Predavanje Br. 7, II Deo Kombinovani transport

7/31/2019 Predavanje Br. 7, II Deo Kombinovani transport

1/43

7.7.2012 Fakultet tehnikih naukaIntegralni transport

1

PREDAVANJE BR. 7

6.

7. TEHNO-EKONOMSKI USLOVI PRIMENE

SISTEMA KONTENERIZACIJE TRANSPORTA

TEHNO-EKONOMSKI USLOVI PRIMENE

KONTENERSKOG SISTEMA TRANSPORTA


2/43


2

6. POREENJE KLASINE I KONTENERSKE TEHNOLOGIJETRANSPORTA

6.1. Definisanje metodologije za poreenje klasine i kontenersketehnologije transporta

Zadatak prethodnih poglavlja:

identifikacija osnovnih karakteristika i osobenosti klasine tehnologije transporta i identifikacija osnovnih karakteristika i osobenosti kontenerske tehnologije

transporta.

Prikazane su:

tehnoloke faze transportnog procesa kroz logike blok-dijagrame i eme procesa i matrice tehnolokih zahteva i korespondentnih tehnolokih elemenata koji realizuju

konkretnu tehnologiju transporta.

Na bazi ovih podataka mogue je sagledati ove tehnologije, ali ne postoji mogunostrealnog poreenja jer, izmeu ostalog, nisu utvreni kriterijumi poreenja, kao nikvantitativni izmeritelji tehnologija. Kompleksnost ove problematike uslovljava

primenu istraivakog postupka koji se sprovodi kroz vie metodolokih faza. Na sledeoj slici prikazana je metodologija za poreenje klasine i kontenerske

tehnologije transporta. Metodologija e biti posebno objanjena po fazama (1-7) kojeprikazuje dati algoritam.


3/43


3

1. Osnovne tehnologije klasinog i kontenerskog transporta su podeljene prematransportnom tritu, odnosno posredno - vidu transporta. Tako su definisanesledee kategorije:1. tehnologija kontenerskog i klasinog kopnenog transporta,2. tehnologija kontenerskog i klasinog kopneno-renog transporta,3. tehnologija kontenerskog i klasinog kopneno-pomorskog transporta,4. tehnologija kontenerskog i klasinog kopneno-vazdunog transporta,5. tehnologija kopnenih mostova kontenerskog transporta.

Tehnologija kopnenih mostova, kao to je ve reeno, karakteristina jeiskljuivo za kontenerski transport i samo formiranje termina kopnenimost vezano je uglavnom za kontenerizovani kopneno-pomorski transportsa specifinom tehnologijom i organizacijom.

U okviru primarne podele kontenerskog transportaizvrena je i podela navarijante primene malih, srednjih i velikih kontenera.

2. Za svaku navedenu tehnologiju, odnosno njenu varijantu vri se utvrivanjeopsega u kojima se kreuvrednosti znaajnih izmeritelja kao to su: koliina ivrsta robe, organizacija prevoza, reim i relacija prevoza i organizacija rada.


4/43


4

3. Kada su sve navedene tehnologije klasinog i kontenerskog transporta, kao i

njihove varijante svedene na priblino isti opseg po izmeriteljima (koliina i vrstarobe, organizacija prevoza, reim prevoza, relacija prevoza), mogue je utvrditiistenivoe tehnolokih zahteva za tehnologije klasinog i kontenerskog transporta.Ovakvim dovoenjem parcijalne klasine i kontenerske tehnologije na zajednikinivo stvoreni su uslovi za objektivno poreenje.

4. Na osnovu toga mogue je identifikovati funkcionalno svedene parovetehnologijeklasinog i kontenerskog transporta. Na primer, sigurno je da e seporediti klasina i kontenerska tehnologija u okviru kopnenog transporta kaozajednikog trita iz domena primene, ali te dve tehnologije moraju se svesti naone parcijalne sluajeve i na nivo na kojem je poreenje objektivno i mogue.Konkretno poreenje tehnologije klasinog prevoza masovne robe marutnimvozom u reimu brzovoza mogue je samo sa homogenim kontenerskim blok-vozom u varijanti srednjih i velikih kontenera. itd. Na taj nain se utvruje n-funkcionalno svedenih i uporedivih parova tehnologije klasinog i kontenerskogtransporta.


5/43


5

Slika br.1-Algoritam metodologije za

poreenje klasine i kontenerske

tehnologije transporta

Osnovne tehnologije kontenerskog transporta

1. Kopneni kontenerski transport2. Kopneno-re ni kontenerski transport3. Kopneno-pomorski kontenerski transport

4. Kopneno-vazdu ni kontenerski transport5. Tehnologija kopnenih mostova

1

j

Varijante osnovnih tehnologijakontenerskog transporta

1. Tehnologija malih kontenera2. Tehnologija srednjih kontenera

3. Tehnologija velikih kontenera

1

Za tehnologije kontenerskogtransporta od j=1 do 5

Za varijante u okviru tehnologijeod i=1 do 3

Za tehnologije klasi nog transportaod i=1 do 5

Tehnologija kopnenih mostovanije karakteristi na za klasi nitransport ( ire obja njenje u pro-

pratnom tekstu i prethodnim pog-lavljima)

2

v

Utvr|ivanje zna ajnih veli ina za opis tehnologije

1. Koli ina i vrsta robe2. Organizacija prevoza

3. Re im prevoza

4. Relacija prevoza5. Organizacija rada

U okviru svake tehnologijeodrediti klase (granice domena)

Da li su analiziranesve tehnologije i

Da li su analiziranesve tehnologije j

S lede atehnologija i

Tehnologija i

Tehnologija j

Da li su analiziranesve tehnologije i

Dovo enje parcijalne klasi ne i kontenersketehnologije na zajendi ki nivo

Ovaj korak pru a mogu nost formiranjauslova na osnovu kojih se mogu objektivnoporediti parcijalna klasi na i kontenerska

tehnologija transporta

3

1. Kopneni klasi antransportMar utni voz

Kopneni klasi antransport

- prevoz den anerobe

Kontenerski kopneni transporthomogeni kontenerski blokvoz

(tehnologija velikih kontenera)

Kontenerski kopneni transport- Tehnologija malih kontenera

(me oviti voz...)

