PowerPoint Presentation

Teorijsko-istraivaki pristupi etnikoj vezanosti, naciji i nacionalizmuKontinuirano postojanje nacije vidi korene danas postojeih nacija u dubokoj prolosti koja see i nekoliko vekova unazad, a u nekoliko sluajeva i nekoliko milenijuma. Ova varijanta shvatanja mnogovekovnog postojanja nacije naglaava, dakle, kontinuitet.-Shvatanje o naciji koje se uvek iznova kao reka ponornica javlja naistorijskoj sceni naglaava da se nacija kao takva, tj. kao drutvena grupa sasvim posebnog kvaliteta, kao poseban oblik udruivanja pojedinaca i izvor kolektivnogidentiteta uvek moe nai tamo gde ljudi ive. Posebne nacije mogu nastajati i nestajati tokom istorije. Stari Egipani, Stari Grci

Teorija mnogovekovnog postojanja nacijePostojanje nacije od iskona (primordializam)Otkad je ljudske istorije, otad postoje i razliite nacije. Zajedno sa porodicom, nacija je sveprisutna, najdugotrajnija i najvanija drutvena grupa u ljudskoj istoriji. Prema zastupnicima ovoga pravca, cela istorija ljudske vrste moe se sagledavati kao istorija razliitih nacija.

Danas je u drutvenoj nauci najrasprostranjenije modernistiko poimanje nacije. Prema miljenju modernista, iri drutveni slojevi, a posebno seljatvo, nisu se odlikovali posedovanjem bilo kakve nacionalne svesti sve do XIX veka. Prema modernistima, naime, upravo su politiki inioci najodgovorniji za nastanak nacije kao drutvene pojave. Oni insistiraju da je za postojanje nacije neophodno postojanje nekakve politike autonomije, a po mogunosti i drave. Francuska revolucija 1789. je stoga, prema modernistima, onaj dogaaj koji oznaava momenat roenja nacije. Prema njihovom miljenju, meutim, nema nunih veza izmeu teritorije nastajue nacionalne drave i proto-nacionalnih veza.E. Hobzbaum navodi sledee izuzetke od pravila koje je ustanovio o proto-nacionalnim vezama: Engleska, Francuska, Srbija i Rusija. Naime, u okviru ovih nacija, barem prema Hobzbaumu, ouvana su seanja na dugotrajnu politiku zajednicu, obino srednjovekovnu monarhiju, kao i na crkvu uokviru koje je uvano ovo seanje; posebno je u sluaju Srbije uvano seanje na Nemanjie i njima predvoenu politiku zajednicu.Modernistiko poimanje nacijeKroz sloenu kombinaciju mitova, kolektivnih seanja manje ili vie udaljenih od stvarne prolosti etnikih grupa, te stvarne prolosti koju je zabeleila domaa i strana kritika istoriografija, stvara se jedna nacija. U etnoistoriji svoje mesto nalaze i veliki junaci, kadto stvarni, a katkad izmiljeni, kao i glavna geografska mesta na kojima su se odigra levelike bitke, datumi odravanja tih bitaka, bez obzira da li se obeleavaju datumi velikih pobeda ili poraza i sl. Za etnosimboliste analiziranje posebnih etnoistorija jeste jedan od osnovnih zadataka pri prouavanju modernih nacija, jer bogatstvo etnoistorije neke etnike grupe omoguava intelektualcima da nacionalistikom propagandom lake podstaknu irenje nacionalne svesti i pretvaranje etnike grupe u naciju.Etnosimbolistiki pristup naciji Za pristalice pristupa osobeno je odbacivanje svakog insistiranja iskonskog shvatanja nacije na unutranjim kvalitetima etnikih svojstava, kao to su npr. jezik, religija, pismo, obiaji i tradicija, kolektivno seanje, boja koe i poloaj oiju, i sl., kao odreujuih determinanti neke etnike vezanosti ili etnikog identiteta. Naprotiv, ova etnika svojstva su samo resursi koji se daju politizovati umenim delanjem nacionalista, radilo se o intelektualcima, ili dravnim nacionalnim ustanovama, kao to su kolski sistem, vojska, nacionalna tampa, nacionalni industrijski