7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

1/321

GERONTOLOGIJA 1/2009 GERONTOLOGY 1/2009

ASOPIS GERONTOLOKOG REVIEW OF SOCIETY

DRUTVA SRBIJE GERONTOLOGY OF SERBIA

GODINA XXXVIzakljuno sa 1992. g. asopis je publikovan pod nazivom "Gerontoloki zbornik"

IZDAVA PUBLISHED BYGerontoloko drutvo Srbije Society of Gerontology of Serbia11000 Beograd, Krfska 7 11000 Belgrade, Krfska 7

Fax/tel: 011/2415 734Email: gdskrfska7@yubc.net

www.gds.org.rs

Za izdavaaDr Milo Nemanji

Glavni i odgovorni urednik / Editor of chiefProf. dr Anelka Mili

Redakcioni odbor:Prof. dr Anelka Mili, prof. dr Dragoslav Miloevi,prof. dr Dragoslav ukanovi, Radmila Vukovi,

mr Nadeda Satari, Radul Jovanovi

Tehniki urednikMr Dragana Dini

Lektura i korekturaira Pein

Kompjuterski slog i prelomDejan Nemanji

tampa

FOTO FUTURATira:

300 primeraka

Beograd, 2009.

ISSN 0354 - 415X

tampanje ovog broja asopisa pomogli su Ministarstvo za nauku i tehnolokirazvoj i Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije

Osloboeno opteg poreza na promet na osnovu miljenja Ministarstva za nauku i

tehnologiju Srbije br. 413-00-146/96 od 25. marta 1996. god.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

2/321

2

S A D R A J

Multidisciplinarni pogled na starost i starenje

Milo NemanjiFormiranje gerontolokog polja u Srbiji i simbolika dimenzija starosti ..........................9

Mileva FilipoviDrutvena konstrukcija starosti......................................................................................16

Svetislav JovanoviDoprinos psihologije uspenijem ivotu u starosti.........................................................25

Vid RistanoviUloga osiguravajuih drutava i penzionih fondova u finansijskom sistemu Srbije ......38

Duan PetroviPsihijatrijski poremeaji zavisni od fiziolokih promena u starih osoba ........................59

Momir JanjiSocijalna medicina i stari u 20. veku .............................................................................64

Dragana DiniGerontoloka misao i praksa u Srbiji u 20. veku ...........................................................69

Demografsko - istorijski pregled o starenju u Srbiji u XX veku

Mirjana RaeviPopulaciono starenje u Srbiji .........................................................................................87

Momilo IsiStarosna struktura stanovnitva poetkom 20. veka - posledica ratnih stradanja .......99

Vladimir GreiIseljavanje mladih kao jedan od faktora starenja stanovnitva Srbije.........................123

Vera Gudac DodiStarenje enskog stanovnitva u Srbiji u drugoj polovini 20. veka..............................143

Gradimir Zaji

Staraka domainstva na selu.....................................................................................154Branko Bojovi

Starost na selu - nacionalni, a ne samo gerontoloki problem....................................160

Politika, Socijalni rad i Zatita starih u Srbiji u XX veku

Lidija KozaraninMeunarodna politika starenja i politika starenja u Srbiji krajem 20. veka..................169

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

3/321

3

Petar ManojloviKoordinacija ciljeva i aktivnosti - pretpostavka za unapreivanjerazvojne strategije i humanizacije ivotnih uslova u starosti .......................................184

Ana ekerevacObrazovanje socijalnih radnika za brigu o starim licima..............................................186

Marija VujoeviSocijalna zatita starih lica u Srbiji u 20. veku.............................................................197

Nataa Todorovi, Milutin VraeviCrveni krst Srbije i briga o starijima u 20. veku ...........................................................204

Vladanka MiskinUdruenje penzionera Srbije i briga za stare u 20. veku.............................................213

ira PeinOblici vaninstitucionalne socijalne zatite starih u Srbiji u 20. veku............................228

Prilozi iz Gerijatrije

Aleksandra Milievi KalaiPolna razlika u starenju u Srbiji u oblasti mentalnog zdravlja .....................................241

Despotovi Neboja, Predrag Erceg, Vasili Slavica, Nikoli-Despotovi Maja,Miloevi P. Dragoslav, Davidovi Mladen

Srana insuficijencija kod starih - epidemioloki aspekt..............................................247

Despotovi Neboja, Erceg Predrag, Miloevi P. Dragoslav, Davidovi MladenACE inhibitori u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja: 10 godina od Hope Studije ..251

Despotovi Neboja, Zogovi Tatjana, Gordana Toi, Trnavevi Ivana,Predrag Erceg, Miloevi P. Dragoslav, Davidovi Mladen

Meteoropatija kod starih ..............................................................................................255

urica S., Vuksanovi M., Miloevi D., eraji B., Peinovi N.Parathormon i mineralna gustina kosti osoba razliite starosti ...................................258

Bojana Poti, Dragoslav Miloevi, Mladen Davidovi, Neboja Despotovi,Sanja Zdravkovi, Jelena Vukevi, Sneana Tomi

Uticaj anemije na razvoj i klasu slabosti miokarda kod gerijatrijskih bolesnika...........266

Eseji

edo NedeljkoviStarost u trouglu biologija - sociologija - psihologija....................................................277

Milovan DanojlicStarenje u tuini...........................................................................................................280

Aleksandra Milievi KalaiStarost je zima ivota...................................................................................................282

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

4/321

4

Iz rada Gerontolokog drutva Srbije

Dragana DiniDruga Olimpijada sporta zdravlja i kulture treeg doba Sokobanja 2009. ................291

Dragana DiniEvaluacija Druge Olimpijade sporta, zdravlja i kulture treeg doba,Sokobanja 2009. .......................................................................................................301

Dragana DiniPersonalni asistenti za starije - projekat GDS-a..........................................................312

Poziv za ulanjivanje u Gerontoloko drutvo Srbije...................................................314

Prikazi

Radul JovanoviPrikaz asopisa Socijalni misao................................................................................317

IN MEMORIAM

In Memoriam Petru Manojloviu, potpredsedniku Gerontolokog drutva Srbije .......318

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

5/321

5

Tematski broj posveen: Nauno strunom skupu Instituta za politike studijeiz Beograda i Gerontolokog drutva Srbije, koji je odran 24. i 25. septembra,2009. godine, pod nazivom:

STARENJE U SRBIJISocijalno-politike, socioloke i istorijske

implikacije u 20. veku

Ovaj Nauni skup je podran od strane Ministarstva za nauku i tehnolokirazvoj Republike Srbije.

Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj, prihvativi predlog Instituta zapolitike studije i Gerontolokog drutva Srbije o odravanju pomenutog nau-nog skupa u 2009. godini, svojim Reenjem o rasporedu sredstava br. 451-03-00139/20009-02 pd 17.06.2009. godine opredelilo je za ovu namenu150.000,00 dinara i time omoguilo da se ovaj nauni skup i odri.

Institut za politike studije je organizaciju ovog naunog skupa poverioGerontolokom drutvu Srbije i u smislu njegove realizacije sklopio Ugovor oposlovno-tehnikoj saradnji, kojim je na raun Gerontolokog drutva Srbijepreneo i pomenuta sredstva.

Nauni skup je, pod predloenim nazivom, odran 24-25.09.2009. godine uSali Crvenog krsta Srbije u Beogradu, u ul. Siminoj br. 19. Nauni skup je,obrativi se prisutnim naunim i strunim saradnicima, kojih je bilo oko 50,kraim pozdravnim govorom i obrazloenjem ciljeva naunog skupa, otvorio drMilo Nemanji, predsednik Gerontolokog drutva Srbije, nauni savetnikInstituta za kriminoloka i socioloka istraivanja u penziji. Nauni skup jepozdravila i Vesna Milenovi, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije, koji jeorganizatorima obezbedio povoljne uslove za rad.

Nauni skup je radio u pet plenarnih sesija, od kojih su tri odrane 24.09., adve 25.09.2009. godine. Svoje radove je prijavilo 38 autora, od kojih je njih 27i podnelo svoja saoptenja. Po strukturi, uestvovalo je 16 doktora nauka, odkojih su etvoro nauni savetnici, dvoje vii nauni saradnici i petoro redovniprofesori Univerziteta. Ovi nauni radnici dolaze iz pet naunih instituta, sa petfakulteta i iz istraivako-strunih zavoda. Ostali uesnici pripadaju krugu eks-perata za probleme gerontologije iz ustanova socijalne i zdravstvene zatite,udruenja penzionera, nevladinog sektora, ustanova kulture i drugih rele-vantnih ustanova.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

6/321

6

Gerontoloko drutvo Srbije kao izdava naunog asopisa GERONTO-LOGIJA objavie podneta saoptenja i one radove prijavljenih autora koji su bilispreeni da uestvuju na skupu, pod uslovom da prou pozitivnu recenziju.

Gerontoloko drutvo Srbije je, smatramo, ovim naunim skupom, u skladusa programom, dalo doprinos razmatranju gerontoloke problematike u

istorijskoj perspektivi i interdisciplinarnoj ravni.

Prilozi iz gerijatrije, osim rada Aleksandre Milievi-Kalai, prihvaeni suod urednitva asopisa pre odravanja naunog skupa Starenje u Srbiji.

Milo Nemanji

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

7/321

Multidisciplinarni pogled na starost i starenje

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

8/321

Milo Nemanji

9

Gerontoloko drutvo Srbije, Beograd

FORMIRANJE

GERONTOLOKOG POLJA USRBIJI I SIMBOLIKA DIMENZIJA STAROSTI

Nauni radUDK: 316.346.32-053.9(497.11)196/...;

364.4-053.9(497.11)196/...;061.2-053.9(497.11)196/...;

ID: 172124172Rad primljen: 30.10.2009.

Rezime

U radu se koristi jedan od temeljnih pojmova poznatog francuskog sociolo-ga Pjera Burdijea (1930-2002), pojam POLJA, kojim se oznaava dinaminopodruje drutva, koje je delimino autonomno i na kome se odigrava stalnaborba meu akterima. Ova borba ima svoju simboliku dimenziju, jer se radi oborbi izmeu pogleda na svet glavnih grupnih nosilaca. Ovaj koncept i pristup,kada je re o gerontologiji i svemu to ona u disciplinarnom i institucionalnomsmislu podrazumeva, izuzetno su pogodni za razmatranje sve one dinamikekoja je svojstvena ovom relativno novom podruju, koje se upravo osamosta-ljuje i dobija svoj legitimitet tek u 20. veku. Sve medicinske, sve ustanove soci-

jalne zatite, sve humanitarne organizacije, veliki broj tradicionalnih disciplina,podreenih novim zahtevima narasle populacije starijih ljudi, ulaze u ovo polje.

Kljune rei: gerontoloko polje, simbolike borbe, gerijatrija, gerontologija,socijalna zatita, starost i starenje, istorija.

The Emergence of the Gerontological Field in Serbia and theSymbolic Dimension of Old Age

Abstract

The paper follows one of Bourdieus key concepts, the concept of field, referring to a dynamic segment of society which is partly autonomous and inwhich permanent struggle among actors is taking place. This struggle also hasits symbolic dimension because it is a struggle between different worldviews of

the main group carriers. When gerontology is concerned, along with its disci-plinary and institutional ramifications, this concept and approach are veryappropriate for considering the dynamic specific for this relatively new area,which has emerged as autonomous and gained legitimacy only in 20th century.This field encompasses medical and social welfare institutions, humanitarianorganizations, as well as a number of traditional disciplines geared intomeeting the needs of the growing aged population.