Parcijalne tehnologijebez realnih uslova zapore enje odnosno sasignifikantnom razlikom

u tehnolo kom nivoukoja bi uslovljavalave i prioritet od realnog

Klasi na i pripadaju a kontenerska tehnologijatransporta svedene na isti tehnolo ki nivo(funkcionalno svedeni parovi)

4

n

Osnovne tehnologije klasi nog transporta

1. Kopneni2. Kopneno-re ni3. Kopneno-pomorski4. Kopneno-vazdu ni5.(Kopneni mostovi)

11

i

DADA

DA

NE

NENE

Utvr ivanje aspekatavrednovanja

Utvr ivanje tehnoekonomskih kriterijuma relevantnih za vrednovanje(pore enje klasi ne i kontenerske tehnologije transporta)

Da li postoje razli-iti aspekti vred-

novanja

Utvr ivanje jedin-stvenih kriterijuma

Na bazi jedinstvenih kriterijumautvr uje se lista prioriteta uzavisnosti od aspekata posmatranja

Dru tveni aspekt(A. D.)

Aspekt korisnika

transportne usluge(A. K.)

Aspekt transportera iorganizatora prevoza

(AT. I.O.)

Formiranje liste tehnoekonomskih i drugih kriterijuma zavrednovanje tehnologija

K

5

NE


6/43


6

Re

dn

i

br

ojTehnoekonomski i ostali

kriterijumi

A. D. A.K. AT. IO Jedinst.kriter.- prioritet - Nainprikaz.

- u jed.

mere A

- relat.izm B

- opisno

C* ** * *

* * **Kont

en.transp

..Klas.transp

.1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

1 Brzina dostave robe

2 Broj potreb. sredst. transporta

3 Obim prevoza

4 Produktivnost rada

5 Direktni trokovi transporta

6 Trokovi utovara i istovara

7 Zatita robe od spoljnih uticaja

8Masa robe koja se neprekidno

nalazi na putu

9Ukljuenje u meunarodnupodelu rada


7/43


7

Re

dn

i

br

ojTehnoekonomski i ostali

kriterijumi

A. D. A.K. AT. IO Jedinst.kriter.- prioritet - Nainprikaz.

- u jed.

mere A

- relat.izm B

- opisno

C* ** * *

* * **Kont

en.transp

..Klas.transp.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1110

Podela rada izmeu vidova

transporta

11Mogunost integracije saproizvodnjom

12 Ekoloki faktori

13 Investiciona ulaganja

14 Fleksibilnost

15 Korelacija rada

16 Proizvodnost rada

17Pouzdanost transporta (trokovizaliha)


8/43


8

Re

dni

bro

jTehnoekonomski i ostali kriterijumi

A. D. A. K. AT. IO Jedinst.kriter.-prioritet - Nainprikaz.

- u jed.

mere A

- relat. izm

B- opisno C

* ** * ** * **

Kont

en.tr

ansp..Klas.

transp.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1118 Rastur robe (trokovi osig.)

19 Oteenje robe

20 razvoj privrede zemlje

21 Ukupni trokovi distribucije robe

22 Organizacija rada

23 informacioni sistem

24 Prazne vonje

25 Tanost dostave

26 Trokovi pakovanja

27Masa vezanih obr. sred. priv. koja se

stalno nalaze na putu

28 Vrednost robe koja se transportuje

29 Uteda energije


9/43


9

Za parove tehnologija kontenerskog i klasi nogtransporta dovedena na nivo sa mogu no u

pore enja (za a=1 do x)

6Formiranje matrice K riterijum pore enja

- Uporedive varijante konterske i klasi ne tehnologije transporta

Nekorelativnih kriterijumaza vrednovanje konkretnetehnologije tra nsport lanca

(klasi no-kontenerizovano)

n-Upo-redljivk-

krit

eriujmpore enja

Dovoljan

broj neza-visnih

Klasi na tehn. Odgovar. Kontenerska

Klasi na Kontenerska Koment.

A.D. A.K. AT IO

A B C

m1m2

m3m4

Slede a kombinacijaupotrebljivih tehno-

logija

Da li su analiziranesve kombinacije upotreblj.

tehnolo gija(da li je...)

Parcijalne upotrebljive varijante klasi an - kontenerskitransport po tehnoekonomskim i drugim kriter ijumima i sarazli itih aspekata - mogu nost za vrednovanje nivoa

tehnologije i odre ivanje prioriteta za konkretne slu ajeve

IZLAZNI REZULTAT7

DA

NE


10/43


10

5. Utvrivanje tehno-ekonomskih i drugih kriterijuma relevantnih za vrednovanje iporeenje klasine i kontenerske tehnologije transporta izvodi se u dve faze. Uprvoj fazi utvruju e jedinstveni kriterijumi za vrednovanje, na osnovu kojih seformira lista kriterijuma kao iri skup. Ovaj skup kriterijuma zadovoljava viemoguih aspekata i zato je predstavljen kao lista u kojoj nije odreen rangkriterijuma, odnosno njihov redosled po znaaju.

