- ruska politika prema Istoku i Balkanu pokazala prvi put pretenziju u vreme Ivana IV (“Grozni”) 1530-1584.

- tokom XVIII veka konstituisana politika da Rusija mora da bude “zaštitinik “ hrišćanskih naroda na Istoku, pre svega Slovena na Balkanskom poluostrvu

- Osmansko carstvo se nije protivilo ovim ruskim težnjama, jer su za sebe tražili pravo “zaštite” muslimana u Rusiji

- tako je stvoren osnov koji će Rusiji narednih vekova omogućiti ekspanziju ka evropskom jugoistoku – pravo “zaštite” hrišćana u prvom redu pravoslavnih je bio ideološki osnov ruskih imerijalnih težnji

- - 1774. mirovni sporazum u Kučuk-Kajnardžiju – Rusija dobila pravo da istupa u ime “pravoslavnih naroda na Balkanu” (Bugara, Srba, Grka)

- Vlaška i Moldavija došle pod ruski protektorat, kao i pravo na prolaz trgovačke flote kroz Bosfor i Dardanele – izlazak na “topla mora”

- - 1782. “grčki projekat” carice Katarine – podela Balkanskog poluostrva između Rusije i Austrije

- prvi srpski ustanak 1804. i saveti Srbima da traže samo autonomiju unutar Carstva (“Mы с турками друзья”)

- ulazak Rusije u rat protiv Osmanskog carstva 1806.

- Srbi odustali od daljih pregovora o miru sa Osmanlijama, pod uticajem Rusije poništeni rezultati postignuti u Ičkovoj deputaciji

- - Srbija, BiH i Crna Gora trebalo da budu garanti ruskog prisustva na Balkanu

- - 1812. Rusija vođena svojim interesom i strahom od Napoleona potpisuje Bukureški mirovni ugovor sa Osmanskim carstvom – VIII tačka odnosila se na srpske ustanike – osmanski garnizoni se vraćaju u gradove, ruše se utvrđenja (1811. htela da Srbe i Vlašku prepusti Austriji)

- - 1813. vojni slom ustanka, osmanska pobeda i represija

- 1853-1856. Krimski rat – ruski pokušaji da uvuku balkanske Slovene u rat, pre svega Srbe – da podignu ustanak (više bezuspešnih pokušaja)

- porazom u Krimskom ratu 1856. Rusija izgubila pravo pokroviteljstva nad balkanskim Slovenima

- poražena i sa sve većim socijalno-ekonomskim problemima, Rusija 1860. iznova pokreće Istočno pitanje u cilju “zaštite” balkanskih Slovena – Srbija centar nove pobune protiv Osmanskog carstva

- 1876-1878. velika istočna kriza – Srbija ulazi u rat protiv Osmanskog carstva

- sve vreme Rusija sa Austrougraskom deli Balkan na interesne sfere – 1877. Budimpeštanska konvencija

- interes Rusije moreuzi – Bosfor i Dardaneli

- od Katarine Velike (druga polovina 18. veka) Rusija nastoji da razori Osmansko carstvo i zauzme Bosfor i Dardanele – ova komunikacija sve potrebnija njenom naraslom agrarnom izvozu i zbog očuvanja crnomorske flote

- ovaj ekonomsko-strateški motiv zaodevan u ideološki narativ borbe za pomaganje oslobođenja balkanskih hrišćana

od osmanskog “ropstva” i “jarma”

Rusija umela da pomogne balkanskim hrišćanima, ali i da se

posluži njihovom pomoći i okrene leđa u odlučujućim

trenucima – ključni motiv je državni interes

- mart 1878. Sanstefanski mirovni ugovor – Rusija na račun Srbije stvorila veliku Bugarsku kao marionetsku državu za ostvarenje ruskih interesa na Balkanu

- svi srpski teritorijalni dobici u poslednjim ratovima pripojeni Bugarskoj, uključiv i Pirot, Vranje, delove Kosova, Makedoniju – Rusi hteli da Srbiji oduzmu i Niš i Leskovac, ali su dobili odgovor da će to moći samo ratom