Key words: gerontological field, symbolic struggles, geriatrics, gerontology,social welfare, aging and old age, history.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

9/321

10

Starenje i starost u Srbiji, kao i u drugim evropskim zemljama, ima svojuistoriju, koja je rapidno ubrzana u drugoj polovini, posebno pred sam kraj 20.veka. Proces starenja i prisustvo starih ljudi u drutvu prate oveanstvo nanjegovom istorijskom putu kroz vekove i epohe. Moe se tako rei da poredstarenja stanovnitva pojedinih zemalja u celini, to se naziva demografskim

starenjem, stare i pojedini drutveni slojevi, profesije, porodice, dobijajui pose-bne karakteristike. Francuski istoriar or Minoa, svojom knjigom ISTORIJASTAROSTI od Antike do Renesanse, proveo nas je od Drevnog srednjegistoka, govorei o starom oveku izmeu mita i istorije, Jevrejskog sveta, odasne starine do starog oveka, Grkog sveta sa Sumornom starou, prekoRimskog sveta, sa veliinom i propadanjem starog oveka, do Ranog i Sred-njeg veka, pa sve do XVI veka i stvarnog uticaja starih ljudi. Zanimljiv je poda-tak da je od 100 osoba roenih izmeu 1500 i 1599 godine u starosti od 70godina ostajalo 6,9 meu mukarcim i 9,0 meu enama. Od tada pa do kraja20. veka prolo je 400 godina.1 Tek su moderno doba, 20. vek naroito,nametnuli problem starosti i starih ljudi celom drutvu, dravi pre svega, njenimustanovama i specijalistima razliitih profila - dodaje citirani francuski istoriar.Zapadnjaka drutva, pie on dalje, nikada, u stvari, nisu imala takvu proporci-onalnu zastupljenost starih osoba starijih od 65 godina, koje su inile 11,4 %francuskog stanovnitva 1950., a godine 1975 - 13,4 %.2

Srbija je, takoe, prela svoj put od mlade nacije poetkom 20. veka pa dozemlje sa vrlo starim stanovnitvom krajem tog veka. Kada je kod nas poeloda se govori o starim ljudima kao drutvenom problemu? Zanimljiv je podatakkoji iznosi dr arko Vukovi (1930-2009), nedavno preminuli lan gerontolo-

kog drutva Srbije, da je sredinom 1935. godine u svojim predavanjima naKolarevom univerzitetu, kako se popularno zvao, docent dr Ilija urii (1898-1965), potonji rektor Beogradskog univerziteta, govorio istovremeno o starenjuoveka i njegovom podmlaivanju. Klimu nepoverenja i negativan odnos pre-ma starosti u to vreme, isticao je I. urii, poveavali su stavovi o neprilago-enosti starih na novine.3 Pored njega, navodi nam . Vukovi, jedan netostariji lekar, dr Milo . Popovi (1876-1954), radei na popularisanju medicinei piui u asopisu NARODNO ZDRAVLJE, pisao je da mi mladi narodi mora-mo se svim silama truditi da ouvamo zdravlje i produimo svoj vek. Kakva je,meutim, bila demografska situacija u Srbiji tih 30-tih godina 20. veka? Prema

popisu od 1931. godine, Srbija je imala ukupno 5.725.912 stanovnika (ovde suobuhvaeni Centralna Srbija, koja je imala 3.549.890 stanovnika, Vojvodina1.624.158 i Kosovo i Metohija 552.064), od kojih je 288.753 ili 5,0 % imalo vie

1or Minoa, Istorija starosti, od Antike do Renesanse. Novi Sad-Sremski Karlovci - Knjiarnica

Zorana Stojanovia, 1993.2

Nav. delo.3

Prim. Dr arko Vukovi, Prvi su pisali o starosti, U Razvoj gerontoloke misli i prakse u Srbiji. -Beograd, Gerontoloko drutvo Srbije, decembar 2001.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

10/321

11

od 65 godina. ak je u to vreme u Srbiji bilo preko hiljadu stogodinjaka. Samo70 godina kasnije, sa 1.274.155 ili 17,1 % starijih od 65 godina, Srbija se nalameu malim brojem zemalja sa najstarijim stanovnitvom.4 U tom meuvreme-nu, dogodio se Drugi svetski rat, sa ogromnim gubicima koje je pretrpelaSrbija, pogibija itave jedne generacije najmlaih itelja pri kraju rata na

Sremskom frontu, streljanje velikog broja ljudi po Srbiji u posleratnom periodukao narodnih neprijatelja, koji su bili u srednjem ivotnom dobu, najzad baukInformbiroa sa velikim brojem zatoenika u najboljim godinama ivota. Drugapolovina XX veka, naroito poslednje dve decenije, donele su, meutim, jovei poremeaj demografske ravnotee Srbije. Velika migracija, naroito tzv.odliv mozgova (van Srbije je samo 5.000 doktora nauka), dodatno su ugroziline samo ukupnu reproduktivnu sposobnost populacije, ve i strategijsku orijen-taciju Srbije. Tako smo sigurno i neizbeno, u razdoblju od tih 30-tih godina 20.veka pa do poetka 70-tih godina tog veka, kada smo ve imali oko jedanmilion ili 13,4 % starijih od 60 godina, uli u grupu zemalja sa tzv. stacionarnimtipom starosne strukture, kako to definie vedski demograf Sandberg (svevie se smanjuje udeo mladih do 19 godina, a poveava udeo onih starijih od60 godina).

Tako su, ve u ranim 60-tim godinama 20. veka, poeli da se stiu poetniuslovi za formiranje gerontolokog polja - u burdijeovskom smislu rei. Kao tosu za socioloki pojam profesije bitni kritian broj ljudi koji se trajno bave

jednim zanimanjem, predanost pozivu, profesionalna kultura i profesionalnaorganizacija, tako su za drutveno polje uslov bez koga se ne moe odreenbroj specijalizovanih ustanova ija je usluna delatnost namanjena specifi-

kovanom delu populacije, kao i odreen broj humanitarnih organizacija sa istimciljevima, ali isto tako i osnivanje nauno-istraivakih organizacija koje e se

baviti prouavanjem karakteristinih odnosa svih aktera na tom polju, najzad, i,moda najvanije, dovoljan broj strunjaka razliitog profila sa visokom sveuo znaaju i sloenosti problema koji su pred njima. Drutvo je, upravo, u tovreme, kada je ve bilo jasno da su produeni ivotni vek i pad nataliteta poelida uvode u drutveni prostor sve vei broj ljudi koji prekorauju odreenu gra-nicu ivotnog doba, preko svog institucionalnog sistema, moralo da se suoi saovom pojavom i njenim posledicama. Disciplinarno, ve postojee naunegrane i njihovi aplikativni ogranci, kao to su gerijatrija, sociologija, demogra-

fija, socijalna psihologija, andragogija, politikologija, morale su da aktivirajusvoje kapacitete u personalnom, organizacionom i materijalnom smislu.Pratei ovu razvojnu liniju, uoiemo da su se, gotovo logino, u priblino

isto vreme pojavile dve znaajne ustanove - jedna kao struno-istraivaka zaoblast socijalne zatite i druga kao specijalizovana medicinska za stare.Osnivanjem Zavoda za socijalna pitanja 1957. godine zapoinje nova faza u

4Dva veka razvoja Srbije - statistiki pregled. - Beograd, Republiki zavod za statistiku, 2008.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

11/321

12

Davidovi, obezbedio kontinuitet u formiranju ovih visokospecijalizovanih

razvoju gerontoloke misli i prakse, kako je to dobro formulisao jedan od doaje-na i te misli i te prakse, Petar Manojlovi (1925-2009). Donoenjem Zakona osocijalnoj zatiti i slubi socijalne zatite iz 1967. pravno je regulisana uloga iodgovornost nauke i struke.5 Ova ustanova je ubrzo prerasla u Institut za soci-

jalnu politiku, ustanovu koja je okupila ekspertski tim, koji, slobodno se moe

rei, nije prevazien za dugo, dugo vreme. U ovom ekspertskom timu nali suse, pored ve spomenutog Petra Manojlovia, koji je ostavio vrlo dubok trag,

jo i dr Petar Korolija (1925-2004), gerijatar, potonji naelnik gerijatrijskog ode-ljenja KBC Zvezdara, dr Duan Petrovi, utemeljiva psihogerijatrije u Institutuza mentalno zdravlje, dr Iv Rastimir Nedeljkovi, profesor filozofije, antropolog igerontolog po svojim promiljanjima starenja i starosti. Uporedo s intenzivnomdelatnou ove nove ustanove, iji su neki radovi postali antologijski, zapoelo

je i obrazovanje ljudi jedne nove profesije. Socijalni radnici, kao nosea profe-sija u socijalnoj zatiti, koluju se od 1957. godine na Vioj koli za socijalneradnike u Beogradu, koja je nastala pod okriljem Zavoda za socijalna pitanja, aod 1973. godine i na smeru za socijalni rad i socijalnu politiku Fakulteta poli-tikih nauka. Godine 1959. diplomirala je prva generacija socijalnih radnika,njih ukupno 83, meu kojima je i dr Tomislav Krgovi (1932), potonji sekretarRepublikog fonda za socijalnu zatitu i materijalno obezbeenje porodice, azatim i naelnik odeljenja i savetnik Ministra za rad, boraka i socijalnapitanja.6 Dananje Gerijatrijsko odeljenje KBC Zvezdara ima svoju istoriju kojasee u ovo isto vreme kada je poeo da se afirmie i Institut za socijalnupolitiku. Zasluga za utemeljenje ove znaajne medicinske ustanovenesumnjivo pripada dr Mihajlu Andrejeviu (1898-1981), bekom studentumedicine, potonjem efu Interne nastavne baze u Gradskoj bolnici 1965.godine. Kao poznati gastroenterolog imao je znaajnu ulogu u razvojugerijatrijske prakse u Srbiji, a posebno na stvaranju uslova za formiranjespecijalizovanog odelljenja za stare u Gradskoj bolnici. Zahvaljujui Engleskojfondaciji koju je osnovala gospoa Sju Rajder i njenim donacijama u vidupaviljona za zbrinjavanje starih, Gradska bolnica je, na predlog M. Andrejevia,dobila odobrenje da to bude bolniki objekat, to je 1963. godine rezultiralopoetkom rada gerijatrijskog internistikog odseka ove ustanove. Punuafirmaciju kao gerijatrijsko odeljenje poznate beogradske bolnice, ovamedicinska ustanova je dobila s Petrom Korolijom, koji je kao asistent M.

Andrejevia, kasnije docent i profesor, bio na

elnik ovog odeljenja i kao mentornekolicini buduih doktora medicinskih nauka, meu kojima je i dr Mladen

5Petar Manojlovi, Doprinos ekspertskog tima Instituta za socijalnu politiku razvoju gerontoloke

misli i prakse, U Razvoj gerontoloke misli i prakse u Srbiji. Beograd, Gerontoloko drutvoSrbije, decembar 2001.6

Pola veka obrazovanja socijalnih radnika, U Glas centara za socijalni rad, broj 17 - godina V -decembar 2005. (razgovor sa dr Tomislavom Krgoviem).

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

12/321

13

medicinskih strunjaka 7. Postoji, meutim, jo jedna medicinska ustanova nagerontolokom polju, donekle zaboravljena, ali znaajna u odreenoj fazirazvoja ustanova ove vrste. U okviru Saveznog zavoda za zdravstvenu zatituJugoslavije, kao nukleus, prvobitno je nastala Sluba za hronina oboljenja, azatim, l975. godine, formiran je Zavod za hronina oboljenja i gerontologiju,

pretea kasnije Gradskog zavoda za kuno leenje i gerontologiju. Ime drora Kozarevia vezano je za ovu ustanovu, ali i ime dr arka Vukovia.Time je, na neki nain, zaokrueno formiranje nekih pionirskih ustanova uoblasti gerontologije i gerijatrije.8

Po logici stvari, sazrelo je vreme da se formira i jedna organizacija koja eimati ne samo integrativnu ulogu na gerontolokom polju, ve koja e, u izve-snom smislu, dati legitimitet tom polju. Tako je, 1973. godine, osnovanoGerontoloko drutvo Srbije, iji je prvi predsednik bio dr Petar Korolija, a pot-predsednik Petar Manojlovi. S ovim inom koincidiraju jo neki izuzetno zna-ajni socijalno-kulturni uslovi. Osnovana 1959. godine, Katedra za sociologijuFilozofskog fakulteta u Beogradu dala je 1963. godine i svoje prve diplomiranestudente, meu kojima je bio i dr Miroslav ivkovi (1917-1999), jedna neo-bina linost, oficir Vojske Kraljevine Jugoslavije, zatoenik na Golom otoku,student prve generacije na pomenutoj katedri, potonji profesor Univerziteta,

jedan od doajena i gerontolokog drutva Srbije. On je, upravo, te iste godinekada je osnovano Gerontoloko drutvo Srbije, dakle, 1973. godine, naPravnom fakultetu u Beogradu, odbranio doktorsku disertaciju pod nazivomOsnovne karakteristike gradske stare populacije relevantne za dalji razvojsocijalne politike. Ovim svojim radom, objavljenim ubrzo pod naslovom Sta-

rost u Jugoslaviji, dr M. ivkovi

je postavio i temelje jednoj teoriji geron-tologije, koja je jo uvek bila u zaetku. On je ukazao na nuno diferenciranjeizmeu bioloke, socijalne i psiholoke gerontologije i na potrebu da seubrzano prevazie poetna faza intenzivnog formiranja tzv. fonda injenica i dase ue u zreliju fazu promiljanja gerontolokih problema.9 Za tih prvih deset

