10. Graditeljsko Nasledje Obnova i Zastita i - 10 [Compatibility Mode]

8/2/2019 10. Graditeljsko Nasledje Obnova i Zastita i - 10 [Compatibility Mode]

1/47

GRADITELJSKO NASLEE I

SPOMENIKO PRAVO Posebna grana prava (pravnog sistema) jedne drave i

posebna pravna disciplina Drugi naziv je spomeniko zakonodavstvo To je:

vezi sa spomenicima kulture, arhitekture, umetnosti,istorije, u naem zakonu definisanim kao

nepokretna i pokretna kulturna dobra

2. Ovlaenje koje odreeni spomenikopravni subjekt imada na osnovu normi objektivnog spomenikog pravaneto ini ili ne ini, ili da od drugog zahteva nekoinjenje ili neinjenje u vezi sa nepokretnimi pokretnimkulturnim dobrima (subjektivno spomeniko pravo)


2/47


Spomeniko pravo je grana javnog prava, zato to ureujedrutvene odnose u kojima je bar jedna strana nosilacjavne, odnosno dravne vlasti

Jedna od najstarijih pravnih grana u Srbiji Zaetak je u feudalnim srednjovekovnim zemljama

(srednjovekovna srpska drava, Kotorska republika,,

Savremeni oblik nastaje i razvija se u buroaskim zemljama(Kneevini, pa Kraljevini Srbiji, Kraljevini Srba, Hrvata iSlovenaca, pa Kraljevini Jugoslaviji, socijalistikoj

Jugoslaviji, Republici Srbiji) Do 1975. godine nauka spomenikog prava bila je sastavni

deo upravnog, graanskog, krivinog, meunarodnog

prava)


3/47


U savremenom smislu spomeniko pravo se deli na:1. Unutranje2. Meunarodno

Postoje i dve kole u pogledu ove podele:1. Monistika

.

Monistika polazi od shvatanja o jedinstvu spomenikogprava i primatu meunarodnog prava

Dualistika polazi od shvatanja da su drave obavezanemeunarodnim spomenikim pravom samo zato to suna to pristale svojim suverenim aktima

U Srbiji vredi teorija o primatu meunarodnog

spomenikog prava


4/47


Spomeniko pravo ima brojne veze i dodirne take sdrugim granama prava i posebno su vani odnosi sa:

1. Ustavnim pravom

2. Upravnim pravom (pravom javne uprave)3. Graanskim pravom

5. Meunarodnim pravom i meunarodnim javnim iprivatnim pravom

Izvor spomenikog prava se shvata u:1. Materijalnom2. Formalnom smislu


5/47


Materijalni izvor je uzrok (razlog), odnosno to jepostojanje nepokretnog i pokretnog kulturnog dobra

Formalni izvor je instrument (sredstvo) pomou kojeg se

ostvaruje materijalni izvor Taj instrument je opti spomenikopravni akt Obezbeuje spomenikopravnu sigurnost i jednakost:

. ,

kako da se ponaaju2. Jednakost, zato to sadri opte spomenikopravne

norme koje se odnose na sve sluajeve iste vrste, koji sereavaju na isti nain, pa su i subjekti stavljeni u istipoloaj

Republika Srbija jo uvek nema svoj opti akt, ve koristi

Zakon o zatiti kulturnih dobara iz 1994. godine


6/47


Izvori iz srednjovekovnesrpske drave:

1. Manastir Banjska(Svetostefanskihrisovulj):

.LXXII. I ako neko neto

ukrade unutar crkve,osim svee, voska ilitamjana, da mu se kuaraspe.


7/47


2. Matije Vlastara Sintagmat..Glava - g

O novogradnji

Zakon.(O) Novogradnji i zidanju ili

obnavljanju razruenog i

stanjeAko se obnavlja stara crkva,

mora se potovati (njen)

prvobitni izgled, ne sme seoduzeti svetlost ili pogledsusedima, osim ako se za(takav) posao ima dozvola ilimu je na (njegovu) molbuputeno da izmeni stari izgled


8/47


Statut i zakoni grada Kotora:....

