosada{woj saradwi sa NATO, koja se u posled-wih nekoliko godina razvijala u duhu Partnerstva za mir. RepublikaSrbija je opredeqena da stavi na raspolagawe svoje potencijale ikapacitete u svrhu sprovo|ewa na~ela i ciqeva Programa, uteme-qenih u Pozivnom i Okvirnom dokumentu Partnerstva za mir, kao iOsnovnom dokumentu Saveta za evroatlantsko partnerstvo.

I

POLITI^KI OKVIR – TEMEQI PARTNERSKOG

ODNOSA

Polaze}i od uverewa da je nacionalna bezbednost RepublikeSrbije usko povezana sa bezbedno{}u regiona jugoisto~ne Evrope,Republika Srbija èli da gradi odnose sa ~lanicama i partnerimaNATO na osnovama neposredne, bliske i dugoro~ne saradwe i zajed-ni~kog delovawa. Smatramo da je realizacija ovog opredeqewa kom-plementarna na{em ciqu pristupawa Evropskoj uniji.

Kao ~lanica Ujediwenih nacija, Republika Srbija i ovom pri-likom potvr|uje svoju re{enost za puno po{tovawe obaveza koje pro-isti~u iz Poveqe Ujediwenih nacija i principa Univerzalne dekla-racije o qudskim pravima. Republika Srbija posebno isti~e svojuprivrènost uzdràvawu od pretwi silom ili upotrebe sile protivteritorijalnog integriteta ili nezavisnosti bilo koje zemqe, po-{tovawu postoje}ih granica i re{avawu sporova i otvorenih pita-wa mirnim putem. Republika Srbija tako|e èli da pruì svoj punidoprinos svim naporima na univerzalnom planu u ciqu spre~avawa{irewa oru j̀a za masovno uni{tewe.

Republika Srbija potvr|uje svoju privrènost Zavr{nom doku-mentu iz Helsinkija i ostalim osnovnim dokumentima Organizacijeza evropsku bezbednost i saradwu (u daqem tekstu: OEBS). Nastavi-

}e da pravovremeno ispuwava svoje obaveze na podru~ju razoruà-wa, kontrole naoruàwa, neproliferacije, kao i da preduzima me-re za izgradwu poverewa i bezbednosti, koje proizilaze iz Be~kogdokumenta, Kodeksa o politi~ko-vojnim aspektima bezbednosti iostalih dokumenata usvojenih u politi~ko-vojnoj dimenziji OEBS.

Republika Srbija èli posebno da naglasi svoje duboko uvere-we da je aktivna i sadràjna saradwa svih zemaqa Zapadnog Balka-na sa zemqama ~lanicama NATO i Partnerstva za mir, pravi put zatrajnu stabilizaciju i napredak ovog regiona. Vrednosti koje su uosnovi evroatlantskih integracija, kao i prakti~na regionalna sa-radwa na unapre|ivawu bezbednosti, imaju poseban zna~aj u promo-visawu mira, stabilnosti i prosperiteta u regionu.

Republika Srbija je spremna da svojim aktivnim u~e{}em u Pro-gramu Partnerstva za mir maksimalno doprinese mirnom razvojuregiona, ja~awu dobrosusedskih odnosa i re{avawu svih spornih si-tuacija dijalogom i saradwom. Republika Srbija ponavqa svoju punuprivrènost Dejtonskom sporazumu.

Republika Srbija izraàva spremnost da na konstruktivan na-~in doprinese iznalaèwu kompromisnog re{ewa za budu}i statusAutonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, koje bi bilo zasnovano naprincipima Poveqe UN, Rezolucije 1244 Saveta Bezbednosti i Za-vr{nog dokumenta OEBS iz Helsinkija, koje bi doprinelo miru i sta-bilnosti ~itavog regiona.

