ZAKON

PAGE - 6 -

Z A K O N

O STEAJNOM POSTUPKU

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmetlan 1. Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain pokretanja i sprovoenja steajnog postupka.

Steajni postupak, u smislu ovog zakona, obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika.

Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na nain i pod uslovima odreenim planom reorganizacije.

Nesposobnost plaanjalan 2.Bankrotstvo steajnog dunika ili njegova reorganizacija se sprovode nad steajnim dunikom koji je nesposoban za plaanje.

Smatra se da je steajni dunik nesposoban za plaanje ako:

1) ne moe odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;

2) je potpuno obustavio svoja plaanja u periodu od 30 dana;

3) uini verovatnim da svoje ve postojee obaveze nee moi da ispuni po dospeu - pretea nesposobnost za plaanje.

Pretpostavka nesposobnosti plaanja

lan 3.

Ako je postupak pokrenut na predlog poverioca koji u sudskom ili poreskom izvrnom postupku nije mogao namiriti svoje potraivanje, prethodni steajni postupak se nee sprovoditi, niti e se dokazivati da je steajni dunik prezaduen, ve e se odmah pokrenuti steajni postupak.

Posebni sluajevi pokretanja steajnog postupka

lan 4.Steajni postupak se pokree ali se ne sprovodi, ve se odmah zakljuuje kada steajni dunik ima samo jednog poverioca.Steajni postupak se pokree ali se ne sprovodi, ve se postupak odmah obustavlja kada je imovina steajnog dunika manja od visine trokova steajnog postupka.Izuzetno, sud e steajni postupak sprovesti i u sluaju iz stava 2. ovog lana, na zahtev poverioca, ako poverilac kod nadlenog organa poloi sredstva za trokove steajnog postupka.Shodna primena lan 5.U steajnom postupku shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje parnini postupak, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Sluajevi na koje se zakon ne primenjuje

lan 6.

Steajni postupak se ne sprovodi prema: Dravnoj zajednici Srbija i Crna Gora; Republici Srbiji; jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim licima iji je osniva Dravna zajednica Srbija i Crna Gora, Republika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, a koji se iskljuivo ili preteno finansiraju iz budeta Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, republikog budeta odnosno budeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; Narodnoj banci Srbije.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na steajni postupak banaka i osiguravajuih organizacija, osim odredaba kojima se ureuju pitanja koja nisu ureena posebnim zakonom. Za obaveze pravnog lica nad kojim se ne sprovodi steajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivai odnosno lanovi.

II. NADLENOST I ORGANI STEAJNOG POSTUPKA

Nadlenost

Stvarna nadlenost

lan 7.Steajni postupak sprovodi sud odreen zakonom kojim se ureuje sudska nadlenost.

Mesna nadlenost

lan 8.Steajni postupak sprovodi sud na ijem podruju je sedite steajnog dunika.

Organi postupka

Vrste organa

lan 9.Organi steajnog postupka su: steajno vee, steajni sudija, steajni upravnik, skuptina poverilaca i odbor poverilaca.

Steajno vee i steajni sudija iz stava 1. ovog lana su organi steajnog postupka pri nadlenom sudu.

Organi steajnog postupka pri nadlenom sudu

Sastav steajnog vea

lan 10.Steajno vee se sastoji od troje sudija od kojih je jedan predsednik vea.Steajni sudija ne moe biti lan steajnog vea.

Delokrug steajnog vea

lan 11.Steajno vee:

1) odluuje o pokretanju prethodnog steajnog postupka;

2) utvruje postojanje razloga za pokretanje steajnog postupka;

3) odluuje o pokretanju steajnog postupka;

4) imenuje i razreava steajnog sudiju;

5) imenuje i razreava steajnog upravnika;

6) odluuje o prigovorima protiv odluka i zakljuaka steajnog sudije;

7) odluuje o prigovorima protiv radnji steajnog upravnika;

8) daje ovlaenja steajnom duniku-preduzetniku o linoj upravi, pod uslovima propisanim zakonom;9) obavlja i druge poslove odreene ovim zakonom.Steajni sudija

lan 12.Steajni sudija:

1) odobrava trokove steajnog postupka pre njihove isplate;

2) uvodi u dunost steajnog upravnika;3) odreuje preliminarnu naknadu i nagradu steajnom upravniku;4) odobrava nacrt plana reorganizacije steajnog dunika;5) odobrava nacrt reenja o glavnoj deobi steajne mase;6) donosi odluke i preduzima druge radnje po pitanjima koja nisu u delokrugu steajnog vea;7) vri nadzor nad radom steajnog upravnika;8) obavlja i druge poslove odreene ovim zakonom.

Protiv odluka i zakljuaka steajnog sudije, steajni upravnik, odbor poverilaca i poverioci mogu izjaviti prigovor steajnom veu.

Steajni ypravnik

Imenovanje

lan 13.Steajni upravnik se imenuje reenjem o pokretanju steajnog postupka.

Steajni upravnik moe biti imenovan reenjem o pokretanju prethodnog steajnog postupka, ako je steajno vee odredilo mere obezbeenja steajnom duniku.

Uslovi za imenovanje

lan 14.Za steajnog upravnika moe biti imenovano lice koje je dobilo licencu za obavljanje poslova steajnog upravnika (u daljem tekstu: licenca), koje ima status privatnog preduzetnika i koje ima tri godine radnog iskustva, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.

Licencu moe da dobije lice koje ima visoku strunu spremu i koje je poloilo struni ispit za dobijanje licence.

Licencu izdaje i obnavlja Agencija za licenciranje steajnih upravnika, koja organizuje i sprovodi struni ispit iz stava 2. ovog lana, vri nadzor nad radom steajnih upravnika i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se ureuju poloaj, prava, dunosti i druga pitanja od znaaja za rad Agencije za licenciranje steajnih upravnika.

Licenca se obnavlja, na zahtev steajnog upravnika, po isteku roka od tri godine od dana izdavanja, ako je steajni upravnik savesno obavljao poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom i kodeksom etike.Agencija za licenciranje steajnih upravnika moe oduzeti licencu pre isteka roka iz stava 4. ovog lana u sluaju da steajni upravnik ne obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom i kodeksom etike.U sluaju neobnavljanja licence i u sluaju oduzimanja licence, Agencija za licenciranje steajnih upravnika je duna da po pravnosnanosti reenja izbrie steajnog upravnika iz Imenika steajnih upravnika.

Steajnom upravniku kome je oduzeta licenca iz razloga predvienih u stavu 5. ovog lana ne moe da se izda nova licenca za obavljanje poslova steajnog upravnika u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja o oduzimanju licence.

Ministar nadlean za poslove privrede, na predlog Agencije za licenciranje steajnih upravnika, donosi nacionalne standarde za upravljanje steajnom masom i kodeks etike.

U postupku sprovoenja steaja nad pravnim licem koje je u veinskoj dravnoj odnosno drutvenoj svojini, za steajnog upravnika steajno vee e imenovati specijalizovanu instituciju osnovanu posebnim propisom, koja mora imati zaposlena lica koja imaju licencu iz stava 1. ovog lana.

Ministar nadlean za poslove privrede blie propisuje uslove, program i nain polaganja strunog ispita iz stava 2. ovog lana. Ogranienje u izboru

lan 15.Za steajnog upravnika ne moe biti imenovano lice koje je:

1) osueno za krivino delo koje ga ini nepodobnim za poloaj steajnog upravnika;2) srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobonoj liniji do etvrtog stepena, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili brani drug nekog od lanova steajnog vea, steajnog sudije i direktora steajnog dunika;3) solidarni dunik sa steajnim dunikom;4) bilo lan upravnog odbora ili nadzornog odbora steajnog dunika u poslednje dve godine pre pokretanja steajnog postupka;5) bilo zaposleno kod steajnog dunika dve godine pre pokretanja steajnog postupka;6) poverilac steajnog dunika ili je zaposleno kod poverioca steajnog dunika;7) dunik steajnog dunika;8) konkurent steajnom duniku ili je zaposleno kod konkurentskog pravnog subjekta, odnosno koje ima bilo koji sukob interesa u odnosu na steajnog dunika;9) radilo kao savetnik steajnog dunika u poslovima vezanim za imovinu steajnog dunika u poslednje dve godine pre pokretanja steajnog postupka.Pravni poloaj

lan 16.Steajni upravnik ima prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika steajnog dunika, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.Delokrug poslova

lan 17.

Steajni upravnik je duan naroito da:

1) preduzme sve neophodne mere za zatitu imovine steajnog dunika, ukljuujui i spreavanje prenosa imovine, njeno peaenje ili oduzimanje ukoliko je to neophodno;

2) u saglasnosti sa steajnim sudijom, u roku od 30 dana od dana imenovanja, sastavi plan toka steajnog postupka sa predraunom trokova i vremenskim planom;

3) zapone popisivanje imovine steajnog dunika u roku od 10 dana od dana imenovanja i da okona popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja;4) sastavi poetni steajni bilans, kao i poreski bilans sa stanjem na dan otvaranja i na dan okonanja postupka steaja, u skladu sa poreskim propisima, i da te bilanse, sa poreskom prijavom, dostavi nadlenom poreskom organu u propisanim rokovima;

5) bez odlaganja obavesti o steajnom postupku sve banke preko kojih steajni dunik posluje, radi spreavanja prenosa sredstava i drugih transakcija steajnog dunika bez propisanog odobrenja;

6) u dogovoru sa steajnim sudijom, na teret steajne mase, osigura imovinu u celini ili delimino, ako je to potrebno radi zatite imovine steajnog dunika;

7) podnosi meseni izvetaj o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase;8) se kao dobar privrednik stara o zavretku zapoetih a nezavrenih poslova steajnog dunika, u cilju zatite poverilaca, kao i poslova koji su potrebni da bi se spreilo nastupanje tete nad sredstvima steajnog dunika;

9) zapoljava lica uz saglasnost steajnog sudije i da vri nadzor nad radom zaposlenih;

10) u saglasnosti sa steajnim sudijom, utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraivanja prema steajnom duniku, kao i svih obezbeenja potraivanja;11) unovi stvari i prava steajnog dunika u skladu sa odredbama ovog zakona;

12) u saglasnosti sa steajnim sudijom, sastavi nacrt reenja za glavnu deobu steajne mase i nacrt zavrnog steajnog bilansa;

13) izvri isplatu poveriocima na osnovu reenja o glavnoj deobi;

14) dostavlja zavrni raun;15) po potrebi, saziva sastanke poverilaca;

16) zastupa steajnog dunika u pokretanju i voenju upravnih i drugih sporova;

17) podnese predlog odgovarajuim organima uprave ili pravosudnim organima u inostranstvu, kao zvanino ovlaeni zastupnik steajne mase steajnog dunika, kojim zahteva plenidbu, oduzimanje, zatitu ili povraaj imovine steajnog dunika koja se nalazi u inostranstvu;18) obavesti odgovarajue registre o steajnom postupku, ako je to predvieno zakonom;19) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.Steajni upravnik moe podizati kredit bez obezbeenja ili se zaduiti uz obezbeenje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti, ako je prethodno obavestio steajnog sudiju i ako je dobio saglasnost odbora poverilaca.

Kredit ili dug iz stava 2. ovog lana smatra se trokom steajnog postupka.

