STABILNOST VOZILAStabilnost vozila predstavlja jednu od eksploatacionih

karakteristika vozila koja pokazuje njegovu sposbnost da se u različitim uslovima kreće bez opasnosti da se zanese (proklizi) ili prevrne.

Stabilnost vozila zavisi od:a)Konstruktivnih karakteristika vozila:

•Visina težišta•Razmak osovina i točkova•Sistem oslanjanja...

b)Svojstva pneumatika ic)Karakteristike podloge.

Stabilnost vozila se može posmatrati: U uzdužnoj i Poprečnoj ravni

UZDUŽNA STABILNOST Uzdužna stabilnost vozila podrazumeva sposobnost vozila da se

ne prevrnu oko prednje ili zadnje osovine. Do toga može doći samo pri velikim usponima ili pri velikim

padovima. Prevrtanje oko zadnje osovine

Ovakav slučaj prevrtanja savremenih drumskih vozila je više teorijskog karaktera, s obzirom da su uslovi, koje treba da ispuni da se ne bi prevrnulo oko zadnje osovine, skoro uvek zadovoljeni.

Teorijski gledano, prevrtanje oko zadnje osovine će nastupiti kada se ispuni uslov da se prednja osovina potpuno rastereti.

Prevrtanje vozila oko prednje osovineRazmatranje ovakvog slučaja nestabilnosti vozila ima

smisla samo kada se vozilo kreće nizbrdicom i da je vozač iz nekih razloga primoran da intenzivno koči.

U takvim slučajevima sila inercije, zbog menjanja smera, rasterećuje zadnju osovinu a opterećujeprednju.

POPREČNA STABILNOSTProvera poprečne stabilnosti je mnogo potrebnija, jer

je često bezbednost saobraćaja ugrožena zbog poprečnog isklizavanja ili prevrtanja vozila.

Kada se govori o poprečnoj stabilnosti vozila, u suštini se radi o stabilnosti sa aspekta kretanja u dva slučaja:• Kretanje vozila na putu sa poprečnim nagibom• Kretanje vozila na ravnom horizontalnom putu u krivini

Pri kretanju vozila u pravcu poprečna stabilnost može biti ugrožena poprečnim nagibom puta.

Na javnim putevima poprečni nagib u pravcu se određuje s obzirom na mogućnost odvodnjavanja vode sa kolovoznog zastora.

Poprečni nagib u pravcu obično iznose 2.5% i ovaj nagib ne predstavlja opasnost po stabilnost vozila.

Pri kretanju vozila kroz krivinu na vozilo deluju više sila.

Pored sila koje nastaju usled poprečnog nagiba krivine (oko 5%, kod serpentina i do 7%), u krivini deluje i centrifugalna sila koja zavisi od brzine vozila, njegove mase i radijusa krivine.

r

mVFc

2

m – masa vozilaV – brzina kretanja vozilar – poluprečnik (radijus) krivine

Poprečni nagib puta koji se radi u krivini, ima zadatak, da pored toga što obezbeđuju odvođenje vode sa kolovoza, smanji uticaj centrigufalne sile.

Zbog toga je vrednost poprečnog nagiba veći u krivini nego u pravcu.

Sa uzdužnom stabilnošću vozila (mogućnost prevrtanja oko prednje i zadnje osovine) uglavnom nema velikih problema i nezgode ovakve vrste su retke, zbog propisanog nagiba puta (drugo je kada se vozilo koristi na uzbrdicama i nagibima van puta).

Saobraćajne nezgode su mnogo češće povezane sa poprečnom stabilnošću vozila (klizanje-prevrtanje oko uzdužne ose) u krivinama.

Kritična brzina u krivini bez poprečnog nagiba je granična dozvoljena brzina iza koje svako povećanje dovodi do prevrtanja i može se izraziti formulom:

Gde je: Vk - kritična brzina [km/h]

g - ubrzanje sile zemljine teže [m / s2 ] r - poluprečnik krivine [m] l - razmak između točkova [m] h - visina težišta [m]

Uticaj sila u krivini: A = sila inercije; B = usmeravanje pravca; C = centrifugalna sila