Prednosti:

Naziv projekta: Izgradnja javne garae u Niu na uglu ulica Svetozara Markovia i Sinelicevog trgaOpis problema: Pojava velikog broja vozila koja su nepropisno parkirana radnim danima i vikendom dovode do velike guve na ulicama u okolini i uem centru grada to utie na pojavu zastoja u normalnom funkcionisanju saobraaja. Svakodnevne prepreke na trotoarima, ulazima i raskrsnicama utiu na bezbednost peaka ali pravi problem se javlja u vanrednim situacijama kada zbog nepropisno parkiranih vozila je onemoguen blagovremeni odziv vatrogasnih slubi i intervencije hitne pomoi. Takoe, veliki broj nepropisno parkiranih vozila utie na bezbednost u sobraaju i na mogunost kolapsa koji moe dovesti i do teih saobraajnih nesrea. S obzirom da se radi o uem centru grada potrebno je obezbediti bolji pristup trotoarima i peakim stazama osobama sa invaliditetom kao i majkama sa malom decom.

Lokacija: Lokacija javne garae nalazie se na uglu ulica Svetozara Markovia i Sinelicevog trga. Na postojeem parkingu povrine 9.857m vrie se izgradnja javne garae. Prednost odabrane lokacije ogleda se u tome to se nalazi u samom centru grada i u blizini trnih centara ( Kala i Forum), dravnih ustanova od javnog znaaja (MUP Ni, Narodno Pozorite, Dom vojske, Lokalna samouprava i Sud) pa samim tim postoji velika potreba za parkiranjem.

Postojei parking na pomenutoj lokaciji koriste stanari okolnih zgrada, te e se u cilju obezbedjenja podrke i saglasnosti u izgradnji, pa e se njima omoguiti kupovina mesenih parking karti po pristupanim cenama.

Posebno treba uzeti u razmatranje i izmetanje parking prostora iz okolnih ulica kako bi se bolje regulisao saobraaj u gradu i smanjile guve. To se pre svega odnosi na sledee ulice: Cara Duana, Svetozara Markovia i Nikole Paia.

Projekat obuhvata: - Priprema terena

- Izgradnja infrastrukture, elektrina, vodovodna i kanalizaciona mrea

- Regulisanje saobraaja u okolini javne garae

- Organizacija sistema javne garae

- Nain naplate parking usluga

Rok za izvrenje projekta: 18 meseci (6 meseci kreiranje idejnog projekta + 6 meseci - prikupljanje dokumentacije + 6 meseci - izgradnja objekta)Sredstva finansiranja: Grad Ni je najavio raspisivanje javnog poziva za projektovanje, izgradnju, finansiranje, upravljanje i odravanje javne garae, odnosno izbor kvalifikovanog privatnog partnera kojem e biti dodeljena koncesija za obavljanje komunalne ali i komercijalne delatnosti u trajanju do 25 godina. Za izgradnju garae od maksimalnih 255 parking mesta grad e obezbediti kapitalnu subvenciju do 1,3 miliona evra, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) razmotrie odobrenje kredita do 3 miliona evra. Dalje poslovanje javne garae (isplata zarada zaposlenima i drugi trokovi) vrie se od naplate parkinga i prodaje reklamnog prostora.Cilj projekta: Krajnji cilj i ideja koju ovaj projekat treba da ostvare je uvoenje reda u parkiranju u centru grada, smanjenje guvi na ulicama i generalno treba dati podsticaj za sline projekte obzirom da postoji isti problem i u drugim delovima grada. (Bulevar Nemanjia)

Opti cilj: Smanjenje broja nepropisno parkiranih vozila u uem centru grada i smanjenje guvi.Specifini cilj: Regulisanje protoka saobraaja i obezbeenje veeg parking prostora na lokaciji.

Ciljna grupa: Zaposleni u neposrednoj blizini javne garae, zaposleni koji rade odreeni broj sati, posetioci institucija od javnog i kulturnog znaaja, posetioci trnih i rekreativnih centara, posetioci HORECA sektora, ostale kategorije koje odraavaju bilo koju posebnu karakteristiku podruja koje se istrauje, npr, studentska populacija obzirom da se u blizini lokacije nalaze obrazovne institucije.Prednosti izgradnje javne garae:

1) Bezbednost Bezbednost peaka se moe uveati odstranjivanjem vozila koja prave prepreke

na trotoarima, ulazima i raskrsnicama Javne usluge, poput javnog prevoza, se mogu organizovati tako da ne blokiraju ili ometaju saobraaj.

Eliminisanje nepropisnog parkiranja moe da povea optu bezbednost u saobraaju i smanji zaguenja u saobraaju koja esto vode do saobraajnih nesrea.

Adekvatan broj parking mesta omoguava da prostor oko hidranata, protiv- poarnih puteva i ostala podruja ograniene namene ostanu slobodni i dostupni u vanrednim situacijama.

