11. predavanje I deo Cukuranovic.pdf

7/26/2019 11. predavanje I deo Cukuranovic.pdf

1/20

Urinarni sistemUrinarni sistemOSNOVNI ELEMENTI RAOSNOVNI ELEMENTI RAZVIZVIAA

STATUS NA ROENJUSTATUS NA ROENJUKONGENITALNE ANOMALIJEKONGENITALNE ANOMALIJE

Prof. Dr RadeProf. Dr Rade ukuranoviukuranovi

MokraMokrani ili urinarni organi (ni ili urinarni organi (organa urinariaorgana urinaria))

Urinarnim organima pripadaju:Urinarnim organima pripadaju:1.1. BubreziBubrezi ((ren; nephrosren; nephros)) u kojimau kojima

se stvara urin;se stvara urin;2.2. MokraMokrani ili urinarni putevini ili urinarni putevi

koji slukoji slue za odvoenje urina ize za odvoenje urina izbubrega, njegovo privremenobubrega, njegovo privremeno

skladiskladitenje i odstranjivanje iztenje i odstranjivanje izorganizma. Njima pripadaju:organizma. Njima pripadaju: BubreBubrenene aaice ili renalniice ili renalni

kaliksikaliksi ((calices renalescalices renales),), koji sekoji senalaze u renalnom sinusu;nalaze u renalnom sinusu;

BubreBubrena karlica ili renalnina karlica ili renalnipelvispelvis ((pelvis renalispelvis renalis),), delomdelomsmesmeteni u renalnom sinusu, ateni u renalnom sinusu, adelom izvan (medijalno) od njega;delom izvan (medijalno) od njega;

MokraMokraovodovod ((ureterureter),), kojim urinkojim uriniz renalnog pelvisa odlazi uiz renalnog pelvisa odlazi umokramokranu benu beiku;iku;

MokraMokrana bena beikaika ((vesicavesicaurinariaurinaria),), koja predstavljakoja predstavljaprivremeni rezervoar za urin;privremeni rezervoar za urin;

MokraMokrana cevna cev ((urethraurethra),), kojomkojomse tokom mokrenja (mikcije) urinse tokom mokrenja (mikcije) uriniz mokraiz mokrane bene beike izbacuje uike izbacuje uspoljaspoljanju sredinu.nju sredinu.

Prof. dr RadeukuranoviGORNJIGORNJI

DONJIDONJI

BubregBubregje paran tubulozanje paran tubulozan lezdani organ koji:lezdani organ koji:

1.1. Putem urina ekskretuje finalne produkte metabolizma i viPutem urina ekskretuje finalne produkte metabolizma i viak vodeak vode

2.2. Obezbeuju konstantnost sastava telesnih teObezbeuju konstantnost sastava telesnih tenostinosti

3.3. OdrOdravaju acidobaznu ravnoteavaju acidobaznu ravnoteuu

4.4. Imaju i endokrinu funkciju, luImaju i endokrinu funkciju, lue:e:

eritropoetineritropoetin stimulistimulie eritropoezue eritropoezu

reninrenin utiutie na krvni pritisake na krvni pritisak

1,251,25--hydroxycholecalciferolhydroxycholecalciferol utiutie na metabolizam kalcijuma.e na metabolizam kalcijuma.

UreterUreterje parna cevje parna cev ijim se peristaltiijim se peristaltikim kontrakcijama urin sprovodikim kontrakcijama urin sprovodiod renalnog pelvisa do mokraod renalnog pelvisa do mokrane bene beike.ike.

MokraMokrana bena beikaikaje mije miiinono--sluzokosluzokoni rezervoar u kome se skupljani rezervoar u kome se skupljaurin u periodu izmeu dva praurin u periodu izmeu dva pranjenjanjenja mictiomictio..

UretraUretraje izvodni kanal mokraje izvodni kanal mokrane bene beike, a kod muike, a kod mukaraca slukaraca slui i kaoi i kaosemeni put.semeni put.

MokraMokrani ili urinarni organi (ni ili urinarni organi (organa urinariaorgana urinaria))

funkcijefunkcije

PROMENE U HUMANIM BUBREZIMA TOKOM IVOTAREZULTAT SU PROCESA

RAZVIA

MATURACIJE

INVOLUCIJE


2/20

ANALIZIRANE UZRASNE DOBI

PERIOD EMBRIONA I FETUSA

PERIOD NOVOROENETA I ODOJETA

PERIOD DECE, ADOLESCENATA I MLAIH ADULTNIH OSOBA

BUBREG EMBRIONA I FETUSA

PRONEPHROS

MESONEPHROS

METANEPHROS

Nikoli I. i sar Embriologija oveka, Medicinski fakultet, Ni, 2006

Razvie bubrega.Bubreg (kao i genitalni sistem) se razvija iz intermedijarnog mezoderma

(popreni presek embriona 21. dana razvia)


RAZVIE PRONEFROSA

Razvie bubrega.Pronefros, mezonefros i metanefros (sagitalni presek embriona u 5. nedelji razvia)

ANATOMSKE KARAKTERISTIKE BUBREGA EMBRIONA I FETUSAPRONEPHROS MEZONEPHROS METANEPHROS

Poetak razvoja 3. nedelja 4. nedelja 5. nedelja

Lokalizacija C1-C5 C6-L3 kaudalno od mezonefrosa

Oblik intermedijalnog mezoderma nefrotomi nefrogena vrpca metanefrini blastem

velika- duina mala veapostoji- izvijuganost ne postojida- Henleova petlja ne ne

ne postojiVeza sa celomskom dupljom postoji ne postoji

Iezava 4. nedel ja 8. nede lja

Inicijalna hijalinozai skleroza glomerula:

- jukstamedularnih:

7. mesec

- kortikalnih:

9. mesec

Regresioni ostaci EpoophoronParoophoron

Ductuli efferentes testis

Ductulus aberans superior

Ductulus aberans inferior

Appen dix ep idid ymid is

Ductus epididymidis

Ductus deferens

Vesicula seminalis

Ductus ejaculatorius

Kod ena

Kod mukaraca

1.000.000Broj glomerula 70-80

Tubuli: - b roj 7-10 70-80 1.000.000


RAZVIE MEZONEFROSA

Razvie bubrega.Strukture mezonefrosa na poprenom preseku urogenitalnog regiona embriona

u 5. nedelji razvia


3/20

ANATOMSKE KARAKTERISTIKE BUBREGA EMBRIONA I FETUSAPRONEPHROS MEZONEPHROS METANEPHROS






Iezava 4. nedel ja 8. nede lja


- jukstamedularnih:

7. mesec

- kortikalnih:

9. mesec





Appen dix ep idid ymid is

Ductus epididymidis

Ductus deferens

Vesicula seminalis


Kod ena

Kod mukaraca


Tubuli: - b roj 7-10 70-80 1.000.000

Sabirnitubul

Distalnitubul

Proksimalni tubul

Henleova petlja

Glomerul

IURETERNIPUPOLJAK

Ekskretornisistem

IIMETANEFRINI

BLASTEM

NefroniIntersticijum

IIIANGIOGENIMEZENHIM

GlomeruliVasa recta

RAZVIEMETANEFROSA

Nikoli I. i sar. Embriologija oveka. Medicinski fakultet, Ni, 2004

M E T A N E F R O S

Nikoli I. i sar. Embriologija oveka. Medicinski fakultet, Ni, 2004

RAZVIE NEFRONA

Nikoli I. i sar. Embriologija oveka. Medicinski fakultet, Ni, 2006.

RAZVIE NEFRONA ANATOMSKE KARAKTERISTIKE BUBREGA EMBRIONA I FETUSAPRONEPHROS MEZONEPHROS METANEPHROS






Iezava 4. nede lja 8 . ne del ja


- jukstamedularnih:

7. mesec

- kortikalnih:

9. mesec





Append ix epi didy midi s

Ductus epididymidis

Ductus deferens

Vesicula seminalis


Kod ena

Kod mukaraca


Tubuli: - b roj 7-10 70-80 1.000.000


4/20

FAKTORI RASTAKOJI REGULIU PROCES NEFROGENEZE

Insulinu-slian faktor rasta-1 (IGF-1)

Insulinu-slian faktor rasta-2 (IGF-2)

Transformiui faktor rasta- (TGF-)

Transformiui faktor rasta- (TGF- )

Osnovni faktor rasta fibroblasta

Epidermalni faktor rasta

Trombocitni faktor rasta (PGF)

ASCENSUS RENIS

Nikoli I. i sar. Embriologija oveka, Medicinski fakultet, Ni, 2004

RazvRazviie mokrae mokrane bene beike iike imokramokrane cevine cevi

MokraMokrana bena beikaika nastaje od endoderma urogenitalnog sinusa inastaje od endoderma urogenitalnog sinusa isplanhnopleuralnog mezoderma. U vremenu od 4. do 6. nedeljesplanhnopleuralnog mezoderma. U vremenu od 4. do 6. nedeljerazvirazvia kloaka se pomoa kloaka se pomou urorektalnog septuma, mezodermnogu urorektalnog septuma, mezodermnog

porekla, deli na dva dela: njen prednji deo ulazi u sastavporekla, deli na dva dela: njen prednji deo ulazi u sastavprimitivnog urogenitalnog sinusa, a njen dorzalni deo formiraprimitivnog urogenitalnog sinusa, a njen dorzalni deo formirarektum i analni kanal.rektum i analni kanal.

