TEORIJA FIZIKOG VASPITANJA
Prof. dr Nedeljko RodiAss mr Mirjana StojanoviFakultet za sport
i turizam Novi Sad
1
FIZIKO VASPITANJEU SISTEMU VASPITANJA
PREDAVANJE 12
2
FIZIKO VASPITANJE U SISTEMU VASPITANJATem atske celine:1.
2. 3. 4.
5.
Mesto i uloga fizikog vaspitanja kao pedagokog procesa. Ui i iri
smisao fizikog vaspitanja. Fiziko vaspitanje deo vaspitanja. Odnos
fizikog vaspitanja i drugih vidova vaspitanja? Cilj i zadaci
fizikog vaspitanja?3
MESTO FIZIKOG VASPITANJAU pedagokoj teoriji, pa i u samoj
teoriji fizikog vaspitanja mesto fizikog vaspitanja razliito se
tumai. n Po jednima ono je sastavni deo ili vid (strana) opteg
vaspitanja, po drugima deo (ili podruje) fizike kulture, a ima i
miljenja da ono uopte ne postoji, ve da se tu radi samo o
vaspitanju pomou fizike aktivnosti. n Razlike u tumaenju mesta i
uloge fizikog vaspitanja nastaju usled razlika u zahtevima koje
pred njega postavlja dato drutvo, dati socijalni sistem, a dobrim
delom i usled razlika u poimanju samog oveka, njegove
bio-psiho-socialne sutine.n4
ULOGA FIZIKOG VASPITANJAAmeriki autor elton smatra da je fiziko
vaspitanje forma vaspitanja koja je usmerena na opti razvitak oveka
kroz uee u raznim vidovima fizike aktivnosti kako bi mu ivot bio
zdraviji i znaajniji. n Veina amerikih autora, meutim, fiziko
vaspitanje tretira kao vid (ili stranu) opteg vaspitanja, dajui mu
pri tom i veoma razliitu ulogu i zadatke. Opta tendencija je, ipak,
da se fiziko vaspitanje vie vee za neke njegove socijalne ciljeve
(na socijalnu adaptaciju) . n U novijoj sovjetskoj literaturi
fiziko vaspitanje se ee definie kao pedagoki (vaspitno-obrazovni)
proces fizikog usavravanja oveka.n
5
MESTO I ULOGA FIZIKOG VASPITANJAto se tie autora iz istonih
zemalja iz perioda socijalizma, jedinstveni su u stavu da je fiziko
vaspitanje organski, sastavni deo opteg vaspitanja, ili jedan od
vidova socijalistikog vaspitanja iji je cilj formiranje svestrano i
harmonino razvijene linosti za rad i odbranu. n U naoj pedagokoj
literaturi fiziko vaspitanje se takoe jedinstveno tretira kao
sastavni i neotuivi, organski deo opeg vaspitanja, iako je kod
nekih autora jae naglaena bioloka funkcija fizikog vaspitanja, dok
se kod drugih vie insistira na njegovoj pedagokoj i socijalnoj
ulozi.n6
FIZIKO VASPITANJE PEDAGOKI PROCESDrugaije, reeno, fiziko
vaspitanje je pedagoki proces izgraivanja i oblikovanja celovite
linosti primenom odgovarajuih kretnih delatosti. To je smiljeni,
sistematski i trajni proces uticanja na oveka preko naroito
organizovane kretne aktivnosti, radi reavanja odreenih vaspitnih
zadataka. To je rad na fizikom razvitku, jaanju zdravlja,
razvijanju psihofizikih osobina i moralnog lika oveka. To je rad na
fiziolokom prilagoavanju, kolovanju pokreta i kretanja i rad na
stvaralakom korienju fizikih vebi, radi to boljeg razvitka ovekovih
sposobnosti, kako telesnih, tako i umnih, moralnih, drutvenih,
radnih i estetskih.n7
UI I IRI SMISAO FIZIKOG VASPITANJAU najnovijoj Pedagokoj
enciklopediji (1989) fiziko vaspitanje se razmatra u uem i irem
smislu. n U irem smislu, fiziko vaspitanje definisano je kao
integralni deo ili vid vaspitanja, jedna strana razvoja linosti. n
U uem smislu ono se posmatra kao nain prenoenja vrednosti fizikog
vaspitanja od starijih na mlaa pokolenja, odnosno nain pretvaranja
ovih vrednosti iz optih, u lino dobro (u vidu poboljanja zdravlja,
usavravanja funkcionalnih motorikih i drugih svojstava i
sposobnosti).n8
FIZIKO VASPITANJE I VASPITANJE
Moe se zakljuiti da je fiziko vaspitanje uistinu sastavni
organski deo celokupnog pedagokog procesa. n Bez fizikog vaspitanja
bi u vaspitnom delovanju nastupile takve praznine koje bi ne samo
oteale ve i onemoguile proces mnogostranog formiranja oveka kao
ljudskog bia. n Stoga stoji konstatacija poznatog pedagoga Patakija
da po hronolokom i stvarnom redu fiziko vaspitanje dolazi na prvo
mesto jer predstavlja neophodnu i trajnu osnovu za sveukupno
uenikovo vaspitanje.n9
MATINOST FIZIKOG VASPITANJAFiziko vaspitanje nije ni kolski
predmet ni vetina nego deo vaspitanja.n n
Iako, specijalistiki projektujemo fiziko vaspitanje na linost
uenika, na njega se nuno projektuju i ostale dimenzije
vaspitanja.
