. На вечери је , између осталих , и оклеветани витез М илош Обилић , кога кнез

оптужује за будуће издај - ство. Док Исус Христ , Господ и свевидећи , за издају оптужуј е правог

издајника , кнез Лазар обележава погрешног човека , онога чије би му неверство и превара нај

теже пали. И вечера уочи бој а и мотив окле- ветаног слуге (па био он Ролан К арла Великог , или

Дигенис А крита или Милош Обилић) припадају витешкој епској легенди. Такав тип ле- генде

постој ао је и о косовском боју и живео ј е и трај ао напоредо са религиозном косовском легендом

о кнезу Лазару. Током Лазареве ве- чере, међутим , догађају се ствари кој е су директна алузиј а

на Христову вечеру. Ту је кнежево дизање чаше , испиј ање вина , помињање издајни- к а ,

спремност на зај едничку жртву и мученичку смрт за хришћанску веру. Битна су, ипак , два

момента. К ао прво , сви присутни се поред хране обређују и вином , што асоцира на причест

Христових следбеник а , апостола. К ао друго , Лазар за време вечере зна да ће бити издан. Има и

других елемената који упућуј у на религиозни к арактер, или боље речено религиозну

осмишљеност косовске легенде. М илошев за- вет да ће у бој у док азати свој у невиност и

неправедност Лазаревих оп- тужби тиме што ће убити турског султана и стати му „ ногом под гр '

оце " ни у ком случај у ниј е само епск а епизода. Реч је о смишљеном тео- лошком ставу који се

заснива на тумачењу 91. Давидовог псалма који говори о коначној победи над непријатељем: „ Н

а лава и на аспиду на- ступаћеш и газићеш лавићаи змај а " . 4С друге стране, сцена у којој Ми-

лош убиј а Мурата у многоме је слична старозаветној сцени из К њиге о судиј ама у којој Аод

убиј а цара моавског , пошто је на превару ушао у његове одаје. Мирјана Дрндарски, Тајна вечера

у епским народним песмама. Стр 141

„На активирање немањићких мотива, можда је највише утицао Јован Суботић, који је у

драмам изнео читаву палету немањићких ликова, али и ревидирао нпр Јаквинту служећи се

Летописом попа Дукљанина.

„Трагедија покушава да изрази његово приватно биће у контексту заједнице, а

историјска драма његово јавно биће као део живота те заједнице“ Фрајн, ИД,88, „државотворна

историјска драма (Зорица: 109)

„Његови учитељи су били Шекспир и Шилер. У свој ој аутобиографији он отворено

наводи да се у обликовању ликова , сцена или драма у целини, на Шекспира ослањао у великој

мери. Интересовање наших романтичара за овог писца прерасло је у прави култ који је посебно

неговао Лаза Костић , вредно препевавајући његова дела. Ипак , реч је о другој врсти подстицаја

који су од „ највећег песника свих времена " долазили до Суботића. Док је код Костића он нај

више видљив у обликовању јунака, дотле је код Суботића реч о доживљају историје. Шекспирова

дела у историји књижевности одређена као cronicle plays сматрају се првим правим историјских

драмама. Ова група његових дела другачије је обликована, од, на пример, Антонија и Клеопатре

или, пак, Јулија Цезара, драма са античком тематиком, које су у суштини трагедије. За Суботића

је , чини се, много значајнији Шилеров утицај . Он се највише огледа у обликовању јунака чије се

особине утемељују на моралној телеологији. С друге стране не смемо смести с ума ни

класицистички тип реторике који долази из класицистичке драме и у Суботићевим делима

проналази погодно тле за развој.“ (Несторовић: 111)

П ознато је да је Стерија био један од најобразованијих људи свога доба и да је у

потпуности био ок ренут немачк ој к ултури , из к оје прихвата просвети- тељск е назоре и

позоришну идеологију чији је родоначелник био Лесинг . За време двог одишњег боравк а у П

ешти , Стерија је имао прилик е да се упозна са тамошњим Н емачким позориштем и, дубок о

подстак нут представама к оје је гледао , са велик им ентузијазмом је почео да ствара своја „ ж

алосна позорја " . Императив стварањаму постаје прегалаштво на буђењу замрле свести о

националном идентитету, путем глорифик ације и идеализације српск е историје и традиције. П

росветитељски занос и морализаторск о-дидак тични циљеви, к оје је Стерија прихватио из Ш ле-

г еловог учења , намећу му обавезу да позорница истовремено буде и проповедаоница врлина , да

гледаоца поучи , а потом и забави. Питања преузимања и угледања у наредној драми, М илош

Обилић (1828), много су к омплек снија. Т у је Шек спиров утицај сасвим видљив, почев од

односа авети из нашег делаи вештица из М акбет а , до паралеле између Вук овог и М ак бетовог

лик а , о чему је доста писано. 11 К омпози- ционе , идејне , па и терминолошке сличности, скоро

подударности, у сценама са аветима , односно вештицама , уочљиве су већ на први поглед и

нећемо их овом приликом набрајати. Оно што се , међутим , истиче к ао квалитативна

структурална транслација у Стеријином поступку је ауто- рова тенденција да психолошк и

мотивише аветињск а деловања. Н аиме , док к од Шек спира вештице имају судбинск о одређење

, мотивациони покретач Стеријиних авети није фатум , већ освета М илошу Обилићу. Н е би се

могло рећи да је овак ав пишчев поступак резултат његове стваралачке немоћи. Пре се мож е

закључити да се у њему огледа ху - манистичк а димензија Стеријиног стварања. Јер, довољно је

сетити се са колик о хумора , животности и уверљивости је урађена сцена сукоба М илоша

Обилића са другом авети, па наћи потврду за овак ав став .“ (Мирјана Ј ?)

„У науци је писано о вредности Суботићеве драме , о њеној великој популарности

кодгледалаца , о оцени МиланаЈовановића 34 даСуботићев Милош Обилић и по концепцији и по

обради заостаје иза Сарајлијине , Стеријине и Бановедраме. По Павлу Поповићу

35Суботићеваконцепци- ј а Милоша Обилића разликује се од грандиозне концепције Његошевог

Милошаи Суботићјеинспирисан одстарешколе , којајеМилошевјунач- ки гест сматрала безумним

а њени представници су Рајић , Видаковић , Вујић. 36Лазарев прекор Милошу што је почео бој

без договора садрже и неки ранији извори , нпр. Прича , Ст ражениј е“ (Јелка Ређеп:

Средњевековни владари:69)

Мирјана Јовановић, Страни утицаји у Стеријиним „Жалотним позорјима

Јелена Симовић- О Прометеју, Свет речи 21/22

Јелка Ређеп Средњовековни владари у делима Јована Субошића

МСЦ НАУЧНИ САСТАНАК СЛАВИСТА У ВУКОВЕ ДАНЕ, СВЕСКА 34/2, БЕОГРАД 15-18.9.2004, РАЗВОЈ НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ, СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА У ЕВРОПИ ТОКОМ 19. И 20. ВЕКА, СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ И СТРАНЕ КЊИЖЕВНОСТИ У СВЕТЛУ КОМПАРАТИВИСТИЧКИХ ИСТРАЖИВАЊА, СЛИКА

Јован Стерија Поповић написао је две драме о К осовском боју: Свет и- слав и Милева и Милош

Обилић. Анализирајући ова дела , писали смо о Стеријиним изворима. Он се угледао на Причу о

боју косовском с краја XVII или почетка XVIII века , на Сраженије Гаврила Ковачевића , а читао

је и Историју Јована Рајића. Пратећи напоредо текстове Ковачевићева Страженија ,рукописне

Причео боју косовском , Историје Јована Рај ића и Изображениј а Викентија Стајића ,указали смо

на зависност Стериј иног т е к с т а о д т и х д е л а . Суботићева драма почиње свађом

Лазаревих кћери а потом и зетова.Вукосавај е жена М илошева а Мара Вукова. У избору имена

Стериј а се ниј е ослањао само нај едан извор. Подсетићемо да ј е М илошева жена Вукосава по

већини дела (Јован Рај ић , Гаврило Ковачевић , превод Саве Владиславића), асамојеу Причи о

боју косовском Јела.Вукосавајеи код Стеријеи код Суботића.ВуковаженајеМаракодРајића ,

СавеВладисла- вића и у Сраж ениј у, док се у Причи к аже М ара пронаречена Видосава. У Стериј

иној драми ј е Видосава , што значи даје Стериј а у избору имена комбиновао бар два извора ,

Причу (за име Бранковићеве жене) и веро- ватно Сражениј еза име Обилићевежене. 31

Очигледно је да се и Суботић о сл а њ а о н а в и ш е и з во р а . И као у случај у са избором имена

, тако је и у излагању осталих дога- ђаја и детаља , ослањајући се на вишеизвора , Јован Суботић

градио своју причу. Суботићев М илош Обилић ј е , као и у свим другим делима , и овде велики

јунак , јунак да му пара нема , „ и вој вода какав ретко с рађа " . 32

Уз њега су и К осанчић и Топлица и сви заједно одлазе у турск и табор.Лаза-

ревим кћерима дат је већи простор и имају значај нију улогу. Вук Бран- ковић се и у овој драми

свети Милошу због свађе , лажно га оптужује а издај е кнеза Лазара. У Суботићевој драми њега

на крају убиј а Баошић. Лик к неза Лазара одговара опису к неза у поменутим делима. Он преко-

рева Милоша на вечери али и на крају драме , слично као у Причи и код Ст ериј е. У драми се пој

ављује и Стефан Високи , учествуј е у бици и води Обилићеве ратнике. После битке преговара

саБајазитом и дај ему сестру 29 Ј. Ређеп, Јован Cuiepuja Поиовић и косовски бој, Нау чни

састанак слависта у Вукове дане , 1981 , 11 , 165- 183. 30 И ст о, 168. и даље. 31 И сто , 181. 32 Д -

кла Јована Субот ића , кн>.VI , У Новом Саду 1868 , 37. Средњовековни владари у делима Јована

Субошића 69 Милеву. Суботић описујеи спровод, Лазареву сахрану асандук пратеМи- лица ,

Вукосава , Високи Стефан , Милева и Вук. Примећено је већ даје погреб и некемоменте раније

унео самЈован Суботић. 33 У науци је писано о вредности Суботићеве драме , о њеној великој

популарности кодгледалаца , о оцени МиланаЈовановића 34 даСуботићев Милош Обилић и по

концепцији и по обради заостаје иза Сарајлијине , Стеријине и Бановедраме. По Павлу Поповићу

35Суботићеваконцепци- ј а Милоша Обилића разликује се од грандиозне концепције Његошевог

Милошаи Суботићјеинспирисан одстарешколе , којајеМилошевјунач- ки гест сматрала безумним

а њени представници су Рајић , Видаковић , Вујић. 36Лазарев прекор Милошу што је почео бој

без договора садрже и неки ранији извори , нпр. Прича , Ст ражениј е.

Јелка Ређеп ЈОВА Н СТ ЕРИЈА П ОП ОВИ Ћ И К ОСОВСК И БОЈ

О к осовском боју и догађајима после њега , Стерија је написао две драме: М илош Обилић и

Свет ислав и Милева. Узоре ових драма уочио је Стојан Новаковић још на почетку овога века и

писао је о томе у своме раду о Стерији 14 . О овој теми говорили смо пре неколико година15 ,

пишући о утицају Причео боју косовском надругадела. По Стојану Нова- к овићу, у М илошу

Обилићу „ драматизује се позната косовска народно- -књижевнаприча , онако како ју јеЈован

СтеријаПоповић могао чигати у Јована Рајића Историји , у песми Гаврила К овачевића о боју

косовском и у Вуковим народним песмама , а у Свет иславу и Милеви се иста прича продужује и

драматизује се по историји оно што је започето у М илошу Обилићу 16. У поводу ових драма ,

Новак овић ук азујена јак о национално осећање Јована Стерије Поповића „ удруж ено с драматск

ом вештином " још од ране младости , од почетк а његовог књиж евног рада. У вези с тим , он

говори и о Стеријиној намери да , причањем о прошлости , буди нацио- налну свест к од Срба. Да

би пок азао к акав је дух тога времена , Н ова- к овић помиње и пример Жит иј а Teodopa

Павловића К . Пеичића , у коме се сликом К осова опомињало „ трогателно на грехе и

добродјетељи прет- кова наших , на пропаст народну због греха , на славу појединих избраних из

пож ртвовања за чест , отечество и христијанство " . Новак овић истиче да Јован Стерија Поповић

драматизује „ к осовску причу, готово сцену за сценом по ономе к ак о је остала из XVI I I век а

(ту се позива на издање свода Приче о бој у косовском у Старинама X , 1878), и како ју је , раније

, песмом Гаврило К овачевић обрадио " 17О косовском боју Стерија у предговору к аж е следеће:

„ Србин при слушању Косовске битк е у необичном движ енију находи се , његова распевана

сила воображенија до Крушевца се простире , брани непра- ведно облаганог Милоша пред

Лазаром , помаж ему убити Мурата , враћа се натраг , обнавља борбу, проклиње Вука , и сузе

пролива видећи крајњу погибељ благородсгва србск ог " (157—158) . За Стеријино виђење к

осовск е к атастрофе , а нарочито за уочавање сродности између песама , историјских радова и

драме , занимљивији је овај предговор од тек сга саме трагедије , у к ојој јена сентименталан

начин испричана несрећна љубав Светислава и М илеве и њена жртва Бајазиту за спас српске

земље. У овој драми, иначе , нема елемената ни из Приче о бој у косовском , ни из Сраж ениј а

Гаврила К овачевића. Драма М илош Обилић , међутим , занимљивија је од Свет ислава и М

илеве не због већих естетских и литерарних вредности, већ пре свега зато што се на примеру овог

а Стеријиног драмск ог тек ста мож е видети начин на к оји је писац к ористио своје изворе и шта

и к ак о је из њих узи- мао , како их је к омбиновао и к ак ав је однос имао према старијим руко-

писима к оје је так о паж љиво и знатиж ељно читао. Пратећи напоредо тек стове К овачевићева

Сраж ениј а , рукописне Причео бој у косовском , Ист ориј еЈованаРајића и Изображ ениј а

Викентија Стајића са драмом М илош Обилић , пок ушаћемо да сагледамо литерарни поступак .

К ада су ова дела била Стерији само инспирација а к ада је опет из њих преузимао мотиве или пак

одломк е, такође је питање к оје нас веома интересује. За почетак своје драме, Стерија се не

ослања ни на једно од поме- нутих дела. Сцена са три аветиње и догађај са М илошем и Иваном ,

смртно рањеним па ож ивљеним, није преузета ни из Приче ни из Сра- ж ениј а. Има , међутим ,

једно место , заправо једно поређење , које нас подсећа на слично поређење у Причи. М илош

Обилић у Стеријиној драми , обраћајући се једној авети, к аж е: „ Иди , бестрага те било , нек ти

врана месо ждере , нек ти курјак кожу дере! " (225) . Мада је у другом контек сту употребљено

поређење у Причи (в«к б к ож 8 дере и месо ж дере а орао к адт> оу к ок ош и оулети н е ради др

8г о нег о да авати и мнесе , рук . СУД , сл. рук . Г , НБ 425), писац драме га је могао у њој наћи ,

пре- узети г а и делимично и изменити. П ојављивање авети у М илошу Обилићу Стеријина је к

онструкција и оно је у одређеној функ цији у драми. О договору кнеза Лазара с великашима ,

Јован Стерија Поповић пишепо к азивању Гаврила К овачевића. И у драми и у Сраж ениј у Лазар

седвоуми дали дауђеу рат сТурцима. У обаделаЈуг Богдан је заборбу. Србија није оскудна , к аж е

он у Драми, и мач тај мож е „ независимост заслуж ити " (228) . Вук Бранк овић се исто понаша и

к од Стерије и к од К овачевића , чак изговара скоро исте речи. У драми М илош Обилић он

изјављује да Србија није спремна за борбу и требало би „ донде данак плаћати , док се земља

сасвим не опорави и док способна за рат и борбу буде " (229) . И у Сраж ениј у Вук није за борбу,

јер сматра да Срби нису у стању бити се с Т урцима и зато је за мир док не дође време да буду

способни за борбу (17—18) . М илош је у оба дела за рат и то одмах . 1 6 8 Иза тога следа сцена

свађе Лазаревих кћери. У Сраж енију је само ова прича о свађи у прози , док је дело у целини у

стиху. У Стеријиној драми радња се одиграва овако: Лазареве кћери, Вук осава (жена М ило-

шева) и Видосава (ж ена Вук ова) посвађале су се око јунаштва њихових муж ева. Ево к ак о Вук

осава прича о томе М илошу : „ Д анас седим с Видосавом на чардак у, к ад си с Бранк овићем и

мојим оцем из шетње долазио . . . Видосава повиче: „ Гледај нашег оца , к акву неправду чини,

где постави М илоша с десне, а Бранковића , старијега , с леве " (238) . Вук осавин одговор

сестри, Вук овој ж ени, Видосави, к од Стерије гласи : „ Да не види наш отац М илоша храбра ,

врсна и бодрог духа јунака , не би га на десну страну поставио " (238) . На то јој сестра одговара:

„ Просјачк ог је Милош рода , а не господск ог а; нит ' је њег а мати родила већ к обила сура

бедевија. Шта се лудо с именом поноси ? К обилић је дик а , коју на челу имати мора " (238) . По

Гаврилу К овачевићу, Лазареве к ћери су М ара , ж ена Вук а Бран- ковића и Вук осава , ж ена М

илоша Обилића. И у Сраж ениј у , слично к ао к од Стерије , каж е к ак о Вук ова ж ена говори М

илошевој : „ Гледаи отца нашег а , к ак о е неправедно учишо! М илош а К обилича отђ худаго и

простаго рода суша одеснуго себе поставио , а Вук а Бранк овича отђ благороднаго к ол -ћна и

велик аго Кн нза отшук >к>. Н а к ое е Вук осава сестри отв ћтствовала: Д а не види Господинг.