7Prof. dr Petar Korolija, Doprinos prof. dr Mihajla Andrejevia razvoju gerijatrijske misli i prakse,

u Razvoj gerontoloke misli i prakse u Srbiji. - Beograd, Gerontoloko drutvo Srbije, dec. 2001.8 Prim dr arko Vukovi, Doprinos Zavoda za hronina oboljenja i gerontologiju i tima saradnikana elu sa prof. drorem Kozareviem razvoju gerontoloke misli i prakse, U Razvoj geronto-

loke misli i prakse u Srbiji. - Beograd, Gerontoloko drutvo Srbije, decembar 2001.9

Dr Milo Nemanji, Socioloko-istorijski pristup u prouavanju starenja i starosti u delu drMiroslava ivkovia. Beograd, Gerontoloko drutvo Srbije, decembar 2001. Indikativno je da jetrebalo da proe punih 20 godina pa da Lidija Kozaranin, psiholog, magistrira s temom Soci-

jalna rehabilitacija u domovima za stare, a gotovo 30 da odbrani i doktorsku disertaciju (2001) oSocijalnoj zatiti starih ljudi i ulozi porodine solidarnosti (objavljeno kao knjiga pod naslovomStarost izmeu drave i porodice). U meuvremenu, godine 1987. Zavod za udbenike i nas-tavna sredstva objavio je knjigu prof, dr Vere Smiljani Psihologija starenja. Slavica Komatina,sociolog, na ekonomskom fakultetu u Beogradu odbranila je magistarski rad Starenje stanovni-tva Beograda (objavljeno kao knjiga pod istim naslovom, a u izdanju Instituta za kriminoloka isocioloka istraivanja 2004. godine). I to je sve, bar prema saznanjima, autora ovog priloga.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

13/321

14

godina, posle dr Petra Korolije, na elu gerontlokog drutva Srbije nai e se iprof. dr Iv Rastimir Nedeljkovi i prof. dr Duan Petrovi, da bi, najzad, u du-gom periodu od 1983. do 2007. godine predsednik ovog Drutva bio prof. drMomir Janji, profesor socijalne medicine na medicinskom fakultetu u Beogra-du. Uestvujui u organizaciji svih pet gerontolokih kongresa u 20. veku, Ge-

rontoloko drutvo Srbije je organizacijom V kongresa pod sloganom Stari ljudi- gospodari svoje sudbine (1998), na kraju 20. veka, potvrdilo svoj kontinuiranirad ne samo u prouavanju sloenih uslova u kojima egzistira sve vei brojljudi u naoj zemlji, ve i doslednost u simbolikoj borbi za pogled na svet kojipodrazumeva sasvim drugaiju i samopercepciju starih ljudi i percepciju dru-tva njihove stvarne uloge i znaaja u zajednici. Preko 2000 radova lekara,socijalnih radnika, sociologa, andragoga, psihologa bilo je do sada na tomtragu.

Ovim pregledom najznaajnijih ustanova socijalne i medicinske zatitestarih, uz prikaz delovanja Gerontolokog drutva Srbije, nisu obuhvaene joneke znaajne ustanove, o kojima e, istina, biti rei u posebnim prilozima, alikoje treba bar naznaiti. Briga za smetaj ostarelih lica koja ne mogu da opsta-nu u samakim domainstvima sastavni je deo politike socijalne zatite odsamih zaetaka ove slube. Domovi za stare (ustanove za smetaj) u tom smi-slu imaju svoju istoriju. Jedna od najrazvijenih i najveih u Srbiji, UstanovaGerontoloki centar Beograd, u 4 doma, 20 klubova i 13 slubi pomoi u kui,zbrinjava danas oko 11.000 korisnika. Sam Dom za stare na Beanijskoj kosiotvoren je 1983. godine, a jedan od najstarijih u toj mrei je, svakako, Dom naKaraburmi, koji je otvoren 1963. godine. Klubovi Gerontolokog centra Beo-

grad kontinuirano i aktivno, od III gerontolokog kongresa (1986), podravajuGDS. U Srbiji ih, inae, ima oko 45. Sve je vie i privatnih domova za smetajstarih, vrlo razliitog profila i razliitog statusa.

Ostaje, meutim, jo jedno iroko polje koje se dodiruje s gerontolokim -polje humanitarnih organizacija i njihove delatnosti u brizi i zatiti i starih ljudi.Meutim, humanitarnim organizacijama, svakako je najznaajniji Crveni krstSrbije, o kome su svoj prilog dali saradnici ove najstarije humanitarne organi-zacije u Srbiji. Druga organizacija je Kolo srpskih sestara, ensko drutvoosnovano 1903. godine na inicijativu slikarke Nadede Petrovi i nastavniceDuanke Ivani, sa ciljem pruanja humanitarne pomoi srpskom narodu u

junoj Srbiji i Makedoniji. Posle Prvog svetskog rata Kolo srpskih sestaraosniva Zanatsku kolu i pomae ratnu siroad i udovice. Rad ove humanitarneorganizacije je obnovljen 1990. godine, sa 23 odbora i oko 3.000 aktivnihlanica. Ciljevi su jedinstveni - briga o deci bez roditelja, pomo siromanima,starim i bolesnim, ugroenim porodicama s vie dece.

Dolazimo, meutim, do kljunog pitanja. ta u drutvenom prostoru Srbije,koji za sada ispunjava jedna estina, a koji e uskoro, u epohalnom smislu,ispunjavati jedna petina ljudske bioloke mase, stoji na raspolaganju konkret-nim pojedincima, enama i mukarcima, sa njihovim razliitim ivotnim sudbi-

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

14/321

15

nama, u rasponu ivotnog doba od 65-95 godina, pa sve ee i preko te gra-nice? Drugim reima, kakvi su rezultati dosadanje simbolike borbe izmeunosilaca razliitih pogleda na svet, naroito onih koji su u matici ivota i onihkoji su istisnuti iz te matice, ali su jo uvek vitalni, sa velikim iskustvom, samnogo znanja i ouvanih sposobnosti? Svako drutvo, naglaava or Minoa,

ima stare ljude kakve zasluuje. Svaki tip drutveno-ekonomskog i kulturnogorganizovanja odgovoran je za ulogu i sliku svojih starijih ljudi. Svako drutvoizluuje obrazac idealnog oveka i od tog obrasca zavisi slika starosti, njenoobezvreivanje ili njeno isticanje.10 Kraj 20. veka, moglo bi se rei, zatekao nas

je u jednoj optoj vrednosnoj konfuziji. Patrijarhalne vrednosti oca i domaina iene kao stuba kue ve su izgubile na vrednosti u meuratnom periodu, to jeposebno pokazala knjievnost jednog Duana Radia (1892-1937). Sve je to

jo vie urueno u periodu socijalistike izgradnje, sa industrijalizacijom i urba-nizacijom. Mada nikada nismo bili tipino gerontokratsko drutvo, postojao je

jedan period kada su meu upravljaima bili ljudi starijeg ivotnog doba.Doivotni predsednik druge Jugoslavije u velikoj meri je oliavao ovaj model.Meu naim naunicima, umetnicima i kulturnim radnicima veliki je broj ljudizalih u duboku starost, ali to ne znai i da su svi stariji ljudi izuzetno cenjeni.or Minoa istie, na primer, da strukturno vre ustrojena drutva, u kojimadrava i zakoni imaju vie vlasti da prinude na potovanje poretka, vie e titiislabe od fizikih nasrtaja jakih. U svakodnevici, ipak, kada je re o savremenimtendencijama u naem drutvu, i pored jasnog opredeljenja drave da titi inte-rese ovog velikog dela populacije, poloaj i tretman hiljada ljudi koji se pojavljuna razliitim mestima u drutvenom prostoru nije ba zavidan. Mr SlavicaKomatina, autor knjige o starenju stanovnitva Beograda, u poglavlju te knjigeposveenom sociolokom odreenju starosti, napisala je da se savremenodrutvo na svakom koraku trudi da zavri proces degerontizacije. to se mladimasovnije i vie penju na hijerarhijskoj lestvici drutvene moi, to je sve pri-sutnije obezvreivanje starosti kao najnepoeljnije osobine savremenogoveka.11 Savremena srpska knjievnica Ljubica Arsi je nedavno pokazala dase u delima nekih od najpoznatijih svetskih pisaca, kao to su Gabrijel GarsijaMarkes, Dulijan Barns i Mihael Ulebek, otkriva ogroman civilizacijski jaz izme-u mladih i starijih lanova drutva. U modernim drutvima, zakljuuje ona,normalno je roguiti se na starost.12 U svakoj epohi, pozovimo se ponovo na

Minoa, opta atmosfera prema starim ljudima dobija naroitu boju u svakojdrutvenoj kategoriji. Svaka kultura ima svoj model starog oveka i sudi o

starim ljudima, uzimajui u obzir tu osnovnu meru. Kakav je taj model naekulture?!

10. Minoa, nav. delo.

11Mr Slavica Komatina, Starenje stanovnitva Beograda. - Beograd, Institut za kriminoloka i

socioloka istraivanja, 2004.12 Ljubica Arsi, Travka vene mladosti. - Politika, 23.02.2008.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

15/321

Mileva Filipovi Nauni radUDK: 316.346.3-053.9;

316.72:316.662/.663-053.9; ID: 172125196Rad primljen: 30.10.2009.

Pravni fakultet, Podgorica

DRUTVENA KONSTRUKCIJA STAROSTI

Rezime

Ovaj rad razmatra drutvenu konstrukcija starosti u polju pluralizma drut-venih vremena. Ukazuje na povezanost drutvenih vremena i prostora, na pro-bleme koji prate identitetsku rekonstrukciju starosti, kidanje mree drutvenihodnosa i njihovu izolaciju, stigmatizaciju i redefiniciju uslova umiranja.

Kljune rijei: drutvena vremena, drutvena konstrukcija starosti, identi-tetska rekonstrukcija, stigmatizacija.

Rsum

L'objet de cet article est de mettre en vidence quelques questions de laconstruction de la vieillese dans le champs des temporalits sociales, la liaisondes espaces sociales et des temps sociales; les problmes de la reconstruc-tion identitaire de la vieillesse, la rupture des rseaux de la relation sociale etleur isolation, stigmatisation et redefinition des conditions de mourir.

Les mots cls: les temporalits sociales, la constuction sociale de la

vieillesse, la reconstruction identitaire, stigmatisation.Drutvena konstrukcija starosti se ne moe koncipirati van konstrukcije dru-

tvenih vremena Da bismo mogli govoriti o drutvenoj konstrukciji starosti ismjestiti je u nauno polje novonastale sociologije starosti, to nauno polje jemoralo prvo da napravi epistemoloki raskid sa hronolokim, jednolinijskim,shvatanjem vremena.1 Moe se rei da su se drutvene nauke i sociologija,

16

1 Osamdesetih godina prolog vijeka formiran je u Francuskoj asopis Temporalistes kojeg je2002. g zamijenio asopis Temporalits. Broj 8/2008. god.ovog asopisa za drutvene i humani-stike nauke posveen je vremenima u drutvenim naukama. (Claude Dubar et Christiane Rolle,Les temporalits dans les sciences sociales: introduction, Temporalits. (en ligne 8/2008, misen lignele 09 juillet 2009; http://temporalites.revues.org/index57.html. Identitet asopisa je kon-frontacija temporaliteta (ili osobina onoga to postoji u vremenu) u vie drutvenih nauka: istoriji,sociologiji, socijalnoj psihologiji, demografiji, sociolingvistici, kao i filozofsko i epistemoloko obja-njenje zajedno. (Dubar,C. Rolle,CH. 2008:1) Prisutna bi bila tri zahtjeva da se odrede i misletemporaliteti u naim disciplinama:1. da imaju kolektivno porijeklo (to su okviri za zajednikerepere) 2. da supluralnikao to su to ljudske grupe koje ih proizvode u svojoj akciji (to su stavo-vi, vjerovanja veoma razliituh sredina i 3. da su izvori razumljivosti ljudskih pojava (to sukarte koje dozvoljavaju da se razumijemo i pozivamo na veze sadanjeg i prolog) (Dubar,Rolle, 2008:2)

http://temporalites.revues.org/index57.htmlhttp://temporalites.revues.org/index57.html

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

16/321

17

uglavnom, zadnjih decenija intezivnije poele baviti ovom problematikom. Zbogpreovlaujue klasno-socijalne diferencijacije, dobna diferencijacija je ostala postrani. Jedan od glavnih razloga ovog savremenog interesovanja za problemestarosti i starenja je porast starog stanovnitva u ukupnoj populaciji u svijetu i uevropskim zemljama; bioloka starost je drutveno udvostruena.