Ukratko, ne moemo pobei od saznanja: NAA MATINOST JE
VASPITANJE.n10
ODNOS FIZIKOG VASPITANJA I DRUGIH VIDOVA VASPITANJAFiziko
vaspitanje je najee povezano sa drugim vidovima vaspitanja
intelektualnim, moralnim, estetskim i radnim. n Objektivnu osnovu
njihove meusobne povezanosti i uslovljenosti nalazimo u jedinstvu
fizikog i duhovnog razvitka oveka, u nedeljivosti tela i duha, kao
i u zakonomernostima celog socijalnog sistema vaspitanja. n Ta
povezanost proistie i iz samog optevaspitnog cilja jer se,
svestrano i harmonino razvijena linost ne moe izgraditi ni kroz
jedan vid vaspitanja uzet sam za sebe. n Tenja ka izgradnji
svestrano razvijenoj linosti.n
11
SVESTRANI RAZVOJ LINOSTISvestranu linost mi smatramo kao bie
koje se igra i bavi sportom, koje radi, bavi se naukom, umetnou,
koje obavlja drutvene funkcije i koje se zabavlja.n
S obzirom na te injenice, problem nije u tome da se obezbedi
svestrani fiziki, umni i moralni razvitak, ve da se prirodne
dispozicije i latentne snage, sklonosti i sposobnosti oveka to vie
razviju.n12
POVEZANOST FIZIKOG I INTELEKTUALNOG VASPITANJA (1)Poznato je, da
sistematsko fiziko vaspitanje, sa specijalnim znanjima i sadrinama,
predstavlja jednu od znaajnih komponenti intelektualnog vaspitanja.
n U poetnoj fazi obrazovanja motorike i usvajanja pojedinih
specijalnih kretanja (motornih umenja i navika) vaspitanici se
upoznaju sa pravilima, normama i zakonitostima, to doprinosi
obogaenju intelekta. n U sledeoj fazi razvija se produktivno,
stvaralako miljenje, radoznalost, analitinost i otrina umnih
operacija, to znai: 1. vaspitanici se obogauju specijalnim znanjima
uz sistematsko proirivanje i produbljavanje, 2. razvijaju se
osobine intelekta i sposobnosti stvaralatva koje se lako prenose na
ostale oblasti ivota i rada, 13n
POVEZANOST FIZIKOG I INTELEKTUALNOG VASPITANJA (2)3.
specijalizovana znanja o fizikom vaspitanju utiu na formiranje
naunih pogleda na svet, 4. razvijaju se sposobnosti za objektivno
procenjivanje pojedinih kretanja ime se pomae u formiranju stavova
o vrednostima rada, 5. razvija se sposobnost i potreba za
samoobrazovanjem, 6. razvijaju se umni kvaliteti iz sfere vie
nervne delatnosti, 7. razvija se inteligencija kao i posebne
sposobnosti za uenje, 8. dolazi do brzog oporavka centralnog
nervnog sistema i on se osposobljava za uenje i prijem novih
informacija i injenica.
