Stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju

Naziv programa: Primena softvera za simulaciju saobraćajnih nezgoda

Autori/realizatori programa: Zoran Jelić, dipl. inženjer saobraćaja, Politehnička škola Kragujevac Vladimir Erac, dipl. inženjer saobraćaja, Politehnička škola Kragujevac Mr Nenad Milutinović, dipl. inženjer saobraćaja, Politehnička škola Kragujevac

Kragujevac, 2008.

2

UVOD Za potrebe analize saobraćajnih nezgoda postoji veći broj softvera različitih tipova i proizvoñača, jedni od njih su više zastupljeni na evropskom, a drugi na američkom tržištu. Najpoznatiji i najviše primenjivani softveri su:

� PhotoModeler 4.0 - 3D analiza fotografskih dokumenata � PC-Rect 4.0 - analiza mesta saobraćajne nezgode na osnovu odreñivanja dimenzija sa fotografija � MADYMO - simulacija dinamičkog ponašanja fizičkih sistema prvenstveno ljudi u vozilu � PC-CRASH 8.0 - analiza nezgoda na osnovu impulsne metode, � CARAT 3.0 - analiza nezgode na osnovu impulsne metode � Virtual CRASH 2.2 - analiza nezgoda na osnovu impulsne metode, � Analyzer Pro 7.0 - analiza nezgoda na osnovu impulsne metode, � WinSMAC - 2D analiza saobraćajnih nezgoda na osnovu SMAC metode � WinCRASH - 2D analiza saobraćajnih nezgoda na osnovu CRASH metode � mSMAC - 2D analiza saobraćajnih nezgoda na osnovu SMAC metode

Kako se kod nas i uopšte u Evropi, koriste računarski programi impulsnog tipa, te u osnovi ne postoje bitne razlike izmeñu prethodno pomenutih programa ovog tipa, to će u nastavku biti prikazane osnove korišćenja programskog paketa Virtual CRASH.

3

1. OPIS PROGRAMSKOG PAKETA Virtual CRASH U ovom delu biće opisan program Virtual CRASH tj. njegove mogućnosti i način korišćenja u kompjuterskoj analizi sudara automobila, dok će specifičnosti ostalih tipova saobraćajnih nezgoda - nalet na pešaka, bicikl, motocikl, itd. biti prikazani na kraju, opisujući način rada samo sa ovim učesnicima u saobraćajnim nezgodama. Virtual CRASH je jedan od najsavremenijih programskih paketa za kompjutersku analizu sudara vozila. Osnovu ovog računarskog programa čini Kudlich-Slibar sudarni model.

Slika 1.1. Osnovne oznake u Kudlich-Slibarovom simulacionom modelu1 [45]

Ovaj model zasnovan ja na zakonu promene količine kretanja i zakonu o promeni momenta količine kretanja, uz respektovanje koeficijenta restitucije kod potpunih sudara i koeficijenta trenja izmeñu vozila, kod sudara koji imaju karakter okrznuća. Na slici su prikazani vektor sudarnog impulsa (plava linija), kontaktna površina (ravan crvene boje) i konus trenja (plava boja).

Slika 1.2. Kudlich-Slibarov simulacioni model u Virtual CRASH-u

Program omogućava animaciju postsudarnog procesa, tako da se kretanje vozila od pretpostavljenih sudarnih do njihovih zaustavnih pozicija može vizuelno pratiti. Pokazatelj valjanosti postavljenih sudarnih pozicija vozila i njihovih sudarnih brzina je zaustavna pozicija dobijena kompjuterskom analizom. Da bi se smatralo da postavljena sudarna pozicija odgovara stvarnoj sudarnoj poziciji vozila učestvovalih u sudaru, potrebno je da se njihova zaustavna pozicija dobijena kompjuterskom simulacijom poklapa sa zaustavnom pozicijom registrovanom u uviñajnoj dokumentaciji.

