*1 .a)Koje poreklo i znacenje ima rec spediter? Lat.porekla, od reci expedire(odesiti,urediti,poslati,otpremiti) b)Medjuspediter-Pravno ili fizicko lice na koje je glavni spediter preneo izvrsenje dela nekog spediterskog posla.Spediter ne odgovara za njegov rad,ali odg za njegov izbor. c)Podspediter-osoba na koju je glavni spediter preneo u celini izvrsenje nekog sped posla.Spediter odgovara za njegov rad,ali u slucaju ako je podspeditera izabrao sam komintent glavnog speditera. *2.Uloga i zadaci medjunarodnog speditera a)Ko sve moze organizovati i otpremu i dopremu robe u medjunarodnom prometu,a ko to najcesce obavlja? Uvoznici i izvoznici mogu sami…,ali najcesce to poveravaju medjunarodnom spediteru. b)Koje odnose uskladjuje spediter pri obavljanju svoje delatnosti?Stiti interese komiteta, interese privrede u celini. c)Koje4osn prednosti se ostvaruju angazovanjem speditera za org otpreme i dopreme robe?Tarifske,transportno-tehnicke,prednosti u distribuciji, ostale prednosti… d)U cemu se ogleda prva prednost angazovanja speditera?Tarifske prednosti-smanjenje prevoznih troskova oblikovanjem optimalnih transportnih lanaca,cvrstim kalkulacijama,ili pausalnim cenama,ostvarivanjem povlascenih razcarinskih stavova u svim saobracajnim granicama,ostvarivanjem refakcija na osnovu sopstvenih ili zajednickih kolicina robe,zbirnom prometu. e)U cemu se ogleda druga prednost?Transportno-tehnicke prednosti-uvezbanom radnom snagom pri manipulisanju robom,primenom optimalnih transportnih tehnologija,usteda na ambalazi,upotrebom kontenera i zakupljene ambalaze. f)Treca prednost-prednosti u distribuciji-koriscenjem spediterskih skladista,prevoznih sredstava i strucne radne snage,cime se komitent oslobadja ulaganja u sopstvena skladista i sopstveni vozni park. g)Cetvrta-ostale prednosti-pruzanje saveta pri ugovaranju posla,posredovanje kod naplate potrazivanja,zastupanja kod generalne kompanije,naplata pouzeca… h)Koji su osnovni zadaci speditera u org otpreme ili dopreme robe u medjunarodnom prometu? Da svog nalogodavca oslobodi celokupne brige oko otpreme i dopreme robe,kao i svih poslova u vezi sa tim;da savetuje prodavca/kupca prilikom sklapanja ugovora oko kupoprodaji, kako da kupi tj proda robu… *3.Medjunarodne spediterske organizacije. a)Na koji nacin se formiraju spediterska nacionalna udruzenja?Vise samostalnih spediterskih preduzeca osnivaju nacionalna udruzenja. b)Sta je cilj formiranja SNU?Zastita zajednickih interesai unapredjenje te delatnosti c)Koja spediterska asocijacija kod nas ima status nac.sped,udr?Grupacija za medjunarodnu spediciju pri PK Srbije d)Kako se zove asocijacija sped.udr na svetskom nivou i kad je osnovana?Medjunarodni savez spediterskih udruzenja FIATA 1926g.

e)Koji su osn zadaci medjunarodnog saveza sped.udr?Unapredjivanje sped delatnosti u medjunarodnim razmerama,zastupa interese svojih clanova u medjunarodnim razmerama i pravnim organizacijama kada se raspravlja o transportnim pitanjima. f)Koja strucna tela FIATA resavaju sturcne probleme u oblasti spedicije?Stalne komisije i podkomisije za zeleznicki,pomorski, drumski,vazduhoplovni,recni,kontenerski transport i paletizaciju,pravna pitanja. g)Koji organi FIATA usvaja strucne predloge za resenja odg sped problema?Sekretarijat, odnosno izvrsni odbor fiata. *4.Zakonski propisi u uzance o sped delatnosti-evropski i anglo-saksonski sistem. a).Koji je status speditera u evropskom sistemu i koje su k-ke tog sistema?Spediter se tretira kao komisionar-posrednik koji obavlja poslove u svoje ime,a za tudji racun. b)Koja prava ima spediter u evropskom sistemu?Pravo izmene ugovora o prevozu,pravo raspolaganja sa robom,pravo reklamiranja c)Na koji nacin je u evropskom zakonodavstvu regulisana odgovornost speditera za rad trecih osoba,ucesnika u distibuciji,odnosno koji pravni sistemi su prihvaceni u najvecem br evr zemalja?Iskristalisala su se2sistema:Nemacki i Francuski d)Kakva je odgovornost speditera za rad vozara,podspeditera,medjuspeditera prema evr zakonodavstvu i njegovim sistemima? Nemacki sistem:spediter ne odgovara za rad vozara,medjuspeditera i podspeditera.Francuski sistem:Spediter odgovara za rad… e)Koji je status speditera u anglosak.sis. i koje su k-ke tog sistema?Spediteri se ubrajaju u agente-subjekti koji rade u tudje ime i za tudj racun. f)Koja prava ima spediter u angl.saks.sitemu?Zakljucuje ugovore o prevozu sa vozarima i ne odgovara za njihov rad. *5.Tarife u recnom,drumskom i vazdusnom saobracaju? a)Kakav je odnos tarifa u recnom saobr.,u tehnickom pogledu,prema pomorskim i zel.tarifama i zbog cega je taj odnos takav? Tarife u recnom transportu su priblizno na sredini izmedju pomorskih i zeleznickih tarifa.Iako negde dolazi do promene zakona ponude i potraznje,ipak se situacija u recnom transportu ne bi mogla uporediti sa onom u pomorskom saobracaju.U recnom trans ne postoji neko vozarinsko trziste,a samo konkurencija pojedinih recnih prevoznika moze imati uticaj na visinu vozarine. b)Ko propisuje tarife u recnom trans i iz kojih delova se,u tehnickom pogledu,one obicno sastoje? Prepisuje ih svako brodarsko preduzece za sebe,ako postoji tradicija medjusobnog sporazumevanja o sastavu tarifa i pribliznoj visini vozarinskih stavova, posebnih tarifa. c)Koje su osn k-ke prvog dela? Opste(reglementarne)odredbe sadrze ukrcaj i iskrcaj,prava i duznosti vozara i komitenta, odgovornost za stete,zimovanje,sporedne usluge… d)Koje su osn k-ke drugod dela? Klasifikacija robe nije detaljno rasclanjena kao zaleznicka klasifikacija, bliza je pomorskim tarifama. e)Koje su osn k-ke treceg dela?Tablice vozarskih stavova koji se utvrdjuju po jedinici tezine ili dubini slepa ,a posebno se utvrdjuje dodatni stav za (habastu) robu.Vozarinski stavovi se uporedjuju sa stavovima zeleznice,pa se ti stavovi smanjuju za odredjeni procenat i tako dolazi do izvedenih tarifskih stavova u recnom transportu .Stavovi se utvrdjuju izmedju odredjenih recnih pristanista. f)Koje su osn k-ke IV dela?Probne tarife za prevoz odredjene robe i uz posebne uslove plovidbe. g)Kako je izvrsena podela posiljaka u recnom transportu i koje su osn k-ke takve podele?komadne(dencane)posiljke-njihov prevoz ne zahteva ceo shlep(brod),kod roba normalne tezine do900t.-Shleperske posiljke-njihov prevoz zahteva ceo(kompletan)slep ili barzhu koje se sastoje od istovrsne(homogene) robe. >300t h)Koje su osn k-ke tarifa za prevoz robe u drumskom transportu u vecini evropskih drzava?Slicne zelez.,ocenjuju javni karakter i)Iz kojih delova se obicno sastoje tarife u drumskom prevozu u zemljama koje su ih donele?Opste odredbe,klasifikacija robe, daljinar,tablice vozarinskih stavova j)Na koji nacin su tarifama regulisani specijalni prevozi u drumskom transportu?Sklapanjem posebnih sporazuma.