Odnosi sa drugim organima steajnog postupka

lan 18.Steajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i s panjom dobrog strunjaka, u skladu sa odrebama ovog zakona.Steajni upravnik u obavljanju poslova iz svoje nadlenosti moe da angauje struna pravna i fizika domaa ili strana lica. Radnje koje preduzima steajni upravnik, a koje utiu na steajnu masu, kao to su podizanje kredita ili kupovina i prodaja znaajnijeg dela imovine i dr. (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog znaaja), mogu se preduzeti uz obavetavanje steajnog sudije i dobijanje saglasnosti odbora poverilaca ili pojedinih poverilaca na ija potraivanja ove radnje utiu, u skladu sa ovim zakonom. Ako ovim zakonom nije propisan poseban postupak dobijanja saglasnosti za radnje od izuzetnog znaaja, steajni upravnik je duan da pismeno obavesti o nameravanoj radnji steajnog sudiju, odbor poverilaca i one steajne poverioce na koje ove radnje utiu, najkasnije 10 dana pre preduzimanja radnje. Odbor poverilaca ili bilo koji steajni poverilac na koga radnja iz stava 3. ovog lana utie, ima pravo prigovora steajnom sudiji koji je duan da donosi odluku po prigovoru. Steajni upravnik moe u svako doba da konsultuje odbor poverilaca ili sud o radnjama od izuzetnog znaaja i drugim pitanjima vezanim za steajni postupak.Ako se steajni upravnik i steajni sudija ne mogu saglasiti o pojedinim radnjama i pitanjima duni su da bez odlaganja o tome obaveste steajno vee, koje o tim pitanjima i radnjama donosi odluku.Steajni upravnik podnosi mesene pismene izvetaje o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase odboru poverilaca, skuptini poverilaca, steajnom veu, steajnom sudiji i Agenciji iz lana 14. stav 3. ovog zakona. Steajni upravnik podnosi i druge izvetaje na zahtev organa, a u sluaju reorganizacije, pored mesenog izvetaja, podnosi i finansijske izvetaje, ukljuujui bilans stanja, bilans uspeha i izvetaj o novanim tokovima.

Meseni izvetaj iz stava 8. ovog lana sadri:

1) spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi nain otuena;2) spisak gotovinskih priliva i odliva uinjenih u toku prethodnog meseca;3) poetno i krajnje stanje na raunu steajnog dunika;4) spisak obaveza steajnog dunika;5) spisak angaovanih strunjaka i iznosa koji su im isplaeni.Steajni upravnik, po prestanku dunosti, podnosi zavrni raun steajnom sudiji i odboru poverilaca.

Steajni sudija e pregledati zavrni raun steajnog upravnika i svojim potpisom potvrditi da ga je pregledao.

Zavrni raun iz stava 10. ovog lana steajni upravnik dostavlja odboru poverilaca. Odbor poverilaca moe steajnom veu da podnese prigovor na zavrni raun.

Odgovornost za tetu

lan 19.Kod odgovornosti za tetu steajni upravnik ima status preduzetnika i odgovara neposredno svojom linom imovinom za sve tete nanete svim uesnicima u postupku, ako je do tete dolo namerno ili krajnjom nepanjom.

Ako je teta nastala zbog radnje steajnog upravnika koja je izvrena po nalogu steajnog vea ili steajnog sudije, steajni upravnik nije odgovoran za nastalu tetu, osim ako je nalog dat na osnovu njegovih nesavesnih radnji ili predloga.

Za tetu koju uine lica koja je zaposlio steajni upravnik, steajni upravnik odgovara ako je teta nastala usled proputanja steajnog upravnika da izvri nadzor nad njihovim radom.

Zahtev za naknadu tete zastareva u roku od tri godine od saznanja oteenog za tetu, odnosno u roku od tri godine od pravnosnanosti reenja o zakljuenju steajnog postupka.Razreenje

lan 20.

Steajno vee e razreiti steajnog upravnika ako utvrdi da steajni upravnik: 1) ne ispunjava svoje obaveze; 2) ne potuje rokove odreene ovim zakonom;

3) postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce;4) po proteku jedne godine od roita za ispitivanje potraivanja, nije napravio zadovoljavajui napredak u unovenju imovine koja ulazi u steajnu masu, osim kada je unovenje bilo spreeno viom silom ili nepredvidivim okolnostima;5) nije osigurao imovinu za sluaj nastupanja tete posle dva upozorenja steajnog sudije ili odbora poverilaca;6) nije traio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim onim sluajevima gde je ovim zakonom predviena obavezna saglasnost odbora poverilaca.

Pre donoenja odluke o razreenju, steajno vee e omoguiti steajnom upravniku da se izjasni o razlozima za razreenje.Predlog za razreenje moe dati steajni sudija i odbor poverilaca.

Steajni upravnik se razreava i na lini zahtev, ako ne postoje razlozi iz stava 1. ovog lana.Nagrada za rad i naknada trokova

lan 21.

Steajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih trokova (u daljem tekstu: nagrada i naknada).

Konanu visinu nagrade, kao i naknade, odreuje steajno vee u vreme zakljuenja steajnog postupka, uzimajui u obzir obim poslova, vrednost steajne mase i poslovne rezultate steajnog upravnika, u skladu sa osnovama i merilima koje propisuje ministar nadlean za poslove privrede. Do odreivanja konane visine nagrade i naknade, steajni sudija reenjem koje se dostavlja steajnom upravniku i odboru poverilaca odreuje preliminarnu visinu naknade i nagrade steajnom upravniku. Protiv reenja o preliminarnoj visini naknade i nagrade, odbor poverilaca i steajni poverioci pojedinano mogu podneti prigovor steajnom veu u roku od osam dana od dana prijema reenja.Steajni upravnik moe u toku steajnog postupka, a pre konane isplate nagrade i naknade, traiti da mu se unapred isplati deo naknade i/ili nagrade. Steajni sudija moe odobriti meseni iznos nagrade i naknade steajnom upravniku, koji mora biti srazmeran dunostima i rezultatima rada steajnog upravnika.

Visinu iznosa nagrade odnosno naknade iz stava 4. ovog lana odreuje reenjem steajni sudija. Nagrada iz stava 4. ovog lana se moe unapred odrediti u procentu od ukupne vrednosti steajne mase. Ako se naknadno, s obzirom na dalji tok steajnog postupka, pokae da je iznos nagrade, koja je unapred odreena u procentu od ukupno unovene steajne mase, nesrazmerno visok ili nizak, steajni sudija moe na predlog steajnog upravnika ili odbora poverilaca smanjiti ili poveati unapred odreeni procenat. Naknada iz stava 4. ovog lana se odreuje prema stvarnim trokovima koje je steajni upravnik imao u obavljanju poslova.

Skuptina poverilaca

Formiranje i rad skuptine poverilaca

lan 22.Skuptina poverilaca formira se najkasnije na prvom poverilakom roitu.

Skuptinu poverilaca ine svi steajni poverioci. Razluni poverioci mogu uestvovati u skuptini samo do visine potraivanja za koju uine verovatnom da e se pojaviti kao steajni poverioci. Procenu osnova i visine potraivanja u tom sluaju moe vriti steajni sudija, za potrebe glasanja na prvom poverilakom roitu.Prva sednica skuptine poverilaca zakazuje se na predlog:

1) steajnog upravnika;2) steajnih poverilaca ija su ukupna potraivanja vea od 20% od ukupnog iznosa potraivanja svih steajnih poverilaca.Na prvoj sednici skuptine poverilaca vri se izbor predsednika skuptine i lanova odbora poverilaca.Zakazivanje i voenje sednica skuptine, kao i obavetavanje o njima i odreivanje dnevnog reda, vri predsednik skuptine na predlog steajnih poverilaca.

Steajni poverioci se o odravanju skuptine i o dnevnom redu obavetavaju isticanjem obavetenja na oglasnoj tabli suda ili oglasom u "Slubenom glasniku Republike Srbije", ukoliko se ne dogovore o drugaijem nainu obavetavanja.

Na skuptini se glasa srazmerno visini potraivanja.Skuptina odluuje veinom glasova prisutnih poverilaca osim u sluaju iz lana 23. stav 5.

Ako broj steajnih poverilaca nije vei od pet, skuptina poverilaca ima poloaj odbora poverilaca.Prvo poverilako roitelan 23.

Ako se prva skuptina poverilaca odrava na prvom poverilakom roitu, skuptinu zakazuje steajni sudija u roku od tri dana od dana prijema poetnog steajnog bilansa, a najkasnije u roku od 40 dana od dana pokretanja steajnog postupka. Ako steajni sudija odbije da zakae skuptinu u roku iz stava 1. ovog lana, o tome donosi reenje protiv koga podnosilac predloga ima pravo prigovora steajnom veu. Ako ima vie predlagaa pravo prigovora ima svaki od njih.Na roitu iz stava 1. ovog lana raspravlja se o izvetaju o ekonomsko-finansijskom poloaju steajnog dunika i proceni steajnog upravnika da li postoji mogunost reorganizacije steajnog dunika.

Steajni poverioci na osnovu dobijenog izvetaja razmatraju da li e se steajni postupak okonati bankrotstvom steajnog dunika ili treba preduzeti mere radi podnoenja plana reorganizacije u steajnom postupku.

Ako na roitu steajni poverioci za ija potraivanja se uini verovatnim da iznose vie od 70% ukupnih potraivanja odlue da se steajni postupak okona bankrotstvom steajnog dunika, steajno vee donosi odluku o zapoinjanju postupka prodaje imovine steajnog dunika.

Delokrug skuptine

lan 24.Skuptina poverilaca:

1) donosi odluke da li e se steajni postupak sprovoditi u cilju nastavka rada i reorganizacije steajnog dunika ili e steajni postupak voditi bankrotstvu, prestankom rada steajnog dunika i prodajom imovine u skladu sa lanom 23. stav 5. ovog zakona;2) bira i opoziva odbor poverilaca;3) razmatra izvetaje steajnog upravnika o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase;4) razmatra izvetaje odbora poverilaca;5) vri druge poslove odreene ovim zakonom.

Odbor poverilaca

Izbor odbora poverilaca

lan 25.Skuptina poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverilakom roitu bira odbor poverilaca.

Broj lanova odbora poverilaca odreuje skuptina, s tim to taj broj ne moe biti vei od devet lanova i to uvek mora biti neparan.

lanovi odbora poverilaca mogu biti steajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraivanja. Zaposleni kod steajnog dunika ne mogu se birati u odbor poverilaca.lanovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora.

lana odbora razreava skuptina poverilaca ili steajno vee ukoliko ne izvrava svoje obaveze odreene ovim zakonom.

Ako odbor poverilaca razrei lana odbora ili lan da ostavku na lanstvo u odboru, odbor moe da kooptira novog lana odbora kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skuptine na kojoj e se izabrati novi lan odbora.

Nain odluivanja odbora poverilaca

lan 26.Radom odbora poverilaca rukovodi predsednik odbora koji zakazuje sednice odbora.

Predsednik odbora je duan da zakae sednicu kada to trai vie od polovine lanova odbora.

Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za tu odluku glasalo vie od polovine svih lanova odbora. U sluaju jednakog broja glasova odluujui glas je glas predsednika.

Sednicama odbora poverilaca prisustvuje steajni upravnik na poziv odbora poverilaca. Steajni upravnik nema pravo glasa.

Steajni sudija ne moe da prisustvuje sednicama odbora poverilaca.

Umesto lana odbora poverilaca sednicama moe prisustvovati i uestvovati u donoenju odluka njegov zastupnik, na osnovu posebnog punomoja.