Bolja pristupanost licima sa posebnim potrebama

2) Ekonomski rast Parkiranje je vaan inilac ekonomskog rasta.

To je pomona usluga koja omoguava ljudima da obavljaju neke druge

aktivnosti da ive, rade, kupuju, itd.

Dobro osmiljen plan parkinga e prikazati apsolutno najsvrsishodniju upotrebu prostora, omoguavajui svima da parkiraju tamo gde treba, i pruajui firmama i radnjama prostor za snabdevanje robom i pristup klijenata.

Izdavanje reklamnog prostora

3) Kvalitet ivota Dobro osmiljen plan parkiranja, takoe, moe da oivi grad i da ga ini privlanijim za investitore i nove stanovnike.

Ovo se postie smanjenjem zaguenja u saobraaju, oslobaanjem trotoara i poboljanjem kvaliteta vazduha, smanjenjem sveukupnog prometa saobraaja i omoguavanjem brzog i efikasnog pronalaenja parking mesta.Nedostaci izgradnje javne garae:1) Gubitak zelenih povrina2) Reorganizacija saobraaja u blizini lokacije javne garae3) Izmene linija gradskog prevoza

4) Poveanje zagadjenja u tom delu grada

5) Gubitak poslovnog prostora (centar)

6) Dodatni trokovi za pratee objekte ( npr.lift za putnike)Ogranienja:

Konkurencija - Najvea konkurencija potencijalnim parkiralitima sa naplatom u mnogim optinama jeste besplatno ulino parkiranje, ili parkiranje na ulici koje se naplauje ali ija se naplata ne vri efikasno uz injenicu da ne postoje oblasti u kojima je parkiranje zabranjeno. Ljudi e veoma retko odabrati da plate parking ukoliko imaju alternativu.

Trokovi - Trokovna ogranienja izgradnje parkiralita imaju dva glavna oblika.Prvo, potranja za parking mestima je funkcija koja zavisi od konane destinacije osobe koja trai parking. to je dalje parking mesto to je manja verovatnoa da e je osoba koja eli da se parkira zauzeti. Meutim, za traene destinacije zemljite je esto skupo i moe da ostvari vie prihoda ako se na njemu izgradi poslovni prostor i radnje umesto parkiralita.

Drugo, u mnogim optinama konkretni trokovi izgradnje parkiralita su visoki u odnosu na potencijalnu naknadu koja se moe naplatiti. Ovo je zbog toga to izgradnja parkiralita moe da kota isto, ako ne i vie, koliko tipina industrijska gradnja. Meutim, ovo se esto deava zbog toga to mnoge optine ele da se parkiralite zamaskira kako bi se poboljala estetika postojeeg prostora, ili da se locira na parcelama neodgovarajue veliine ili da se izgradi pod zemljom. Rezultat je finansijski rizian, ili ak finansijski neizvodljiv, projekat koji nije privlaan za privatne investitore.Model javno-privatnog partnerstva u vrenju poslova parking-servisa Ugovor o koncesiji

Ugovor o koncesiji (Concession) je JPP po kome privatna kompanija (koncesionar) preuzima potpunu odgovornost za pruanje parking-usluga, ukljuujui projektovanje, finansiranje, izgradnju, i korienje javnog parkiralita/garae, kao i naplatu parking-usluga tokom perioda od 25 do 30 godina. Standarde kvaliteta parking objekata i parking-usluga propisuje lokalna samouprava. Najee se primenjuje za izgradnju garaa i kompleksnih automatizovanih javnih parkiralita.

Ugovorom o koncesiji za vrenje poslova parking-servisa, lokalna samouprava dodeljuje koncesionaru pravo da koristi javne resurse: javno parkiralite/garau, opremu, zemljite, zgrade itd. Ovim ona stie pravo na naplatu koncesione naknade od koncesionara. Nakon izgradnje parking-objekta u ugovorenom roku, koncesionar koristi objekat za vrenje parking-usluge koje naplauje direktno od korisnika. Cena parkiranja i nain njene izmene regulisani su ugovorom o koncesiji. Novoizgraeni objekat prenosi se u vlasnitvo lokalne samouprave nakon izgradnje ili na kraju koncesionog peroda, saglasno ugovoru. Na slici prikazan je odnos lokalne samouprave, koncesionara i korisnika parking usluga.

Slika : Ugovor o koncesiji

Rok trajanja koncesije mora da omogui povraaj investiranih sredstava i ostvarivanje razumnog profita koncesionara. Lokalna samouprava moe da prui finansijsku pomo u cilju poveanja finansijske isplativosti izgradnje parking-objekta putem: sufinansiranja investicionih rashoda ili subvencionisanja korisnika usluga i/ili privatnog partnera.

Koncesija za izgradnju podzemne garae u Niu

Grad Ni je u elji da rei problem saobraajnih guvi, u prvoj zoni i zakrenja glavne ulice, zbog samovoljnog ulinog parkiranja, odluio da izgradi podzemnu garau po modelu JPP.