k)Ko i koje tarife koristi u vazdusnom medjunarodnom robnom transportu?Vazduhoplovne kompanije koje su clanovi medjunarodnog saveza za vazdusni transport IATA primenjuju jedinstvene tarife i to samo za prevoze redovnih linijsim teretnim i putnickim avionima. i)Na koji nacin je u pojedinim drzavama regulisano pitanje tarifa za prevoz robe avionima u unutrasnjem saobracaju?Utvrdjuju se po propisima pojedinih drzava. *6.Tarifski poslovi a)Sta spada u nadleznost tarifne funkcije kao posebne organizacione celine?Izrada kalkulacija cena prevoznih i drugih troskova za konkretne transporte,davanje informacija o visini takvih troskova,davanje ponuda za izvodjenje spediterskih poslova,kontrola prevoznih isprava,obrada refakcija i provizija b)Sta sve mora imati tarifska funkcija da bi kao posebna organizaciona celina mogla udovoljavati svima postavljenim zadacima? Uvezbani strucni kadar,uvek azhurne tarife svih saobracajnih grana cije usluge spediter koristi pri organizaciji transporta, tarife ostalih usluznih organizacija povezanih sa saobracajem. c)Sta znaci pojam’aktivizacija’u spediciji?pribaviti, steci, zaraditi,prikupiti(musterije) d)Koje poslove obavlja funkcija aktivizacije u spediterskom preduzecu?Odrzava neposredne povremene, a ponekad i svakodnevne kontakte sa odredjenim komitentima e)Koje osobine treba da poseduje dobar aktivizer?da ima siguran nastup,prijatnu spoljasnjost,da bude lepo odeven,dobru fizicku kondiciju,spretnost u izrazavanju,da dobro poznaje struku/ f)Sta se podrazumeva pod pracenjem trzista u spediterskom preduzecu?Pracenje gde se sta gradi i proizvodi,pa iz toga sledi uvoz opreme ili izvoz proizvoda,pracenje trzista saobracajnih usluga,pracenje promene tarifa i kurseva. g)Sta se podrazumeva pod pojmom instradacija?Odredjivanje puta i prevoznog sredstva kojim ce se neka roba prevoziti do uputnog mesta h)Koje2mogucnosti postoje pri definisanju instradacije od strane tarifne f-je, kako se tarifna f-ja ponasa u tim slucajevima?Nalogodavac je odredio vrstu prevoznog sredstva,nacin prevozenja i prevozni put; nalogodavac je prepustio da to odredi sam spediter.U prvom slucaju tarifna fja ce proveriti da li je nalogodavac stavio zahteve koji nisu ostvarivi ili idu na njegovu stetu i predloziti bolje resenje. U drugom slucaju tarifna fja ce sama pronaci najpovoljniji put i prevozno sredstvo. i)Kome u spediterskom preduzecu i na koji nacin tarifna fja daje instradaciju?Operativnoj fji preduzeca, obicno posebnim formularom j)Kod kojih redova transporta se moze birati prevozni put i o cemu se narocito pri tom mora voditi racuna?Samo u zelez transportu,retko u ostalim.Mora se voditi racuna o raznim transportnim ogranicenjima,ogranicenjima slobode frankiranja,zabrani prelaza… k)Sta se podrazumeva pod pojmom’davanje informacije’?Spediter daje neobavezne informacije o visini prevoznih i drugih troskova, kao i ponude o visini cena usluga za konkretni posao koji bi eventualno preuzeo.-Informativne kalkulacije prevoznih troskova za konkretne transporte koji izvoznici i uvoznici traze od slucaja do slucaja kako bi i taj elemenat mogli uzeti u obzir prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora l)Sta se podrazumeva pod pojmom’davanje ponuda’?Na koje nacine se mogu obaviti?Ponude za konkretne transporte.Mogu se obaviti na poslovnom papiru(memorandumu),ili na specijalnom memorandumu za ponude(da sadrze posebno prevozne troskove vozarine,a posebno spediterskih usluga ili da se pogodi odgovarajuca cena. lj)Koje sve ugovore o konkretnim spediterskim poslovima moze sklapati tarifna fja?Prihvacena ponuda od strane komitenta,ugovor za ’kucnog speditera’ *7.Carinska obaveza i carinski obveznik a)Koje robe su podlozne placanju carine po opsteprihvacenim pravilima u carinskim sistemima niza zemalja?Roba koja se uvozi u carinsko podrucje jedne zemlje b)Kada roba koja se izvozi moze biti podlozna naplati izvoznih carina,a kada ne?moze se naplatiti samo u situacijama kada se zeli smanjiti izvoz te robe kojih retko primenjuju zemlje cije su privrede u razvoju. c)Kada nastaje carinska obaveza, odnosno u kom momentu nastaje obaveza placanja carine?Momenat fizickog prelaska robe preko carinske linije. d)Koji se jos kriterijumi primenjuju kao momenat nastanka carinske obaveze?dan podnosenja carinske deklaracije, dan placanja carinskih dadzbina,dan podizanja robe ispod carinskog nadzora. e)Koji izuzeci su predvidjeni u definisanju momenta nastanka carinske obaveze?Carinska obaveza za robu koja je prodata sa komignacionog skladista nastaje momentom preduzimanja ovakve robe sa tog skladista.Roba koja se uvozi preko slobodne carinske zone;nabavljani brodovi u inostranstvu cija eksploatacija pocinje pre prelaska robe preko carinske linije f)Za koji momenat se najcesce vezuje nastanak obaveze placanja carine kod izvoza robe?Momenat podnosenja JCI g)Sta se najcesce podrazumeva pod carinskom obavezom,a sta pod tim pojmom podrazumevaju pojedina zakonodavstva?Najcesce se podrazumeva obaveza placanja carina,a za pojedina zakonodavstva podrazumevaju sire obaveze(npr.mere carinskog nadzora) h)Kada prestaje carinska obaveza,a kad zastareva?Prestaje od unistenja carinske robe dok je pod carinskim nadzorom,a zastareva5god od trenutka prelaska robe preko carinske linije. i)Ko je carinski obveznik po…carinskom zakonu i sta je njegova duznost?Primalac robe,vlasnik robe ili lice koje ga ovlasti,lice na koje glasi prevozna isprava,lice na koje su preneta prava iz prevozne isprave,lice koje robu unosi na carinsko podrucje ili izvan car.podrucja, druga lica koja su duzna da plate carinu i druge dazbine. j)Koja isprava je najveci pokazatelj carinskog obveznika i zbog cega?Prevozna isprava,jer se na njoj uvek nalazi ime lica kojem se roba upucuje kada se radi o izvozu.Kod izvoza carinski obveznik je lice koje robu izvozi. k)Za koje radnje u carinskom postupku je potrebno znacajno pitanje javnog difinisanja carinskog obveznika?Preduzimanje odredjenih mera u vezi sa sprovodjenjem adekvatnog carinskog nadzora;u vezi sa podnosenjemJCI;placanja carinskih dazbina. * 8.Carinska roba-pojam i k-ke a)Kada kupljena roba dobija karakter carinske robe?Cinom prelaska preko carinske linije i izvoznog carinjenja

b)Kako glasi def carinske robe prema vazecem carinskom zakonu?Carinska roba su sve stvari koje se u carinsko podrucje uvoze,odnosno unose ili primaju i koje se iz tog podrucja izvoze,odnosno iznose ili salju,ili se preko tog podrucja prevoze tj prenose. c)Kojih 8 uslova mora da ispunjava svaka roba da bi imala karakter carinske robe?1.da se radi o pokretnoj stvari2.da stvar prelazi preko carinske linije3.da se prelazak preko carinske linije realizuje uz svesno ucesce ljudske volje4.da stvar ima upotrebnu vrednost5.da stvar ima vrednost6.da je stvar nicija ili napustena nad kojom nije sproveden odg carinski postupak7.stvar je pod posebnim rezimom-carinskim nadzorom8.stvar ima svoje mesto u carinskoj tarifi. d)Koje robe se prema vazecem zakonu smatraju i carinskim robama?Zive zivotinje,elektricna ener,prevozna odnosno prenosna sredstva kojima se roba prevozi preko carinske linije,brodovi koje preduzeca nabavljaju u inostranstvu,ako se pocnu privredno iskoristavati pre prelaska carinske linije, stvari koje su na carinsko podrucje nase zemlje dosle na ma koji nacin,domaca roba koja se prevozi iz jednog mesta u nasoj zemlji preko stranog carinskog podrucja,domaca roba koja je u smislu posebnih propisa izjednacena sa robom koja se uvozi/ e)Koje robe se prema vazecim zakonima ne smatraju carinskim robama?javne isprave,Prenosne posiljke koje na sadrze carinsku robu,poslovne knjige,finansijska dokumentacija,cekovi,obveznice,akcije… f)Kako e moze podeliti carinska roba ako se kao kriterijum za podelu uzme kretanje robe preko carinske linije?Uvozna,izvozna, i prevozna g)Koja roba se smatra uvoznom carinskom robom i kada ima takav