отец Б нашт., М илоша бол - fen . шнак а и славшега витеза , то не бвг га одеснуго себе nocraBio:

за к ое М ара сестру свого Вук осаву рук омт>по лицу удари , и чрезт>пер - стен -ћ на руцБ1

окрвави го , вб кое времн и М илошб кб двору присп - fe. Вукосава по обвм аго изиђе у конн подб

М илошемБ прихвати, лице свое марамомБ зак лонивши : тада го М илош б запБгга , за пгго е ли

це марамомБ зак лонила; на к ое Вук осав а св е по реду иск аж е , к ак о е и што се случило

измеж ду нихб две сестре " (23) . П рича се потом к ак о је због тога Вук омрзнуо М илоша и зато

га оклеветао: „ Онда ће М илошб Вук а , за ово д -ћло сб нимб сторечивпшсе , весма изобличити,

отб коего потомб времене исгбШ К ннзб Вук Б злобу у сердцу понесши, на М илоша разне к

левете измБпплнвати почне , и н ћга преДБ К ннземБ Л азаромБ таино опорочавати, у к оеи су

враж ди и на пол -ћ К осово изишли " (23) . Јасно је да је Стерија у опису свађе следио причање

Гаврила К ова- чевића , али је так ође очигледно и то да му К овачевићево дело није било једини

узор. Гаврило К овачевић је о догађајима уочи к осовск ог боја , к ао и о онима к оји следе после

њега , причао по И ст ориј и Јована Рајића , али је познавао и дру г е изворе , грчк е , турск е , Т

уберона , грофа Ђорђа Бранк о- вића , М авра Орбина али и Владиславићев превод, Причу о бој у

косов- ckomw. О свађи Лазаревих зетова , М илоша Обилића и Вук а Бранк овића , пише и Јован

Рајић , позив ајући се на Причу о бој у косовском. Рајић у Ист ориј и бележ и : „ Н о к он бвша

тан безд ^ћлица , за к оторуго сш П ашанцБ1 (Швагри) посорилиси , обшалвв Народ - fe пов -b

стб проносиманк о гла- 18 Јелк а Ређеп , Ут ицај П риче о боју косовском и И ст ориј е Јована Рај

ића на Сра- ж ениј е Гаврила К овачевића и непознат о Жит иј е књаза Лазара (1810—1812),

Научни састанак слависта у Вук ове дане , Београд 1977 , св. 2 , 151. 169 сит - fc , лк о М ара Вук

ова , и Вук осава М илошева Заручница о храбрости муж еи своихћ препиралисл , зачто М

илошевна ог б Вук овни 3aymeHie воспрјила , что она муж у своему кровава представши раск

азала. Озло- било наипаче М илоша , что М ара ук орнл сестру cboio назвала М илоша к

обилинимЂ сб1номђ . Он за то ув " ћидевалг> Вук а , да запретитЂ ж еи £ своеи удерж атисл отђ

onoponein честнБК Ђлјо деи , аше ли ж е ни, то он в самЂ на нем-Б довлетворе1е себ%

сотворитЂ. Отсго ду, говоритсн , Вукв о нев -ћрности к леветалЂ у Лазара на Милоша " (књ. VI I

I , гл. V , 45) . Анализирајући утицај Приче о бој у косовском и Ист ориј е Јована Ра- јића на Сраж

ениј е Гаврила К овачевића и непознато Жит иј е књаза Ла- зара (1810—1812) 19 , дошли смо до

закључка да Ковачевићево причање о свађи сестара на почетку и на крају подсећа на Рајићево.

Такође смо ук азивали и на сличности Сраж ениј а са К њт ом ист ориоГрафиј е Саве

Владиславића. Гаврило К овачевић имена Л азаревих к ћери бележ и по Јовану Рајићу и Сави

Владиславићу (Вук ова ж ена је М ара а М илошева Вукосава), но сцену свађе описује по Причи о

бој у косовском. У Причи , међутим , М илошева ж ена се зове Јела , а Вук ова М ара ,

пронаречена Видосава. Ни једна варијанта Приче не зна за Вукосаву. У осталим де- лима , у

којима је обрађен овај мотив , к од непознатог П ераштанина Ви- досава је Вукова а М ара

Милошева жена , док у историјском спису Д рж ава свет а и славна и крепосна црковноГа љет

описа М илошева ж ена је Вукосава , а Вукова М ара. Исто је тако и у Орбиновом К раљевст ву С

ловен а . Јован Стерија П оповић је читао и Ист ориј у Јована Рајића и Сра- ж ениј е Гаврила К

овачевића. Т о потврђује и опис свађе сестара. Нек е детаље могао је узети писац непосредно из

Рајићеве Ист ориј е , а не из Сраж енија. Д етаљ у причању да је М илоша родила к обила , да је к

обилин син , није могао наћи у Сраж ениј у јер тога податк а тамо нема , аРајић га п о м и њ е .

Није невероватно да је од Рајића сазнао и за Причу, а сасвим је извесно да ју је читао и к ористио.

Дијалог Вук осаве и Видосаве одго- вара дијалогу сестара у варијантама Приче о боју косовском.

И к од Рајића и к од К овачевића је препричан догађај, а само у Причи имамо дијалог М илош еве

и Вук ове ж ене. У Причи је овај дог ађај описан на следећи начин : „ Вђ t o време к незв Л азарБ

са двема своими зетовима езд1аше к а своими двори то В (2) дацш Лазареве гледах8 са висок их

чардакБ Ви- досава говори др»г ама дивна чбда , саде вићети где К обилићБ М илошб конга езди

Лца Лазара а ВранБковићБ В«кб с левбго стран« w себе Ела рече сестри Видосави да г а не

видиПрича (Г) : „ М илош е мои цјитбперни и 8 нем« сва снага мога стои и крепосгБ Милош ће to

ставитв споменЋна пол8 Косов« . . Сраж ениј е: „ Онђ е мон и к р - fenocTBj и снаг а: Ерт>се

храбро онђ у бок > влада , Om ће в4ч нм и споменг поставити , На косову појпо оставити; " (35)

М илош Обилић: „ Он ће спомен у овом боју оставити " . Кнез Лазар каже Вуку Бранковићу за

Милоша Обилића: „ Та у њему је сва наша снага , без њега шта би наша војск а била " (267) . О

звезди репатици која предск азује Србима несрећу, говоре сердари у Стеријииој драми , док се у

Причи прича о помрачењу к ао предск азању. На почетку IV чина , пре описа кнеж еве вечере ,

сердари подсећају на М илошев и Вук ов мегдан , на то да је Вук надвладан. Ч ак се код првога

сердара јавља сумња у Вука Бранковића и постоји уверење да Вук „ тајно са султаном шурује " .

Тога нема ни у Причи ни у Сраж енију. По Стерији, кнез Лазар приређује вечеру у великој сали,

трпеза је скупоцена , у зачељу јеЛазар, до његаЈуг Богдан , Вук и други , ау заст ави М илош. К

нез Лазар у здравици к аж е: „ . . . Здрав ми био , витеже М и- лошу, веро и неверо! Не буди

неверан , но веран. Вино испиј, а пехар на дар узми: прими у овај знак моје к теби свагдашње

љубови " (282), И у Причи о бој у косовском Милош седи у застави а кнез Лазар га прекорева(у

некимрукописимаПричестоји у заседи , у другимау заст ави) : „ и не бад и неверанБ но веранв.

Вино попи и на дарБ даде златанБ пеар -в и то прими у дарг. " (Б); „ не бвди невераш >но б»ди

веранг вино попи а на дар ти златни пехарт. и прими све ти 8 дар -Б " (Г) . Изучавање великог

броја варијаната Приче показало је да постоје разлике међу њима , но оНе нису суштинске , већ

су у нијансама , у де- таљима. Т ак о и ова реченица у н ек им рук опи сима изг леда н еш то мало

друг ачија , нпр.: „ и бкди вераш. и вино попи и на дар ти златни пехарБ и не б8ди неверанБи

прими све 8 дар " (УБ). У Сраж ениј у је забележ ено: „ С£де М илош ћ долу примо К ннза; А до

Ht r a К осанчичв И ван е , Сћ л -кве стране Т оплица М илане " (40) Кнез Л азар овак о прек

орева М илош а: „ Здрављ! да си ми мои свше М илошу! Л наш нм -Б теби ову чашу, Здра†да

си ми , и в^ран -Б ми буди , И у мене t bojo властв не губи; К ад ' ти Hie сила и н еволн , Н е у чин

и ш то мн ш е волн ; Н о обрати к т> добру мн салв твок ), И ог в мене прш ми чаш у ову ; BiHO п

опи , к ое г и наш имЋ , А на дарг>ти златант, пенр - t даемт,, " (48) 1 7 3 У драми , М илош

Обилић одговара: „ Хвала Теби, тасте господине , на здравици, ал ' не хвала на такој беседи , коју

данас пред господом изусти и мене за неверу прогласи! А тако ми моје тврде вере, сутра је Видов

дан: видећемо ко је вера , ко ли је невера! Ако Бог да и срећа витешка , идем сутра у турски

табор: жива ћу ти Мурата распорити и стати му ногом под гроце. Останем ли жив , вратим ли се

натраг , наново ћу с вама на бој поћи и с тим моју неверност засведочити " (282) . П рича: „ Хвала

господине Лазаре на здравици цјо ми напи а не хвала на дар« кое беседи каде ме си мислим са

пехаромв даровати Кр8шевацБ беше ми даровати досаде а сад ће ти сви пбсти со стати к аде ћеш

ме не- веромБ8за се држ ати и wt h ти невере к од к олена седи и на 8хо ти говори и л аж 8 и сн

оси д а ти св 8 в ои ск 8 см8ти а ти м8 в ер 8еш Б и док ле св ои емБ сочима не видишб а га сам ти

8 св ем8 вер анБ так о ме в ера не 8била и так о д8ш8 мок >предБ Богомб сахранисо и то ће сва

воиск а сочима вићети и твога и т8рск аа и ти прие него 8мрепп>с8тра неделга Вхзд овб даш.

славнш а тебе крсно име вићећемо тко е веран тко ли невераш. (у неким варијантама: „ тко

евератко ли еневера " , Г , ГК , СУД, JIB , П) а га с8тра идем8таборБцарски и хоћ8бити и

цар8саистиномбпод шаторБдоприети и стаћ8 м8 ногомб на грБло на саг8 заистин8 moio пак ћ8

поћи натрагв вићећ8 фо ће бити него ћ8 то 8чинити " (рук . УБ) . Сраж ениј е: „ Х вала теби тасте

Господине! Ч то T t i напи ову чашу мени , Х вала теби на овои здравицв1 , Ал ' не хвала на тоВ

пословицбг , К ок ) си сада Tbi пр ед -в свима к азао , И менек а нев^ рк ик омЂ назвао , А нев -

fepa т ' до к ол -ћна сћди , Сђ л -ћве стране , к ои ти бес^ ди , И за мене лаж ну мреж у плете , Сву

Господу сљ KoioM ће да смете: Онг. ти таино н а мен е и зн оси , Н еправедно и лаж и приноси ,

А oHb ће ти самт> невФрник т, 6бгги Н а к осову, и тебе издати. А так о ми мога створителл , И

Јисуса благог Б Спасителн , Л издае учинити нећу, Н о до смерти в -ћран -Б 6би и хоћу, К ак о что

самг. и до дан асБ 6бго У в^рности , и тебе служ !о; А к ои годб о нев -ћри ради , Н ек а к ћму

праведнми Богб суди; И прок лета н -ћму душ а бвша , И бож јег в лица видила: А сутра ће вид -

ћнг. данак т. бвге и , И сви ћ ете очима вид -ћти , Т к о е в -ћра тк о ли е нев - t pa , И от б ког ' ће

да буде превара. А да Бог б да , да и здраво будемЋ , Сутра рано међу Т урке идем -Б , 174 Пак г

ћу цару подт> шаторг отити , И Мурата ж ива распорити , И хоћу му ноголљ за враг Б сгати , И со

тимћ ћу н4му смертБ задати; Ак о л Богб да те ж ивб натраг в доићемг. , И на Т урк е опета сђ

вама поићемг ; Онда ћ ете оч има видити , Шта ћу сб моим -Б паш анцемЂ чинити , Са паш

анцемЋ БранковићемЋ Вук омљ , К ак вом -Б ћу га уморити мук омг " (48—49) . Милошев

одговор Лазару на кнежевој вечери, најопширнији је у делу ГаврилаК овачевића и пренет јеиз

рук огшснеПриче , само пгго јеу стили- зацији нешто дуж и. Стерија у своју драму није унео цео

М илошев моно- лог , онак о детаљно к ак о га налазимо у делима на к оја се угледао , али је зато

у к раћем и саж етијем М илошевом говору рек ао исте и све битне ми сли , ч ак и н ек е р еч ен

иц е Досл ов н о. Јован СтеријаПоповић у драми не описујерастанак кнегињеМ илице и к неза Л

азара , али се зато дуго задрж ава на опраштању М илоша Оби - лића од Вук осаве. Помиње се

чак њихово дете. Вук осавин злослутни сан предсказује несрећу. Преклиње га да не иде у битку.

М илош јој пре- причава догађаје са вечере. Ниједног од ових детаља нема ни у једном од дела из

којих је Стерија узимао мотиве , па и поједине делове тек ста. К ао у Причи и Сраж ениј у, и у

драми М илош не одлази сам у турски табор. П рате га Иван К осанчић и М илан Т оплица.

Стерија је у драми развио причу о Бранковићевој к њизи , којом овај јавља да ће издати к неза

Лазара и Да за то траж и круну. М ада и не помишља да прихвати Бранк овићев услов , цар Мурат

пристаје , јер му јето издајство потребно. Ни ових детаљанемау делимакојимасе Стерија к ор и ст

и о . Навест робада „ три најбоље војводе просеу наш табор ући " (305), М урат , у драми,

наређује: „ Иди , к аж и Алији, нек јаничаре у ред постави , куда ће ове војводе проћи. Дочек ајте

их с највећим поштовањем. Они су мени добро дошли " (305) . И ово место подсећа на

одговарајуће у К овачевићевом спеву, у к оме се так ође к аж е: „ Т ри наиболБИ ог б Сербали

иду Воеводе , да намЂ се предаду, Онда так и М уратт. запов^ ди , Д а се так и п арада нареди

Прек о воиск е , к уд ' ће они проићи , Да сб 4acriio могу k -б н%му доићи " (50—51). Слично се

говори и у П ричи. И ту се прича к ако три велик а јунак а охоло к оње језде и ж еле да дођу до М

урата , а овај наређује својим ве- зирима: „ станите ако сте икадг. били мни ид8 к а нами предати

се т8р - чити а нами ће боле бити И за све ч8ти . . . " (УБ) . Разговор с Турцима је у драми краћи

но у Причи и Сраж ениј у . 175 И наредне реченице подсећају на поменута дела. На М уратов

пред - лог М илошу „ ишти блага к олик о хоћеш; не мисли да ћу ти одрећи јер зна Мурат верност

наградити " (307), Милош одговара: „ Нисам ја од ж еље за златом овамо дошао, честити Т урства

владатељу, свак а сам блага довољан био к од мога господина кнеза Лазара " (307) . У Причи ово

место гласи : „ цар м8 р8к 8 пр8ж и да полУби и рече целиван Милош8 свак 8 ћ8 ти властљ дати

Милош м8 рече сваке самт, власти богаг Б 8 нашег а господина к неза Л азара фогоћв хоћ8 све ми

е под р8к8 " (Г) . Цар Мурат у Сраж енију каже Милошу Обилнћу пружајући му десну р8к у :

„ Ц4луи рече: дамт> ти властљ велик у; И шти сада ш то е теби драг о , Д аћу теби к ак во хоћешг.