Radi implementacije projekta Grad Ni sklopio je koncesioni ugovor s privatim preduzeem Alfa inzenjering o izgradnji automatizovane podzemne garae u tri nivoa.

Ugovor o izgradnji parking-prostora sklopljen je na 25 godina, u tom roku koncesionar naplauje i odrava parking i 5 % od bruto prihoda prenosi gradu/gradskom preduzeu i

Ugovor o komercijalnom razvoju dao je pravo koncesionaru da izdaje prostor za reklamiranje, uz obavezu da gradu plaa koncesionu naknadu.

Steeno iskustvo grada u sprovoenju koncesionog ugovora:

reen je problem saobraaja i parkiranja uz dobijanje peake zone, bez angaovanja javnih sredstava,

koncesioni ugovor omoguio je ostvarivanje dugoronog prihoda za grad i profita za koncesionara,

javni servis lokalne samouprave moe postati alternativni izvor dodatnih prihoda,

radi podsticanja razvoja, podzemne garae sa dodatnim komercijalnim sadrajem su dobra zamena za parkiralita u centralnim gradskim zonama i

9999izbor JPP za razvoj infrastrukture je adekvatan pristup lokalne vlasti u uslovima kada se suoi sa nedostatkom strunosti, znanja i finansjskih sredstava.

Grad Ni je najavio raspisivanje javnog poziva za projektovanje, izgradnju, finansiranje, upravljanje i odravanje javne garae, odnosno izbor kvalifikovanog privatnog partnera kojem e biti dodeljena koncesija za obavljanje komunalne ali i komercijalne delatnosti u trajanju do 25 godina. Za izgradnju garae od maksimalnih 255 parking mesta grad e obezbediti kapitalnu subvenciju do 1,3 miliona evra, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) razmotrie odobrenje kredita do 3 miliona evra.Povrina javne parcele na kojoj e biti izgraena podzemna javna garaa je 9.857m. Minimalan projektovani broj mesta u garai koji zadovoljava potrebe i predstavlja realnu osnovu za reenje problema nedovoljnog broja parking mesta u gradu je 255. Raspoloive povrine za parkiranje ne odgovaraju sadanjim potrebama, a u skoroj budunosti problem nedovoljnog broja parking mesta postae izraeniji. Jedini nain da se prevazie nesklad izmeu zahteva i postojeeg kapaciteta je izgradnja javne parking garae.

Model ugovora o JPP obavezan je sastavni deo konkursne dokumentacije, po Zakonu o koncesijama i Zakonu o javnim nabakama jer se ovaj ugovor ne moe bitnije menjati nakon izbora najboljeg ponuaa.

Model ugovora trebalo bi da sadri jasan i detaljan opis prava i obaveza ugovornih strana u okviru JPP. Osnovni elemenati ugovora o JPP su:

prava i obaveze lokalne vlasti i privatnog partnera,

raspodela rizika (ukljuujui rizike vezane za obezbeenje lokacije/zemljita),

mehanizmi plaanja cene parkiranja, subvencija, donacija itd.,

standardi pruanja usluga, ciljevi i indikatori izvrenja (objektivni i merljivi),

postupak obavljanja dozvoljenih izmena (njihova vrsta i obim),

kazne za neizvrenje ugovornih obaveza i eventualni bonusi za dobro izvrenje,

instrumenti obezbeenja izvrenja obaveza,

rokovi u okviru trajanja ugovora,

uslovi za raskid ugovora (prema ugovornoj strani i vrsti dogaaja) i naknade za raskid za svaku ugovornu stranu,

pravo na raskid ugovora i ponovno preuzimanje poverenih nadlenosti (za javni sektor, za zajmodavce i u vanrednim situacijama),

definisanje i uticaj vie sile i promene zakona i

postupak reavanja sporova.

Pravni savetnici trebalo bi da budu ukljueni u pripremu modela ugovora o JPP u cilju pravne zatite ugovornih strana, a posebno interesa javnog sektora.

Podela rizika tokom javno-privatnog partnerstva

Podela rizika se sprovodi u 3 koraka: 1) identifikovanje rizika, 2) utvrivanje partnera koji bi najbolje upravljao rizikom i 3) utvrivanje naknade za preuzeti rizik.