tretman?Roba inostrane proizvodnje,roba domace proizv koja se svojevremeno bila definitivno izvezena iz carinskog podrucja jedne zemlje pa se uvozi u istu zemlju,roba koja nije fizicki presla carinsku liniju ali ce je kasnije preci,od prelaska preko carinske linije do zavrsetka carinjenja. h)Koja roba se smatra izvoznom carinskom robom i kada ima takav tretman?Roba domaceg porekla,druga roba inostranog porekla koja se iz domaceg carinskog podrucja izvozi u inostranstvo i)Koja roba se smtra prevoznom carinskom robom i kada ona ima takav tretman? Roba koja se transportuje iz jednog carinskog podrucja u drugo preko carinskog podrucja trece zone * 9.Carinska roba i obaveza placanja carine a)Koje robe po pravilu,podlezu,a koje ne podlezu placanju carine?Podlezu sve koje se uvoze u carinsko podrucje jedne zemlje,a ne podlezu izvozna i carinska prevozna roba b)ko je obavezan da plati carinu i druge dazbine?Uvoznik robe. c)Kojim zakonom je predvidjena obaveza placanja carine i drugih dazbina i po kojim stopama?Odredbama carinskog zakona,po stopama odredjenim carinskom tarifom d)Kada nastaje obaveza placanja carine za tobu koja se uvozi?Dolazi kada je roba prosla carinsku liniju e)Kada nastaje obaveza placanja carine za robu smestenu u konsignacionim skladistu?Dolazi kada je kupac preuzeo robu sa konignacionog skladista f)Kada nastaje obaveza placanja carine za robu privremeno izvezenu u carinsko podrucje nase zemlje?Danom podnosenja JCI.tj.danom isteka roka za koji je odobren privremen uvoz. g)Kada nastaje obaveza placanja carine za robu koja se iz konsignacionog skladista prenosi u carinsko skladiste?Danom kada je roba izvezena iz konsignacionog skladista. h)Kada nastaje obaveza placanja carine za robu koja je na carinskom podrucju nase zemlje zadrzavana radi uvoza?Danom podnosenja JCI.tj.ako JCI nije podnesena,danom stavljanja robe u promet na domacem trzistu. i)Kada prestaje obaveza placanja carine i drugih uvoznih dazbina?Ako je roba koja se uvozi,tj.izvozi unistena dok se nalazi pod carinskim nadzorom. j)Koje robe jos ne podlezu placanju carine? Roba koja se izvozi,iznosi ili salje iz carinskog podrucja nase zemlje,ako u carinskoj tarifi nije drugcije odredjeno;roba koja se prevozi preko carinskog podrucja nase zemlje;roba koja je izvozno ocarinjena,izvezena a u nasu zemlju se vraca kao ne prodata ili sto ne odgovara ugovorenim obavezama,dokumentaciju koja se salje u vezi sa medjunarodnim licitacijama i konkursima,stampani ili smisljen matrerijal iz oblasti kulture,prosvete i nauke,televizijske i filmske vesti ili slike za direktnu emisliju sredstvima javnog informisanja;roba koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama k)Kada zastareva pravo na naplatu carine a kada se ona prekida?Zastareva za5god.od dana kada je nastala obaveza placanja carine,a prekida se svakom sluzbenom radnjom nadleznog organa preduzeom radi naplatom carine l)Koja ogranicenja vaze za robu koja je bila predmet oslobadjanja placanja carine i drugih uvoznih dazbina i kojim zakonom je to predvidjeno?Ne moze se otudjiti,dati drugom na koriscenje ili upotrebiti u druge svrhe,a ne u one zbog kojih je korisnik povlastice bio oslobodjen obaveze placanja prema drzavi.Propisano je carinskim zakonom. h)Koja ogranicenja vaze za subjekta koji su oslobodjeni od placanja carine i koja je njihova obaveza u slucaju da prekrse ta ogranicenja?Ne smeju robu da otudje,daju drugome na upotrebu ili upotrebe u druge svrhe;duzni su da plate carinu po stopi odredjenoj u carinskoj tarifi i dr.uvozne dazbine. * 10.Carinski nadzor . a)Kako se moze definisati carinski nadzor, ko ga sprovodi i sa kojim ciljem?Carinski nadzor obuhvata mere za sprecavanje neovlascenog postupanja sa carisnkom robom i za obezbedjenje njene istovetnosti, dok se ne sprovede caririnski postupak.Sprovode ga carinski organi da bi se do okoncanja carinskog postupka obezbedilo stvarno stanje uvezene robe b)Kada se ne moze slobodno raspolagati carinskom robom?Dok se nad njom ne sporvede odg carinski postupak u vezi sa carinjenjem,i na taj nacin uvezena roba iako u vlasnistvu uvoznika,ne moze se podici ispod carinskog nadzora c)Na koji nacin mogu biti sprovedene mere carinskog nadzora koje se primenjuju u carinskom postupku?Neposrednim angazovanjem carinskog radnika ili posredno. d)Koje mere spadaju u direktni carinski nadzor?Cuvanje,a po potrebi i pregled carinske robe;pregled,a po potrebi i pretres prevoznih sredstava;sprovodjenje robe i prevoznih sredstava;pregled licnog prtljaga,a po potrebi i pretres putnika e)Koje mere spadaju u indirektni carinski nadzor i koje su osnovne kke takvog nadzora?Mere kojima se carinska roba obezbedjuje stavljanjem carinskih obelezja na robu i prevozna sredstva.

f) Sta se podrazumeva pod pojmom carinskog obelezja i koje vrste carinskog obelezja poznajete?Propisom odredjeni spoljni zakoni kojim se carinska roba obelezava da bi se od momenta stavljanja robe pod carinski nadzor do okoncanja carinskog postupka obezbedilo od neovlascenog postupanja carinskom robom i njena isovetnost.Carinska plomba, carinski pecat,carinski zig i sluzbeni broj carinskog radnika. g)Sta narocito obuhvata pojam’carinski nadzor’?Cuvanje i pregled carinske robe;sprovodjenje carinske robe;stavljanje carinskih obelezja;uzimanje uzoraka, projekata,fotografija ili drugih podataka kojima se obezbedjuje istovetnost robe;pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava i vozackog osoblja,odnosno posade;pregled prtljaga putnika i licni pretres putinika. h)Koje robe podlezu carinskom nadzoru?Carinska roba,prevozna sredstva na kopnu,vozacko osoblje,putnici koji koriste ova sredstva.a prelaze carinsku liniju;prevozna sredstva na moru,medjunarodnim rekama i granicnim rekama i jezerima,njihova posada i putnici,vazduhoplovi, posada i putnici. i)Koje izuzetke od primene carinskog nadzora poznajete?Domaci i strani vojni brodovi,brodovi koji plove na delovima granicnih reka na kojima se po medjunarodnim ugovorima ne moze vrsiti carinski nadzor;brodovi organa unutrasnjih poslova;domaci i strani vojni vazduhoplovi j)U kojim vidovima transporta se primenjuje carinski nadzor pri transportu robe?U svim vidovima transporta. *11.Specijalizovano skladiste strane robe i robe domace proizvodnje. a)Cemu sluze ova skladista?Za snabdevanje stranih prevoznih sredstava b)Ko i kome podnosi zahtev za otvaranje ovih skladista?Koje radnje se sprovode po navedenom zakonu?Podnosi se nadleznoj carini;koja ima osnovu zahteva i prilozenih isprava kao i komisijskim pregledom prostorija,utvrdjuje da li su navedene prostorije podesne za smestaj strane robe i robe domace proizvodnje i da su obezbedjeni uslovi za sprovodjenje mera carinskog nadzora c)Koje su osnovne duznosti drzaoca skladista?Da robu smestenu u skladistu drzi odvojeno i da je redno obelezi i da vodi evideciju. d)Ko vodi evidenciju o robi u skladistu i koje podatke ta evidecija mora narocito da sadrzi?Drzalac skladista;podatke o drzanom skladistu i licima sa kojima je zakljucio ugovor o prodaji robe,br.odobrenja carinarnice za otvaranje skladista,naziv robe,kolicinu,vrednost robe,tarifnu oznaku,podatke o ispravi knjizenja i broj izlaznog lista,tj.fakture na osnovu koje je roba smestena u skladiste. e)Kojih propisa mora da se pridrzava drzalac skladista?Odredbi carinskog zakona i uredbe iz carinskog nadzora i postupku carinjnja robe smestene pod carinski nadzor. f)Kada carinarnica donosi resenje o zatvaranju skladista?Kada se drzalac ne prdrzava obaveza propisanih zakonom i drugim propisima na osnovu zakona. g)Sta se dogadja sa robom koja se nalazi u skladistu u casu njegovog trajnog zatvaranja?moze se vratiti u inostranstvo,ocariniti,smestiti pod carinski nadzor ili predati carinarnici na raspolaganje. *12.Slobodne i carinske zone a)Sta se podrazumeva pod pojmom slobodna zona?Mesto gde se pod posebnim carinskim