благо " Онда М илош ђ цару отг овар а: „ Н ећу царе н твоега дара , Л салљ к од -b мог в славноп ,

Г осудара , Государа Сербск ог Б Кнлзћ Л азара Свак е власти , и части доволлнћ , И велик е

славе изобиланг. " (54) . Улогу гласа из облака у драми имају аветиње: „ Ој тужни и махнити

Турци. Шта сумњате , шта ли оклевате? Без мреже се аждаја не хвата. Н его брзо к опља забодите

У пореду к ак о г усту ш уму, И мачеве на земљу бацај те: Н е бил ' му се к оњиц посек ао , Или

дивљи јунак натак ао " (310) . Сличност је овде већа са Причом: „ наибарж е голе сабле пред

нимт. мећите и к опиа к нем8 собраћаите едам8 се к онт>посиечеили набоде " (Г) . Сраж ениј е:

„ Н ег о валн ово да чинимо , Да сва к опли вг> землм убодемо , Н е 6u ли се подћ н вимћ к онб

набоо " (58). У Сраж ениј у се Турци сами домишљају как о даухвате М илоша Обилића а не

саветује им то глас из облак а , к ао у Причи , нити аветиње , као у д р ами . По драми, роб

обавештава скуп о борби три јунак а. Мурат на са- мрти наређује: „ . . . спремите се сви на

Лазара , да за живота видим чиј ће мејдан бити и на коли ће царство остати " (312) . Исту ж ељу

има цар М урат и у рукописној Причи: „ сад се лиепо справите8

таборт.кнезаЛазара8даритедаMieвидиети прићенего 8мремЂ , к ога ће воиск а добити " (Г) . Сраж

ениј е: „ А bbi паш е сада устаните , П ак Ђ се фриш к о л -ћпо оправите , И сву moio воиск у

подигн ите , П ак т> на Т аборг. К нлж евљ ударите; 1 7 6 Док ђ се т ште мало ж ивђ ваходим!., За

ж ивота да очима видимђ, 4 ift he меидан на К осову бмти , И на к ом ' ће царство останути " (59) .

М урата саветују (у драми то чини Осман) шта да ради са ухваћеним М илошем. И тај детал.

Стерија преузима из наведених дела: „ Ч естити падишах ! Ево М илоша , к рвник а твога: устани

и стани њему ногом за врат; или стани или заповеди каквом ћемо га муком уморити " (313) . У

Причи (варијанта Г) Турци кажу цару М урату : „ падишахв ево ти ж ива М илош а 8стани

падишах -в стани м» ног омб на г арло или нами заповиеда к оисо мђ ћемо г а смарћ8 8морити " .

Сраж ениј е: „ У стаи сада чеситм К П атиш а! Ево твога к рвник а М илош а , К азуи сада шта

ћемо чик ити ? К ак о ћемо i -rfer a уморити ? " (59) . Осман у драми саопштава да Вук Бранк овић

бежи. Турци нападају Србе. Ни прекор кнеза Лазара М илошу Обилићу што је започео бој,

односно сцена под М уратовим шатором , није оригинална идеја Стеријина. И то је преузето , но

мало модификовано. У драми М урат к аж е: „ М илошу, Милошу! Јеси ли ти, или Твоја сен

около нас блуди ? Шта учини од нас да од Бога нађеш " (316) . Прича: „ М илошб данашна твога

игра и хрисп анск а вера и свиетло твое лице и витешк а твои сила к оа е вазде 8 нашо& милости

била е данас показа го начество на пол8 К осов8 и цара 8би и состави споменЂ знати се »виек Ђ

ил1 М илош 8 не даше ми тебе ради Т 8рци веселе 8чи - нитв сарбскомг. господомђ, ти М илош8

сарбск омЋ род8 данас царство изг8би ти пок ла св8 господ8 сарбск 8 и мстале витезове зацго

започе 6ofi бити без нашега договора , и цара 8би и свиехЂнасв изг 8би данасв w смасти не

плачем -в д8ж ан е свак и 8мриет1 нег о зато г орк о плачемт. ере данасБ господство изг8бисмо

на пол8 К осов8 ж алимт. сарбск е многе храбре витезове много гиздава и многа мога браћа

сарбска господа и банови и воеводе мои сок олови , Фбирни К )говићи и др8ге многе вите- зове к

ои изгин8ше пред мое « чи 8 већои моими ж алости ва место парвие мое радости право писмо

говори не б8де на земли радости коисои се неће 8ЛОМИГИ пак т>рече Бож е Бож е мои к аде

8мремт>прими д8хћ мои " (Г) . У Сраж ениј у, проливајући сузе , кнез Лазар к аж е: „ Што , М

илош е! t bi дана« . учини ? И зададе смртну ж алостБ мени , Ш то учин и так о ч удно д - ћло , К

ое до сада > ниг да Hie бн ло ? Запгго дана« . t bi безг. насв устаде , И без -Б нашег в договора

оде? И М урата цара уби брж е; 177 И сву турск у силу на насљ диж е ? T w М илош е мени заш т

' не даде Прославити к ерстно имл саде! И данаск е слав у уч инити , И Г осподу мок ) угостити ;

О крозт. тебе Сербск о царство паде! Н а К осову, и данасг. пропаде! И сву ову ви н у Tbi уч ин

и , Ск орб -Б , и ж алоств велик у причини. Л н е п л ач емЋ дан аск е отћ смер ти , Koio овде

морам -в садт. имати; Срг. умрети свагда есамв дуж ан -в , И смерти е свак т. човек т. подлож

ент.; Н о н сада о томђ г орк о плач емт,, И отт. сердца моега уздн шемт.; Ерт. и данаа. сву славу

погуби Сербск ои землви , и царство изгуби И толик е Сербск е Витезове , Воеводе , Бане и К н

езове , И осталу сву Господу Сербск у, И сву mow храбр ' ћиш у воиск у! К оимђ дан асљ пр едт.

моимг. очима , У чини се по&ггћднл к ончина; Т е сви дан асБ стр ашн о и зг ин уш е , И на

полк ) К осову осташ е , К ое отт. сад ' већ ' неће родити Сербска землн нити ће имати! " (68).

Сличност између Приче и Сраж ениј а у овом делу к азивања је много већа него између ових дела

и Стеријине драме. Кнез Лазар схвата да га је Бранк овић издао: „ Ах , Бог те убио! Он нам свима

јаму иск опа. Ево слава српска данас потавњује , светлост исчезава — и чрез к ога? М илошу, М

илошу! Т и . . . М илош : М урата убих , да бих се опрао; но што с тим још горе учи - них. М оја је

погрешка велика , но невина. Опрости јој оче; погледај отеческим оком на несрећног сина.

Прости, да не носим грех на теготној души. М ач већ на нас зија. Лазар : Прост ми био , сине мој

Милошу, и од Бога ти просто било! Прости синко и ти мени. Заборави обиде , које сам ти из

незнаша учинио. Смрт нас обојицу чека , ах! Због безаконијапакосног Бранковића " (316) . Ни

овај дијалог није оригинална Стеријина замисао. У варијантама Приче о бој у косовском није

подједнак о опширно опи- сана ова сцена. Стога је и сличност К овачевићевог спева већа са

једном групом варијаната , поготово са онима које су преписиване северно од Саве и Дунава. Т

ако у варијанти ГК овај дијалог гласи : „ М илош8 что ово учини ч8дно ч8до данасЂ М илош8

шговара оно фо си радисо з Бранк овићемЋ зазорг чинити, И днесв видим си очима своимт. а ја

нисамг. учинисо нигца него садЂ соверши« мбешашц го синоћн8. И саде си вид1со B " bp8 mojo

ниев^ р8 аЈШ ниеси вид1со др8ж ин8 мок )днесв дат1е било гледати своима очимак ак о твол три

сок ола размећ8 нок тима бог атимт. Т 8рк е сек 8 по пол8 К осов 8 немилостиво а да cs ти сви

били нев Јзрни к ак о ми три не би сад - t плак асоподђ ш аторомт. т8рсга ш 178 рек асо би мое

три воеводе кое без узрок а изходе , ЛазарЂ Фготара бла- ж ена десница твои и в - fepa у к оисои

си и светло твое лице , блаж ена сила игра твон и кр -ћпосг Б к он вазда била у моисои милости и

днесв пок аза у К осов8 го начество , и царЂ Ам»рата уби и о>стви споменв увиек в да се зна

посЈгћднемЂрод8 по намЋбити Али М илош« тебе ради днесв Т хрци н е д ад ош е м ен е п р осл

ав и ти к р ест н о и ме мое и в ели к е сот в ор и т и з г о сп о - домђ сербск ом Tbi ми данас -b

мои родв и царево пог 8би и покла господ8 и витезове и воиск 8 мого сравни сб земломЂк ои

поче бои 6бгги сб Т 8рци без нашега договора и знанн и цара уби и себе изг8би и све насв пог

8би ок о себе , и к рстно име не даде ми прославити и sece^ ie учинити днесБ не плачемБ w

смерти д8ж не сваки умрети веће горк о плачемБ ер данасБ изг8бисмо свое господство на полго

К осов8 и многа гиздава и храбра мон браћл и сербск а господа к рал ћви и банови и воеводе мои

сок олови ЈОговићи одабране воеводе и мои перлници гдеми днесБ погибоше предБ очима моима

у већои ж алости вм -ћстсо нек ае мое nepBie радости к ое веће имати нигогда землн сербск а веће

нисмо говори Hie радости на земли ни едне к он се неће смеш ати са ж алостпо силе , к ол се неће

уло- ми т и " . У Сраж ениј у М илош слично одговара кнезу Лазару : „ Государкз! сада ме не к

ори , H ie мон то само к ривида , Но смо к риви у TOMt обоица; Н ит б самг> и ту сву ск орбг.

причиш о , Н о об " ћтт> самв л мои испош о; И со тимт> самБ л п осведоч го , За вечерог. ш то

си ми облчш , И нев - fepoM ' b ш то си ме назвао; И предљ свима у очи к азао; А самг. си Tbi све

учит о : Ep b си Вук у лаж и в -ћровао , К ои ти е 1аи но пр иносш , И н еправо на ме износго , А

гд - fc ти е сада , и к ак о е! Ел н1}г ово д - k no к ао мое! К ак о ти е за ме г ов ор го , Оно ти е om

> самв сотворго Данасв ти е царство изгубго , И сву твок ) воиск у погубго ; И сву нашу Kpta

ocTb разорго , И сву сербск у славу yr acio : А дан аск е да си овде бн о , И да си насв оч има в

идо о , К ак о смо ти Mbi нев^ рни бмли , И нев крноств к ак ву учинили , Ш то че св -ћту за

притчу остати , И док ле е рода споминлти : И да ти е он ак о св а воиск а , И остала сва Господа

Сербска , К ао Mbi три у нев -ћри бмла , И нев -ћрностБ ону учинила , Т е Tbi сада н е 6w ти плак

ао , И менек а везана гледао " (69). 1 7 9 И М уратова заповест , на к рају, није оригинално место

у драми. М урат : „ Љубезна децо моја! Не могу вам победу преживети. Лазара погубите , а мене

носите у Витанију, где моји преци леж е: закопајте ме , и М илошеву главу поред мог а тела

метните , а десну рук у сребром , да и потомци узнаду к о уби Мурата. Праштајте , децо . . . "

(317) . У варијанти Б рукописне Приче о бој у косовском , к ао и у већини дру - гих ,

Муратовазаповест гласи : „ когдага умремт, Милош8 главу оц -ћците и метите са мномђ упоред8 ,

а Л азар« глав« оц^ ците и метните га подђ ноге наше , али му се М илошђ гави велик

омЂгласомт,, и рече , ние треба Господине царе славномв кнезу Лазар8 глав8 оц гкћц и мет«ти

подћ ноге наше , него с твојсомђ главомт, упоредт,, и гадном -Б М илош« главб оц -кћи, и

метн8ти под ноге ваше , нека М илопгб сл«жи кнезу Лазар8 и по смрти к ако и до смрти, и w суди

турски цар -в како М илошг. рече. " Сраж ениј е: „ И М илош а посл ' ћ изведите , П ак г. и Н ' ћму

г лаву отс ћцБи е , И у зеш ио н ћга саран ите; А нанга осле К низа пог убите , И честно га у

гробг. сараните , И узмите три б ' вла к амена Отћ мермера за ради спомена , Т ри белег е отћ нби

у вд ш ите , И на M ' bc ra она п оставите , Гд4 су она два воиводе пали , П огинули , и гд -' б су

остали ; И М илош а гд ' ћ сте ухватили , И гд ' ћ сге г а ж ива савезали , Д а се знаде , и в -ћчно

спомин ћ К )нач ество и m.i0B0 име; П ак г. и мене после сараните , И на г робу моемг напиш ите:

Овде М илошђ царБ М урата уби , П ак Б и онб ту свои ж ивотб изгуби " (67) . И на крају :

„ Амуратово ж е те во Виошк >вт>Бурсћ , ид1зж е его М ило- шева рук а сребромт, ок ована

памати ради пов^шена. Турск а пов -ћств " (71) . У Причи и Сраж ениј у овај је део нешто дуж и и

ошпиршци и мало је другачијеиспричан. Стерија , наиме , нијеу потпуности и до краја преузео т

о м е с т о . Анализирајући Стеријину драму М илош Обилић и упоређујући је са делима на к оја

се оц угледао (Прича , Сраж ениј е и друга), покушали смо не само да к онстатујемо зависност

драмск ог тек ста од поменутих дела , већ и да сагледамо пишчев однос према тим узорима и

начин на к оји их је к ористио. П ок азало се да се за почетак своје драме није ослањао ни на

једно од наведених дела , к ао што су поједина места у М илошу Обилићу друг ачије стилизована

или мотивисана. Т ак о је нпр . Стерија на свој начин пок уш ао да мотивише Бранк овићеву к

ривицу, к ао што није у потпуности преузео ни дијалог између М илоша и Лазара. У драми је тај

дијалог к раћи, а Лазарев прек ор донекле измењен. К од Стерије 18 0 нема уопште говора о

растанку кнегиње Милице и кнеза Лазара , иак о о гоме опширно говоре и Прича и Сраж ениј е ,

но уместо тог а само се к од Стерије говори о опраштању Милоша Обилића од његове жене, па се

ч ак п о м и њ е и њ и х о в о д ет е . Низ личности , нарочито оних ок о цара М урата , не

налазимо у цити- раним изворима , а посебну и врло важну улогу има , опет само у драми,

Бранковићев посинак Негода. Далеко више је , међутим , оних детаља који нису оригинални ,

Стери- јини . Рекли смо већ да по Гаврилу К овачевићу прича Јован Стерија П оповић о Л

азаревом договору са велик ашима о томе да ли да уђе у рат са Т урцима. У избору имена

Лазаревих кћери, писац драме се не ослања само на један извор. Подсетићемо да је Милошева

жена по већини дела (Јован Рајић , Сраж ениј е , превод Саве Владиславића) Вукосава , а само јеу

Причи обоју косовскомЈела. Вукосавајеи код Стерије. Вуковаженаје Мараопет код Рајића ,

СавеВладиславићаи у Сраж енију, док сеу Причи каж е да је М ара пронаречена Видосава. Она је

у драми Видосава , што значи да је Стерија и у избору имена комбиновао бар два извора , Причу

(за име Бранковићеве жене) и вероватно Сраж ениј е за име Обилићеве ж е н е . Пишући о мотиву

свађе сестараи њихових муж ева , М илоша и Вук а , код Стеријеи упоређујући ово место у драми

санеколик о извора , ук азали смо на сличност са Јованом Рајићем , Причом о бој у косовском ,

преводом Саве Владиславића , па тек онда са Сраж ениј ем. Т ак ође смо истакли и чињеницу да

је Стерија о ухођењу турске војске и Милошевом инсисти- рању на слабом и лошем саставу

турске војске , о одласку Милоша Оби- лића у турски табор са Иваном К осанчићем и М иланом

Топлицом , о Милошевом монологу на кнеж евој вечери (у драми је краћи но у Причи и Сраж

ениј у), о разговору М илоша Обилића и цара М урата , о прекору кнеза Лазара Милошу што је

започео бој без договора и о разговору цара Мурата , кнезаЛазара и Милоша Обилића под М

уратовим шатором , писао у драми угледајући се најдоследније на Сраж ениј е Гаврила К ова-

чевића и на Причу о бој у косовском , к ао што је нек е детаље налазио и у Вук овим К омадима

( IV комад), к од Саве Владиславића и у И сторији Јована Рајића. Следећи ток збивања углавном

по Гаврилу К овачевићу, Стерија се много ослањао и на Причу о боју косовском и нек е детаље

узиС разлогом је речено да М илоил Обилић представља дра- матизацију ових дела , но веома је

занимљив и Стеријин начин к омпо- новања податак а из ових дела. Он је к омбиновао , по свом

нахођењу, доследно пратећи излаг ања к оја му ник ак о нису служ ила само к ао инспи - рација.

Н апротив . Ч есто је преузимао , ск оро дословно преписујући , одређена места , пок атк ад је ск

раћивао тек ст , нек ада опет давао и нешто друг ачија тумачења , вешто ук лапао податк е из

више извора , ретк о је мењао детаље (нпр. улоге аветиња уместо гласа из облак а), но није из -

менио ни изневерио срж приче и ток збивања. 18 1 Т еме из националне историје биле су велик а

инспирација Јовану Стерији П оповићу и у поезији и у драмск ом стваралаштву, али су оне за

њега биле и подстицај да се и истраж ивачки бави појединим личнос- тима и догађајима. Т

рагање за рук описима омогућило је Стерији да дође до неких тек стова (нпр. до варијанте

рукописне Приче), к оји су му потом служ или к ао основа за драмск е тек стове. К омплек сно

праћење Стеријиних преокупација , пруж а к омплетнију слик у о Стерији к ао п и сц у .