Na osnovu opredeqewa Republike Srbije da pristupi Progra-mu Partnerstvo za mir u posledwih nekoliko godina se pristupiloizradi strate{kih dokumenata u domenu reforme sistema odbrane,stalnom unapre|ewu mehanizama civilne i demokratske kontroleoruànih snaga i koordinaciji rada nadle`nih ministarstava radipripreme za pristupawe i u~e{}a u Programu Partnerstvo za mir.Ovaj proces je tekao paralelno sa pove}awem obima i kvaliteta sa-

SARADWA SA ME\UNARODNIM KRIVI^NIM SUDOM

Republika Srbija jo{ jednom nedvosmisleno potvr|ujesvoju re{enost da ispuni svoje me|unarodne obaveze u po-gledu potpune saradwe sa Me|unarodnim krivi~nim sudomza biv{u Jugoslaviju (ICTY), ukqu~uju}i preduzimawe neop-hodnih koraka radi otkrivawa, hap{ewa i izru~ewa svihlica optuènih od strane tuìla{tva.

Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} predao je Prezentacioni dokument generalnom sekretaru Natoa Janu de Hop Sheferu

8/15/2019 048 Odbrana

17/84

u okviru EAPC, kako povodom regionalnih tema, tako i o temama od{ireg zna~aja za prakti~nu realizaciju koncepta Partnerstva.

U~e{}e Republike Srbije u Programu Partnerstvo za mir bi}eu skladu sa wenim ekonomskim, finansijskim, qudskim, materijalnimi ostalim mogu}nostima. Republika Srbija izraàva spremnost dapreuzme svoj deo odgovornosti i obaveza za u~e{}e u aktivnostimaPrograma Partnerstvo za mir.

Republika Srbija izraàva spremnost da pristupi Procesuplanirawa i revizije (PARP – Planning and Review Process), koji pred-stavqa osnovu za normativno ure|ewe, formirawe i procenu snaga

i osposobqenosti za multinacionalnu obuku, ve`be i operacije usaradwi sa snagama NATO. Obaveze i zadatke koji proizilaze izovog mehanizma Partnerstva za mir, Republika Srbija }e doslednoispuwavati i u tome sagledava doprinos reformi sopstvenog siste-ma odbrane.

Svesni opasnosti koju predstavqa terorizam za osnovne vred-nosti savremenog sveta, Republika Srbija izraàva spremnost zau~e{}e u Akcionom planu partnerstva protiv terorizma (PAP-T – Part-nership Action Plan Against Terrorism). Republika Srbija tako|e izraà-va svoju spremnost da u~estvuje i u Akcionom planu partnerstva zaizgradwu institucija odbrane (PAP-DIB – Partnership Action Plan on De-fence Institution Building) i isti~e zna~aj nastavka i pro{irewa proje-kata iz oblasti javne diplomatije. U nekim od tih oblasti ve} su ste-~ena odre|ena iskustva, u ~emu su znatnu pomo} i podr{ku pruàlezemqe ~lanice NATO, ~lanice Programa Partnerstvo za mir i sa-mih struktura organizacije NATO.

Opredeqenost za {iroku i intenzivnu saradwu sa NATO, Repu-blika Srbija ̀ eli da operacionalizuje i kroz u~e{}e u Individual-nom akcionom planu partnerstva (Individual Partnership Action Plan) itime unapredi sadràj i nivo partnerskih odnosa sa NATO.

Sa ciqem dostizawa interoperabilnosti sa oruànim snagama~lanica NATO i Programa Partnerstvo za mir, Republika Srbija iz-raàva spremnost za u~e{}e u Konceptu operativnih sposobnosti(OCC – Operational Capabilities Concept). Radi optimizacije, usagla-{avawa i pove}awa transparentnosti aktivnosti obrazovawa i obu-ke u zemqama Partnerstva za mir, Republika Srbija izraàva sprem-nost za u~e{}e u Programu unapre|ewa obrazovawa i obuke (TEEP –Training and Education Enhancement Program). Republika Srbija izra-àva visok interes za saradwu sa ~lanicama NATO u oblasti nau~-no-tehnolo{kih istraìvawa i zadovoqstvo ukqu~ivawem u ~lanstvokomiteta Nauka u slu`bi mira i bezbednosti (SPS – Science for Peaceand Security). Tako|e, Republika Srbija izraàva zadovoqstvo {to jedo sada imala mogu}nost kori{}ewa sredstava Poverila~kog fondaPartnerstva za mir (PfP Trust Fund) i izraàva interes da i u budu}ekoristi ovaj mehanizam obezbe|ewa finansijske podr{ke u ublaà-vawu prate}ih posledica procesa reforme sistema odbrane.