PoglavljeVII

U nevedenom velikom vijeu donijeta je odluka slijedeesadrine, naime, nareeno je da svako kome je od nekogoporuitelja u testamentu dodijeljen legat, treba daisplati tri procenta od svega onoga to predstavlja legat. To

e se preko arhiakona, ili prokuratora koristiti zapopravke ili izgradnju prekrasne crkve sc. Tripuna


9/47


Poglavlje CCCCXXXVU ime Krista, amen. Godinanjegovog roenja MCCCCXVII.

Isto tako, neka se od svihlegata

ko i su sain eni u obone

svrhe, a ne za naknadu nekogaduga ili nasljedstva, isplati uperperima prokuratorima Sv.

Tripuna za popravku iukraavanje te crkve, triprocenta od svakog

testamenta.


10/47


MCCCCXXVI. Indikcijaetvrta, u etvrtak enitelja7.marta.Crkva Sv. Tripuna trpi

najveu tetu jer se neuplauju tri procenta odlegata odreenih premakotorskom statutu, za istu

crkvu, od strane onih koji suumrlina osnovu toga treba,oli trebaju uplatitiprokuratorima Sv. Tripuna tri

procenta od svih dobara istihpokojnika, prema datimprocjenama spomenutihprocjenitelja


11/47


Statut Budve (1426)CCXXXXVII poglavlje

O skupljanju sredstava zapokrivanje crkve Sv. Ivana

Nareujemo da se nijedansudija niti bilo ko drugi neusudi da uzme novac od

optine, ve se pomenutacarina mora skupljati godinjeza radove na pokrivanju crkveSv. Ivana. Svaki ko uini

protivno ovoj odredbi plaakaznu od 50 perpera, i tokakoonaj ko je hteo da uzmenovac tako i onaj ko ga izda za

drugo osimz radove naspomenutoj crkvi.


12/47


Uredba o zatiti spomenikadrevnosti Kneevine Srbije

Najzasluniji za tekst je

Jovan Sterija Popovi,tadanji ministar prosvete

Objavio ga je knez

Aleksandar Karaorei usaglasnosti sa Sovjetom Objavljena u Srbske

novine, No 14, 11. god.,16. (22) februar 1844.


13/47


Uredba o zatiti spomenika drevnosti

Beograd, 14. februar. Sledei izvetaj Popeiteljstva

Prosvete, da se razvaline starih gradova i zamak, koji se uSrbiji nalaze kako od vremena naih careva i kraljeva tako iod Rimljana, kao spomenici drevnosti dostojno neuva ava u, ve se po nes a u u z or s pr va nlica rue i razvaljuju: blagoizvolela je Njegova Knjaevskavisost u saglasnosti sa Sovjetom , pod 9. februarom t.g. ubr. 137 izdati Visoaje Reenje kojim se unitavanje

takvih razvalina (ne podrazumevajui one koje se napovrini ne nalaze, ve se sastoje iz zidova zemljomzatrpanih) strogo zabranjuje.


14/47


''Uredba o zatiti spomenikadrevnosti ' iz 1844. godinejedan je od prvih savremenih

optih spomenikopravnihakata u Evropi 19. veka(posle propisa papskedrave Grke i moda o

neke zemlje). To je prvi izvor savremenog

spomenikog prava, pa isavremene zatite

spomenika kulture i drugihkulturnih dobara u Srbijiuopte.


15/47


Graevinski zakon, koji jepropisao i proglasioAleksandar I, Kralj

Jugoslavije, objavljen je uSlubenim novinamaKraljevine Jugoslavije, br.

- . .

godine Veliki broj lanova ovog

Zakona vezuje se za

istorijsko-umetnike gradovei istorijsko-umetnikegraevine


16/47

24.Istorijsko-umetniki gradovi

() Za svako pojedino mesto optina e u sporazumu sanadlenom vlau za uvanje starina uredbom utvrditinaroito koji su delovi grada od istorijskog ili umetnikogznaaja,kao i koje su stare graevine koje imaju

karakteristine osobine vredne da se odre, a za vreme dokuredba ne bude gotova i nadleno odobrena vaieprivremeni pravilnik, koji e izraditi svaka takva optina us orazumu sa nadlenom vlau i odneti na odobren e

nadlenoj vlasti iz 10 u roku od est meseca poobnarodovanju ovog Zakona() Ministar graevina po sasluanju nadlene vlasti, moe da

oglasi i itav grad ili varoicu vrednim da mu se ouva

istorijsko arhitektonski karakter() Za takve gradove ili varoice regulacioni plan ili urdbu

odobrie Ministar graevina u sporazumu sa Ministromprosvete.