rezimom obavlja proizvoljni proces. b)Kojim zakonom su predvidjene slobodne zone i koji procesi se u njima obavljaju?Zakonom o slobodnim zonama,procesi proizvodnje c)Gde se sve mogu otvarati i drzati slobodne zone?U lukama i pristanistima,otvorenim za medjunarodni saobracaj,na aerodromima,na magistralnim putevima,industrijskim i trgovackim centrima. d)Koje osnovne povoljnosti u prometu carinske robe obezbedjuju slobodne zone?Na robu se ne primenjuju rezimska ogranicenja,niti se placaju carinske dazbine,akciza i porez na promet,ali se placaju dazbine za carinsko evidentiranje po stopi 0.5% e)Na koji nacin carinski organi sprovode mere carinskog nadzora nad slobodnom zonom?Slobodna zona mora da bude ogradjena,da na kapiji zone bude stavljena tabla sa natpisom slobodna zona i nazivom njenog drzaoca. f)Kako je regulisan postupak uvoza robe proizvedene u slobodnoj zoni u carinsko podrucje nase zemlje?Sprovodi se postupak carinjnja,carina i druge uvozne dazbine se placaju na vrednost strane komponente,ali po stopama carine za gotov proizvod. g)Sta se podrazumeva pod pojmom carinska zona?Prostori pod carinskim nadzorom koji se mogu otvarati u pomorskoj luci,vazduhoplpvu ili recnom pristanistu,otvorenim za medjunarodni saobracaj i robnom transportnom centru. h)U cemu je osnovna razlika izmedju slobodne i carinske zone?Carinske zone se mogu koristiti iskljucivo za skladistenje uvozne ne ocarinjene robe,robe namenjene izvozu i izvozno ocarinjene robe,dok se nikakve proizvodne operacije ne mogu obavljati nad tom robom. *13.Izvozna dispozicija a)Sta je ustvari izvozna dispozicija,ko je izdaje i u kakvoj formi moze biti izdata?Nalog spediteru da otpremi robu inostranom partneru;izdaje je spediter,moze biti u stqampanoj formi,telefonom,usmenom,epostom. b)Ko i koje podatke najcesce unosimo u izvoznu dispoziciju,kojim aktom je pisan sadrzaj tih podataka i kome se urucuje tako popunjena izvozna dispozicija?Izvoznik unosi podatke o adresi,deklarisanju,osiguranju,i carinjnju robe,kao i uputstvo o osobinama robe,kako bi se prevoz mogao uredno organizovti i odvijat;dostavlja je spediteru. c)Sta su najcesce prilozi izvozne dispozicije i kada te isprave moraju biti predate spediteru?Prijava o zakljucenom poslom tj.faktura,potrebna uverenja;najbolje ih je priloziti uz dispoziciju. d)Koje tehnoloske operacije i kojim redosledom se te operacije realizuju kod speditera po prijimu izvozne dispozicije?Pozicioniranje,osiguranje prevoznih sredstava za otpremu robe,ispostavljanje prevoznih isprava,utovar kroz ukrcaj robe,carinjenje, osiguranje,aliziranje i fakturisanje. * 14.Privremeni uvoz i tranzit robe primenom ATA karneta a)Sta je ATA karnet? Carinska propratna knjiga na osnovu koje je omogucen pojednostavljen carinski postupak kod privremenog uvoza i izv robe. b)Kojim dokumentom je privremeni uvoz robe oslobodjen placanja carine? c)Za koje uvozne robe se primenjuje ovaj karnet tj kada je iskljucena upotreba ovog karneta?Primenjuje se za komercijalne uzorke,sajamsku i izlozbenu robu,uredjaje za sajamske paviljone,konfernercijse i sportske dvorane,strucnu opremu i poljoprivredne masine,automobile i rezervne delove.Ne moze se vrsiti privremeni uvoz kroz izvoz roba radi dorade,obrade,popravke ili oplemenjivanja. d)Koji dokument zamenjuje ATA karnet? JCI

e)Ko izdaje ovaj karnet,na kojim jezicima se stampa i ko garantuje pravilnost njegove upotrebe?Izdaje privredna komora,stampa se na eng i franc jeziku, PKS jemci upravna carina. f)Koje su obaveze garanta i kojim dokumentom su one definisane? g)Navedite osn informacije koje se unose u ovaj karnet?Br karneta,organizacija koje ga izdaju,rok izdavanja i trajanja,posiljalac i primaoc robe,svrha izvoza/uvoza,nutiv robe,markacija,kolicina,tezina,poreklo,vrednost robe,…. h)Koje su obaveze carine pri koriscenju ovog karneta? i)Navedite rok vazenja ovog karneta od dana izdavanja.Godina dana. j)Opisite postupak sa ATA karnetom pri privremenom uvozu robe.Zahtev za izdavanje ATA karneta dostavlja se savetu za privredne odnose sa inostranstvom PK u Beogradu sa dostavljenim opisom robe,razloga slanja,nazivom I adresom inostranog primaoca,vrednoscu robe I poreklu robe.Prilikom vracanja robe korisnik je duzan da istu prijavi carinarnici I popuni odgovarajuci deo beleliste o vracanju. *15. TIR i ATA karneti 15.1. Šta je zajedničko za TIR i ATA karnet?Oni predstavljaju olakšice u drumskom saobraćaju, donosi ih Privredna komora.15.2. Šta je TIR karnet?- TIR karnet je naziv za carinsku propratnu knjigu, na osnovu koje je omogućen pojednostavljeni carinski postupak u međunarodnom drumskom transportu sa pojedinim državama koje su toj Konvenciji pristupile.15.3. Šta je ATA karnet?- ATA karnet je naziv za carinsku propratnu knjigu, na osnovu koje je omogućen pojednostavljeni carinski postupak kod privremenog uvoza i izvoza robe.15.4. Za koje uvozne robe se primenjuje ATA karnet, odnosno kada je uključena upotreba ovog karneta?- Upotreba ATA karneta je uključena kod privremenog uvoza: trgovačkih uzoraka i reklamnog materijala, ambalaže, sajamske i izložbene robe, stručne opreme, rezervnih delova za opravku privremeno uvezenih drumskih motornih vozila sa stranom registracijom, prevoza robe. 15.5. Ko kod nas izdaje TIR i ATA karnet? - TIR i ATA karnet kod nas izdaje Privredna komora. *16. Specijalni poslovi špeditera: kontrola kvaliteta i kvantiteta robe, uzimanje uzorka, praćenje transporta i doleđavanje16.1. Navesti koje specijalne poslove špeditera znate? Specijalni poslovi špeditera su: kontrola kvaliteta i kvantiteta robe, uzimanje uzorka, praćenje transporta, doleđavanje, izdavanje garantnih pisama, zastupanje u slučaju generalne havarije, naplata robe, lizing.16.2. Šta se podrazumeva pod pojmom “uzorak“ i “autentični uzorak“? Uzorak predstavlja manju količinu robe uzetu iz veće, tj. mali deo većeg komada robe, u cilju da se, po potrebi, utvrdi da li kvalitet isporučene robe odgovara uzorku na osnovu kojeg je sklopljen kupoprodajni ugovor, odnosno onom kvalitetu koji je na neki drugi način ugovoren.Autentičan uzorak je zapečaćen uzorak i uzorak na kome su stranke potpisale etiketu, ili uzorak koji je jedna strana predala drugoj sa svojim pečatom, ili uzorak koji je posrednik izdvojio i zapečatio svojim pečatom.16.3. Šta je generalna havarija i kakva je uloga lučkog špeditera u slučaju zastupanja kod generalne havarije? Generalna havarija je vrsta štete pri prevozu morem koju zajednički snose svi učesnici u pomorskom poduhvatu, tj. šteta se raspoređuje po određenom ključu na brod i robu koja se prevozi.Lučki špediter u slučaju zastupanja kod generalne havarije je obavezan da pribavi svu potrebnu dokumentaciju i dostaviti je osiguraniku (komitentu) koji odlučuje da li će odštetni zahtev podneti sam, ili će na naknadu troškova ovlastiti špeditera da u njegovo ime podnese odštetni zahtav.16.4. Šta se podrazumeva pod kontrolom kvaliteta robe? Pod kontrolom kvaliteta robe se podrazumeva kontrola koja se obavlja na osnovu ugovora zainteresovane stranke (komitenta) sa jedne strane i špediterske ili kontrolne organizacije sa druge strane, sa ciljem da se utvrdi da li kvalitet i druga svojstva robe odgovaraju uslovima kupoprodajnog ugovora.16.5. Kako su definisani poslovi kontrole robe prema Opštim uslovima rada preduzeća za kontrolu robe?- Poslovi kontrole robe prema Opštim uslovima rada preduzeća za kontrolu robe su definisani sledećim: kontrola kvaliteta robe, količina robe, pakovanje robe, otprema robe, utovar, istovar, pretovar, transport i slaganje robe u prevozno sredstvo, skladišni prostor, način skladištenja robe, transportna sredstva, laboratorijsko ispitivanje, vršenje ekspertize, preuzimanje i predaja robe, ostali slični poslovi. *17. Transportno osiguranje (opšte karakteristike) 17.1. Koji vidovi osiguranja su obuhvaćeni ovom vrstom osiguranja?