Usagla{avawe i precizno definisawe svih ovih oblasti sa-radwe izvr{i}e se tokom pripreme Individualnog programa part-nerstva (IPP – Individual Partnership Programme). Republika Srbija sma-tra da bi, pored multilateralnog formata rada u okviru Evroa-tlantskog saveta za partnerstvo i svih wegovih pomo}nih organa,zna~ajno bilo i organizovawe periodi~nih sastanaka u formatu“26+1“, koji bi bili dobra prilika da se sa ~lanicama NATO raz-govara o rezultatima i pravcu reformi u zemqi koje su od zna~aja zau~e{}e u Programu Partnerstvo za mir.

Kako bi adekvatno odgovorila potrebama saradwe unutar Part-nerstva za mir, Republika Srbija je svesna potrebe preduzimawa or-ganizacionih mera sa ciqem unapre|ewa interresorne koordinacijei efikasnijeg upravqawa nad multidisciplinarnim aktivnostima

Partnerstva za mir. U skladu sa tim, Vlada Republike Srbije je pred-uzela korake na formirawu Koordinacionog tela za aktivno u~e{}eu Programu Partnerstva za mir, koje ukqu~uje sve nadle`ne resore zaprakti~nu realizaciju koncepta evroatlantskog partnerstva.

II

OBLASTI SARADWE

Saglasno opredeqewima iznetim u strategijsko-doktrinarnimdokumentima i prezentovanim politi~kim ciqevima saradwe, Repu-blika Srbija èli da se, intenzivnim i sadràjnim u~e{}em u Pro-gramu Partnerstvo za mir, ukqu~i u proces saradwe i zajedni~kogdelovawa sa drugim dràvama ~lanicama NATO i Partnerstva zamir na izgradwi globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

17

radwe sa NATO, tako da sada po-stoje vrlo solidni temeqi budu}egpartnerskog odnosa. U okviru kon-stantnog poboq{awa saradwe saNATO poseban zna~aj pridaje sestalnom poboq{awu saradwe Voj-ske Srbije sa snagama KFOR, {todoprinosi kvalitetu odnosa Repu-blike Srbije i NATO, o~uvawustabilnosti u Autonomnoj Pokra-

jini Kosovo i Metohija i {ire, uregionu Zapadnog Balkana.

Republika Srbija i NATO od2003. godine razvijaju saradwu uokviru Prilago|enog programa sa-radwe, koji je po~etkom 2006. go-dine u{ao u svoj tre}i ciklus. Naosnovu odluke sa Samita NATO,odrànog u Istambulu 2004. godi-ne, Republika Srbija u~estvuje ujednom delu odabranih aktivnostiPrograma Partnerstvo za mir.Saradwa se razvijala na osnovume|usobnih konsultacija u okvirukojih na{a strana ima dovoqnomogu}nosti da sama predloì od-

re|ene oblasti saradwe. Zahvaqu-ju}i tome, ve} smo bili u prilicida sagledamo oblike saradwe u du-hu Programa Partnerstvo za mir.

Obim – {iroka i intenzivna saradwaRepublika Srbija èli da, na konstruktivan na~in, doprinese

realizaciji ciqeva zbog kojih je pokrenut Program Partnerstvo zamir. U Republici Srbiji postoji duboko uverewe da se na taj na~inja~a nacionalna kao i regionalna bezbednost. U tom smislu Republi-ka Srbija iskazuje svoj interes da saradwa sa NATO obuhvati razvi-jen politi~ki dijalog, kao i razne oblike konkretne saradwe, sarad-wu u reformi sistema odbrane. Istovremeno, Republika Srbija is-kazuje svoju spremnost da u~estvuje u svim oblastima saradwe pred-vi|enim postoje}im dokumentima, oblicima i mehanizmima saradweu okviru Programa Partnerstvo za mir.