U ovoj fazi mogu se odrediti kriterijumi koji su relevantni za poreenje klasine ikontenerske tehnologije transporta:

1. Brzina dostave robe;

2. Broj potrebnih sredstava transporta;

3. Obim prevoza;

4. Produktivnost rada;

5. Direktni trokovi transporta;6. Trokovi utovara i istovara;7. Zatita robe od spoljnih uticaja;

8. Masa robe koja se neprekidno nalazi na putu;9. Ukljuenje u meunarodnu podelu rada;10. Podela rada izmeu vidova transporta;11. Mogunost integracije sa proizvodnjom;12. Ekoloki faktori;


11/43


11

13. Investiciona ulaganja;

14. Fleksibilnost;15. Korelacija rada;

16. Proizvodnost rada;

17. Pouzdanost transporta (trokovi zaliha);18. Rastur robe (trokovi osiguranja);19. Oteenje robe;

20. Razvoj privrede zemlje;21. Ukupni trokovi distribucije robe;22. Organizacija rada;

23. nformacioni sistem;

24. Prazne vonje;25. Tanost dostave;

26. Trokovi pakovanja;27. Masa vezanih obrtnih sredstava privrede koja se stalno nalaze na putu.28. Vrednost robe koja se transportuje;

29. Utede energije.


12/43


12

U drugoj fazi (koraku) utvrivanja i definisanja kriterijuma uzimaju se uobzir aspekti koje mogu imati razliiti subjekti u domenu vrednovanja. Tako jezastupljen drutveni aspekt, aspekt korisnika transportne usluge i aspekttransportera i organizatora prevoza.Usled postojanja razliitih aspekatastvaraju se uslovi i za vrednovanje samih kriterijuma. Na osnovu liste

jedinstvenih kriterijuma, u okviru svakog aspekta formira se redosled

kriterijuma po vanosti, kao i relativna vanost svakog kriterijuma, i to prema

utvrenoj ordinarnoj skali vrednosti za zbir svih kriterijuma (0-1, 0-10; 0-100).

Poto su analizirani svi funkcionalno svedeni parovi tehnologija, izlaznirezultat predstavlja skup ocena o vrednosti i prioriteta navedenih tehnologija sa

razliitih aspekata, kao i formiranje opte ocene tehnologije kontenerskog iklasinog transporta.Opta ocena se moe dati preko jedinstvenih kriterijuma,

dok svaka pouzdanija ocena zahteva konkretan transportni lanac.


13/43


13

7. TEHNO-EKONOMSKI USLOVI PRIMENE SISTEMA

KONTENERIZACIJE TRANSPORTA

7.1. Metodologija za definisanje tehno-ekonomskih uslova primene

kontenerizacije transporta

Definisanje varijante tehnologija kontenerskog transportasa odreenim zonamapogodnosti u pogledu vrste robe, rastojanja prevoza, koliine robe za transport iposebnim skupom kriterijuma, treba da odrede skup problema koji uslovljavaju

eliminaciju kontenerizacije za pojedinu robu i tehnologiju.

Metodologijom prikazanom na narednom algoritmu, predviene sutri faze radapri definisanju uslova i problema primene kontenerizacije:

Prva faza rada obuhvata analizu optih prednosti i nedostatakakontenerizacije, naosnovu kojih se odreuju tendencije i mogunosti prevazilaenja nedostatakakontenerizacije.

Druga faza obuhvata analizu posebnih prednosti i nedostataka koji se odnose na

konkretne varijante tehnologijekontenerskog transporta. Analiza obuhvata svekombinacije tehnologije kontenerskog transporta i vrste kontenera. Prema

utvrenim tehno-ekonomskim nedostacima proizilim iz iskustva i prakse dosadanjeprimene, neke od tih kombinacija je mogue eliminisati iz skupa realnih kombinacijatehnologije.


14/43


14

Trea faza rada obuhvata analizu pogodnosti reprezentativne gruperobe,predviene posebnom klasifikacijom, za primenu kontenerizacije,za ve utvrene kombinacije tehnologija.Roba je posebnommetodologijom klasifikovana i analizirana prema fiziko-hemijskimosobinama i pogodnostima-prednostima koje prua kontener kaotransportni sud.

Na osnovu toga za pojedine vrste kontenera su odreene grupepogodnosti:

Aroba nije pogodnaza kontenerizacijuBroba uslovno pogodnaza kontenerizacijuCroba pogodnaza prevoz specijalnim kontenerima

Droba vrlo pogodnaza kontenerizaciju


15/43


15

Slika br. 2-

Algoritam

metodologije za

definisanjetehno-

ekonomskih

uslova primene

kontenerizacije

Konternerizacija Transporta

Prednosti Nedostaci

1..n

1..m

Za sve tehnologije konterskogtransporta od 1 = i do 1 = 5

Za i=1 - Kopneni transporti=2 - Pomorsko-kopneni transporti=3 - kopneno-re ni transporti=4 - kopneno-vazdu ni transporti=5 - tehnologija kopnenih mostova

Utvr ivanje tendencija uprevazila enju nedostatakakontenerizacije odnosnoneke varijante kombinacijekontenerske tehnologije

Eliminacija varijantetehnologije kontenerskogtransporta iz skupa realnih(mogu nosti) kombin.tehnologije

Za sve vrste kontenera od j=1 do j=3Za J=1 - Mali konteneri

J=2 - Srednji konteneriJ=3 - Veliki konteneri

Posebne prednostikoje se odnose nakonkretnu varijantutehnologije konten-erskog transporta

Posebni nedostaci kojise odnose na konkretnuvarijantu tehnologijekontenerskog transport.