14
POVEZANOST FIZIKOG I INTELEKTUALNOG VASPITANJA (3)
n
Rezultati istraivanja su pokazali, da se kod ljudi sa dobrom
fizikom kondicijom sposobnost za intelektualni rad due odrava nego
kod ljudi sa slabijom kondicijom. ak i kratke seanse fizikog
vebanja, u vidu desetominutne rekreativne pauze, poboljavaju opte
uslove za intelektualni rad.
n
15
POVEZANOST FIZIKOG I MORALNOG VASPITANJA (1)n
n
n
Poznato je, da je fiziko vaspitanje celokupnim svojim sadrajem,
celokupnim svojim biem, okrenuto ka detetu, ka njegovom to
potpunijem osposobljavanju za zdravo i kulturno ivljenje, za lepu
budunost. To logiki podrazumeva i sistematsko uticanje na njegove
etike vrednosti, a pre svega na njegova moralna saznanja, oseanja,
poglede i norme ponaanja. Merila moralnosti ne ispoljavaju se u
reima, ve u delima oveka.
16
POVEZANOST FIZIKOG I MORALNOG VASPITANJA (2)Kroz fiziko
vaspitanje uspeno se moe uticati na sve komponente moralne svesti
intelektualnu, emocionalnu i konativnu (voljnu), a izraava u
sledeem: 1. formira se svesna disciplina, ljubav i motiv za
postizanje fizikog savrenstva i kontinuiranog stvaralatva, 2.
razvija se kolektivizam, 3. razvijaju se i jaaju moralno-voljni
kvaliteti (upornost, odlunost, odvanost, savesnost, odgovornost),
4. jaa jedinstvo mladih ljudi, ideje humanizma, patriotizma i
internacionalizma, 5. formiraju se humanistiko-etike crte linosti
(istinitost, pravednost, potenje, iskrenost), 6. stie se hrabrost,
sigurnost, stabilnost, a smanjuje nezadovoljstvo, agresija, strah.
n Sve to naroito kroz igru i sport, sama pravila igre stavljaju
pred takmiara posebne zahteve (fair play). 17n
POVEZANOST FIZIKOG I ESTETSKOG VASPITANJA (1)n
n
n
Duboke i veoma suptilne veze fiziko vaspitanje ima i sa
estetskim vaspitanjem, budui da su umetnike komponente fizikog
vebanja ugraene u samu njegovu sutinu. ovek je od davnina teio
lepoti tela, lepoti i izraajnosti pokreta. O tim vezama fizikog
vaspitanja i estetskog raspravlja se sve ee, a ve je formirana i
posebna nauna disciplina koja se bavi izuavanjem lepog u fizikom
vaspitanju.
18
POVEZANOST FIZIKOG I ESTETSKOG VASPITANJA (2)U svim udbenicima
redovno se navode i zadaci vezani za estetske vrednosti, za
estetske komponente linosti kao to su: 1. stvaranje, formiranje i
razvijanje sposobnosti za oseanja prihvatanje i ocenjivanje lepog u
fizikom vaspitanju, 2. formiranje i izgraivanje lepog, savrenog i
harmoninog u ovekovom svestranom razvoju, 3. obogaivanje
vaspitanika znanjima koja e im pomoi da u potpunosti shvate lepotu,
harmoniju i uzvienost, 4. stimulisanje i podravanje napora u
objektivnom utvrivanju i ocenjivanju lepog u ovekovom izgledu i
kretanju, 5. kultivisanju mladih za doivljavanje sloenih estetskih
doivljaja do kojih se dolazi kombinovanjem pokreta, muzike, 19
pesme, svetlosnih efekata.n
POVEZANOST FIZIKOG I ESTETSKOG VASPITANJA (3) Estetske vrednosti
ne svode se samo na spoljanje ispoljavanje telesne lepote ili
lepote kretanja, niti samo na estetska doivljavanja, ve se nuno
proiruju i na estetsko ponaanje. n Estetska oseanja, ispoljavaju se
i kroz ljudske postupke, manire, odnose prema drugima. n Grubost,
egoizam, sujeta i druge negativne crte linosti obino zamrauju
estetske vrednosti, ma koliko one bile snane i izraajne.n20
POVEZANOST FIZIKOG I RADNOG VASPITANJA (1)Veza izmeu fizikog i
radnog vaspitanja je najstarija i najstabilnija, budui da je fiziko
vaspitanje oduvek sluilo radu, osposobljavanju oveka za rad i veu
produktivnost u radu. n Fiziko vaspitanje ima karakter opte
neposredne pripreme za radne aktivnosti, jaanje fizikih i
funkcionalnih sposobnosti i pripremu organizma za kontinuirani rad
