7/27/2019 2. Motivacija za uenje

1/16

Motivacija za uenjeLidija Vuid:

PEDAGOKA PSIHOLOGIJAStr. 74-90

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

2/16

Faktori uspenog uenja(unutranji)

50% inteligencija

50% faktori neintelektualne prirode

- motivacija

- faktori linosti...

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

3/16

Vrste motivacije

Spoljanja (ekstrinzina) motivacija odnosise na motivaciju koja svoj izvor ima izvanuenika (obar rezultat na testu, ocene,

pohvala, diploma...) Unutranja (intrinzina) motivacija je

ogovor na potrebe onoga ko ui kao to suraoznalost, potreba za znanjem, osedajikompetencije i rasta i razvoja (izvor motivacijeje u samom ueniku)

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

4/16

Posticaji za uenje

I Cilj ili namera a se neto naui

Paja Raosavljevid je prvi istakao znaaj ciljaEksperimentosoba koja nije razumela instrukciju (Rumun) ima46 itanja bez cilja a ponovi listu i samo 6 itanja sa ciljem

II Rok - ui rok trajanje nauenog- blizak rokbrzina u uenju

Eksperiment:

I grupa ui tekst koji de reproukovati za jean an

II grupa ui tekst koji de reproukovati za neelju ana

Reproukcija se ogaa za ve neelje

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

5/16

III Interesovanje

Pozitivan stav uenika prema nekom saraju

Naini razvijanja interesovanja za saraj

povezivanje sa poznatim i interesantnim

isticanje znaaja i primene onoga to se ui

Tekode:

razliita interesovanja po polu

program prilagoen prosenom ueniku

individualne razlike u interesovanjima

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

6/16

IV Prijatnost, neprijatnost i

stav prema gradivu

S. Frojd- princip zadovoljstva:

- prijatno (optimizam pamdenja)

- indiferentno

- neprijatno

Ispravka Frojovog uenja:

- prijatno

- neprijatno- indiferentno

Stav prema gradivu pozitivan stav saglasan salinim ubeenjima i uglavnom ukljuuje prijatnost

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

7/16

V Poznavanje rezultata (arakov)

- srestvo za ispravljanje greaka u toku uenja

- posticajno srestvo za alje uenje

Eksperiment: uvebavanje motorne vetine, pogaanje metesnopom svetlosti

arakov: uvebavanje verbalnih saraja-grupa koja dobijaobavetenje o napreovanju postie bolji rezultat

Obavetenja koja se aju uenicima treba a buu:

- specifina a ne uoptena

- oreena, precizna, konkretna

- uvremenjena (neposredno posle aktivnosti)

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

8/16

VI Pohvala i pokudaEksperiment Elizabete Harlok(rezultati):

Hvaljena grupa stalno napreduje Kuena grupa 2 dana napreduje a onda rezultat opada

Ignorisana grupa- 2 ana napreuje (slabije o kuene grupe) a onarezultat opada

Kontrolna grupa- 2 ana ne napreuje a ona rezultat jo vie opaa,

zatim se ponovo popravlja

40 godina kasnije Radovi u

ponovljenom eksperimentu

u Srbiji dobija iste rezultate

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

9/16

Eksperiment Tomsona i Hanikata (rezultati):

Introvertni hvaljeni i ekstravertni kueni

Ekstravertni hvaljeni i introvertni kueni Kontrolna grupa

Isti eksperiment u Srbiji:

Introvertni hvaljeni i ekstravertni kueni Ekstravertni hvaljeni

Kontrolna grupa

Introvertni kueni

Dejstvo nagrade i kaznejai su posticaji o pohvale ipokue ali se ne preporuuje uestalo koridenje

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

10/16

VII Saranja i takmienjeRezultati eksperimenta napredovanje:

Individualno - kada mogu da biraju 74% bira individualni rad Grupno

Bez podsticaja (kontrolna grupa)

Zakljuak: takmienje je jai posticaj nego saranja tj.

iniviualno takmienje je efikasnije o grupnogGrupno takmienje vie pogouje:

Uenicima slabije inteligencije

Mlaim uenicima

Izbor rivala u iniviualnom spontanom takmienju u oeljenju -prema svojim sposobnostima

- Takmienje sa samim sobom

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

11/16

Efikasnost individualnog i grupnog rada

Psihoanalitiar Mee: grupni ra povedava kvantitet ali ne i kvalitet

vrednost grupnog rada zavisi od:

- osobina pojedinaca (npr. nervoznijipojeinci tee ue u grupi)

- od vrste posla (grupni ra je uspeniji ko

jednostavnijih poslova)

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

12/16

VIII Uspeh i neuspeh

Uspeh je motiv koji poste uenika na alji ra

Individualne razlike- Samopouzdanineuspeh ne deluje u velikoj meri

nepovoljno

- Nesamopuzdanineuspeh ima jako negativno

dejstvo

Ameriki eksperiment sa 18 nastavnika i 18 oeljenja:- Nedete zavriti razre jer ne raite ovoljno!- Dobro raite i sigurno dete svi zavriti razre!Na kraju nije bilo bitne razlike.

Izraziti poverenje u ra uenika, njihov tru.

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

13/16

IX Stepen aspiracije

Uspeh koji pojeinac pretpostavlja a depostidi

- Merenje stepena aspiracije

- Diskrepancija suenja ( razlika izmeu ranijepostignutog i oekivanog rezultata)

- Diskrepancija cilja (razlika izmeu oekivanogi naknadno postignutog rezultata)

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

14/16

Uslovi koji doprinose razvijanju

unutranje motivacije za uenje

1. Uenicima treba na izbor pruiti viezaataka sa razliitim stepenom teine

2. Navikavati uenike a svoja nova

postignuda uporeuju sa svojim ranijimpostignudima ( razvijati takmienje sasamim sobom)

3. Za uenikovu motivisanost nije samovano a oivi privremeni uspeh , nego ito kom iniocu pripisuje postignuti uspeh,

odnosno neuspeh

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

15/16

Uslovi koji doprinose razvijanju

unutranje motivacije za uenje4. Na oblikovanje motivacije uenika utiu ire

okolnosti raa i ivota u koli( planiranje nastavnog procesa, slobodnih

aktivnosti...)5. Za razvoj unutranje motivacije uenika

znaajno je i uvianje smisla onoga to ueniciue i rae

7/27/2019 2. Motivacija za uenje

16/16

Atribuciona teorija Bernarda Weinera (1992)

Naini na koje tumaimo uzroke svog postignuda

Mesto uzroka : uzrok uspeha ili neuspeha moe bitiunutranji i spoljanji, unutranji je povezan saosobinama pojeinca, a spoljanji sa obelejima

situacije Stabilnost uzroka: uzrok uspeha, odnosno neuspeha,

moemo opaati kao relativno nepromenljiv, onosnokao promenljiv i nepostojan

Mogudnost kontrole: uzrok uspeha i /ili neuspehamoemo percipirati kao vie ili manje poloan naojkontroli