RazvRazviie mokrae mokrane bene beike iike imokramokrane cevine cevi

Urogenitalni sinusUrogenitalni sinus ima tri dela:ima tri dela: Gornji vezikalni deoGornji vezikalni deo, koji je, koji je

spojen sa alantoisom i dajespojen sa alantoisom i dajemokramokranu benu beiku (osimiku (osimtrigonuma koji potitrigonuma koji potie ode odkaudalnog dela mezonefrikaudalnog dela mezonefrinihnihkanala);kanala);

Srednji pelviSrednji pelvini deoni deo, od kojeg, od kojegnastaje prostatinastaje prostatini ini imembranozni deo uretre kodmembranozni deo uretre kodmumukaraca, odnosno uretrakaraca, odnosno uretrakodkod ena;ena;

Donji falusni deoDonji falusni deo, koji nastaje, koji nastajezatvaranjem uretralnihzatvaranjem uretralnihnabora, a daje uretru penisanabora, a daje uretru penisakod mukod mukaraca i vestibulumkaraca i vestibulumvaginae kodvaginae kod ena.ena.

BOLESTI USLOVLJENEPOREMEENIM RAZVIEM

PRENATALNO POSTNATALNO

POREMEAJ U RASTU ILIGRANANJU URETERNOG PUPOLJKA

MALFORMACIJEBUBREGA

Gilbert et al.Kidney Int 1996; 50: 783-795.

DEFICIT NEFRONA HIPERTENZIJA

Brenner et al.Am J Hypertens 1988; 1: 335-347.

FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKEBUBREGA EMBRIONA I FETUSA

PRONEFROS Ne funkcioniNe funkcionie kao ekskretorni organe kao ekskretorni organ

MEZONEFROS Privremeno uPrivremeno uestvuje u stvaranju urina iestvuje u stvaranju urina iodrodravanju elektrolitne ravnoteavanju elektrolitne ravnoteee

METANEFROS ZapoZapoinje funkciju u IX nedeljiinje funkciju u IX nedeljiintrauterinogintrauterinog ivotaivota

Urin je hipoton i glavni je sastojakUrin je hipoton i glavni je sastojakamnionske teamnionske tenostinosti

UUestvuje u sintezi vitamina D i hormonaestvuje u sintezi vitamina D i hormonasa autokrinim i parakrinim efektimasa autokrinim i parakrinim efektima(angiotenzin, prostaglandini i(angiotenzin, prostaglandini ikalikreinkalikrein--kinin sistem)kinin sistem)


5/20

BUBREG NOVOROENETA I ODOJETA

TeTeina oba bubrega na roenjuina oba bubrega na roenju: 23g: 23g Levi bubreg znaLevi bubreg znaajno duajno dui (4,32 : 4,21cm),i (4,32 : 4,21cm),

a desni znaa desni znaajno deblji (2,2ajno deblji (2,23 :3 :22,14cm),14cm) na roenjuna roenju Svi slojevi glomerula su formirani na roenjuSvi slojevi glomerula su formirani na roenju Glomeruli zauzimaju mnogo veGlomeruli zauzimaju mnogo veu zapreminu korteksa za vreme prvau zapreminu korteksa za vreme prva

2 meseca2 meseca ivota (18%) nego kod adultne osobe (8,6%)ivota (18%) nego kod adultne osobe (8,6%) Izraziti polimorfizam glomerula u odnosu na oblik i veliIzraziti polimorfizam glomerula u odnosu na oblik i veliinuinu Celularna komponenta glomerula mnogo veCelularna komponenta glomerula mnogo veaa

nego kod adultnog bubreganego kod adultnog bubrega Udeo medule u zapremini veUdeo medule u zapremini vei nego kod adultnog bubregai nego kod adultnog bubrega

(odnos korteks : medula(odnos korteks : medula == 1,64 : 1)1,64 : 1) IzraIzraena ehogenost korteksa i hipoehogenost piramidaena ehogenost korteksa i hipoehogenost piramida

u prvih 6 meseciu prvih 6 meseci Nestanak fetalne lobulacijeNestanak fetalne lobulacije Velike moguVelike mogunosti ehosonografije u otkrivanju anomalija bubreganosti ehosonografije u otkrivanju anomalija bubrega ii

vezikoureteralnog refluksavezikoureteralnog refluksa

ANATOMSKE KARAKTERISTIKE

Figure 2. Echosonography of the kidney: A newborn infant, 8th day;B suckling infant, 10th month (with kindness of Predrag Miljkovic,

MD, Children's Clinic, Clinical Center, Nis).

Radeukuranovi, Slobodan Vlajkovi. Facta Universitatis 2005.

BUBREG NOVOROENETA I ODOJETA

Zreli jukstamedularni nefroni imaju veZreli jukstamedularni nefroni imaju veu filtracionu sposobnostu filtracionu sposobnostod nezrelih superficijalnih kortikalnih nefronaod nezrelih superficijalnih kortikalnih nefrona

Nivo glomerularne filtracije kod novoroenNivo glomerularne filtracije kod novoroeneta iznosi oko 30%eta iznosi oko 30%od vrednosti iste kod adultne osobeod vrednosti iste kod adultne osobe

Nizak renalni protok krviNizak renalni protok krvi Smanjena sposobnost koncentracije i dilucije urinaSmanjena sposobnost koncentracije i dilucije urina Manja ekskrecija kalijuma i reapsorpcija amino kiselina uManja ekskrecija kalijuma i reapsorpcija amino kiselina u

odnosu na adultni bubregodnosu na adultni bubreg Aktivnost plazma renina i angiotenzina II veAktivnost plazma renina i angiotenzina II vea nego koda nego kod

adultnog bubregaadultnog bubrega Nezrelost bubrega je faktor rizika za:Nezrelost bubrega je faktor rizika za:

FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE

probleme nastale u sluprobleme nastale u sluajevima brojnih oboljenja, neadekvatnogajevima brojnih oboljenja, neadekvatnog

balansa tebalansa tenosti i egzogenog farmakolonosti i egzogenog farmakolokog stresakog stresa nastanak pijelonefritisa i kalkulozenastanak pijelonefritisa i kalkuloze

MokraMokrana bena beika novoroika novoroenenetaeta

Oblika je jajeta, saOblika je jajeta, sa irim krajem okrenutim naniirim krajem okrenutim nanie i pozadi;e i pozadi; Skoro jedna njena polovina se nalazi ispod graniSkoro jedna njena polovina se nalazi ispod granine linije, tj. Une linije, tj. U

karlikarlinoj duplji, a druga polovina u trbunoj duplji, a druga polovina u trbunoj duplji;noj duplji; Od vrata beOd vrata beika se pruika se prua napred i navia napred i navie prema prednjeme prema prednjem

trbutrbunom zidu. Vrh kontrahovane benom zidu. Vrh kontrahovane beike leike lei na sredinii na sredinirastojanja preponske simfize i umbilikusa. Kada je berastojanja preponske simfize i umbilikusa. Kada je beikaikaispunjena urinom, njen vrh moispunjena urinom, njen vrh moe dosezati do nivoa umbilikusa;e dosezati do nivoa umbilikusa;

Ne postoji pravi fundus, kao kod adultne osobe;Ne postoji pravi fundus, kao kod adultne osobe; Kompresijom beKompresijom beike preko donjeg dela prednjeg zidaike preko donjeg dela prednjeg zida

abdomena, moabdomena, moe se dobiti urin;e se dobiti urin; IzduIzduen oblik been oblik beike ima za posledicu manju duike ima za posledicu manju duinu uretera, tj.inu uretera, tj.

Odsustvo njegovog pelviOdsustvo njegovog pelvinog dela;nog dela; InterureteriInterureterini nabor je prisutan kod kontrahovane beni nabor je prisutan kod kontrahovane beikeike

novoroennovoroeneta;eta; Adultnu, pelviAdultnu, pelvinu poziciju ne dostinu poziciju ne dostie pree pre este godine.este godine.

