UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

BANJA LUKA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

UPRAVLJANJE POSLOVNIM FINANSIJAMA

TEMA:SPAJANJE,PRIPAJANJE I KUPOVINA

PREDUZEA

MENTOR: STUDENT:

Doc. dr Valentina Duvnjak

2

Sadraj:

Uvod .......................................................................................................... 3

1.Spajanje preduzea ................................................................................. 4

2.Pripajanje preduzea............................................................................... 7

3.Kupovina preduzea ............................................................................... 7

Literatura: ................................................................................................ 11

3

Uvod

Kupovina preduzea je rizina ali i skupa finansijska transakcija. Izbor naina finansiranja i forme kupovine preduzea su od znaaja kako sa stanovita utvrdjivanja trokova ovih transakcija tako i finansijske strukture preduzea kupca, uticaja na oekivanu stopu prinosa na investicije spajanja i nivo finansijskog rizika. Korporativna praksa poznaje brojne metode

finansiranja spajanja preduzea ali su u praksi najzastupljenije gotovina i akcijski kapital. Strategijsko spajanje, po pravilu, podrazumeva korienje akcijskog kapitala za finansiranje, dok su akvizicije generalno finansirane gotovinom. Istraivanja su pokazala da znaaj metoda finansiranja spajanja preduzea fluktuira sa promjenom trinih uslova, osnovnim modelom spajanja preduzea, trendom kretanja cijena akcija preduzea kupca, nivoom levarage-a, veliinom salda gotovine, poreskim tretmanom, prirodom ponude i td. Posmatrajui istorijat transakcija spajanja preduzea uoavamo da su tokom 60-tih i 70-tih godina prolog vijeka konglomeratsko spajanje i akvizicije, kao oblici spajanja, bili finansirani emitovanjem obinih akcija. Nekoliko godina nakon kolapsa trita 1987. god., medjutim, preko 70% svih transakcija spajanja je bilo finansirano gotovinom. Zato je neophodno preispitati ekonomsku poeljnost primene metoda fiansiranja spajanja preduzea procijenom oekivanih dodatnih priliva i odliva novanog toka koji generie strategija spajanja. Samo u uslovima simetrinih informacija, nepostojanja transakcionih trokova i poreza, metod finansiranja je irelevantan za tok strategije spajanja i pripajanja preduzea.

Ono to karakterie svako uspeno preduzea ili barem ono koje pretenduje da bude uspeno, jeste rast tog preduzea. Postoje unutranji i spoljanji rast preduzea. Rast veine preduzea potie iz unutranje ekspanzije, koja se javlja kada postojei dijelovi preduzea rastu kroz aktivnosti kapitalnog budetiranja. Meutim, mnogo dramatiniji primer rasta, koji esto dovodi do najveeg poveanja u cijeni akcija preduzea, jesu spajanje. Dakle, spoljanji rast podrazumeva vlasnitvo nad drugim preduzeem. Preuzimanja drugih preduzea ali i spajanja preduzea pripadaju oblasti korporativnog restrukturiranja. U najirem smislu pod restrukturiranjem preduzea se podrazumeva svaka promena vezana za vlasnitvo, kontrolu, strukturu kapitala, poslovanje itd. Korporativno restrukturiranje obuhvata tri razliite ali povezane grupe aktivnosti: a) ekspanziju ukljuuje menardere i konsolidacije, javne ponude, joint ventures i akvizicije; b) kontrakcije (sell-offs, spin-offs) itd; c) vlasnitvo i kontrolu ukljuuje trite za kontrolu preduzea, ponude na berzi itd.

Dakle, u nastavku rada panja e posebno biti posveena spajanjema preduzea.

4

1.Spajanje preduzea

Preduzea se spajaju da bi smanjila neefikasno poslovanje ili bolje koristila vlastite

resurse. Prilikom spajanja dva preduzea nastaje novo preduzee. Ovlateni nezavisni

procjenitelj na dan spajanja preduzea procjenjuje njihovu vrijednost, a sve sa svrhom da se

izbjegne unoenje skrivenih gubitaka u novoosnovano preduzee. To ima za posljedicu imovinu,

kapital i obaveze preduzea po fer vrijednosti. Procjeniva procjenjuje i odnose zamjene akcija

ili udjela kapitala postojeih preduzea za akcije ili udjele kapitala novonastalog preduzeakoje

se odreuje na osnovu bilansnog kursa, berzanskog kursa, prinosnog kursa i prosjenog kursa.