Др НАДА М ИЛОШЕВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ (Београд) СТ ЕРИЈА И НАШ А НАРОД Н А К ЊИЖ

ЕВН ОСТ (Н ЕК ОЛ ИК О П РИ М ЕРА Ф У НК ЦИЈЕ СН ОВА У СТ ЕРИ ЈИ Н И М Д ЕЛ И М

А) Размишљати о Јовану Стерији П оиовићу и народној к њиж евности веома је заметан посао. Т

о значи истовремено размишљати о нек оликим епохама и правцима у к њиж евности, које се у

њему преламају или сусти- чу 1 , •— о сентиментализму и просветитељсгву, о бароку и

класицизму — о романтизму, најзад о пародистичк ом реализму, па и размишљати , о веома

разнородним ставовима према народној — усменој к њижевности које заузимају ови правци. Т о

значи , исто так о , разазнавати Саеријине узоре и посредн ик е , од античк е , г рчк е и римск е

епи к е д о евр оп ск е к њиж евности 17. и 18. века и претходника к оје је имао у нашој к њиж ев-

ности. Т о значи откривати флек сибилност , али и чврсгину његових теоријских поставки у

односу на сваки од многобројних жанрова којима се бавио. Т о значи разматрати видове и начине

Стеријиног к оришћења српске усмене традиције , почев од идејних подсгицаја , тематск е и мо-

тивске грађе , к омпозиционих образаца па све до најситнијих стилск о- -изражајштх константи.

А Стерија јесте израстао и на српској усменој траднрцији, била она вук овска или не. Д а почнемо

од идејних подстицаја к оји потичу још од Летописа попа Дукљанина , из к осовских тема , да

нагласимо идеју о „ пошљедњем " времену, к оја уз духовно везивање за српск е ослободилачке

устанк е постаје пркосно-к онструк тивна , да у античк ом мотиву о Едипу уочимо „ посрбљавање

" Находом Симеуном народне песме , да најзад истакнемо к оришћење народне пословице , не

само у Роману без романа , где су пословица и изрек а у функ цији гротеске , — већ у к омедијама

где спадају у реалистичк о-к олок вијални начин израж авања и доприноса локалном амбијенту. 1

Из богате библиографије радова и студија о Јовану Стерији П оповићу, готово је немогуће

издвојити само нек олик о важнијих. Зато овај пут д озвољавамо себи општа запаж ања о к

омплек сности Стеријине пој аве. 2 9 3 До к оје је мере усмена к њиж евност присутна у

Стеријиним к он- цепцијама о к њижевном стварању, показује и његов рук опис о Реторици , који

је по претпоставци Иванке Веселинов написан између 1841—1844. 2 О Реторици говоримо

посебно због тога што је , као што је опште познато , она између осталог унапред давала упутства

за што бољи начин писања, утврђујући облике од којих није требало одступити , врсге збивања

које је требало описивати, стилске узоре које је требало следити. Није случајно да је Стерија

управо за так ве узоре узимао народне песме. За „ поброја - вање части " у једној визији целине

цитира делове песме Свеци благо дцј еле. Н е пош гује млађи старијега , не слуш ају дјеца

родитеља , к ум свог к ума на судове hepa , а брат брата на мејдан сазива. За илустрацију антитезе

наводи стихове к лањалице: Ш то је вама бео данак то је мени тавна ноћца. За „ сравнение "

стихове: Сила оте земље и градове , к амо л ' мен и к оњ а от ет н ећ е. За „ узбуђивање тихих

страсти " — упућује опет на слепачк у песму : Д арујте ме мила браћо , с л еп а ч ед а н е и м ал

и , н и у д ому н и у р оду . . закључујући сугестивним цитањем: шта може трогатељније бити од

природног овог излива срдца? К арактеристично је да упоредо са примерима из народне

традиције стоје узори античк е и к ласичне реторике , св. Писма и цењеш^х претход - цик а наше

и европске историје и теорије к њиж евности , са јасноћом ук а- зујући на Стеријина духовно-

уметничк а опредељења. У кратк ом времену к оје је пред нама пок ушаћемо да на основу само

једног стилско-к омпозиционог манира к оји Стерија веома често употреб- љава превасходно у

својим трагедијама — прик аж емо комплек сност његових уметничких инспирација. У поговору

сабраним делима Урош Џонић је у једној реченици изнео следеће заиаж ање: „ Стеријине

озбиљне драме имају нек олик о општих особина . . . чесго се уносе снови и радња се развија по

њима " . . . 3 г Зборник историје к шиж евности САНУ , 1974 , к њ. 9 , стр. 539— 628. Рук опис

објавила Иванк а Веселинов. 8 Јован Ст. Поповић , Целоку пна дела I —V , приредио Ј. Џ онић ,

Н ародна просве- та , Београд 1928—1932 (Предговор, к њ. V , стр. XL I V) . 2 9 4 Једно паж

љивнје проучавање показало је , међутим да Стерија упо- требљава снове у многостраним

уметничким функцијама , а да се оне у многоме пок лапају са к оришћењем снова у народној

песми. И стини за вољу, са друге стране , употреба снова припада исто так о познатим техни-

кама излагања драме уопште , али и исконским обликовањима фолк лора- Узимајући из историје

познате догађаје , Стерија их управо путем снова неке од личности, фатализује к ао историјск у

неизбеж ност , оства- рујући у исто време илузију стварности. К ао значајан к омпозициони стож

ер, снови се појављују у трагедији М илош Обилић . Сан први — М илошев , представља

непосредни подсгицај за покре- тање радње , за прелазак из статичк ог стања у динамик у фабуле.

Сан је и нека врст а продужене ст варност и у емотивном смислу, да би се к асније транспоновао

у поетску реалност . Налог добијен у сну треба да се изврши непосредно. Пошто је сасвим јасан,

не треба му „ тумачење " —толк овање. Неопходност да буде испричан побратиму, овде Ивану К

осанчићу, даје му тон исповести. „ Ноћас ми се Душан , мој поочим на сну јавио сав модар и

преобра - жен, с мутним очима и бледим лицем , горим, ах , него што је мртав на столу леж ао.

Погледа ме печално па ми проговори : „ Где је М илошу она твоја зак летва, с к ојом си ме

уверавао да ћеш отечест ву веран бити ? Зашт ' допушташ да се моја Србија тугом обвиј ' . Ах ,

синови, синови. То му последња реч би, спуст и у нило главу, и сав се у крваву реку пре- обрати.

" 4 Асоцијација на Ситницу доприноси подст ицају за херојску борбу, а цео сан к ао последица

гриж е савест и М илошеве карак теризује његов лик , да би најзад нашао одјек а у гледалишту,

постао општи емотивни дож ивл>ај из опште усвојене традиције. Ист овремени сан , к оме је

потребно тумачење сања М урат , и прича га Осману, који се по народном веровању не усуђује да

му разоткрије симболе , јер предсказују сањачеву смрт. „ Представи ми се једна повисок а гора,

на к оје врху грумен дија- манта бјаше као нојск о јаје и далеке зраке свога блист ања прост

ираше. М ноги од најбољих јунак а и витезова паштају се да га себи присвоје " . . . — пут к лизав

и ст рмен . Н ајпосле наумим ја срећу пок ушати , распаљен за овак вом драгоценошћу . . . Т ек

што се почнем пењати , светао се облак око мене навуче и ја увидим Пророка к оран у руци држ

ећи и овак о мени вапијући : „ Сине Сулејманов , дерзај се и не бој се , теби она драгоценост

принадлеж и . . Ја овим ослобођен гласом напрасно полетим , дохватим се врха . . / в М урат на к

рају свог сна поклања дијамант Бајазиту и налази смрт у чељуст има аж даје к оји чува ск

ровиште. 4 М илош Обилић , Целок упна дела , кн>. I I , стр. 222. 5 I bid. стр . 259. 2 9 5 То су

снови чије се значење тумачи препознатљивлч визијама управо из традиционалног , више идејног

него визуелног — вербалног фонда српске историје и епике. Освајање Србије — сурвавање

Муратово с престола и Бајазитово устоличење — историјске су реалије. Употреба сна к ао

предсказање треба да Их уобличи, поетизује. Карак теристично је , међутЈ-ш, да док у епској

поезији туадачење метафоре сна следи одмах по његовом, казивању, — овде тумачење изостаје

— услед згуснутости тока саме драмске радње к оја му постаје остварење. Вукосавин сан из исте

драме , који је так ође предсказујући има , сим- бола и народне песме и средњевековне српск е к

њиж евности. Т урци су змајеви к оји против Милоша „ нокте оштре " 6. Визија Лазаревог

царства небеск ог , к ао предосећање смрти Милошеве спаја се са идејом о витешк ој дуж ности и

части и остварењем епск ог помена М илошевог имена на овом свету — к оје значи вечни живот ,

ж ивот у традицији. „ Шта волиш , или да се рекне „ Ово је удовица верног оног витеза, к оји је

својом врли- ном читаву земљу ослободио " , или да те помоћницом издајства нази- вају " ' .

Прилагођен драмским захтевима колико год да говори о догађајима к оји следе , даје емотивно-

етичк у подлогу к ао припрему тим догађајима. Сасвим шек спировски, сан Владисављев одвија

се пред сведок ом и представља говор у сну — отк ривање море к оја га уништава као заслу - ж

ена к азна , са мучним мешањем свести и подсвести у тренутку бунов- н о ст и . 8 Зоркин сан 9 у

драми Смрт Ст ефана ДечанскоГ — свадба у црном , венчање са смрћу, предск азање је будућих

догађаја — Народна изрек а „ Сан је лаж а , а Бог је истина " , тренутак је утехе девојци , изречене

од вољеног младића , али се ни једног тренутк а не осећа к ао брана предви- ђању чињеница , к

оје су на граници фаталности и тајне. Предсмртни сан Стефана Дечанск ог о небеским ливадама,

има зак ључну функцију. 10 Снови се у Стеријиним драмама појављују у главном, на два нивоа ,

они су или предск азање личне или к олек тивне несреће , да би се при том управо по захтевима

епике , лична несрећа стопила са општеисторијск им догађајима , к ојима постаје само део ,

судбински неизбеж но. И званредно познајући традицију Стерија је к ористи само онолик о к

олик о му треба да издвоји личност на традиционалном плану. Сан му је једна од тих могућности.

6 I bid. стр. 289. ' I bid. стр. 293. 8 Владислав , Целок уик а дела I I , стр. 443—444. 5 Смрт Ст

ефана Д ечанскоГ , Ц елок упна дела , I I I , стр . 22. 10 I bi đ. стр . 76. 2 9 6 Осим снова као предск

азања , код Огерије можемо наћи и сан као тренутно одвајање душе од тела, привреадену смрт

(исечак из народне песме М арко и вила , Вук I I /37 , овде примењен на И вана К осанчића и

Милоша , у којој вила устрели Ивана , али га враћа из сна у живот) . 11 Сан као ретроспек тивно

објашњење неке особине и потпуно безболно кретање сањачево из сна у јаву и обрнуто ,

карактеристично за бајке појављује се нир. у Х ај дуцима у причи о немуштом језику, у к ојој се

порек ло јуначк е снаге открива путем традиционалне фабуле. 12 П оређење снова у народној к

њиж евности , пре свега у епск ој поезији , са сновима у цек олнко Стеријиних дела пок азује

знатне сличности у њиховој функ цији , у начину њихове употребе у ок виру поетск их целина,

али И у ок виру целог културно-историјск ог амбијеш а. М отивско сижејна грађа снова к од

Стерије има шире подручје , али се так ође к ористи и фолк лорним симболима. К ао и у народној

епск ој поезији снови к од Стерије емотивно при- премају свест о судбини , или догађају к оји

следи; они г а предвиђају у амбијенту фаталностии и тајне. А појављују се на граници личног и

општег , херојск ог и националног. Нада: 295 МСЦ НАУЧНИ САСТАНАК СЛАВИСТА У

ВУКОВЕ ДАНЕ, СВЕСКА 11/1, БЕОГРАД, ВРШАЦ, НОВИ САД, ТРШИЋ 16-

20. IX 1981, РЕФЕРАТИ И САОПШТЕЊА, ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ

Јелена Симовић Прометеј , индоевропски народни јунак , води порекло од кариј ског јунака

Паламеда који је знања разделио људима као и од вавилонског богаЕа. Персијска митологија

такође познајејунака налик Прометеју који се звао Хушенг. М ноги истраживачи митологиј е су п

о к у ш али д а о д г о н ет н у и п ор ек л о и м ен а овог митск ог јунак а. Као синоним зна-

чењаименаПрометеј често сенаводи лек - сема промишљеност . Роберт Гревс даје и податак да је

ово мишљење потекло од могућег погрешног тумачења речи пра- мант ха 1која означава

свастику, знак к у к аст о г к р ст а. Про(ЈГ|0еис;,један од седморицеТита- на , син је Еуримедона

(Јапета) и нимфе Клименеили богињеТетиде. Сматран је занајмудријегјерјевешто избегаваорато-

весаолимпијским боговимаи усмеравао свог брата Епиметеја („ оног што разми- шљанакнадно " )

каисправним одлукама. Менојтије („ нарушена снага " ) је бачен у Тартар ј ер је пришао Атланту,

краљу Атлантиде који је проклетством осуђен да својим плећимаподупиренебеса. За разлику од

Титана који су били дивљесилекојелутају земљом , Прометеј јепокретач развијене ,

осмишљенепобуне. Будући даје помогао при рођењу Атине изЗевсовеглаве , овагабогињаучи

вешти- нама кој е он преноси људима. Повод за Зевсов сук об саПрометејемјерасправана

Сикиону кадаму Прометеј подмећеврећу са к о ст и м а н ам ест о он е са м есом . Зак л ав - ши

бика, Прометеј јераздвојио двевреће: једну самесом којејесакрио под волујску кожу и другу са

костима коју јепрекрио белим салом.Одтадаљуди приносебого- вима нажртву кости , амесо

задржавају. Увидевши даљуди напредују захваљу - јући Прометеју, Зевс одлучује да казни у п р

аво људе и оду зи м а и м ват ру , у чи т ељи - цу сваке вештине. У стабљици мирођије Прометеј

враћаватру саОлимпадоле , на Грчкимит ови , Нолит , Београд, 1991; [стр.131] земљу. Тада сук об

постаје отворен. Зевс наређујеСнази и Вољи да одведу Проме- теја на крај света, аХефесту да

направи Пандору, жену одиловачекојабешелеп- ша од свих ж ена икада створених! Али ,

Пандора је имала кутију (врч) и у њој сва зла света. Прометејев брат , лаковер - ни Епиметеј,

подлеже чарима лепе жене и да нијебило Наде сви духови из кутије као што су Слабост , Порок и

Страст би уништили нејак ељуде. Пандораје роди- лаЕпиметеју кћер Пиру којајекаснијеса

Деукалионом обновилаљудски род. О к ован н а к ав к аск и м п лан и н ам а , Прометеј јесвакоју

тродочекивао похлеп- ну орлушину што му је кидала џигерицу. Од мај кеје наследио дар

проницања суд - бинеи одавши Зевсу тајну спасења , Про- метеј севраћанаОлимп. Ипак ,

Промете- јајеослободио Херкул , човек . Теогонија као темељни митолошки циклус старогрчке

митологије који чине п елаш к и и есхат олош к и ми т о ви п р едставља

метафизичкесликестварања светаи поре- к лабогова.Онатеж и и дапоочигледни пове- заност

између човекових херојских борби и титанскеборбе.Божанство- судијајенадсве- сн а зак он и то

ст ж и в от а , ст вар алач к о н ач ело и врховни апсолу т небаи земље.Митологија описујечин

стварањакрозборбеБожанства против помахниталих сила земље. Земне силекојесу

непослушнепремаду ху склада знак субанализацијекојапредстављапобу - ну створеног против

Творца. АнализапобунеТитана противДуха бићекод заразумевањеприземних херо- ја , оних који

су повезани са Мај ком Зем- љом , а не са Оцем Ду хом. Дух (Уран) и Материја (Геја), тво- рачко

и елементарно начело , означавају сједињење супротности и почетак еволу - ције кроз

одуховљењемат ериј е. Оно што ће Прометеј к асније покушати схватамо као инволуцију,

одупирање. Прометеје- вадрама у Есхила (од некадашње трило- гије сачуванај е само трагедија

Оковани Промет еј ) има за драмски простор цео космос хијерархиј ске стру ктуре. Космос јеи

велики круг , јер гдеј е почетак , ту је и крај . Богови су горе где је и знање , а људи су д ол е гд е

су к аз н а и и з г н ан ст в о . Космички стуб (лат. axis mundi) јеима- гинарни стуб замишљен као

осовина састављена од кристалне супстанце која сеили окрећекао вретено или јестатична и

подупире планину света. Једноставно , реч јепредстави космичког дрвета , топо- космоса ,

неретко тумаченог и као једне од нај старијих представа митова казне па самим тим и представе

прометејског мита. Између Олимпаи Тартарајеземља самравима, „ ефемеридима "2 , који миле по

удубљењима. Суштинајеу дихотоми- ји вечност (богова): смртност (ефемери- да) која

покрећетопо-космос у времену. Медијатор између небаи земљејеПроме- теј . Зато што јесвудаи

нигде , Прометеј је пред трагичним избором нужности. Прометеј јеи принцип промене.Оту -

даодупирањеод пореткаствари (инволу - ција) као синтеза побунеиз жељезапро- меном. Побуна

Материјеје прва побуна и банализација по дефиницији , аТитани су њенапрва карикаи

персонификација инволуције. Насупрот њимастојеКикло- пи , еволу тивне творачк е тенденције ,

настављачи постојећег поретка. Дакле , Киклопи су симбол интелектау служби , аТитани

интелекта у побуни. Прометеј јепредставник интелектау побуни , стога мит о Прометеју

постајеапотеозабунта. Пуно тумачење мита долази тек са преносом космичког симболизовања на

п л ан људ ск о г , а т у сли к у в ат р е ву л к ан - ског порекла мит оживљава дајући јој значење

интелек та који се супротставља Духу. Титанске борбе постају персони- фикујућа пројекциј а сук

оба који бесне унутар човека. Титанско банализовање ј е енергија противтежна хармоничном

господарењу, то је „ опсесивна амбиција дасепоправи свет "3 . Прометеј нијеједини митски борац

против банализовања.Уз његатребапоме- нути Јасона , Тезеја , Херакла и Асклепија. Али , једино

јеПрометеј симбол стварања и н ди в и ду ал н е л и ч н о ст и п р о м и ш љ ен о г човека кроз

интелектуализацију . Творац својој творевини , човеку, даје интелект , заправо дајему ватру и

железо , творачки и рушилачки принцип. Постепено , инво- лутивно , човек сам себе одвај а од

силе теже , постајекварљив , рањен сопственим жељама израслим из интелекта. Постаје 2 Јан

Кот: „О многозначностима Прометеја " , у: Једењебогова , Но- лит, Београд, 1974; [стр. 12]

3ПолДил:Симболикау грчкој мит ологиј и , Издавачкакњижарница ЗоранаСтојановића, Нови Сад,

1991; [стр.149] свестан постојања. У есеју „ Мит о Проме- теју " Киш пишедајечовек од тадападо

у вечност подривен сумњом и да пати. Из патњесејавиометафизички бунт и макси- ма: Буним се ,

ergo sum. Митски симболизаму материји ватре као и у материји воде крије очишћење.