- Ovom vrstom osiguranja su obuhvaćeni osiguranje prevoznih sredstava, osiguranje robe u prevozu, osiguranje od odgovornosti vozara, osiguranje drugih interesa u transportu.17.2. Kojoj vrsti osiguranja je transportno osiguranje blisko po svojim pravnim karakteristikama?- Po svojim pravnim karakteristikama transportno osiguranje je slično imovinskom osiguranju.17.3. Kakav karakter ima transportno osiguranje i šta se pod tim podrazumeva?- Transportno osiguranje ima obeštećujući karakter, i pod time se podrazumeva da: osiguranik ne može da traži od osiguravača plaćanje naknade veće od iznosa štete, osiguranik ne može isovremeno po osnovu više vrsta ogiguranja zahtevati naknade koje bi ukupno premašile iznos nastale štete, isplatom naknade iz osiguranja prava osiguranika prema trećem licu-krivcu prelaze na osiguravača-platioca naknade, osiguranik ne može za istu štetu ostvariti naknadu po osnovu osiguranja i naknadu po osnovu odgovornosti ako je krivo 3. lice.17.4. U čemu se ogleda privredni značaj transportnog osiguranja?- Privredni značaj transportnog osiguranja se ogleda u: ogromnoj vrednosti angažovane imovinske vrednosti u saobraćaju pa je neophodna podrška osiguravajućih organizacija, razvoj trgovačke flote zavisi od osiguranja pošto se njena izgradnja finansira kreditima osiguranja, transportno osiguranje-uslov za normalno odvijanje svih vidova transporta, međunarodni karakter osiguranja-kasko osiguranje velikih brodova i vazduhoplova.17.5. Koje vrste prevoznih sredstava se ne osiguravaju u okviru transportnog osiguranja?- U okviru transportnog osiguranja se ne osigurava većina sredstava kopnenog saobraćaja.17.6. Kako se deli transportno osiguranje prema vrsti transportnih puteva?- Prema vrsti transportnih puteva transportno osiguranje se deli na: kopneno t.o., pomorsko t.o., vazdušno t.o., rečno t.o., osiguranje PTT pošiljki, osiguranje cevovoda, osiguranje kredita, kombinovano t.o.17.7. Kako se može podeliti transportno osiguranje u zavisnosti od trajanja osiguranja i koje su osnovne karakteristike tih vidova osiguranja? U zavisnosti od trajanja osiguranja transportno osiguranje se može podeliti na: kasko osiguranje-osiguranje jednog

putovanja; osiguranje na vreme, kargo osiguranje-osiguranje jedne pošiljke; generalno osiguranje svih tereta u određenom vremenskom periodu. *18. Vrste ugovora o osiguranju 18.1. Kada nastaje ugovor o osiguranje? Ugovor o osiguranju nastaje kada roba još nije izložena riziku u momentu zaključivanja ugovora.18.2. Obzirom na vreme snošenja rizika, kakvi ugovori o osiguranju mogu biti?- Obzirom na vreme snošenja rizika ugovori o osiguranju mogu da budu: ugovor na vreme, ugovor na putovanje, ugovor prema vrednosti robe, ugovor prema količini robe.18.3. Ko su subjekti ugovora o osiguranju i na šta se oni obavezuju tim ugovorom?- Subjekti ugovora o osiguranju robe su: osiguravač, osiguranik i ugovarač osiguranja.Ugovorom o osiguranju obavezuju se ugovarači osiguranja da na načelima osiguranja plaćaju određeni iznos-premiju osiguranja i da je, ukoliko dođe do osiguranog slučaja, osiguravač obavezan da isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovoreni iznos.18.4. Koje uslove mora da ispuni osiguranik i osigurani slučaj da bi došlo do obeštećenja stranke?- Da bi došlo do obeštećenja stranke, osiguranik i osigurani slučaj moraju da ispune sledeće uslove: osiguranici mogu biti samo lica koja imaju opravdan interes na osiguranom predmetu, naknadu mogu tražiti samo lica koja su pretrpela štetu, osigurati se mogu samo predmeti koji imaju vrednost izraženu u novcu, može se nadoknaditi samo stvarno pretrpljena šteta.18.5. Ko u ugovoru o osiguranju može biti osiguravač i koje su njegove obaveze? Osiguravači u ugovoru o osiguranju mogu biti osiguravajuća društva i posrednici u osiguranju (špediteri i sl.). Osiguravač sa svojim uslovima i tarifama, uz naplatu premije osiguranja, pruža osiguravajuću zaštitu. On prima obavezu da će, ako dođe do osiguranog slučaja, nadoknaditi nastalu štetu.18.6. Ko u ugovoru o osiguranju može biti osiguranik i koje su njegove obaveze?- Osiguranik u ugovoru o osiguranju može biti fizičko ili pravno lice. Mogu se javiti: ugovarač osiguranja, korisnik osiguranja i osigurano lice. Ugovor za tuđi račun (špediter). U ugovoru ne mora biti poznat osiguranik već tek po nastanku štete.18.7. Ko u ugovoru o osiguranju može biti ugovarač osiguranja, koja su njegova prava i obaveze?- Ugovarač osiguranja u ugovoru o osiguranju je najčešće prodavac, kupac ili špediter. Ugovarač osiguranja je lice koje sa osiguravačem sklapa ugovor o osiguranju. On plaća premiju osiguranja, zahteva polisu osiguranja, nema pravo da traži naknadu štete-to ima samo osiguranik (može u slučaju da je istovremeno i osiguranik), ugovor zaključuje za treće lice. *19. Transportni rizik 19.1. Koji rizici su obuhvaćeni ugovorom o transportnom osiguranju i kako se zove ta vrsta rizika?- Ugovorom o transportnom osiguranju obuhvaćene su saobraćajne nezgode, elementarne nepogode, požar. Ova vrsta rizika se naziva osnovni rizici-transportni.19.2. Šta su to dopunski rizici i koje su štete pokrivene ovom vrstom rizika?- Dopunski rizici su krađa ili neisporuka, manipulativni rizici (utovar, istovar, pretovar), ostali dopunski rizici ( potisnuće, rđa, dodir sa drugom robom, brodsko znojenje, curenje tečnosti iz tankera i sl.).19.3. Kojom vrstom osiguranja se pokrivaju rizici usled mana ili prirodnih karakteristika robe koja je predmet transportovanja i šta obuhvataju ti rizici?- Rizici usled mana ili prirodnih karakteristika pokriveni su ugovorom o osiguranju šteta usled mana ili prirodnih svojstava robe. Mane: posledica nekih uslova prilikom proizvodnje, posle proizvodnje, prepravke.Prirodna svojstva: kalo, rastur, kvar usled dejstva mikroorganizama i insekata, rđa zbog normalne vlage, samo zapaljenje, eksplozija, uginuće stoke i dr.19.4. Navedite karakteristike ratnih i političkih rizika i nabrojte vidove prevoza u kojima se roba osigurava od tih rizika?- Karakteristike ratnih: dejstvo mina, torpeda, ratnih oruđa, odnosno dejstvo svakog akta koji se mođe nazvati ratni.Karakteristike političkih: rizici štrajka (pokrivene štete na robi koje počine štrajkači, radnici izbačeni sa posla ili lica koja učestvuju u radničkim ili građanskim nemirima) i politički rizici (zaplena robe od stvarnih vlasti, štetne naredbe političkih vlasti...). Od ovih rizika se obično osigurava roba u: prevozu morem, vazdušnom prevozu, poštanskom prevozu. * 20. Štete u transportnom osiguranju 20.1. Šta se podrazumeva pod stvarnim-potpunim gubitkom i koji su uzroci? Pod stvarnim-potpunim gubitkom se podrazumeva potpuni fizički gubitak usled uništenja ili nestanka celokupne pošiljke ili gubitka upotrebne vrednosti.Uzroci: propast tereta bez mogućnosti spasavanja, oštećenje robe koje je prouzrokovalo trajni gubitak svojstava, oštećenje broda (ostala samo olupina), nestanak pošiljke ili osiguranog predmeta.20.2. Šta se podrazumeva pod izvedenim potpunim gubitkom i koje su obaveze stranaka u procesu, odnosno šta je Abandon?- Pod izvedenim potpunim gubitkom se podrazumeva gubitak kada bi dovođenje robe u prvobitno stanje koštalo više od vrednosti robe. Osiguravač nadoknađuje štetu kao da je roba potpuno uništena. Osiguranik maora napustiti robu (daje osiguravaču izjavu o napuštanju). Napuštaj osiguranog broda ili robe u korist osiguravača zove se Abandon.20.3. Koje su karakteristike zajedničke (generalne) havarije i koji su njeni uslovi? Karakteristike zajedničke (generalne) havarije: sve materijalne štete i izdaci nastali kao posledica namernog žrtvovanja jednog dela tereta ili broda radi spasa od zajedničke propasti.Uslovi: da se radi o izuzetnim štetama i izdacima, da su posledica namernog i opravdanog postupka zapovednika broda, da su posledica mera koje je zapovednik preuzeo u zajedničkom interesu, da je postojala zajednička opasnost.20.4. Koje su karakteristike zasebne (partikularne) havarije?- Karakteristike zasebne (partikularne) havarije: štete nastale pod uticajem nepredviđenih okolnosti koje su uslovile delimične gubitke i oštećenja robe, a koje snosi u celosti vlasnik robe ili osiguravač (ako je roba osigurana). To su: nasukanje broda, sudar...20.5. koje su karakteristike nagrade za spasavanje?- Karakteristike nagrade za spasavanje: delimična šteta u vidu nagrade onima koji su na moru pružili dragocenu pomoć, da bi se spasao brod ili teret, pomoć se daje bez ikakvog prethodnog ugovora, a nagrada sledi. *21. Institutske klauzule FPA, WA i AAR 21.1. Koliko ima ukupno institutskih klauzula, koliko je od njih zajedničko?- 13 od ukupno 14 odredaba su zajedničke za sve klauzule.21.2. Koje su to zajedničke klauzule?- Zajedničke klauzule su: klauzule o prevozu, klauzule o prestanku poduhvata, klauzula o manama, klauzula o promeni putovanja, klauzula o izvedenom potpunom gubitku, klauzula o generalnoj (zajedničkoj) havariji, klauzula o plovnoj sposobnosti broda, klauzula o čuvanju, osiguranju, o obostranoj krivici za sudar, o isključenju ratnih i političkih rizika i rizika štrajka...