- Sanstefan za Srbiju – “gorko razočarenje” primljeno sa “bolom” (austrougarski konzul u Beogradu)

- cilj Rusije – preko Bugarske kao predstraže ruskih interesa kontrolisati Balkan i stvoriti osnov za zauzimanje Istanbula zbog kontrole moreuza

- evropske sile poništile ova rešenja na Berlinskom kongresu u leto 1878. Srbiji pomogla Austrougarska

- 1885. srpsko-bugarski rat – Rusija na strani Bugarske

- Sanstefanskim ugovorom Rusija trajno pokvarila odnose Srbije i Bugarske što će se očitovati narednih decenija u čestim ratovima

- svaki put kada bi slabila, Rusija je jačala uticaj na Balkanu, oslanjajući se na balkanske narode – podstičući sukobe među njima kako bi mogla da stalno posreduje, da jedan nacionalni pokret izigrava drugim i da nikada ne okončava borbu (Milorad Ekmečić)

- Rusiji Balkan potreban da bi se na njemu dokazivala kao velika sila i da bi kontrolisala moreuze – proces koji se ne menja više od dva veka

- Rusija ušla u Prvi svetski rat da bi sačuvala svoj međunarodni kredibilitet i status velike sile, koji je delimično bio poljuljan u vreme aneksione krize 1908-1909. i pre toga porazom od Japana 1905.

- ruski patrijarh u Beogradu 2014. “Nikolaj II je žrtvovao svoju krunu, carstvo i život radi spasenja Srbije”

- u toku Drugog svetskog rata SSSR pokušava (bezuspešno) da funkcionalizuje partizane u svrhu svojih pregovora sa zapadnim saveznicima

- u toku druge polovine 1944. sovjetski oslobodioci u pozadini vojnih akcija vršili usled nediscipline i brojna krivična dela pljačke, ubistava civila i silovanja

- podaci govore o sledećim nepočinstvima Crvene armije na teritoriji unutrašnjosti Srbije: 1219 silovanja, 359 pokušaja silovanja, 111 silovanja sa ubistvom, 248 silovanja i pokušaja ubistva i 1204 pljačke sa fizičkom povredom ili ubistvom. Ukupan broj je na kraju porastao na preko 5.000 silovanih žena.

na teritoriji Beograda: do 1945. godine, silovano je oko 2.000 žena i devojaka.

-Tito se zbog ovoga žalio Staljinu, na šta mu je ovaj odgovorio: “To su mladi momci. Neka se zabave, zaslužili su.”

- 1948. neobjavljena sovjetska agresija na Jugoslaviju

- uzrok sukoba – sovjetski ekspanzionizam i pokušaj da stavi Jugoslaviju pod kontrolu

- SSSR se služio ekonomskim ucenama, sankcijama, raskidom trgovinskih ugovora

- sovjetska Vlada je obavestila jugoslovensku da 18. marta 1948. povlači svoje civilne stručnjake iz Jugoslaviji, a dan kasnije i vojne savetnike i instruktore, jer su okruženi „nedruželjubljem“

- rat je bio i propagandni, obaveštajni, ali i napadi na jugoslovenske graniče i granične trupe

- bilans: blizu 8.000 graničnih incidenata, koji su se dešavali gotovo svakodnevno, poginule su desetine jugoslovenskih vojnika i građana (izložena najviše Srbija)

- 1958. novi sovjetski napadi na Jugoslaviju – žestoka antijugoslovenska kampanja u medijima i podsticanje saveznika, poput Bugarske na pretenziju prema jugoslovenskoj teritoriji

- svaki pokušaj reformi u SFRJ kod Sovjeta izazivao “ozbiljne rezerve, nespokojstvo i sumnje kuda sve to vodi” – osuda privredne reforme iz 1965.