17/47

25.Istorijsko-umetnike graevine

(1) Nove graevine u ulicama, trgovima i u delovima gradaoglaenim da su od istorijskog ili umetnikog znaaja,moraju biti tako projektovane i izvedene, da slika mesta

ili ulice ne izgubi nita od svoje istorijske ili umetnikevrednosti.(2) Graevinske promene na pojedinim graevinama od

,

ili pokvaren utisak, koje su stare graevine inile, nisudozvoljene.

(3) Nikakva opravka ovakvih zgrada ne moe se traiti niti

preduzeti, dok se prethodno ne dobije odobrenje odnadlene vlasti za uvanje starina.(4) Redovno odravanje takvih graevina ima vriti vlasnik

graevine..


18/47

GRAEVINSKI PRAVILNIKKao deo Opteg uputstva za izradu Uredbe o izvoenju regulacionog

plana i Graevinskog pravilnika objavljen je 22. jula 1932. godine..

() Tamo gde je potrebno da se sauvaju postojee istorijske iumetnike graevine, ne treba dozvoliti na njima takove

promene (nadograivanje, adaptacije, preudeavanjeotvora za izloge itd) koje bi kvarile karakteristinu slikuulice i okoline

() Postavljanje i podizanje novih spomenika ili premetanjepostojeih ne moe se vriti dok se ne dobiju miljenjasvih strunih i nadlenih vlasti. Spomenici i drugeistorijske graevine moraju se tako postavljati, da i po

svojim dimenzijama, po svojoj simbolici, formama i logici,budu u skladu sa okolinom i da ne budu na smetnjisaobraaju.


19/47


Zakon o zatitispomenika kulture iprirodnjakih retkostiDemokratske Federativne

Predsednitvo Antifaistikogvea narodnog osloboenjaJugoslavije i objavljen je uSlubenom listu DFJugoslavije, br. 54/1945


20/47

lan 1Svi nepokretni i pokretni kulturno-istorijski,umetniki i etnoloki spomenici, kao i prirodnjakeretkosti zoolokog, botanikog, geoloko-

paleontolokog, mineraloko-pretrografskog igeografskog karaktera makome oni pripadali ima uijem se posedu nalazili mogu biti stavljeni pod

.

..lan 15

Svim nepokretnim i pokretnim spomenicima,

oduzetim ili eksproprisanim u korist drave popropisima ovog Zakona, upravljae nadlenizemaljski zavod za zatitu.


21/47


SPOMENIKO PRAVO DANAS IMA UPORITE UUSTAVU REPUBLIKE SRBIJE (Slubeni glasnik RS, broj

98/06)

UVANJE NASLEA

Svako je duan da uva prirodne retkosti i nauno,kulturno i istorijsko naslee, kao dobra od opteg interesau skladu sa zakonom.

Posebna odgovornost za ouvanje naslea je na R Srbiji,autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnesamouprave.


22/47

"Slubeni glasnik RS", br. 71/94

Z A K O N O KULTURNIM DOBRIMAI glava

OSNOVNE ODREDBElan 1.Ovim zakonom ureuje se sistem zatite i korienja kulturnih dobara iutvruju uslovi za obavljanje delatnosti zatite kulturnih dobara.

lan 2.Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture odopteg interesa koje uivaju posebnu zatitu utvrenu ovim zakonom.

, , ,

svojstava, jesu:1. Spomenici kulture, Prostorne kulturno-istorijske celine,Arheoloka nalazita i znamenita mesta - nepokretna kulturnadobra;

2. Umetniko-istorijska dela, arhivska graa, filmska graa i stara iretka knjiga - pokretna kulturna dobra.

Kulturna dobra, u zavisnosti od svog znaaja, razvrstavaju se ukategorije: kulturna dobra, kulturna dobra od velikog znaaja i kulturnadobra od izuzetnog znaaja.


23/47

lan 3.