BUBREG DECE, ADOLESCENATA I MLAIH ADULTNIH OSOBA

Potpuno sazrevanje svih struktura bubregaPotpuno sazrevanje svih struktura bubrega Kortikomedularni indeks mnogo veKortikomedularni indeks mnogo vei (i (0,62)0,62) nego kodnego kod

novoroennovoroeneta (0,49)eta (0,49) Degenerisani jukstamedularni glomeruli do 7. godineDegenerisani jukstamedularni glomeruli do 7. godine Visoka korelacija duVisoka korelacija duine i zapremine bubrega sa staroine i zapremine bubrega sa starou,u,

visinom, tevisinom, teinom i povrinom i povrinom telainom tela DuDuina bubrega najbolje korelira sa visinom deceina bubrega najbolje korelira sa visinom dece Levi bubreg ima blagu prevagu u duLevi bubreg ima blagu prevagu u duini i zapreminiini i zapremini Nema polno zavisnih razlikaNema polno zavisnih razlika PatoloPatoloke promene deke promene dejeg bubrega najvijeg bubrega najvie se odrae se odraavaju naavaju na

promenu njegove zapreminepromenu njegove zapremine Adultni bubreg:Adultni bubreg:duduina: 10ina: 10--12cm12cmirina: 5irina: 5--6 cm6 cmdebljina: 3 cmdebljina: 3 cmteteina: 150 g kod muina: 150 g kod mukaracakaraca

135 g kod135 g kod enaena NajveNajveu duu duinu bubreg dostiinu bubreg dostie u periodu od 20e u periodu od 20--29 godina29 godina

ANATOMSKE KARAKTERISTIKE

BUBREG DECE, ADOLESCENATA I MLAIH ADULTNIH OSOBA

Dostizanje potpune funkcionalne zrelostiDostizanje potpune funkcionalne zrelosti(do kraja tre(do kraja tree decenije)e decenije)

Ekskretuje finalne produkte metabolizma i viEkskretuje finalne produkte metabolizma i viak vodeak vode

Obezbeuje konstantnost sastava telesnih teObezbeuje konstantnost sastava telesnih tenostinosti OdrOdrava acidobaznu ravnoteava acidobaznu ravnoteuu

Endokrina funkcijaEndokrina funkcija(eritropoetin, renin i 1,25 dihidroksiholekalciferol)(eritropoetin, renin i 1,25 dihidroksiholekalciferol)

JaJaina glomerulske filtracije je najbolji pokazateljina glomerulske filtracije je najbolji pokazateljnivoa bubrenivoa bubrene funkcijene funkcije, a, aodreuje se na baziodreuje se na bazi::koncentracije serumskog kreatinina, starosti, pola i velikoncentracije serumskog kreatinina, starosti, pola i veliine telaine tela

CCcreatcreat = 120= 120--130 ml/min130 ml/min

FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE


6/20

PODELA ANOMALIJAPODELA ANOMALIJA URINARNOGURINARNOGTRAKTATRAKTA

BubreBubrene anomalijene anomalije

Varijacije rotacije bubregaVarijacije rotacije bubregai mokrai mokranih putevanih puteva

Anomalije eskretornog aparata bubregaAnomalije eskretornog aparata bubrega(bubre(bubrenene aaice, pelvis i ureter)ice, pelvis i ureter)

Anomalije mokraAnomalije mokrane bene beike i uretreike i uretre


Anomalije brojaAnomalije broja

Varijacije u veliVarijacije u veliiniini

Varijacije oblikaVarijacije oblika

Varijacije poloVarijacije poloajaaja


Prema GutierrezPrema Gutierrez--u, 40%u, 40%patolopatolokih stanjakih stanjaurinarnog trakta suurinarnog trakta suposledica varijacija.posledica varijacija.

UroloUroloke varijacije suke varijacije suprisutne kao udruprisutne kao udruenieniporemeporemeaji kod:aji kod: 10% varijacija pr10% varijacija prljenova;ljenova; 15% meningokela ili15% meningokela ili

mijelomeningokela;mijelomeningokela; 25% udvojenog anusa;25% udvojenog anusa;

42% udvojenog kolona;42% udvojenog kolona; 90% udvojenih genitalija.90% udvojenih genitalija.

Mehanizam nastanka nekihMehanizam nastanka nekihbubrebubrenih anomalijanih anomalija

A.A. Mehanizam nastanka unilateralne agenezijeMehanizam nastanka unilateralne agenezijebubrega (solitarni bubreg)bubrega (solitarni bubreg)

Prilikom razvoja dolazi do potpunogPrilikom razvoja dolazi do potpunogodsustva ureteralnog pupoljka.odsustva ureteralnog pupoljka.

B.B. Mehanizam nastanka renalne fuzijeMehanizam nastanka renalne fuzijeprekobrojnog bubrega sa bifidnim ureteromprekobrojnog bubrega sa bifidnim ureterom

Prilikom razvoja dolazi do nepotpune podelePrilikom razvoja dolazi do nepotpune podeleureteralnog pupoljka. Kao sporedni nalazureteralnog pupoljka. Kao sporedni nalazimamo i primer ektopije bubrega u viduimamo i primer ektopije bubrega u vidupelvipelvinog bubrega.nog bubrega.

C.C. Mehanizam nastanka prekobrojnog bubregaMehanizam nastanka prekobrojnog bubregasa bifidnim ureteromsa bifidnim ureterom

Prilikom razvoja dolazi do potpune podelePrilikom razvoja dolazi do potpune podeleureteralnog pupoljka.ureteralnog pupoljka.

D.D. Mehanizam nastanka nekih oblika renalneMehanizam nastanka nekih oblika renalnefuzijefuzije

Jedan od bubrega prilikom razvoja migriraJedan od bubrega prilikom razvoja migrirana suprotnu stranu.na suprotnu stranu.

E.E. Mehanizam nastankaMehanizam nastankapelvipelvinog kolanog kolaaa Prilikom razvoja dolazi do fuzije bubrega uPrilikom razvoja dolazi do fuzije bubrega u

karlikarlinoj duplji.noj duplji.

F.F. Mehanizam nastanka prekobrojnog bubregaMehanizam nastanka prekobrojnog bubregasa potpuno odvojena dva ureterasa potpuno odvojena dva uretera Prilikom razvoja dolazi do pojave dvaPrilikom razvoja dolazi do pojave dva

ureteralna pupoljka.ureteralna pupoljka.

Anomalije brojaAnomalije broja

Odsustvo oba bubregaOdsustvo oba bubrega

Odsustvo jednog bubregaOdsustvo jednog bubrega(solitarni bubreg)(solitarni bubreg)

Udvojeni ili multipli bubregUdvojeni ili multipli bubreg(prekobrojni bubreg)(prekobrojni bubreg)

UnilateralnoUnilateralno BilateralnoBilateralno

Anomalije brojaAnomalije broja ZabeleZabeleenieni susu brojnibrojni slusluajeviajevi odsustvaodsustvajednogjednog

bubregabubrega,, eeee desnogdesnog.. SolitarniSolitarni bubregbubregjeje obiobinonouveuvean,an, to ipak nije pravilo. Levi bubreg je obito ipak nije pravilo. Levi bubreg je obinonovevei od desnog.i od desnog.

HeterotopiHeterotopinono renalnorenalno tkivotkivo naenonaenojeje uu srcusrcu i ui unadbubrenadbubrenojnoj lezdilezdi.. PojavaPojava dodatnogdodatnog bubregabubregajeje retkaretka. U. Ujednomjednom

slusluajuaju,, desnidesni bubregbubregjeje biobio normalnenormalne veliveliineine,, dokdokjeje nana levojlevoj stranistrani bilobilo dvadva bubregabubrega ((gornjigornji ii donjidonji))udaljeniudaljenijedanjedan odod drugogdrugog 3cm.3cm. UreterUreter gornjeggornjegbubregabubrega biobiojeje spojenspojen sasa ureteromureterom donjegdonjeg,, takotako dada

jeje bilobilo samosamo dvadva ureteriureterinana otvoraotvora nana mokramokranojnojbebeiciici..


7/20

Anomalije brojaAnomalije broja Agenezija bubrega:Agenezija bubrega:

Unilateralna (sUnilateralna (solitarniolitarni bubregbubreg))

BilateralnaBilateralna

PojavaPojava dodatnogdodatnog bubregabubrega

EpidemiologijaEpidemiologijaKongenitalno odsustvo bubrega po nekimKongenitalno odsustvo bubrega po nekimstudijama ima ustudijama ima uestalost od 0,24% (rad jeestalost od 0,24% (rad jeobuhvatao 6.500 autopsija)obuhvatao 6.500 autopsija)UU drugoj studiji koja je obuhvataladrugoj studiji koja je obuhvatala52.198 slu52.198 sluajevaajeva,, incidenca agenezije bilaincidenca agenezije bila1/1.000 ili 0,1%.1/1.000 ili 0,1%.Unilateralna renalna agenezija javlja seUnilateralna renalna agenezija javlja sekao udrukao udrueni poremeeni poremeaj kod 12%aj kod 12%mumukaraca i 40%karaca i 40% ena sa genitalnimena sa genitalnimanomalijama.anomalijama.Bilateralna anefrogenezija ima incidencuBilateralna anefrogenezija ima incidencuod 0,0017%.od 0,0017%.

Mehanizam nastankaMehanizam nastankaunilateralneunilateralne

agenezije bubregaagenezije bubrega(solitarni bubreg)(solitarni bubreg) Prilikom razvojaPrilikom razvoja

dolazi do potpunogdolazi do potpunogodsustvaodsustvaureteralnogureteralnogpupoljka.pupoljka.

Mehanizam nastankaMehanizam nastankaprekobrojnogprekobrojnogbubrega sa potpunobubrega sa potpunoodvojena dvaodvojena dvaureterauretera

Prilikom razvojaPrilikom razvojadolazi do pojavedolazi do pojavedva ureteralnadva ureteralnapupoljka.pupoljka.

Mehanizam nastankaMehanizam nastankaprekobrojnogprekobrojnogbubrega sa bifidnimbubrega sa bifidnimureteromureterom

Prilikom razvojaPrilikom razvojadolazi do potpunedolazi do potpunepodele ureteralnogpodele ureteralnogpupoljka.pupoljka.