Kao i druge drutvene nauke i sociologija je poela dosta kasno da upisujepluralizam vremena u svoja nauna objanjenja. Uspostavljajui vrijeme kaoulog socijalnih borbi, smatrajui ga proizvodom drutvenih grupa, stavljajuitemporalnosti u sr procesa racionalizacije, procesa proizvodnje, dominacije iotpora, veoma razliiti sociolozi kao Burdje, Navil ili Grosen, poslije Marksa,Dirkema i Vebera, su dozvolili raanje sociologije pluralnih vremena. (Dubar,C. et Rolle, CH., 2008:3)

ini mi se da je odsustvo vremena iz epistemoloke problematike sociologi-je povezano i sa pozitivistikom paradigmom u sociologiji kao strogom nau-kom, po ugledu na prirodne nauke. Formira se i institucionalizuje nova paradi-gma vremena, koja produbljuje krizu determinizama na kojima se zidala legiti-macija sociologije kao nauke. Rekla bih da su u epistemolokom polju para-digma drutvenih vremena i konstruktivizam (za koga je predmet prouavanja

jedna konstrukcija koja zavisi od subjekta - naunika, koji je tumai i koja rela-tivizira naunu istinu), na svoj nain, pomogli pojavu sociologije starosti. Zatose ovaj rad smjeta u saznajno polje drutvenih vremena da bi se moglogovoriti o drutvenoj konstrukciji starosti, ili, ako imamo u vidu razliitostdrutava, o drutvenim konstrukcijama starosti.

Svako drutvo ima svoju vremensku kulturu koja se razlikuje od drutva do

drutva i od epohe do epohe. Sociologija mora izbjegavati upotrebu vremena ujednini, jer postoji vie heterogenih temporalnosti, vie stvarnih vremena, istavova o njima, koja su razliita, originalna i absorbovana u jedno hronolokovrijeme koje je vrlo znaajno zbog svoje regularnosti. Kao to je to dobro poka-zao Norbert Elias, po miljenju Dibara, jedan od uslova poleta drutvenihnauka je bio raskid sa filozofskim unifikatorskim shvatanjima vremena kaokategorije a priori ili kao atruibuta stvarima i analitiki, empirijski pristup brojnimvremenima drutvenog ili psihikog ivota (Dubar, Claude, 2004: 100/101).Dibar smatra da je razlikovanje dvije velike figure vremena koje klasino razli-kuju drutvene i istorijske nauke (dugo vrijeme - institucija i kratko vrijeme

dogaaja), ustvari sloenije. Temporalnost drutvenih vremena je za njegaeminentno subjektivna jer se poziva na memoriju, doivljeno, jer je nalazimo upojmu vremena za sebe i da savremena temporalnost ima dvostruki lik: institu-cionalno/dogaajni i drutveno/biografski. Drutveno vrijeme je istovremenokulturno i politiko, strukturno i eventualno kolektivno i pluralno. A individualnoili ivljeno vrijeme je u jednoj mrei znaenja, jezikih prinuda i nesvodivostina slobodu iskazivanja. Svaka disciplina se trudi vie ili manje, da na svojnain artikulie razliite komponente sloenih temporaliteta. (Dubar, Kolle,

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

17/321

18

2008:2). Tu je takoe i pitanje metoda2 pomou kojih se mogu razumjeti ovesloene temporalnosti.

Vrijeme je upisano u drutvene odnose, a ne samo u drutvene tvorevine(spomenike, knjige i dr.).

Povezanost drutvenih vremena i drutvenih prostora e nam takoeomoguiti bolje razumijevanje drutvene konstrukcije starosti.

Drutvena konstrukcija starosti

Pluralizam drutvenih vremena, omoguava da se shvati drutveno kon-struisanu dimenziju godina, nain na koji svaka epoha i akteri konstituiustarost i starenje institucionalizirajui ga, smjetajui pojedince u raznovrsnostmoguih starenja, nain kao proizvodi i neke dispozicije dugog trajanja upisaneu razliite kulturne i nacionalne habituse, na koje je tee uticati.

Tako, svaka epoha utvruje, svojim normativnim tekstovima i svojim dru-tvenim praksama, godine ulaska u starost (60. g. prag indikator starosti). Tajindikator se mijenja.Godina penzionisanja odgovara kraju perioda neposredneproizvodnje zvanog aktivni ivot i naravno jedan je od glavnih elemenata koji jedoprinio da se utvrdi simboliki momenat ulaska u starost ili u neaktivnost, onaiskljuuje pojedinca iz svijeta profesionalne aktivnosti.

Starost se smatra kao vrijeme neaktivnosti i odmora. Starenje je zadnjafaza ivota, nuan i nepovratan proces vezan za hod vremena.

Drutvena konstrukcija starosti pretpostavlja interesovanje za predstavekoje su im pripisane i za njihovu evoluciju. Predstava o starosti ne mora biti istau razliitim oblastima drutvenog ivota (Caradec, Nj, 2006: 28).

Drutvene predstave, proces konstrukcije i odnosa prema starima, kao iproces formiranja i odravanje svog identiteta, povezan je sa procesom socija-lizacije. U tom procesu se upisuju neke od dispozicija za stigmatizaciju starostizavisno od drutva i vremenske kulture.

2 Da se napreduje u sociolokoj analizi starosti i vodi rauna o radovima koji su ostvareni u ovompolju istraivanja, potrebno je pristupiti nekim pojmovnim razlikovanjima.Analitika shema kojuKaradek (Caradec,V.) predlae u svojoj Sociologiji starosti i starenja kree od teorije o stratifika-ciji prema starosnom dobu. On razlikuje tri predmeta prouavanja za Sociologiju starosti i stare-nja: 1. doba starosti, 2. starosna grupa starih osoba, 3. proces individualnog starenja. Prvi sloj seinteresuje za drutvenu konstrukciju tog starosnog doba, za drutvene predstave koje su impripisane, kao i za vrste odnosa izmeu generacija. 2. Prouavanje starih osoba predstavljaopis ove starosne grupe, njenu posebnost, homogenost ieventualnu politiku mobilizaciju. 3.Prouavanje individualne starosti sesmjeta namikrosociolokom nivou i pita o promjenamaodnosa u toku poveanja godina, od penzije do smrti. (Caradec, Vincent, 2001:9)

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

18/321

19

Identitetska rekonstrukcija

Starenje je nastavljanje procesa konstrukcije drutvenog identiteta koji teeu toku itavog ivota Prelazak na penziju je praen vremenskom rekompo-zicijom i rekonstrukcijom linog identiteta. Koje procese identitetske konstru-

kcije i rekonstrukcije prouzrokuje penzija?Gubljenje aktivnog statusa pogaa razliite identitete linosti i kida mreu

drutvenosti i vodi izolaciji. Lomi se mrea drutvenih odnosa i vrijeme pen-zionisanja se doivljava kao drutvena praznina, osama, jer se smatra da raddaje mjesto pojedincu u drutvu, a prestankom rada, penzioneri gube jednu odglavnih mrea drutvenih odnosa, tj. gubitak radnog identiteta kida drutveneveze.Tom prekidu drutvenih odnosa i izolacije doprinosi: elja starijih osobada stare u svojoj individualnoj kui, takoe i demotorizacija tj. prestanakvonje auta poveeva izolaciju i smanjuje mogunost za posjete bliskima ili

udruenjima. Penzioneri doivljavaju penzuju kao krizu razliitih identitetalinosti, i linih i drutvenih, kao rekompoziciju ovih razliitih identiteta.

Lini se odnose na preokret svakodnevnog ivota, identiteta i gubljenjedrutvenog poloaja koji je steen radom. Vrijeme je nezaobilazna paradigmaza objanjenje cjeline svakodnevnog ivota, jo znaajnije za objanjenjeprincipa identiteta koji se nalazi u drutvenoj sadanjosti, u kojoj se ispoljavaprisustvo drutvenosti. Pored krupnih tema i problema: ekonomskih, politikih, idrugih, postoji i gusto tkanje svakodnevnog ivota koje, po onom rezu izmeubitnog i nebitnog, nije do nedavno moglo dobiti mjesto u nauci jer pripada sferinebitnog. Odnos prema vremenu najvie odreuje svakodnevni ivot jer cilja

na problem smrti, zato je sueljavanje sa sudbinom neprelazni horizont pro-uavanja svakodnevnog ivota; zato ivljeno vrijeme negira linearno, jer se nemoe podvesti pod vrijeme dugog trajanja.

Proces identitetske rekonstrukcije ima prelazne faze, biografske tranzicijestarenja, od kojih Karadek u svojoj Sociologiji starosti i starenja izdvaja kaonajvanije: penziju, gubljenje branog druga i demotorizaciju. Pored faza,Karadek upuuje i na mehanizme pomou kojih se rekonstruie drutveniidentitet. Ti mehanizmi su: anticipirana profesionalna desocijalizacija koja do-zvoljava da se bezbolnije doivi kraj profesionalne aktivnosti3, investiranje unove aktivnosti, i pomo koju mogu dati prijatelji ili djeca, a koju penzionisani

najvie nalazi kod svog branog druga.

3 Anticipirana profesionalna desocijalizacija upuuje na proces anticipirane socijalizacije kakav jeMerton opisao. Po njemu, zvanini prelazak jednog poloaja na drugi javlja se iznenada, alimu prethodi dug period pripreme koji prolazi neopaeno, pripreme koja se vri djelimino nes-vjesno.Tako da anticipirana profesionalna desocijalizacija dozvoljava da se neosjetno zauzmudistance u odnosu na svoju profesionalnu aktivnost i da se ne doivi prestanak akvivnosti kaobrutalni raskid. Odsustvo ovog mehanizma, kraj profesionalne aktivnosti moe biti bolnijedoivljen kao u sluaju prevremenog penzionisanja koje dolazi kao neplanirani dogaaj.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

19/321

20

I stvari, odnosno predmeti, pomau identitetsku tranziciju: knjige, tv, kola.Moe se smatrati da su ponekad predmeti sami ti koji kreiraju tranziciju, kadakraj odnosa sa njima ini znaajan momenat egzistencije. Na primjer, kola,koja dozvoljavaju da se izae, poe u posjetu svojoj djeci i unucima, da seodri kontakt sa prijateljima da se prati ili uestvuje u kolektivnim akcijama. To

je izgleda sluaj sa upotrebom auta koji Karadek zove demotorizacija, direktnademotorizacija kada osoba prestaje da vozi. Ona je od znaaja ne samo sapraktikog stanovita, ve i simboliki. Bez sumnje je ona, naroito za mukar-ce glavni znak ulaska u tree doba (Caradek, V, 2006:7). Na koji nain seproizvodi ova demotorizacija? Najprije, poslije penzionisanja manje se putuje,malo po malo izbjegavaju se putovanja, naputa se vonja nou, odbija sesuvie dugo putovanje kolima, preferirajui od sada voz. Opte miljenje dastari ne treba vie da voze i da predstavljaju opasnost na putu izraava se nabrojne naine: savjet ljekara, razliite primjedbe.

Povezanost drutvenih vremena i drutvenih prostora e nam takoe omo-guiti bolje razumijevanje drutvene konstrukcije starosti.

Kako drutvenost povezuje drutvene prostore i drutvena vremena? Spa-cijalizacije drutvenosti slue kao palijativ za teak manjak vremena. Prisnostkue i banalnost svakodnevnog ivota krije nezamislivo i zgusnuto bogatstvokoje slui kao rezervoar za drutveno trajanje. Primjeri ove konkretne spacijali-zacije u svakodnevnom ivotu bi bili kafa ujutro, etnja uvee na javnom mje-stu, razgovori u kafani, na ulici, - sva ova mala nita koja materijalizuju egzi-stenciju i koja je upisuju u prostor. Vratiti se na svoje akcije, svoje osjeanje,vratiti se u neku ruku u iizgubljeno vrijeme, znai sauvati svoju intimu, sebe

samog. U rodni grad, ili u svoje uspomene se vraamo samo s ciljem da prona-emo ili osnujemo svoj lini identitet. Prisvojeni i ponovljeni prostor je privilego-vani oslonac za izgradnju ili uvrenje svog identiteta.