Da li nedostaci konk-retne varijante tehnol-ogije kontenerskogtransporta elimini uistu iz skupa realnihkombin. tehnolog.

Slede avarijanta J

Slede atehnologija I

Da li su analizirane sve vrstekontenera (J=I + 3)

Da li su analizirane sve tehnologijekontenerskog transporta (I=I + 5)

Evidentiranje realnih varijanti tehnologijekontenerskog transporta k = 15 (IxJ)

Za sve realne varijante tehnologije kontenerskogtransporta od k = 1 do k = 15

DA

NE

DA

DA

NE

NE


16/43


16

Za R=1 - UgaljR=2 - Rude i koncentratiR=3 - Gra evinski materijalR=4 - Obra eno i neobra eno drvoR=5 - Ogrevno drvoR=6 - NemetaliR=7 - RepaR=8 - HartijaR=9 - CementR=10 - ubrivoR=11 - Sto na hranaR=12 - Ostala roba

R=13 - Vo e i povr eR=14 - Prehrambena robaR=15 - ito i proizvodi od itaR=16 - NaftaR=17 - Metalurgija

Za svaku robu iz grupe reprezentativne robeprema jedinstvenoj klasifikaciji od R=1 doR=17

Da li roba R pri-pada grupi robe kojaje vrlo pogodna zakontenerizaciju

Da li roba R pri-pada grupi robe kojakoja zahteva prevozspecijalnim konten-

erima

Da li roba R pri-pada grupi robe koja

je uslovno pogodnaza kontenerizaciju

Eliminacija mogu -nosti kori enja konte-nerizacije za navedenuvrsturobe

Analiza posebnih uslovakoje je potrebno ispuniti

da bi roba R mogladospeti iz grupe B ugrupu C

Ekonomskikriterijumi

Kvalitet usluge OrganizacijaDru tveno-ekolo kikriterijumi

Ostalikriterijumi

Evidencija grani nihuslova primene (limi-tiraju ih faktora)

Za prose ne usloveposmatranih kriterijuma

RastojanjeOL

Oblast u kojoj postoje povoljniuslovi za primenu kontenerskogtransporta

Oblast u kojoj postoje povoljni

uslovi za primenu kontenerskogtransporta

Kriterijumi koji nemaju odnos (grani nu oblast) izme u klasi nog i kontenerskog tran. (uslovne pogodnosti)

Utvr ivanje grani nih vrednosti koli ina (Q) i rasto-

janja (L) koja opravdavaju primenu kontenerizacije

Klasifikacija na osnovu fizi ko-hemijskih osobina i pogodnosti za kontener kao trans.

Ne Ne Ne

Da Da Da


17/43


17

Da li su analizirane sve reprezen-tativne grupe robe R=(1+17)

Da li su analizirane sverealne varijante tehnologijekontenerskog t ran. K=(1+15)

Polje daljegistra ivanja studije

Skup svih problema kojisu uslovili eliminacijukontenerizacije za

pojedinu robu itehnologiju

Slede a gruparobe R

Slede a varijantatehnologije K

Identifikacija svihfaktora kriterijuma i oblasti primene konten-erizacije(po koli ini ivrsti robe i daljini

prevoza)

Povoljni uslovi primenekontenerizacije

Identifikacija svih faktora koji

isklju uju primenu kontene-rizacije

DA

NE

NE

NE

DA

DA


18/43


18

Definisanje granine oblasti opravdanosti i primene kontenerizacijevri se zaprosene vrednosti grupe tehno-ekonomskih i optih kriterijuma. Ovikriterijumi menjaju odnos izmeu oblasti primene kontenerizacije i klasinetehnologije transporta. Za potpunu analizu njihovog uticaja neophodno je

posmatrati konkretan transportni lanac i definisati aspekte koji utiu nareenje.

Ovi kriterijumi mogu se svrstati u pet grupa, i to:

1. grupa ekonomskih kriterijuma(kriterijum vrednosti robe, ukupni trokovidistribucije robe, investiciona ulaganja, masa robe i obrtnih sredstava koji se

neprekidno nalaze na putu, direktni trokovi transporta, trokovi utovara iistovara;

2. grupa kriterijuma koji odreuju kvalitet usluge(tanost dostave, pouzdanosttransporta, brzina dostave robe, uestanost i dr.);

3. grupa kriterijuma koji utiu na organizaciju(organizacija rada, informacionisistem, korelacija rada, kooperacija i dr.);

4. grupa drutveno-ekonomskih kriterijuma(uteda energije, razvoj privredezemlje, ekoloki faktor, ukljuenje u meunarodnu podelu rada);

5. ostali kriterijumi(proizvodnost rada, fleksibilnost, mogunost integracije saproizvodnjom, podela rada izmeu vidova transporta, broj potrebnih sredstavatransporta).