Rizici koji se mogu pojaviti u toku realizacije JPP su:

rizici promene pravnog i institucionalnog okvira koji utiu na sigurnost partnera,

makroekonomski rizici (promene cena, kursa valute, nivoa zarada, cena kapitala i drugih inputa), koji utiu na trokove pruanja usluga, a time i na ostvareni profit,

trini rizik u smislu promene tranje za uslugom koja je predmet JPP, a koji zavisi od navika korisnika usluge, kvaliteta i cene usluge i

izvoaki i operativni rizici koji se odnose na izgradnju infrastrukture i efikasnost i rentabilnost poslovanja u toku pruanja usluge.

za izgradnju garae grad e obezbediti kapitalnu subvenciju do 1,3 miliona evra, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) razmotrie odobrenje kredita do 3 miliona evra ime se smanjuje rizik u poslovanju

privatni partner finansira deo investicionih rashoda i tekue poslovanje parking-sistema, koje pokriva iz prihoda koje direktno naplauje od korisnika,

lokalna samouprava prima koncesionu naknadu ili uestvuje u prihodu,

privatni partner investira u opremu parking-sistema: parking-merae ili sistem za plaanje putem SMS i druge inicijalne trokove. On pri tome pokriva trokove gubitaka na parking-uslugama.

privatni partner preuzima nadlenost za svakodnevno poslovanje i odravanje

optina je odgovorna za strukturalno odravanje i na taj nain titi dugorono vrednost imovine

optina unapred definie uslove poslovanja, vrstu i obim usluge, cenu parking-sistema, kao i kriterijume za njihovu promenu u toku trajanja JPP i

ugovor traje 25 godina jer su posredi investicije velike vrednosti.Opasnosti i rizici:

Nemogunost prikupljanja svih potrebnih dozvola za izgradnju Potekoe u prikupljanju saglasnosti stanara i vlasnika poslovnih objekata na lokaciji o nainu na koji e se izvriti reorganizacija poslovanja tih objekata. Mogunost kanjenja isporuke materijala Mogunost loih urbanistikih reenja Nemogunost obezbeivanja potrebnih finansijskih sredstavaSWOT analizaSNAGESLABOSTI

Smanjenje broja nepropisno parkiranih vozila

Regulisanje protoka saobraaja

Smanjenje guvi

Poveanje kapaciteta na ogranienom prostoru

titi vozila od ekstremnih vremenskih uslova Vei parking prostor

Vei receptivni kapacitet Gubljenje zelene povrine

Reorganizovanje poslovanja postojeih poslovnih objekata/stambenih objekata Nabavljanje rampi je esto oteano i dugotrajno, kao i odravanje samog sistema naplate

Pad celog sistema zbog tehnolokih kvarova

MOGUNOSTIPRETNJE

Mogunost postavljanja reklamnog materijala sa spoljne i unutranje strane objekta.

Mogunost davanja podstreka za nove i sline projekte.

Mogunost za bolju i objedinjeniju i taniju naplatu parkinga. Stvaranje nepotrebnih guvi u neposrednoj blizini objekta

Prenatrpanost objekta vozilima

Zagadjenje ivotne sredine

Faze projekta:1. Analiza trita i definisanje potreba za izgradnju javne garae, idejni projekat (odabir lokacije, analiza izvodljivosti..)2. Prikupljanje dokumentacije za dobijanje dozvola (gradjevinske, lokacijske i upotrebne)

3. Ograivanje lokacije, priprema terena, izmene linija gradskog prevoza i dostavljanje potrebnog materijala za izgradnju, izgradnja i sastavljanje samog objekta, reavanje elektrine, vodovodne i kanalizacione mree i dostavljanje materijala neophodnih za funkcionisanje objekta (raznih ograda, rampi, opreme itd.). Raiavanje gradilita, instalacija sistema za naplatu i postavljanje rasvete, dekoracije i reklamnog prostora sa spoljanje i unutranje strane objekta i reorganizacija saobraaja u neposrednoj blizini lokacije.Aktivnosti:

1. Analiza trita i definisanje potreba za izgradnju javne garae 2. Idejni projekat

2.1. Odabir lokacije 2.2. Analiza postojee infrastrukture

2.3. Zakonska izvodljivost, drutvena i ekonomska izvodljivost, tehnika i finansijska izvodljivost

2.4. Kontrola i procena efekata JPP u vrenju usluga parkiranja

3. Raspisivanje tendera i prijava na konkurs za izgradnju javne garae

4. Prikupljanje konkursne dokumentacije4.1. Sadraj konkursne dokumentacije:

4.1.1. Opis usluga4.1.1.1. Opis projekta

4.1.1.2. Taan i konkretan opis usluga koje treba izvodja da prui i minimalni uslovi i standardi kvaliteta

4.1.1.3. Uslovi ugovora i uslovi vezani za trajanje

4.1.1.4. Obaveze vezane za rokove i kazne za neispunjenje ugovornih obaveza

4.1.1.5. Osiguranje i uslovi vezani za nadoknadu

4.1.1.6. Opis obaveza optine

4.1.1.7. Prava koja zadrava optina

4.1.1.8. Garancije kvaliteta/uinaka

4.1.1.9. Opte odredbe u sluaju neispunjavanja ugovornih obaveza

4.1.1.10. Prelazne odredbe i kraj ugovora

4.1.2. Tehniki predlog

4.1.2.1. Kvalifikacije i iskustvo

4.1.2.2. Investicioni plan

4.1.2.3. Plan rada

4.1.2.4. Plan i raspored realizacije investicije i rada

4.1.2.5. Finansijski parametri

5. Predaja konkursne dokumentacije i sklapanje ugovora o koncesiji

6. Dobijanje lokacijske dozvole

6.1. Priprema i prikupljanje dokumentacije

6.2. Spisak potrebne dokumentacije

6.2.1. Kopija plana parcele sa decimetarskom mreom i koordinatom jedne take te mree, ne stariju od 6 meseci (Izdaje R.G.Z., Sluba za katastar nepokretnosti Ni)