Bilansni kurs se utvruje uzimajui zakljuni bilans sainjen prema raunovodstvenim

standardima za potrebe spajanja preduzea. Izraava se indeksom dobijenim iz odnosa neto

aktive i osnovnog kapitala. Na sledeem primjeru ilustrovae se spajanje preduzea A i B sa

bilansnim podacima koji su neophodni za utvrivanje bilansnog kursa.1

Tabela 1. Utvrivanje bilansnog kursa

Preduzee

A B

1.Aktiva 3.000.000 5.000.000

2.Gubitak iskazan na strani aktive 0 0

3.Obaveze 1.200.000 2.550.00

4.Dugorona rezervisanja 0 0

5.Pasivna vremenska razgranienja 0 200.000

6.Neto aktiva 1.800.000 2.250.000

7.Osnovni kapital 1.500.000 1.800.000

Bilansni kurs (6/7)x100 120 125

Na osnovu bilansnog kursa dalje e se izraunati odnos razmjene preduzea A i B.

Tabela 2. Odnos razmjene

Preduzee

A B

Odnos razmjene 96 = (120/125)x100 100 = (125/125)x100

Predpostavimo da akcionari preduzea A imaju 1.500 akcija od po 1.000 KM, a da akcionari preduzea b imaju 1.800 od po 1.000 KM. A e za svojih 1.500 akcija od po 1.000 KM dobiti 1.440 = (1.500 x 0,96) akcija preduzea B od po 1.000 KM. Time su preduzee A i 1 Prof. dr arko Risti,doc. dr Valentina Duvnjak , doc. dr Dijana Grahovac:POSLOVNE FINANASIJE VERSUS

FINANSIJSKI MENADMENT, Banja Luka 2011.godina,str.348

5

preduzee B dovedeni u ravnopravan poloaj za prenos imovine svojih preduzea na novonastalo preduzee. Kod bilansa spajanja osnovni kapital preduzea A bie smanjen sa 1.500.000 KM na 1.440.000 KM.

Tabela 3. Struktura sopstvenog kapitala preduzea A i B

Preduzee

A B

1.Osnovni kapital 1.500.000 1.800.000

2.Rezervni kapital 300.000 450.000

3.Sopstveni kapital 1.800.000 2.250.000

Osnovni kapital preduzea A smanjuje se na 1.440.000 KM zbog razmjene akcija preduzea A za akcije preduzea B. Razlika od 60.000 = (1.500.000 1.440.000) prebacuje se na rezervni kapital. Stoga e u bilansu spajanja struktura sopstvenog kapitala biti sledea: 1.Osnovni kapital (1.440.000 + 1.800.000) = 3.240.000

2.Rezervni kapital (60.000 + 300.000 + 450.000) = 810.000

3.Sopstveni kapital(1+2) 4.050.000

Naprijed navedenim postupkom postignut je jednak bilansni kurs (odnos ukupnog

sopstvenog kapitala i odnos sopstvenog kapitala) kod oba preduzea.

Tabela 4. Izjednaavanje bilansnog kursa preduzea A i B

Preduzee

A B

1.Neto aktiva(sopstveni kapital) 1.800.000 2.250.000

2.Osnovni kapital 1.440.000 1.800.000

Bilansni kurs (1/2) x 100 125 125

3.Rezervni kapital (1-2) 360.000 450.000

Naprijed navedenim postupkom razmjena akcija preduzeca A za preduzee B i jedni i drugi akcionari su dovedeni u ravnopravan poloaj.

Berzanski kur se utvruje iz odnosa trine cijene akcija i nominalne vrijednosti akcija. Procedura spajanja dava preduzea je indentina naprijed opisanoj proceduri s tim da se zna berzanski kurs.

Prinosni kur se utvruje iz odnosa prinosne vrijednosti preduzea. Odnosno, prinosni kurs se dobija iz procijenjene neto aktive jednom od prinosnih metoda i osnovnog kapitala, a

prinosna vrijednost preduzea moe se dobiti putem kapitalizacije stabilizacionog dobitka ili diskontovanjem na sadanju vrijednost projektovanog neto novanog toka i rezidualne vrijednosti. Sledeim primjerom ilustrovae se spajanje preduzea po prinosnom kursu. Neto aktiva iz datog primjera preduzea A je 1.980.000, a preduzea B iznosi 2.700.000. Osnovni kapital preduzea A je 1.500.000, a preduzea B je 1.800.000. Prinosni kurs je:

6

Procijenjena neto aktiva

Prinosni kurs = ------------------------------------ x 100

Osnovni kapital

1.980.000 2.700.000

Preduzee A = ------------------ x 100 = 132 Preduzee B = ---------------- x 100 = 150 1.500.000 1.800.000

Odnos razmjene 88:100 u korist preduzea B, odnosno akcionari preduzea A e za 100 svojih akcija dobiti 88 akcija preduzea B. Ranije je reeno da akcionari preduzea A imaju 1.500 akcija od po 1.000 KM, a vlasnici preduzea B imaju 1.800 akcija od po 1.000 KM. Stoga, vlasnici preduzea A dobijaju 1.320 = (1.500 x 0,88) akcija preduzea B.