19/43


19

7.2. Opte prednosti i nedostaci primene tehnologije kontenerskog transporta

Prednosti primene tehnologijekontenerskog transporta su:

kooperacija transporta(racionalna podela rada izmeu pojedinih uesnika utransportnom lancu);

uproavanje i ubrzavanjerealizacije pojedinih postupaka i operacija transportnoglanca;

snienje trokova pretovarapo jedinici pretovarnog rada; smanjenje potreba za manuelnim radom;

viestruko ubrzanje pretovarnih operacija;poveanje brzine dostave robei realizacija svih efekata koji time nastaju (smanjenjemase robe i vezanih obrtnih sredstava privrede koja se stalno nalaze na putu); poveanje stepena iskorienja transportnih sredstava,odnosno njihovog realnogkapaciteta usled skraenja vremena mirovanja;smanjenje zadravanja na pretovarnim i komercijalnim operacijama, ime sepoveava broj obrta vozila;

realizacija uteda u nabavcii izradi vozila za prevoz kontenera (uteda umaterijalu, korienje standardnih elemenata i jednostavnost izrade); univerzalna primena konteneramali stepen zavisnosti sredstava transporta od

vrste robe;


20/43


20

standardizacija dimenzija i tehnikih karakteristika,koja prua mogunostuklapanja u modul-sistem, odnosno prilagoavanja dimenzija jedinice pakovanja;mogunost korienja visoko produktivne mehanizacije pretovara;mogunost automatizacije delova procesa;mogunost povezivanja svih karika transportnog lancai svih vidova transporta,industrijskog i spoljnog transportaod poiljaoca do krajnjeg primaoca

jedinstvenom tovarnom jedinicom;

realizacija uteda u trokovima za pakovanje;realizacija uteda u trokovima skladitenja(uskladitenje i iskladitenje);

realizacija uteda u trokovima osiguranja;dobra zatita od krae klimatskih i atmosferskih uticajai oteenja koja nastaju uprocesu prevoza i pretovara (naroito u poreenju sa robom na koju se direktnodeluje);

smanjenje rastura i mogunosti gubitka robe;mogunost korienja za posebnu vrstu robe(specijalni kontener) ili neku drugu

funkciju (radni konteneri);uproavanje i ubrzanje komercijalnih, carinskih i drugih operacija;mogunost horizontalnog i vertikalnog zahvatanjai primene velikog brojazahvatnih naprava.


21/43


21

Nedostaci primene tehnologije kontenerskog transporta su:

visoke investicijeza kontener, transportna i pretovarna sredstva i infrastrukturne

objekte (terminali) za pretovar kontenera;

delimino odricanje od sopstvene autonomije;oteane dispozicije kod vez redova vonje;sistem zahteva odreen intenzitet robnih tokovau zavisnosti od tehnologije; neophodan je jedinstven nivo tehnologije i organizacije u okviru celokupnog

transportnog lanca;

efekti se esto iskazuju tek na nivou celokupnog transportnog lanca,a ne kod

pojedinih uesnika, to zahteva kooperaciju i utvrivanje zajednike regulative;sistem konterizacije u poetnoj fazi zahteva stimulativne meredrutveno-politikezajednice;

postojea standardizacija ne zadovoljava zahtevesvih uesnika u transportnomlancu;

postoje tekoe kod obezbeenja dovoljnih koliina robeza oba smera na jednoj

relaciji; prisutan je problem dostave praznih kontenerana mrei;postojei standardi kontenerizacije ne uklapaju se optimalno u postojee standardepaletizacije.


22/43


22

7.3. Definisanje reprezentativnih grupa robe u transportu sa aspekta

primene kontenerizacije

U svetu su vreni pokuaji klasifikacije robe prema njihovim svojstvima,odnosno pogodnostima za kontenerizaciju. Primer jedne razvijena

metodologija klasifikacije robe prema njenim tehnoloko-ekonomskimzahtevima za vrstom i osnovnim karakteristikama transportnog sredstva,

kao i vrstom pretovarne mehanizacije prikazan je na sledeoj tabeli. Po ovoj metodologiji sva roba je klasifikovana u 17 vrsta i 6 grupa.


23/43

7.7.2012 Fakultet tehnikih naukaIntegralni transport 23

Red.

broj

Vrsta robe Grupe

roba

Opte karakteristike robe i njenihzahteva za transportnim sredstvima

mehanizacije

1 2 3 4

1.2.

3.

4.

5.

6.

7.

UgaljRude

Graevinski materijalObraeno i neobraeno drvoOgrevno drvo

Nemetali

Repa

I

Masovna roba u rasutom stanu.

Prevozi se u otvorenim transportnim

sredstvima a manipulie mehanizacijomsa zahvatnim organima, dejstvom

odozgo (grajfer, kuka, lopata i dr.).

8.

9.

10.

11.

12.

Hartija

Cement

ubrivoStona hranaOstala hrana

II

Roba u pakovanom ili rasutom stanju.Prevozi se u zatvorenim ili specijalnim

transportnim sredstvima, a manipuliemehanizacijom koja ulazi utransportno sredstvo (viljukar,transporter i dr.) ili specijalnom

mehanizacijom.

13.

14.

Voe i povrePrehrambena roba

III

Roba u specijalnom pakovanju:

Pokvarljiva roba.

Prevozi se zatvorenim ili specijalnim

transportnim sredstvima, a manipuliemehanizacijom kao kod II gr.


24/43

7.7.2012 Fakultet tehnikih naukaIntegralni transport 24

Red.

broj

Vrsta robe Grupe

roba

Opte karakteristike robe i njenihzahteva za transportnim sredstvima

mehanizacije

1 2 3 4

15. ito i proizvodi itarica IV

Roba u pakovanom ili rasutom stanju.Prevozi se u zatvorenim ili specijalnim

sredstvima, a manipulie mehanizacijomkao kod II grupe.

16. Nafta V

Roba u tenom stanju.

Prevozi se u specijalnim sredstvima imanipulie specijalnom mehanizacijom.

17. Metalurgija VI

Roba u pakovanom ili rasutom stanju.

Prevozi se u otvorenim ili zatvorenim

transportnim sredstvima, a

manipulativna mehanizacija je kao kodgrupe I i II.