sistem itd. U svakom sluaju, nisu bitne same etnike grupe, ve meuetniki konteksti u kojima delatnici u meuodnoenju odreuju svoje etnike identitete kao to su ratovi, politika nestabilnost vieetnikih imperija ili drugih politikih zajednica, promena meunarodnih okolnosti, Interakcionistiki pristup nacijiHobzbaum je uveo sintagmu izmiljanje (nacionalnih) tradicija, a Anderson zamiljanje (nacionalne) zajednice) kao osnovni pojam svih velikih pria (naracija) i u tumaenju nacionalizma i nacije. Prema njihovom miljenju, nacionalizam tj. nacionalistiki intelektualci konstruiu naciju, pa je posao istraivaa da dekonstruiu nacionalistiku veliku priu. U tom smislu, postmodernisti se slau sa modernistikim konstruktivistima koji su tvrdili neto veoma slino tome, ali idu i korak dalje. Oni, naime, smatraju da dekonstrukcijom nacionalistike prie moe da se doe i do dekonstrukcije same nacije. Naime, dekonstrukcija nacionalistike prie nuno vodi i do dekonstrukcije onoga to je na njoj zasnovano.Postmodernistiki pristup naciiji Da li bi se, primera radi, dekonstrukcijom kosovskog mita, tj. njegovih razliitih interpretacija, recimo one sekularno nacionalistike koja je sluila interesima mlade nacionalne drave Srbije, o osveti Kosova kao preduslovu nastanka novog zlatnog doba poput onoga srednjovekovne Srbije Nemanjia, dakle, o nunosti posedovanja Kosmeta u sastavu srpske drave i u moderno doba, a to je urodilo Balkanskim ratovima s poetka XX veka ili sukobom sa Albancima i NATO-om s kraja XX veka; ili one izvorno srednjovekovne, a i danas postojee, i od Crkve inspirisane mistiko-etike interpretacije carstva nebeskog, gde je Kosovo kao zemlja dobilo atribute svetosti, tj. svete zemlje za Srbe. Kada bi sociolog na osnovu profesionalnog etosa eleo, na razumu zasnovane naune interpretacije mita koja bi ga, zapravo, u Veberovom smislu rei, razmaijala, da li bi dolo i do dekonstrukcije, tj. Nestajanja nacije? Zacelo, odgovor bi bio negativan.Ve bi samo etniki identitet njenih pripadnika bio redefinisan i, sledstveno, demagoka zloupotreba prvih dveju interpretacija mita, ili neke tree, koju ne znamo, bila bi svedena na najmanju moguu meru.Kritike Postmodernistikog pristupa nacijiEntoni Smit (Anthony Smith), etnosimbolista, odreuje naciju kao ljudsko stanovnitvo koje deli nacionalno ime, mitove i seanja, masovnu javnu kulturu, omeenu otadbinu, privredu, te zakonom jamena jednaka prava i dunosti.Modernista Ernst Gelner, istie da je nacionalizam politiki princip koji zahteva podudarnost etnikih i politikih (dravnih) granica.Ovakva definicija istie u prvi plan politiki karakter nacionalizma koji se odista moe posmatrati kao politika ideologija i pokret.Nacija i nacionalizam Etniki nacionalizam odlikuje mistinou i organskim shvatanjem nacije, te da je prepoznatljiv u Istonoj, Srednjoj i Jugoistonoj Evropi (Balkanu), dok politiki nacionalizam insistira na udruivanju pojedinaca i odlika je nacija Zapadne Evrope i posebno SAD-a.Etniki model nacionalizma nastao je u vienacionalnim imperijama kakve su bile Habzburka monarhija i Otomanska imperija, te prekookeanske imperije Velike Britanije i Francuske. U ovim sluajevima nije bilo jasno razgraniene teritorije koju bi nacionalisti mogli da oznae kao nesumnjivo nacionalnu. Zato su se uvek okretali istoriji, "zlatnom dobu" njihove etnike prolosti i zemljama koje su nekad i pre nekoliko stolea zauzimali njihovi manje ili vie imaginarni preci. Otud se u ovoj vrsti nacionalizma pripadnici nacije smatraju braom i sestrama ,a esto se, sledei rasprostranjeni