Tabela 5. Izjednaavanje prinosnog kursa preduzea A i B

Preduzee

A B

1.Procijenjena neto aktiva 1.980.000 2.700.000

2.Osnovni kapital 1.320.000 1.800.000

3.prinosni kurs (1/2) x 100 150 150

U bilansu spajanja ovde e se javiti goodwill u iznosu 630.000 = (1.980.000 + 2.700.000) (1.800.000 + 2.250.000 ).

1.Osnovni kapital (1.320.000 + 1.800.000) = 3.120.000

2.Premija 630.000

3.Rezervni kapital (180.000 + 300.000 + 450.000) = 930.000

4.Ukupni sopstveni kapital (1+2+3) 4.680.000

Prosjeni kurs je artimetiki prosjek bilansnog i prinosnog kursa, a koristi se ako se vlasnici preduzea koje se spaja u novo preduzee ne mogu dogovoriti da li e odnos razmjene utvrditi na osnovu bilansnog ili prinosnog kursa. Prosjeni kurs ilustrovae se slijedeim primjerom.

Tabela 6. Prosjeni kurs preduzea A i B

Preduzee

A B

Bilansni kurs 120 125

Prinosni kurs 132 150

Prosjeni kurs 126=(120+132)/2 137,5=(125+150)/2

Odnos razmjene 0,92 1

odnosno, Odnos razmjene 92 100

Iz naprijed navedenog moemo vidjeti da vlasnici akcija preduzea A za 100 svojih akcija dobija 92 akcije preduzea B. Vlasnici akcija preduzea A obzirom da imaju 1.500 akcija od po 1.000

7

KM, sada e imati 1.380 = (1.500 x 0,92) akcija preduzea B od po 1.000 KM. Razlika izmeu osnovnog kapitala preduzea A i preduzea B u iznosu od 120.000 = ( 1.500.000 1.380.000) u bilansu spajanja prenosi se u korist rezervnog kapitala. Stoga struktura spstvenog kapitala u

bilansu spajanja je sledea:

1.Osnovni kapital (1.380.000 + 1.800.000) = 3.180.000

2.Premija 630.000

3.Rezervni kurs (120.000 + 300.000 + 450.000) = 870.000

4.Ukupni sopstveni kapital (1+2+3) 4.680.000

2.Pripajanje preduzea

Ukoliko se jedno preduzee pripoji drugom preduzeu dolazi do njihovog pripajanja. Na dan pripajanja ono preduzee koje je pripojenjo gubi svojpravni entitet i dok preduzee kome se pripojilo drugo zadrava svoj pravni indentitet. Za ovakav poduhvat uglavnom su motivi boljeg korienja resursa oba preduzea. Procenitelj vri procjenu preduzea koje se pripaja, dok procijena drugog preduzea vri se samo ako je utvreno Zakonom o preduzeima, a ako nije, procijenu moe da vri uprava preduzea.2

3.Kupovina preduzea

Kupovina preduzea podrazumjeva sticanje prava vlasnitva nad preduzeemkupovinom njegovih srdstava ili kupovinom njegovih akcija. Ukoliko je kupljeno cijelo preduzee ono gubi svoj pravni entitez i postaje dio preduzea koje ga je kupilo. Kupovina se moe izvriti novcem ili obinim akcijama preduzea koje je kupac. Imovina kupljenog preduzea sastoji se samo od gotovine i obinih akcija preduzea koje ga je kupilo. Preduzee koje se prodaje isplauje obaveze, a ostatak gotovine i obine akcije ili zadri ili distribuie vlasnicima akcija. Ukoliko zadri gotovinu, uloi u imovinu i nastavi sa radom, ono je i dalje pravni entitet, a ukoliko distribuie gotovinu i akcije koje je dobilo od kupca prodajom, praktino je izvrena likvidacija. Preduzee koje je kupilo drugo preduzee prisvaja svu njegovu imovinu i obaveze. Kupovina preduzea lake se vri akcijama jer se ne izdvaja gotovina i prilikom kupovine kupac vrednuje mnoge aspekte preduzea analizirajui: opte informacije, poslodavce, poslovanje, sve aspekte prodaje od opisa trita, industrijske grane,broja kupaca i dr., zarade i dividende, fabrika postrojenja od lokacije preko objekata do opreme, obaveze, finansijske podatke, uporeivanje sa slinim preduzeima, uslove sticanja vlasnitva i proektovane finansijske podatke. Preduzee koje kupuje drugo preduzee vrednuje mnoge aspekte preduzea.