Hipoplazija bubregHipoplazija bubregaa

Hipertrofija bubregHipertrofija bubregaa

Prava renalna hipoplazijaPrava renalna hipoplazija

Renalna aplazijaRenalna aplazija

LobuliraniLobulirani

KompenzovaniKompenzovani


ProseProsenono, u, u mumukaracakaracajeje desnidesni bubregbubregveliveliineine 12,7x6,3cm12,7x6,3cm dokdokjeje levilevi

13,2x6.4cm.13,2x6.4cm. KodKod enaena,, desnidesnijeje proseprosenono veliveliineine

12,4x5,9cm, a12,4x5,9cm, a levilevi 12,8x6,1cm.12,8x6,1cm. OviOvi podacipodaci dobijenidobijeni susu radioloradiolokimkim

studijamastudijama (Bergman)(Bergman)..


8/20


Unilateralna renalna

hipoplazija (levostrana)sa uskim, ali prohodnimureterom; prisutne suobe nadbubrene lezde

Bilateralna renalnahipoplazija

Perzistirajua fetalnalobulacija


DugaDugaak bubregak bubreg

Kratak bubregKratak bubreg

iroki bubregiroki bubreg

Lobulirani bubregLobulirani bubreg

CistiCistini bubregni bubreg

PolicistiPolicistini bubregni bubreg

Renalna fuzijaRenalna fuzija

UnilateralniUnilateralni BilateralniBilateralni

UnilateralniUnilateralni BilateralniBilateralni

AsimetriAsimetrinini SimetriSimetrini (potkovini (potkoviasti) bubregasti) bubreg

Bubreg u obliku slova LBubreg u obliku slova L(eng. L(eng. L--shaped kidney)shaped kidney)

Sigmoidni bubregSigmoidni bubreg

Bubreg u obliku prstena(eng. RingBubreg u obliku prstena(eng. Ring--shaped kidney)shaped kidney)(fr.(fr.en galletteen gallette))

"en masse" bubregen masse" bubreg

Sa konkavitetom odozgoSa konkavitetom odozgo

Sa konkavitetom odozdoSa konkavitetom odozdo

Sa fibrozim isthmusSa fibrozim isthmus--om (suom (suenim delom)enim delom)

Sa isthmusSa isthmus--om odom odrenalnog parenhimarenalnog parenhima

Sa jednim, dva, tri iliSa jednim, dva, tri ili etiri pelvisa i ureteraetiri pelvisa i uretera


BubreziBubrezi ponekadponekad pokazujupokazuju odstupanjaodstupanja ododnjihovognjihovog normalnognormalnog oblikaoblika,, gdegde susu duduii iiuuii iliili krakraii ii zaobljenijizaobljeniji..

KadaKadajeje bubregbubreg elongiranelongiran ((izduizduenen),), momoeedada budebude delimideliminono postavljenpostavljen izaizajednjakajednjaka..


Perzistentno fetalnoPerzistentno fetalnolobulirani bubreglobulirani bubreg

KarakteristiKarakteristinana fetalnafetalnalobulacijalobulacija perzistiraperzistira kodkod7%7% odraslihodraslih..

CistiCistini bubregni bubregSolitarneSolitarne cisteciste bubregabubrega

VelikaVelika cistacista tankogtankog zzidida ua usrednjem delu desnogsrednjem delu desnogbubregabubrega

Cista debelog zida saCista debelog zida sakalcifikacijamakalcifikacijama

Varijacije oblikaVarijacije oblika Varijacije oblikaVarijacije oblikaPolicistiPolicistinini bubregbubreg NasledniNasledni poremeporemeajaj,, policistipolicistinini bubregbubreg momoee bitibiti

prenesenprenesen nana potomstvopotomstvo odod bilobilo kojegkojeg roditeljaroditelja..ObaOba bubregabubrega susu enormnoenormno uveuveaniani ii proproetieticistamacistama..

SmatraSmatra sese dadajeje uzrokuzroknastankanastanka policistipolicistinognogbubregabubrega neuspeneuspenono spajanjespajanje izmeuizmeu izvijuganihizvijuganihtubulatubula ii sabirnihsabirnih tubulatubula bubregabubrega prilikomprilikom razvojarazvojaovogovog organaorgana.. PoslediPosledino,no, aakumulacijakumulacija urinaurina uusleposlepo zatvorenimzatvorenim proksimalnimproksimalnim tubulimatubulimarezultirarezultira formiranjemformiranjem retencionihretencionih cisticisti..

MoMoee bitibiti udruudruenieni poremeporemeajaj sasa kongenitalnimkongenitalnimcistamacistamajetrejetre,, pankreasapankreasa ii plupluaa..


9/20


PolicistiPolicistini bubregni bubreg Povrinski aspekat Na preseku

Varijacije oblikaVarijacije oblikaUnilateralni multicistiUnilateralni multicistinini

bubregbubreg

Palpabilna masa na boku

trbuha; diferencijalnodijagnostiki razlikovati odhidronefroze, neuroblastomai Wilms-ovog tumora.

Multicistini bubreg in situ:uzan ureter, u obliku trake.

Na preseku cistine mase:labavo povezane velike ciste.


Renalna fuzijaRenalna fuzijaPPelvielvinini kolakola

ObaOba bubregabubrega mogumogu bitibitispojenispojeni uu nivounivou hilusahilusaformirajuformirajuii rozeturozetu, i, iobiobinono ostajuostaju uu karlikarlinojnojdupljiduplji. Ova. Ova anomalijaanomalijajejeposledicaposledica prevremeneprevremenefuzijefuzije dvadva ureteriureterinanapupoljkapupoljka uu karlicikarlici..

Mehanizam nastankaMehanizam nastankapelvipelvinog kolanog kolaaa

Prilikom razvojaPrilikom razvojadolazi do fuzijedolazi do fuzijebubrega u karlibubrega u karlinojnojduplji.duplji.

Varijacije oblikaVarijacije oblikaRenalna fuzijaRenalna fuzija

PotkoviPotkoviastiasti bubregbubreg

BerengarioBerengario dada CarpiCarpi (1523)(1523)jeje prviprvipisaopisao oo fuzionisanimfuzionisanim bubrezimabubrezima sasapotkovipotkoviastomastom konfiguracijomkonfiguracijom..

MeutimMeutim,, prviprvi kojikojijeje opisaoopisao iiilustrovaoilustrovao ovuovu anomalijuanomaliju biobiojejeBotallBotall (1564).(1564).

DvaDva bubregabubrega mogumogu bitibiti spojenispojeni uunivounivou njihovihnjihovih gornjihgornjih polovapolova iliili uunivounivou donjihdonjih polovapolova,, akaki ui u nivounivousredinesredine unutraunutranjenje iviceivice.. PrelazePrelazeispredispred velikihvelikih krvnihkrvnih sudovasudovaretroperitonealnogretroperitonealnog prostoraprostora ii ispredispredkikimenogmenog stubastuba..


PotkoviPotkoviastiasti bubregbubreg SpojeniSpojeni organorgan najnajeeee imaima oblikoblikpotkovicepotkovice,, sasa

konveksitetomkonveksitetom okrenutimokrenutim naninaniee zbogzbog fuzijefuzije kaudalnihkaudalnihkrajevakrajeva obaoba bubregabubrega..

ObaOba bubregabubrega popoinjuinju dada sese normalnonormalno izdiizdiuu iziz karlikarlinenedupljeduplje, u, u kojojkojoj susu smesmeteniteni zaza vremevreme razvitkarazvitka,, aliali tkivnitkivnimostmost kojikoji ihih povezujepovezuje budebude ukljeukljetenten izaiza donjedonjemezenterimezenterinene arterijearterije,, tete sese takotako bubrezibubrezi kodkod ovogovogporemeporemeajaaja obiobinono nalazenalaze uu donjemdonjem lumbalnomlumbalnom predelupredelu..

ObaOba ureterauretera sese presavijajupresavijaju kakokako silazesilaze naninaniee prekoprekotkivnogtkivnog mostamosta kojikoji spajaspaja bubregebubrege,, toto zaza posledicuposledicu imaimaurinarnuurinarnu stazustazu kojakoja momoee dada dovededovede dodo formiranjaformiranjakamenakamena iliili infekcijeinfekcije..

HirurHirurkoko odvajanjeodvajanje fuzionisanihfuzionisanih bubregabubrega presecanjempresecanjemtkivnogtkivnog mostamosta ispravljaispravlja ovajovaj poremeporemeajaj..


10/20


PotkoviPotkoviastiasti bubregbubreg epidemiologijaepidemiologija PotkoviPotkoviastiasti bubregbubreg naennaenjeje popojednojjednoj studijistudiji uu

0,21%0,21% slusluajevaajeva nana uzorkuuzorku kojikojijeje obuhvataoobuhvatao 6.5006.500autopsijaautopsija.. UU drugojdrugoj studijistudiji kojakojajeje obuhvatalaobuhvatala 68.00068.000 autopsijaautopsija

ovaova anomalijaanomalija naenanaena uu 0,12%0,12% slusluajevaajeva (1:850).(1:850). PremaPrema kumulativnimkumulativnim podacimapodacima odod ukupnoukupno 192192 autoraautora

(202.777(202.777 autopsijaautopsija ii radioloradioloihih studijastudija) 378) 378potkovipotkoviastihastih bubregabubregajeje naenonaeno.. TajTaj podatakpodatakukazujeukazujenana incidencuincidencu odod 1:5361:536 iliili 0,19%0,19%; 84%; 84% odod ukupnogukupnogbrojabroja slusluajevaajeva bilibili susu mumukarcikarci, a, a samosamo 17%17% eneene..