Tabela br. 1- Klasifikacija robe prema zahtevima za transportnim sredstvima i mehanizacijom

pretovara


25/43

7.7.2012Fakultet tehnikih nauka

Integralni transport 25

Slika br. 3-

Algoritammetodologije

definisanja

reprezentativnih

grupa robe u

transportu sa

aspekta primene

kontenerizacije

Konteneri I 1+3

I=1 (Mali)I=2 (Srednji)...I=3 (Veliki)

Robe J=1+17J=1 (Ugalj)J=2 (Rude)...J=17 (Metalurgija)- Videti tabelu 1

Tip ambala e ina in pakovanja

K=1K=2...K=10

Konteneri : od I=1 do I=3

Robe : od J=1 do J=17

Tip ambala e i na in pakovanja:K=I+Y

Analiza pogodnosti za kontenerizaciju robe (J)kontenerimaGrupa (I)Mogu e varijante:1. Roba nepogodna za prevoz u kontenerima (A)2. Roba uslovno pogodna za prevoz u kontenerima (B)3. Roba sa zahtevima za prevoz u (C)4. Roba vrlo pogodna za prevoz u kontenerima (D)

specijalnim kontenerima

Slede e K

Slede e J

Slede e I

Da li je K=10

Da li je J=17

Da li je I=3

Matrica grupa robe u transportu sa aspekta primenekontenerizacije

NE

NE

NE

DA

DA


26/43



Re

dn

i

br

oj

KONTENERI Mali Srednji Veliki

Pogodnosti robe za kontenerizaciju A B C D A B C D A B C D

Vrsta (podvrsta) robe Tip

ambalae;nainukrupnja-

vanja tereta;vrsta dodatne

opreme

univerza-lnih

kontenera

(1,2)(1,2)(1,20)

n

e

p

o

go

d

n

a

r

o

b

a

za

k

o

n

te

n.

us

l.

po

g.

ro

ba

.

za

kon.

roba

sa

za

ht

.

za

pr

ev

. usk

.

vrlo

po

go

dn

a

ro

ba

za

ko

n.

nepo

go

d

na

ro

ba

za

ko

nten

.

us

l.

po

g.

ro

ba

.

za

kon.

roba

sa

za

ht

.

za

pr

ev

. usk

.

vrlo

po

go

dn

a

ro

ba

za

ko

n.

nepo

go

d

na

ro

ba

za

ko

nten

.

us

l.

po

g.

ro

ba

.

za

kon.

roba

sa

za

ht

.

za

pr

ev

. usk

.

vrlo

po

go

dn

a

ro

ba

za

ko

n.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

1 Ugalj 1.1 Lignit, kameni, mrki,koks, briket

0- rasuto A B A

1.2 Treset 0- rasuto A A A

2 Rude i

konce

ntr

2.1 Rude gvoa i ostale rude 0- rasuto A A A

2.2 Koncentrati ruda: bakra,

kobalta, olova itd.

0- rasuto C A A


27/43



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

3 Graevinski

materi

jal

3.1 Pesak, ljunak, kamen 0- rasuto A A A

3.2 Kre 0- rasuto. 610

vlaga

C A A

3.3 Zidarski mat. (kre, cigla,blokovi)

0- 064 A A

3.4 Proizvodi i konstruk. od

drveta (stolar, mater, parketi,

patos)

040, 060 A B B

3.5 Krovni materijalirolne(specijalan papir) 760, 770

A

B

B

3.6 Izolacioni materijali

(staklena vuna, izolacione

table)

650, 950 A B B

3.7 Stakleni proizv. (table,

blokovi)

704, 344 B A B

3.8 Materijali za oblag. (rolne,

tapete, linoleum, topli

pod,poliv, hlor, folr)

760, 770, 730 A B B

3.9 Boje i lakovi 100 A B B


28/43



4 Obra

eno ineobr

aeno

drvo

4.1 Pluta 500, 800,

560

B B B

4.2 Furnir 400, 460,

800

D D D

4.3 Rezana graa 060 A B B

4.4 Fino rezana graa 060 A D D

4.5 Balvani Jm (stubovi) 000, 060, 0- A B B

4.6 Balvani J. (pragovi,

sirovina za celul, rudnikipodupirai)

000, 060, 0- A A A

5 Ogre-

vno

drvo

5.1 Ogrevno drvo 0-, 000

rasuto

A A A

6 Neme

-tali

6.1 razne miner. sirovine 0-, 000

rasuto

B C B C A


29/43



7 Repa 7.1 eerna repa, cvekla 0-, 000rasuto

A A A

8 Hartij

a

8.1 Celuloza 020, 040,

060, obino

vlana

B B B

8.2 Papir, karton 700, 030 B D D

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

9 Cement 9.1 Cement u vreama 610 vlaga A B B

9.2 Cement rasut 0-, 000 vlaga C C C

10 ubr-ivo

10.1 Stajsko 0- rasuto A C A

10.2 Vetako (rauto, vree) 610, 000 A C C D

11 Sto.hrana

11.1 Pakovana 610 A B B

11.2 Rasuta 000 B C C A


30/43



12 Ostala

roba

12.1 Drumska vozila 000, 303,

004, 304

A A B

12.2 Maine, delovi 003, 303,063, 363, 364

B D D

12.3 Lomljivi predmeti od

stakla, keramike

332, 352,

333, 353,

354, 932,

934, 432, 434

B B B

12.4 Knjige i kolskapomagala

932, 934,

432, 434

B D B

12.5 Dragoceni predmeti 132, 133,

134, 332,

333, 334

B D D

12.6 ive ivotinje 000 A A A

12.7 ive ribe, rakovi 000 C C A

12.8 Pr. extraktivne ind (SO) 000, 510 B C C

12.9 Proizvodi (Polupro.) od

obraenog bilj. vlak. i vet.vune, koe i dr.