Delokrug poslova i prava odbora poverilaca

lan 27.Odbor poverilaca:

1) daje miljenje steajnom upravniku o nainu unovenja imovine, ukoliko se prodaja ne vri javnim nadmetanjem i daje saglasnost u vezi sa svim pitanjima koja su od izuzetne vanosti za imovinu, kao to je podizanje kredita, voenje sporova veih vrednosti, davanje sredstava na zajam i slino, u skladu sa ovim zakonom;

2) daje miljenje o nastavljanju zapoetih poslova steajnog dunika;

3) razmatra izvetaje steajnog upravnika o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase;

4) pregleda i o svom troku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije;

5) izvetava skuptinu poverilaca o svom radu na zahtev skuptine;

6) vri i druge poslove predviene ovim zakonom.

Odbor poverilaca ima pravo:1) prigovora steajnom sudiji i steajnom veu na rad steajnog upravnika i pravo prigovora protiv zakljuaka steajnog sudije;

2) na podnoenje albe na reenja steajnog sudije i steajnog vea, kada je alba dozvoljena;

3) uvida u zapisnike, nalaze vetaka i druga akta koja se nalaze u steajnom predmetu;

4) davanja miljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrenih prilikom inventarisanja;

5) predlaganja razreenja postojeeg steajnog upravnika i predlaganja imenovanja novog;

6) izjanjavanja o visini naknade trokova i nagrade steajnom upravniku.Prigovore na zakljuke i radnje steajnog sudije i steajnog upravnika, odbor poverilaca podnosi u roku od pet dana od dana saznanja za radnju, odnosno od dana saoptavanja zakljuka predsedniku odbora poverilaca, a steajno vee je duno da se o prigovoru izjasni u roku od pet dana od dana prijema prigovora.Odbor poverilaca je duan da na zahtev skuptine poverilaca skuptini podnese pismeni izvetaj o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase.

lanovi odbora poverilaca odgovaraju za tetu koju su prouzrokovali svojim radom ostalim steajnim poveriocima namerno ili krajnjom nepanjom.Naknada nunih trokova

lan 28.Predsednik i lanovi odbora poverilaca imaju pravo na naknadu stvarnih i nunih trokova koje odreuje steajni sudija.

Naknada iz stava 1. ovog lana smatra se trokom steajnog postupka.

Svaki steajni poverilac pojedinano snosi svoje trokove u steajnom postupku, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

III. OSNOVNE PROCESNE ODREDBE, STRANKE I UESNICI U POSTUPKU

Osnovne procesne odredbePravila postupka

lan 29.Steajni postupak se pokree predlogom ovlaenih predlagaa.

Steajni postupak je hitan.

Predlozi, izjave i prigovori ne mogu se davati odnosno stavljati ako se propusti rok ili ako se izostane sa roita na kojem je ove radnje trebalo preduzeti, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

U steajnom postupku ne moe se traiti povraaj u preanje stanje, ne moe se izjaviti revizija niti se moe podneti predlog za ponavljanje postupka.

injenice koje su od znaaja za voenje steajnog postupka sud utvruje po slubenoj dunosti.

Odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave.

Akti u steajnom postupku

lan 30.U steajnom postupku donosi se reenje i zakljuak.

Reenjem se odluuje u steajnom postupku.

Zakljukom se izdaje nalog slubenom licu ili organu koji sprovodi steajni postupak za izvrenje pojedinih radnji.

Prigovori

lan 31.

Protiv zakljuka se moe podneti prigovor u skladu sa ovim zakonom.

Rok za podnoenje prigovora je pet dana od dana objavljivanja zakljuka, a ako zakljuak nije objavljen, rok za podnoenje prigovora poinje da tee od dana dostavljanja zakljuka, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Odluka po prigovoru donosi se u roku od pet dana od dana prijema prigovora.

Prigovor ne zadrava izvrenje zakljuka.

alba

lan 32.Protiv reenja se moe izjaviti alba steajnom veu ukoliko je ovim zakonom odreena apelaciona nadlenost steajnog vea, odnosno drugostepenom sudu, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Rok za albu iznosi osam dana, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Rok za albu tee od dana objavljivanja reenja na oglasnoj tabli suda ili od dana objavljivanja reenja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Kada je ovim zakonom odreeno da reenje mora biti dostavljeno odreenim licima, rok za albu tee od dana dostavljanja reenja.

Odluka po albi donosi se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema albe.

alba protiv reenja ne zadrava izvrenje reenja, osim ako je ovim zakonom drugaije odreeno.

Stranke i drugi uesnici u postupku

Steajni dunik i primena zakona

lan 33.Steajni dunik u smislu ovog zakona je pravno lice i preduzetnik.

Steajni postupak se sprovodi i nad javnim preduzeem, ako zakonom nije drugaije odreeno.

Steajni poverilac

lan 34.Steajni poverilac je lice koje na dan pokretanja steajnog postupka ima neobezbeeno potraivanje prema steajnom duniku.

Redosled namirenja steajnih poverilaca

lan 35.Steajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraivanja, svrstavaju u isplatne redove. Steajni poverioci nieg isplatnog reda mogu se namiriti tek poto se namire steajni poverioci vieg isplatnog reda. Steajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraivanja.

Utvruju se sledei isplatni redovi:

1) u prvi isplatni red spadaju potraivanja po osnovu trokova steajnog postupka u koji ulaze sva potraivanja koja se po ovom zakonu smatraju trokovima steajnog postupka;

2) u drugi isplatni red spadaju neisplaane neto zarade zaposlenih kod steajnog dunika u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja steajnog postupka i neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja steajnog postupka;

3) u trei isplatni red spadaju potraivanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja steajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;

4) u etvrti isplatni red spadaju potraivanja ostalih steajnih poverilaca.

Sticanje svojstva stranke

lan 36.Steajni poverilac stie svojstvo stranke u steajnom postupku od dana kada je prijava njegovog potraivanja primljena u steajnom sudu.

Steajni poverioci na osnovu svojih nenaplaenih potraivanja mogu da uestvuju u steajnom postupku i pre podnoenja prijave potraivanja steajnom sudu u skladu sa odredbama ovog zakona. Izluni poverilac

lan 37.Izluni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili linog prava, ima pravo da trai da se odreena stvar izdvoji iz steajne mase.

Izluni poverilac nije steajni poverilac.

Stvar iz stava 1. ovog lana ne ulazi u steajnu masu.

Ako je steajni dunik neovlaeno otuio stvar iz stava 1. ovog lana, izluni poverilac ima pravo da, kao steajni poverilac, trai srazmerno namirenje iznosa koji odgovara trinoj vrednosti stvari.

Razluni poverilac

lan 38.Poverioci koji imaju zalono pravo ili pravo namirenja na stvarima ili pravima o kojima se vode javne knjige ili registri imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu.

Razluni poverioci imaju pravo namirenja iz sredstava steenih prodajom imovine na kojoj su stekli razluna prava. Ostvarivanje tih prava moe biti privremeno odloeno u sluajevima iz l. 47. i 73. ovog zakona.

Poverioci koji imaju dravinu i pravo zadravanja stvari nisu duni da predaju stvar steajnom duniku dok im se ne isplati njihovo razluno potraivanje.

Poverioci iz st. 1. i 2. ovog lana nisu steajni poverioci. Ako je visina njihovog potraivanja vea od visine iznosa dobijenog unovenjem stvari ili prava na kojima postoji razluno pravo, pravo na razliku u visini iznosa ostvaruju kao steajni poverioci.

Razluna prava steena izvrenjem ili obezbeenjem za poslednjih 60 dana pre dana pokretanja steajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeenja prestaju da vae i takvi poverioci nisu razluni poverioci.

Razluni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz steajne mase, kao steajni poverioci, ako se odreknu svog statusa razlunog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje razluno potraivanje. Pismenu izjavu o odricanju od statusa razlunog poverioca razluni poverioci podnose steajnom sudiji i steajnom upravniku. Trea lica

lan 39.U steajnom postupku mogu da uestvuju lica koja su solidarni dunici, jemci i slino, na nain odreen ovim zakonom.Lica iz stava 1. ovog lana mogu kao steajni poverioci zahtevati da im se vrati ono to su za steajnog dunika platili pre ili posle dana pokretanja steajnog postupka, ako imaju regresno pravo prema steajnom duniku.

Lica iz stava 1. ovog lana mogu traiti da se u deobnoj masi za njih izdvoji iznos koji e platiti za steajnog dunika srazmerno iznosu koji bi im pripao kao steajnim poveriocima.

IV. POKRETANJE STEAJNOG POSTUPKA I PRETHODNI STEAJNI POSTUPAK

Predlog za pokretanje steajnog postupka

Ovlaeni predlagai i isprave

lan 40.Steajni postupak se pokree predlogom poverioca ili steajnog dunika.

Poverilac moe da podnese predlog ako uini verovatnim postojanje svog potraivanja i ako uini verovatnim da je steajni dunik nesposoban za plaanje.

Uz predlog za pokretanje steajnog postupka poverilac podnosi isprave i druga dokumenta iz kojih se moe utvrditi postojanje i visina njegovog potraivanja.

Uz predlog za pokretanje steajnog postupka steajni dunik podnosi spisak imovine, bez obzira gde se ona nalazi, spisak steajnih i ostalih poverilaca sa navoenjem visine iznosa i osnova potraivanja, kao i imena i prebivalita lanova drutva koji za obaveze steajnog dunika odgovaraju svojom imovinom.

Nadleno javno pravobranilatvo u ime pravnih lica koja zastupa po zakonu, a koja su poverioci, ima pravo da podnese predlog za pokretanje steajnog postupka.

Nadleni javni tuilac moe da pokrene steajni postupak ako uini verovatnim da je steajni dunik nesposoban za plaanje, a ima osnova za sumnju da je njegova nesposobnost plaanja povezana sa izvrenjem krivinog dela koje se goni po slubenoj dunosti.Poreska uprava ima pravo da podnese predlog za pokretanje steajnog postupka u skladu sa zakonom.

Forma i sadrina predloga

lan 41.Predlog se podnosi nadlenom sudu u pismenom obliku.

Predlog sadri:

1) naziv suda kojem se predlog podnosi;2) firmu ili ime i adresu predlagaa ili adresu lica koje je u ovom postupku ovlaeno za prijem pismena i za zastupanje predlagaa; 3) ime ili firmu steajnog dunika, kao i podatke o kontakt adresi;

4) injenice i prateu dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraivanja, ako je predlaga poverilac;5) spisak dokumenata priloenih uz predlog.

Postupanje sa neurednim i nepotpunim predlogom

lan 42.Ako predlog ne sadri sve propisane elemente, steajni sudija e o tome obavestiti predlagaa i odrediti rok, koji ne moe biti dui od osam dana, u kom je predlaga duan da predlog uredi i da nedostatke otkloni. Ako predlaga ne postupi po nalogu suda iz stava 1. ovog lana, steajni sudija e predlog odbaciti reenjem. U sluaju iz stava 2. ovog lana trokove postupka snosi predlaga.

Povlaenje predloga

lan 43.Predlog se moe povui do isticanja oglasa o pokretanju steajnog postupka na oglasnoj tabli suda, odnosno pre donoenja reenja o odbacivanju ili o odbijanju predloga.

Ako predlaga povue predlog, steajno vee obustavlja postupak, a trokove postupka snosi predlaga.

Naknada trokova

lan 44.