Ватрачисти однајдуховитијесржи , светло- сти , тј . истине , а води до добротекао сим- бола

очишћеног карактера. Пламен који сежедо небапредстављапалату каодухов- љењу, апламен који

подрхтавајеисто што и колебљиви интелект. Јер интелект по себи нијеништа.Тек у симбиози

саДухом бићепочетак напретка.Требаумети госпо- дарити ватром! То јеПрометеј могао , али неи

човек . Отуда свет нијебољи... Зашто јеПрометеј био ок ован?Пол Дилу књизи Симболикау грчкој

мит ологи- ј и сматрадајеПрометеј испаштао казну својеприземности. Орао јесилаташтине и

греха , а џигерицајерана , али и метафо- рапотиснутог осећајакривице. Прометеј јеу крао ватру и

зато је кажњен. Хесиодје посматрао ватру као исто- временост човек овог приближ авања зн ањ у

и њ ег о в ог у д аљ ав ањ а од п р и р о де , а заПлатонајеватра билаидеал и мудрост живота.

Лукијан уочава дуалитет чове- к о в е п р и р о д е , п о д ељ ен о ст н а т в о р ач к и и рушилачки

принцип који човека оне- могућава да буде достојан прометејског искушења.

Средњовековналитератураје могла поредити ПрометејасаХристом са тим

дајеХристосвишежртва , аПрометеј вишебунтовник .Бокачо пишеГенеалоги- ју богова (1373), а

Калдерон Промет еј ев кип 1669. Тек ће времеSturm Und Drang донети директну афирмацију

прометеји- зма. Уследиле су Шлегелове епске песме о Прометеју (1797) и Хердеров Ослобође- ни

Промет еј (1802). Гетевиди Прометеја к ао у м ет н и к а- ст в ар ао ц а п р ем д а у о в о м

доживљају митског јунака остаје недоре- чен као симбол ,јер подразумеваисувише велики јаз

накосмичком стубу. Прометеј постаје виши од Олимпа. Шелијев Осло- бођениПромет еј

има„ нерв којимјестру - јао осталима непознат осећај угњетавања земље " (П.Б. Шели) и

представљаинкар - нацију песникове идеје да се зло у свету само једе.Људски принцип

побеђујезло. Љубав у себи спаја божанск о и човечан- ско начело и живот у спрези са

љубављуубија зло. Зато у Шелијевој драми Демо- горгон убијаЈупитера. П оновни песимистички

став о про- метејизму долази саШтирнером и Ниче- ом и тумачењимаНатчовекаи Зарату стре

каоновог лицаПрометејакоји ћепорази- ти традиционални морал. Жид и Ками дезинтегришу

метафизички бунт. Чак би се смело рећи и да релативизују оно што је прометејизам до тада

означавао. Жидов Прометеј јежртва свог трагичног избора. Он сам једе својеискидано месо , а

Камијев Прометеј уопште незна ко је. Постаје апсурдни бунтовник , достојник општег апсурда.

Овакав Прометеј насто- ји да опстанеу измишљеном свету умет- ности. Утеха од „ овог " светајеу

ствара- л аш т ву . Да ли ј е Ками сахранио метафизич- ког бунтовника?Не сасвим. Метафизич-

ки бунт се повлачи пред ј единим могу - ћим - стваралачким бунтом. Тумачења се смењују,

симбол ј е п ост ао ам блем и в еч ан . * * * М одус феномена романтизма као м и ст и ч ар ск о - п

ан п о ет и ч н о г зан о са одр е - дила је немачк а романтик а, револуцио- нарна , егзалтирана и

критички у строје- на. Романтичарски естетск и к валитатив треба посматрати као динамичну

дија- лек тик у. К ао негациј а класицистичк е сх ем ат и к е , ап со лу т и з м а , н о р м ат и в и зм

а и ест ет и ч к о г м о н и зм а , р о м ан т и зам п р ед - ставља себе , нову симболику са потком у

релативизовању претходне епохе. Кла- сицистичк а рационална инспирација у романтизму ј е

прек одирана у космич- ко- песничку имагинацију и култ песни- ка. Поетички знак новемисли

постаје и психолошки профил стваралачкелично- сти. Незадовољство нечим проузрокује побуну

против тога. Истовремено расте ионако предимензиониран осећај чежње заоним што јеједино,

аразличито од све- гашто окружујесубј ект и гони га набек - ст в о и з р еал н о ст и и сад аш њ ег

т р ен у т к а. Реалност у својој датости , конкретном временском и географском тренутку и њен

одјек у романтичарском бићу наго- не на бег. Пој единац се супротставља општем у строј ству

света: коначан свет бесконачном , индивидуално парче света у н и вер зу м у .

Фихтеовафилозофскамисао постав- ља беск оначно као есенцију бића. Беско- начно поседујемоћ

саморегулативности па самоограничавањем бескрајно биће постаједоступно.Уметност

јесинтезапро- тивуречја , свесног и несвесног , ауметнич- ки гениј остварен је из тих уну

трашњих п р от и в н о ст и . Филозоф Ш елинг к онк ретизуј е Фихтеову мисао и дефинише

лепоту као коначно приказивање бесконачног. Дакле , лепота ј е беск оначни принцип , али је

самоодређена коначним прикази- вањем себе. Бесконачно је осећај из уну - трашњег

бићаромантичарског хиперсен- зитивног субјекта , осећај пресудан запоет- ск о к њ и ж ев н оу м

ет н и ч к о ст в ар ал аш т в о . Ром ан т и к дож и вљава веч н ост н е сам о као личну бол већ и

као сукоб сасветоми друштвом , кроз меланхолију, песимизам или као прк ос , бунт , презир.

Дивиниза- ција или обожење индивидуалног осећа- ја , у нај краћем би се могла схватити као

центар романтичарскепоетикеи теоријеНастаје филозофија поезије као теорија о поновној

креацији , тј . реконструкцији сп ољн ег свет а к р о з у м ет н и к о в о со п ст в о .

S.Т.Coleridgeјеу есеју ' On thePoetical Use of theHeathen Mythology ' (1822) писао o прегнантности

митскесимболикеи њеној универзалности , заправо о способности да се прилагођава људским

осећањима. Ту настајепрометејство! У саживљавању романтичарског срца и прометејистич- ког

интелектакроз имагинацију, а помо- ћу алегорије. Остварено је превођење митскеапстрактности и

поистовећењеса м и т ск и м си м боли м а. Романтик јеи индивидуална ствара-

лачкаформулацијанегативног ставапре- ма друштву и политичком трену тк у . Из незадовољствау

немир, из немирау бег , а романтичарски бег јебег у створени свет илузија , небаналан ,

неограничавајући и лишен малограђанштине. Романтик је туђ свету и свет постаје туђ њему јер је

изопштен из њега. Отуђење седоживља- ва као толико широко да обухвата све до крај ње

одреднице бескрајног! Отуда чежња и немир. Бесконачно је астрална

пројекцијаемотивнеконституцијероман- тичара , то јелични свет гдеје он окренут себи и једино

себи. Непосредни повод испољавања осе- ћањаоногаштојебит прометејског пред - ставља дубоко

проживљавање немоћи пред општим устрој ством света. Роман- тичар је револтиран

императивом ускла- ђивања, вештачкеуклопљености у класну стру ктуру.Засоцијализацију

романтичар - ског покретајеважан манир романтика- песника да готово митологизује однос ли ч

н о ст и са др у ш т в ом и одн о с ли ч н о ст и и емоције. Сукоб са светом , друштвом , животом ,

људима па и са собом одјекује без престанкау унутрашњости субјекта. Личност чезне за

бескрајем у кој ем би , изгубљена у заносу, унутар себе поново о сећ ала сам о себе. „ К ада смо п

остали свесни хелени зма романтичара , отворен јепогледу романти- зам многих хеленских

песника. " У есеју „ О појму класичног " АницаСавић Ребац испи- сујенаведену реченицу и

сматрадатрагична антиномијадухаи живота, такопресудназа романтизам , потичеуправо из

Хеладе. Херој ск и став , негациј е , страсни о т п о р и н аш и х р о м ан т и ч ар а , о д н о сн

охероЈСКи национални мит издвојен изепо- саверификујесвоју уметничку вредност у коришћењу

античких мотива и обрадом митова. И не само то. У есеју „ Хеленски видици " ауторка говори о

етичкој срод - ности нашег народа са Хеленима која је у словљеназаједницом набалканском тлу и

сличном херојском судбином. Кадајеу епоси романтизмапрометеји- зам постао прометејство , у

српској роман- тичарској поезији Прометеј силази самета- физичких висинау крваво-

револуционар - н и п р о ст ор и р еалну свак одн евн у ср еди н у и трудећи седа опстанеу њој

значи једно: борбу, вечну борбу сасветом и собом. Прометејеву клетву упућену Зевсу у

Шелијевом Ослобођеном Промет еју : „Атвојасвемоћ - крунасвих твојих јада- K '

oстопљенодатизлатонакључалимозак пада! '4 као да Т>ура }ак шић говори свету у трену тку у

којем седогодио његов живот. Његова реченица: „ М олер несам , а спи- сатељ несам! Изгубијо

сам се! " , знак је песниковеснажнеунутрашњеборбе. ЗаТјуру Јакшића , као и заПрометеја , живот

постајесмрт , „ вео ког живи живо- том зову " 5 . Поступак аутотематизације који

карактеришетемпераментни роман- тичарски лиризам присутан јеу Јакшиће- вом уметничком

исказу, јер оно што је осећао у нутрини свога бића овај песник јеживео , певао и сликао. Прва

тематска линија поезије Ђуре Јак шића повезуј е проблематизацију „ мај ке света " и титанску

побуну против космичког апсолута. Романтичарски уну - тарњи сукоб усамљенеличности и

вечита борбасасветом сујезгроовеетапепеснич- ког развој а. Тадајеизраженадоминација субјектаи

надмоћ , понос и презир који је прате.Лирски субјект јепрометејски прко- сан , гневан и гордо

усамљен. Овај круг песаманајпреописујепрефињен лиризам док јекруг песама-полемика

вишеретор - ски , мадаи даљелирско јапркоси.Епилог ли р ск о г п р к о са п р ед ст ав ља и зм ењ

ен т о н п р и к ази в ањ а у сам љен о ст и . Дру гатеметскалинијајеозначенамоти- вом љубави као

очишћењем одмржње. 4ПерсиБиш Шели: ОслобођениПромет еј , Просвета, Београд, 1952;

[стр.26] 5Исто; [стр. 85] Стена , чесго понављани симбол Јакши- ћевелирикејематеријални

елемент идухов- но стањекојеје окамењено и постоји кроз

мртвуматерију .Али ,упркостоместенапул- сираосновни прометеј ски понос - пркос. У једном

мотиву, мотиву к рваве стене , општем месту у поезији српск их песник а од Његош а до Васк а П

опе и М ио- драгаПавловића , ЂураЈакшић јеобједи- нио „ метафору личног става " (Д.Иванић)

(Ја сам ст ена) и националног осећања (От аџбина). Стена или камен је субли- мација и животне и

песничке енергијеу мртвој творевини. Онаје и неми посма- трач што примаударцена себеи свето

у затишју пред буру и коначну експлозију „ притајенеогромнеенергије " (Ј.Деретић). А , од

енергиј е романтичарског пркоса и бунтавероватно немавеће... Ками јеу свом дневнику

забележио четири легенде о Прометеју . Једна од њих по којој сеПрометеј, повлачећи сеодубо- д

а о р л о во г к љу н а св е ви ш е п р и т и ск ао у з стену док нијесасвим срастао сањом , чита се у

стиховима Јакшићеве песме. Стена постајевечни стан лирског ја. Постаједео његовог бића ,

несамодухавећ и тела.Лир - ски субјект сво зло види у универзуму, у к о см и ч к о м п ор ет к у ст

вар и и он о т и т ан ск о у њему су визијаижељазапроменом.Овде примећујемо корелацију

између хеленског м и т а и ц ен т р ал н о г м от и ва р о м ан т и ч ар а , жудњезановом

слободом.Романтичарска индивидуа је као Прометеј : подарила је људимаљубав , ватру, интелект

, поезију те коликојељубав премаљудимавећа, толи- ко је већеосећањеусамљености , а преди-

мензиониранау самљеност јеу романтич- к ом кључу свакако гнев који прераста у бунт и

пркос.Јакшићевтитанизамчестоје у традицији проучавањаЈакшићевепоези- је назван

бајроновском модификацијом. Његов у самљени Прометеј је у изолацији до и зн ем оглости . П

оследњи м атомима снагеуспева да буде бритко ироничан и г ор д . М о т и в к ам ен а и к о м п л

ек с сли ч н и х мотива(олуја , вихор, таласи , гром...) чине Јакшићев поетски пеј

заж.Запесникајепеј - заж о н о р ом ан т ич ар ск о у т оч и ш т е од слу т - њ и , ст р ах а и св ео п

ш т е у г р о ж ен о ст и о д света. Затвореним , ограђеним простором свет спутава егзистенцију

индивидуе која најпретежи слободи патек онда ваздуху. Могло би серећи дајеромантик кла-

устрофобичан у свету што га окружује. Знамо дајеЂураЈакшић одистаи биојер да нијеЈа сам ст

ена сенеби догодила. П есма почиње in medias res , иденти- фиСтена , чесго понављани симбол

Јакши- ћевелирикејематеријални елемент идухов- но стањекојеје окамењено и постоји кроз

мртвуматерију .Али ,упркостоместенапул- сираосновни прометеј ски понос - пркос. У једном

мотиву, мотиву к рваве стене , општем месту у поезији српск их песник а од Његош а до Васк а П

опе и М ио- драгаПавловића , ЂураЈакшић јеобједи- нио „ метафору личног става " (Д.Иванић)

(Ја сам ст ена) и националног осећања (От аџбина). Стена или камен је субли- мација и животне и

песничке енергијеу мртвој творевини. Онаје и неми посма- трач што примаударцена себеи свето

у затишју пред буру и коначну експлозију „ притајенеогромнеенергије " (Ј.Деретић). А , од

енергиј е романтичарског пркоса и бунтавероватно немавеће... Ками јеу свом дневнику

забележио четири легенде о Прометеју . Једна од њих по којој сеПрометеј, повлачећи сеодубо- д

а о р л о во г к љу н а св е ви ш е п р и т и ск ао у з стену док нијесасвим срастао сањом , чита се у

стиховима Јакшићеве песме. Стена постајевечни стан лирског ја. Постаједео његовог бића ,

несамодухавећ и тела.Лир - ски субјект сво зло види у универзуму, у к о см и ч к о м п ор ет к у ст

вар и и он о т и т ан ск о у њему су визијаижељазапроменом.Овде примећујемо корелацију

између хеленског м и т а и ц ен т р ал н о г м от и ва р о м ан т и ч ар а , жудњезановом

слободом.Романтичарска индивидуа је као Прометеј : подарила је људимаљубав , ватру, интелект

, поезију те коликојељубав премаљудимавећа, толи- ко је већеосећањеусамљености , а преди-

мензиониранау самљеност јеу романтич- к ом кључу свакако гнев који прераста у бунт и

пркос.Јакшићевтитанизамчестоје у традицији проучавањаЈакшићевепоези- је назван

бајроновском модификацијом. Његов у самљени Прометеј је у изолацији до и зн ем оглости . П

оследњи м атомима снагеуспева да буде бритко ироничан и г ор д . М о т и в к ам ен а и к о м п л