1 S – sudarni impuls, t – ravan sudara; n – normala sudara; N, T – normalna i tangentna komponenta sudarnog impulsa; n1, n2, t1, t2 – normalna rastojanja težišta vozila u odnosu na N i T

4

Slika 1.3. Prikaz početnog položaja, meñupoložaja i zaustavne pozicije vozila

Osnovne karakteristike ovog programskog paketa su:

� Istovremena simulacija neograničenog broja vozila u sudaru � Automatsko generisanje video animacije (sa statičnom ili pokretnom kamerom) � Specifikacija reakcije vozača, ubrzanja, kočenja, upravljanja i drugih parametara � Definisanja različitih uzvišenja kolovoza, nagiba i koeficijenata prijanjanja � Specifikacija elastičnosti sudara preko koeficijenta restitucije � Višestruki sudari izmeñu različitih vozila � Automatski proračun svih sekundarnih sudara � Grafički prikaz nagiba kolovoza kao i poligona s različitim koeficijentima prijanjanja � Razni dijagrami za put, brzinu i vreme � Mogućnost definisanja raspodele sile kočenja izmeñu prednje i zadnje osovine. � Kinematička i kinetička (default mod) specifikacija puta vozila � Merna alatka � Ispis izveštaja ulaznih/izlaznih vrednosti, uključujući sve parametre sudara � DXF crteži mesta dogañaja i/ili bitmape mogu se koristiti kao podloga za simulaciju � Modul za simulaciju prevrtanja vozila � Višedelni model pešaka � 2D ili 3D kinetički model proračuna � Kudlich-Slibarov model udara, koji se temelji na održanju linearne i ugaone količine kretanja, s

mogućim „potpunim” i „klizajućim” sudarima � Integrisani program crtanja - za crtanje/modifikovanje crteža mesta dogañaja i DXF oblike vozila � Simulacija i analiza sudara vozila sa prikolicama i poluprikolicama � Višedelni motocikli i bicikli

5

Nakon startovanja programa pojavljuje se radna površina kao što je prikazano na sledećoj slici.

Slika 1.4. Radna površina Vitual CRASH-a

Na raspolaganju je meni sa sledećim opcijama2.

Slika 1.5. Opcije menija Urediti i Alati

2 Unutar menija projekat nalaze se klasične opcije: otvori, sačuvaj,odštampaj, itd.

6

Slika 1.6. Opcije menija Pomoć

Opcije menija su dostupne i preko ikonica alata kojke se nalaze sa leve strane radne površine na paleti sa alatkama ili u gornjem delu na glavnoj paleti. Najbitnije od njih imaju sledeće značenje:

� Omogućuje prikazivanje rasterske mreže i samim tim lako snalaženje kada su u pitanju rastojanja

� Omogućuje prikazivanje prozora sa najbitnijim fizičkim veličinama vozila za vreme pre, posle i u toku sudara

Slika 1.7. Prikazivanje položaja vozila u vremenu i prostoru sa podacima o brzinama

� Omogućuje postavljanje početne tačke merenja, koja se može poistovetiti sa fiksnom tačkom u uviñajnoj dokumentaciji

� Omogućuje merenje distanci

� Omogućuje kotiranje izmerenih distanci

� Ispisuje i/ili iscrtava ono što se nalazi na radnoj površini

� Omogućuje uvoñenje mernih osa lokalnih koordinatnih sistema

� Omogućuje učitavanje bitmapa odnosno DXF crteža kao gotovih podloga za simulaciju, uz prilagoñavanje razmere

7

Slika 1.8. Bitmapa-podloga za simulaciju

� Omogućuje iscrtavanje 2D i 3D poligona sa mogućnošću definisanja njihovih veličina, oblika,

boja, koeficijenta trenja i td.