Republika Srbija smatra da se postepeno smawuju opasnosti odklasi~nih vojnih izazova, rizika i pretwi, dok raste opasnost od ne-vojnih pretwi bezbednosti, kao {to su terorizam, organizovani kri-minal, etni~ki i verski ekstremizam, ilegalne migracije, nelegalnatrgovina, {irewe oru j̀a za masovno uni{tewe ili prirodne i indu-strijske katastrofe. U tom smislu, Republika Srbija je spremna dasvojim aktivnostima unutar Programa Partnerstvo za mir pruìmaksimalan doprinos smawivawu opasnosti od tih bezbednosnihizazova, rizika i pretwi.

U pogledu redovnog politi~kog dijaloga zemaqa ~lanica Pro-grama Partnerstvo za mir sa NATO, Republika Srbija jasno izra-àva svoju spremnost i interes da redovno u~estvuje u radu Savetaza evroatlantsko partnerstvo (u daqem tekstu EAPC – Euro-AtlanticPartnership Council), kao i u svim wegovim prate}im telima i komite-tima. U skladu sa ta~kom 12. Osnovnog dokumenta o radu ovog Saveta(Sintra, 30. maj 1997), Republika Srbija u potpunosti prihvata kon-cept rada ovog tela, koji je sadràn u wegovim osnovnim dokumenti-ma i izraàva spremnost da aktivno u~estvuje u politi~kom dijalogu

BEZBEDNOST NA BALKANU

Republika Srbija èli posebno da naglasi svoje dubo-ko uverewe da je aktivna i sadràjna saradwa svih zemaqaZapadnog Balkana sa zemqama ~lanicama NATO i Partner-stva za mir, pravi put za trajnu stabilizaciju i napredakovog regiona. Vrednosti koje su u osnovi evroatlantskih in-tegracija, kao i prakti~na regionalna saradwa na unapre-|ivawu bezbednosti, imaju poseban zna~aj u promovisawumira, stabilnosti i prosperiteta u regionu.

8/15/2019 048 Odbrana

18/84

Republika Srbija èli da pruì doprinos i preuzme svoj deo odgo-vornosti za stabilan i trajan mir u regionu, u~estvuje u mirovnimoperacijama sa mandatom Ujediwenih nacija i dostigne interopera-tibilnost svojih oruànih snaga sa ~lanicama NATO i Partnerstva

za mir.U tom kontekstu, Republika Srbija prepoznaje kao prioritetneslede}e oblasti saradwe u okviru Programa Partnerstvo za mir:

Demokratska kontrola sistema odbrane . Prihvataju}idemokratsku kontrolu sistema odbrane kao jedan od postulata sa-vremenog demokratskog dru{tva, Republika Srbija }e u predstoje}emperiodu usvajawem pravne regulative stvoriti neophodne preduslo-ve za transparentno i odgovorno upravqawe sistemom odbrane. Us-tav Republike Srbije, donet 8. novembra 2006. godine, nagla{ava(^lan 141) da je Vojska Srbije pod demokratskom civilnom kontro-lom. Usvajawem Zakona o odbrani, Zakona o Vojsci, Zakona o slu-`bama bezbednosti i Zakona o demokratskoj i civilnoj kontroli bi-}e zaokruèn set zakonodavnih dokumenata koji reguli{u funkcioni-sawe sistema odbrane. Ova oblast saradwe doprine}e razvoju i ja-~awu parlamentarnih i civilnih mehanizama kontrole i nadzora.Ujedno, Republika Srbija teì da stvori uslove za obezbe|ewe ve}enezavisnosti i uloge medija, nevladinih organizacija (NVO) i civil-nih eksperata, kao i da unapredi i pro{iri obrazovawe svih koji sebave pitawima bezbednosti i odbrane.