UUjednojjednoj studijistudiji kojakojajeje obuhvatalaobuhvatala 24242424 slusluajevaajeva, 15, 15potkovipotkoviastihastih bubregabubrega naenonaenojeje kodkod mumukaracakaraca i 3i 3kodkod enaena, sa incidencom od, sa incidencom od 0,74%0,74%..


ObliciOblici rrenalnenalnee fuzijfuzijee Jednostavna ukrtena

ektopija sa fuzijom. Sigmoidni bubreg. pelvini kola tj. bubreg u

obliku rozete. Potkoviasti bubreg.

Mehanizam nastankaMehanizam nastankarenalne fuzijerenalne fuzijeprekobrojnog bubregaprekobrojnog bubregasa bifidnim ureteromsa bifidnim ureterom

Prilikom razvoja dolaziPrilikom razvoja dolazido nepotpune podeledo nepotpune podeleureteralnog pupoljka.ureteralnog pupoljka.Kao sporedni nalazKao sporedni nalazimamo i primer ektopijeimamo i primer ektopijebubrega u vidububrega u vidupelvipelvinog bubrega.nog bubrega.

Mehanizam nastankaMehanizam nastankajjednostavne ukrednostavne ukrteneteneektopije sa fuzijomektopije sa fuzijom

Jedan od bubregaJedan od bubregaprilikom razvoja migriraprilikom razvoja migrirana suprotnu stranu.na suprotnu stranu.

Varijacije poloVarijacije poloajaaja **

Ren mobileRen mobile

EktopiEktopini bubregni bubreg

JednostavanJednostavanunilateralniunilateralni

Jednostavan bilateralniJednostavan bilateralni

Bilateralni sa fuzijomBilateralni sa fuzijom(potkovi(potkoviasti bubreg)asti bubreg)

UkrUkrteni sa ili bez fuzijeteni sa ili bez fuzije

** Bilo koja od ovih varijacija moBilo koja od ovih varijacija moe biti sa lumbalnim, ilijae biti sa lumbalnim, ilijanim, pelvinim, pelvinim ilinim ilisredisredinje postavljenim bubregom.nje postavljenim bubregom.

RenRen mobilemobile bbubreziubrezi mogumogu dada budubudupokretnipokretni zbogzbog labavostilabavosti fascijalnogfascijalnog

omotaomotaaa ii masnemasne kapsulekapsule.. OvoOvo stanjestanje seseeeeejavljajavlja kodkod desnogdesnog bubregabubrega..

HeterotopiHeterotopinono renalnorenalno tkivotkivo naenonaenojeje uusrcusrcu i ui u nadbubrenadbubrenojnoj lezdilezdi..

VarijacijeVarijacije polopoloajaaja


11/20

VarijacijeVarijacije polopoloajaaja

EktopiEktopinini bubregbubreg momoe bitie bitipostavljenpostavljen uu:: grudnoj dupljigrudnoj duplji torakalni bubregtorakalni bubreg;; lumbalnomlumbalnom predelupredelu nana suprotnojsuprotnoj stranistranikikimenogmenog stubastuba ukrukrtena ektopijatena ektopija;; karlikarlinojnoj dupljiduplji pelvipelvini bubregni bubreg..

EktopiEktopinini bubregbubreg epidemiologija:epidemiologija:imaima objavljenuobjavljenu uuestalostestalost odod 1:500 do1:500 do1:110;1:110; ektopiektopinini torakalnitorakalni bubregbubreg 1:13.000;1:13.000; ukrukrtenatena renalnarenalna ektopijaektopija 1:7.000.1:7.000. solitarnisolitarni bubregbubreg 1:1.000;1:1.000; solitarnisolitarni pelvipelvinini bubregbubreg 1:22.000;1:22.000; jedanjedan normalannormalan,, aa drugidrugi pelvipelvinini

bubregbubreg 1:3.000;1:3.000; ppelvielvinini bubregbubreg naennaenjeje u 0,04%u 0,04% odod

6.5006.500 autopsijaautopsija;;

Anatomija bubreAnatomija bubrenih segmenatanih segmenata

Arteria renalis se deli na p rednju iArteria renalis se deli na prednju izadnju granuzadnju granu..

Prednja grana daje:Prednja grana daje: a. segmentalis superior;a. segmentalis superior; a. segmentalis anterior superior;a. segmentalis anterior superior; a. segmentalis superior inferior;a. segmentalis superior inferior; a. segmentalis inferior.a. segmentalis inferior.

Zadnja grana daje:Zadnja grana daje: a. segmentalis posterior.a. segmentalis posterior.

BubreBubreni segmentni segment predstavlja deopredstavlja deobubrebubrenog parenhimanog parenhimavaskularizovan odgovarajuvaskularizovan odgovarajuomomsegmentalnom granom arterijesegmentalnom granom arterijerenalis.renalis.

Varijacije bubreVarijacije bubrenih segmenatanih segmenata(varijacije segmentalnih grana a. renalis)(varijacije segmentalnih grana a. renalis)

BrBrdeldel--ovaova avaskularnaavaskularna linijalinijaili ravanili ravan,,je najslabijeje najslabijevaskularizovana zona bubrevaskularizovana zona bubrenognogparenhima.parenhima.

Nalazi se neNalazi se neto iza konveksneto iza konveksnespoljaspoljanje ivice bubrega, na zadnjojnje ivice bubrega, na zadnjojstrani bubrega.strani bubrega.

Odgovara spoju polja kojaOdgovara spoju polja kojavaskularizuju prednja i zadnja granavaskularizuju prednja i zadnja granarenalne arterije, locirana virenalne arterije, locirana vieeposterolateralno nego lateralno, zbogposterolateralno nego lateralno, zbogire distribucije prednje grane.ire distribucije prednje grane.

Incizija u predelu ove linijeIncizija u predelu ove linijeomoguomoguava pristup renalnom sinusuava pristup renalnom sinusu(npr. radi uklanjanja kalkulusa iz(npr. radi uklanjanja kalkulusa izbubrebubrenihnih aaica) uz minimalnoica) uz minimalnoooteteenje.enje.

Iz tog razloga svaki hirurg koji seIz tog razloga svaki hirurg koji sebavi renalnom hirurgijom trebao bibavi renalnom hirurgijom trebao bidobro da poznaje segmentalnudobro da poznaje segmentalnuanatomiju bubrega.anatomiju bubrega.

Varijacije bubreVarijacije bubrenih segmenatanih segmenata

(varijacije(varijacije segmentalnihsegmentalnih grana a. renalis)grana a. renalis)Varijacije bubreVarijacije bubrenih segmenatanih segmenata

(varijacije segmentalnih grana a. renalis)(varijacije segmentalnih grana a. renalis)

Lateralni aspekt levogLateralni aspekt levogbubregabubrega

SS segmentumsegmentum superiussuperiusvevei nego uobii nego uobiajeno;ajeno;

A.S.A.S. segmentumsegmentumanterius superiusanterius superius sesepruprua nania nanie;e;

PP segmentumsegmentumposteriusposterius proseproseneneveliveliine.ine.

Lateralni aspekt levogLateralni aspekt levogbubregabubrega

SS segmentum superiussegmentum superiusvevei;i;

A.S.A.S. segmentumsegmentumanterius superiusanterius superius seseproproiruje prema pozadiiruje prema pozadii nanii naniee;;

PP segmentumsegmentumposteriusposteriusjejeredukovanredukovan..

Varijacije bubreVarijacije bubrenih segmenatanih segmenata(varijacije segmentalnih grana a. renalis)(varijacije segmentalnih grana a. renalis)

Lateralni aspektLateralni aspektlevog bubregalevog bubrega

SS segmentumsegmentumsuperiussuperius malimali;;

A.S.A.S. segmentumsegmentumanteriusanterius superiussuperiusodsutanodsutan;;

PP segmentumsegmentumposteriusposterius uveuveanan..

Lateralni aspektLateralni aspektlevog bubregalevog bubrega

SS segmentumsegmentumsuperiussuperius ii PPsegmentum posteriussegmentum posteriusuveuveaniani;;

A.S.A.S. segmentumsegmentumanterius superiusanterius superius ii IIsegmentum inferiussegmentum inferiussmanjeni.smanjeni.


Deficitarna (nedovoljna)Deficitarna (nedovoljna)rotacijarotacija

Ekscesivna (preterana)Ekscesivna (preterana)rotacijarotacija

UnilateralnaUnilateralna BilateralnaBilateralna

UnilateralnaUnilateralna BilateralnaBilateralna


12/20


Ventralno postavljenVentralno postavljenrenalni pelvisrenalni pelvis

Lateralno postavljenLateralno postavljenrenalni pelvisrenalni pelvis


RazliRazliiti stepeni i varijetetiiti stepeni i varijetetibubrebubrene rotacijene rotacije (horizontalni presek levog(horizontalni presek levog

bubrega)bubrega)

Varijacije sekretornog aparata bubregaVarijacije sekretornog aparata bubrega(bubre(bubrenene aaice, pelvis i ureter)ice, pelvis i ureter)

Varijacije bubreVarijacije bubrenihnih aaicaica((calices renalescalices renales))

Varijacije renalnog pelvisaVarijacije renalnog pelvisa((pelvis renalispelvis renalis))

Varijacije ureteraVarijacije uretera

((ureter)ureter)

Varijacije bubreVarijacije bubrenihnih aaicaica((calices renalescalices renales))

OdsutneOdsutne

AberantneAberantne

NeuobiNeuobiajen broj,ajen broj,veliveliina ili poloina ili poloajaj

Varijacije bubreVarijacije bubrenihnih aaicaica

MaleMale bubrebubrenene aaiceice ((calicescalices renalesrenalesminoresminores))pokazujupokazuju varijacijevarijacije uu brojubroju kojekoje sese krekreuu odod 66

do 14.do 14.