618, 610,

710, 718,

810, 880,

010, 080

B D D


31/43



13 Voe ipovr

e

13.1 Junovoe 460, 462,562, 360,

000, 001

C C C

13.2 Domaevoe i povre 461, 462,002, 561, 562

C D C D

13.3 Suvo voe 000, 300 D D D

14 Prehr.

roba

14.1 Kvarljiva 0, 414, 300 C C C

14.2 Konzervisana 400 B D D

14.3 Pia, sokovi 924, 900, 300 C C D

15 ito iproi-

zvodi

15.1 itarice 200, 0-9 B D D

15.2 Meljavine 200, 770, 400 B D D

15.3 Pekarski pr. test. B D D


32/43



16 Nafta 16.1 Laki proizvodi 0- C C C

16.2 Srednje gusti pr. 0- A C C

16.3 Pr. od nafte velike

gustine

100 A C C

17 Meta-

lurgij

a

17.1 Limovi 060 A B D

17.2 ice 764 A B D

17.3 Cevi, ipke, ine 064 A B B17.4 Odlivci 064, 094 A A B A

Tabela br. 2-Prikaz Matrice korespodencije robe i kontenera sa aspekta primene

kontenera


33/43



Osnovne grupe ambalae i pakovanja

Bez

pakovan

ja

Spoljanja transportna ambalaa

Obina (teka)Pojednostavljena ambalaa, specijalno namenjena

kontenerskom prevozu

Prodajna

ambalaa(bez

spoljanjetransportn

e)

Drveni i

metalni

sanduci:

doboiburad

Vree;bale

AmbalaaTvrda

Polutvrda

Meka ambalaa

Reetkekavezi

lakisanduci

buraddoboi

Kartons

ki

sanduci

kutije

Vree,paketi

Svenjevi, rolne

Bale

Mree(Primar

no

ukruplj

a-vanje)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Klasifikacioni brojeviifre

Tabela br. 3- Grupe ambalae i pakovanja


34/43



Vrste ukrupnjavanja tereta Broj

Na

pal

eta

ma

Bez privrivanja 1

Uz primenu samo materijala za

vezivanje, slepljivanje2

Uz vezivanje i omotavanje papirom,folijom, tkaninom i sl.

3

Uz primenu zatitnih ploa i saprivrivaem. 4

Bone ploehorizontalne

ploe

Na pojednostavljenim paletama od: papira

kartona tkanine, folije i dr.5

Bez

pal

eta

Samo uz primenu materijala, za

vezivanje, lepljenje6 Lepljive trake

Uz primenu vezivanja i omotavanja

papirom, folijom, tkaninom uz primenu

ukrupljavanja tipa rak7

U mreama, padobranima, jedrima 8

U paketima sa samovezivim ambalanimjedinicama

9

Normalne

ploespecijalne

ploe

Denano u koletima 10

Tabela br.

4- Grupe

ukrupnjavanja tereta


35/43



Kriterijumi na osnovu kojih je formirana matrica (slika 139) i

izvrena ocena pogodnosti robe za kontenerizaciju su:fiziko-hemijske osobine robe i cena (vrednost) robe

Kriterijumi koji se odnose na primenu kontenera kao jedinice

ukrupnjavanja tereta su:

zatita robe od spoljnih uticaja, rastur robe,

oteenje robe,trokovi pakovanja.


36/43



Naziv opremeRedni broj po

klasifikaciji

Oblaganje radi utopljavanja ili odravanja niskih temperatura 1

Police 2

Skidajue (na izvlaenje) piramide, etaeri, stalae 3

Horizontalni i vertikalni separatori (razdelnici), graninici iamortizeri

4

Ureaj za veanje tereta 5

Odlaganje i oblepljivanje kartonom, papirom, folijom 6

Postavljanje zatitnih ploa za vrata 7

Bez opreme 0

Otvori za punjenje (pranjenje) rasute robe 8

Meki uloci za rasute i tene terete 9

Tabela br. 5- Vrsta opreme i opremljenost kontenera


37/43



U matricije izvrena podela robe na sedamnaest vrsta, a svaka vrsta naodgovarajui broj podvrsta (kolone 2 i 3). U koloni 4 je oznaen najei tipambalae(prva cifra trocifrenog broja, znaenje cifara se vidi u tabeli), nainukrupnjavanja tereta(druga cifra trocifrenog broja, znaenje cifre se vidi utabeli 8); vrsta dodatne opreme univerzalnih kontenera (trea cifra trocifrenogbroja, znaenje cifre se vidi u tabeli). U kolonama 5-8, 9-10 i 13-16 data jeklasifikacija robe pogodne za kontenerizaciju u malim, srednjim i velikim

kontenerima.Oznaka A predstavlja robu nepogodnu za kontenerizaciju,

oznaka B robu uslovno pogodnu za kontenerizaciju, oznaka C robu sa

zahtevom za prevoz u specijalnim kontenerima, oznaka D robu vrlo pogodnu

za kontenerizaciju. Ukoliko je u etvrtoj koloni matrice upotrebljena crtica,znai da ne dolazi do ukrupnjavanja tereta (drugo cifarsko mesto), odnosno danije preporuljiva kontenerizacija (tree cifarsko mesto).