Kulturna dobra se utvruju u skladu s odredbamaovog zakona. Kulturnim dobrom moe se utvrditi i zbirka ili fond

pokretnih kulturnih dobara, ako predstavljaju celinu. Zatiena okolina nepokretnog kulturnog dobra

uiva zatitu kao i kulturno dobro.

lan 4. Stvari i tvorevine za koje se pretpostavlja da imajusvojstva od posebnog znaaja za kulturu, umetnost iistoriju, uivaju zatitu u skladu s odredbama ovog

zakona (u daljem tekstu: dobra koja uivajuprethodnu zatitu).


24/47

lan 5.

Kulturno dobro od izuzetnog znaaja jeste onokulturno dobro koje ima jednu od sledeih karakteristika:1) poseban znaaj za drutveni, istorijski i kulturni razvoj

naroda i nacionalnoj istoriji, odnosno za razvoj njegovogprirodnog okruenja;2) svedoi o presudnim istorijskim dogaajima i linostima

3) predstavlja jedinstvene (raritetne) primerke stvaralatvasvog vremena ili jedinstvene primerke iz istorije prirode;4) veliki uticaj na razvoj drutva, kulture, tehnike i nauke;

5) izuzetnu umetniku ili estetsku vrednost.


25/47

Kulturno dobro od velikog znaaja jeste onokulturno dobro koje ima jednu od sledeihkarakteristika:1) znaajno je za odreeno podruje ilirazdoblje;

2) svedoi o drutvenim ili prirodnimpojavama, odnosno uslovima drutveno-ekonomskog i kulturno-istorijskog razvoja uodreenim razdobljima;

3) svedoi o znaajnim dogaajima iistaknutim linostima iz nacionalne istorije.


26/47

lan 6. Kulturna dobra upisuju se u registar

kulturnih dobara prema vrstama.

Registri kulturnih dobara su javni.

lan 7.

Kulturno dobro i dobro koje uiva prethodnuzatitu ne sme se otetiti, unititi, niti se bezsaglasnosti, u skladu s odredbama ovog

zakona, moe menjati njegov izgled, svojstvoili namena.

II GLAVA


27/47

II GLAVAVRSTE KULTURNIH DOBARA I DOBRA KOJA UIVAJU

PRETHODNU ZATITU1. Nepokretna kulturna dobra

a) Spomenik kulturelan 19.

Spomenik kulture jeste graevinsko - arhitektonski objekatod posebnog kulturnog ili istorijskog znaaja, kao i njegovagraditeljska celina, objekat narodnog graditeljstva, druginepokretni objekat, deo objekta i celine sa svojstvima vezanim

,

slikarstva, vajarstva, primenjenih umetnosti i tehnike kulture,kao i druga pokretna stvar u njima od posebnog kulturnog iistorijskog znaaja.

b) Prostorno kulturno-istorijska celina

lan 20. Prostorno kulturno-istorijska celina jeste urbano ili ruralno

naselje ili njihovi delovi, odnosno prostor s vie nepokretnihkulturnih dobara od posebnog kulturnog i istorijskog znaaja.


28/47

c) Arheoloko nalazite

lan 21. Arheoloko nalazite je deo zemljita ili povrine pod

vodom koji sadri ostatke graevina i drugih nepokretnihobjekata, grobnih i drugih nalaza, kao i pokretne predmete iz

ranijih istorijskih doba, a od posebnog su kulturnog i istorijskogznaaja.

d) Znamenito mesto

Znamenito mesto je prostor vezan za dogaaj od posebnogznaaja za istoriju, podruje s izraenim elementima prirodnih iradom stvorenih vrednosti kao jedinstvene celine, kao i spomengrobovi ili groblja i druga spomen obeleja koja su podignuta

radi trajnog o

uvanja uspomene na zna

ajne doga

aje, li

nostii mesta iz nacionalne istorije (memorijali), od posebnogkulturnog i istorijskog znaaja.

lan 54


29/47

lan 54.Mere zatite koje se utvruju aktom o utvrivanju kulturnihdobara obuhvataju:1) blie uslove uvanja, odravanja i korienja kulturnogdobra;2) tehniko-zatitne mere radi obezbeivanja kulturnogdobra od oteenja, unitenja i krae;3) nain obezbeivanja korienja i dostupnosti kulturnogdobra javnosti:4) ogranienja i zabrane u pogledu raspolaganja kulturnim

,

5) ogranienja, odnosno zabrane izvoenja odreenihgraevinskih radova, promene oblika terena i korienjazemljita u okviru zatiene okoline kulturnog dobra, kao ipromene namena pojedinih kulturnih dobara, i

6) uklanjanje graevinskog ili drugog objekta ijepostojanje ugroava zatitu ili korienje kulturnog dobra.Mere zatite utvruju se i za zatienu okolinu nepokretnogkulturnog dobra.