PrisustvoPrisustvo manjegmanjeg brojabroja ukazujeukazuje nana toto dada nekenekeodod malihmalih aaicaica obuhvatajuobuhvataju vrhovevrhove nekolikonekolikobubrebubrenihnih piramidapiramida..

VarijacijeVarijacije malihmalih aaicaica ii bubrebubrenognog pelvisapelvisa susuizraizraenijeenije u odnosu na varijacije velikihu odnosu na varijacije velikih..

VelikeVelike bubrebubrenene aaiceice ((calicescalices renalesrenalesmajoresmajores))mogumogu dada sese spusputajutaju naninaniee ispodispod hilumahiluma, van, vanbubrebubrenognog sinusasinusa, i, i dada sese zavrzavree spajajuspajajuii se ise i

formirajuformirajuii direktnodirektno ureterureter,, bezbez prethodnogprethodnogformiranjaformiranja proproirenjairenja kojekoje bibi predstavljalopredstavljalo renalnirenalnipelvis.pelvis.

UU takvimtakvim slusluajevimaajevima,, kadakadajeje renalnirenalni pelvispelvisodsutanodsutan,, akoako doedoe dodo dilatacijedilatacije velikihvelikihaaicaica,,mogumogu bitibiti prisutniprisutnijedanjedan iliili viviee pelvisapelvisa ((kojikoji ustvariustvaripredstavljajupredstavljaju dilatiranedilatirane aaiceice).).

Varijacije bubreVarijacije bubrenihnih aaicaica


13/20

Varijacije renalnog pelvisa i bubreVarijacije renalnog pelvisa i bubrenihnih aaicaicaprema uprema uestalosti:estalosti:

A.A. Prisutne gornje i donjePrisutne gornje i donje

velikevelikeaaice bez srednjihice bez srednjih((38%38%););

B.B. Prisutne gornje i donjePrisutne gornje i donjevelikevelike aaice, sa srednjimice, sa srednjimmalimmalim asicama (asicama (33%33%););

C.C. Prisutne gornje, srednje iPrisutne gornje, srednje idonje velikedonje velike aaice (ice (26%26%););

D.D. Prisutne samo malePrisutne samo male aaiceicebez velikih (bez velikih (3%3%).).

Anomalije renalnog pelvisaAnomalije renalnog pelvisai bubrei bubrenihnih aaicaica

Udvojen renalni pelvis.Udvojen renalni pelvis. NeuobiNeuobiajena konfiguracija:ajena konfiguracija:

elongacija i rasporedelongacija i raspored aaicaicamomoe da lie da lii na tumor nai na tumor napijelogramu.pijelogramu.

KongenitalnaKongenitalnapijeloureteripijeloureterina obstrukcijana obstrukcijasa izrasa izraenomenomhidronefrozom.hidronefrozom.

Cista bubreCista bubrenene aaiceice(divertikulum).(divertikulum).

Aberantni krvni sud dovodiAberantni krvni sud dovodido obstrukcije.do obstrukcije.

VarijacijeVarijacijerenalnog pelvisarenalnog pelvisa

OdsutanOdsutan

RudimentaranRudimentaran

Udvojen (bifidan)Udvojen (bifidan)ili multipliili multipli

HidronefrozaHidronefroza(kongenitalna)(kongenitalna)

UnilateralanUnilateralan BilateralanBilateralan

Intrarenalni pelvisIntrarenalni pelvis Ekstrarenalni pelvisEkstrarenalni pelvisDivertikulumDivertikulum

renalnog pelvisarenalnog pelvisa

UnilateralanUnilateralan

BilateralanBilateralan

UnilateralanUnilateralan

BilateralanBilateralan

Tipovi renalnog pelvisa:Tipovi renalnog pelvisa:A.A. Typus ampullarisTypus ampullaris

oblika levkaoblika levkaspljospljotenog odtenog odspreda unazad;spreda unazad;

B.B. Typus dendriticusTypus dendriticuskada je ukada je uspoljaspoljanjem delunjem deluizdeljen na dve ili triizdeljen na dve ili trigrane.grane.

a) Renalni pelvis se nalazia) Renalni pelvis se nalaziduboko unutarduboko unutarbubrebubrenog parenhimanog parenhimapijelolitotomija tepijelolitotomija teaa..

b) Renalni pelvis protrudirab) Renalni pelvis protrudiraprema povrprema povrini bubregaini bubregapijelolitotomija lakpijelolitotomija lakaa..

Varijacije renalnog pelvisaVarijacije renalnog pelvisa Varijacije renalnog pelvisaVarijacije renalnog pelvisa

UdvojeniUdvojeni renalnirenalni pelvispelvis

UdvojeniUdvojeni renalnirenalni pelvispelvisjeje obiobinono unilateralanunilateralanporemeporemeajaj..

GornjiGornji pelvispelvisjeje manjimanji ii nastavljanastavlja sese nana gornjugornjugrupugrupu renalnihrenalnih aaicaica;; veveii donjidonji pelvis sepelvis senastavljanastavlja nana srednjusrednju ii donjudonju grupugrupu renalnihrenalnihaaicaica..

PosledicaPosledicajeje preraneprerane podelepodele ureteriureterinognogpupoljkapupoljka blizublizu njegovognjegovog zavrzavretkaetka..


14/20


Varijacije broja

Varijacije u obliku,veliini i poloaju


NajNajeeaa varijacijavarijacija ureteraureterajeje potpunapotpuna iliili nepotpunanepotpuna podelapodela nanadvadva ureterauretera.. OniOni sese spajajuspajaju nenetoto iznadiznad mokramokranene bebeikeike,, takotakodada postojipostoji samosamojedanjedan ureteralniureteralni otvorotvor nana njenomnjenom dnudnu..

KadaKadajeje podelapodela potpunapotpuna postojepostoje dvadva odvojenaodvojena otvoraotvora nanajednojjednojstranistrani bebeikeike..

UU retkimretkim slusluajevimaajevima, tri, tri iliili etirietiri ureterauretera mogumogu bitibiti prisutnaprisutna..

UUjednojjednoj studijistudiji nana 26.48026.480 autopsijaautopsija naenonaenojeje136136 duplihduplih iliili bifidnihbifidnih ureterauretera (0,5%).(0,5%).

UU nekolikonekoliko slusluajevaajeva zabelezabeleenoenojeje dada seseprekobrojniprekobrojni ureterureter,, kojikoji sese odvajaoodvajao odod gornjeggornjegdeladela bubregabubrega,, otvaraootvarao direktnodirektno uu uretriuretri..

ZZabeleabeleenoenojeje dada susu sese ureteriureteri otvaraliotvarali uu vaginivagini,,semenimsemenim kesicamakesicama iliili uu prostatiprostatinomnom deludeluuretreuretre..

NaenoNaenojeje dada desnidesni ureterureter prolaziprolazi izaiza donjedonje

upljeuplje venevene ((postkavalnipostkavalni iliili retrokavalniretrokavalni ureterureter))izmeuizmeu ovogovog krvnogkrvnog sudasuda ii aorteaorte..


Varijacije broja ureteraVarijacije broja uretera**

Jednostran (jedan ureter je odsutan)Jednostran (jedan ureter je odsutan)

Udvojen na jednoj straniUdvojen na jednoj strani

TrostrukiTrostruki

etvorostrukietvorostruki

PetostrukiPetostruki

estostrukiestostruki

*Svi gore navedeni sa varijacijom broja mogu biti kompletni ili*Svi gore navedeni sa varijacijom broja mogu biti kompletni ili inkompletni.inkompletni.Takoe mogu da se granajuTakoe mogu da se granaju..

Varijacije brojaVarijacije broja

BifidniBifidni ((udvojeniudvojeni)) ureterureter KodKod bifidnogbifidnog ureterauretera,, ureteriureteri mogumogu dada sese ::

spojspojee uu donjojdonjoj tretreiniini njihovognjihovog putaputa;; otvarajuotvaraju krozkroz zajednizajednikiki otvorotvor uu mokramokrannojoj bebeiici;ci; nezavisnonezavisno otvaraotvarajuju uu mokramokranojnoj bebeiciici..

UU poslednjemposlednjem slusluajuaju,,jedanjedan ureterureter ukrukrtata drugidrugi iimomoee izazvatiizazvati urinarnuurinarnu obstrukcijuobstrukciju.. UzrokUzrokbifidnogbifidnog ureteraureterajeje preranaprerana podelapodela

ureteriureterinognog pupoljkapupoljka.. SluSluajeviajevi udvojenogudvojenog renalnogrenalnog pelvisapelvisa ii udvojenihudvojenih

ureterauretera mogumogu bitibiti slusluajniajni nalaznalaz prilikomprilikom radioloradiolokogkogispitivanjaispitivanja urinarnogurinarnog traktatrakta..ViViee susu podlopodloniniinfekcijiinfekciji iliili stvaranjustvaranju kalkulusakalkulusa negonego normalninormalniureteriureteri..