Predlaga je duan da u roku od 10 dana od dana dobijanja naloga od suda uplati avans na ime trokova steajnog postupka, koji obuhvataju trokove oglasa i trokove steajnog upravnika, u visini koju odredi steajno vee.Ako predlaga u propisanom roku ne uplati sredstva iz stava 1. ovog lana, steajni sudija e odbaciti predlog.Ako steajni sudija utvrdi da je predlog neosnovan i da ne postoje uslovi za pokretanje steajnog postupka, nastali trokovi, po nalogu suda, izmiruju se iz uplaenih sredstava iz stava 1. ovog lana.

Ako su nastali trokovi vei od uplaenih sredstava iz stava 1. ovog lana, predlaga iji je predlog odbijen duan je da nadoknadi razliku tih sredstava u roku od osam dana od dana dobijanja naloga od suda. Ako predlaga u ostavljenom roku ne uplati dopunske trokove, steajni sudija e doneti reenje da se postupak obustavlja, a trokove postupka snosi predlaga.

Ako steajni postupak bude pokrenut, u trokove tog postupka ulaze i trokovi prethodnog steajnog postupka.Pokretanje prethodnog steajnog postupka

Reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka

lan 45.Steajno vee u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga za pokretanje steajnog postupka donosi reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka i odreuje steajnog sudiju. Prethodni steajni postupak pokree se radi utvrivanja razloga za pokretanje steajnog postupka.

Protiv reenja o pokretanju prethodnog steajnog postupka nije dozvoljena alba.

Steajno vee je duno da pokrene steajni postupak bez voenja prethodnog steajnog postupka u sledeim sluajevima:

1) ako steajni dunik podnese predlog za pokretanje steajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima;2) ako poverilac podnese predlog za pokretanje steajnog postupka a steajni dunik prizna postojanje steajnog razloga;3) u sluaju pretpostavke nesposobnosti plaanja iz lana 3. ovog zakona.Obaveza steajnog dunika da prui potrebne podatke

lan 46.Ovlaena lica steajnog dunika i lica koja za steajnog dunika vre finansijske poslove obavezna su da organima steajnog postupka, na njihov zahtev i bez odlaganja, prue sve podatke i obavetenja.Obaveza iz stava 1. ovog lana odnosi se i na lanove upravnog i nadzornog odbora steajnog dunika kojima je prestala dunost pokretanjem steajnog postupka.

Steajni sudija moe reenjem, protiv kojeg nije dozvoljena alba, narediti steajnom duniku, kao i licima iz stava 1. ovog lana da, u odreenom roku, predaju pismeni izvetaj o ekonomsko-finansijskom stanju steajnog dunika.

Lica iz stava 1. ovog lana odgovorna su poveriocima za naknadu tete koju su prouzrokovali uskraivanjem podataka i obavetenja, kao i nesavesno sastavljenim izvetajem o ekonomsko-finansijskom stanju steajnog dunika ili uskraivanjem tog izvetaja.

Lica iz stava 1. ovog lana odgovaraju krivino za davanje netanih ili nepotpunih podataka i obavetenja, zbog netanog prikazivanja podataka u izvetaju o ekonomsko-finansijskom stanju steajnog dunika, kao i za davanje lanog iskaza u sudskom postupku.

Mere obezbeenja

lan 47.Steajno vee e reenjem o pokretanju prethodnog steajnog postupka odrediti mere obezbeenja radi spreavanja promene imovinskog poloaja steajnog dunika, odnosno unitavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da e steajni dunik otuiti imovinu odnosno unititi dokumentaciju do pokretanja steajnog postupka.

Steajno vee moe izrei jednu ili vie mera iz stava 1. ovog lana, i to:

1) postaviti privremenog steajnog upravnika koji e preuzeti sva ili deo ovlaenja organa steajnog dunika;2) zabraniti isplate sa rauna steajnog dunika bez saglasnosti steajnog sudije;3) zabraniti raspolaganje imovinom steajnog dunika ili odrediti da steajni dunik moe raspolagati svojom imovinom samo uz prethodno pribavljenu saglasnost steajnog sudije ili steajnog upravnika;4) zabraniti ili privremeno odloiti sprovoenje izvrenja prema steajnom duniku, ukljuujui i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlunih poverilaca - moratorijum.

U sluaju povrede zabrane raspolaganja iz stava 2. taka 3. ovog lana primenjuju se odredbe ovog zakona o pravnim posledicama povrede zabrane raspolaganja posle pokretanja steajnog postupka.

Ukidanje i izmena mera obezbeenja

lan 48.

U sluaju odreivanja mera obezbeenja iz lana 47. stav 2. ovog zakona ili u sluaju zabrane izvrenja i namirenja iz lana 73. ovog zakona, steajni upravnik ili steajni dunik obezbeuju adekvatnu zatitu imovine, na nain kojim e osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni.Steajno vee, na pismeni zahtev razlunog poverioca, moe da donese odluku o ukidanju ili uslovljavanju dejstva moratorijuma ako:1) steajni dunik ili steajni upravnik nisu na adekvatan nain zatitili obezbeenu imovinu tako da je njena fizika bezbednost izloena riziku;

2) vrednost imovine opada, a nema druge mogunosti da se obezbedi primerena i efikasna zatita;3) je vrednost predmetne imovine manja od ukupnog iznosa obezbeenih potraivanja, ukoliko predmetna imovina nije od kljunog znaaja za reorganizaciju.O zahtevu iz stava 2. ovog lana steajno vee odluuje u roku od 20 dana od dana prijema zahteva. Ako steajno vee u propisanom roku ne odlui po zahtevu, smatra se da je moratorijum privremeno ukinut u odnosu na podnosioca zahteva u onoj meri u kojoj je ukidanje neophodno za ostvarivanje prava razlunog poverioca na imovini koja je predmet obezbeenja njegove imovine u skladu sa zakonom.

Na predlog razlunog poverioca, steajno vee moe da donese odluku o preduzimanju mera adekvatne zatite imovine koja je predmet obezbeenja njegovog potraivanja, koje se odnose na:1) isplatu redovnih novanih nadoknada razlunom poveriocu, iji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknadu za stvarne ili predviene gubitke;

2) zamenu imovine ili odreivanje dodatne obezbeene imovine dovoljne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;3) podelu prihoda dobijenih prodajom, korienjem ili otuenjem imovine koja je predmet obezbeenog potraivanja razlunom poveriocu, do visine njegovog obezbeenog potraivanja;4) popravku, odravanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeivanja i uvanja imovine;5) druge zatitne mere ili druge vrste nadoknada za koje steajno vee smatra da e zatititi vrednost imovine razlunog poverioca.Javnost mera obezbeenja

lan 49.Reenje kojim se odreuju mere obezbeenja iz lana 47. stav 2. ovog zakona objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja se sudu ili drugom organu odnosno organizaciji koja vodi registar pravnih lica ili preduzetnika, koji su duni, bez odlaganja, da upiu izreene mere u registar.

Ako se reenjem iz stava 1. ovog lana odreuje mera zabrane isplate sa rauna, reenje se dostavlja i finansijskoj organizaciji ili banci koja vri platni promet za steajnog dunika i sudu koji sprovodi izvrenje.

Pruanje usluga od opteg interesa

lan 50.

Pravna lica koja steajnom duniku pruaju komunalne, telekomunikacione i usluge isporuke elektrine energije, gasa ili drugog energenta (u daljem tekstu: usluge od opteg interesa) ne mogu obustaviti vrenje tih usluga po osnovu neplaenih rauna nastalih pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.

Steajni dunik ili steajni upravnik su duni da redovno vre plaanja za tekue obaveze po osnovu usluga iz stava 1. ovog lana, od dana podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.

Na pismeni zahtev pravnog lica iz stava 1. ovog lana steajni sudija moe da naloi steajnom duniku da kod suda deponuje deo svojih sredstava u cilju obezbeenja plaanja usluga tog pravnog lica za tekue obaveze nastale posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Iznos deponovanih sredstava ne moe biti vei od jednomesene uplate za usluge od opteg interesa koje se duniku prue u toku kalendarskog meseca koji prethodi danu podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.Steajni upravnik u prethodnom steajnom postupku

lan 51.Za steajnog upravnika u prethodnom steajnom postupku moe se imenovati lice koje ispunjava uslove za steajnog upravnika.

Ako je izreena mera obezbeenja zabrane raspolaganja imovinom, ovlaenje raspolaganja imovinom steajnog dunika prelazi na steajnog upravnika, koji je duan da zatiti i odrava imovinu i da nastavi sa voenjem poslova steajnog dunika, osim ako steajno vee ne odredi mirovanje poslova.

Izjava o preuzimanju duga

lan 52.

Ako sud odredi roite radi izjanjavanja o predlogu za pokretanje steajnog postupka, pre donoenja reenja o pokretanju prethodnog steajnog postupka, na roitu se moe dati izjava o preuzimanju duga steajnog dunika. Steajno vee ocenie datu izjavu, proveriti je i zatraiti odgovarajue jemstvo u kom sluaju moe da odloi roite.Ako se utvrdi da je izjava o preuzimanju duga bez valjanog pokria ili ako se odgovarajue jemstvo ne poloi u odreenom roku, davalac izjave odgovara za prouzrokovanu tetu i za trokove postupka.

Ako steajno vee odobri preuzimanje duga, davalac izjave i njegovi jemci, solidarno sa steajnim dunikom, odgovaraju za njegove obaveze nastale do davanja izjave o preuzimanju duga.

Protiv reenja kojim se odobrava preuzimanje duga, predlaga i steajni dunik mogu izjaviti albu.

Kada reenje kojim se odobrava preuzimanje duga postane pravnosnano, steajno vee e reenjem obustaviti postupak.

Ako sud ne odredi posebno roite za izjanjavanje o predlogu za pokretanje steajnog postupka, o izjavi o preuzimanju duga sud e odluivati na roitu na kom se raspravlja o razlozima za pokretanje steajnog postupka, u skladu sa lanom 54. ovog zakona.

Rok prethodnog steajnog postupka

lan 53.Prethodni steajni postupak moe trajati najdue 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje steajnog postupka od ovlaenog predlagaa.

Steajni upravnik koji je imenovan u prethodnom steajnom postupku podnosi izvetaj o svom radu sa podacima o ekonomsko-finansijskom stanju steajnog dunika i rezultatima rada u prethodnom steajnom postupku.

V. POKRETANJE STEAJNOG POSTUPKA

Roita pre pokretanja steajnog postupka

Rasprava o pokretanju steajnog postupka

lan 54.Ako je pokrenut prethodni steajni postupak, steajno vee e odrediti roite radi raspravljanja o postojanju steajnog razloga za pokretanje steajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje steajnog postupka. Ako sud nije doneo reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka, steajno vee e odrediti roite radi raspravljanja o postojanju razloga za pokretanje steajnog postupka u roku od 10 dana od dana prijema predloga za pokretanje steajnog postupka.

Na roite na kom se raspravlja o postojanju razloga za pokretanje steajnog postupka pozivaju se predlaga, steajni dunik i steajni upravnik, ako je bio imenovan u prethodnom steajnom postupku.

Na roitu se ispituje izjava o preuzimanju duga ukoliko o njoj nije odlueno u prethodnom steajnom postupku.

Odluivanje o pokretanju steajnog postupka

lan 55.Odluku o pokretanju odnosno odluku o odbijanju predloga za pokretanje steajnog postupka steajno vee donosi na roitu o pokretanju steajnog postupka, a najkasnije u roku od dva dana od zakljuenja tog roita.