38/43



7.4. Model za definisanje tehno-ekonomskih uslova primene sistema

kontenerizacije u kopnenom transportu

Reenje velikog broja kombinacija: kontener (3 grupe) x tehnologija (5) x vrstarobe (17), za koje je potrebno definisati uslove primene u pogledu parametara

transportnog lanca Q i l (Qkoliina robe namenjena transportu, l rastojanjetransporta), predstavljalo je izuzetno obiman i kompleksan zadatak.

Analizom teorijsko-praktine literature, moe se doi do zakljuka da do sadaovako znaajnom problemu nije posveivana nuna panja i nametnuta je potrebadefinisanja metodologije i modela TEKONT (model za definisanje tehno-ekonomskih

uslovaprimene kontenerizacije, slika). Cilj modela se ogleda u definisanju prostora

tehnologija transporta odreenje vrste robe.Znaajovako odreenog prostora je nesumnjiv, to posebno dolazi do izraaja kadase pred strunjake u transportu postavlja konkretan zadatak: reprezentativni tok zakoji treba dati ocenu mogunosti primene jedne od tehnologija kontenerskogtransporta.Poznavanje potencijalnog prostora primene kontenerizacije odreuje

polje konkretne analize u sluaju da su date karakteristike konkretnog transportnogroka (Q,l) (slika).

Model TEKONTje uproeno prikazan algoritmom na slici. Rezultati primeneovoga modela (tehno-ekonomski uslovi za male, srednje i velike kontenere) u

razliitim transportnim lancima prikazani su u prilogu.


39/43



Tehno-ekonomski usloviprimene kontenerizacije kod razliitihtehnologija transporta sadre prednosti i nedostatke u odnosu na male,srednje i velike kontenere i matrine prikaze graninih oblasti primenekontenerizacije.

Posebno se analiziraju faktori koji utiu na klasifikaciju pojedine robekao uslovno pogodne i kriterijuma koji za konkretan transportni lanacmenjaju odnos pogodnosti izmeu kontenerizacije i klasinog transportau zavisnosti od aspekta vrednovanja.


40/43



1Vrsta kontenera (1 do 3)tehnologija transporta (1 do 5)vrsta robe (1 do 17)

8

Analiza uticaja pojedinih faktora

(F) na kriterijume (K)KF 1 2 K

12

F

..

Vrlo jak JakSrednji Bez ut icaja

Sintetizovanaocena na bazipro losti, sada -njosti i budu -nosti

Uticaj

Ocena razvojauticaja svihfaktora kojimogu izazvatiprimenu kon te-nerizacije upolju (I,J)

Dosada njirazvoj

Ocena perspe-ktivnog uticaja

Faktor 1Faktor 2

Faktor 3Faktor 4

7

2

U posmatranoj zoni (Q, I), postojikarakteristi an transportni lanac3

Da li se u dosada njoj praksi definisanatehnologija transporta konteneraprimenjivala za utvr enu grupu robe

4

Identifikacija svih faktora koji su uticalina dosada nji razvoj i primenu posmatranetehnologije u polju (I,J )

5

Analiza uticaja identifikovanih faktora nakriterijume koji su tehno-ekonomski oprav-dali primenu posmatrane tehnologije upostoje oj praksi za posmatranu robu u polju (I,J)

6

NE

NE

DA

DA

Faktori:Iz oblasti priv.kretanja me|un.

podele rada. tran-sfera proizvod.tehnolog. i cenerat. tr. zant. saposeb. osvrtomna zant. za kvalitet

tr. usluge i savremen.log. principa

Izbor polja P = (P ;I=1,2...I; J=1,2...J)polje P defini{e zonu Q, L(Q= koli ina, L=rastojanje)

ij

ij

P = 0ij


41/43



Relevantna veli ine odlu ivanja

A - (A. n. 1.2) - AlternativeA - Alternativa kontenerske tehnologije transportaA - Alternativa klasi ne tehnologije transporta

1

2

K - (K m=1, 2...) - KriterijumiK - Promenljivo u zavisnosti od analize uticaja faktora

m

S - 1, 2,...I - Stru njaci za tehnologiju kontenerskog transporta

O - (0; 0,5; I) Ocena postojanja tehno-ekonomskih uslova zaprimenu kontenerizacije u posmatranoj zoni (O,L) ij prema

kriterijumu KmI - postoje uslovi; 0 - ne postoje uslovi

0,5 - Ne postoj i preferentna ocena

m

9

Od S=1 do J

Od M=1 do m

O = O + Os s m

Ocena stru njaka sa aspekta pos-matranog kriterijuma K

m

Slede i kriterijum M m

0


42/43



Istra ena sva polja sa koordinatom

Projektni faktori i tehno-ekonomski kriterijumi kojisu uticali na definisanjepolja potencijalnih ciljeva

primene tehnologije integ-

ralnog transporta

Rastojanje

Koliina

C

Q

Vrsta kontenera.............Tehnologija.....................Vrsta robe.......................

Rezultat:

12

Istra ena sva polja sa koordinatom

NE

NE

DA

DA

Slika br.4- Alogirtam metodologije za definisanje tehno-

ekonomskih uslova primene kontenerizacije (model

TEKONT)


43/43

7.7.2012 Fakultet tehnikih nauka 43

Prostor stvarnih uslova za Poznati Sistem

Prostor prose nih uslova primene konte-nerizacije dobijen modelom "Tekont"

Cilj je da se odredi polazno podru jetehno-ekonomskih uslova

Q

IProstor

Slika br. 5-Prikaz prostora (Q,l) potencijalnih uslova primene kontenerizacije

Documents

Predavanje Br. 7, II Deo Kombinovani transport