Slika 1.9. Definisanje poligona sa različitim koeficijentom trenja

Slika 1.10. Definisanje poligona različitih tipova i oblika

Slika 1.11. Definisanje poligona sa različitim uzdužnim i poprečnim nagibima

8

� Omogućuje iscrtavanje svih elemenata puta i u kombinaciji sa prethodnom alatkom, uz korišćenje saobraćajnih znakova, omogućuje stvaranje raznovrsnih saobraćajnih i urbanih okruženja

Slika 1.12. Kreiranje saobraćajne infrastrukture

� omogućuje uvoñenje kamera koje daju predstavu o mogućnosti uočavanja nekih elemenata sa odreñenih položaja. Nezavisno od ovoga, sam korisnik pomoću miša može izabrati bilo koji pravac, ugao i bilo koje udaljenosti za posmatranje simulacije

� Omogućuje definisanje tačaka putanje vozila. Vozilo će pratiti putanju koju je definisao korisnik, bez obzira da li takvo kretanje odgovara zakonima fizike ili ne.

Slika 1.13. Definisanje putanje vozila

� Omogućuje ispisivanje bilo kog teksta na bilo kom mestu radne površine

� Iscrtava grafike put, vreme, brzina, itd.

9

Slika 1.14. Opcije za iscrtavanje grafika

� Omogućuje pregled izveštaja sprovedene simulacije u vidu tabela sa svim ulaznim i izlaznim parametrima simulacije

� Omogućuje reprodukciju gotovih primera simulacije ili prikazivanje načina korišćenja pojedinih alatki.

Program ima izuzetno dobro kreiran Help sa demontracijom korišćenja pojedinih alatki i reprodukovanjem gotovih primera (slika 1.15.) uz prikazivanje načina korićšenja miša i tastature u konkretnom primeru.

Slika 1.15. Primeri za reprodukciju u Help-u

Za odabir marke i tipa vozila učestvovalih u sudaru postojio baza podataka koja sadrži većinu modela zastupljenih u saobraćaju. Ova baza podataka, data je u vidu Toolbar-a (Linija alatki). Vozila su razvrstana prema kategoriji, marki i tipu, sa prikazom podataka o tehničko-eksploatacionim karakteristikama.

10

Slika 1.16. Baza podataka vozila

Opcije u vezi sa načinom prikazivanja vozila, izborom vrste vozila, postavljanjem saobraćajne signalizacije i sl. takoñe su date u vidu Toolbar-a.

11

Slika 1.17. Opcija galerija

Toolbar nudi mogučnost izbora odgovarajućih opcija za prikazivanje vozila u različitim oblicima u ravni ili prostoru.

Slika 1.18. 3D Oblici vozila

Slika 1.19. 2D Oblici vozila

Nakon odabira, vozila se postavljaju u pretpostavljenu sudarnu poziciju, u zavisnosti od oštećenja na njima nastalih u sudaru i zaustavnih pozicija registrovanih u uviñajnoj dokumentaciji. Za svako od vozila zadaje se pretpostavljena vrednost sudarne brzine i intenziteta usporenja tokom postsudarne faze. Sve ovo se vrši korišćenjem levog i desnog tastera miša kao i skrola (kojim se vrši automatsko prilagoñavanje razmere kao i

12

pravac i ugao pogleda na mesto kretanja vozila tj. mesto saobraćajne nezgode), uz korišćenje tastera Shift, Ctrl i Alt.

Slika 1.20. Najkorišćenije upravljačke hardverske komponente u programu

Program omogućava animaciju postsudarnog procesa, tako da se kretanje vozila od pretpostavljenih sudarnih do njihovih zaustavnih pozicija može vizuelno pratiti. Zadavanje inputa vrši se preko dijalog prozora (desnim klikom miša na vozilo) kao što je to ptikazano na sledećoj slici. Od inputa potrebno je definisati brzinu kretanja vozila (translatornu i ugaonu), pravac brzine u odnosu na uzdužnu osu vozila (slika 1.21) preko parametra vni, zatim treba definisati položaj upravljačkih točkova preko opcije upravljanje, a zatim definisati usporenje vozila uključujući koeficijent prijanjanja i internzitet sila kočenja na točkovima.