ек с сли ч н и х мотива(олуја , вихор, таласи , гром...) чине Јакшићев поетски пеј

заж.Запесникајепеј - заж о н о р ом ан т ич ар ск о у т оч и ш т е од слу т - њ и , ст р ах а и св ео п

ш т е у г р о ж ен о ст и о д света. Затвореним , ограђеним простором свет спутава егзистенцију

индивидуе која најпретежи слободи патек онда ваздуху. Могло би серећи дајеромантик кла-

устрофобичан у свету што га окружује. Знамо дајеЂураЈакшић одистаи биојер да нијеЈа сам ст

ена сенеби догодила. П есма почиње in medias res , иденти- фикациј ом субјекта са стеном. Иако

се т и т ан ск а сн аг а п р о т и ви см р т и , у м и р у - ћи час прети. Успон и пад интонације у п

есм и ч и н е д а ч и т ал ац п о м и сли д а л и р - ски субјект посустајеу отпору предавши

сеусуду, али већ следећи стих градацијски појачаваневерицу, слу тњу и сумњу у стра- ш ан су д ,

у к о н ач н о и сп р ављањ е н еп р ав - де. Ипак , вечност је тужна , али је и сми- слена. Он је

насвом „ врлетном вису " где су га чуда и светске злобе поставили као натрон. Лирско ја и мрзи и

моли. Иако крвава , стенанепрестаједабудестена. Стојат... пасти... или вечно Зла и подлост

презирати Ледним оком горског лава... Ја сам стена , ал ' крвава!... Н асупрот Јак шићу, Лаза

Костић је увек победник и себи увек највиши и кадајенајсуровијеодбачен каокаприцио- зан и

ексцентричан. Песник Santa Maria della Salute није пркосио само поезијом и размишљањем већ и

начином живота. Као особа к оја је надасве волела црвени тепих и у себеупрте очи јавности , као

да јеживео неко више прометеј ство у сми- слу о п ш т ег п р к о са , п р к о са к ао ж и в от н о г

принципа. Трагик а интелек туалца није само у сукобу пустоловног ду хаи паланке већ и у

несталности Костићевеприродеи незадовољство свимеи сваким.Унутарњи сукоб услед

неразрешењајепројектован , тј . продужен у су к об са светом. Два мотива , ерос и танатос , посто-

је у Костићевој поезији као самостални ентитети од фазехеројствадо познефазе мистичнеи

трансцедентнељубави. Схватање хеленизма и односа пре- ма њему је од необично великог

значаја за разумевање и тумачење поезије Лазе Костића. Зато схема развоја мотива до

прометејствапролази кроз неколико ета- падо свог пуног облика.Осећај хеленског је нек а врста

кохезионе силе у поетици кој а почива на симетрији , хармонији и укрштању .Хеленизам

јеестетски импулс , али и циљ , достигнуће Костићевог онто- лош к ог система. Његов песнички

манир укрштањаантиномијаи усклађивањеукр - штених принципа , Аница Савић Ребац поставља

к ао „ генерализациј у зак она супротности " и додајеособину „ херакле- итовскедијалектикеу

модерном еволуци- онизму " . 6 Х Е Л ЕН И ЗА М Л ЕП О Т А Х ЕРА К Л И Т П РО М ЕТЕЈСТ

ВО В А Т РА С ВЕТ Л О С Т К остићев хелени зам почињеод лепо- те као к осмичк ог начела у

мист ичном сну ј авеж ивот а. Лепотајеаксиолошки апсо- лут и свет требаредук овати нању.

Симетрија накојој лепота почињеје одредница у крштања. Н ешто постоји у целини

ондакадајенапетост међу супрот - ностимамаксимална , тј .кадаједнасупрот- ност у словљава

постојање дру ге. Зато је борбасупротности вечитакао и песников сукоб сасветом. Појам

симетријејегене- рализован на свеу купно време па постаје склоп симетрија , склоп укрштања ,

ахар - монијајеслужбеница , правило синхрони- зације, ради функционисања симетрије. Али ,

хармонија има посебан симетричан укрштај не би ли она била у могућности да функционише.

Стога , постоји „ рас- клад у складу " и „ склад у раскладу " , а симетријаје

„ расклопљенахармонија " , а хармонија „ склопљенасиметрија " .Једно- ст ав н о , „ р аз - а - ск л

ад » 7 Следећаетапау схемијехераклеитов- ск а дијалек тик а прекодиранау принцип склоп-

расклоп или принцип пуззле. К ао к о д с л а г ал и ц е и о в д е с в а к и е л е м е н т и м а

нарочити облик саудубљењимаи нарочи- то лежиштеу систему, у целини. Елемен- ти су у додиру

ј ер се условљавају својом антиномиј ом (удубљење-испупчење). Хераклеитовска дијалектика

почиње на поставци да читав свет , тј . Космос , јесте от ел от в ор ењ е к о н ст ан т н и х п р ом

ен а п р а - п оч ел а , в ат р е. 6Анида Савић Ребац: „О једној песми Лазе Костића " , у: Хеленски

видици , СКЗ, Београд, 1966; [стр. 169] 7Предраг Вукадиновић: „Дијалектика и лепота " , у:

Огледи, Нолит , Београд, 1965; [стр.16] 8Васо Милинчевић: „Лазе Костића поеме о Прометеју " у:

Творци и т умачи: из српског романт изма, Просвета, Београд, 1984; [стр.280] 9Исто; [стр. 285]

Проблесак лепотејесветлост којасе к ао и х ер ак л еи т о в ск а ват р а п али и г аси п о дик тату

живота. У Хераклитовом Фр. 64 стоји: „ Кормилар светајеблесак . " Блесак

јевечнаватра.Ватрајелогоси постоји да би управљала свим стварима. Космосом влада муња као

прва форма ватре , а нај - бољадушасепореди саватром. Аналогија је очигледна ако се при- зове

оно тумачењемита о Прометеју по којем јеватра одређена интелектом што јесродно представи

ватре-логосакроз све- тлост , блесак и муњу. Као пролог рефлексивно-слободар - ској поеми

Промет еј Лаза Костић 1861. године пише песму Еј , ропски свет е као гласну побуну против у

строј ствакосмоса , али и против самовољног Бога. „ Еј, ропски свете! Кад ћу побећи са

образатвога , С образатвогатрпежљивога? У н ебо ? Тату јетек Најропскијеблаженство Блажених

робова Највећасамовоља- Бог! 8 Смех и прк ос као принципи проме- теј ског живота

дијаметрално су супрот- ни смрти у оковима света који су трену т- на стварност . Прометеј ство

је у човеку и ск онск и , к осми чк и и ген етск и к од. Ок о- вани сегромогласно смејесмрти , ру

гајој се. Пристајенаокованост телакојајепро- и ст ек л а и з о т п о р а о к о в ан о г ду х а.

Костићев Прометеј јеснажан.Он све- сн о и г л асн о п р ези р е , т ол и к о г л асн о д а г а чујемо.

Не видимо вишецрева и џигери- цевећ чујемо зву к смехау којемјеконцен- трисано све оно што

он јесте. Читалац к ао да је у вакууму у којем чује само понављање титанско-презри- во-подру

гљивог смеха. Смех је гласнији у Јадранском Промет еју јер је национал- н о - п ат р и о т с к а р а

в ан у т ем ат с к о м ц ен - тру . Песма Промет еј као дајеуопштена , програмск а за другу

варијанту или део експлицитне поетике. Стихови: „ нијед - на реч , већ смеј и опет смеј "

прерашћеу гр ом к о , десет ер ач к о : „ х а-х а , х а-х а , х а-х а , х а - х а , х а - х а ! | » 9 82

Стихови рефренског карактера: „ал ' недршћеПрометеј, недршћетитан накамену, на станцу

прикован! " чинеестетски смисао ,добро познату романтичарску иронију којау последњим

стиховимапрелази у експликацију, своје- врсни тематски прелаз ка Јадранском Про- мет еју : Еј,

поносити , врли бралемој ! Обиђи ти и мало лошиј ' бој ! Јер, чекајући таког дечкати ,

Свапесмаћети глађу скапати: Толико добар јунак , роб толико лош , Нероди вишеил ' - нероди

још. Седам годинанакон Промет еј а , Лаза КостићпишеЈадранскогПромет ејаи објав- љује у

априлском броју Младе Србадиј е. Наводи седајепесманастала 1869.године и даје песник био

директно инспирисан српским устанком у Кривошијама. Прометеј у овој песми има имеи та

одредницај адрански сведочи о укрштају универзалног и националног. Симболи- стичким

поступком и алегориј ским тума- чењем он израстау националног ослобо- диоца од аустријске

империје. Аустрију зове Јуноном и гротескно приказује као очерупаног двоглавог орла. Као

контра- сни пандан Аустрији , песник конституи- шеидеалистички портрет српског хероја што са

жаром у погледу хтеде слободу, свој грех: Какав јегрех?- Што хтедесведасме! Слободу хтеде ,

хтеде сунчев жар: А сву слободу за сетреба цар! Ослободилачкаборбајевековно обе-

лежјесрпског народатеселирски субјект не поистовећује толико са Прометејем колико

саПрометејевим чином , његовом борбом.Ак о сереч борба преведенасим- боличан српски језик

ондазначи „ векови- то распетије " .Борбајетадабилаи увек ће бити интегрални део српског

етноса. Усамљен српски народ у борби про- тив много јачег непријатељаотелотворен јеу

камену.Усамљеност јеоснажилаиму - ни систем и поспешила одбрану: Камен се нијераскаменио ,

Ал ' к осовск и се ск аменио див , Т е к ам ен о м и ж и в и м п л ам ен ом У загрљају вечном

прекину т Створи се кремен. Костићев кремен нијеништадруго до сличноимезаЈакшићев камену

От аџбини. Неко је негде написао дајепромете- ј изам заправо вечна ситуација Човека и

Универзума , а Овидије дајеПрометеј ст в о р и о ч о в ек а с г л ав о м у з ди г н у т ом к небу и с

погледом упртим у звезде. А , Хераклит је знао ће ватра ионако „ када дође , све судити и

захватити. " Извори: ЛазаКостић , Огледи , Нолит , Београд, 1965. Миодраг Поповић,

Српскаромант ичарскалирика, Савреме- на школа , Београд, 1962. Перси Биш Шели , Ослободј

ени Промет еј , Просвета , Београд, 19 5 2 . Хераклит , Фрагмент и о природи , Октоих ,

Подгорица, 2001. Литерату ра: Драгослав Срејовић , Алек сандрина Цермановић Ку змано- вић ,

Речник грчкеиримскемит ологиј е, 2004. Роберт Гревс , Грчкимит ови , Нолит , Београд, 1991.

ПолДил, Симболикау грчкој мит ологиј и , Издавачкакњижар - ницаЗоранаСтојановића, Нови

Сад, 1991. АницаСавић Ребац,Хеленски видици , СКЗ, Београд, 1966. Зоран Глушчевић,

„Европски романтизам " , у: Епохароман- т изма, Обод, Ц етиње , 1967. Миодраг Поповић,Ист

ориј а српскекњижевност и:романт и- зам , књ. II , Нолит , Београд, 1972. Јован Деретић, „Ђура

Јакшић " , у: Тјура Јакшић , Изабране песме, Завод зауџбенике и наставна средства , Београд,

1999. Душан Иванић , „ Књижевно дело ЂуреЈакшића " , у: Модели књижевног говора , Нолит ,

Београд, 1990. ДрагишаЖивковић, „ Симбол прометејствау поезији ТЗуре Јакшића " , у:

Европски оквири српске књижевност и, књ. III, Просвета, Београд, 1994. Предраг Вукадиновић ,

„Дијалектикаи лепота " ,у:ЛазаКостић , Огледи , Нолит , Београд, 1965. ВасоМилинчевић ,

„ ЛазеКостићапоемеоПрометеју " ,у:Творци и т умачи: изсрпскогромант изма , Просвета ,

Београд, 1984. Миодраг Радовић , ЛазаКост ић и свет ска књижевност ,Дел- та Пресс , Београд,

1983. С.М.Bowra ,„PrometheusUnbound " , TheRomanticImagination, Oxford University Press,

London , 1966, 103- 125. M . H . Abr ams , „ The Criterion of Truth to N atur e: Romance , My th , and

Metaphor ,,, TheMirror and TheLamp:RomanticThe- огу and TheCritical Tradition, New York, 1953,

263- 297. Јан Кот, „ Гореи долеили о многозначностимаПрометеја " , Једењебогова (ст удиј ео

грчким т рагедиј ама), превео спољс- ког Петар Вујичић, Нолит, Београд, 1974 , 9- 44;

Јован Стриковић говорећи о артхетипским структурама у Његошевом Горском вијенцу напомиње

„Лик М илоша Обилића у тим колективним осећањима заузима ј едно од нај значај ниј их места

ако не и нај важниј е , што би се с разлогом могло тврдити... Поштој е Обилић у свести српског

народа симбол непресушне снаге и отпо- ра , жива ватра непристај ања , такав се он и наметнуо

нашем песнику. Свакако ј е занимљиво и важно подсетити нанеј еднако присуство Обилића на

подру - чј у Србиј е и Црне Горе... Сваки пажљивиј и читалац може приметити да у тренуцима

кад избиј а слика Оби- лића и кад се о њему поведе реч , нараста емоционално тонус. Ш т а Л еон

ид оће и С цевол а К ад Обилић стане на попришту Ова миш ' цај еднијем ударом п р ес т ол с р у

ш и , а т ар т ар у зд р ма. Ово су, наравно , субј ективна виђења заслуга и величина М илоша

Обилића кој и , по песниковом уверењу, премашуј е сва претходно познатави- тештва. Песник се

не либи да каже како завиди Обилићу на његовом п одви г у : О М илош е , ко ти не завиди? Ти

си жертва благородног чувства , воинствениј гениј свемогући , гром стравични те круне раздраба

Величество витеш ке ти душ е , надмаш уј е бесмртне подвиге , двине С парте и великог Рима ,

сва витештва њина блистатела , твој а гордамишца помрачује. Његош , ј едноставно , сматра да

ништа што се до тада десило у исто- риј и ј унаштва не може бити упоређено са подвигом

Обилића. Он иде толи- ко далеко даодређуј е квалитет и моралну особину М илошевих осећања:

" Т и си ж ертва благородног чувства " . Обилић као архетип ниј е могао одмах да се пој ави. Из

више разлога Да би ј едан садржај или пој ава добили карактер колективног несвесног , по-

требно ј е да прође одређено време. Односно да би ј едан архетип био прој ек- тован , потребној

едамине неколико векова. Кад ј едан од нај угледниј их прегалаца за ослобођење свога народа

преговара са противничком страном не куне се бо- жј ом вером , какој е иначе свуда био обичај .

Он се куне вером Обилића: ( " Кунем ви се вјером Обилића " )

АЛОЈЗ УЈЕС (Београд) П РЕВОДИ И ПОСРБЕ Д РАМ СК ИХ ДЕЛ А Н ЕМ А ЧК Е Д РАМ А ТУ РГИ ЈЕ Н А СЦ ЕНИ ТЕАТ РА Н А Ђ У М РУ К У У БЕОГРАД У 1841- 1842. ГОД ИН Е Театар н а ђумруку ј е прво професнонално национ ално позо- риште у Срба , у Београду.1 Оно представља значај ну победу младе српске буржоазиј е , посебно њеног уставобранитељског крила , над кул- турн им системом Т урске царевин е , с ј едне , и М илош евом самовољом с д р у г е с т р ан е. К он ституисањем првог српског Национ алног позориш та , прво као аматерског2 (1841), азатим као професионалног3 (1842), српскапозо- ришна култура ј е изградила ј едан од првих мостова према европском позоришном и културном систему. Са Театром на ђумруку Србиј а ј е званично ушлау породицу европских нациј а кој е су успеле да подигну свој национални театар. Биој е то први национални театар наБалкану. 4 Друге балканске и неке централно-европске земље основале су свој е 1Театар нађумруку имасвеинтернационалнекарактеристикеНационалног по- зоришта: ј асан концепт народног -националног театра , државну субвенциј у, професио- нални глумачки ансамбл fодфебруара1842),управникапостављеног оддржаве , одабрану публику, идеолошки и филозофско естетски утврђен репертоар, зграду са ложама и кнежевом ложом. Има своје писце (Стериј а , Николић , К арамата), преводиоце , техничку екипу, свој е критичаре , и , на крај у, и своје историчаре. 2Театар нађумруку језапочео своју делатност каоаматерско позориште1841. године. У ствари то ј е била пробна фаза , у кој ој су Стериј а и А. Николић испитивали могућност даљег унапређења , претварања у национално професионално позориште. Веруј емо да су стај али у дослуху саДвором. 3Расписивањем конкурса за пријем глумаца-уметника и других позоришних стручњака и доласком у Беог рад групе глумацаИ лирског казалиштаиз Заг реба , односно добиј ањем дотациј е —започела ј е друга , професионална фаза Националног позориш та у Београду, у фебруару 1842. 4Пре оснивањаТеатра нађумруку није постојао ни један Национални театар на Балкану. Ниједан театар којегаје основалаи финансираладржава , и кој ијеимао професионал- ну позоришну дружину и свој у зграду. Сви балкански народи су касније основали своје националнетеатре (Румуни , Хрвати , Словенци , Грци ,Црногорци , Бугари , Албанци и Турци) . 6 5 националне театре много касниј е.5Истина ј е да ј е овај Национални театар радио веома кратко , пауслед тогачак ни у нашој историј и позо-