autoritarizam, naciji trai i otac, najee meu istaknutim intelektualcima i politiarima. Kritika: E. Smit naglaava, takoe, kako je sumnjiva tvrdnja da su buroaski slojevi uvek bili pobornici racionalnog nacionalizma, jer su npr. Nemaki industrijalci esto gajili pangermanski etniki misticizam. Danas je, isto tako, poznato da zapadnoevropski poslodavci prave razliku na osnovi boje koe i religije prilikom izbora kandidata za novo ili upranjeno radno mesto.Tipologija nacionalizma prema kriterijumu i nainu oblikovanja nacije etnikai politika nacija-Integrativni nacionalizam bi odgovarao prvoj fazi oblikovanja nacija u SAD i Francuskoj, gde je drava nacionalizmom integrisala razliite etnike grupe u jedinstvenu naciju. Verovanje u narodni suverenitet nasledilo je prevazienu veru u boansko poreklo dinastija i vladara. Postojee granice apsolutne monarhije postale su granice nacionalne drave.

-Ujediniteljski nacionalizam doiveo je vrhunac u Nemakoj i Italiji izmeu 1850. i 1871. godine. Ovaj nacionalizam je od posebnih delova jedne nacije, uistinu od razliitih etnija, stvorila nacionalnu dravu, kao to su to Nemaki Rajh i Italija.

-Secesionistiki nacionalizam je usledio u treoj fazi razvoja evropskih nacionalizama, a odlikovao se razbijanjem nekada monih imperija, Habzburke i Otomanske, te stvaranjem novih drava koje su pravdane nacionalnim naelom, iako su bar neke od njih (npr. Jugoslavija i ehoslovaka) bile takoe vienacionlne tvorevine.

-Preneseni nacionalizam predstavlja, pak, prenoenje na Zapadu nastalogmodela nacije na afriki i azijski kontinent. Prvi takav primer predstavlja primerJapana posle uspenih Meii reformi 1868. godine. No, retki su sluajevi uspenihprenoenja zapadnog modela nacije na ove kontinente. Tipologija nacionalizma prema razvojnim fazama i regionalnoj delotvornosti integrativni, ujediniteljski, secesionistiki i preneseni nacionalizam Liberalni nacionalizam je najstariji oblik nacionalizma koji je nastao jo u toku Francuske revolucije 1789. godine. Liberalni nacionalizam je trpeljiv i razborit, jer svim nacijama priznaje jednaka prava. Problem je u tome to se esto ne uvia da suprotnosti izmeu razliitih nacija u vidu suprotstavljenosti interesa, teritorijalnih tenji, te vrednosti i identiteta nije jednostavno reiti.Konzervativni nacionalisti su uvideli da se nacionalne tradicije i seanja mogu ideoloki koristiti u svrhe pridobijanja irih drutvenih slojeva za interese konzervativaca. Danas se evropski konzervativci protive jaoj integraciji vienacionalnih politikih zajednica, kakva je npr. Evropska Unija, jer se boje da e njihov nacionalni identitet biti time ugroen. Oni su, tavie, ubeeni da useljavanje radnika iz drugih zemalja, a posebno onih sa drugih kontinenata i pripadnika nehrianskih i nebelakih kultura, mogu uneti nestabilnost, kao i rasne i etnike sukobe, poto je za uspeno funkcionisanje drutava neophodno postojanje zajednike kulture to najefikasnije omoguavaju nacija i hrianska religija Danas se, pak, tradicionalistiki leviari okupljeni u preostalim (post)komunistikim strankama (npr. u Socijalistikoj partiji Srbije) u svetu esto suprotstavljaju kapitalistikom sistemu i nacionalistikom argumentacijom. Oni smatraju da su izvesne nacije hendikepirane svojim poloajem u svetskoj podeli rada, da globalizacija nije nita drugo doli delanje u interesu predstavnika multinacionalnog kapitala, te da je potrebno osloniti se na nacionalnu tradiciju, ali i na udruivanje s drugim obespravljenim nacijama kako bi se preokrenule negativne posledice globalizacije.

