Mentalni leksikon

Kostić, A. (2006). Kognitivna psihologija, str. 255 – 274

Kako mi znamo jezik?Kako je jezik uskladišten u dugoročnoj memoriji?

Znanje jezika

Pojam mentalnog leksikona

Čomski: formalne aspekte jezika (sintaksu) i značenja reči je izdvojio u poseban domen koji je nazvao leksikonom...

Mentalni leksikon, leksička memorija U mentalnom leksikonu uskladištene su

predstave reči datog jezika, koje uz značenje, sadrže i njene fonološke, morfološke i sintaksičke karakteristike

Mentalni leksikon – gde je to, dakle?

Jezičke predstave + jezička pravila Jezička pravila, po ovom shvatanju, nisu

posebne predstave, već su smeštena u semantičku memoriju kao proceduralno znanje

Primena jezičkih pravila je “postleksički proces” – odvijaju se tek pošto je pobuđena predstava reči u mentalnom leksikonu.

Kako je mentalni leksikon organizovan?

List Network

Kazanina 2006,

University of Ottawa

A word is a bundle of features A word is a part of a network.

Kako prepoznajemo i razumemo reči? Mini vežba SLON ČEKIĆ SVEKRVA

Kako mi prepoznajemo i razumemo reči?

Pobuđivanje Predstava je pobuđena kada je postanemo

svesni, kada smo u stanju da vizualizujemo neki objekat (koji reč označava, npr. “miš”) tj. kada razumemo značenje reči

Prag pobuđivanja: minimalni intenzitet stimulacije koji dovodi do prve senzacije

Pre pobuđivanja senzacije (tj.dostizanja praga), prethodilo je variranje intenziteta stimulacije

Razlike u brzini dostizanju praga pobuđivanja Neke predstave dostižu prag pobuđivanja

brže, neke sporije

Moguća objašnjenja:1. Kraće vreme pobuđivanja posledica je nižeg

praga

2. Kraće vreme pobuđivanja posledica je bržeg paljenja neurona

3. Kraće vreme pobuđivanja posledica je većeg slaganja između ulaznog stimulusa i predstave koja već postoji (grafemski ili fonološki)

Dakle- šta je razumevanje reči? Dostizanjem praga pobuđivanja predstave

reči ona postaje deo naše svesti i mi tada razumemo reč koju smo čuli/videli

Činioci koji utiču na kognitivnu obradu izolovano prikazanih reči Karakteristike reči čije variranje proizvodi

razlike u u vremenu reakcije (tj. ima kognitivne efekte)

Najvažniji činioci su:

1. FONOLOŠKA STRUKTURA REČI (da li je draž reč ili pseudoreč)

2. UČESTALOST (frekvencija) pojave reči

Uticaj fonoloških činilaca

U zadacima leksičke odluke pokazano je da su odgovori na reči brži nego na pseudoreči

Ali, vreme reagovanja na slovne nizove koji ne mogu biti reči, je još kraće nego na reči

KLJFR METLA FETLA

Primer

Fonološki činioci – šta se dešava u mentalnom leksikonu? Fonološki prihvatljive pseudoreči (u skladu su

sa fonološkim ograničenjima) - npr. ŠETAK

- Dovode do aktivacije velikog broja predstava, ali nijedna ne dostiže prag pobuđivanja

- Nemaju predstavu u mentalnom leksikonu, ali LIČE na one predstave reči koje tamo postoje

- Visok je stepen globalne aktivacije, ali je odloženo odbacivanje stimulusa

Fonološki činioci – šta se dešava u mentalnom leksikonu? Fonološki neprihvatljive pseudoreči (“ne-

reči”), npr. ŠTLJMP

- aktiviraju mali broj predstava – jer pored toga što nemaju predstavu u mentalnom leksikonu, NEMAJU zajedničke karakteristike sa onim rečima čije su predstave tamo pohranjene