Odluku iz stava 1. ovog lana steajno vee donosi u formi reenja.

U reenju o odbijanju predloga za pokretanje steajnog postupka odreuje se ko snosi trokove prethodnog steajnog postupka.

Reenje o pokretanju steajnog postupka

Sadrina reenja

lan 56.Reenje o pokretanju steajnog postupka sadri:

1) naziv i sedite suda koji je doneo reenje o pokretanju steajnog postupka;

2) firmu odnosno ime i sedite odnosno adresu steajnog dunika;

3) postojanje steajnog razloga;

4) odluku o imenovanju steajnog upravnika, njegovo ime, prezime i adresu;

5) ime, prezime i sedite steajnog sudije;

6) rok za prijavu potraivanja;

7) poziv poveriocima da prijave svoje obezbeeno potraivanje;

8) poziv dunicima steajnog dunika da ispune svoje obaveze prema steajnoj masi.

Rok iz stava 1. taka 6. ovog lana ne moe biti dui od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o pokretanju steajnog postupka.

Pokretanje steajnog postupka upisuje se u odgovarajui registar na osnovu reenja o pokretanju steajnog postupka.

Dostavljanje reenja i objavljivanje oglasa

lan 57.Reenje o pokretanju steajnog postupka dostavlja se steajnom duniku, ovlaenom predlagau, poveriocima koji su poznati sudu, finansijskoj organizaciji ili banci kod koje steajni dunik ima raun i odgovarajuim registrima, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba.

Oglas o pokretanju steajnog postupka izrauje steajni sudija.

Oglas iz stava 2. ovog lana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a moe se objaviti i u domaim i meunarodnim sredstvima informisanja.

Oglas o pokretanju steajnog postupka sadri:

1) naziv suda koji je doneo reenje o pokretanju steajnog postupka;

2) izvod iz reenja o pokretanju steajnog postupka;

3) firmu odnosno ime i sedite odnosno adresu steajnog dunika;

4) postojanje steajnog razloga;

5) ime i sedite steajnog sudije;

6) ime i adresu steajnog upravnika;

7) poziv poveriocima da prijave svoja potraivanja u odreenom roku;

8) poziv dunicima steajnog dunika da izmire svoje obaveze;

9) datum, vreme i mesto odravanja roita za ispitivanje potraivanja i razmatranje finansijskog izvetaja;

10) datum, vreme i mesto odravanja poverilakog roita;

11) dan isticanja oglasa na oglasnoj tabli suda.

Roita posle pokretanja steajnog postupka

Zakazivanje ispitnog i poverilakog roita

lan 58.Reenjem o pokretanju steajnog postupka, steajno vee odreuje roite za ispitivanje potraivanja i razmatranje finansijskog izvetaja (u daljem tekstu: ispitno roite) i poverilako roite.

Ispitno roite e se odrati u roku koji nije krai od 45 dana i dui od 60 dana od dana isteka roka za prijavljivanje potraivanja.Prvo poverilako roite e se odrati u skladu sa odredbama iz lana 23. ovog zakona.

Vreme nastupanja pravnih posledica pokretanja steajnog postupka

Osnovno pravilo

lan 59.Pravne posledice pokretanja steajnog postupka nastupaju danom isticanja oglasa o pokretanju steajnog postupka na oglasnoj tabli suda, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Posledice pokretanja steajnog postupka po steajnog dunika

Prelazak prava i obaveza na steajnog upravnika

lan 60.Danom pokretanja steajnog postupka prestaju prava direktora, zastupnika i punomonika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa steajnog dunika i ta prava prelaze na steajnog upravnika.

Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u steajnu masu, koji je steajni dunik zakljuio posle pokretanja steajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u sluaju raspolaganja za koja vae opta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraanje protivinidbe iz steajne mase kao steajni poverilac.

Punomoja koja je dao steajni dunik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u steajnu masu, prestaju pokretanjem steajnog postupka.

Podela imovine pravne zajednice

lan 61.Pravna zajednica, u smislu ovog zakona, jeste susvojina, ortakluk i dr. steajnog dunika sa treim licem.

Ako je steajni dunik u pravnoj zajednici, razvrgnue zajednice sprovodi se shodnom primenom pravila vanparninog i izvrnog postupka. Zajedniar ima pravo na odvojeno namirenje za obaveze nastale u pravnoj zajednici.

Ako je privremeno ili trajno bilo zabranjeno razvrgnue zajednice iz stava 1. ovog lana, danom pokretanja steajnog postupka zabrana prestaje da vai.

Naslednika izjava

lan 62.Ako je steajni dunik stekao nasledstvo posle pokretanja steajnog postupka, nasledniku izjavu daje steajni upravnik.

Prestanak radnog odnosa

lan 63.Pokretanje steajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je steajni dunik zakljuio sa zaposlenima.

Steajni upravnik odluuje o otkazu ugovora o radu iz stava 1. ovog lana i o otkazu obavetava nadleni organ odnosno organizaciju zapoljavanja na ijoj teritoriji se nalazi sedite steajnog dunika.

Steajni upravnik moe, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da zaposli potreban broj lica radi okonanja zapoetih poslova ili radi voenja steajnog postupka uz saglasnost steajnog sudije.

Zarade i ostala primanja lica iz stava 3. ovog lana, koja odreuje steajni upravnik, uz saglasnost steajnog sudije, namiruju se iz steajne mase kao troak steajnog postupka.Firma steajnog dunika

lan 64.Uz firmu steajnog dunika, pri potpisivanju, dodaje se oznaka "u steaju", sa naznaenjem novog rauna preko kojeg se vri poslovanje steajnog dunika.

Rauni steajnog dunika

lan 65.Danom pokretanja steajnog postupka gase se rauni steajnog dunika i prestaju prava lica koja su bila ovlaena da raspolau sredstvima sa rauna steajnog dunika.

Finansijska organizacija odnosno banka, koja vri platni promet za steajnog dunika, na zahtev steajnog upravnika, otvorie novi raun preko kojeg e se vriti poslovanje steajnog dunika.

Novana sredstva sa ugaenih rauna steajnog dunika prenose se na novi raun.

Posledice pokretanja steajnog postupka na potraivanjaPotraivanja poverilaca

lan 66.Steajni poverioci svoja potraivanja prema steajnom duniku ostvaruju samo u steajnom postupku.

Pokretanjem steajnog postupka razluno pravo se ostvaruje iskljuivo u steajnom postupku.

Izluni poverioci mogu svoje potraivanje ostvarivati u svim sudskim postupcima.Dospelost potraivanja

lan 67.Danom pokretanja steajnog postupka, potraivanja poverilaca prema steajnom duniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim.

Konverzija potraivanja

lan 68.Nenovana potraivanja steajnog dunika koja nisu dospela smatraju se dospelim i unose se u steajnu masu izraenu u novanoj vrednosti.

Novana i nenovana potraivanja prema steajnom duniku koja imaju za predmet povremena davanja, postaju jednokratna potraivanja danom pokretanja steajnog postupka.

Potraivanja u stranoj valuti unose se u steajnu masu u toj valuti, ali se obraunavaju u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji utvruje Narodna banka Srbije na dan pokretanja steajnog postupka.

Kamate

lan 69.Za neobezbeena potraivanja u steajnom postupku, obraunavanje ugovorenih kamata prestaje danom podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.

Na obezbeena potraivanja u steajnom postupku obraunava se kamata, ako je ugovorena, ali samo do visine vrednosti imovine koja slui za obezbeenje potraivanja.

Ako posle izmirenja svih ostalih potraivanja postoje raspoloiva sredstva za isplatu, steajni sudija moe odobriti obraunavanje i plaanje kamate i posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.

Kamata iz stava 3. ovog lana obraunava se po propisanim zateznim kamatnim stopama.

Odredbe ugovora kojima se u sluaju neispunjenja ugovornih obaveza steajnog dunika, odnosno nesposobnosti plaanja ili pokretanja steajnog postupka predvia ugovorna kazna, poveana kamatna stopa ili bilo koja druga kaznena mera, smatraju se nitavnim u postupku utvrivanja visine potraivanja u steajnom postupku.

Steajni dunik odnosno steajni upravnik ima pravo da ostane pri ispunjenju prvobitnog ugovora u obliku u kom je on zakljuen pre pokretanja steajnog postupka, a u cilju izvrenja ugovornih obaveza u postupku reorganizacije.

Zastarelost

lan 70.Prijavljivanjem potraivanja prekida se zastarelost potraivanja koje postoji prema steajnom duniku.

Zastarelost potraivanja steajnog dunika prema njegovim dunicima prekida se danom pokretanja steajnog postupka i ne tee godinu dana od dana pokretanja steajnog postupka.Uslovna potraivanja

lan 71.Poveriocu ije je potraivanje vezano za odloni uslov obezbeuju se odgovarajua sredstva iz steajne mase.

Ako odloni uslov ne nastupi do pravnosnanosti reenja o glavnoj deobi steajne mase, potraivanje vezano za odloni uslov se gasi, a sredstva se rasporeuju na ostale poverioce, srazmerno visini njihovih potraivanja.

Potraivanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe steajne mase ako poverilac prui obezbeenje da e vratiti ono to je primio iz steajne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnanosti reenja o konanoj deobi steajne mase, smatra se da taj uslov nije ni postojao.

Procesnopravne posledice pokretanja steajnog postupka

Preuzimanje parnice

lan 72.Parnice o imovini koja ulazi u steajnu masu, koje su postojale na dan pokretanja steajnog postupka, preuzima steajni upravnik u ime i za raun steajnog dunika.

Zabrana izvrenja i namirenja

lan 73.Od dana pokretanja steajnog postupka ne moe se protiv steajnog dunika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvrenje, niti bilo koja mera postupka izvrenja u cilju namirenja potraivanja, osim izvrenja koja se odnose na trokove steajnog postupka.

Postupci iz stava 1. ovog lana koji su u toku prekidaju se.

Upisi prava na odvojeno namirenje u javne knjige i registre mogu se odobriti i sprovesti i posle pokretanja steajnog postupka, ako su uslovi za upis nastupili pre dana pokretanja steajnog postupka, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Zabrana iz stava 1. ovog lana moe biti ukinuta ili izmenjena pod uslovima i na nain propisan lanom 48. ovog zakona.

Posledice pokretanja steajnog postupka na pravne poslove

Pravo na izbor u sluaju dvostranoteretnog ugovoralan 74.Ako steajni dunik i njegov saugovara do pokretanja steajnog postupka nisu u celosti ili delimino izvrili dvostranoteretni ugovor koji su zakljuili, steajni upravnik moe, umesto steajnog dunika, ispuniti ugovor i traiti ispunjenje od druge strane.

Ako steajni upravnik odbije ispunjenje, saugovara steajnog dunika moe ostvariti svoje potraivanje kao steajni poverilac.Ako saugovara steajnog dunika pozove steajnog upravnika da se izjasni o ispunjavanju ugovora, steajni upravnik je duan da saugovaraa steajnog dunika, u roku od 15 dana od dana prijema poziva, pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor.

Ako steajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku steajnog postupka prestane da ga izvrava, potraivanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao troak steajnog postupka.

Finansijski lizing

lan 75.Ako se steajni postupak pokrene nad primaocem lizinga, davalac lizinga ima pravo na odvojeno namirenje i pravo prioriteta na predmetu lizinga.