Strategija i politika odbrane . Ostvarivawe ciqeva izadataka sistema odbrane defini{e se kroz wegovu strategiju i po-litiku. Shodno potrebi za adekvatnim zajedni~kim odgovorom na sa-vremene bezbednosne izazove, rizike i pretwe, jasno se iskazuje in-teres Republike Srbije za obezbe|ivawem kompatibilnog nacional-nog sistema odbrane sa sistemima odbrane zemaqa ~lanica NATO iPrograma Partnerstvo za mir. U tom smislu, Republika Srbija je za-interesovana za kori{}ewe zna~ajnih iskustava, mehanizama, kapa-citeta i resursa Programa Partnerstvo za mir, kao i za saradwu sapartnerima na bilateralnom nivou. Izrada odgovaraju}ih strategij-sko – doktrinarnih dokumenata i wihova daqa razrada u planove iprograme prioritet je saradwe u ovoj oblasti. Daqe razvijawe no-vog pristupa po ovim pitawima doprinosi ukupnim naporima u re-formi sistema odbrane Republike Srbije i dostizawu interopera-

bilnsti sa ~lanicama NATO i Programa Partnerstvo za mir.Planirawe i finansirawe sistema odbrane i upra-

vqawe resursima. Navedena oblast saradwe i wena transpa-rentnost u planirawu i realizaciji predstavqaju novi kvalitet in-teraktivnog odnosa civilnih vlasti i sistema odbrane. Ona ima zaciq, sa jedne strane, sticawe uvida stru~ne javnosti u probleme ipotrebe sistema odbrane, a sa druge, podizawe svesti te iste javno-sti o svojoj odgovornosti za efikasno funkcionisawe ovog segmentadru{tva. Saradwom u ovoj oblasti Republika Srbija o~ekuje da }ese unaprediti efikasnost procesa planirawa i finansirawa si-stema odbrane koji je pod demokratskom kontrolom. Ovaj proces, za~ije uspostavqawe je sistem odbrane Republike Srbije ve} preduzeoodre|ene korake, }e doprineti obezbe|ewu efektivnih i efikasnihsnaga koje }e biti operativne. Pored toga, Republika Srbija name-rava da, u skladu sa Okvirnim dokumentom, obezbedi transparent-nost procesa planirawa i finansirawa sistema odbrane prema dr-àvama ~lanicama NATO i Programa Partnerstvo za mir.

Vojno obrazovawe, obuka i doktrina . Prilago|eni pro-gram saradwe izme|u Republike Srbije i NATO, iniciran 2003. go-dine kao prvi institucionalizovani oblik saradwe, pruìo je pri-liku jednom broju pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbijeda, izme|u ostalog, poha|aju kurseve i {kolovawa u obrazovnim in-stitucijama NATO i na taj na~in steknu potrebna znawa za moderni-zaciju sistema odbrane i rad u multinacionalnom okruèwu. Repu-blika Srbija je zainteresovana da intenzivira saradwu u ovoj obla-sti i na taj na~in podigne stepen interoperabilnosti Vojske Srbijesa oruànim snagama dràva ~lanica Programa Partnerstvo za miri NATO. U ciqu unapre|ewa kvaliteta obrazovawa i obuke u siste-mu odbrane, Republika Srbija namerava da izvr{i harmonizacijudoktrina i programa sa dràvama NATO i Partnerstva za mir i da

pristupi Konzorcijumu vojnih aka-demija i instituta bezbednostiPartnerstva za mir (PfP Consorti-um of Defence Academies and Secu-rity Studies Institutes).