6.2.2. Izvod iz katastra podzemnih instalacija ne stariji od 6 meseci(Izdaje R.G.Z.Sluba za katastar nepokretnosti Ni)

6.2.3. Podatke o vrsti i nameni objekta koji e se graditi i podatke o planiranoj dispoziciji, tehnike karakteristike i slino.(Situaciono ili idejno reenje izradjeno od strane odgovornog projektanta)

6.2.4. Dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa na gradjevinskom zemljitu (i/ili drugi dokaz u skladu sa lanom 54. i lanom 135. Zakona o planiranju i izgradnji)

6.2.5. Dokaz o izvrenoj uplati takse

6.3. Predaja dokumentacije

6.4. Dobijanje lokacijske dozvole

7. Dobijanje gradjevinske dozvole

7.1. Podnoenje zahteva za dobijanje gradjevinske dozvole

7.1.2. Spisak potrebne dokumentacije za dobijanje gradjevinske dozvole

7.1.2.1. Pravosnana lokacijska dozvola

7.1.2.2. Idejni ili glavni projekat sa izvetajem o izvrenoj tehnikoj kontroli(uradjen u skladu sa lokacijskom dozvolom u tri primerka)7.1.2.3. Dokaz o pravu svojine, osnosno pravu zakupa na gradjevinskom zemljitu, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu ako se izvode radovi nadgradnje objekta (i/ili drugi dokaz u skladu sa lanom 135. Zakona o planiranju i uzgradnji)7.1.2.4. Dokaz o uredjivanju odnosa u pogledu plaanja naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljita (prilae se u postupku izdavanja gradjevinske dozvole, nakon provere da je idejni ili glavni projekat uradjen u skladu sa pravilima gradjenja sadranim u lokacijskoj dozvoli)

7.1.2.5. Ostala potrebna dokumentacija

7.1.2.6. Dokaz o uplati administrativne takse

7.2. Dobijanje gradjevinske dozvole za pripremne radove

8. Izvodjenje pripremnih radova

8.1. Ruenje postojeih objekata na parceli

8.2. Raiavanje terena na parceli

8.3. Izmetanje posotjee infrastrukture na parceli

8.4. Obezbedjenje prostora za dopremu i smetaj gradjevinskog materijala i opreme

8.5. Gradjenje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvodjenja radova

8.6. Zemljani radovi

8.7. Radovi kojima se obezbedjuje sigurnost susednih objekata odnosno sigurnost i stabilnost terena

8.8. Obezbedjivanje nesmetanog odvijanja saobraaja i korienje okolnog prostora

9. Izgradnja i montaa

9.1. obezbedjenje opreme i ljudstva za izgradnju objekta

9.2. Doprema materijala neophodnog za izgradnju ibjekta

9.3. Oraganizovanje radnih aktivnosti na izgradnji objekta

9.4. Kontrola procesa rada i obezbedjenje bezbedonosnih uslova

9.5. Izgradnja

9.6. Instalacija sistema za naplatu, rampi i postava rasvete i reklamnog prostora

9.7. Raiavanje gradilita

10. Tehniki pregled i dobijanje upotrebne dozvole (Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno svih radova predvidjenih gradjevinskom dozvolom. Tehnikim pregledom utvrdjuje se podobnost objekta za upotrebu. Upotrebna dozvola izdaje se kada se utvrdi da je objekat podoban za upotrebu i izdaje se za ceo objekat ili deo objekta koji predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti)

10.1. Potrebna dokumentacija:

10.1.1. Uporedo popunjen obrazac za Tehniki pregled i izdavanje Upotrebne dozvole, sa predlogom firme koja e ga vriti

10.1.2. Fotokopija pravosnane Gradjevinske dozvole

10.1.3. Dokaz o uplaenoj administrativnoj taksi

Aktivnost 1. Upravljanje projektom

Opis aktivnosti

Potpisivanje ugovora izmeu lokalne samouprave i kompanije koja e vriti izgradnju javne garae tj. lanova projektnog tima. Projektni tim upravlja projektnim aktivnostima za vreme trajanja projekta, pie tehnike i finansijske izvetaje, organizuje nedeljne i mesene sastanke. Komunicira sa drugim partnerima i konsultantima na projektu. Ova aktivnost traje koliko i sam projekat.