- nizak je nivo globalne aktivacije, brzo odbacivanje stimulusa kao ne-reči

Još neki fonološki činioci koji utiču na kognitivnu obradu pojedinačnih reči Dužina reči (ali merena ne brojem slova, već

brojem SLOGOVA)

Broj značenja reči (npr: LIST) Broj sinonima, itd. (ŠIJA-VRAT)

Frekvencija reči kao činilac kognitivne obrade izolovanih reči Reči koje se češće koriste se obrađuju brže

nego reči koje se ređe koriste (niži je prag) Ovaj efekat je veoma stabilan! Logaritamski odnos

ČINIOCI KOJI UTIČU NA PREPOZNAVANJE REČI U KONTEKSTU

Efekat konteksta

Na brzinu obrade reči utiče ono što joj prethodi/sledi

Značaj razumevanja uticaja konteksta:

- time stičemo uvid u mehanizme obrade i povezanosti memorijskih jedinica (tj. u organizaciju pojmova)

Uticaj konteksta = efekat PRIMOVANJA, PRIMOVANJE Dva vida ovog efekta: EFEKAT FACILITACIJE – kada se reč

emitovana u kontekstu kraće obrađuje nego ista reč emitovana izolovano

EFEKAT INHIBICIJE – kada kontekst usporava obradu

Ovaj stepen facilitacije i inhibicije utvrđuje se u odnosu na REFERENTNU TAČKU

Facilitacija, inhibicija i referentna tačka

Primovanje tzv. “povratnim maskiranjem” Procedura primovanja u kojoj kontekst dolazi posle mete

Uticaj ponavljanja tj. primovanje ponavljanjem Dolazi do brže obrade reči koja se izloži

sukcesivno dva puta Ova facilitacija je izraženija za NF –

niskofrekventne reči, odnosno slabija za VF reči (“prigušivanje frekvencijom”) – objašnjava se razlikom u početnom nivou aktivacije koji je kod VF reči viši, pa to sužava prostor za moguće efekte ponavljanja

Ilustracija primovanja ponavljanjem

Uticaj grafemski/fonemski sličnog konteksta i mete Mogući su efekti i facilitacije... ...ali i inhibicije (jer se dešava kompeticija

između grafemski/fonemski sličnih nizova)

Zavisi od eksperimentalne manipulacije koju smo izabrali

Uticaj semantičkog/asocijativnog konteksta Ova vrsta primovanja dovodi do facilitacije

onda kada je reč prikazana u kontekstu koji je sa njom semantički/asocijativno povezan

Primer semantičke povezanosti:

MAJMUN – VEVERICA Primer asocijativne povezanosti:

MAJMUN - BANANA

Uticaj semantičkog/asocijativnog konteksta – model šireće aktivacije

Objašnjenje ovog fenomena facilitacije – Mejer i Švanevelt

Model šireće aktivacije

Pretpostavka: pojavljivanje prve reči u paru (kontekst) izaziva ne samo pobuđivanje predstave te reči, nego i reči koje su sa njom u semantičkoj ili asocijativnoj vezi

Ovaj efekat se pojavljuje i kad se kontekst prikaže nakon mete – povratno primovanje - ali u kratkim vremenskim intervalima (meta – 30ms, interstimulusni interval 35ms do pojavljivanja konteksta)

Model šireće aktivacije – ukazuje na odnose među pojmovima koje date reči označavanju

MODELI MENTALNOG LEKSIKONA

Tri grupe teorija za objašnjenje funkcionisanja mentalnog leksikonaI. “Prostorna metafora” (Rubenstin, Forster) –

predstave reči su organizovane po frekvenciji, a pretraga leksikona odigrava se redno, počevši od najfrekventnije reči

II. Logogenski model (zasnovani na pragu pobuđivanja) (Morton)

III. Konekcionistički pristup (Rumelhart i Mek Klilend)

Zadatak za grupe:

Pronađite osnovne postavke jednog od tri modela mentalnog leksikona i pripremite mini predavanje ostalima

Treba da im objasnite taj model Vreme za pripremu: 20 min Vreme za izlaganje: 5 min po grupi