Nepotpuna duplikacija ureteraNepotpuna duplikacija uretera Bifidni ureter: udvojeniBifidni ureter: udvojeni

ureteri mogu da se spajajuureteri mogu da se spajajuna razlina razliitoj udaljenosti oditoj udaljenosti odbubrega, pre negobubrega, pre nego to douto doudo mokrado mokrane bene beike.ike.



15/20

Nepotpuna duplikacija ureteraNepotpuna duplikacija uretera Ureter udvojen na donjemUreter udvojen na donjem

kraju, prikraju, pri emu se jedanemu se jedanureter slepo zavrureter slepo zavrava naava nasvom gornjem kraju ili sesvom gornjem kraju ili senastavlja kao obliterisananastavlja kao obliterisanatraka navitraka navie ka renalnome ka renalnompelvisu.pelvisu.


Nepotpuna duplikacija ureteraNepotpuna duplikacija uretera Ureter se grana na svomUreter se grana na svom

donjem kraju u obliku slovadonjem kraju u obliku slovayysa jednim krakom koji sesa jednim krakom koji seslepo zavrslepo zavrava (ureteriava (ureterininidivertikulum).divertikulum).


Nepotpuna duplikacija ureteraNepotpuna duplikacija uretera Udvojeni ureteri se spajajuUdvojeni ureteri se spajaju

u zidu mokrau zidu mokrane bene beike daike dabi se otvorili u njojbi se otvorili u njojzajednizajednikim otvorom.kim otvorom.


Kompletna duplikacija uretera:Kompletna duplikacija uretera: Ureter iz gornjeg desnogUreter iz gornjeg desnog

renalnog pelvisa je dilatiran irenalnog pelvisa je dilatiran iotvara se ektopiotvara se ektopino ispodno ispodotvora uretera donjeg desnogotvora uretera donjeg desnogpelvisa (u prostatipelvisa (u prostatinom delunom deluuretre)uretre) prema Weigertprema Weigert--MeyerMeyer--ovom zakonu.ovom zakonu.


Varijacije broja ureteraVarijacije broja uretera

Tipovi trostrukog ureteraTipovi trostrukog ureteraA)A)

Trostruki;Trostruki;

B)B) Dvostruki, sa jednimDvostruki, sa jednimbifidnim;bifidnim;

C)C) Trifidni;Trifidni;D)D) Udvojen, saUdvojen, sa

bifurkacijom u oblikubifurkacijom u oblikuobrnutog slova Y.obrnutog slova Y.

Varijacije u obliku,Varijacije u obliku,veliveliini i poloini i poloajuaju

Divertikulum ureteraDivertikulum uretera

Neperforisan ureterNeperforisan ureter

Konstrikcija ureteraKonstrikcija uretera

Dilatacija ureteraDilatacija uretera

Golf holeGolf holeorificeorifice

EktopiEktopi ni ureterni ureter

JednostavanJednostavan MultipliMultipli

PioPio--ureterureter HidroureterHidroureter MegaloMegalo--ureterureter

Totalna (kompletna)Totalna (kompletna) ParcijalnaParcijalna

PogrePogreno postavljenno postavljenu beu beici:ici:

Ureter uvrnutUreter uvrnutili okludiranili okludiran

UkrUkrteni ureteriteni ureteri Ureter sa zaliscimaUreter sa zaliscimaEkstravezikalni otvorEkstravezikalni otvor

u:u:UreteroceleUreterocele

Na fundusuNa fundusu

Na divertikulumuNa divertikulumu

Blizu vrata beBlizu vrata beike itd.ike itd.

Drugom ureteruDrugom ureteru

UretriUretri

Genitalnom traktuGenitalnom traktu

CrevimaCrevima


16/20

Varijacije u obliku, veliVarijacije u obliku, veliini i poloini i poloajuaju


Neperforisan ureterNeperforisan ureter



Ureteralni otvor (Ureteralni otvor (ostium ureterisostium ureteris) po tipu) po tipurupe za golf (eng.rupe za golf (eng. Golf holeGolf holeorificeorifice))

EktopiEktopini ureterni ureter



JednostavanJednostavan MultipliMultipli



PioPio--ureterureter HidroureterHidroureter MegaloMegalo--ureterureter

Konstrikcija ureteraKonstrikcija ureteraMegaloureterMegaloureter

MegaloureterMegaloureter momoee bitibitiunilateralanunilateralan iliili bilateralanbilateralan iipokazujepokazuje kompletnokompletnoodsustvoodsustvo motilitetamotiliteta..

UzrokUzroknijenije poznatpoznat.. ZbogZbog urinarneurinarne stazestaze,,

ureterureterjeje podlopodloananinfekcijiinfekciji..

PlastiPlastinana hirurgijahirurgija momoeedada povepoveaa protokprotokurinaurina..



Totalna (kompletna)Totalna (kompletna) ParcijalnaParcijalna


EktopiEktopini ureterni ureter

PogrePogrenonopostavljenpostavljen

u beu beici:ici:

Ureter uvrnutUreter uvrnutili okludiranili okludiran

UkrUkrteni ureteriteni ureteriUreter saUreter sazaliscimazaliscima

Sa ekstravezikalnimSa ekstravezikalnimotvoromotvorom

koji se otvara u:koji se otvara u:UreteroceleUreterocele

Na fundusuNa fundusu

Na divertikulumuNa divertikulumu

Blizu vrata beBlizu vrata beikeike

Drugom ureteruDrugom ureteru

UretriUretri

Genitalnom traktuGenitalnom traktu

CrevimaCrevima


17/20

Sa veSa veom incidencomom incidencom

KodKod ena:ena: U beU beiinom trouglu;nom trouglu; U vratu beU vratu beike;ike; U uretri;U uretri; U vestibulumuU vestibulumu

vagine.vagine.

Kod muKod mukaraca:karaca: U beU beiinom trouglu;nom trouglu; U vratu beU vratu beike;ike; U prostatiU prostatinom delunom delu

urethra masculina.urethra masculina.

Sa manjom incidencomSa manjom incidencom

KodKod ena:ena: U telu materice;U telu materice; U cervixU cervix--u;u; U vagini.U vagini.

Kod muKod mukaraca:karaca: U ductus deferensU ductus deferens--u;u; U vesicula seminalis;U vesicula seminalis; U ductus ejaculatoriusU ductus ejaculatorius--u.u.

EktopiEktopini ureter sa pogreni ureter sa pogreno postavljenim otvoromno postavljenim otvorom EktopiEktopini ureterni ureter -- uretrokeleuretrokele

Uretrokele:Uretrokele: Bilateralne uretrokele;Bilateralne uretrokele;

otvor desne uretrocele nijeotvor desne uretrocele nijevidljiv jer se nalazi navidljiv jer se nalazi nadonjoj strani ciste.donjoj strani ciste.

Unilateralna uretrokela naUnilateralna uretrokela naektopiektopinom otvorunom otvoruudvojenog uretera;udvojenog uretera;uretrokele mogu da buduuretrokele mogu da budutako postavljene datako postavljene daobstruiraju oticanje urina.obstruiraju oticanje urina.

RetrokavalniRetrokavalni ((postkavalnipostkavalni))ureterureter

DesniDesni ureterureter momoee dada sesenalazinalazi izaiza donjedonje upljeuplje venevenekojakoja u tomu tom slusluajuaju vrvriinjegovunjegovu obstrukcijuobstrukciju..

TerapijaTerapija izboraizborajeje hirurhirurkokopreusmeravanjepreusmeravanje ureterauretera sasareimplantacijomreimplantacijom njegovognjegovogdistalnogdistalnog krajakraja uu mokramokranunubebeikuiku..

VarijacijeVarijacije mokramokrane bene beikeike

MokraMokranana bebeikaika imaima varijabilnevarijabilne oblike.oblike. MoMoee bitibiti udvojena.udvojena.AgenezijaAgenezija mokramokranene bebeikeike -- incidencincidencaa odod

1:600.000 (0,00017%).1:600.000 (0,00017%).

Kompletna udvojenostKompletna udvojenostmokramokrane bene beike i uretre.ike i uretre.

Nekomletna udvojenostNekomletna udvojenostmokramokrane bene beike.ike.

Kompletni sagitalni septumKompletni sagitalni septummokramokrane bene beike.ike.

Nepotpun septum uNepotpun septum umokramokranoj benoj beici.ici.

MokraMokrana bena beika u viduika u vidupepeanog sataanog sata; ureteri; ureterimogu da se otvaraju bilo umogu da se otvaraju bilo ugornje ili donjemgornje ili donjemsegmentu.segmentu.


KompletnaKompletnaudvojenost mokraudvojenost mokranenebebeike i uretre.ike i uretre.



18/20

NekomletnaNekomletnaudvojenostudvojenostmokramokrane bene beike.ike.


Kompletni sagitalniKompletni sagitalniseptum mokraseptum mokrane bene beike.ike.


Nepotpun septumNepotpun septumu mokrau mokranoj benoj beici.ici.


MokraMokrana bena beika uika uviduvidupepeanoganogsatasata; ureteri mogu; ureteri moguda se otvaraju bilo uda se otvaraju bilo ugornje ili donjemgornje ili donjemsegmentu.segmentu.