Aktivnost 2. Analiza trita i definisanje potreba za izgradnjom javne garae

Opis aktivnosti

Sprovoenje ove aktivnosti treba da utvrdi obim potrebe za parking mestima na odabranoj lokaciji. Analiza trita obavie se ispitivanjem, istraivanjem i anketiranjem od strane tima (3 lana). Zadatak tima bie:

2.1 utvrditi broj poslovnih objekata (banaka, agencija) u neposrednoj blizini lokacije i broj zaposlenih koji na posao dolaze kolima

2.2 utvrditi broj trnih centara i prodavnica u neposrednoj blizini i broj zaposlenih koji na posao dolaze kolima

2.3 utvrditi broj zaposlenih u javnim ustanovama ( MUP Ni, Narodno pozorite, Lokalna samouprava, Sud, Dom vojske) koji na posao dolaze kolima

2.4 utvrditi broj ugostiteljskih objekata (kafana, restorana, hotela) u neposrednoj blizini

2.5 utvrditi broj stanara u okolnim zgradama koji poseduju automobile

Aktivnost 3. Raspisivanje tendera i prijava na konkurs za izgradnju javne garae

Opis aktivnostiPotrebno je ispotovati zakonom propisanu procedure u vezi izgradnje jvnih objekata i u odgovarajuem vremenskom roku prikupiti neophodnu dokumentaciju. Takoe treba voditi rauna da prijava bude predata u roku koji je predvien konkursom.

Aktivnost 4. Prikupljanje konkursne dokumnetacije

Opis aktivnosti

Ova aktivnost podrazumeva identifikaciju svih relevantnih institucija na lokalnom nivou i pribavljanje informacija o neophodnoj dokumentaciji za prijavu na konkurs.

Aktivnost 5. Predaja konkursne dokumentacije i sklapanje ugovora o koncesiji

Opis aktivnosti

Ugovor o koncesiji je JPP po kome privatna kompanija (koncesionar) preuzima potpunu odgovornost za pruanje parking-usluga, ukljuujui projektovanje, finansiranje, izgradnju, i korienje javnog parkiralita/garae, kao i naplatu parking-usluga tokom perioda od 25 godina. Nakon izgradnje parking-objekta u ugovorenom roku, koncesionar koristi objekat za vrenje parking-usluge koje naplauje direktno od korisnika. Cena parkiranja i nain njene izmene regulisani su ugovorom o koncesiji.

Aktivnost 6. Dobijanje lokacijske dozvole

Opis akktivnosti

Ova aktivnost podrazumeva identifikaciju svih relevantnih institucija na lokalnom nivou i pribavljanje informacija o neophodnoj dokumentaciji za dobijanje lokacijske dozvole.

6.1 mapiranje institucije koja izdaje informacije o lokaciji

6.2 prikupljanje informacija o lokaciji (sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli).

6.3 mapiranje institucije koja izdaje lokacijsku dozvolu

6.4 prikupljanje informacija neophodnih za dobijanje lokacijske dozvole

Aktivnost 7. Dobijanje graevinske dozvole

Opis aktivnosti

Ova aktivnost podrazumeva identifikaciju svih relevantnih institucija na lokalnom nivou i pribavljanje informacija o neophodnoj dokumentaciji za izdavanje graevinske dozvole.

7.1 mapiranje institucije koja izdaje graevinsku dozvolu

7.2 prikupljanje informacija neophodnih za dobijanje graevinske dozvole

7.3 mapiranje institucije koja izdaje prostornoplansku i urbanistiku dozvolu za izgradnju

7.4 prikupljanje informacija neophodnih za izdavanje prostornoplanskog i urbanistikog osnova za izgradnju

7.5 mapiranje institucije koja vri studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu

7.6 prikupljanje informacija za izradu studije o proceni uticajana na ivotnu sredinu

Aktivnost 8. Izvoenje pripremnih radova

Opis aktivnosti

Ova aktivnost definie radove koje treba izvriti pre poetka gradnje samog objekta. To su one aktivnosti kojima se priprema teren za neometanu realizaciju projekta.

8.1 ruenje postojeih objekata na parceli

8.2 raiavanje terena na parceli

8.3 izmetanje postojee infrastructure na parceli

8.4 obezbeenje prostora za dopremu graevinskog materijala i opreme

8.5 gradjenje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvodjenja radova

8.6 zemljani radovi

8.7 radovi kojima se obezbedjuje sigurnost susednih objekata odnosno sigurnost i stabilnost terena

8.8 obezbedjivanje nesmetanog odvijanja saobraaja i korienje okolnog prostora

Aktivnost 9. Izgradnja i montaa

Opis aktivnosti

Ova aktivnost podrazumeva konkretnu realizaciju projekta tj definie radove kojima e se vriti izgradnja objekta.