Konceptualni, planski i operacionalni aspekti u~e{}a u mirovnim i humanitarnim operacijama . Upo-treba Vojske Srbije i civilne po-

licije u operacijama za izgradwu,odràvawe i stabilizaciju mira,kao i u operacijama za pruàwehumanitarne pomo}i na bilate-ralnoj i multilateralnoj osnovi,odobrava se na osnovu odluka Na-rodne skup{tine Republike Srbi-je. Republika Srbija afirmi{ekoncept saradwe u bezbednostikao optimalan vid za{tite svojihnacionalnih interesa i izraàvaspremnost da odre|ene snage,sredstva i iskustva stavi na ras-polagawe za potrebe sprovo|ewamirovnih i humanitarnih opera-cija pod mandatom UN. U tom smi-

slu, Republika Srbija ̀ eli da mo-dernizuje odnosne koncepte obu-ke, logistike, komande i kontrolei normativnog ure|ewa u vezi sa

DOKUMENTI

15. septembar 2007.

18

BUDU]I STATUS KOSOVA

Republika Srbija izraàva spremnost da na konstruk-tivan na~in doprinese iznalaèwu kompromisnog re{ewaza budu}i status Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija,koje bi bilo zasnovano na principima Poveqe UN, Rezolu-cije 1244 Saveta bezbednosti i Zavr{nog dokumenta OEBSiz Helsinkija, koje bi doprinelo miru i stabilnosti ~itavogregiona.

izvo|ewem ovakvih operacija, kao i da unapredi mehanizme finan-sirawa, odnosa sa javno{}u i civilno-vojne koordinacije. Posebanzna~aj pridaje se razvoju interoperabilnosti qudskih i materijal-nih resursa za potrebe mirovnih operacija kroz razli~ite mehani-zme Partnerstva za mir i razmenu iskustava iz ove oblasti i me|u-narodnog humanitarnog prava. Republika Srbija smatra zna~ajnim irazvoj regionalnih sposobnosti kroz u~e{}e u Konceptu operativnihsposobnosti Partnerstva za mir.

Vojnomedicinske slu`be . Republika Srbija posebno na-merava da kroz ovu oblast saradwe unapredi razli~ite sposobnostisopstvene vojnomedicinske slu`be, kako za potrebe u zemqi tako iza potrebe me|unarodnih mirovnih operacija. Ova saradwa bi pod-razumevala usavr{avawe kadra, osavremewavawe materijalnihsredstava, zajedni~ko u~e{}e u nau~noistraìva~kim projektima,razmenu sanitetskog kadra i podr{ku reformi sistema sanitetskeobuke. Republika Srbija èli da se upozna sa medicinskim procedu-rama, metodama dijagnostike i le~ewa i opremom koju koriste drà-ve ~lanice NATO. Tako|e, èli da u~ini dostupnim za aktivnostiPartnerstva za mir iskustvo, stru~nost i kapacitete svog vojnomedi-cinskog sistema, a pre svega sposobnosti Vojnomedicinske akademijei trupnog saniteta (1st role) i da primeni mere zahtevanog nivoa stan-dardizacije i logisti~ke podr{ke za usagla{ene aktivnosti Progra-ma Partnerstvo za mir.

Atomsko-biolo{ko-hemijska odbrana . Republika Srbi-ja èli da unapredi i promovi{e svoje nacionalne sposobnosti za-{tite od radiolo{kih, nuklearnih, biolo{kih i hemijskih pretwi,kao i konsultacije i koordinaciju aktivnosti u ovoj oblasti sa drà-vama Partnerstva za mir i NATO. Centar za usavr{avawe i obukukadra ovog roda Vojske Srbije predstavqa nacionalnu sposobnost,

8/15/2019 048 Odbrana

19/84

planiranu za razvoj u pravcu regionalnog i {ireg me|unarodnog zna-~aja. Istovremeno, ovakav pravac razvoja obuhvata obuke, zajedni~-ko me|unarodno angaòvawe na nivou timova, instruktaè nacio-nalnih mobilnih timova za obuku i instruktora i podr{ku civilnimvlastima kako u zemqi tako i dràvama NATO i Partnerstva za mir.