Slika 1.213. Definisanje parametara kretanja vozila

U slučaju da se vozilo kreće sa zanošenjem, dakle kad brzina nije kolinearna sa njegovom uzdužnom osom, parametar vni dobija vrednost različutu od nule.

Slika 1.22. Položaj vektora brzine u odnosu na vozilo

3 Opcija vreme kočenja predstavlja bukvalan prevod, meñutim radi se o vremenu porasta usporenja( t3)

13

Nakon učitavanja i drugog vozila tj. drugih učesnika nezgode i zadavanja potrebnih inputa, uz definisanje odgovarajućih položaja vozila, program automatski proračunava putanje vozila pre, u toku i posle sudara, uključujući parametre sudara i zaustavne pozicije vozila (slika 1.23.).

Slika 1.23. Prikaz osnovnih parametara sudara

Nakon definisanja sudarnog položaja i sudarnih brzina vozila, Virtual CRASH vrši proračun stepena deformacija na vozilima. Na osnovu toga, a u skladu sa masama sudarenih vozila, vrši se proračun EES parametara. Pored EES parametra, postavljanjem kursora na mesto sudara, automatski se prikazuju i vrednosti brzina vozila pre i posle sudara, veličine deformacije, kao i koeficijenti restitucije i trenja izmeñu vozila (slika 1.23.). Potom se pristupa procesu simulacije sudarnog procesa. Na osnovu praćenja kretanja vozila od postavljene sudarne pozicije do njihove konačne zaustavne pozicije, metodom pokušaja i pogreške, vrše se eventualne korekcije u pogledu njihovih sudarnih pozicija, sudarnih brzina, kao i ostalih parametara koji imaju uticaja na kretanje vozila tokom postsudarne faze. Neki od parametara koji se mogu korigovati su i oni koji se odnose na ravan sudara (slika 1.24.)

Slika 1.24. Definisanje ravni sudara

Za vremensko-prostornu analizu saobraćajne nezgode često je potrebno prikazati istovremeni položaj učesnika nezgode u odreñenim trenucima, što omogućuje opcija meñupoložaji.

Slika 1.25. Prikazivanje meñupoložaja vozila

14

Opcija urediti unutar toolbar-a, nudi veći broj mogućnosti ureñivanja pojedinih parametara zavisno od toga gde se kursor nalazi na radnoj površini, odnosno šta je predmet ureñivanja. Ukoliko se kursor postavi na vozilo i zatim pritisne levi taster miša, pojaviće se toolbar sa sledećim opcijama (slika 1.26.).

Slika 1.26. Ureñivanje parametara vozila

Slika 1.27. Opcije za ureñivanje dinamike i parametara vozila

Opcija dinamika nudi mogućnost definisanja parametara u početnom trenutku kompjuterske simulacije (t=0), kao što su položaj vozila koji se definiše koordinatama i uglom, zatim brzina, uključujući pravac vektora brzine (vni i vnz), u odnosu na uzdužnu osu vozila X i vertikalnu osu Z, ugaona brzina u pravcu svih osa (omega), uzdužni i bočni ugao skretanja (naginjanja). Preko ovih parmetara mogu se uzeti u obzir i simulirati situacije u kojima pre sudara dolazi do „propinjanja”, „posrtanja”, zanošenja vozila (duž bilo kog pravca), prevrtanja, rotacije, kao i udara vozila podom o kolvoz, odskakanja nakon udara, itd. U opcijama osovina 1 i osovina 2 mogu se menjati neke od geometrijskih karakteristika osovina i točkova vozila (razmak osovina, razmak točkova, dimenzije pneumatika), udaljenost težišta od prednje osovine, kao i vrednosti maksimalnih uglova bočnog klizanja točkova čije vrednosti utiču na intenzitet bočnih sila koje deluju na točkove, a samim tim i na kretanje vozila.