EkstrofijaEkstrofija mokramokranene bebeikeike((ektopijaektopija bebeikeike))

KodKod oveove anomalijeanomalije zadnjizadnjizidzid mokramokranene bebeikeike vrvriiprotruzijuprotruziju krozkroz defekatdefekat uu

prednjeprednje--bobonomnom ziduzidutrbuhatrbuha ispodispod umbilikusaumbilikusa..

EkstrofijaEkstrofija mokramokranene bebeikeikejavljajavlja se trise tri putaputaeeee kodkodmumukaracakaraca negonego kodkod enaena..

EkstrofijaEkstrofija mokramokranene bebeikeike ((ektopijaektopija bebeikeike))

Ovaj poremeOvaj poremeaj je izazvanaj je izazvanneprodiranjem embrionalnogneprodiranjem embrionalnogmezenhima u embrionalnimezenhima u embrionalnidisk kaudalno od kloakalnedisk kaudalno od kloakalnemembrane.membrane.

Odsustvo mezenhima izmeuOdsustvo mezenhima izmeu

ektoderma i endodermaektoderma i endodermauzrokuje slabu tauzrokuje slabu taku, koja zaku, koja zaposledicu ima gubitakposledicu ima gubitakintegriteta slojeva trbuintegriteta slojeva trbunognogzida u tom nivou i dovodi dozida u tom nivou i dovodi doekstrofije beekstrofije beike.ike.

Inkontinencija urina i skoroInkontinencija urina i skorosigurna pojava acendentnihsigurna pojava acendentnihurinarnih infekcija koje prateurinarnih infekcija koje prateovu anomaliju zahtevajuovu anomaliju zahtevajuhirurhirurku rekonstrukcijuku rekonstrukcijumokramokrane bene beike.ike.


19/20

MegacystisMegacystis(megaureter)(megaureter)sindromsindrom

Vrlo distendiranaVrlo distendiranamokramokrana bena beikaikatankog zida,tankog zida,bilateralnobilateralnodilatirani ureteri,dilatirani ureteri,hidronefroza ihidronefroza iveliki zjapeveliki zjapeiiuretralni otvori.uretralni otvori.

Kongenitalna obstrukcijaKongenitalna obstrukcijaizlaznog otvoraizlaznog otvoramokramokrane bene beikeike

Hiprtrofija uvuleHiprtrofija uvulemokramokrane bene beike:ike:hipertrpfija ihipertrpfija itrabekulacija mokratrabekulacija mokranenebebeike, dilatacijaike, dilatacijauretera, reanalnoguretera, reanalnogpelvisa i prapelvisa i praenieniinfekcijom.infekcijom.

AnomalijeAnomalije urachusurachus--aa

Kompletno otvorenKompletno otvorenurachus.urachus.

DelimiDelimino otvorenno otvorenurachus, otvorenurachus, otvorenprema spolja, slepoprema spolja, slepozatvoren prema unutra.zatvoren prema unutra.

DelimiDelimino otvorenno otvorenurachus, otvorenurachus, otvorenprema unutra, slepoprema unutra, slepozatvoren prema spolja.zatvoren prema spolja.

Cista urachusCista urachus--a.a.

KongenitalneKongenitalne anomalijeanomalije uretreuretre

AgeneAgenezijazija ii aatretrezziijjaa

UretralUretralnana ageneagenezija je retkazija je retka.. Uglavnom se javljaUglavnom se javljakod mukod mukaraca,karaca, to reflektuje kompleksnuto reflektuje kompleksnuembriogenezu muembriogenezu muke uretre.ke uretre.

MeatalnaMeatalna stenozastenoza

SpoljaSpoljanjinji otvorotvor uretreuretrejeje ii normalnonormalno najunajuii deodeomumukeke uretreuretre,, meutimmeutim ukolikoukolikojeje tajtaj otvorotvorizuzetnoizuzetno malimali momoee dada dovededovede dodo retrogradnogretrogradnogpovepoveanjaanja pritiskapritiska uu celomcelom urinarnomurinarnom sistemusistemu. U. Udrastidrastinimnim oblicimaoblicima moramora dada sese izvrizvrii proproirenjeirenje

ovogovog otvoraotvora hirurhirurkomkom incizijomincizijom..

Udvojena uretraUdvojena uretra NajNajeeaa anomalijaanomalija uretreuretrejeje

udvojenostudvojenost.. Tipovi udvojene uretre:Tipovi udvojene uretre:

A.A. Kompletna duplikacija uretre.Kompletna duplikacija uretre.B.B. Distalni deo uretre je udvojen,Distalni deo uretre je udvojen,

raravanjem proksimalnog dela.vanjem proksimalnog dela.C.C. Akcesorna uretra (koja moAkcesorna uretra (koja moee

da bude postavljena biloda bude postavljena bilodorzalno ili ventralno u odnosudorzalno ili ventralno u odnosuna normalnu uretru) zavrna normalnu uretru) zavravaavase slepo.se slepo.

D.D. Proksimalni deo uretre seProksimalni deo uretre serarava, priva, pri emu se akcesornaemu se akcesornauretra otvara na mestu spojauretra otvara na mestu spojapenisa i scrotumpenisa i scrotum--a.a.

Kongenitalne anomalije uretreKongenitalne anomalije uretre

EpispadijaEpispadija EpispadijaEpispadijajeje relativnorelativno retkaretka

anomalijaanomalija ii eeee sesejavljajavlja uumumukaracakaraca..

KodKod mumukaracakaraca spoljaspoljanjinji otvorotvoruretreuretre sese nalazinalazi nana dorzalnojdorzalnojpovrpovriniini penisapenisa izmeuizmeu glaviglaviaaii prednjegprednjeg trbutrbunognog zidazida..

NajteNajteii tip (tip (stepenstepen)) anomalijeanomalijejeje udruudruenen sasa ekstrofijomekstrofijommokramokranene bebeikeike..

KodKod enaena uretrauretrajeje udvojenaudvojenadorzalnodorzalno ii udruudruenaenajeje sasaudvojenimudvojenim klitorisomklitorisom..



20/20

EpispadijaEpispadija

SmatraSmatra sese dada epispadijeepispadije nastajunastaju zbogzbogizostankaizostanka razvojarazvoja embrionalnogembrionalnog mezenhimamezenhima uudonjemdonjem deludelu prednjegprednjeg abdominalnogabdominalnog zidazida,,takotako dada kadakada doedoe dodo nestankanestanka kloakalnekloakalnemembrane,membrane, dolazidolazi dodo otvaranjaotvaranja urogenitalnogurogenitalnogsinusasinusa nana povrpovrinuinu kranijalnogkranijalnog aspektaaspektapenisapenisa..

PlastiPlastinana hirurgijahirurgijajeje terapijaterapija izboraizbora kodkod ovogovogstanjastanja..

Kongenitalne anomalije uretreKongenitalne anomalije uretreHipospadijaHipospadija Kod ove anomalije soljaKod ove anomalije soljanjinji

otvor uretre se nalazi naotvor uretre se nalazi naventralnoj (uretralnoj)ventralnoj (uretralnoj)

strani penisa, na bstrani penisa, na bilo kojojilo kojojudaljenosti izmeu glansa iudaljenosti izmeu glansa imeicemeice (perineuma).(perineuma).

Postoji pet stepena tePostoji pet stepena teineineovoe anomalije, priovoe anomalije, pri emu jeemu jeprvi stepen najprvi stepen najeei:i:

1.1. glandularniglandularni;;2.2. koronalnikoronalni;;3.3. penilnipenilni;;4.4. penoskrotalnipenoskrotalni;;5.5. perinealni.perinealni.

Kod svih oblika izuzev prvogKod svih oblika izuzev prvogpenis je zakrivljen nanipenis je zakrivljen nanie ue uventralnom pravcuventralnom pravcu..


HipospadijaHipospadija Tip 1 i 2Tip 1 i 2 susu uzrokovaniuzrokovani neuspeneuspenimnim urastanjemurastanjem

pupoljkapupoljka ektodermalnihektodermalnihelijaelija sasa vrhavrha glaviglaviaa uu tkivotkivoglaviglaviaa ii njegovimnjegovim spajanjemspajanjem sasa endodermalnimendodermalnimelijamaelijama kojekoje oblaoblauu spongioznispongiozni deodeo mumukeke uretreuretre..

TipoviTipovi 3, 4 i 53, 4 i 5 izazvaniizazvani susu nemogunemogunonouu genitalnihgenitalnihnaboranabora dada sese spojespoje nana ventralnojventralnoj stranistrani penisapenisa uurazvirazviuu ii pretvorepretvore uretralnuuretralnu brazdubrazdu uu spongioznispongiozni deodeomumukeke uretreuretre. U. U penoskrotalnompenoskrotalnom tiputipu genitalnagenitalnaispupispupenjaenja ostajuostaju potpunopotpuno odvojenaodvojena,, tete sese spoljaspoljanjinjiotvorotvor uretreuretre nalazinalazi uu nivounivou srednjesrednje linijelinije skrotumaskrotuma..

Tip 1Tip 1 nene zahtevazahteva leleenjeenje,, kodkod svihsvih ostalihostalih oblikaoblikanephodnanephodnajeje hirurhirurkaka rekonstrukcijarekonstrukcija..


Documents

11. predavanje I deo Cukuranovic.pdf