30/47

V glavaUPIS U REGISTAR KULTURNIH DOBARA

lan 59.

Na osnovu akta o utvrivanju, kulturno dobroupisuje se u registar kulturnih dobara.

z a , na osnovu oga e zvr en up s uregistar kulturnih dobara, uva se idokumentacija o kulturnom dobru.


31/47

ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI

Septembar 2009lan 14

Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju R

Srbije i osnovni je planski dokument prostornog planiranjai razvoja u Republici.

lan 15Prostorni plan Republike Srbije sadri naroito:..

9) mere zatite, ure

enja i unapre

enja prirodnih i kulturnihdobara


32/47

Planiranje se moe smatrati procesom koji trebada definie koja prolost se oblikuje kakvomsadanjou da bi se stvorila ija budunost?

Dananje stanje doktrine zatite namee da se tristava prihvataju u skladu sa novim, znaajno

izmenjenim definicijama, koje su uvedene umeunarodnu praksu. To su:

. temu naslea u okviru ekonomskih aktivnosti);

2. Kako se naslee upotrebljava? (posebno kakvisu odnosi izmeu ekonomske i drugih upotreba

naslea)3. Kakve su stvarne posledice upotrebe naslea?(posebno kakvi su ishodi savremenog znaaja zagrad kao najznaajniji prostorni entitet u nekoj

zemlji)


33/47


23. novembra 2010. poslanici Skuptine Srbije usvojili suZakon o Prostornom planu Srbije od 2010. do 2020.godine iji su glavni ciljevi ublaavanje ekonomskihrazlika, uravnoteeniji regionalni razvoj, odrivokorienje resursa i zatita kulturnog naslea.

Zatita kulturnog naslea se po prvi put u istoriji srpsker avnos po av u e ao e an o g avn c eva

ukupnog razvoja zemlje; Taj status je kulturno naslee zauzelo posle veoma

iscrpne analize stanja u kojem se nalazi i potencijalakoje poseduje, a koje do sada nije razmatrano

sveobuhvatno, ve samo u domenu kulturnih vrednostiu pasivnom stanju.


34/47


IDENTIFIKACIJA PROBLEMA

Kljuni problem je nedostatak dravne strategije u

domenu bavljenja kulturnom batinom. Ministarstvoza kulturu ne posveuje dovoljno panje ovomresoru;

Kultura je ostala sektor u Srbiji koji je najmanje biou u en u rans ormac u;

Vlada nije napravila ozbiljan napor da prilagodisektor kulture novoj ekonomskoj situaciji;

Vladin prioritet preuzimanja obaveza i odgovornostiza spomenike na Listi svetskog naslea UNESCO-ane sprovodi se dosledno i sa punom odgovornou;

Najvei problem predstavlja bilo kakav rad nasrednjovekovnim spomenicima na Kosovu;


35/47


Rad u oblasti kulturne batine izuzetno je oteanzastarelim zakonskim aktima;

Nelegalna gradnja i teak saobraaj u neposrednojblizini kulturnog naslea;

Prostorno planiranje u Srbiji danas pokazuje sveslabosti "slabe drave;

epo puna a egor zac a a n en e pre menovan avrsta nepokretnog naslea.

Vea panja se posveuje sakralnim graevinamanego profanoj arhitekturi;

Status i tretman naslea variraju od stanja svestidrutvene zajednice i lokalne uprave i razliiti su urazliitim delovima Srbije;


36/47


Vrednovanje industrijskog naslea i procenanjegovog potencijala su nerazvijeni;

Slabo su ostvarene interregionalne i intraregionalneveze; Sluba zatite nije dovoljno kvalitetno umreena;

problema; Ne postoji strategija odravanja nepokretnih

kulturnih dobara i ne primenjuje se; Postoje opreni stavovi o kulturnom nasleu i

njegovim potencijalima;

aktivnosti (i


37/47

(drugih...)

iroka regionalna

povezanostishodita, vrsta istilova kulturnebatine-most sa

Evropom

Nedovoljno

zastupljen tretmank.b. u planerskimaktima idokumentima

Uspostavljanje

interregionalnih iintraregionalnihveza upravo prekozajednike ili sline

k.b.