- traženje dogmatskih snaga, kao “zdravih”, koje bi podstakle sovjetizaciju jugoslavije

- svaka reforma i demokratizacija Jugoslavije po Sovjetima je vodila “u liberalizam i na Zapad” i morala je biti sprečena

- 1966. veliko sovjetsko nezadovoljstvo zbog smene A. Rankovića – kraj nade u povratak Jugoslavije u “lager” posle Tita

- SSSR: Ranković je bio „bolji i pošteniji komunista od onih koji su ga smenili, to je video i nije želeo takav razvoj a osudila ga je pobednička koncepcija, koja vodi u liberalizam i liči na socijaldemokratiju”. “Njegovom smenom partija izgubila rukovodeću ulogu i uticaj, kako u državnim organima, tako i u privredi .“

- 1968. treći sovjetski napad na Jugoslaviju – prve ideje o potrebi njenog razbijanja

- 1968. jugoslovenska osuda sovjetske agresije na Čehoslovačku izazvala nove pretnje, da bi SFRJ mogla biti sledeća žrtve, zbog “antisovjetske kampanje”, tj. osude okupacije suverene države

- jugoslovenski stavovi tada upoređivani s NATO i bivšim SS-ovcima

- Pravda: SKJ spada u red bеsnih prоtivnikа mаrksističkо-

lеnjinističkе pаrtiје i nadahnjivala je antisocijalističke elemente u Čehoslovačkoj

- druga polovina šezdesetih, SSSR širi tezu o potrebi raspada Jugoslavije, zbog čega bi istočnoevropske zemlje trebalo da „osvoje ključne pozicije u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori“, jer su te republike uvek bile „proslovenske“, dok je druga polovina Jugoslavije „prozapadna“ i „nije važno šta će biti s njom“

- SSSR: Pitanje raspada Jugoslavije nije samo njena unutrašnja stvar

- SSSR: u slučaju ugožavanja socijalizma u Jugoslaviji trupe Varšavskog ugovora bi intervenisale, isto kao što su činile u Mađarskoj i ČSSR

- Danas ruska državna televizija Rosija 1 tvrdi da je Varšavski pakt “odbrambeno savezništvo koje štiti sovjetske saveznike od agresivne Severno-atlantske alijanse”. Državna televizija brani i sovjetsku invaziju na Čehoslovačku 1968. koja je predstavljala “zaista važan ispit ujedinjenih oružanih snaga Varšavskog ugovora”.

Iako ruska zvanična politika, kao i njeni medijski servisi danas stoje na stanovištu odbrane političkog nasleđa režima Slobodana Miloševića u Srbiji - zvanična Rusija sve vreme tokom devedesetih prati zapadnu politiku prema Balkanu, participirajući u njenom kreiranju. Rusija je bila članica Kontakt grupe i u Savetu bezbednosti UN je podržavala sve rezolucije koje su se ticale balkanske krize tokom devedesetih godina.

- od 207 zemalja Rusija tek na 60. mestu po tehnološkom razvoju, na 70. mestu po korišćenju novih informatičkih tehnologija, na 130 mestu po dužini života muškaraca, a na 182. mestu po dužini života žena (životni vek u Rusiji kraći nego pre pola veka)

- u Rusiji životni vek kraći nego u Nepalu, Bangladešu, Pakistanu, Etiopiji, Gambiji, Somaliji, Kambodži

- sredinom šezdesetih životni vek sovjetskog građanina bio je 1,9 godina kraći nego u SAD, danas je ta razlika 16 godina, a sa zemljama EU razlika je i veća

- u periodu od 1992. do 2009. ruska populacija je opala za 7 miliona ljudi, što je blizu 5%, statistika koja je neuporediva za posleratnu Evropu – mortalitet u Rusiji znatno prednjači u odnosu na natalitet - 2013. Rusija je imala veću razliku moratliteta i nataliteta nego 1991.