bez veih potekoa. n Kroz fiziko vaspitanje osim toga, razvija se
svesna disciplina, oblici saradnje, rukovoenja i potinjavanja i to
kroz podelu i organizaciju rada.n21
POVEZANOST FIZIKOG I RADNOG VASPITANJA (2)Istovremenjo jaaju
mentalne snage kao neophodne predpostavke za stvaralaki rad i
stvaralako povezivanje rada i odmora, fizikog i intelektualnog
rada. n U projektovanju sadraja fizikog vaspitanja kroz koji se eli
uticati na radne komponente linosti mora se uzeti u obzir savremeni
rad, ve po svom karakteru zahteva od oveka specifinu strukturu
fizike radne sposobnosti. n To vie nije surova snaga, ili miina
izdrljivost, ve se u prvom planu istiu i trae brzinska
koordinacijska svojstva (brzi i precizni pokreti priprema za budui
poziv), a naroito i visoka nervno-miina izdrljivost .n22
POVEZANOST FIZIKOG I ZDRAVSTVENOG VASPITANJA (1)Sve motorike
aktivnosti (telesne vebe) izvode se, u svim podrujima fizike
kulture: fizikom vaspitanju, sportu i rekreaciji, u razliitim
objektima (vebalitima; igralitima, dvoranama, plivalitima,
borilitima itd.), na razliitim spravama i sa razliitim rekvizitima,
u razliitim prirodnim i vetakim sredinama (u vazduhu, na zemlji i
vodi, na snegu i ledu, na suncu i kii), koje pozitivno ili
negativno utiu na zdravlje oveka, svojim fizikim, hemijskim i
biolokim osobinama. n Higijena u fizikom vaspitanju posebno je
obraena u poglavlju udbenika Teorija fizikog vaspitanja.n23
POVEZANOST FIZIKOG I ZDRAVSTVENOG VASPITANJA (2)Higijena (kao
nauka o zdravlju) deli se na ue discipline, kao to su lina
higijena, higijena ishrane, higijena vode, higijena zemljita,
komunalna higijena, higijena sela, kolska higijena, higijena fizike
kulture, vojna higijena, higijena rada, mentalna higijena i dr. n
Higijena fizike kulture nastoji da postigne optimalan odnos izmeu
onih koji aktivno uestvuju u sistemu fizike kulture i sredine u
kojoj se izvode razliite fizike (motorike) aktivnosti, odnosno da
razliitim merama unapreuje pozitivne i otklanja ili ublauje
negativne uticaje okoline u kojoj se ove aktivnosti
odvijaju.n24
POVEZANOST FIZIKOG I ZDRAVSTVENOG VASPITANJA (2)Higijena fizike
kulture, a time i fizikog vaspitanja i sporta, jeste deo opte
higijene, ali i posebna medicinska disciplina. n Sa stanovita
higijene, nauke o zdravlju, telesna veba (motorika aktivnost)
predstavlja sredstvo za jaanje organizma (sredstvo jaanja
zdravlja), to je i jedan od ciljeva Fizikog vaspitanja. n Jaanje
otpornosti, elienje, organizma nastaje pod povoljnim uticajem
inilaca spoljanje sredine, prirodnih pojava (vazduha, sunca i
vode), kao dopunskih sredstava fizikog vaspitanja.n25
CILJ FIZIKOG VASPITANJA (1)U novije vreme veina savremenih
autora ciljeve fizikog vaspitanja vezuje za optevaspitni cilj. n
Npr. uticajna amerika asocijacija za zdravlje, fiziko vaspitanje i
rekreaciju smatra: da cilj fizikog vaspitanja kao dela opteg
vaspitanja, ne moe biti drugaiji nego u drugim vidovima vaspitanja,
a taj cilj je formiranje graanina demokratskog drutva. n Ameriki
autori Kauel i ven istiu pet ciljeva fizikog vaspitanja: razvoj
sposobnosti za suprotstavljanje uticaja spoljanje sredine; nervno
miini razvoj organizma; razvoj sposobnosti linih odnosa i socijalne
prirode linosti; integrativni i intelektualni razvitak i razvitak
emocionalne osetljivosti.n
26
CILJ FIZIKOG VASPITANJA (2)Amerika asocijacija nastavnika
fizikog vaspitanja formulisala je 10 ciljeva fizikog vaspitanja
koji u izvesnom smislu vae kao principi njihove profesionalne
delatnosti: razvitak organske snage; razvitak nervno-miine
sposobnosti; slobodne delatnosti; razvitak fizike sposobnosti;