Zabrana izvrenja i namirenja iz lana 73. ovog zakona, shodno se primenjuje i na ostvarivanje prava iz stava 1. ovog lana.

Davalac lizinga moe zahtevati ukidanje ili izmenu mera obezbeenja, odnosno primenu mera zatite, iz lana 48. st. 3. i 4. ovog zakona.

U sluaju bankrotstva steajni dunik odnosno steajni upravnik je duan da preda predmet lizinga davaocu lizinga u roku od 30 dana od dana prijema pismenog zahteva, koji moe biti upuen posle odluke o bankrotstvu i prodaji imovine, osim u sluaju da se davalac lizinga saglasi sa drugaijom odlukom.

Ako steajni dunik odnosno steajni upravnik ne preda predmet lizinga u roku iz stava 4. ovog lana, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraaj dravine i izvrenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.

U sluaju reorganizacije, steajni dunik odnosno steajni upravnik je duan da u roku od osam dana od dana prijema pismenog zahteva, pismeno obavesti davaoca lizinga o nameri da nastavi sa korienjem imovine koja je predmet lizinga.

Ako steajni dunik odnosno steajni upravnik ne obavesti davaoca lizinga o nameri da nastavi sa korienjem predmeta lizinga u roku iz stava 6. ovog lana, odnosno ne plaa u ugovorenom roku, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraaj dravine i izvrenje na predmetu lizinga, u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.

Na sluajeve pokretanja steajnog postupka protiv davaoca lizinga, kao i na ugovore o operativnom lizingu, primenjuju se odredbe lana 74. ovog zakona. Fiksni poslovi

lan 76.

Ako je vreme ispunjenja obaveze iz fiksnog ugovora nastupilo posle pokretanja steajnog postupka, saugovara steajnog dunika ne moe traiti ispunjenje, ali moe traiti naknadu zbog neispunjenja, kao steajni poverilac.Naknada zbog neispunjenja odreuje se u visini razlike izmeu ugovorene i trine cene koja u mestu ispunjenja vai za fiksne ugovore na dan pokretanja steajnog postupka.

Primena pravila na druge poslove sa ugovorenim rokom

lan 77.Odredbe l. 74 - 76. ovog zakona shodno se primenjuju i na pravne poslove ako su predmet ugovora inidbe, kao to su: predaja hartija od vrednosti, isporuka plemenitih metala, novane inidbe koje se ispunjavaju u stranoj valuti i drugo, a ugovoreno vreme ili rok ispunjenja su nastupili posle pokretanja steajnog postupka.Nalozi i ponude

lan 78.Nalog koji je izdao steajni dunik gubi dejstvo danom pokretanja steajnog postupka, ako steajni upravnik ne odlui drugaije.

Ponude uinjene steajnom duniku ili ponude koje je uinio steajni dunik koje nisu prihvaene do dana pokretanja steajnog postupka prestaju da vae danom pokretanja steajnog postupka, ako steajni upravnik ne odlui drugaije.

Zakup

lan 79.Zakup nepokretnosti ne prestaje pokretanjem steajnog postupka.

Prava koja su nastala u vreme pre pokretanja steajnog postupka prema steajnom duniku, saugovara steajnog dunika moe ostvarivati samo kao steajni poverilac.

Ugovore o zakupu steajni upravnik moe otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa otkaznim rokom od 30 dana. Pravo na naknadu tete zbog otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje u iznosu koji ne moe biti vii od iznosa polugodinje zakupnine.

Saugovara steajnog dunika ne moe otkazati zakup zbog kanjenja zakupnine ili zbog pogoranja imovinskog stanja steajnog dunika posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.

Ako ugovor o zakupu ostane na snazi steajni dunik je u obavezi da uredno plaa ugovorenu zakupninu, a potraivanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao troak steajnog postupka.

Ako je steajni postupak pokrenut pre nego to je steajni dunik uao u nepokretnost kao zakupac, steajni upravnik i saugovara steajnog dunika mogu odustati od ugovora o zakupu.

Roba u prevozu

lan 80.Saugovara steajnog dunika odnosno prodavac ili njegov komisionar, kome cena nije isplaena u celosti, moe traiti da mu se vrati roba koja je poslata steajnom duniku, a do dana pokretanja steajnog postupka nije prispela u mesto opredeljenja, odnosno nije preuzeta od steajnog dunika - pravo na potragu.

Ako je steajni dunik preuzeo robu koja je stigla u mesto opredeljenja pre pokretanja steajnog postupka samo na uvanje, prodavac nema pravo na potragu, ali moe ostvariti svoja prava kao izluni poverilac po optim pravilima.

VI. STEAJNA MASA

Obim i sastav steajne mase

Pojam steajne mase

lan 81.Steajna masa je celokupna imovina steajnog dunika u zemlji i inostranstvu na dan pokretanja steajnog postupka, kao i imovina koju steajni dunik stekne tokom steajnog postupka.

Izluna prava, naknada za izluna prava

lan 82.Ako je izluno pravo upisano u zemljinu ili u drugu javnu knjigu ili registar, teret dokazivanja da stvar na kojoj postoji takvo pravo ulazi u steajnu masu pada na steajnog dunika.Ako je stvar na kojoj postoji izluno pravo steajni dunik neovlaeno otuio pre pokretanja steajnog postupka, izluni poverilac moe zahtevati da se na njega prenese pravo na protivinidbu ako ona jo nije izvrena, a ako je izvrena, moe traiti naknadu tete kao steajni poverilac.

Trokovi steajnog postupka

lan 83.Trokovi steajnog postupka obuhvataju: sudske trokove, trokove zakupa posle pokretanja steajnog postupka, nagrade i naknade steajnom upravniku, privremenom steajnom upravniku, kao i druge izdatke za koje je zakonom predvieno da se namiruju kao trokovi steajnog postupka.

Upravljanje imovinom i pravima

Preuzimanje steajne mase

lan 84.Pokretanjem steajnog postupka steajni upravnik uzima u dravinu celokupnu imovinu koja ulazi u steajnu masu i njome upravlja.Ako se odbije predaja stvari koje ulaze u imovinu steajnog dunika, steajni upravnik e od steajnog suda zatraiti da sprovede prinudno izvrenje na osnovu pravnosnanog reenja o pokretanju steajnog postupka. Uz nalog za predaju stvari, steajni sud moe prema steajnom duniku ili treem licu odrediti i mere prinude radi sprovoenja izvrenja.

Ako se u imovini steajnog dunika nau gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti, steajni upravnik odreuje nain njihovog uvanja ili ulaganja uz saglasnost odbora poverilaca.

Popis i peaenje

lan 85.Steajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u steajnu masu, uz naznaenje njihove procene u visini oekivanog unovenja. Ako je to potrebno, steajni upravnik e, uz saglasnost steajnog sudije, procenu vrednosti stvari poveriti vetaku.

Steajni upravnik moe, poto je preuzeo steajnu masu, pre popisa stvari ili posle njega, prema okolnostima, zatraiti da slubeno lice steajnog suda zapeati prostorije u kojima se nalaze stvari steajnog dunika.Steajni dunik obavetava steajnog sudiju i odbor poverilaca o peaenju i skidanju peata.

Lista poverilaca

lan 86.Steajni upravnik je duan da sastavi listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije steajnog dunika, iz drugih podataka, kao i iz prijave potraivanja.

U listi iz stava 1. ovog lana posebno se evidentiraju razluni i izluni poverioci i zaposleni kod steajnog dunika za iznose neisplaenih zarada.

Za svakog poverioca u listi se navode podaci o:

1) firmi odnosno imenu i seditu odnosno prebivalitu sa kontakt adresom;

2) iznosu potraivanja, sa odreivanjem glavnog duga i obraunom kamata;3) pravnom osnovu potraivanja;4) stvarima na kojima postoji razluno ili izluno potraivanje.

Popis dunika steajnog dunika

lan 87.Steajni upravnik je duan da sastavi listu dunika steajnog dunika, sa podacima iz lana 86. stav 3. ovog zakona.

Pripremni pregled imovine i obaveza steajnog dunika i izvetaj o ekonomskom poloaju

lan 88.Steajni upravnik je duan da u roku od 30 dana od preuzimanja imovine i prava steajnog dunika sastavi poetni steajni bilans u kom e navesti i uporediti aktivu i pasivu steajnog dunika.

Na predlog steajnog upravnika, rok iz stava 1. ovog lana steajni sudija moe produiti iz opravdanih razloga, ali najvie za 10 dana.

Steajni upravnik je duan da podnese sudu i odboru poverilaca poetni steajni bilans sa izvetajem o ekonomsko-finansijskom poloaju steajnog dunika sa procenom mogunosti reorganizacije najkasnije pet dana pre dana odravanja prvog poverilakog roita.Poslovne knjige i poreske obaveze

lan 89.Poslovne knjige steajnog dunika posle pokretanja steajnog postupka vodi steajni upravnik ili lice koje on odredi.

Pokretanjem steajnog postupka smatra se da je poela nova poslovna godina.

Steajno vee moe da postavi revizora za ocenu zavrnog rauna odnosno poetnog steajnog bilansa.

VII. UTVRIVANJE POTRAIVANJA

Prijavljivanje potraivanja

lan 90.Poverioci podnose prijave potraivanja pismeno steajnom sudu. U prijavi se naroito mora naznaiti:

1) firma odnosno ime i sedite odnosno prebivalite poverioca sa kontakt adresom;2) pravni osnov potraivanja;

3) iznos potraivanja, i to posebno iznos glavnog potraivanja sa obraunom kamate;4) stvar na kojoj je poverilac stekao razluno pravo ukoliko se radi o obezbeenom potraivanju i iznos njegovog potraivanja koji nije obezbeen, ako njegovo potraivanje nije u celini obezbeeno;

5) odreeni zahtev poverioca, shodno odredbama lana 186. zakona kojim se ureuje parnini postupak.

Poverioci koji imaju potraivanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potraivanja.

Ako se prijavljuju potraivanja o kojima se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojim tee postupak sa oznakom spisa.

Solidarni sadunici i jemci steajnog dunika mogu, kao steajni poverioci, traiti da im se vrati ono to su za steajnog dunika platili posle dana pokretanja steajnog postupka, ako prema steajnom duniku imaju pravo regresa.Izluno potraivanje

lan 91.Izluni poverilac podnosi zahtev da mu se iz steaja izlui stvar koja ne ulazi u steajnu masu.

Steajni upravnik je duan da u roku od 20 dana od dana prijema zahteva obavesti poverioca da li prihvata zahtev za izluenje ili odbija takav zahtev poverioca, kao i da precizira rok u kom e omoguiti povraaj stvari izlunom poveriocu.

Rok iz stava 2. ne moe biti dui od 10 dana od dana prihvatanja zahteva izlunog poverioca, osim u sluaju da steajni sudija iz opravdanih razloga odobri produenje ovog roka.

Ako steajni upravnik odbije da izlui stvar iz steajne mase, protiv te odluke poverilac ima pravo prigovora steajnom veu u roku od pet dana od prijema obavetenja od steajnog upravnika.

Ako steajno vee ospori pravo na izluenje stvari, poverilac svoje pravo moe ostvarivati u drugim sudskim postupcima.

Postupak utvrivanja potraivanja i lista potraivanja

lan 92.Posle isteka roka za prijavljivanje steajni sudija istovremeno dostavlja sve prijave potraivanja steajnom upravniku.