2 Prof. dr arko Risti,doc. dr Valentina Duvnjak , doc. dr Dijana Grahovac:POSLOVNE FINANASIJE VERSUS

FINANSIJSKI MENADMENT, Banja Luka 2011.godina,str.352

8

Aspekti preduzea koji se vrednuju pri kupovini

Izvor: Mikerevi D. (2001): Finansijski menadment, Ekonomski fakultet, Banja Luka, str.341-347.

Opte informacije

Kompanijsko ime, adresa, datum i drava inkoporiranja, drava u kojoj je preduzee kvalifikovano za poslovanje, lokacija sudskog registra i akata o osnivanju, istorija, opis proizvoda, fiskalna godina, kapitalizacija, prava svake

klase akcija i drugih HOV, sporazumi akcionara i njihovi uslovi, imena akcionara

i holdinga, bankovni depozit i prosjena stanja u bankama, bankovne reference, kreditni rang, mjesto poslovnih knjiga preduzea, revizori i advokati

Poslovoenje

Direktori i njihovi saradnici, poslovodstveni radnici (za svakog pozicija,

dunost, starost, zdravlje, plata, sta, iskustvo, lini planovi za budunost i posjedovanje akcija), organizaciona ema, ugovori s poslovostvom, sindikalni ugovori, zapisi o obustavama rada, moralu radne snage i rada na odnosima sa

radnom snagom, trite radne snage, penzije, uee u profitu, osiguranje, bonusi u akcijama, naknada u sluaju nezgoda i planovi u vadrednim situacijama, uporeivanje sa odgovarajuom industrijom prema broju radnika, satima po sedmici, platama u poslednjih pet godina i u poslednjoj godini

Poslovanje

Opis sa signifikantnim promjenama tokom nekoliko poslednjih

godina(kapacitet i procijena iskorienja, proizvodne kontrole, oprema i kontrola prijema, raunovodstvene kontrole), glavni dobavljai i uslovi,metode i uslovi distribucije, uredi ogranaka i njihovo poslovanje, podrunice i njihovo poslovanje, ugovori i podugovori sa Vladom, sezonski faktori, odnos s javnou i akcionarima

Prodaja

Opis trita, broj kupaca i ime glavnih kupaca, bruto i neto prodaja u poslednjih pet godina i u poslednjoj godini(prodor proizvoda na trite, vjerovatnoa poveanja putem postojeih kanala i putem diverzifikacije), uporeivanje prodaje sa odgovarajuom industrijskom granom tokom poslednjih pet godina i tokom poslednje godine, zaostajanje prodaje, aktivnost rauna potraivanja, kontinuitet kupaca, prodajna korespondencija, politika prodaje i metode kompenzacije prodajnog osoblja, politike odreivanja cijene i fluktuacije tokom poslednjih pet godina, glavni konkurent, relativna veliina u pripadajuoj industrijskoj granai, komparativne prednosti i nedostaci, bilo to signifikantno proizvedeno tokom proteklih pet godina, proizvodne linije koje nedostaju,

marketing i drugi programi promocije prodaje, istraivaki program, nova prijetnja, industrijski trendovi, kratkoroni i budui izgledi

Zarada i

dividende

Zapis o zaradama i proraun tokom poslednjih pet godina i poslednjih godinu dana, donja taka pokria, bruto profitna mara i razlozi za varijacije, prihodi i trokovi, promjene precjenjenog i podcijenjenog optereenja, uporeivanje zarada sa pripadajuom industrijskom granom tokom poslednjih pet godina, Zapisi o dividendama i zaradama tokom poslednjih pet godina ukupno i

po akciji potencijalne ekonomije, sadanji i budui izgledi, analiza prodajnih, optih i administrativnih trokova, rezultati prodajnih nastojanja preduzea

Fabrika

Lokacija, postrojenja za opremu, porezi na nekretnine, zemljite (povrina, trokovi, procjena vrijednosti, tana trina vrijednost), zgrade (opis sa fotografijama, starost i stanje, podruije, amortizacija, procijenjena vrijednost,