Loe fiziko stanje

najveeg broja k.b.kao i spori procesitehnike zatite

Stalni porast

kategorisanih i

prethodno zatienih

Spor proces

kategorizacije k.b. i

definisanje zona

Definisanjeregionalnogidentiteta putem

Nastavaknepreciznih odnosaizmeu slubi koje

kulturnih dobara zatite razvoja svesti ovrednostima k.b.kao jednom odglavnih faktora r.i.

se na razliitenaine i obimubave kulturnombatinom

Broj spomenika na

Listi svetske batineraste

De facto i de jure

ingerencije nad k.b.na Kosovunedefinisane(haos!)

Kulturna batina

kao brend zapojedine lokalnezajednice i izvorprihoda lokalne

uprave

Status Kosova i deo

prostornogplaniranja kojim seobuhvatajunajvredniji delovi

kulturne batinePoveanje budeta Nepotovanje uslova Raznovrsnost k.b. Nastavak


38/47

PREDNOSTI SLABOSTI MOGUNOSTI OPASNOSTI

U izradi pojedinihplanskih dokum.ostvarena dobrainterdisc. saradnja,i metodoloki dobro

korienje potenc.kult.batine

Nedovoljna sredstva

za tehniku zatitu

k.b., usled ega

propada, nedostatak

menadment

planova, nemasistema odravanja

k.b.

Osavremenjavanjem

postojeeg

graevinskog fonda

k.b. tedi se na

drugim graev.

investicijama

Spori razvoj svesti

lokalne zajednice i

lokalnih uprava

(pojedinih!) o

vrednosti i

potencijalu k.b.

Ratifikovane Veliki bro izuzetne Formiran e Nedovol an bro

nekolike me

.konvencije znaajne

za kulturna dobra

k.b. ugroen (inrisk) razliitimuzronicima

interregionalnih iintraregionalnih,kao i ukljuivanjeu panevropskekulturne staze

strunjaka sposobnihda se bave

integrativnom

zatitom i da

kontroliu stanje k.b.

Objavljen prevod

Brandijeve Teorije

restauracije, niz dela

o naim kulturnim

dobrima izvori zakvalitetan rad na k.b.

Legalizacijagradnje uneposrednomokruenju k.b.,

trasiranjesaobraajnica,

Dobijanje stranih

fondova na osnovu

spomenika upisanih

u Svetsku batinu,

kao i drugihsredstava Evropske

Neadekvatne

funkcije unutar k.b.

koje postepeno

menjaju originalni

oblik, konstrukciju imaterijale

POLAZITA


39/47

POLAZITA

Republika Srbija uva svoje kulturno naslee i stvarauslove za univerzalni i ravnopravni pristup kulturnimresursima;

Kultura, i u okviru nje kulturno naslee, je izvor identiteta

drave, njenog opstanka i razvoja; Kvalitetno zakonodavstvo u oblasti i kompatibilno sa

ostalim;

naslea i da se bazira na principu odrivog razvoja; Princip decentralizacije javne vlasti u domenu kulturne

batine; Princip da lokalna uprava uestvuje u sprovoenju javne

vlasti; Stadardi koji formuliu principe zatite vlasnitva i prava

na nasledstvo, s odreenim uslovima kada se radi ointervencijama na kulturnom nasleu; restrikcija vlasnikih

prava u smislu eksploatacije kulturnih dobara u skladu saustavnim standardima


40/47

OSNOVNI KONCEPT ZATITE, UREENJA I KORIENJAKULTURNE BATINE zasniva se na sledeemtrostepenom sistemu:

1. Doktrina konzervacije usvojena na nacionalnom nivou jeprvi stepen zatitnog sistema kulturnog naslea;2. Organizacija ustanova, finansija, zakona, obrazovanja i

stepen;3. Dravni sistem i politika, model kulture, ekonomski rast,bogastvo drutva su trei stepen u definisanju strategijeprostornog razvoja kada je u pitanju kulturno naslee.