Stigmatizacija starosti

Prouavanje drutvene konstrukcije starosti pretpostavlja, kako istie Kara-dek, i interesovanje za predstave koje su im pripisane i za njihovu evoluciju.Ekonomska devalorizacija je udvostruila drutvenu stigmatizaciju penzionera.Porast starih i pad nataliteta podrazumijevaju ekonomsko i socijalno slabljenje

nacije i doprinosi trajnom duhovnom uspostavljanju ideje da je starost indivi-dualno i kolektivno nazadovanje (Caradec, 2006:30). Sa starou se gubi pozi-tivni identitet, gubi se simboliki, socijalni, ekonomski i druge vrsta kapitala injihov uticaj na lini identitet starih osoba (umjesto potovanja, dostojanstva,uvaavanja, imamo prezir, stigmatizaciju starosti). Godine su karakteristikakoja stare diskvalifikuje i spreava da budu potpuno prihvaeni od drutva.Prema Gofmanu, stigmatizovan je pojedinac koji posjeduje jednu ili vie kara-kteristika koje ga diskvalifikuju i spreavaju da bude potpuno prihvaen oddrutva. Ovdje su godine karakteristika dovoljna da definie pojedinca i ta

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

20/321

21

karakteristika ima identitetsku vrijednost u svim situacijama. Kako u ovoj dru-tvenoj situaciji ovi pojedinci uspijevaju da organizuju odnose sa drugima?Brutalnost prelaska u starost izazvana je pogledom drugog, mlaeg. Ovajodnos prema stigmatizovanoj kategoriji starosti moe se izraziti takoe uodbijanju identifikovanja sa tom kategorijom. Starost je malenkost, savijanje do

izezavanja (Teko li je staroga podizat, ti ga podie, a on sve nie pada).Stari zato imaju osjeaj da su suvini, te se izvinjavaju to su ivi: Ne

moe se iv u zemlju.Penzioneri nastoje da izbjegnu povlaenje i izgrade sebi novo drutveno

mjesto, da izbjegnu povlaenje povuenih iz radne, drutvene i politike aktiv-nosti, da izbjegnu da budu nosioci drutvenog nepostojanja, stigmatizovani, dane budu doseljenici u novo vrijeme koje malo poznaju, u novi svijet, nepoznat ikoji im nije prijateljski.

Kao to istie Membrado M. (1999) najea definicija starosti kao starosne

ili dobne grupe izbjegava pitanje pozitivnog drutvenog identiteta. Jer se sta-renje deava vie u diskreciji, u tiini. Izmeu modela aktivne penzije kojapredstavlja tree doba i modela zavisnosti, drugim rijeima, deficitarnestarosti, drutvene konstrukcije starosti ostavljaju u sjenci ivotne izraze samihzainteresovanih. Paradoksalno, starenje ostaje jedna radikalna drugost, iako jepoznata vrlo rano u elijskom procesu koji karakterie ivotni ciklus.Starenje jeproces koji se upisuje u razliite drutvene istorije, profesionalne i afektivne.Starenje populacije se potencijalno koristi kao sumljivi instrument prenosanegativne percepcije starosti.

Penzioneri prihvtaju sve gore i gore drutveno iskljuenje koje im se name-

e kada naputaju svijet rada. Proces stigmatizacije starih je veoma star: lapotje upisan u ljudsku civilizaciju, koji se kao struktura dugog trajanja javlja urazliitim oblicima i kulturama. Na primer, u japanskom filmu Narajana, siroma-na porodica ne moe da prehrani sve lanove domainstva, te sin majcidaruje lapot - milosrdnu smrt, odnosei je na planinu da se smrzne, da biostali imali hrane da preive.

Dolazi do redefinisanja legalnih uslova umiranja i diskusija koje su ihpratile: o eutanaziji, o drutvenoj i kulturnoj konstrukciji individualnog i kole-ktivnog odnosa prema smrti, o samoubistvu. Smrt se i u Crnoj Gori udaljavaizvan drutvenog ivota: sve vie je sahrana u krugu porodice, po izriitoj eljiumirueg. Drutvene distance koje se zauzimaju prema najstarijim i najbo-lesnijim, obojene diskriminacijom i segregacijom, dovode do odstranjivanjasebe, ponekad u obliku samoubistva.4 Obnoviti drutveni i kulturni pristup smrti

4 Zdrav ovek gleda sa vrha brega u vreme koje koraa napred. Bolesnik gleda iz perspektivestolice za leanje u jedno ukoeno, zgusnuto vreme u kome nema razvoja ni uzronosti, u komese tesno preplie sve to jeste i to je bilo. Nema radnih dana, postoje samo nedjelje, mjeseci igodine zaaranog vremena. Ono je podijeljeno na obroke, etnje, leanje, brojanik i kazalje,krivulje i termometre. O. Bihalji-Merin, Predgovor za arobni bregTomasa Mana str XIII

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

21/321

22

zahtijeva uvrivanje veze ivih sa ivim na kraju ivota. Suvie zabrinutzahtjevima svakodvevnog ivota, suvie stimulisan rentabilnou i profitom,suvie vjerujui u mo nauke, savremeni ovjek zaboravlja svoje umirue irizikuje kad na njega doe red da umre u samoi. (Filip Bataille, F. 2007:99).

Za razliku od dosada iznijetih pesimistikih stavova, Ciceronovo shvatanjestarosti se smatra optimistikim, jer se po njemu velike akcije ne rade snagomve refleksijom: Ono to je po meni najstranije u starosti je osjetiti da se nesvia drugome (Ciceron, 2003: 9). Biti pozdravljen. Pustiti vas da proeteispred, vidjeti ljude da se diu kad vi prolazite, biti praen, ispraen, biti konsul-tovan, evo znakova asti koji izgledaju uobiajeni i bez znaaja... ta su tje-lesna zadovoljstva kad se uporede sa prednostima autoriteta? (Ciceron, 2003:21). Starci misle da ih preziru, da im se rugaju, da ih gledaju sa visine Zar neostavljamo starosti mogunost da ui, obrazuje, priprema mladost za sve vrstezadataka? Postoji li ita ljepe od ovih napora? (Ciceron, 2003:10/11)

Izvori predstava o starosti su knjige za djecu, umjetnika i knjievna djela.Na primjer, nesumljiv je uticaj Gorskog vijenca na stvaranje dispozicija kao

struktura dugog trajanja za odnose prema enama, junacima, smrti, sahrani,starosti, koje smo upisivali u svoj nacionalni habitus kao strukturno vrijemedugog trajanja. U drutvu u kojem je najvii ideal junatvo, sramota je ostariti:Kud e vie bruke od starosti! Noge klonu, a oi izdaju, uzbluti se mozak utikvini, poetinji elo namrteno, grdne jame nagrdile lice, mutne oi utekle uglavu, smrt se gadno ispod ela smije kako aba ispod svoje kore. - a pogibijumladih vitezova, smrt njihovu, ne treba aliti, ve slaviti.

Starost, dobija svoje mjesto u savremenoj drutvenoj konstrukciji i postalo

je jedna od glavnihpreokupacija javnih politika.Sueljavanje pitanja starenja sa pitanjem politike, moglo bi poboljati dru-

tvene veze i ukjuenje, i vidljivost starih . Jedan od glavnih doprinosa jeste dapokae drutveno konstruisanu dimenziju godina i starenja, nain na koji javnepolitike i akteri konstituiu starost i starenje, institucionalizujui raskide i nagla-avanje u toku godina i pritiskajui pojedince da se smjeste u tu marrutugodina.

Za prouavanje drutvenih temporalnosti, od znaaja je i pojam vremen-skog horizonta koji oznaava dvije velike vremenske perspektive koje su re-konstrukcija prolosti i anticipacija budunosti. Vremenski horizonti moguvarirati u irenju, zavisno od razmatranih grupa, razliitog odnosa prema vre-menu tj. upravljanja vremenom (Mercure, D. 1979:270).

Porast nacionalnih sukoba, ratova, ekonomskih problema, hiperinflacije,konkurentskih nacionalizama i nacionalistikih ideologija na prostoru eks Jugo-slavije, dovode do zaborava nekih temeljnih ostvarenja penzija, zapoljenja,zdravlja, obrazovanja, pravne jednakosti i dr., do potiskivanja starih, njihovogudaljavanja od centara odluivanja. I ekonomska kriza, i inflacija se tada prav-daju brojem penzionera i njihovom dugovjenou. Jugoslavija je kao i isto-noevropske zemlje u fazi socijalizma pripadala regionima ...u kojima je siro-

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

22/321

23

matvo i drutvene nejednakosti bilo najvie smanjeno. Zato su one doivjeleok neoliberalne politike. Sistemi drutvene zatite, naroito penzije, reformi-sani su pod upravom Svjetske Banke i OCDE. Ta ista Banka, u svom Deseto-godinjem izvjetaju o tranziciji (iako zvui ironino, da ne kaem, cinino, jersu se penzioni sistemi pod njihovom upravom reformisali, ili su i njihovi eksperti

uestvovali u elaboraciji ovih reformi) istie da su zemlje ovog regiona poeletranziciju sa najnieg nivoa nejednokosti i da se u njima Siromatvo najvierairilo i povealo sa najbrim ritmom, kao nigdje drugo u svijetu.(http://Inweb18.worldbank.org.) Ukratko, kao to sam negdje ranije rekla, kad

je vremenski horizont u pitanju: pali smo iz svijetle budunosti, u slavnuprolost; zato je pad bio tako dramatian.

LITERATURA

1. Bataille, Philippe (2007) Mourir sans partir, l'imposible statut de mourantdans Les sciences sociales en mutation, sous la direction de MichelWieviorka (avec la collaboration de Aude Debarle et Jocelyne Ohana),ditions Sciences Humaines, pp. 91-101.

2. Caradec, Vincent, (2006),Sociologie de la vieillesse et du vieillisement,Armand Colin, Paris, pp.128

3. Caradec, Vinsent (2001) Gnrations anciennes et technologiesnouvelles paru dans Grontologie et Socit,n spcial, 2001,pp.71-91

4. Caradec,Vinsent (2001) Le veuvage, une sparation inacheve Terrain,revue d'ethnologie de l'Europe, n36, mars 2001. page 1-22

5. Caradec, Vincent, (1998) Les transitions biographiques, etapes duvieillissement Prevenir, n 35, 1998. pp. 131-137

6. Cicron (Marcus Tullius Cicero) De Senectute (La vieillesse) unedition lectronique complte le 20 aot 2003 Chicotoumie, Qubec(http:/www.uqac.uquebec.ca/zone30/Classiques_des_sciences_sociales/index.html, pp. 27 u wordu

7. Claude Dubar et Christiane Rolle (2008) Les temporalits dans lessciences sociales: introduction (texteintgrale) Temporalits 8(http://temporalites.revues.org/index57.html)

8. Claude Dubar (2004) Rgimes de temporalits et mutation des tempssociaux Temporalites, n. 1. 2004 pp 100-1199. Fromage, Benoit, (1994) Sens du temps et vieillesse Temporalistes, n

27, septembre 1994, pp. 14-1910. Filipovi Mileva, (2003), Crna Gora izmeu preticanja i zaostajanja,

CANU i Univerzitet Crne Gore,Vrijeme i progres, Crna Gora na razmeumilenijuma, Nauni skupovi, knjiga 63, str. 69-73

11. Filipovi Mileva (2004), Drutvena vremena i sociologija,Glasnik Odje-ljenja drutvenih nauka, Podgorica br.16, str. 285-300

http://inweb18.worldbank.org/http://inweb18.worldbank.org/

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

23/321

24

12. Grossin, William, (1992), Le temps, c'est la vie Temporalistes, n21/1992, pp. 7-11

13. Luxembourg, Nicolas (2006) Veillir dans sa maison individuelle: au prildes sociabilits .Logiques, enjeux, stratgieques eme Congres AFSBordeaux du 5. au 8 septembre 2006. (pp. 1-13)

14. Man, Tomas, 1954, arobni breg, Prosveta, Beograd; (Predgovor, O. Biha-lji-Merin)

15. Membrado Monique, Exprianse de la vieillesse et confrontation auregard des autres (Actes du Colloque international Les sciences socialesface au dfi de la grande viellesse, Centre Intrafacultaire de Grontologie,no 1, 1999

16. Vankemmel, Anne (2006) Retraite et recomposition de l'identite et destemporalites. La cas de retraites du milieu associatif (AFS 2-eme Congresde l' Association Franais de Sociologie, Bordeaux du 5 au 8 septembre

2006

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

24/321

Svetislav Jovanovi

25

Gerontoloko drutvo Srbije, Beograd

DOPRINOS

PSIHOLOGIJE USPENIJEM IVOTU U STAROSTI

Nauni radUDK: 159.92-053.9(497.11)197/...;

316.346.32-053.9(497.11)197/...;ID: 172125452

Rad primljen: 30.10.2009.