Tipologija nacionalizma prema ideolokom kriteriju liberalni, konzervativni,socijalistiki i krajnje desniarski Klasinim faistima i savremenim desnim ekstremistima svojstven je, pak, krajnji nacionalizam, koji bi naelo podudaranja etnikih sa politikim granicama doveo do svojih krajnjih logikih i praktino-politikih posledica. U tom smislu, oni se zalau za etniku a katkad i rasnu istotu politike zajednice u kojoj ive. Donosili su u prolosti rasistike zakone kojima su preili sklapanje brakova izmeu pripadnika razliitih rasa; u neto skorije vreme vrili su etniko ienje u ratovima za jugoslovensko naslee; zalau se za zabranu imigracije rasno i kulturno razliitim ljudima, te proterivanje ve postojeih azilanata i imigranata, a prema nacionalnim manjinama odnose se pretei. U mirnim vremenima ova pretnja ostaje na reima, dok se u vremenima zaotrene drutvene krize, a naroito u oruanim sukobima, esto pretvara u etniko ienje, a u drastinim sluajevima, kao u II vetskom ratu nad Jevrejima i Romima, u genocid.Desniarski nacionalizamNacije koje su stvarale imperije po pravilu su svoje poduhvate pravdale i nacionalistikim argumentima, jer su npr. Englezi Bogom izabrani da civilizuju udaljene, primitivne, nebele, neevropske i nezapadne narode. Austrijanci su se smatrali za donosioca kulture balkanskim narodima. Mnogi Amerikanci, pak, danas smatraju da su njihova kultura i njihov nain ivota superiorni svim drugim i pokuavaju da ih ekonomskom, politikom, kulturnom, a kad zatreba i vojnom akcijom nametnu drugim narodima.

Separatistiki nacionalizmi su najee suprotnost imperijalnim jer su usmereni na odvajanje (secesiju) od imperija ili od vienacionalnih drava. Ovi nacionalizmi su, po pravilu, etniki uoblieni, jer im nedostaju jasne teritorijalne granice. Razbuuju se etnikim mitovima i epovima. Destruktivni su, jer za cilj imaju razaranje postojee politike zajednice. Antikolonijalni nacionalizam je, po definiciji, separatistiki. Veina voa azijskih i afrikih antikolonijalnih pokreta bili su privueni nekim oblikom socijalistikog nacionalizma. Socijalizam, a posebno marksistika tradicija, obezbeivali su analizu nejednakosti i eksploatacije kroz koju je raskrinkavana kolonijalna vlast i objanjavano gorko kolonijalno iskustvo. U Aliru, Egiptu, Libiji, Iraku, Siriji, Zambiji, harizmatini voi, npr. Sadam Husein i pukovnik Gadafi, su kroz kombinaciju socijalizma i nacionalizma pokuavali da modernizuju zaostala drutva.Tipologija nacionalizma u odnosu prema postojeoj politikoj zajednici imperijalni (asimilacionistiki) i separatistiki (antikolonijalni) Kritiki nacionalista uvek pokuava da se stavi u poziciju pripadnika nacije kojoj ne pripada pre nego to e izneti svoje sudove i braniti interese nacije kojoj sam pripada. On se trudi da se suprotstavljeni interesi nacija pomire, ukoliko je to ikako mogue. Duhovni i materijalni razvoj linosti koje ine jednu naciju za kritikog nacionalistu je vrhovni nacionalni interes jer on nadilazi sve teritorijalne tenje. Po svim odlikama koje su navedene, kritiki nacionalizam je u skladu sa razboritou i naelnim internacionalizmom i pacifizmom. On po sebi ne vodi do ratova. Slepi nacionalista, meutim, insistira na tome da je moja nacija uvek u pravu. Nacija je, prema njegovom poimanju, najvea i neupitna vrednost . On je spreman da