41/47

Koncept zatite, ureenja i korienja kulturne batinedefinie se kao:

1. fleksibilan,2. liberalan,3. efikasan,

4. pragmatian,5. demokratski

konceptom odrivosti i predstavlja uspostavljanjekompromisa kulturno odrivog ureenja korienjakulturne batine i savremenih potreba drutva, koje seopredelilo za odrivi razvoj.

U me

unarodnom iskustvu ovaj pristup naziva se"kulturno odriva ekonomska zatita i revitalizacijakulturnog naslea".


42/47

PROSTORNI PLAN SRBIJE sadri

upravljanje konfliktnim ciljevima ipristupima

koncept zatite, ureenja i korienjakulturne batine koji se oslanja na:

1. decentralizaciju,2. regionalizaciju i3. razvijenu lokalnu samoupravu

OSNOVNI CILJEVI


43/47

OSNOVNI CILJEVI

1. Stvaranje nacionalnog programa ouvanja i prezentacijekulturnog naslea i, na osnovu toga, definisanjeregionalnog identiteta. Ovaj program bi trebalo dapostane stub kulturne politike drave Srbije.

2. Formiranje efikasnog zakonskog i finansijskog sistemaza ouvanje, ureenje i korienje kulturne batine;3. Definisanje instrumenata kojima e se unaprediti

povezivanje sa svim oblastima planiranja;4. Definisanje dravne politike sveobuhvatnog sistemaobrazovanja svih drutvenih grupa i slojeva u domenukulturnog naslea;

5. Potpuno povezivanje i usaglaavanje politike zatite,ureenja i korienja kulturne i prirodne batine, naroitoharmonizacija svih delatnosti na podrujima kulturnogpredela;


44/47

6. Uvoenje i definisanje kulturnih podruja, koja e, zatim,biti podeljena na zone sa razliitim stepenom zatite itretmanom kulturne batine;

7. Uvoenje i definisanje izrade karakterizacije kulturnogpodruja, kao to se to predlae za prirodne vrednosti,

a to predstavlja jednu od osnova za rad naProstornom planu Srbije.8. Na osnovu regionalnog indentiteta, intra i

tekovina iz odreenih istorijskih perioda, razviti sistemmeunarodnih kulturnih itinerera, nacionalnih staza ilokalnih veza kulturnog naslea,

9. Zatiti prirodne i kulturne batine pridruuje senematerijalno naslee, kao integralni deo graditeljskebatine i prirodnog ambijenta.


45/47

Posebno se izdvaja spektar instrumenata koji su dostupni

lokalnoj upravi u trinoj ekonomiji i koji im omoguavajuda pokrenu, promoviu i vode proces regeneracijekulturnog naslea. Ta sredstva se dele na:

instrumente regulative koji imaju obavezujuu snagu indirektnu regulativu (ekonomski i finansijski instrumenti)

"meku" regulativu koja se sastoji iz niza raznih tehnikareavanja konflikata (usaglaavanje, pregovaranje, i sl.)

neposredne akcije u kojima lokalna uprava deluje kao

preduzima; i informacione sisteme koji se koriste za formulisanjepolitike i njenu implementaciju

PRIORITETI


46/47

PRIORITETI :

Donoenje zakona u oblasti kulturne batine i usklaivanjesa ukupnom zakonodavnom politikom (obaveza do 2013.)

Donoenje dravne strategije u oblasti kulturne batine (do2013.)

Poveanje dravnog ulaganja u razliite oblike zatite,

naroito nepokretnih kulturnih dobara (u skladu sa optomekonomskom politikom vlade) (do 2013.)

Definisanje kulturnih podruja na osnovu karakterizacije

kulturnog naslea, zoniranje na osnovu vrednovanja ipovezivanje sa prirodnim vrednostima (do 2013.)


47/47

Usporavanje devastacije kulturne batine izazvanelegalnim i nelegalnim delovanjem raznih faktorazajednikim delovanjem razliitih institucija, izradom

planske dokumentacije sa ugraenim mehanizmimaodravanja, kontrole i upravljanja nepokretnim kulturnimdobrima, podizanjem drutvene svesti, primenom politikeor en a e onoms og potenc a a u turne a t ne

(dugoroni prioritet)

Documents

10. Graditeljsko Nasledje Obnova i Zastita i - 10 [Compatibility Mode]