Starim koliko moram, a podmlaujem se koliko mogu.Ivo Andri

Rezime

U lanku se najpre govori o nastanku psihologije kao nauke, a zatim seukazuje na injenice koje su uticale da se posebno razvijaju gerontologija i

psihologija starenja. Brojni su psiholoki problemi kod starije populacije a meuznaajnije spadaju oni koju us vezani za percepciju sebe, opadanje inteligen-cije, smanjenje radne sposobnosti i poveanje socijalne izolacije. Posebne te-koe nastaju zbog predrasuda i stereotipa koji dolaze iz socijalnog okruenja.U lanku se ukazuje na kljunu ulogu porodice u zatiti starijih lica, ali takoe ina porast mree socijalnih ustanova kao to su: domovi za stare, centri zadnevni boravak i klubovi za stare. Adaptacija na starost zasluuje posebnupanju a naroito se potencira, odnosno istie, uloga samopomoi, samozati-te i volonterskog rada, kao vanim preduslovima uspenijeg ivota u starosti.

Kljune rei: psihologija starenja, autopercepcija, adaptacija, socijalna izo-lacija, doivotno obrazovanje.

Abstract

In this article it is primarily the word about the development of the psycho-logy as science, and later on it is pointed out to the facts that had a specialinfluence on development of gerontology and the psychology of the old. Thereare many problems with the old person and among the most important are theones that are connected with the perception of the self, declining of the intelli-

gence, demenishing of the working capacity and increasing of the social isola-tion. The special difficulties arise because of the prejudies and stereotypesfrom the social environment. In this article is pointed out to the key role of thefamily in the protection of the old persons, as well as, to the fact for the neces-sary increasing of the networks of social institutions such as houses for the oldpersons, centers for everyday stay and clubs for recreation. Adaptation to theold age requires special attention, and specially is pointed out to the role ofself-aid, self protection, volunteer work as the necessary precondition for thesuccessfull life in old age.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

25/321

26

Key words: psychology of the old, autoperception, adaptation, social isola-tion.

Nastanak i razvoj psihologije kao nauke

Psihologija ima dugu prolost ali kratku istoriju, pisao je nemaki psihologEbinghaus (1850-1909), naunik koji je, inae, mnogo doprineo da se ovanauka konstituie u samostalnu disciplinu. U stvari, izuavanje due koje suzasnovali jo filozofi stare Grke, postalo je istinski nauno tek u drugoj polovi-ni 19. veka, tanije 1879. godine, kada je V. Vunt, takoe nemaki istraiva,osnovao u Lajpcigu, prvu u svetu laboratoriju za eksperimentalna psiholokaistraivanja, U prvoj fazi razvoja, kada se psihologija izdvojila u samostalnunaunu disciplinu, ona je bila nauka o pojavama i procesima svesti. Njeneosnovne metode bile su introspekcija i eksperiment spojeni u eksperimentalnuintrospekciju (S. Radonji, 1968).

V. Vunt (1832-1920) se s pravom moe nazvati ocem eksperimentalne psi-hologije, pisao je 1892. godine da pishologija treba da istrauje ono to nazi-vamo unutranjim iskustvom, to jest, svoje oseaje i oseanja, svoje misli ihtenja. U njegovoj laboratoriji u Lajpcigu ispitivani su samo jednostavni psiho-loki procesi, u prvom redu oseaji i opaaji (S. Jovanovi, 1985). Kao reakcijana ovu prvu takozvanu klasinu introspektivnu psihologiju, javlja se netokasnije funkcionalna psihologija koja je jo uvek nauka o svesti, ali i vie odtoga - ona je nauka o ljudskom ponaanju. Funkcionalna psihologija vie neposmatra svest izolovano od uslova pod kojima se javlja, ona je primarno zain-

teresovana ne samo za sadraje svesti, ve

za njene funkcije.Znaajan uticaj na razvoj psihologije u prvoj polovini 20. veka izvrile sudve poznate kole, jedna je refleksoloka psihologija koju je zasnovao sovjet-ski naunik I.P. Pavlov, a druga bihejvioristika psihologija koju je u Americirazvio Don Votson. Njihova shvatanja dola su do izraaja naroito u stva-ranju psihologije linosti. Kod razmatranja razvoja psihologije, ne moe a da sene pomene jedno uenje koje se javilo na prelazu iz 19. u 20. vek. To je bilouenje Sigmunda Frojda (1856-1939). Ovo uenje ozbiljno je uzdrmalo klasi-nu introspektivnu psihologiju otkriem nesvesnih psihikih procesa, nesvesnihmehanizama odbrane, uticajem motiva i konflikata na mentalno zdravlje i psi-

hiki ivot oveka (S. Radonji, 1968).Od ostalih psiholokih kola, koje su imale uticaja naroito na razvoj psiho-

logije linosti u novije vreme, treba pomenuti predvodnike tih kola, u prvomredu G. Olporta, A. Maslova i K. Rodersa, dok je najsnaniji podsticaj razvitkusocijalne psihologije dalo delo Mekdugala, objavljeno 1908. godine pod naslo-vom Uvod u socijalnu psihologiju. Mekdugal u isto vreme napominje da je psi-hologija kao nauka neopravdano zanemarivala prouavanje vane oblastiljudskog ponaanja - socijalno ponaanje. (N. Rot, 1968)

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

26/321

27

Psihologija starenja i gerontologija

Posle Drugog svetskog rata proces starenja se sve vie istrauje, menja sei struktura gerontoloke nauke u okviru koje znaajnije mesto dobija, poredmedicinskog i psiholoki aspekt. Pozitivna je okolnost to to je psihologija sta-

renja ukljuena u gerontologiju i to dalje zajedno rade na prouavanju odnosaizmeu starenja i procesa razvoja. Dodatni interes za prouavanje u ovoj obla-sti javlja se 1950. godine, kada je osnovano Meunarodno udruenje geronto-loga i odran prvi Meunarodni kongres za gerontologiju u svetu u gradu Lijeu(V. Smiljani, 1987).

Psihologija starenja razvila se relativno rano, iako je njen predmet oduvekbio privlaan za mnoge istraivae, a naroito od vremena kada se starenjepoelo sagledavati kao dinamiki proces, a starost oznaavana kao poslednjaetapa u ivotu oveka.

Prvi sistematski pregled literature i injenica o psihologiji starenja dao jeameriki psiholog Hol (Hall, s. 1922) u knjizi Starost. On se najpre bavio psi-hologijom detinjstva i mladosti, a kad je otiao u penziju, posvetio se izuava-nju psihologije starenja. On je prvi istakao ideju koju su prihvatili i savremenipsiholozi, da starenje nije regresija na ranije stupnjeve ivota, niti obrnut pro-ces od razvoja. Posebno je naglaavao injenicu koju i potvruju savremenigerontolozi, da meu starim ljudima postoje velike indivudualne razlike, to senikako ne sme zanemariti.

Porast interesovanja za stare i brzi razvoj gerontologije posle Drugogsvetskog rata, vezuje se, u svetu i u Srbiji, za neke bitne demografske i soci-

jalne promene. Re je o ubrzanom porastu broja starijih osoba i poveanjaprosene duine ivota stanovnitva u celini. U naoj zemlji vee interesovanjeza starije ljude vezuje se za sedamdesete godine 20. veka, o emu svedoiodravanje Prvog gerontolokog kongresa Jugoslavije u Beogradu 1977.godine.

Duni smo da ukaemo i na injenicu da istraivanja u psihologiji starenja unas kasne nekoliko decenija za istraivanjima razvoja dece i adolescenata, ali,u isto vreme, moemo da konstatujemo da se ova nova grana psihologijekrajem 20. veka poela bre razvijati. Povoljna okolnost za psihologiju starenja

je to je ona uklopljena u razvojnu psihologiju kao njen deo. Ukljuivanjempsihologije starenja u razvojnu psihologiju, starenje se poinje prouavati nekao izolovani, nego kao jedan celovit proces koji traje od ovekovog zaea pasve do smrti.

Problem percepcije i autoperpcepcije u starijih osoba

Za potpunije sagledavanje najvanijih obeleja starosti potrebno je ukazatina neke specifine probleme koji se javljaju u doba starosti. Po svom znaajuizdvaja se problem percepcije i autopercepcije, odnosno pitanje kako starija

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

27/321

28

osoba opaa sebe, koliko realno ocenjuje sopstvenu linost i naroito svojemogunosti.

Na autopercepciju utiu brojni inioci koji mogu biti objektivnei subjektivneprirode. Zanimljivo je da su neka istraivanja sovjetskih psihologa1 pokazala dapostoje dve tendencije u samooceni. Po prvoj, starije osobe u veoj meri nega-tivno procenjuju svoju linost. Drugi pak autori, zastupaju suprotno stanovite,odnosno oni tvrde da se sa godinama poveava pozitivna slika o sebi, ili barostaje na istom nivou, to oni objanjavaju narastanjem nekritikog odnosaprema sebi uzrokovanog poveanom panjom i psiholokom zatitom kojudobijaju od svoje najblie okoline.

Zakljuak je istraivaa da se ostarela lica u oceni svoje linosti najvievezuju za prethodne uspeno obavljene radne aktivnosti, zatim za sadanjainteresovanja, kao i za kvalitet porodinih odnosa. Preporuka je psihologa da bistvaranje pozitivne slike o sebi kod starijih osoba trebalo da bude bazirano u

to veoj meri na realnoj samooceni.Istraivai takoe istiu da postoje razliite mogunosti u pogledu razvoja

linosti u doba starosti, uz napomenu da je neophodno pripremanje osoba zastarost, to e rei, da nije dovoljno samo brinuti o fizikom stanju individue,nego treba raditi i na njenoj psiholokoj adaptaciji. Budui da na sliku o sebiutiu mnogi faktori, realno ocenjivanje svojih mogunosti ima posebnu vanostupravo za uspeniju adaptaciju, s obzirom na nove i izmenjene socijalneokolnosti koje donosi starost.

Usamljenost i samoa ostarelih

Za usamljenost i samou se moe rei da spadaju meu najuoljivija socio-psiholoka obeleja starosti. Neki autori, kao na primer, Nada Smoli-Krkovi,tu socijalnu situaciju jedinke nazivaju terminom osamljenost. Istraivanja poka-zuju da se fenomen usamljenosti i samoe u veoj meri ispoljava u savreme-nim urbanim drutvima 20. veka u svetu, a sve je uoljiviji i na podruju Srbije.Polazei od ove pojave, dr Iv Rastimir Nedeljkovi zastupa miljenje da jeosnovi problem ostarelih lica sadran u pitanju kako prevazii uasavajuuprazninu drutvene izolacije i bezsadrajnosti ivota. Ovu situaciju, kao rela-tivno trajnije stanje u kome se nalazi ostareli ovek, treba razlikovati od potre-

be za osamom koju svaki ovek ima bez obzira na starost i socijalnu integri-sanost.2

1 Videti detaljnije: Borozdina L.V. i Malanova O.M. Socijalni rad i socijalna zatita, Sarajevo,br. 2/882 Vidi: Iv R. Nedeljkovi, Starost u samoupravnom drutvu, Prvi gerontoloki Kongres Jugosla-vije, Neograd, 1978. g.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

28/321

29

Shvatanje usamljenosti i njen doivljaj, prevashodno, su kulturoloki uslovljeni i za razliku od mladih, starija lica svoju usamljenost vezuju za porodicu iostanak u porodici. Dr Nada Smoli-Krkovi, s pravom konstatuje da su porodi-ca i njeni lanovi jo uvek glavni oslonac oveka u starosti i najvaniji izvorsigurnosti.3

Glavne tekoe nastaju kada ljudi postanu nemoni, kada su njihovepotrebe za uvaavanjem i socijalnim kontaktima pojaane, ali i pojaano frustri-rane. Budui da ove potrebe, u celosti ili delimino nisu zadovoljene, kod sta-rijih ljudi se javlja oseaj odbaenosti koji se sa godinama sve tee podnose.Sarajevski psiholog dr Ismet Dizdarevi4 zastupa miljenje da je psiholokausamljenost koren emocionalnih tekoa i da bi u spreavanju tih tekoa bilopotrebno starijim osobama obezbediti prisne kontakte sa najbliim ljudima, kaoi socijalnu komunikaciju sa drugima. Neki autori5 uzroke usamljenosti, isklju-ivo, vide u redukciji socijalnih veza i liavanju ostarelog lica njegove prirodneuloge u koje najpre spadaju uloge roditelja, bake, deke i gubitak prijatelja.