postizanje emocionalne stabilnosti; izgradnja demokratskih
vrednosti; umni razvitak; formiranje socijalne kompetentnosti;
poveanje duhovne i moralne snage i sticanje kulture. n U naoj
pedagokoj i uestrunoj literaturi iz oblasti teorije fizikog
vaspitanja, ciljevi i zadaci fizikog vaspitanja ne samo da nisu
jedinstveno formulisani ve se i znaajno razlikuju kako po obimu
tako po sadraju.n27
CILJ FIZIKOG VASPITANJA (3)n
Pri formulaciji cilja fizikog vaspitanja nuno se mora uzeti u
obzir da cilj bilo kog vida vaspitanja, pa i fizikog, ne moe biti
posve autonoman i izolovan od optevaspitnog cilja. Stoga se,
apsolutno moramo sloiti sa miljenjem veine teoretiara fizikog
vaspitanja, da cilj fizikog vaspitanja ne moe biti nita drugo do
formiranje svestrano i harmonino razvijene linosti. Ono je
orijentisano na one strane i komponente linosti na koje ve po
svojoj prirodi moe efikasno da deluje a to su: (1) zdravlje; (2)
telesni rast i razvitak; (3) motorna umenost ili motorika
informisanost (pismenost) i (4) motorika svojstva i
sposobnosti.28
n
ZADACI FIZIKOG VASPITANJA (1)Ciljevi fizikog vaspitanja praktino
se realizuju kroz niz konkretnih operativnih zadataka koji, u
osnovi, predstavljaju delove sadraja pojedinih parcijalnih ciljeva
i mogu se posmatrati kao pojedinani koraci na putu ka ostvarenju
ciljeva. n Paljivim odabirom zadataka, obezbeuje se diferencirano
prilaenje svakom cilju, u zavisnosti od uzrasnih i polnih
osobenosti uenika, stepena njihove fizike i duevne razvijenosti.
Broj zadataka je neogranien, jer je mogunost ralanjivanja na
parcijalne ciljeve prilino velika. Veina autora nastoji da iz
mnotva zadataka izdvoji one koji su po njima najznaajniji i koji
zasluuju posebnu panju.n29
ZADACI FIZIKOG VASPITANJA (2)n
Veina naih autora takoe deli zadatke na vie grupa. Neki autori
sve zadatke deli u dve grupe: 1. bioloke (zdravstveno-higijenske),
i 2. pedagoke (obrazovne i vaspitne) zadatke.
Veina autora zadatke deli, prema karakteru sadraja zadataka,u
tri grupe zadataka koje ine: (1) zadaci fizikog vaspitanja u uem
smislu ili funkcionalni iju osnovu ine zadaci koji se odnose na
razvoj motorikih svojstava i sposobnosti, jaanje i unapreenje
zdravlja, usavravanje telesne grae; (2) specijalni obrazovni zadaci
ili informativni iju osnovu ine zadaci koji su primarno vezani za
ovladavanje i usavravanje motornih umenja i navika, kao i usvajanje
specijalnih znanja koja se logiki vezuju uz motoriko obrazovanje i
(3) opte vaspitni zadaci, koji su primarno usmereni na razvoj
moralno voljnih odlika i pozitivnih crta karaktera, odnosno
socijalizovanje linosti uenika.n
30
FIZIKO VASPITANJE U SISTEMU VASPITANJATem atske celine:1.
2. 3. 4.
5.
Mesto i uloga fizikog vaspitanja kao pedagokog procesa. Ui i iri
smisao fizikog vaspitanja. Fiziko vaspitanje deo vaspitanja. Odnos
fizikog vaspitanja i drugih vidova vaspitanja? Cilj i zadaci
fizikog vaspitanja?31
FIZIKO VASPITANJE U SISTEMU VASPITANJAKontrolna pitanja:n n n n
n n n n n n n n
Mesto i uloga fizikog vaspitanja. Fiziko vaspitanje pedagoki
proces. Ui i iri smisao fizikog vaspitanja Fiziko vaspitanje deo
vaspitanja. Odnos fizikog vaspitanja i drugih vidova vaspitanja.
Povezanost fizikog i intelektualnog vaspitanja. Povezanost fizikog
i moralnog vaspitanja. Povezanost fizikog i estetskog vaspitanja.
Povezanost fizikog i radnog vaspitanja. Povezanost fizikog i
zdravstvenog vaspitanja. Cilj fizikog vaspitanja. Zadaci fizikog
vaspitanja.
32
PITANJA?
33
HVALA NA PANJI !
34
FIZIKO VASPITANJEU SISTEMU VASPITANJA
PREDAVANJE 12
35
TEORIJA FIZIKOG VASPITANJA
Prof. dr Nedeljko RodiAss mr Mirjana StojanoviFakultet za sport
i turizam Novi Sad
36