Upravnik utvruje valjanost, obim i isplatni red svakog potraivanja i o tome sainjava listu priznatih i osporenih potraivanja u roku od 40 dana od dana prijema poslednje prijave od suda.

Steajni upravnik je duan da u roku od pet dana od dana isteka roka iz stava 2. ovog lana, istakne listu potraivanja na oglasnoj tabli suda ili, ukoliko je lista nesrazmerno velika, da na oglasnoj tabli istakne obavetenje o mestu gde se lista nalazi.

Steajni upravnik je duan da izvri linu dostavu obavetenja onim poveriocima ija su potraivanja osporena. Na zahtev poverioca ije je potraivanje osporeno, steajni upravnik je duan da zajedno sa poveriocem pregleda ponovo njegovu prijavu sa dodatnim dokazima i da posle toga odlui konano da li e priznati ili osporiti potraivanje.

Ako steajni upravnik posle ponovnog pregleda prijave promeni svoju odluku, duan je da ispravi listu iz stava 2. ovog lana.

Ispitno roitelan 93.Konana lista o svim prijavama potraivanja sainjava se na ispitnom roitu.

Na ispitno roite se poziva steajni upravnik, a mogu se pozvati steajni dunik i poverioci, kao i lica koja su obavljala poslove kod steajnog dunika, a mogu da prue podatke o postojanju i visini potraivanja, kao i revizori koji su vrili pregled poslovanja steajnog dunika.

Ispitno roite e se odrati i ako mu ne prisustvuju svi poverioci koji su prijavili svoja potraivanja.

Poverioci mogu osporavati prijavljena potraivanja drugih poverilaca. Ako poverioci nisu osporavali potraivanja drugih poverilaca u propisanom roku, to ne mogu uiniti u kasnijem postupku.

Utvrena potraivanja

lan 94.Potraivanje se smatra utvrenim ako nije osporeno od strane steajnog upravnika ili od strane steajnih poverilaca u roku od 40 dana od prijema poslednje prijave.

Steajni sudija e usvojiti konanu tabelu na osnovu liste potraivanja koju je sastavio steajni upravnik, i na osnovu izmena unetih na roitu. Konana tabela sadri podatke o svim prijavljenim potraivanjima, o tome ko ih je osporio i u kom iznosu su utvrena, odnosno osporena.

Na osnovu ove tabele, steajni sudija donosi zakljuak o listi potraivanja i zakljuak o osporenim potraivanjima. Zakljuak o listi potraivanja dostavlja se steajnom upravniku i svakom steajnom poveriocu, i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.Protiv zakljuka iz stava 4. ovog lana prigovor moe podneti steajni upravnik i steajni poverilac, s tim to steajni poverilac moe osporavati zakljuak samo u delu koji se tie njegovog potraivanja. Prigovor iz stava 5. ovog lana podnosi se steajnom veu.

Pravnosnana odluka kojom se utvruje potraivanje i njegov isplatni red obavezujua je za steajnog dunika i za sve steajne poverioce.

Zakljuak o osporenom potraivanju dostavlja se steajnom upravniku i svakom steajnom poveriocu ije je potraivanje osporeno i koji je upuen na parnicu, i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.

Steajni poverilac koji dokae svoje potraivanje u parnici na koju je upuen, ima pravo da trai ispravljanje tabele u listi utvrenih potraivanja.

Naknadne prijave

lan 95.Na ispitnom roitu ispituju se i potraivanja prijavljena posle isteka roka za prijavljivanje potraivanja, ako su prijave podnete sudu i steajnom upravniku pre odravanja ispitnog roita ili neposredno na roitu.

Ako steajni upravnik ili neki od poverilaca stavi prigovor, traei da se naknadno prijavljeno potraivanje ne ispituje na ispitnom roitu, ili ako potraivanje bude prijavljeno tek posle ispitnog roita, steajno vee e o troku poverioca koji je naknadno prijavio potraivanje odrediti dopunsko ispitno roite.

Na dopunskom ispitnom roitu ne mogu se osporavati potraivanja utvrena na ranijim ispitnim roitima.

U postupku ispitivanja naknadno prijavljenih potraivanja shodno se primenjuju odredbe l. 90 - 93. ovog zakona.

Osporena potraivanja

lan 96.Poverilac ije je potraivanje osporeno upuuje se na parnicu radi utvrivanja osporenog potraivanja, koju moe da pokrene u roku od osam dana od dana prijema zakljuka iz lana 94. ovog zakona.

Poverilac koji je osporio potraivanje drugog poverioca priznato od strane steajnog upravnika, upuuje se na parnicu, u skladu sa stavom 1. ovog lana. Osporeno potraivanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraivanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku.

Poverilac koji je upuen na parnicu duan je da o pokretanju postupka iz stava 1. ovog lana obavesti steajno vee.

Ako poverilac iz stava 1. ovog lana ne obavesti steajno vee o pokretanju parnice, odgovoran je za trokove i tetu prouzrokovanu proputanjem.

Poverilac osporenog potraivanja moe, umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. ovog lana, da u roku od osam dana od dana prijema zakljuka iz lana 94. ovog zakona dostavi predlog steajnom sudiji da o osporenom potraivanju odlui steajni sudija kao arbitar, odnosno arbitrano vee, zavisno od visine spora.

Predlog iz stava 5. ovog lana sadri izjavu da poverilac eli da o njegovom osporenom potraivanju odlui steajni sudija kao arbitar odnosno arbitrano vee, zahtev i injenice na kojima se zahtev zasniva, kao i dokaze u vezi sa zahtevom.

Ako se steajni upravnik ili steajni dunik saglasi sa predlogom poverioca da o osporenom potraivanju odlui steajni sudija, steajni sudija, zavisno od visine spora, odluuje kao arbitar pojedinac ili u arbitranom veu koje je sastavljeno od trojice arbitara kojim predsedava steajni sudija. Sastav arbitranog vea odreuju stranke tako to jednog arbitra predlae poverilac, drugog steajni dunik, a predsednik vea je steajni sudija.

Arbitrani postupak se sprovodi po odredbama zakona kojim se ureuje parnini postupak.

Protiv odluke steajnog sudije kao arbitra odnosno arbitranog vea, nezadovoljna stranka ima pravo albe drugostepenom sudu, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Ako odluka arbitra odnosno arbitranog vea bude ukinuta, predmet se vraa arbitru odnosno arbitranom veu.

Postupak o osporenom potraivanju

lan 97.Ako u vreme pokretanja steajnog postupka tee parnica o potraivanju, steajni upravnik e preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja steajnog postupka.

Ako se parnica iz stava 1. ovog lana ne vodi pred steajnim sudom, sud pred kojim se vodi parnica e prekinuti postupak, a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasie se nenadlenim i predmet ustupiti steajnom sudu. Protiv reenja o ustupanju predmeta nije doputena alba.

Pravnosnana odluka o osporenom potraivanju ima dejstvo prema steajnom duniku i prema svim poveriocima steajnog dunika.

VIII. POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEAJNOG DUNIKA

Opti uslovi

lan 98.Pravne poslove i druge pravne radnje zakljuene odnosno preduzete pre pokretanja steajnog postupka, kojima se naruava ravnomerno namirenje steajnih poverilaca ili oteuju poverioci, kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji poloaj (u daljem tekstu: pogodovanje poverilaca), mogu pobijati steajni upravnik, u ime steajnog dunika i poverioci, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Proputanje zakljuenja pravnog posla odnosno proputanje preduzimanja radnje, u pogledu pobijanja, izjednaava se sa pravnim poslom odnosno sa pravnom radnjom.

Pobijati se mogu i pravni poslovi i pravne radnje za koje postoji izvrna isprava ili koje su preduzete u postupku prinudnog izvrenja. Ako zahtev za pobijanje bude usvojen, prestaje dejstvo izvrne isprave prema poveriocima steajnog dunika.

Pobijanje se moe vriti od dana otvaranja steajnog postupka do dana odravanja roita za glavnu deobu steajne mase.

Uobiajeno namirenje

lan 99.Pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti u poslednja tri meseca pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, kojima se jednom poveriocu prua obezbeenje ili daje namirenje na nain i u vreme koji su u skladu sa sadrinom njegovog prava (u daljem tekstu: uobiajeno namirenje), mogu se pobijati ako je u vreme kada su preduzeti steajni dunik bio nesposoban za plaanje, a poverilac je znao ili morao znati za njegovu nesposobnost plaanja.

Pravni posao ili druga pravna radnja uobiajenog namirenja mogu se pobijati i kada su preduzeti posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, ako je poverilac znao ili je morao znati da je steajni dunik nesposoban za plaanje ili je znao da je stavljen predlog za pokretanje steajnog postupka.

Smatrae se da je poverilac znao ili morao znati za nesposobnost plaanja steajnog dunika ili za predlog za pokretanje steajnog postupka ako je znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv nain moe zakljuiti da postoji nesposobnost plaanja, odnosno da je stavljen predlog za pokretanje steajnog postupka.

Neubiajeno namirenje

lan 100.

Pravni posao ili pravna radnja kojima se jednom poveriocu prua obezbeenje ili daje namirenje koje on uopte nije imao pravo da trai ili je imao pravo da trai ali ne na nain i u vreme kada je preduzeto, mogu se pobijati ako su preduzeti u poslednjih est meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.

Neposredno oteenje steajnih poverilaca

lan 101.Pravni posao steajnog dunika kojim se poverioci neposredno oteuju moe se pobijati ako je:

1) preduzet u poslednja tri meseca pre pokretanja steajnog postupka, a u vreme zakljuenja posla steajni dunik je bio nesposoban za plaanje i ako je saugovara steajnog dunika znao za njegovu nesposobnost plaanja;2) posao zakljuen posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, a saugovara steajnog dunika je znao ili je morao znati da je steajni dunik nesposoban za plaanje ili da je stavljen predlog za pokretanje steajnog postupka;3) u pitanju preduzimanje ili proputanje preduzimanja pravne radnje steajnog dunika kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje on to pravo vie ne moe ostvariti.

Namerno oteenje poverilaca

lan 102.Pravni posao odnosno pravna radnja zakljueni odnosno preduzeti u poslednjih pet godina pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka ili posle toga, sa namerom oteenja jednog ili vie poverilaca, mogu se pobijati ako je saugovara steajnog dunika znao za nameru steajnog dunika. Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovara steajnog dunika znao da steajnom duniku preti nesposobnost plaanja i da se radnjom oteuju poverioci.

Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu

lan 103.Pravni posao i pravna radnja steajnog dunika bez naknade ili uz neznatnu naknadu mogu se pobijati ako su zakljueni odnosno preduzeti u poslednje dve godine pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.

Nemogunost pobijanja

lan 104.Ne mogu se pobijati pravni poslovi zakljueni odnosno pravne radnje preduzete radi:

1) izvrenja odobrenog plana reorganizacije steajnog dunika preduzeta posle pokretanja steajnog postupka;

2) nastavljanja poslova preduzetih posle pokretanja steajnog postupka;

3) isplate po menicama ili ekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meninih odnosno ekovnih obveznika.

Rokovi

lan 105.Rokovi koji se raunaju unazad, a odnose se na pravne radnje i pravne poslove steajnog dunika koji se mogu pobijati tubom, raunaju se od dana u mesecu koji po broju odgovara danu podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u poslednjem mesecu, rok se rauna od poslednjeg dana tog meseca.