Problem adaptacije na starost

Problem adaptacije linosti na doba starosti spada verovatno u najsloe-nije, jer u sebe ukljuuje mnoge mehanizme za kompenzaciju tekoa. Adapta-cija je mnogo iri pojam nego to se obino misli, s obzirom da sadri dvaaspekta: jedan se odnosi na pojave vezane za samu starost kao doba kojebioloki neumitno dolazi, a drugi se odnosi na brojne promene zbog slabljenjasocijalnog poloaja i sve inferiornije uloge u drutvu. Ako se na sve kompli-

kovanije uslove ivota doda i smanjena adaptabilnost starijih osoba, rezultat subrojne konfliktne situacije sa mladima, ali i sa samim sobom. Za sve one kojirade sa starijim osobama, veoma je vano da prepoznaju osobe koje imajutekoe u prilagoavanju, kao i one koje su dobro prilagoene.

esto se u ivotu moe uti ocena o lepoj ili krepkoj starosti, a to znai ouspenoj adaptiranosti, ili kako jedan autor naglaava, o tome da je starovekfiziki i moralno pronaao svoju ravnoteu, a ne da su njegov organizam,njegova memorija, njegove sposobnosti za psihomotorno prilagoavanje istikao u mlada oveka.6 U isto vreme, postizanje tog skalda, odnosno ravnotee,ne bi smela da prati pojava gubitka oseanja sopstvenog identiteta. To je,

moe se rei, osnovni kriterijum uspene adaptacije. Zato je neophodno stalnopodsticati samostalnost ostarelog oveka, ak i u sluajevima bitno reduko-vanih mogunosti za aktivnost. Nada Smoli-Krkovi7, s pravom, kae koliko

3 Vidi: N., Smoli-Krkovi, Gerontologija, Zagreb, 1974. god., str. 514 I. Dizdarevi, Pregled, Sarajevo, br. 11-12, 1986.5 A. Mili, Stari i porodino zbrinjavanje i nega, Zbornik, Beograd, 2006., str. 376 S. de Bovoar, Starost I, BIGZ, 1986, str. 437 N., Smoli-Krkovi, Gerontologija, Zagreb, 1974. god., str. 36

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

29/321

30

e ljudi biti sretni, zavisi u mnogome o njihovoj uspenoj adaptaciji u svimfazama ivota, kao i okolini, koja e razumeti njihova prava kao socijalnih bia,ukljuujui i pravo na starost. Tome treba dodati i potrebu aktiviteta, jer oni kojismanjuju svoju aktivnost starenjem, pate od smanjenog zadovoljstva u mnogoemu.

Inteligencija i starenje

Moe se odmah napomenuti da je opadanje inteligencije sa starenjemjedan od najvie ispitivanih problema sa podruja psihologije starenja. Zavisnood vrste primenjenih testova, koji su korieni u ispitivanju, dobijeni su razliitirezultati. Ispitivanje inteligencije pokrenula su veliki broj pitanja teorijskeprirode, o kojima se i danas raspravlja.8

Tekoe nastaju kod pitanja kao to su: Dokle se kod oveka razvija inte-

ligencija i kada poinje da opada? Posebno je pitanje da li inteligencija opadakod svih ljudi istim tempom? Pitanje je i da li svi faktori inteligencije poinju da

opadaju u isto vreme i da li opadaju istom brzinom? U vezi sa inteligencijom jei pitanje kako treba gledati na kreativno-stvaralake mogunosti za koje setvrdi danas da nisu iskljuivo bioloki odreene, niti su ograniene godinamaivota. Stotine hiljada primera iz prakse nam ukazuju da su ljudi u poodmaklimgodinama stvarali velika umetnika dela. Nikola Tesla, posle epohalnih otkriau elektro i radio-tehnici spasivi oveanstvo mraka, bioloki je napustio ovajsvet u 87-toj godini, a B. Rasel je pokretao meunarodne mirovne akcije u 94-toj godini. Ime prof. Dragoslava Avramovia, 75-godinjaka, zauzima visoko

mesto u svetskoj enciklopediji, jer je uspeo da, uz obaranje najvee hiperin-flacije na nulu, istovremeno pokrene u Srbiji proizvodnju i obori kamate, bez

otputanja i trajkova radnika (S. Jovanovi, 2002). Tragajui za iniocima odkojih zavisi brzina opadanja inteligencije sa starenjem, istraivai su nali daona zavisi i od nivoa obrazovanja. Naime, rezultati su pokazali da je inteligen-cija najsporije opadala kod subjekata sa najviim obrazovanjem, i drugo,utvreno je zapravo da brzina opadanja inteligencije zavisi i od toga ime seovek celog ivota bavio. Verovatno je da bavljenje intelektualnim poslovimausporava opadanje inteligencije vie nego kod ljudi koji se bave neintelek-tualnim poslom, zakljuuje V. Smiljani.

Bitno je napomenuti da se psihologija starenja, generalno uzev, zalae zaindividualizaciju ljudskih sposobnosti, budui da polazi od stava da je svakaosoba, pre svega, linost i to jedinstvena, celovita i neponovljiva, kako je pisaoG. Olport.9

8 V. Smiljani, Psihologija starenja, Beograd, 1987. god., str. 739 G. Olport, Sklop i razvoj linosti, Beograd, 1969.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

30/321

31

Uenje i obrazovanje u starosti

Tek od 70-tih godina 20. veka javlja se u razvijenim zemljama Evrope idejao potrebi doivotnog obrazovanja. Pojedini autori skreu panju na oivotvo-renje miljenja po kome obrazovanjem treba obuhvatiti celokupan ovekov

ivot, uvaavajui osobenosti pojedinih dobnih struktura i faza razvoja. To jeotvorilo nove prostore za istraivanje uloge uenja kao zna-ajnog faktora uodravanju kvaliteta ivota starijih ljudi. Znanje i uenje postaju vremenom bitnifaktori, ne samo u pripremi za starije doba, takozvano tree doba ve i uodravanju humanijeg naina ivota i uvanju ljudskog u oveku, pie D.Savievi.10 Ove ideje zaivele su krajem 20. veka i u Srbiji, o emu svedoi iotvaranje nekoliko Univerziteta za tree doba najpre u Beogradu, a kasnije i udrugim veim gradovima. Znaajan je podatak da je u periodu 21-24. april1991. godine, dr Sneana Medi uspeno organizovala konferenciju na temuJugoslovensko iskustvo u obrazovanju starih. Poseta uesnika iz drugihzemalja ostvarena je u Beogradu i Ljubljani. Obrazovni projekti za stare u celinibili su usmereni na promenu filozofije starog doba i starenja, koja je margi-nalizovala ovu populaciju i iskljuivala ih iz tokova razvoja drutva11. Moradakle doi do promene svesti i saznanja o tome da stari ljudi mogu doprinetidobrobiti drutva, i tada e biti zadovoljne obe strane - i osobe treeg ivotnogdoba i drutvo kome oni pripadaju.

Psiholoke potrebe starih i uloga porodice

Pod uticajem psiholokih shvatanja, iroko je prihvaeno miljenje da je zastariju osobu najbolje i najprirodnije da svoju starost doivi u krugu svoje

porodice i da bude u mogunosti da se to due brine o sebi. Meutim, svedocismo krupnih promena koje se deavaju u strukturi i odnosima unutar porodice.Savremena porodica je danas manjne sposobna, ne samo da prui materi-

jalnu, nego i socio-psiholoku pomo i zatitu, niti da obezbedi emocionalnutoplinu i socijalnu sigurnost koja je neophodna starijoj osobi. Upravo zato idrutvo i porodica moraju poneti svoj deo odgovornosti i obaveza u zatitistarijih graana. U radu sa starim licima, kao prvo, treba prihvatiti injenicu dasu to linosti, i drugo, da su veoma razliite, s obzirom na svoje sposobnosti,

ambicije, ivotnu istoriju i psihofizike mogunosti. Treba, takoe, znati da suoni veoma osetljivi kada je u pitanju potovanje njihovog miljenja u vezi saodlukama koje sami donose, a tiu se njihovog naina ivota i steenih navika.

Upravo zato to su porodice sve slabije i nemonije, a poloaj starih lica unjima sve ugroeniji, sredinom 20. veka u Srbiji je postalo veoma urgentno

10 D. Savievi, Uenje i starenje, Beograd, 2004.11 Isto, str. 94

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

31/321

32

pitanje institucionalnog zbrinjavanja, tanije smetaja ovih lica u posebneustanove-domove. Ubrzo je u ovoj oblasti napravljen veliki pomak, mreaustanova-domova za starije se irila i jaala, a uz domove nastajali su dnevnicentri i klubovi za starija lica. Meutim, mnogo je vremena prolo dok se nijeuvidelo da nije dovoljno samo izgraditi domove i otvoriti klubove, nego povesti

vie rauna o njihovoj teritorijalnoj rasporeenosti, o kapacitetima i kvalitetuivota u njima. U mnogim sredinama, javio se otpor prema domovima, zato tou poetku mnogi od njih nisu zadovoljavali psiholoke, to jest, emotivne potre-be korisnika. Ovaj problem se ublaavao uvoenjem radnog mesta psihologa isocijalnog radnika u domu, koji su nastojali da unesu vie sveine i zabavnogsadraja, kako bi se skratio adaptacioni period, s obzirom na nove uslove kojisu bitnbo drugaiji od onih u porodici (D. Tripkovi, 1977).

Uloga samopomoi i samozatite

Samopomo i samozatita spadaju u bitne preduslove uspenijeg ivota ustarosti. Samopomo i samozatita obuhvataju razliite aktivnosti, koje starijaosoba samoinicijativno preduzima da bi pomogla sebi, pridravajui se princi-pa: Ja to hou, ja to mogu! Na taj nain, ona jaa ne samo svoju samostal-nost nego obezbeuje i neophodnu funkcionalnu nezavisnost. Meutim, kadadanas govorimo o brizi za starije osobe, najee imamo u vidu brigu kojutreba da ispolji najpre drava, a zatim porodica, srodnici i prijatelji, a osnovniproblem se artikulie kroz pitanje: ta mi kao drutvo treba da uinimo za naesugraane, kako bi lake podnosili teret svojih godina? Odmah treba rei da jeovo jednostran pristup starijim osobama, a posledica je konzervativnog odnosaprema starosti, zasnovanog na pogrenoj premisi da je starost bolest, nemo inesposobnost i da su stariji ljudi u svemu zavisni od pomoi svoje okoline, a dasu samopomo i samozatita neto marginalno i neobavezujue. U novijevreme, meutim, dobijaju ne malu teinu, gotovo bi se reklo suprotna miljenja,odnosno potencira se stav o potrebi poveanog angaovanja starijih osoba, pase sada pitanje proiruje i postavlja ovako: ta stara lica sa svoje strane trebada uine da sebi pomognu kako bi iveli sa vie dostojanstva i sree? Ovozbog toga, to mnogi psiholozi kau da svaki ovek ima svoj rezervoar snage ienergije, koji mu pomau da bude bolji nego to jeste. Nije suvino ovde

dodati sledee: samopomo

i samozatita (kao jedan od njenih oblika), pred-stavljaju deo prirodne tenje svakog oveka da se bori za svoj opstanak, da

preivi i u najteim ivotnim uslovima. Samopomo, dakle, treba shvatiti kaooblik celishodnog prepoznatljivog ponaanja, koje je oduvek bilo prisutno uljudskim zajednicama, pa se moe utvrditi da ono ima duboko psiholoko isocioloko utemeljenje i da zbog toga vekovima opstaje. I zato, kada danastragamo za putevima koji vode kvalitetnijem ivotu u starosti, dobro je podsetitise narodne izreke - pomozi se sam, pa e ti i Bog pomoi.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

32/321

33

Znaajno je ustanoviti kako se starije osobe odnose prema samopomoi.Jedno pilot-istraivanje je pokazalo da je u pitanju velika raznolikost. Za jedne,to je normalan, uobiajen oblik ponaanja i nastaje spontano. Takvim osobamanisu potrebni spoljanji podsticaji, kod njih je samopomo i tenja ka samo-stalnosti u skladu sa njihovom optom prirodom. Vee razlike, meutim, kod

ove populacije, mogle su se uoiti na kriterijumima kao to su: pol, osobinelinosti, porodina situacija, zdravstveno stanje, profesionalna karijera i milje-nje socijalne sredine (okruenja). Tako, na primer, ene ispoljavaju vei stepenbrige za svoj zdraviji ivot, nego mukarci; kod mukaraca optimisti i ekstro-vertne osobe su u velikoj prednosti nad pesimistima; prema oekivanju, sebinajmanje mogu pomoi osobe slabijeg zdravlja, koje su depresivne, nepo-kretne ili polupokretne.