9.1 obezbedjenje opreme i ljudskih resursa (radnika) za izgradnju objekta

9.2 doprema materijala neophodnog za izgradnju objekta

9.3 oraganizovanje radnih aktivnosti na izgradnji objekta

9.4 kontrola procesa rada i obezbedjenje bezbedonosnih uslova

9.5 izgradnja

9.6 instalacija sistema za naplatu, rampi i postava rasvete i reklamnog prostora

9.7 raiavanje gradilita

Aktivnost 10. Tehniki pregled i dobijanje upotrebne dozvole

Opis aktivnosti

Ova aktivnost podrazumeva izvravanje tehnikog pregleda objekta od strane nadlenog organa na lokalnom nivou u cilju utvrivanja ispravnosti samog objekta tj. utvrivanja injenice da li je objekat u skladu sa svim definisanim pravilima i propisima. Rezultat pozitivnog odgovora nadlenog organa je dobijanje upotrebne dozvole.

10.1 mapiranje institucija koje vre tehniki pregled objekta

10.2 prikupljanje informacija neophodnih za tehniki pregled objekta

10.3 mapiranje institucije koja vri izdavanje upotrebne dozvole

10.4 prikupljanje informacija za dobijanje upotrebne dozvole

Aktivnost 11. Medijska promocija projekta

Opis aktivnosti

U cilju poveanja vidljivosti projekta planirane su dve pres konferencija, jedna na poetku, a druga na kraju projekta, zatim oglaavanje na lokalnim medijima i novinski lanak o postignutim rezultatima projekta.

Mreni dijagram:

Finansijska analiza

Kompletna analiza finansijske izvodljivosti parking projekta ume da bude dugotrajan i sloen proces. Poetna procena izvodljivosti izgradnje javne garae, zasniva se na proceni neophodnih investicija, godinjeg prihoda i tekuih trokova za svako parking mesto.

Obina parkiralita mogu da kotaju od 1.250 pa do 3000. Opte uzev, trokovi industrijske svojine u Srbiji se kreu od 300 do 600 po kvadratnom metru (bez trokova nabavke zemljita). Izgradnja javne garae po kvadratnom metru iznosila bi 400.

Ako uzmemo da na jedno parking mesto odlazi od 27,5m2 do 32,5m2 (ukljuujui pored povrine samog parking mesta i pripadajuu kvadraturu prolaza, rampi, ulaza i izlaza i ostalih povrina koje nisu namenjene parkiranju) za izgradnju garae povrine 9.300m2 potrebno je izdvojiti 3.720.000 (9.300m2 x 400 trokovi m2 = 3.720.000) dok je za izgradnju jednog parking mesta neophodno 14.588.

Iskop zemljita za garau povrine 9.300m2 iznosio bi 146.010. (9.300m2 x 5m dubina kopanja x 3,14/m2=146.010)

El. instalacije bi iznosile 111.600. (9.300m2 x 12 (6 ruke + 6 materijal) = 111.600)

Vodovodna instalacija bi kotala 12.000 dok bi kuice, rampe , obeleavanje parking mesta i ostali pratei trokovi iznosili 150.000.Nakon procene ovih vrednosti, moe se poeti sa osnovnom analizom izvodljivosti uporedjujui prihode koji e biti ostvareni sa trokovima koji nastaju u toku rada javne garae.

Prihodi

Prvi scenario

1. Broj parking - mesta 255 mesta (obavezno je projektovati 5% parkiralita za osobe sa invaliditetom tj. 10 parking mesta)

2. Broj radnih sati dnevno 8 sati samo radnim danima (22 dana u mesecu ukoliko mesec ima 30 dana)

3. Cena po satu 40 dinara / 0,40 u svakom narednom satu

4. Prosena dnevna zauzetost 70 % (178 parking mesta)

178 mesta x 8h x 22 dana meseno x 0,40 = 12. 531 (150.374 na godinjem nivou)

Drugi scenario

1. Broj parking - mesta 255 mesta (obavezno je projektovati 5% parkiralita za osobe sa invaliditetom tj. 10 parking mesta)

2. Broj radnih sati dnevno 12sati samo radnim danima (22 dana u mesecu ukoliko mesec ima 30 dana)

3. Cena po satu 40 dinara / 0,40 u svakom narednom satu

4. Prosena dnevna zauzetost 70 % (178 parking mesta)

178 mesta x 12h x 22 dana meseno x 0,40 = 18.797 ( 225.562 na godinjem nivou)

Rashodi

PDV god 20% iznosi 30.075 ( 45.112 ukoliko garaa radi 12h)

Radna snaga 8 zaposlenih sa minimalcem Republike Srbije od 105 RSD/h mesena plata zaposlenog iznosie 200/meseno; 19.200 godinje

Trokovi elektrine energije = 12.000 Ukupni rashodi iznose 61.275 (76.312 drugi scenario)

Poslovni rezultat na godinjem nivou bi iznosio 89.099 odnosno 149.250 ukoliko bi garaa radila 12h dnevno.

Ako uporedimo investicije koje su potrebne za izgradnju objekta 4.139. 610 sa poslovnim rezultatom 89.099 / 149.250 zakljuujemo da je za povraaj sredstava u situaciji kada bi garaa radila 8h dnevno potrebno 46 godina dok bi u situaciji kada bi garaa radila 12h bilo potrebno 28 godina.