9

postrojenja tana trina vrijednost, osiguranje protiv poara), naziv svojine, maine i oprema(opis, starost, stanje, efikasnost, osiguranje, amortizacija, ukupna steena vlasnitva tokom poslednjih pet godina, analiza najnovijih nabavki), budui zahtjevi u pogledu fabrike, maina i opreme, kapitalizacija nasuprot politikama popravljanja, kapitalne popravke i trokovi tokom poslednjih pet godina, postojana povezanost proizvodnih trokova i uporeenje s pripadajuom industrijom, efikasnost poslovanja, sertifikati od vanosti, ugovori ili zakupi u vezi postrojenjima, slobodne zgrade ili opreme

Sredstva

Povezanost novca i kretkoronih obaveza, starost i broj rauna potraivanja, postupak u sluaju sumljivih i spornih potraivanja, zalihe tokom poslednjih pet godina,(povezanost zalihai likvidnih sredstava, lokacija, struktura

prema vrstama gotovih proizvoda, proizvodnja u toku prema vrstama proizvoda,

sirovine prema proizvodima, metode odreivanja cijene, raunovodstvene procedure i postupci, postupak prema zastarjeli ili sporim zalihama), analiza

potreivanja prema primljenim mjenicama, analiza investicija, podrunice (tretman u bilansu stanja matinog preduzea, analiza prema listi provjere bitnih stavki), patenti u vlasnitvu

Obaveze

Poslovanje koje podlee ponovnom pregovaranju, status ponavljanja pregovora, tekui federalni i dravni poreski status i plaanja poreza tokom poslednje tri godine, obaveze na osnovu novih zgrada, maina i zaliha, dugoroni krediti ija je otplata u tokui njihovi uslovi, emitovane obveznice i njihovi uslovi, kanjenje u isplati dividendi i kamata , zakupi lokacije, podruja i uslovi, pokrivenost osiguranja, osiguranje od gubitka nastalo prevarom i njihovi iznosi,

penzije, uslovne obaveze (garancije, patenti, povrede prava, ugovori o gubitku,

naknada za usluge), evidencija o parnicama i tekue stanje

Finansijski

podaci

Godinji bilansi i izvjetaji revizora tokom poslednjih pet godina, poreski povrati tokom poslednjih pet godina, bilansi vikova, bilansi raspolaganja sredstvima, izvjetaji Komisije za HOV i trgovinu HOV, obrazloenje kako su bile izvrene konsolidacije ukoliko ih ima i odvojeni izvjetaji za svako preduzee koje je u taj proces bilo ukljueno, iskaz rauna, knjigovodstvene, neto trenutne, likvidirajue i trine vrijednosti tokom poslednjih pet godina, obrtni kapital tokom poslednjih pet godina i normalni zahtjevi temeljeni na

spoljnotrgovinskim obiajima, kreditni uslovi za kupce, konsignacijama, zalihe gotovih proizvoda i zalihe sirovina, koeficijenti neto obrtnog kapitala tokom

poslednjih pet godina, neto trenutne pozicije tokom poslednjih pet godina,

godinja amortizacija uporeena sa dodacima kapitala tokom poslednjih pet godina, novac, zalihe i potreba za obrtnim kapitalom tokom poslednje dvije

godine, plaene kamate tokom poslednjih pet godina, berza na kojoj kotiraju akcije preduzea, nedavne prodaje akcija i ostvarene cijene

Komparacija

sa slinim preduzeima

Posmatra se u posljednjih pet godina. Cijena nasuprot zarade, cijena

nasuprot raunovodstvenoj vrijednosti, prodaja nasuprot raunovodstvenoj vrijednosti , prodaja nasuprot zalihama, prodaja nasuprot fiksnom sredstvima,

zarada nasuprot raunovodstvenoj vrijednosti

Uslovi

sticanja

vlasnitva

Uzroci prodaje, cijena koju treba platiti, uslovi plaanja, finansiranje, provizija brokerima,poreska razmatranja

10

Projektovani

finansijski

podaci

Planski bilans stanja i predvianje zarade

11

Literatura:

1.Prof. dr arko Risti,doc. dr Valentina Duvnjak , doc. dr Dijana Grahovac:POSLOVNE FINANASIJE VERSUS FINANSIJSKI MENADMENT, Banja Luka 2011.godina

2. Mikerevi D. (2001): Finansijski menadment, Ekonomski fakultet, Banja Luka

3.Internet