Izu~avawe stranih jezika . Republika Srbija je stvorila

inicijalne kapacitete u izu~avawu stranih jezika na Vojnoj akademi-ji Vojske Srbije kroz primenu Programa za izu~avawe engleskog jezi-ka (PELT) koji sadrì sva na~ela Sporazuma o standardizaciji NATO6001 (STANAG 6001). Ove kapacitete sistema odbrane je potrebnodaqe unapre|ivati kroz razvoj metodologije izu~avawa, usvajaweop{te, tehni~ke i specijalizovane terminologije NATO, obuku na-stavnika i razmenu iskustava u ovoj oblasti. Tako|e, svesna ~iweni-ce da je poznavawe jezika i terminologije NATO prvi od elemenatainteroperabilnosti, Republika Srbija èli da pove}a ovu sposob-nost i kroz upu}ivawe kadrova na kurseve u institucijama NATO idràvama Partnerstva za mir.

Pored navedenih, Republika Srbija je zainteresovana i za sa-radwu u slede}im oblastima:

Operativni, materijalni i administrativni aspekti standardizacije . U~e{}em u ovoj oblasti saradwe Republika Sr-bija ̀ eli da se upozna sa procesom standardizacije u NATO, razvijesopstvene strukture, organizacije i procedure za standardizaciju,kompatibilne sa dràvama ~lanicama NATO i Partnerstva za mir.Tako|e, u okviru Procesa planirawa i revizije Partnerstva za mir,Republika Srbija namerava da identifikuje i primeni standardeNATO u opremi i sistemima KoV i ViPVO kroz usagla{ene oblastiindividualne saradwe i Ciqeve partnerstva.

Vojne ve`be i obuke . Republika Srbija je zainteresovanada intenzivira saradwu u oblasti vojnih ve`bi i obuke i na taj na-~in podigne stepen interoperabilnosti Vojske Srbije sa oruànimsnagama dràva NATO i Partnerstva za mir. To ukqu~uje unapre|eweobuke jedinica i pojedinaca za u~e{}e u me|unarodnim formacija-ma, prilago|avawe sistema komande i kontrole i {tabnih procedu-ra i razvoj civilno-vojne saradwe i tehnika upravqawa krizama.Poseban zna~aj u ovoj oblasti ima}e u~e{}e u Procesu planirawa i

revizije (PARP) i aktivno u~e{}e u vojnim ve`bama kako Partnerstvaza mir tako i onih “u duhu Partnerstva za mir” na regionalnom ni-vou.

Saradwa i koordinacija za odgovor na vanredne situacije . Republika Srbija namerava da objedini sve funkcije upra-vqawa prirodnim i qudskom delatno{}u izazvanim katastrofama,koje podrazumevaju preventivne i operativne mere za{tite ̀ ivotaili imovine gra|ana. Republika Srbija ̀ eli da unapredi sistem za-{tite i spasavawa stanovni{tva u vanrednim situacijama kroz raz-voj sopstvenih sposobnosti, kao i regionalnih i {irih aran`mana uovoj oblasti. Ovakvi aran`mani obuhvataju razmenu podataka, za-jedni~ke ve`be, sporazume o uzajamnoj pomo}i i unapre|ewe infor-macione tehnologije za ove namene. Nadle`ni dràvni organi zaupravqawe u vanrednim situacijama izraàvaju neophodnost sarad-we sa Evroatlantskim koordinacionim centrom za odgovor na kata-strofe (EADRCC) i NATO, a u ciqu unapre|ewa koordinacije nacio-nalnog odgovora na prirodne ili qudskom delatno{}u izazvane ka-tastrofe i razmene informacija u toku svih faza ciklusa upravqa-wa u katastrofama (prevencija, odgovor, ublaàvawe i oporavak).