риштаи театрологиј и н иј едовољно видно потврђен као први н ацион ал - ни театар. 6Запостављање његовог значај а и његове функциј еу свеукуп- ном културном покрету Обновљене Србиј е умањуј е слику покрета и његове динамике. Иако у областима културног развој аскоро да и нема могућности запоређење ,дозволићу себи даподсетим читаоцаначиње- ницу да ј е Е. Г. Л есинг 1767. године основао прво Национално позо- риште у Немаца , кој е ј е такође трај ало веома кратко. Лесинг ј е ј едва успео да у свој им чувеним писмима , од кој их ће касниј е настати Х ам- буриж а драм ат уршј а , опише свега 52 представе , а оно ј е већ морало да заврши свој рад, и ,дасеугаси. 7Ипак , Лесингово позориштеј еу историј и немачке културе и позоришта означено као Прво немачко национално позориште , и као ј една од нај значај ниј их институциј а културе не- мачког народа 8У нашем Театру на ђумруку приказано ј е око 70 пред - става , 9 у специфичним условима , у кој имај е лепота овог догађај авиша и сј ај н иј а , ј ер ј е реч о победи духа и интелигенциј е н ад ј едним од нај суровиј их окупационих система. Драмскаделаизведенанасцени Театранађумруку, апосебнодела немачкедраматургиј е , требапосматрати као одређен репертоарски ком- плекс кој и ј е настао или боље рећи настај ао у дуг ом периоду од прве посрбе у нашем театру, Голдониј евих Tepioeau , a (1787) . Преводилац и посрбљивач , Емануел Јанковић , кој и сеу Предшвору скоро извињава ца- ру Јосипу П , коме ј е дело посветио , што свој театарски рад ниј е започео преводомј едног немачког дела , са напоменом ,даће то свакако учинити већ следећом приликом.10Он то заиста и чини преводећи дело Ф. К . 5Видети:X.Киндерман , Ист ориј аевропскоt пожришШш (TheatergeschichteEuropas. I—XI) . 6Наши историчари позориштаи театролози без ваљаних разлогазапостављају многе театарске активности у Београду, кој е су имале све карактеристике сталних и организованих форми рада и претходиле су оснивању и подизаљу Народног позориш та. Театар на ђумруку (1841—1842), Театар код Јелена (1847- 1848), покрет за оснивање Националног позоришта и подизање зграде на Зеленом венцу (1851—1852), Народно позориште (1862. и даље) —заслужуј у ревалоризациј у и свој е боље место у историји позоришта у Срба , посебно у Београду. 7Г.X.Лесинг , Хамбуршка.драмат уршј а (GottholdEphraimLessing.Hamburgische Dramaturgie), Загреб 1950 (превео Влатко Шарић) . 8H. Kindermann , TheatergescbichteEuropas. Књ. IV , стр. 501—545 (Одељак о Хам- буршком националном позоришту и Лесинговом раду) . 9М.Т.Николић , ТеаШер на ђумруку, Београд,1971. 10Ј.Скерлић , СрпскакњижевносШу XVIII веку, Београд, 1923., стр.334.„ И он(Е. Јанковић) изј ављуједа heзасвој у браћу преводити и списе санемачког „ међу кој имаима ј ош згодниј их за просвећивање мој е нације но међу делимаТалијана " , само ако ово прво дело имадне успеха. " 6 6 Штарка Зао от ац и неваљао син и дело Ј. Енгела Бла1ородни син (оба обј ављена1789.године) .11Иакој енашапозоришнапреводилачкаделат- ност започела Голдониј евим делом , ипак ће у нашем позоришном ства- рању од 1789. до 1918. године , на нашим српским и ј угословенским сценама , изгледа нај више бити превода и прерада , односно посрба из немачке драматургиј е. 12 Брзи развој немачког позоришта , као последица експан зиј е н е- мачке привреде у 18. и 19. веку, довео ј е до развиј ања великог број а позориштанемачког говорног ј езика(Немачка , Аустриј а , Швај царскаи др. ) и до конституисања разгранатог позоришног система у целини. Немачка драматургиј а (изворна и преводна), позоришна архитектура , с ц ен ск а т ех н и к а , у м ет н и ч к и ш к ол ск и си ст ем , п р авн о р ег у л и сањ е ове области (закони ,уредбе , статути , правилници и др. ), огроман број умет- ника (драмских писаца , редитеља , глумаца , певача , играча и др. ), као и све већи број царских , краљевских , дворских , властелинских , градских и путуј ућих позоришта , велики број стручних , теориј ских и историо- графских радова , и

веомапрецизнастручнатерминологиј а —у високом степену су утицали на развитак европског позоришног бића у свим сегментима.13Скоро да нема европске земље где н емачки позориш н и утицај ниј е доспео. Нанаш емј угословенском тлу позоришни утицај немачког г овор - ног ј езика , односно драматургиј е остварене на том ј езику, као и свих наведених театарских феномена , био ј е пресудне важности , посебно у периодима формирања наших националних театара (Београд, Нови Сад, Загреб , Љубљана , Цетињеидр. ) .14Посебни и сложени су путеви тог утицај а , пресвеганакултурни систем провинциј аАустриј скецаревине , ј ер ј е велики део ј угословенских териториј а био под ј урисдикциј ом Аустриј ског царства , касниј е Аустро-Угарске монархиј е (Словениј а , Хрватска , Далмациј а , Славон иј а , Босна и Херцеговин а , Вој водина и 11Дело „ Зао отац иневаљао син или Родитељи учитевашу децу познавати " , Е Јанковић обј ављује у Бечу 1789. године , а друго свој е дело , опет превод са немачког , „ Благодарни син " од Енгела штампа у Лај пцигу исте године. Зај едно са Голдониј евим „ Терговцима " ова дела лредставл>ај у прве посрбе из немачке драматургиј е. 12С. Костић , Немачки класици на сцени Српскоl народноI позоришШау Новом Саду, СпоменицаСНП 1861—1961. (Стр. 198—228) . —Н. Батушић , Gescbicbledesdeutschspracbigen Tbealers iti Kroatien. Zagreb—Beč 1983. Рукопис. D. Ludwig. Das deutscbe Tbeater in Slovenien , Љублл на1960. —П. Циндрић , Трновит пуш. до сам ост алност и (до 1860), у делу Ении- клопедиј а ХрваШско! народноl казал ишт а у ЗаЈребу, Загреб , 1969. — А. Уј ес , Нем ачки драмски писци и прерађивачи на сцени Народноl позоришт а у Бео1раду 1868—1968 , С цена , 1972/2. 13Heinz Kindermann. TbeatergescbicbteEuropas(1—Х1). Ово капитално дело европске позоришне историографиј е са паж њомобрађуј е сложене и сталне везе позоришног бића Европе , као целине и као мозаика различитих националних позоришних култура. — У овом делу ј е приказан и рад Театра на ђумрук у. 14Видети монографске студије наведених националних театара , у којима су обрађени и страни ут ицај и. 6 7 др.), 15све до 1918. године. Путуј ућа позоришта , као нај покретљивиј е лабораториј е позоришног рада и организовања , са 1001 вариј антом , стизаласу у све градове , насеља паи многа села.16Играласу у кафанама , р ест ор ан и м а , х от ел и м а , ар ен ам а и д р у г и м п р ост ор и м а п од от вор ен и м небом. Њихов утицај на нашу позоришну културу ј евидљив , иако ниј е систематски и темељито изучен. П осебан утицај на развитак нашег п о зо р и ш н о г с и ст ем а и м ал и с у у ч ен и ц и , с т у д ен т и и и н т ел ек т у ал ц и , и многи други , кој и су се школовали у Европи , посебно у Аустриј и и Немачкој , као и у Француској и Русиј и. Они су били преносиоци туђих искустава кој а смо користили за стварање нашег позоришта. У том сми слу , м и н и смо н и к ак ав и зу зет ак , сл и ч н о су р ад и л и сви евр оп ск и народи.17У вишеслој ном и мултикултуралном систему Европљани су позај мљивали , преузимали , прерађивали туђе мустре и модлице и пра- вили свој е „ аутентичне " европскетеатарскевариј антекој есу свеличиле ј една надругу . Г л авн и кон цеп т ан т и и реал изатори првог н аци он ал н ог позо- риштаЈ. Ст. Поповић и Ат. Н иколић , користећи наклоност двораОбре- новића ка позоришту су у „ Ђумрукхани " (царинарници) иначе првој згради европског типаи архитектонских особинаизграђеној у Београду ( 1834), подигли театар, саградили позоришну дворану са сценом , са шест ложа за угледне госте и К њажевском ложом.18Расписали су кон- курс за глумце и преводиоце. Иако ј е сам Стериј а био цела позоришна , посебно преводилачка радионица , позвао ј е у „ Новинама Србским " од 20. и 24. децембра 1841. године младе људе кој и желеда се баве глумом. Обећао ј е прилично велику награду писцима драмских дела , и то: „ по оригиналном за представлениј е делу, по важности и величини истога од 6 до 15 дуката цесарскиј " , а у продужетку овога текста каже се: „ За преводе по нашим обстој

атељствима и за развитак нашег вкуса способ- не ,дај е горепоменуто У правитељство 4до 8 дукатапреводчику занаг ра- ду " . Н а тај ј е Стериј а ударио темеље професионалном бављењу драматургиј ом (писањем дела), глумом и преводилаштвом. Са посебном пажњом обрадио сам информациј е о приказивању делаиз репертоараТеатра нађумруку у Ц арском и краљевском Бургтеа- тру у Бечу и Бечким градским позориштима , чиме се доказуј е да ј е репертоар ђумрукабио у дубокој вези садухом и слухом нај значај ниј их позори ш т а Европе. 15Цспијер, Исшориј аЈу1ославиј е , Београд1971.—Одељакохултурнимдогађајима у наш им земљама под А устриј ском царевином. 16А. Ујес , Публика аут уј ућих дружина у Вој водини у XIX веку, Аустријска академиј а наука , Беч , 1976. 17Н.Kindermann , Hae. дело(I—XI). 18Б. Вујовић , Умет носШобновљене Србиј е 1791—1848 , Београд, 1986. Одељак: Градишељсшво у К, неж евини Србиј и (1815—1848). 6 8 Овде ћемо хронолошким редом приказати сва дела немачке дра- матургиј екој асу игрананасцени Театранађумруку.Навешћемо наслов под кој им ј е дело играно у нашем театру, име аутора , преводиоца , прерађивача односно посрбљивача. Наслов ориг ин ала , време прикази- вања н а ђумруку и у н аведен им театрима у Бечу. 1 - Арт ело , придворнишаљивчина , веселаиграуЗдејствиј а , одК .Екартсхаузена. Превод Мој сиј аИгн.атовића(Karl von Eckartshausen.Artelo der Hof narr). П реми- jepa21. 12. 1841/2. 1. 1842. (репризе: 28. 12. 1841 , и 9. и 29. 1 , и 10. 2. 1842) . 2 —Слепи м иш. Шаљиво позорје у 1 деј ствиј у, од Фр.Хенслера. Превод Јоакима Вуј ића(Karl Friedrich Hensler. Die Fledermaus. L. 1.A. nach Langbeins Feyerabenden bearbeitet v. Hensler) . Premi jera 8. 2./20. 2. 1842 , ca Стериј иним делом Волш ебни магарац. —ДелојеприказаноуБечу уTheater 19 der Wiener Leopoldstadt 21. 10 . 180 2 . 3 —Ст рел ци. Хероическо позориште у 4 деј ствиј а од Јозефа Мариуса фон Бабоа. ПреводАт.Николића 20 (Ва1х> , JosephMariusvon.DieStrelitzen.Dr4A.) .Премијера 8.3./20. 3. 1842. —И грано у Цар. к раљ. Бургт еатру у Бечу 24. 4. 1790.до б.б. 1848: приказано106пута , 21иуTheater a.d.Wien ,19.6.1829.самопремијера. 22 4 —Опадници. П озоришна игра у 5 деј ствиј а. Превод с немачког Лаза Зубан (A.v. Kotzebue. Der Verleumder. Sch. 5 A) . Премијера 15. 3./27. 3. 1842. Пграно у Бур - гтеатру29.6.1805 ,до10.12.1838.приказано31пут. 23 5 —Блшородниј уноша. Весела игра у 2 деј ствиј а од ЈохаиаЕнгла. Превод Мило- ван Видаковић (Engel Johann Jakob. Der Edelknabe. L ustspiel 1A). Премиј ера 19. 3./31. 3. 1842. — П грано у Бургтеатру 17. 7. 1776. до 17. 2. 1827. приказано 24 пута. 24 6 —Парачит или Веџгт ин а себесрећним учиниши. Весело позориштеу 5деј стви- ј а. П ревод ЂорђаМ алет ића(Рпе^п сћ Schiller.Der Parasit oder DieK unst , sein Gl iick za machen. L ustsp, 5 A. Franzosisch Pickard LouisBenoit - deutsch Fr. Schiller) . Преми- j epa 22. З./З. 4. 1842. — Играно у Бургтеатру 26. 11. до 6. 12. 1841. свега 4 репризе. 25 19FranzHadamowsky.—DasTheaterinderWietierleopoldsladt1781—1960 , Wien , 1934.,str.139. 20ErhardBuschbeck.DasBurgtheater—Spielplan1776—1954.Wien ,1956.,стр.25. 21C.ЈанићтврдидаjeделоcaнемачкогпревеоАт.Николић , међутимВл.Јовановић у „ Споменику " бр. 21. тврди дај е то дело ј ош 1804. превео на српски А нтониј е Јосиповић и издао га у Будиму. И сто дело ј е превео и М ирко Шандор за потребе Домородног театралног дружтвау Загребу, гдеј еизведено 16.8.1840 (Repertoar hrvatskih kazališta1/13. ) . Без упоредне анализе не можемо тврдити ко ј е превео и припремио дело за извођење на сцени Театра на ђумруку. 22ДелојеиграноиyTheater a.d.Wien(Bauer.—150JahreTheater anderWien ,стр.327.) . 23E.Buschbeck , Иав. дело , стр.40. 24E.Buschbeck , Hae. дело , стр.4. 25Hae. дело , стр.91. 6 9 7 —Ст анхх или Хедвша , разбој ничка заручнииа. Од ТеодораК ернера. Драма у З деј ствиј а. ПосрбиоТимотијеМилашиновић(Korner , Karl Theođor.Hedwig.Dr.3 A) .Премиј ера21. 3./6. 4. 1842 , реприза3.5.Д5.5. 1842. —Премиј ерау Бургтеат-