Smatra se da je pravni posao zakljuen onda kada su ispunjeni uslovi za njegovu punovanost, a ako je za punovanost nekog pravnog posla potreban upis u zemljinu knjigu ili u registar brodova, vazduhoplova ili patenata, odnosno u drugu javnu knjigu ili registar, smatra se da je pravni posao zakljuen onda kada je overena izjava volje za upis i kad je zahtev za upis podnet nadlenom organu.

Radnje pobijanja

lan 106.Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika pobijaju se tubom.

Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika mogu se pobijati i podnoenjem protivtube ili prigovora u parnici, u kom sluaju ne vai rok propisan u lanu 98. stav 4. ovog zakona.

Stranke u postupku pobijanja

lan 107.Tuioci mogu biti poverilac i steajni upravnik, u ime i za raun steajnog dunika.

Tuba se podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zakljuen, odnosno prema kome je pravna radnja preduzeta (u daljem tekstu: protivnik pobijanja) i protiv steajnog dunika, ako u njegovo ime tubu nije podneo steajni upravnik.

Tuba za pobijanje pravnog posla ili pravne radnje moe se podneti i protiv naslednika ili drugog univerzalnog pravnog sledbenika protivnika pobijanja.

Tuba se moe podneti i protiv ostalih pravnih sledbenika protivnika pobijanja ako je:1) pravni sledbenik znao za injenice koje predstavljaju razlog za pobijanje pravnih poslova ili radnji njegovog prethodnika;2) ono to je steeno pravnim poslom ili pravnom radnjom koji se pobijaju pravnom sledbeniku ustupljeno bez naknade ili uz neznatnu naknadu.

Dejstva pobijanja

lan 108.Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude pravnosnano usvojen, pobijeni pravni posao odnosno pravna radnja nemaju dejstva prema steajnoj masi, a protivnik pobijanja je duan da u steajnu masu vrati svu imovinsku korist steenu na osnovu pobijenog posla ili druge radnje.

Protivnik pobijanja, poto vrati imovinsku korist iz stava 1. ovog lana, ima pravo da ostvaruje svoje protivpotraivanje kao steajni poverilac.

IX. UNOVENJE I DEOBA STEAJNE MASE, NAMIRENJE I ZAKLJUENJE STEAJNOG POSTUPKA

Unovenje steajne mase

Odluka o bankrotstvu i unovenju imovine

lan 109.Zakljuak o unovenju steajne mase donosi steajni sudija ako:

1) je oigledno da steajni dunik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju ili linu upravu;2) na prvom poverilakom roitu za to glasa odgovarajui broj steajnih poverilaca, u skladu sa lanom 23. stav 5. ovog zakona;3) steajni dunik ne sarauje sa steajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pruanje podataka i obavetenja u skladu sa odredbama ovog zakona;

4) steajni dunik ne izvrava naloge steajnog sudije ili steajnog vea;

5) nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku;6) nijedan plan reorganizacije nije usvojen u vreme odravanja roita.Protiv zakljuka steajnog sudije, steajni upravnik i odbor poverilaca mogu izjaviti prigovor steajnom veu u roku iz lana 31. ovog zakona.

Po donoenju zakljuka o unovenju imovine, steajni upravnik e obustaviti poslovanje steajnog dunika i bez odlaganja zapoeti postupak unovenja.

Nain unovenja

lan 110.Po donoenju zakljuka o unovenju celokupne imovine ili dela imovine od strane steajnog sudije, prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz steajne mase vri steajni upravnik ili lice koje on ovlasti.

Prodaja imovine vri se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, po odredbama ovog zakona.Ako se prodaja vri javnim prikupljanjem ponuda, steajni upravnik je duan da oglasi prodaju u najmanje tri visokotirana dnevna lista i to u roku koji ne moe biti krai od 30 dana od dana odreenog za dostavljanje ponuda. Oglas naroito sadri uslove i rokove prodaje, kao i podatke o tome kada i gde potencijalni kupci mogu da vide imovinu koja se prodaje.

Prodaja neposrednom pogodbom moe se izvriti iskljuivo ako je takav nain prodaje unapred odobren od strane odbora poverilaca.

Postupak prodaje

lan 111.Pre prodaje imovine steajni upravnik je duan da steajnom duniku, odboru poverilaca, poveriocima koji imaju obezbeeno potraivanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes za tu imovinu, bez obzira po kom osnovu, dostavi obavetenje o nameri, planu prodaje, nainu prodaje i rokovima prodaje.

Steajni upravnik je duan da obavetenje iz stava 1. ovog lana dostavi najkasnije 30 dana pre predloenog datuma javnog nadmetanja, odnosno 15 dana pre dana zakljuenja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom.

Ako se prodaja vri javnim nadmetanjem, obavetenje steajnog upravnika mora da sadri:

1) mesto i adresu na kojoj se nalazi imovina koja se prodaje;2) detaljan opis imovine sa podacima o nameni imovine;3) poetnu cenu i uslove pod kojima e se izvriti javno nadmetanje.

U sluaju prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, obavetenje mora da sadri:

1) mesto i adresu na kojoj se imovina nalazi;2) detaljan opis imovine i njene funkcije;

3) procenu vrednosti imovine;4) proceduru i uslove za izbor ponuda;5) podatke o svim prikupljenim ponudama;6) podatke o kupcu koji se predlae;7) sve uslove prodaje koja se predlae, ukljuivi i cenu i nain plaanja.

Kada je imovina koja se prodaje predmet obezbeenja potraivanja jednog ili vie razlunih poverilaca, razluni poverilac moe u roku od 10 dana od dana prijema obavetenja o predloenoj prodaji da predloi povoljniji nain unovenja imovine.

Steajni dunik i poverioci mogu podneti prigovor na predloenu prodaju najkasnije u roku od 10 dana pre predloenog datuma prodaje ili prenosa, ako za njega postoji propisan osnov. O prigovoru odluuje steajni sudija. Prigovor ne zadrava prodaju, osim ako steajni sudija ne odlui drugaije.

Posle izvrene prodaje steajni upravnik je duan da o izvrenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti steajnog sudiju, steajno vee i odbor poverilaca u roku od 10 dana od dana izvrene prodaje.

Poverioci mogu staviti prigovor na izvrenu prodaju ukoliko za to postoji osnov. Prigovor ne utie na izvrenu prodaju, ve utie na eventualnu tetu do koje je dolo radnjama steajnog upravnika u postupku prodaje. Osnov za prigovor moe biti: prevara, pristrasno ponaanje steajnog upravnika, nepotpuno dato obavetenje ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da je steajni upravnik vodio postupak prodaje na tetu steajne mase. Obina tvrdnja da je postignuta cena preniska nije dovoljan osnov za podnoenje prigovora.

Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala optereenja ulaze u steajnu masu, a njihova deoba vri se u skladu sa postupkom deobe propisanim ovim zakonom.

Ako je imovina bila predmet obezbeenja potraivanja jednog ili vie razlunih poverilaca iz ostvarene cene prvenstveno se namiruju trokovi prodaje a iz preostalog iznosa isplauju se razluni poverioci ije je potraivanje bilo obezbeeno prodatom imovinom u skladu sa njihovim pravom prioriteta. Namirenje razlunih poverilaca mora biti izvreno u roku od tri dana od dana kada je steajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje imovine. Ako posle namirenja razlunih poverilaca preostanu sredstva, celokupan preostali iznos ulazi u steajnu masu i deli se steajnim poveriocima u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na deobu. Kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi imovina bez tereta.

Dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje imaju berzansku odnosno trinu cenu, prodaju se po toj ceni na odgovarajuoj berzi ili tritu. Ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge sline stvari koje se uobiajeno prodaju na berzi ili imaju trinu cenu, u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno trinu cenu, prodaju se neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora poverilaca.Prodaja steajnog dunika ili delova steajnog dunika

lan 112.Predmet prodaje moe biti steajni dunik kao pravno lice ili njegovi delovi koji predstavljaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odbora poverilaca.

Pre nego to izloi prodaji steajnog dunika kao pravno lice, odnosno njegove delove, steajni upravnik je duan da na propisani nain izvri procenu njihove vrednosti.

Posledice prodaje steajnog dunika

lan 113.Posle prodaje steajnog dunika kao pravnog lica, steajni postupak se u odnosu na steajnog dunika obustavlja.

Novac dobijen prodajom steajnog dunika ulazi u steajnu masu i steajni postupak se u odnosu na ovako dobijenu steajnu masu nastavlja namirenjem steajnih poverilaca.

U sluaju kada je steajni dunik prodat kao pravno lice ili kada je prodat deo steajnog dunika, razluni poverioci koji su imali razluno pravo na bilo kom delu te imovine imaju pravo prioriteta u deobi sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom.

Za potraivanja prema steajnom duniku koja su nastala do obustave steajnog postupka ni steajni dunik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima.

Prodaja kvarljive robe

lan 114.Steajni upravnik e izloiti prodaji stvari podlone lakom kvarenju, uz obavetavanje steajnog sudije o nameravanoj prodaji.

Ukoliko steajni sudija u roku od 24 sata od prijema obavetenja ne obavesti steajnog upravnika o donoenju zakljuka o unovenju kvarljive robe, steajni upravnik moe pristupiti prodaji.

Steajni upravnik kod ove prodaje nije duan da sprovede postupak prodaje iz lana 111. ovog zakona.

Deoba

Opta pravila

lan 115.Steajnu masu za podelu steajnim poveriocima (deobnu masu), ine: novana sredstva steajnog dunika na dan pokretanja steajnog postupka, novana sredstva dobijena nastavljanjem zapoetih poslova i novana sredstva ostvarena unovenjem stvari i prava steajnog dunika, kao i potraivanja steajnog dunika naplaena u toku steajnog postupka.Deoba sredstava radi namirenja steajnih poverilaca vri se prema dinamici priliva gotovinskih sredstava steajnog dunika.

Na osnovu predloga steajnog upravnika, a u zavisnosti od priticanja gotovinskih sredstava steajnog dunika, steajno vee odluuje da li e odobriti odravanje delimine deobe.

Odluku o deobi po zakljuenju steajnog postupka donosi steajni sudija.

Nacrt reenja za glavnu deobulan 116.Pre glavne deobe steajne mase, steajni upravnik je duan da sastavi nacrt reenja za glavnu deobu deobne mase (u daljem tekstu: nacrt za glavnu deobu).

Nacrt iz stava 1. ovog lana sadri sledee podatke:

1) konanu listu svih potraivanja iz lana 93. ovog zakona;2) iznos svakog potraivanja;

3) isplatni red svakog potraivanja;

4) iznos steajne mase koji e se raspodeliti steajnim poveriocima, kao predloeni procenat namirenja steajnih poverilaca.

Nacrt za glavnu deobu steajni upravnik je duan da dostavi odboru poverilaca, a odbor je duan da obavesti steajne poverioce da se nacrt za glavnu deobu nalazi na oglasnoj tabli suda odnosno u pisarnici u odreenoj prostoriji.

Nacrt za glavnu deobu e se uiniti dostupnim uesnicima postupka objavljivanjem na oglasnoj tabli suda odnosno izlaganjem na uvid u pisarnici suda.

Reenje o glavnoj deobi

lan 117.Steajno vee donosi reenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana prijema nacrta za glavnu deobu, ako nije podnet prigovor na nacrt za glavnu deobu od strane odbora poverilaca odnosno poverilaca pojedinano.

Ako odbor poverilaca odnosno poverioci pojedinano podnesu prigovore na