Nauka i tehnologija . Republika Srbija izraàva zaintere-sovanost za u~e{}e u realizaciji projekata nau~ne i tehnolo{ke sa-radwe u okviru Programa Partnerstvo za mir, kako u prioritetnimoblastima Programa (odbrana od terorizma, za{tita ìvotne sre-dine), tako i u nacionalnim prioritetima nau~nih istraìvawa uRepublici Srbiji. Kqu~ne oblasti saradwe bi obuhvatale informa-cione tehnologije, upravqawe vodama, upravqawe otpadom (posebnoradioaktivnim), obnavqawe izvora energije, biotehnologije, (po-sebno u poqoprivredi i medicini), sigurnost hrane, napredne tehno-logije (nanonauke i nanonotehnologije, novi materijali), dru{tvenai socijalna kretawa (posebno smawewe efekta „odliva mozgova”, ipolitika nau~no-tehnolo{kog razvoja), kao i odbranu od nuklearnogterorizma. Saradwa u svim oblastima moè se odvijati sa univer-

zitetima i institutima u Republici Srbiji.Kontrola i upravqawe vazdu{nim prostorom . U~e-

{}em u ovoj oblasti saradwe Republika Srbija namerava da una-pre|uje efektivnu civilno-vojnu koordinaciju upravqawa vazdu{nimsaobra}ajem, dostigne interoperabilnost u sistemima komunikacije,navigacije i izvi|awa vazdu{nog prostora, daqe razvija i primewu-je savremene mere bezbednosti (safety) vazdu{nog saobra}aja i do-sledno primewuje me|unarodne propise i standarde Me|unarodneorganizacije za civilno vazduhoplovstvo (ICAO), Evropske organiza-cije za bezbednost vazdu{ne plovidbe (EUROCONTROL) i drugih me-|unarodnih vazduhoplovnih organizacija ~iji je ~lan.

Upravqawe krizama . Republika Srbija izraàva nameruda, kroz ovu oblast saradwe, radi na daqem razvoju sopstvenih spo-sobnosti upravqawa krizama pod demokratskom kontrolom, kao ive{tine u kori{}ewu modernih informacionih tehnologija za obukui saradwu u upravqawu krizama. Tako|e, Republika Srbija èli da

unapredi organizaciju i operativnost Operativnog centra sistemaodbrane, da aktivno sara|uje sa Situacionim centrom NATO, kao ida u~estvuje u relevantnim aspektima ve`bi NATO upravqawa kri-zama (CMX ) i na sastancima na kojima se raspravqa o temama od za-jedni~kog interesa u ovoj oblasti.

Odgovor na terorizam . Kroz ovu oblast saradwe Republi-ka Srbija namerava da unapredi razmenu informacija i razvoj na-cionalnih sposobnosti za borbu protiv terorizma, interoperabil-nih sa dràvama NATO i Partnerstva za mir, kako bi se na najboqina~in odgovorilo na ove rizike i pretwe bezbednosti. Ujedno, èlida podrì i doprinese regionalnim i me|unarodnim naporima u kon-tekstu Akcionog plana partnerstva protiv terorizma (PAP-T – Partner-ship Action Plan Against Terrorism), kao i relevantnih rezolucija i ini-cijativa UN.

19

S n i m i o D

. B A N D A

Srbija i Norve{ka sara|uju na poqu vojne medicine: na~elnici general{taba Kraqevine Norve{ke general Sveren Diesen i Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ prilikomsve~ane predaje dve poqske bolnice VMA

VOJSKA SRBIJE I KFOR

U okviru konstantnog poboq{awa saradwe sa NATO,poseban zna~aj pridaje se stalnom poboq{awu saradwe Voj-ske Srbije sa snagama KFOR, {to doprinosi kvalitetu od-nosa Republike Srbije i NATO, o~uvawu stabilnosti u Au-tonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija i {ire, u regionuZapadnog Balkana.

8/15/2019 048 Odbrana

20/84

Konsultacije, komanda i kontrola (ukqu~uju}i sisteme te-lekomunikacije i informatike, navigacije i identifikacije i aspekte,procedure i terminologiju interoperabilnosti). Republika Srbija`eli da razvija sistem telekomunikacije i informatike za podr{ku

funkcijama komandovawa i rukovo|ewa kroz harmonizaciju sa stan-dardima NATO. Oblici saradwe u ovoj oblasti bi se inicijalno, po-red konsultacija, zasnivali na upoznavawu sa savremenim koncepti-ma planirawa, primene, upotrebe i odr`avawa strategijskih, opera-tivnih i takti~kih

Documents

048 Odbrana