Nain naplate parkinga

Proces rezervisanja parking mesta putem interneta moe se dekomponovati na 5 procesa:

1. Unos podataka i registracija

2. Pregled mape eljenog parkiralita

3. Odabir eljenog parkinga i podataka vezanih za rezervaciju (datum, vreme)

4. Naplata usluge

5. Arhiviranje podataka o rezervaciji ukoliko je naplata uspeno izvrena

Automat je sa svojim mogunostima zamiljen kao samostalna automatska kasa. Sistem uz osnovne funkcije parkmetra, podrava i ita papirnatog novca, barkod ita i upravljanje rampom. Dakle sve te mogunosti su dodatne opcije koje daju automatu mogunost autonomnog upravljanja parkiralitem. Automat je namenjen za sva trita tako da radi na viejezini nain. To znai da na LCD display-u prikazane su poruke na etiri jezika a iste prate korisnika kroz proces plaanja parking karte. Takoe, na raunu je mogue prikazati sve neophodne podatke koji zavise o regulativi zemlje gde se postavlja. Automat za svoj rad koristi jedan viefunkcijski taster START / KARTA. Softver automata je prilagoen za takav nain rada. Automat se normalno nalazi u modu uvanja energije. To znai da je potronja svedena na minimum, i da su svi nepotrebni ureaji u automatu iskljueni. Pritiskom na taster pokree se automat i oekuje se ubacivanje novca. Da bi automat mogao vriti naplatu neki parametri se moraju zadati. Taj sistem je smiljen dosta fleksibilno kako bi se mogao prilagoditi veini dananjih zahteva. Programiranje aparata se vri jednostavnim PC programom u kojem se nalazi tablica i upitnik sa raznim parametrima koji se ispunjavaju po potrebi korisnika. Postoje gotovo sve opcije i naine tarifiranja i naplaivanja a uz to postoji i potpuno individualni pristup na posebne zahteve. U automatu se nalazi integrirani GSM modul pomou kojeg moemo dobiti SMS poruku statusa aparata i stanje kase na poziv korisnika kao jedna mogunost ili vriti plaanje jednog fiksnog iznosa (npr. dnevne karte) uz ugovor sa telefonskim provajderom uz tampanje karte na samom aparatu.HecTwin sastoji od dva terminala, koji omoguavaju ulazak i izlazak na odreenim parkiralitima efikasno i lako. HecTwin je savreno prilagoen da se koristi u razliitim situacijama privatnog i javnog parkiranje. U kombinaciji sa Hectronic Citea terminalom za plaanje parkinga, ovo predstavlja kompletan sistem za upravljanje parking servisa.standardne komponente HecTwin terminali se sastoji od kuita koji je montiran na bazu. Jedan terminal (ulazni terminal) je opremljen za tampanje priznanica, kod je drugi terminal (izlazni terminal) opremljen sa barkod skenerom. U nekim parking sistemima, izlazni terminala sa barkod skenerom moe da se koristi i kao ulazni i kao izlazni terminal.

Rad sa Citea naplatnim terminalom:

Prilikom ulaska u vozni park, HecTwin ulazni terminal tampa kartu sa bar kodom. Ova karta e kasnije biti koriena na Citea naplatnom terminalu sa barkod skenerom i mogunou plaanja. Korienjem serverskog reenja, CITEA skladiti sve barkodove u bazu podataka i klasifikuje ih kao ulaznicu pri plaanju. Ulaznica se koristi kasnije na HecTwin izlaznom terminalu i omoguava da se napusti parking.

Najvea popunjenost parkiralita u Srbiji je u prepodnevnim i popodnevnim asovima, dok je udarni dan za parkiranje ponedeljak.

Na osnovu analize inteziteta korienja usluga parkiranja formirali smo cene parkiranja u javnoj garai po godinama korienja.

Napomena 1: U baznoj godini, 2013. svaki naredni sat zadravanja vozila u garai tarifira se po istoj ceni. Napomena 2: U narednim godinama svaki naredni sat zadravanja vozila u garai tarifira se po ceni uveanoj za 100 RSD u odnosu na cenu pretodnog sata.Projektni budetZa izgradnju garae od maksimalnih 255 parking mesta grad Ni e obezbediti kapitalnu subvenciju do 1,3 miliona evra, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) razmotrie odobrenje kredita do 3 miliona evra.

NAZIV TROKOVA IZNOS U EUR

1.LJUDSKI RESURSI 52.800

2.OPREMA, MATERIJALNA SREDSTVA I OSTALO 150.000

3.TROKOVI REALIZACIJE PROJEKTA I OSTALO 3.989.640

4.OSTALI TROKOVI 6.000

UKUPNI TROKOVI: 4.198.440

Rezultati projekta:

Gantogram