- BDP SAD i EU 20 puta veći od onoga u Rusiji

- BDP u Rusiji 2015. pao 3,7% - Rusija ušla u 10 zemalja sa najvećim padom BDP-a u svetu

- rublja druga valuta u svetu po brzini opadanja – rast inflacije

- gde Rusija prednjači? Ona je na 4. mestu u svetu po broju građana koji žele da napuste svoju zemlju

- Rusija prednjači prema istraživanjima po stepenu depresije i beznađa, što je ključni razlog smrtnosti i bolesti zavisnosti koja je neuporediva sa onom u EU i snažnoj želji većine mladih da je napusti

- 2013. otovren Ruski institut za strateška istraživanja (RISI)

- Leonid Rešetnjikov: pravoslavlje je posebna civilizacija; alternativa američko-zapadnjačkom konceptu potrošačkog “evropejstva”; cilj i misija pravoslavnih naroda da na planetarnom nivou šire svoj pravoslavni koncept

-” Mi ćemo sve da učinimo da Srbija i Rusija nose vatru koja nam je predata iz Konstantinopolja i zbog toga hoće da nas unište” (Rešetnjikov)

- “Srbija će bez Rusije nestati, neće postojati” (Rešetnjikov)

Rešetnjikov: Mapa Balkana je privremena jer su granice veštačke – novi rat neizbežan

Rogozin: Srbija mora da bude oprezna kada je reč o harmonizaciji svoje spoljne politike sa EU, jer bi u suprotnom mogla da bude suočena sa “Kelnom 2” (aluzija na napade migranata na žene)

Isti: Ako uđete u EU došljaci će se osećati kao gazde, a

žene će se plašiti da izađu na ulicu

- Nikita Bondarev: Srbija nema budućnost dok ne iskoreni iz sebe titoizam i jugoslovenstvo. Srbiji je potrebna homogena nacionalna država kakvu Srbi nisu imali nikada u svojoj novijoj istoriji.

Isti: Srbija nema budućnosti dok ne pripojiti RS i ne povrati Kosovo

- patrijarh Irinej: „Srbi su kao mali narod dužni da svoj brod vežu za veliki ruski brod na pučini ovog sveta“

- ruski i proruski mediji su osnov desničarske propagande u Srbiji – povratiti Kosovo i ne isključivati i rat, pripojiti srpski entitet u BiH, odustati od evropskih integracija, biti antagonizovan prema regionu

- u ruskoj propagandi danas istorijski revizionizam ima centralno mesto – i to isti onaj koji Rusija permanentno napada u celoj istočnoj Evropi

- “Jugoslavija kao najveća srpska zabluda”; Jugoslavija, a ne srpski nacionalizam kriva za gubitak Kosova; nedvosmislena podrška rehabilitaciji Draže Mihailovića i četničke kolaboracije (Bondarev: Rehabilitacija je pozitivna i pravedna); “formiranje Nedićeve vlade bilo u skladu sa međunarodnim pravom” a Nedićeva odluka da stupi u službu okupatora je bila “časna” (Sputnik)

- cilj Rusije je “prevazilaženje istorijskih protivrečnosti u srpskom društvu” – apsolutna dominacija ideologije srpskog nacionalizma – u međuvremenu sasvim rusifikovanog

- u periodu 2000. do 2013. bespovratna finansijska pomoć Srbiji – EU 3,5 milijardi eura; EU, preko IPA projekata 2,4 milijarde eura; SAD 643,2 miliona; Nemačka 323,5; Švedska 191,2; Italija 187,7; Norveška 156,3; Švajcarska 132; Japan 101,5 milion eura; Kina ispod 10 miliona – Rusija 0! Ruske investicije u Srbiji 3,6% ukupnih investicija, tek malo više od crnogorskog udela od 3,5%. Najveći investitori Nemačka, SAD i Italija

- ključni izvozni spoljotrgovinskmi partneri Srbije: Italija, Nemačka i BiH

- najveći spoljnotrgovinski deficit Srbija ostvaruje sa Kinom i Rusijom, a najveći suficit sa zemljama regiona (CEFTA) zemljama EU