15

Slika 1.28. Opcije za ureñivanje parametara vozila i sudara

U slučaju da vozilo koje je ušestvovalo u saobraćajnoj nezgodi nema indentične karakteristike kao vozilo iz baze podataka, geometrijske i druge karakteristike vozila mogu se menjati u opciji podaci, a to su dužina, širina i visina vozila, samim tim i momenti inercije, zatim može se menjati masa vozila, ključna za intenzitete vektora količina kretanja, kao i visina težišta vozila, klirens, itd. Pored mase vozila, koja se definiše u opciji podaci, vozilo se može još i dodatno opteretiti posadom vozila i/ili teretom, izborom odgovarajućih veličina u opciji putnici-teret. Pošto se program zasniva na Kudlich-Slibarovom modelu sudara, mora se voditi računa o koeficijentu restitucije kojim se uzima u obzir elastičnost sudara i koeficijentu trenja izmeñu vozila u toku sudara koji opisuje odnos izmeñu normalnih i tangencijalnih komponenata vektora impulsa i na taj način odreñuje mogućnost pojave proklizavanja izmeñu vozila za vreme trajanja njihovog kontakta. Vrednost ovih koeficijenata može se korigovati u opciji sudar, kao i vreme trajanja kompresije, tj. trajanje prodiranja jednog vozila u drugo, koje utiče na položaj tačke delovanja sudarnog impulsa i veličinu deformacije vozila. Po pretpostavkama usvojenog modela sudara, oštećenjem se smatra samo udaljenost od tačke delovanja impulsa do pravougaone konture vozila. Ukoliko se levim tasterom miša klikne na tačku sudara vozila, pojaviće se toolbar sa sledećim opcijama:

16

Slika 1.29. Ureñivanje parametara sudara

Kao što se na slici 1.29. vidi, opcija sudar nudi mogućnost podešavanja parametara ravni sudara, tj. njenog položaja, kao i tačke sudara duž sva tri pravca. I ovde, kao i u prethodnoj opciji toolbar-a (dinamika) mogu se menjati vrednosti koeficijenta restitucije i koeficijenta trenja izmeñu vozila u toku sudara.

Slika 1.30. Opcije za ureñivanje i prikaz parametara sudara

Opcije objekat 1 i objekat 2 prikazuju vrednosti brzina vozila koja su učestvovala u sudaru i to: brzine pre i posle sudara, delta-V, EES, kao i veličinu deformacije koja odgovara parametru EES, zatim ugaone brzine vozila pre i posle sudara, itd.

17

Slika 1.31. Ureñivanje izgleda mesta sudara

Levim klikom miša na podlogu kojom se kreću vozila, aktivira se toolbar sa opcijama za ureñivanje (meñupoložaj, postavke, intenzitet-boja, itd.) kao na slici 1.32. Ove opcije se uglavnom odnose na način vizuelnog prikazivanja simulacije. Neki od parametara koji se mogu podešavati prikazani su na sledećoj slici, kao na primer kriterijum za prikazivanje meñupoložaja vozila (vremena ili distance), intenzitet tragova i trajektorije vozila, ali i parametri bitni za proces simulacije sudara (korak integracije, vreme simulacije, koeficijent prijanjanja izmeñu podloge i pneumatika), itd.

Slika 1.32. Opcije za ureñivanje mesta sudara

Kako bi sprovedena simulacija sudara vozila bila transparentna u smislu mogućnosti provere svih parametara koje usvaja operater i svih izlaznih parametara koji su rezultat sprovedene analize, što u kasnijem postupku omogućava detaljnu proveru rekonstruisanog, odnosno simuliranog sudarnog procesa i zaključaka koji su na osnovu toga izvedeni, program nudi mogućnost prikazivanja svih parametara u obliku detaljnog izveštaja na preko pet stranica A4 formata. Jedan takav izveštaj dat je u prilogu br.1. Izveštaj u obliku tabela podeljen je na sledeće delove:

� Opšti deo, u kome su prikazani podaci o marki i tipu vozila, kao i početnim i završnim brzinama vozila,

18

� Deo kolizija, sa podacima o vremenu kompresije, koordinatama tačke sudara, koeficijentima trenja i restitucije, impulsu, deformacionoj energiji, delta-V, EES, translatornim i ugaonim brzinama pre i posle sudara, itd.