21.3. Koje polise osiguranja su obuhvaćene (posebnom) odredbom 5?- Posebnom odredbom 5 su obuhvaćene: polisa FPA (slobodno od partikularne havarije), polisa WA (sa havarijom), polisa AAR (protiv svih rizika).21.4. Koje rizike pokriva, a koje isključuje polisa FPA?- Polisa FPA isključuje štete partikularne havarije osim ako je nastala iz osnovnih rizika: sudar, potonuće, nasukavanje, požar. Pokriva i rizike: eksplozije, sudara vozila, dodir vozila sa spoljnim predmetom, gubljenje koleta, ukrcaj, prekrcaj...21.5. Koje rizike pokriva, a koje isključuje polisa WA?- Polisa WA nadoknađuje sve partikularne havarije (štete sa odbitnom franšizom od 3% do 5% nastale kao posledica osiguranih rizika osnovne S.G. polise). Franšiza se ne primenjuje kod sledećih nastalih rizika: požar, nasukavanje, sudar i potonuće, gubljenje koleta pri utovarno-istovarnim procesima...21.6. Koje rizike pokriva, a koje isključuje polisa AAR? - Polisa AAR pokriva sve osnovne i dopunske rizike, franšize su isključene. Ne pokriva štete usled: zakašnjenja, prirodnih svojstava robe ili unutrašnjih mana robe. *22. Ekonomska načela u osiguranju 22.1. Na čemu su zasnovana ekonomska načela u osiguranju?- Ekonomska načela u osiguranju baziraju se na veličini i snazi portfelja osiguranja (celokupni posao, odnosno grupe poslova koje je osiguravač preuzeo od svojih osiguranika i obuhvata čitav kompleks rizika). 22.2. Kako se mogu podeliti rizici osiguranja?- Rizici osiguranja mogu da se podele na: portfelj imovinskog osiguranja i portfelkj osiguranja lica.22.3. Koja ekonomska načela karakterišu uslugu osiguranja?- Usluge osiguranja karakterišu: naknada gubitka vrednosti, naučni tretman snošenja rizika, pravedna raspodela troškova (štete) između osiguranika, izbegavanje gubitka primenom sistematske preventive i zaštite vrednosti.22.4. Od čega zavisi ekonomska efikasnost osiguranja?- Ekonomska efektivnost osiguranja zavisi od kapaciteta osiguranja (maksimalni ukupan iznos obaveza koje osiguravač može da preuzme bez rizika da postane nelikvidan).22.5. U čemu se ogleda sigurnost osiguravača i koje rizike on treba da zadrži, a koje treba da ustupi drugom?- Sigurnost osigurača se ogleda u mogućnosti da sve štete po broju i iznosu može bez teškoća nadoknaditi osiguravaocima i da, pri tom, posluje pozitivno. Osiguravač treba da zadrži samo one rizike koje može pokriti samo sopstvenim sredstvima-SAMOPRIDRŽEJ, a sve ostalo treba predati u SAOSIGURANJE (reosiguranje) čime postiže maksimalnu sigurnost.22.6. Koji su faktori likvidnosti osiguravača?- Faktori likvidnosti osigurača su: naplata premija osiguranja (naplaćuje se unapred), naplata od šteta saosiguranja i reosiguranja, plasman i oplođavanje kvalitetnih sredstava osiguranja.22.7. Šta je rentabilnost osiguravača, kako se meri i čemu služi?- Rentabilnost osiguravača je odnos između ostvarenog finansijskog rezultata i ukupno ostvarenog prihoda sredstava osiguranja. Služi za ocenu poslovanja pojedinih vrsta osiguravajuće zaštite. Rentabilnost u osiguranju se meri ostvarenom stopom finansijskog rezultata i pokazatelj je uspešnosti poslovanja osiguravača. *23. Postupak carinjenja robe - Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava)23.1. Ko podnosi JCI sa propisanim ispravama po odredbama Carinskog zakona, odnosno ko najčešće podnosi JCI sa propisanim ispravama?- JCI sa propisanim ispravama po odredbama Carinskog zakona podnosi carinski obveznik ili lice koje je ovlašćeno da podnese carinsku ispravu (špediter).23.2. Ko je odgovoran za pravilnost preduzetih radnji i tačnost podataka koji su uneti u JCI i u priloženim ispravama, odnosno ko je odgovoran za neizvršenje radnji koje je potrebno izvršiti?- Odgovornost za neizvršenje radnji koje je potrebno izvršiti snosi carinski obveznik ili ovlašćeni špediter.23.3. Ko sve i zašto mora biti upisan u registar podnosilaca JCI (deklaracije) u nadležnoj upravi carina, koja o tome vodi evidenciju?- U registar podnosilaca JCI u nadležnoj upravi carina mora biti upisano preduzeće ili pravno lice koje u carinskom postupku učestvuje kao podnosilac JCI, zbog značaja poslova i zadataka koje obavlja carinski obveznik, tj. od njega ovlašćeno lice (špediter) u spoljnoj trgovini.23.4. U kojem dokumentu je propisan sadržaj i korišćenje isprava u carinskom postupku i šta se u njemu naročito propisuje?- Dokument u kome je propisan sadržaj i korišćenje isprava u carinskom postupku je Pravilnik o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. Propisuje se: sadržina i oblik carinskih isprava, način podnošenja, podaci koje obavezno upisuje podnosilac carinske isprave, isprave koje se obavezno podnose, ostale isprave koje se obavezno koriste u carinskom postupku. 23.5. Koji rokovi su uobičajeni za podnošenje potrebne dokumentacije za carinjenje ako se roba carini u železničkom vagonu, a koji ako se roba carini u carinskom magacinu ili u carinskom stovarištu?- Uobičajeni rokovi za podnošenje potrebne dokumentacije za carinjenje ako se roba carini u železničkom vagonu su 5 sati od trenutka prijema obaveštenja o prispeću pošiljke (aviziranja), a kod tranzitnih pošiljaka od trenutka kada je železnica špediteru uručila tovarni list.U slučaju da se roba carini u carinskom magacinu ili u carinskom stovarištu, uobičajeni rok je 3 dana od dana predaje robe carinarnici. 23.6. Na koje načine se sve špediteri organizuju da bi izbegli plaćanje kolske dangubine ili lažarine zbog prekoračenja propisanih rokova od strane železnice?- Da bi izbegli plaćanje kolske dangubine ili lažarine zbog prekoračenja propisanih rokova od strane železnice, špedicije sa železničkim stanicama sklapaju posebne ugovore u kojima mogu biti određeni i duži rokovi za podnošenje dokumentacije, ugovoren način predaje isprava i sl.23.7. U kojim rokovima je carinarnica obavezna da izvrši propisane radnje kada se roba prevozi železničkim transportom i od kada to vreme počinje teći? Koja su propisana vremena za robu prevezenu kontenerima?- Propisane radnje kada se roba prevozi železničkim transportom carinarnica je obavezna da izvrši u roku od 5 sati, tj. od trenutka kada je carinski organ obavešten da je roba pripremljena za carinjenje. Isto važi i za robu u kontenerima.23.8. Ko plaća lažarinu u slučajevima prekoračenja roka za podnošenje JCI sa pripadajućim ispravama kod robe smeštene u carinski magacin ili carinsko stovarište i na koji način se vrši njen obračun?- U slučaju prekoračenja roka za podnošenje JCI lažarinu plaća nosilac prava, za svaki kilogram bruto težine prema važećoj tarifi. *24. Obaveze kupca - klauzula DDP24.1. Šta znači skraćenica DDP?- DDP - delivered duty paid - isporučeno ocarinjeno (...ugovoreno mesto opredeljenja).