zatvori oi pred nepravdama koje pripadnici njegove nacije ine nad pripadnicima druge nacije. tavie, takav tip nacionaliste kadar je da, u ovinistikom zanosu, uestvuje u vrenju ratnih zloina nad pripadnicima druge nacije. Na taj nain on povreuje ljudsko dostojanstvo koje je iznad pripadnosti bilo kojoj naciji, jer ovek je nuno pripadnik ljudske vrste, a tek sluajem roenja ili katkad namernom odlukom postaje on Srbin, Francuz, Hrvat, Amerikanac ili pripadnik neke druge nacije. Slepi nacionalizam je iracionalan, oseajno pregrejan, preterano sentimentalan i patetian, samosaaljiv, agresivan i ratoboran, pa stoga esto dovodi i do ratova, kao to je XX vek pokazao. Tipologija prema praktino-politikom kriterijumu i posledicama koje izazivaju kritiki i slepi nacionalizamImperijalizam je, pak, tenja imperije da politiki, ekonomski i kulturno potini ili bar podvrgne hegemoniji to vie nacija, etnikih grupa i politikih zajednica. Utoliko je imperijalizam postojao kao tenja od kada i imperije postoje u ljudskoj istoriji. Nacionalizam je, meutim, moderna pojava, koja se najranije javlja tek krajem XVIII veka. Njime su pravdane imperijalne ambicije izvesnih nacija koje su svojoj vlasti podvrgavale druge nacije i drave. Za tu svrhu su bili naroito podesni mitovi o etnikoj izabranosti. Deavalo se kadto, npr. u XIX veku u beloj Evropi a napose u Velikoj Britaniji, da se ovi mitovi kombinuju sa rasistikim doktrinama o izboru bele rase. No, teko bi bilo zamisliti kako bi se bez nacionalizma razliite balkanske etnike grupe, npr. Srbi, Hrvati, Bugari, Slovenci, moglI osloboditi od imperijalnog pritiska Habzburke monarhije i Otomanske imperije. Takoe, nacionalizam je umnogome potpomogao, pa ak i omoguio oslobaanje stanovnika amerikog, azijskog i afrikog kontinenta od engleskog i francuskog imperijalizma. Danas se, pak, postkolonijalni nacionalizam, nastao u periodu globalizacije, odlikuje ogorenim odbacivanjem zapadnih vrednosti, te pokuajem da se prema njima zauzme to nezavisniji stav. Ovakav nacionalizam se esto kombinuje sa islamskim fundamentalizmom.Nacionalizam i imperijalizamPatriotizam je uvek povezan sa interesima politike zajednice, bez obzira na etniki sastav te politike zajednice. Dok nacionalizam moe postojati i bez politike zajednice koju bi trebalo da pravda i brani, i moe biti okrenut protiv neke politike zajednice, patriotizam postoji samo kao tenja za odbranom ve postojee politike zajednice, a nikada ne moe biti usmeren protiv politike zajednice. Nacionalizam je iri pojam od patriotizma, jer se potonji moe shvatiti i kao vrsta nacionalizma. Dakako, nacionalizam i patriotizam, osim to se esto proimaju i meusobno podravaju, mogu biti i u sukobu. Da je to doista tako najbolje pokazuje primer Sovjetskog Saveza, SFR Jugoslavije, te ehoslovake koje su se raspale u momentu kada je patriotizam doao u nesaglasje sa nacionalizmom posebnih nacija u ovim vienacionalnim federacijama. Ima, meutim, i drugaijih primera. Tako je ameriki senator srpskog porekla Dord Voinovi, ne odriui se svojega srpstva, ipak glasao u Senatu za bombardovanje Srbije, jer je, na prvom mestu bio ameriki patriota, iako se taj patriotizam ogledao u imperijalnim impulsima, a tek onda Srbin. Pripadnost dravi nadvladala je u njegovom sluaju etniku vezanost.Nacionalizam i patriotizam