U mnogim zemljama, a i kod nas, prihvaeno je miljenje da je volonterskirad starijih osoba takoe oblik samopomoi i da ima lekovito dejstvo. Anga-ovanjem u humanitarnim organizacijama, na primer, u organizacijama Crve-nog krsta, stariji ljudi izbegavaju usamljenost i odravaju svojim aktivizmomkvalitet ivota, koji su imali dok su bili mlai. Upravo najvei problem kodosoba treeg ivotnog doba je psiholoke prirode, budui da je smanjenaaktivnost posledica, ne bolesti, nego odsustva motivacije, odnosno elje da seneto uradi, a to nije uvek objektivno uslovljeno. Mnogi primeri iz ivota nampokazuju da ukoliko postoji motivacija za rad, starije osobe postiu znaajnijerezultate. Poznati filozof Seneka nije sluajno napisao: Koliko u iveti to jestvar tue volje, ali od mene zavisi da dokle ivim, ivim kao ovek. Samo-pomo i samozatita se ispoljavaju, uglavnom, kroz tri aspekta: zdravstveni,

psiholoki i socioloki. Zdravstveni aspekt obuhvata sve one radnje koje su ufunkciji ouvanja zdravlja; psiholoki aspekt se odnosi na ponaanje kojim seizbegavaju stresne situacije (kroz smeh, ale, negovanje hobija, etnje pa ak ibrigom o kunim ljubimcima); socioloki aspekt podrazumeva druenje, posetekulturnim priredbama, turistika putovanja i sl. Praksa nam pokazuje da mnogestarije ljude treba edukovati da bi oni posle toga sami sebi pomogli (S. Jova-novi, 2006).

Polazei od stava da je starost, pre svega, stanje duha, psiholozi sveee promoviu ideje aktivizma, tvrdei da je uspena starost veoma zavisnaod aktivnosti jedinke, pa je tako nastao slogan da je uspena starost - aktivna

starost. Ovo treba vie puta isticati, jer je re o populaciji koja je marginalizo-vana i zapostavljena i da nju treba stalno hrabriti i podsticati na aktivnost ureavanju sopstvenih ali i drutvenih problema. Dodatnu tekou u ovoj oblastipredstavlja i to to postoji tesna povezanost psihikih fenomena sa iniocimasocijalne sredine. Re je, dakle, o jednoj kompleksnoj oblasti u kojoj postojivisok stepen uslovljenosti meusobne povezanosti psihikih fenomena sainiocima koji deluju unutar svake lokalne sredine. Uz sve to treba ukazati i nainjenicu, koja deluje kao ograniavajui faktor da, generalno uzev, nama

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

33/321

34

nedostaju pouzdanija saznanja iz podruja psiholgije starenja, jer nedostajuvalidnija psiholoka istraivanja, to nije sluaj u drugim drutvenim oblastima.

Negativno dejstvo predrasuda i sterotipa

Stereotipi i predrasude su u psiholokoj literaturi definiu kao relativnokrute, uproene i jednostrane percepcije pojedinih osoba ili socijalnih grupa.Ovi termini se najee koriste da bi se objasnio jedan fenomen koji se ispo-ljava kao skup generalizacija o grupi ili drutvenoj klasi, pri emu se, uglav-nom, naglaavaju njihove negativne karakteristike (N. Rot, 1972).

U kritikom sagledavanju stereotipa, mora se poi od stavova sredine pre-ma starijoj populaciji. Tu se obavezno susreemo sa pojavom da ljudi upotre-bljavaju ogranien broj informacija, to naroito dolazi do izraaja kada seprocenjuju opte sposobnosti i osobine starijih ljudi. Postoje dva osnovna

shvatanja o prirodi stereotipa. Po jednom, stereotipi se izjednaavaju sa pre-drasudama; po drugom, stereotipi su, u stvari, na osnovu iskustva izvedeni

zakljuci o osobinama socijalnih grupa ili itavih naroda. Osnovna manastereotipa je to predstavljaju generalizaciju jednog aspekta realnosti, to surigidni i teko se menjaju, jer imaju jak oslonac u delu realnosti.

Tipologija starijih osoba

Poslednjih godina 20. veka sainjene su razne tipologije linosti, a dobra imje strana to su sve zasnovane na psiholokim osobinama starije populacije.

Novija istraivanja, naime, pokazuju da mnogi aspekti linosti ostaju stabilnitokom celog ivota, to znai da svaki stariji ovek mnogo lii na onog izmladosti.

Ameriki psiholog Suzana Rejhard.12 je na bazi svojih istraivanja napravilajednu zanimljivu tipologiju starijih ljudi, polazei od njihovih reagovanja nastarost. Ona je starije ljude klasifikovala u 5 grupa:

I. sa konstruktivnim stavom prema ivotu,

II. neambiciozne osobe, pasivni, zavisni od okoline,

III. aktivni tipovi, tee nezavisnosti, odbijaju pomo drugih,

IV. gnevne osobe, nezadovoljne su, stalno se ale na neto,V. mrze samog sebe, preuveliavaju svoje nedostatke.

Ova autorka zakljuuje da jedino ljudi iz prve grupe su bili stabilni tokomivota, a svi ostali su imali tekoe prilagoavanja tokom ivota. Ova amerikastudija se odnosi na amerike uslove i ne bi mogla u potpunosti da se odnosi i

12 S. Reichard, Aging and Personality, Wiley, New York, 1962.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

34/321

35

na starije ljude u Srbiji, ali vanost ovog istraivanja je u tome to potvrujemiljenje da je individualni stil linosti uglavnom postojan.13

Zagrebaki psiholog I. Furlan napominje da su stariji ljudi esto slabo moti-visani za aktivnost, jer su iskljueni iz rada i esto zanemareni u porodici i zatose mnogi oseaju bezvoljno i apatino.

Psiholog I. Furlan14 deli starije ljude u pogledu svog odnosa prema oskolinina tri tipa:

Prvu grupu ine stariji ljudi autonomnog tipa, kreativni su, ivog duha i to impomae da ouvaju i telesnu teinu. Raspolau velikim iskustvom, spontani sui otporni prema raznim nepovoljnim promenama;

U drugu grupu spadaju prilagoeni, oni obavljaju sve poslove to su ihkao svojevrsna zaduenja dobili od svoje okoline i ta zaokupljenost radomodrava ih u dobrom stanju, ali to traje dotle dok ih okolina titi. Meutim, akose prepuste sebi samima, oni poinju brzo propadati;

Treu grupu ine starija lica koja se mogu svrstati u tzv. anomike tipove,koji su potpuno zavisni od svoje okoline, ali koji toj okolini nita zauzvrat nedaju.

Ivan Furlan zakljuuje, da, ma kom tipu pripadali, oni se oseaju pretenonesrenim i nezadovoljnim, jer svakodnevno doivljavaju manje ili vee nepri-

jatnosti. Furlan, takoe, smatra da bi socijalni status starijih lica bio za njih pri-hvatljiv, oni treba da ree sledee zadatke svog prilagoavanja novim prilikamau kojima sada ive:

1. da se pomire sa svojim psihikim i telesnim promenama,

2. da se naviknu na promenjen drutveni poloaj,3. da prihvate novu skromniju ulogu u porodici,

4. da nau sebi novo drutvo,

5. da prihvate smanjenje svojih seksualnih sposobnosti,

6. da ponu da se bave aktivnostima koje im odgovaraju.

Nastanak Gerontolokog drutva Srbije

Kada govorimo o doprinosu psihologije uspenijoj starosti, zasluuje panjupodatak koji potie iz druge polovine 20. veka, a to je da je 30. marta 1973.godine u Beogradu osnovano Gerontoloko drutvo Srbije, koje je od prvogdana negovalo multidisciplinarni pristup problemima u oblasti starosti i stare-nja. Treba istai, da su od prvog dana u rad ovog drutva ukljueni, i bili veomaaktivni psiholozi i neuropsihijatri. Svojim referatima dali su znaajan doprinos

13 D. orevi, Razvojna psihologija, izd. G. Milanovac 1984, str. 27414 Isto, str. 273

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

35/321

36

na mnogim kongresima, seminarima, okruglim stolovima i strunim predavanji-ma, dajui na taj nain znaajnu podrku afirmaciji gerontolokoj misli i praksi,posebno sa mentalno-higijenskog aspekta, odnosno istiui grupe problemakoji se odnose na krize i psiholoke potrebe starije populacije.

Nije suvina ni konstatacija da je psihologija starenja dugo kod nas bila ne-dovoljno razvijena, jer je kasno i nastala, ali nepravedno bi bilo zanemanriti iliumanjiti rezultate koje je dala i uinila da se linost starijih osoba potpunijesagleda i na odgovarajui nain vrednuje u svim sredinama. Veliki doprinos utome dalo je Gerontoloko drutvo Srbije.

Uloga religioznih oseanja u starosti

Verska oseanja znaajno utiu na ponaanje starijih osoba, u tom smisluto ova oseanja usmeravaju njihove aktivnosti, podstiu na pridravanje i

potovanje verskih obiaja a sve to doprinosi njihovom optem zdravlju i raspo-loenju. Nezavisno od verske pripadnosti (nije vano da li je re o Pravoslavnoj

crkvi, Rimokatolikoj, Islamskoj verskoj zajednici i Jevrejskoj zajednici), sveone pozitivno utiu na mentalno zdravlje vernika. Bez obzira na velike razli-itosti u njihovim uenjima, ono to ih povezuje to je dobroinstvo i nesebinabriga za socijalno slabe i ugroene. To nam potvruje i injenica da mnogeverske, nevladine organizacije sprovode razne akcije u korist starih i samohra-nih i da to ine isljuivo na dobrovoljnoj osnovi, znai, bez ikakve materijalnenadoknade. Za njih je najvea nagrada oseanje zadovoljstva to su uinilidobro delo, jer ukoliko ne postupe tako, imaju oseaj krivice i griu savesti.

Znaajno je napomenuti da u aktivnostima ovih humanitarnih organizacija uvelikom broju uestvuju starije osobe, posebno starije ene kao volonterke (na

primer u Crvenom krstu, Kolu srpskih sestara i dr.).

Literatura

1. Borozdina L.V. i Malanova O.N., Specifinosti i karakteristike samoocjenji-vanja kod osoba u poznim godinama starosti, Socijalni rad i socijalnazatita, Sarajevo, br. 2/88

2. Dizdarevi I., Psihosocijalne dimenzije starenja i starosti, Pregled, Sara-

jevo, br. 11-12/863. Dra J., Starost i starenje, izazov i problem psiholgije, Novi Sad, 1993.4. orevi, D., Razvojna psihologija, izd. Deje novine, Gornji Milanovac,

1984.5. orevi E. i orevi D., Problemi odraslih, Beograd, 2004.6. Jovanovi S., Teorije linosti, izd. VSR, Beograd, 1985.7. Jovanovi S., Kako do uspene starosti, izd. Gerontoloko drutvo Srbije,

Beograd, 2002.

7/22/2019 132063606-Gerontologija-1-2009

36/321

37

8. Jovanovi S., Samopomo i meuljudska solidarnost, Zbornik referata, VIIGerontoloki kongres, Beograd, 2006.

9. Jovanovi S., Volonterski rad - kako ga osnaiti i unaprediti, Izazovi volon-terskog radea, Gerontoloke sveske, Beograd, 5. decembar 2008.

10. Maslovari V. i Jovanovi S., Za dostojanstvenu starost, Beograd, 2007.11. Mili A., Stari i porodino zbrinjavanje i nega, Zbornik uvodnih referata, VII

Nacionalni gerontoloki kongres, Beograd, 2006.12. Radonji S.,