24.2. Koje su obaveze kupca kada je u pitanju plaćanje ugovorene cene?- Obavezu plaćanje ugovorene cene kupac ispunjava na način predviđen kupoprodajnim ugovorom.24.3. Kakve su obaveze kupca pri obezbeđenju različitih dozvola, odobrenja kao i drugih formalnosti?- Obaveze kupca pri obezbeđenju različitih dozvola, odobrenja i drugih formalnosti su da na prodavčev zahtev, rizik i trošak pruži pomoć u pribavljanju uvoznih dozvola i drugih dokumeneta potrebnih za uvoz.24.4. Kakve su obaveze kupca vezano za zaključivanje ugovora o prevozu i osiguranju?- Kupac je lišen ovih obaveza.24.5. Koje su obaveze kupca pri preuzimanju isporuke?- Kupac ima obavezu da preuzme isporuku kada je roba isporučena.24.6. Koje rizike prenosi prodavac na kupca, na kom mestu i kada?- Prodavac na kupca prenosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe: nakon isporuke, od dogovorenog dana isporuke.24.7. Na koji način je izvršena podela troškova između kupaca i prodavaca, odnosno koje troškove snosi kupac i od kada?- Kupac mora da plati: sve troškove od trenutka istovara, sve dodatne troškove zbog neizvršenja svojih obaveza ili neobaveštenja.24.8. Koja obaveštenja kupac treba da dostavlja prodavcu?- Kupac je dužan blagovremeno obavestiti prodavca o vremenu u okviru ugovorenog roka i/ili tački preuzimanja robe na ugovorenim mestu kada to samostalno određuje.24.9. Koja dokumenta i/ili dokaze treba da pribavi kupac i kada?- Kupac treba da pribavi odgovarajući nalog za isporuku ili prevozni dokument.24.10. Koje troškove kontrole robe snosi kupac?- Kupac snosi sve troškove kontrole robe pred otpremu osim kada se ona obavlja po nallogu zemlje izvoza.24.11. Koje su ostale obaveze kupca?- Ostale obaveze kupca su da na prodavčev zahtev, rizik i trošak pomaže u pribavljanju dokumentacije koja se izdaje ili prenosi u zemlju uvoza. *25. Obaveze prodavca - klauzula FOB 25.1. Šta znači skraćenica FOB?- FOB - free on board - Franko brod (...ugovorena otpremna luka).25.2. Koje su obaveze prodavca kada je u pitanju obezbeđenje robe u skladu sa ugovorom?- Kada je u pitanju obezbeđenje robe u skladu sa ugovorom prodavac ima obavezu obezbeđenja robe + trg. faktura ili elektr. poruka + ostalo. 25.3. Kakve su obaveze prodavca pri obezbeđenju različitih dozvola, odobrenja kao i drugih formalnosti?- Obaveze prodavca pri obezbeđenju raličitih dozvola, odobrenja kao idrugih formalnosti su: da na svoj rizik i trošak pribavlja izvozne i uvozne dozvole i ostala dokumenta + vrši izvozno/uvozno carinjenje. 25.4. Kakve su obaveze prodavca vezano za zaključivanje ugovora o prevozu i o osiguranju?- Obaveze prodavca vezano za zaključivanje ugovora o prevozu i o osiguranju su da o svom trošku ugovara prevoz do ugovorenog mesta opredeljenja.25.5. Koje su obaveze prodavca pri isporuci robe?- Obaveze prodavca pri isporuci robe su: kupcu ili drugom licu koga je imenovao kupac na tr. sredstvu, neistovarenu, na ugov. mestu opredeljenja, ugov. dana.25.6. Koje rizike prenosi prodavac na kupca, na kom mestu i kada?- Prodavac prenosi na kupca sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke.25.7. Na koji način je izvršena podela troškova između kupca i prodavca, odnosno koje troškove snosi prodavac i od kada?- Pored troškova nastalih na osnovu ugovora o prevozu i osiguranju, prodavac snosi sve troškove u vezi sa robom do isporuke + izvozno/uvozno carinjenje pre isporuke.25.8. Koja obaveštenja prodavac treba da dostavlja kupcu?- Prodavac treba da dostavlja kupcu obaveštenja o otpremi robe kao i dr. obaveštenja kojima se kupcu omogućava da preuzme robu.25.9. Koja dokumenta i/ili dokaze treba da pribavi kupac i kada?- Kupac treba da pribavi odgovarajući nalog za isporuku ili prevozni dokument.25.10. Koja dokumenta i/ili dokaze treba da pribavi prodavac i kada?- Dokumenta koja treba da pribavi prodavac su: o svom trošku dostavlja kupcu uobičajeni prevozni dokument da bi ovaj preuzeo robu.25.11. Koje troškove provere ambalaže i obeležavanja snosi prodavac?- Prodavac snosi sve troškove provere robe radi isporuke. *26. Obaveze prodavca - klauzula CIP26.1. Šta znači skraćenica CIP?- CIP - vozarina i osihuranje plaćeni do (...ugovoreno mesto opredeljenja).26.2. Koje su obaveze prodavca kada je u pitanju obezbeđenje robe u skladu sa ugovorom?- Prodavac ima obavezu obezbeđenja robe + trg. faktura ili elek. poruka + ostalo.26.3. Kakve su obaveze prodavca pri obezbešenju različitih dozvola, odobrenja kao i drugih formalnosti?- Prodavac na svoj rizik i trošak pribavlja izvozne i druge dozvole i vrši izvozno carinjenje.26.4. Kakve su obaveze prodavca vezano za zaključivanje ugovora o prevozu i o osiguranju?- Prodavac ima obavezu da pod uobičajenim uslovima i o svom trošku ugovara prevoz i osiguranje do dogovorene tačke na ugovorenom mestu opredeljenja, uobičajenim pravcem i na uobičajen način.26.5. Koje su obaveze prodavca pri isporuci robe?- prodavac ima obavezu prema ugovorenom prevozniku radi prevoza, prema ugovorenom broju dana ili ugovorenom roku.26.6. Koje rizike prenosi prodavac na kupca, na kom mestu i kada?- Prodavac prenosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe dok roba ne bude isporučena.26.7. Na koji način je izvršena podela troškova između kupca i prodavca, odnosno koje troškove snosi prodavac i od kada?- Prodavac snosi sve troškove do isporuke robe, vozarinu i sve druge troškove + troškove utovara/istovara na mestu opredeljenja + troškovi osiguranja + izvozno carinjenje + tranzit robe ako terete prodavca.26.8. Koja obaveštenja prodavac treba da dostavlja kupcu?- Prodavac treba da obavesti kupca da je roba isporučena uskladu sa ugovorom o prevozu i osiguranju, kao i o svim drugim obaveveštenjima. 26.9. Koja dokumenta i/ili dokaze treba da pribavi prodavac i kada?- Prodavac o svom trošku dostavlja kupcu uobičajna prevozna dokumenta za ugovoreni prevoz.