ру11.1.1813 ,доб.9.1834.приказано31реприза. 26—ИграноyTheater i.đ.Wiener L eopoldstadt 21. 12. 1819 , под насловом Hedvvig, oder Die Banditen-Braut , 9 реп- 27 р и за. 8 —Пож арина. Весела игра у 1 деј ствиј у од А. К оцебуа. Дело је са илирског посрбиоМиланДавидовић 28 (А.v.Kotzebue.DieBrandschatzung.L.1A).Преми- jepa2.4./14.4. 1842. —играно саделомНумера777; реприза21.5./2.6. 1842 , опет са маљим делом А. ф. К оцебуа Расејаници (Die Zerstreuten) . — Премијера у Бургтеатру 20.8. 1827. до23.6. 1852. приказано27пута. 29—Играноу Th.a.d. Wiener Leopoldstadt 11.4.1812.до24.8.1851.Укупно26реприза. 30 9 —Нумера 777. Весела игра у 1 деј ствиј у од К . Лебруна. Са илирског посрбио М и лан Д авидовић (N ummer 777. Posse 1 А , nach einem f r anz. Vaudevi l le , von Lebrun) .Премијера2.4./14.4.1842 , приказанаjecaделомПожарина , A.К оцебуа (DieBrandschatzung). 30''1—Igrano u Burgteatru 25. 1. 1825. do 2. 8. 1849, prikazano 73 puta. 31—ИyTh.inLeopoldstadt1828—1859.18пута. 32УTheatera.d.Wien 22.4.1822.до22.9.1843.девет пута. 33 10 — Л цј бкучер Пешра Вел ико!. Поз. игра у 1деј ствиј у одА.К оцебуа „ Безименим насрбскијезик вештопреведена. "34 (Der AlteLeibkutscher Peter desDritten.A.v. Kotzebue) . Премиј ера9. 4./21. 4. 1842 , зај едно ca делом Приј атељи ЛазараЛаза- ревића. —ИграноуTh.a.d.WienereLeopoldstadt 15.10.1814. свегадвапута. 35У Th.a.d.Wien14.11.1808.свегаједанпут. 36 11 —Halpada исШине. Драма у 5 деј ствијаА. К оцебуа Преводилац непознат.Пре- миј ера10.5./22.5.1842. (репризаЗО.7.Д1.8.1842) .(Der Lohnder Wahrheit.Lustspiel 5A). —ПремијерауБургтеатру5.11.1798.до17.4.1825.приказано32пута. 37 12 —Удоваи и удовица или Верносш до Ipoća. Весела игра у 1 деј ствиј у од Франца Х олбај на. Превео Владислав Стој ановић (Die junge Witwe. L. 1A , ein Erzeugniss 26E.Buschbeck , Hae. дело , стр.49. 27Hadamowsky, Наведенодело , стр.164. 28Е.Buschbeck , #аа дело , стр.71. 29НреводЈаковаУжаревићапосрбиоМиланДавидовић. —СинишаЈанић , Hoeu извори и подаци о реперт оару Теат ра на ђум руку, стр. 160. 30Hadamowsky, Hae. дело , стр.110. Anton Bauer , 150JahreTheater an der Wieti , Zurich—Leipzig—Wien , 1925 , стр. 290. 31A.Bauer , Hae. дело , стр.312. 32Hadamowsky, Hae. дело , стр.219. 33Е.Buschbeck ,Нав.дело , стр.68. 34С.Јанић , Hae.дело , стр.160. 35HadamowskyHae. дело , стр.193. 36А.Bauer , Hae. дело , стр.285. 37Е.Buschbeck , Hae. дело , стр.32. 70 von Gellert , Bearbeitung von Franz Ignatz von Holbein unter dem Tittel Die Witwe und der Witwer , dr Szenefrei nach Gellert) .Премиј ера 14.5./26.5. 1842. —Премијера у Бургтеатру 14. 9. 1776. до 15. 1. 1780. приказано 15 пута , а под другим наслоиом свегадвапута7.и8.6.1821. 38 13 —Зарунник и заручница у ј едној особи. Весела игра у 2 дејства , А. К оцебуа. Превод Јован Стериј а Поповић (А. v. Kotzebue. Braut und Brautigam in Einer Person.Posse2A).Премијера17.5./29.5. 1842. —Играно у Theater i.d. Leopoldstadt уБечу7.8. 1819.до5.3.1823.пет пута. 39 14 —Расеј аници. Шаљиваиграу 1деј ству одА.К оцебуа. Препод М.Давидовић(Die Zerstreuten. Posse 1А) . Премиј ера21. 5./2. 6. 1842. зај едно са делом А. К оцебуа П ожарина(Die Brandschatzung) . —И грано у Бургтеатру 5. 12. 1809. до 8.3. 1843. приказано70пута. ИграносаделомDer hauslicheZwist 40—Играно уTh. a.d. Wien7.5.1833.до8.7.1856.осампута. 41 15 —Гризелда. Драма у 5 деј ствиј а од Фридриха Халма. Посрбио аноним. Превод ЈаковаУ жаревића(Friedrich Halm.Griseldis. Dr 5 A) .Премиј ера28. 5./9. 6. 1842. — У Бургтеатру премијера30.12.1835.до26.1.1868. играно91пут. 42—У Th.a.d. Wien7.4.1837.до12.7.1856.22пута. 43УTh.Ld.Leopoldstadt 27. 10.1839.свега6 4 4 п у т а. 16 —Љубоморна ж ена (Касканииј ка). Весела игра у 2 дејствиј а , од А. К оцебуа. П ревод Ј. У жаревић , посрбио аноним (Die Eif ersuchtige Frau. L. 1 А. — A. v. Kotzebue) .Премијера 31. 5./12. 6. 1842. —У Бургтеатру 5. 11. 1819. до З. 2. 1846. приказано35представа. 45—УTh.i.d.Leopoldstadt 16.7.1813.3.пута. 46—У Th.

a.d.Wien20.8.1829.до8.8.1839.девет пута. 47 17 —Л удосШ и лудориј а. Весела игра у 1 деј ству. Према немачкој преради Ј. Ф. Кастелија.ПреводДимитријеДеметер 48 (Marrheit undNarretei.Lustsp.1A , nach Desaugiers J. F. Castelli). Премиј ера 14. 6./26. 6. 1842. caделом A. К оцебуаPacej a- ници (Die Zerstreuten) .Реприза 13. 8./25. 8. 1842. —И грано у Th. i.d. Leopoldstadt премијера9.6.1827 49 18 —К рсшоносци. Позоришна игра у 4 деј ствија. Превод Павел РожаМихај ловић , Темиш варац (А. v. Kotzebue. Die Kreuzf ahrer. Schauspiel mit Gesang 5 A) . Преми- 38E.Buschbeck,Hae. дело , стр.5. 39Hadamowsky, Нав. дело , стр.110. 40Е.Buschbeck , Наа. дело , стр.46. 41А.Bauer ,Has. дело , стр.336. 42Е.Buschbeck , Нав. дело , стр.82. 43А.Bauer,Нав. дело , стр.344. 44Hadamowsky,Нав. дело , стр.155. 45Isto, стр.141. 46Е.Buschbeck , Нав. дело , стр.6. 47А.Bauer , Нав. дело , стр.325. 48С.Јанић , Нав. дело , стр.162. 49Hadamowsky, Нав. дело , стр.216. 7 1 ј ера 18. 6./30. 6. 1842. —Theater i.d. Leopoldstađt 9. 12. 1808. до 1859. приказано 32 пута (приказнвано и под насловом Kreuzritter von Nicaa , а такође и као Die Kreuzritter in Palastina). 50—Th. a.d. Wien премијера10. 8. 1809. до 20. 11. 1809. приказано22пута. 51 19 —Турци аод Сиском или Јуран и Софиј а. Од И. К укуљевића. Дело је припрем- љено и премиј ерај езаказаназа21.6./3.7. 1842. али београдски пашај е забранио приказивање. 52С обзиромдаје било припремљено заизвођењеми ћемо га анализирати као сва остала дела. — Дело ниј е К укул>евићево , он га је само превео са немачког , прерадио и похрватио и с тим делом ј е отворено прво професионално ј ужнословенско позориште под називомДомородно театрал- нодружтво ,уЗагребу10.6.1840.године. 53—Делојеизнемачкедраматургије на шта указуј у три историчара позоришта , а аутор ј е Lorinc Gindel и играно ј е под следећим насловима: — Rache f iir Gattenmord oder Die Helden Ungarns , у Ђсру (Оубг). 54 — U Theater an der Wien премијера25. 6. 1807; под истим насловомсвегадвепредставе , 55ауСискуподнасловомThomasErdodyBanvon Kroatien , der Sieger bei Sissek oder Rettungdurch^ eiber-Treue. 56—Нијеизучено ко га ј е посрбио. 20 —Јенслескиј еспап. Весела игра у 2 деј ства , поА. К оцебуу. ПреводД.Деметер.Не зна се ко га ј е посрбио (Die englischen Waren. Singspiel 1A) . П ремиј ера 22. 6./4. 7. 1842.Реприза6.8./12.8.1842. —Theater i.d.Leopoldstadt ,премијера10.8.1819. S7 21 —La Peruz.Поз. играA. К оцебуа у 1 чину.Превод Владимир Јакшић , Арсениј еи АксентијеТуцаковић(А. v. Kotzebue. La Peyrouse.Ein Schauspiel) . Премиј ера25. 6/7. 7. 1842 , ca делом Питиј ас и Дамон. 22 —Ром ео и Јул иј а. Трагедиј а у 4 деј ства од Вај сеа Превод с немачког Василиј е Јовановић-Земунац(Кот ео und Julia. Ein biirgerlichesSchauspiel nach einer Novelle d.Bandello. von Weisse).Премијера28.6./10.7. 1842. 58—Оводелоjeдоживело сложене драматуршке и ј езичке интервенциј е , кој е су карактеристичне за европско позориште и систем преузимања , прилагођавања и „ посрбл>авања " . ЧувеноШекспироводело ,ј едну од нај играниј их његових трагедиј а , италиј ан- ски писци Бандело и даП орта су превели у прози , популариш ући Ш експирово дело. Немачки драмски писац К ристиј ан Феликс Вај се (Christian , Felix Weisse) сарадникчувеногЛесинга , 59превеојеупрозиделоиталијанскихкњижевника нанемачки ј език , а са немачког ј езикадело ј епревео Василиј еЈовановић-Зему - 50Isto,стр.189. 51А.Bauer , Нав , дело , 286. 52М.Т.Николић , ТеаШер н.а ђумруку. Београд, 1971 , стр.81. 53Р.Cindrić , Trnovitputdosamostalnosti , Enciklopedi jaHNK , стр.60. 54LamFriges , AGyori nimel szinćszet(1742—1885), Gyor , 1938 , стр.42. 55Hadamowsky, Нав. дело , стр.232. 56П.Циндрић , Нав. дело , стр.60. 57Hadamowsky, Нав. дело , стр.281. 58Е.Buschbeck,Нав. дело , стр.5. нац, сарадник ЈоакимаВујића, и штампао га1829. године. 60Чланови Летећег дилетантског друштва , кој и су дошли у Загреб донели су Јовановићево дело и вероватно су гаиграли , 61 у преради и драматуршкој ијезичкој обрадиД. Деметра.

62ИстапозоришнадружинадонелајепрерађеноДеметроводелоу Београд, гдејенајвероватније поново посрбл^ но и драматуршки приправље- нозаТеатарнађумруку, 63итакојеиШекспироводелоучествовалоурепер - тоару наш ег првог Националног позориш та. 23 —Д ар блшородн.ост и. Позоришна игра у 4 деј ства. Превод, вероватно с не- мачког К онстантин П оповић-К омораш (А. v. Kotzebue. Die Korsen. Schauspiel 4 A) . Премиј ера 5. 7./17. 7. 1842. —Премијера у Бургтеатру 9. 12. 1797. до 14. 8. 1839.приказано34пута. 64—Theater i.d.Leopoldstađt , премијера1807. 65 —Премиј ера овог дела у Театру на ђумруку билаје оглашена за дан 5.7Л 7. 7. 1842 , али услед слабе посете ниј е одрж ана. 24 —Граф ВаљШрон. Драма у 5 деј ствиј а. Содержаниј е узето из немачке драме. С руског преведено из дела П. Плавиљшчикова. 66Превод с руског Јован Ђорђевић-Штабскапетан (Наслов оригиналај еСгаГWaltron oder Die Subordination. Tragodie in 5 A. von Moller Heinrich Ferdinand) . П ремиј ера 8. 7./20. 7. 1842. — Премијера у Бургтеатру 27. 7. 1776. до 8. 12. 1799. приказано 35 реприза. 67— Theater i.d.Leopoldstadt 22.12.1822.самодверепризе. 68—Theater ander Wien од 1830.до1847. (од 1841. у новој режиј и саЈахачкимдруштвомприказуј ући дело каовојнудраму)приказујега117пута. 69УистомтеатруделојеималоиДруги део ПОДнасловом Dienst und Gegendienst. MilitarischesSchauspiel in 5 A ., nach M eisl , Bearbeitung von Johann GottliebSchi ldbach , и од20. 7. 1804.До21.5.1806. приказано је21пут. 70Овом листом од 29 дела немачке драматургиј е ниј е завршено утврђивање свих дела немачке провениј енциј е , односно дела кој а ј е сложеналабораториј анемачке драматургиј еприлагођавала за свој теа- 71Е.Buschbeck , Нав. дело , стр.74. 72Исто , стр.28. 73Hadamowsky, Нав. дело , стр.99. 74Исто , стр.118. 75Е.Buschbeck , Нав. дело , стр.56. 76Исто , стр.178. 77А.Bauer , Нав. дело , стр.336. 78М.Т.Николић , Нав. дело , стр.83. 79EnciklopediadelloSpettacolo , Vol.VII, MAL-PERG , str.171(169- 172).Firenze—Roma 1960. —У Бургтеатру у Бечу играно ј е дело Мармонтела. 80DieFreundschaft auf der Probe , Lustspiel 5A., у немачкој обради одвећпознатог Weisse-a , обрађивачаРомеа и Јулиј е. (Е. Buschbeck , наведено дело , стр. 8) . 7 4 тарски систем. Можда ј е и дело Приј ат ељсШ оиљубов. Воено жалосна игра у 3 деј ствиј а од М арка К арамате , чиј а ј е премиј ера била 22. 2./6. 3. 1842. године , такође из немачке радионице , ј ер су дела обележена као „ воено-жалостн а " и сличн а , углавном , приказивана на н емачким сцен а- ма. Сам насловделаподсећанаМ ај злово (Meisl) драмскоделоDieFreunde in dem f eindlichen Festung. Ein Militarisches Schauspiel in 3 Akten , кој е j e играно 31. 3. 1814. у Theater i.d. Leopoldstadt.81A личи и на Л амбрехтов (Lambrecht) комад Liebe und Freundschaf t из 1802.82 Слична питања се мог у поставити и за познато дело В. И гоа , Анђело , Тиранин од Падуј е. Драма у 3 чина , у преводу Ј. Ужаревића и посрби непознатог И. С. 83—Дело ј е играно у Домородном театралном дружтву у Загребу (премиј ера29. 3. 1841. до 3. 8. 1841. укупно 5 предста- ва) 84под насловом Ан1ело , падовански окрут ник.Драмау 3 чинау прево- ду Ј. У жаревића , режиј и Јохана Ваниниј а , званичног редитеља наше првепрофесионалне Јужнословенске позоришнедружине.85С обзиром да ј е представу режирао редитељ немачке дружине , кој а ј е вршила надзор над стручним (уметничким) радомнашег театрау Загребу, 86и да ј едело из библиотеке немачког позоришта , тешко ј е претпоставити да н иј е преведено с немачког ј езика , односно да не припада н емачкој драматургиј и. Друго , али не и прворазредно питањеј е ко гај е посрбио и к а к о . Вероватно да ј е и Ж алост ива ulpa у 5 чинова В. Игоа Ернани , из немачкепозоришнелабораториј е.К ао преводилац наведен ј еЈ. Стериј а П оповић. Син иш а Јанић каже: „ Ернани или К аШил анско поиипење! ' жалоснаиграу 5 одељења , по немачком преводу F. Н. Kulba , превео Јован Стериј а Поповић. 87Ђорђе Малетић у свој ој „ Грађи " (Београд 1884. на стр. 14. ) утврђуј е да ј е представа играна као корисница за

првакињу Театра на ђумруку Јулиј ану Ш тај н (Stein) 19. 7./31. 7. 1842. 88године. За драму каже „ преведен у Ј. С. П оповићем. " На крај у овога рада можемо да саопштимо дај е рад преводилаца , прерађивача , посрбљивачаи драматургабио веомаобиман , и дасу свој е одређено место нашла драмска дела из прве библиотеке српског позо- риш та , Јоакима Вуј ића , преводи и прераде из Л етећег дилетантског 81Hadamowsky,стр.144. 82Исто , стр.194. 83М.Т.Николић , Нав. дело , стр.78. мRepertoar hrvatskihkazališta ,Загреб1990 , стр.22. 85А.Ујес , СвескеМаШииесрпске , бр.18.Опочецимапрофесионалног позоришта у н ас. 86УговорШиматовића , уимеИлирскечитаоницесаглумцимаизНовогаСада. 87С.Јанић , Нав. дело , стр.162. 88Ђ.Малетић , Грађазаист ориј уcpacKol народноt позоришт ауБео1раду, Београд, 1884 , стр. 14. 7 5 позоришта из Новога Сада , затим преводи и на „ илирски " ј език преу - дешенадела из периода 1840—1842 , кадај е у Загребу егзистирао театар у коме су глумци из Новога Сада чинили основно креативно ј езгро. И број н и преводи зн ачај н их књижевн их и позоришн их личн ости српског културног система као што су Стериј а , А. Николић , М илован Видако- вић , ЂорђеМ алетић , ЛазаЗубан , Мој сиј еИгњатовић , М илан Давидовић син првог нашег позоришног извештачаи критичара , Василиј е Јовано- вић-Земунац, К онстантин Поповић-К амераш , М арко К арамата , Тома Исаковић , и други из круга хрватских позориш них стваралаца: Дими- триј е Д еметер, Јаков У жаревић , Људевит Вукотиновић , Иван К укуље- вић-Сакцин ски и други. Реч ј е о веома сложеном времену када ј ош нисмо имали свој ј единствени књижевни ј език , када се писало славј ано-сербски , руско- -словенски , црквено-славенски и када ј е Вук К араџић остваривао свој е великој езичко и културно дело. Тој е време пред победу Вуковеј езичке реформе , када ј е скоро сваки писац имао свој у ј езичку вариј анту (Ј. Вуј ић , М. Видаковић , Стериј аи др. ) . У место закључкаможемодаконстатуј емо дај еудео драматургиј е немачког говорног ј езика изузетно велик , и да са32 дела (оригинала и прерада) од укупно 57 драмских дела на репертоару чини више од п ол ови н е у к у п н ог р еп ер т оар а Значај ној е напоменути дај енај већи број деланемачкедраматур - гиј е игран на нај већим немачким позорницама , чиме се указуј е на европску димензиј у репертоара нашег првог Националног позоришта у Београду. Претпостављам да ј е ово само припремни рад за студиозниј и приступ изучавању превођења и посрбљавања немачких дела за нашу сцену, ј ер тек детаљном ан ализом преводиочевог рада и поређењем с т р ан и х ор и г и н ал а с а н аш и м п р ево д и м а и п р ер ад ам а , м ож ем о д а с е приближимо потпуниј ој спознај и остварених резултата на овом пољу љ у д с к о г р ад а.

Стерија усложњава заплет омиљеним драматуршким функционалним средством писмом, што

ће преузети и Суботић. Код Стерије постоји леп мелодрамски моменат кад Вукосава

зауставља Милоша, преузет из народне песме (Милица зауставља војнике).