� Deo sekvence, sa podacima koji su dati po karakterističnim sevencama dogañaja. Podaci se odnose na brzine vozila u odreñenim vremenima i položajima, usporenja, sile kočenja, vreme odziva kočionog mehanizma, uglove upravljanja, itd.

� Deo kinematika, sa ulaznim vrednostima kao što su geometrijske karakteristike vozila, masa vozila, karakteristike vešanja i druge karakteristike vozila koja su učestvovala u kompjuterskoj simulaciji sudara.

� Deo postavke, koje se odnose na korak integracije, prijanjanje izmeñu pneumatika i podloge, restituciju, trenje izmeñu vozila, itd.

Deo dinamika, koji se odnosi na vremensko-prostornu analizu sudarnog procesa, sa prikazanim vrednostima brzina vozila u odreñenim vremenskim trenucima i polžajima vozila u seriji parova podataka za svakog učesnika modelovanog sudara.

19

2. RAD SA PROGRAMOM Virtual CRASH Pre početka analize sudara potrebno je imati tačan situacioni plan. Za ocenjivanje tačnosti kompjuterske analize sudara najbitnije su zaustavne pozicije vozila koje moraju odgovarati onima koje su registrovane u uviñajnoj dokumentaciji. Kako bi se izbegao dug i naporan posao iscrtavanja svih detalja fiksiranih

situacionim planom lica mesta saobraćajne nezgode, program nudi opciju kojom se bilo koja slika ili crtež u elektronskom formatu može importovati u radno okruženje programa. Ovako importovana skica čini i podlogu za simulaciju (slika 2.1 ).

Slika 2.1. Situacioni plan kao podloga za simulaciju

Nakon izrade situacionog plana na isti se dodaju vozila koja su učestvovala u sudaru, pa na osnovu tragova na kolovozu i oštećenja na vozilima rekonstruiše se položaj vozila u trenutku sudara. Nakon odabira marke i tipa vozila učestvovalih u sudaru iz baza podataka koa sadrži gotovo sve modele zastupljene u saobraćaju, može se izvršiti eventualna korekcija njihovih geometrijskih karakteristika, a vozila se mogu i dodatno opteretiti. Vozila se potom postavljaju u pretpostavljenu sudarnu poziciju, u zavisnosti od oštećenja na njima nastalih u sudaru i zaustavnih pozicija registrovanih u uviñajnoj dokumentaciji. Za svako od vozila zadaje se pretpostavljena vrednost sudarne brzine i intenziteta usporenja tokom postsudarne faze.

20

Nakon što se vozila postave u sudarni položaj, prema stvarnim oštećenjima i tragovima, na osnovu podataka iz stručne literature i iskustva veštaka biraju se koeficijenti i podaci koji će se koristiti u analizi. Odabrane vrednosti se unesu u program i načini se prvi korak odnosno prva simulacija koja po pravilu ne rezultira tačnim završnim položajem vozila. Menjanjem parametara, nakon više pokušaja dobija se zadovoljavajuće kretanje vozila kod kojeg vozila završe na stvarnom položaju nakon sudara. Ovaj program pruža mogućnost za sprovoñenje kvalitetne dinamičke analize sudara vozila čija se verifikacija vrši na osnovu dobijenih zaustavnih pozicija vozila, postsudarnih trajektorija i EES vrednosti. Nakon definisanja sudarnog položaja i sudarnih brzina vozila, Virtual CRASH vrši proračun stepena deformacija na vozilima. Na osnovu toga, a u skladu sa masama sudarenih vozila, vrši se proračun EES parametara. Poreñenjem EES veličina, za svako od vozila, sa vrednostima iz EES kataloga, takoñe se vrši provera valjanosti definisanog sudarnog položaja i sudarnih brzina vozila. Potom se pristupa procesu kompjuterske analize sudarnog procesa. Na osnovu praćenja kretanja vozila od postavljene sudarne pozicije do njihove konačne zaustavne pozicije, metodom pokušaja i pogreške, vrše se eventualne korekcije u pogledu njihovih sudarnih pozicija, sudarnih brzina, kao i ostalih parametara koji imaju uticaja na kretanje vozila tokom postsudarne faze. Pri tome je potrebno posebno voditi računa o sledećem:

� Izračunata vrednost EES-a odgovara stvarnom oštećenju vozila koje je u skladu sa kataloškom vrednošću parametra EES,

� Direktna oštećenja na vozilima se meñusobno uklapaju i odgovaraju definisanom meñusobnom položaju vozila u trenutku sudara,

� Točkovi vozila u postsudarnoj fazi se kreću po tragovima koji su prilikom sudara nastali na kolovozu ili vrlo malo prilikom kretanja odstupaju od njih, ostavljajući pri tome i u simulaciji vidljive tragove ili bar deo njih (a mesto sudara je opredeljeno na osnovu materijalnih dokaza-ukoliko postoje). Ukoliko su nastali tragovi grebanja ili rasute tečnosti vozilo u simulaciji odgovarajućim delom treba da prelazi prekoi tih tragova ili bar u njihovoj zoni.

� Zaustavne pozicije vozila u simulaciji poklapaju se sa pozicijama registrovanim u uviñajnoj dokumentaciji ili u manjoj meri (u okviru dozvoljene greške) odstupaju od njih.

21

U kompjuterskim analizama saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali pešaci najpre je potrebno definisati model pešaka. To se postiže izborom opcije vozila/multibody. Nakon importovanja pešaka u radni prostor (slika 2.2.) potrebno je definisati ulazne parametre za pešaka.

Slika 2.2. Model pešaka

Definisanje ulaznih parametara za pešaka vrši se preko opcije uredit/dinamikai ili jednostavnije, desnim klikom miša na pešaka, nakon čega će se pojaviti dijalog prozor za definisanje brzine kretanja pešaka, pravca kretanja, itd. (slika 2.3.)

22

Slika 2.3. Definisanje brzine kretanja pešaka

Pored brzine, za kompjutersku simulaciju bitne su i druge karakteristike, kao što su visina pešaka, masa pešaka (unutar opcije urediti/podaci), i položaj pešaka (unutar opcije galerija/d-poses).

Slika 2.4. Opcije za ureñivanje karakteristika pešaka

U kompjuterskim analizama saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali motociklisti najpre je potrebno definisati model motocikla i motocikliste. To se postiže izborom odgovarajuće marke i tipa motocikla unutar opcije vozila/motocikl.

23

Slika 2.5. Baza podataka motocikala

Nakon importovanja motocikla odgovarajuće marke i tipa u radni prostor potrebno je definisati ulazne parametre za motocikl preko opcije urediti.

Slika 2.5. Opcije za ureñivanje parametara motocikla

Nakon definisanja ulaznih parametara za motocikl, potrebno je postaviti motociklistu (pešaka u odgovarajućem-moto položaju) na motocikl i zadati mu odgovarajuće parametre, a pre svih brzinu kretanja (jednaku brzini kretanja motocikla).

24

Slika 2.6. Postavlajnje motocikliste na motocikl

Proces rada sa biciklom i biciklistom identičan je radu sa motocklom i motociklistom, počev od izbora bicikla odgovarajuće marke i tipa, izmena njegovih karakteristika, definisanja dinamike, pa do definisanja bicikliste i kasnije, prilagoñavanja parametara sudara što je prikazano u okviru sudara automobila.

Slika 2.7. Definisanje bicikla i bicikliste