26.10. Koje troškove provere ambalaže i obeležavanja snosi prodavac?- Prdavac snosi sve troškove provere robe radi isporuke + ambalaže.

*27. Struktura i sadržaj - termini grupe D27.1. Ko plaća glavni prevoz po ugovorima iz grupe D?- Glavni porevoz plaća prodavac.27.2. Kojoj vrsti ugovora pripadaju ugovori iz grupe D?- Ugovori iz grupe D pripadaju ugovorima o prispeću robe.27.3. Koji termini su svrstani u grupu D i kako glasi njihov puni naziv?- Termini grupe D su:DAF - isporučeno na granici (...ugovoreno mesto), DES - isporučeno franko brod (...ugovorena odredišna luka), DEQ - ispručeno franko obala (...ugovorena odredišna luka), DDU - isporučeno neocarinjeno (...ugovoreno mesto opredeljenja), DDP - isporučeno ocarinjeno (...ugovoreno mesto opredeljenja).27.4. Šta se zahteva od prodavca pri isporuci robe?- Prodavac snosi sve troškove i rizike potrebne da se roba dopremi u zemlju i mesto odredišta ili na granicu sa zemljom uvoza. 27.5. Kada se smatra da je prodavac isporučio robu kupcu po svakom terminu iz grupe D?- Prodavac je isporučio robu:DAF - prodavac isporučuje robu kada je roba neistovarena, ocarinjena za izvoz, ali neocarinjena za uvoz - stavljena na raspolaganje kupcu u prispelom prevoznom sredstvu na ugovorenoj tački i mestu na granici, ali pre carinske granice susedne zemlje.DES - prodavac je isporučio robu kada je roba, neocarinjena za uvoz, stavljena na raspolaganje kupcu na brodu u ugovorenoj odredišnoj luci.DEQ - prodavac je isporučio robu kada je ona stavljena na raspolaganje kupcu, neocarinjena za uvoz, na obali (keju) u ugovorenoj odredišnoj luci.DDU - prodavac isporučuje robu kupcu neocarinjenu za uvoz i neistovarenu sa prispelog prevoznog sredstva na ugovorenom mestu opredeljenja.DDP - prodavac isporučuje robu kupcu na ugovorenom mestu opredeljenja, ocarinjenu za uvoz i neistovarenu sa prispelog prevoznog sredstva. 27.6. Koji termin se koristi kada prodavac isporučuje kupljenu robu kupcu na kopnenoj granici, a koji kada se isporuka robe vrši u odredišnoj luci na palubi broda ili na obali (keju)?- Kada prodavac isporučuje kupljenu robu kupcu na kopnenoj granici koristi se termin DAF, a kada se isporuka vrši u odredišnoj luci na palubi broda ili obali (keju) koristi se termin DEQ.27.7. Koji termin se koristi kada prodavac isporučuje kupljenu robu kupcu rečnim ili pomorskim transportom na plovilu u odredišnoj luci, a koji kada je ugovoreno da prodavac snosi i troškove i rizik istovara robe u odredišnoj luci?- Kada prodavac isporučuje kupljenu robu kupcu rečnim ili pomorskim transportom na plovilu u odredišnoj luci koristi se termin DES, a kada je ugovoreno da prodavac snosi i troškove istovara i rizik istovara u odredišnoj luci koristi se termin DEQ.27.8. Koji termini iz grupe D su pogodni za realizaciju prevoza robe tehnologijama integralnog transporta, a koji su pogodni za realizaciju prevoza pomorskim i/ili rečnim transportom?- Za realizaciju prevoza robe tehnologijama integralnog transporta pogodni su termini: DAF, DDU, DDP, dok su za realizaciju prevoza pomorskim i/ili rečnim transportom pogodni termini: DES, DEQ.27.9. Koje su obaveze prodavca po svakom terminu iz grupe D?- Obaveze prodavca po terminima su:DAF - prodavac je dužan da ocarini robu za izvoz.DES - prodavac snosi sve rizike i troškove u vezi sa dopremom robe do ugovorene odredišne luke pre istovara.DEQ - prodavac snosi sve troškove i rizike vezane za dopremu robe do ugovorene odredišne luke uključujući i istovar robe na obalu (kej).DDU - prodavac snosi troškove i rizike dopreme do mesta opredeljenja.DDP - prodavac snosi sve troškove i rizike vezane za dopremu robe do tog mesta, uključujući i sve dadžbine za uvoz u odredišnu zemlju. 27.10. U kojem terminu iz grupe D prodavac ima obavezu da izvrši uvozno carinjenje robe?- Uvozno carinjenje robe prodavac ima obavezu da izvrši u terminu DDP.27.11. Prikažite šematski mesto i vreme prelaska rizika sa prodavca na kupca po svakom terminu iz grupe D? *28. Struktura i sadržaj - termini grupe F28.1. Ko plaća glavni prevoz po ugovorima iz grupe F?- Glavni prevoz plaća kupac.28.2. Kojoj vrsti ugovora pripadaju ugovori iz grupe F?- Ugovori iz grupe F pripadaju ugovorima o otpremi robe.28.3. Koji termini su svrstani u grupu F i kako glasi njihov puni naziv?- Termini grupe F su: FCA - franko prevoznik (...ugovoreno mesto), FAS - franko uz bok broda (...ugovorena otpremna luka), FOB - franko na brod (...ugovorena otpremna luka).28.4. Šta se zahteva od prodavca pri isporuci robe?- Prodavac treba da ugovori prevoz pod uobičajenim uslovima o svom trošku, ali ne snosi rizik za gubitak ili oštećenje robe ili za dodatne troškove nakon predaje prevozniku (to snosi kupac).28.5. Kada se smatra da je prodavac isporučio robu kupcu po svakom terminu iz grupe F?- Prodavac je isporučio robu:FCA - prodavac isporučuje robu, ocarinjenu za izvoz, prevozniku (ili drugom licu) određenom od strane kupca, na ugovorenom mestu.FAS - prodavac je isporučio robu kada je roba postavljena uz bok plovila u ugovorenoj otpremnoj luci.FOB - prodavac je isporučio robu kada je ona prešla preko ograde broda u ugovorenoj otpremnoj luci.28.6. Koji termini iz grupe F su pogodni za realizaciju prevoza robe tehnologijama integralnog transporta, a koji su pogodni za realizaciju prevoza pomorskim i/ili rečnim transportom?- Za realizaciju prevoza robe tehnologijama integralnog transporta pogodan je termin FCA, dok su za realizaciju prevoza pomorskim i/ili rečnim transportom pogodni termini FAS i FOB.28.7. Koje su obaveze prodavca po svakom terminu iz grupe F?- Obaveze prodavca po terminima su:FCA - prodavac je dužan da ocarini robu za izvoz i ako se roba isporučuje u prodavčevim prostorijama, za utovar je odgovoran prodavac.FAS - prodavac je dužan da ocarini robu za izvoz.FOB - prodavac je dužan da ocarini robu za izvoz.28.8. Prikažite šematski mesto i vreme prelaska rizika sa prodavca na kupca po svakom terminu iz grupe F?

*29. Organizacija tokova robe u pomorskom transportu - Vrste pomorskih plovidbi29.1. Koja dva oblika pomorske plovidbe postoje?- Postoje slobodna i linijska pomorska plovidba.29.2. Navedite definiciju prvog oblika pomorske plovidbe?- Slobodna pomorska plovidba - pomorski prevozi masivne i homogene robe za razne pravce, bez utvrđenog reda plovidbe i pod uslovima definisanim u zaključenom ugovoru o prevozu.29.3. Navedite definiciju drugog oblika pomorske plovidbe?- Linijska pomorska plovidba - pomorski prevozi po određenom redu plovidbe na određenim relacijama, na osnovu linijskih uslova, odštampanih na poleđini konosmana.29.4. Koje su osnovne karakteristike prvog oblika pomorske plovidbe?- Osnovne karakteristike slobodne pomorske plovidbe: brodovi plove na relacijama gde im se nudi odgovarajući teret, u povratku treba voditi računa da se brod ne vraća prazan, troškovi su niži u odnosu na linijsku pomorsku plovidbu, istovar/utovar su brži i jeftiniji, dodiruje se manji broj luka na jednom putovanju.29.5. Koje su osnovne karakteristike drugog oblika pomorske plovidbe?- Osnovne karakteristike linijske pomorske plovidbe: veći trožkovi u odnosu na slobodnu pomorsku plovidbu, utovar/istovar sporiji i skuplji, dodiruju uvek redom utvrđene luke.