-
PROMENA KLIME U SRBIJI I OEKIVANI UTICAJI
TIHOMIR POPOVI1, VLADIMIR UREVI2, MOMOLO IVKOVI1, BILJANA JOVI1,
MILENKO JOVANOVII1
1)Agencija za zatitu ivotne sredine, Ministarstvo ivotne sredine
i prostornog planiranja 2)Institut za meteorologiju, Fiziki
fakultet Univerziteta u Beogradu
Abstract: Rad sadri tumaenje i ilustrativan prikaz odraza
globalnog otopljavanja i promena klime na podruje Srbije. Procena
nae budue klime prikazana je po rezultatima klimatskog modeliranja
po najee korienim scenarijima IPCC-a. Promena klime, kao prirodnog
resursa, uslovie irok spektar uticaja. Pored uticaja na vreme,
razmatraju se oekivani uticaji na ekosisteme i biodiverzitet,
poljoprivredu i umarstvo, zemljite, ljudsko zdravlje, hidroloki
reim i energetiku. Vanost ovih uticaja se manifestuje kroz
ekonomske posledice promena klime. Kljune rei: Promena klime,
Srbija, oekivani uticaj, ekonomske posledice promene klime
1. UVOD Klima je "proizvod" klimatskog sistema. Klimatski sistem
je sloen dinamiki sistem koga ine atmosfera, hidrosfera, biosfera,
kriosfera i njihove meusobne interakcije. Klima je bazini prirodni
resurs i stoga ima dominantan uticaj na eko sisteme kao i stanje i
razvoj drutva i ljudske civilizacije uopte. Klima na Zemlji
pokazuje prirodnu promenljivost na celoj vremenskoj skali.
Intenzitet promenljivosti se razlikuje u zavisnosti od vremenskog
razmera. Kada se na prirodnu varijabilnost superponiraju posledice
promena sastava atmosfere i poremeaja radiacionog bilansa govorimo
o promeni klime. Preciznije, po Okvirnoj konvenciji UN o promeni
klime, (UNFCCC), "Promena klime" oznaava promenu klime koja je
direktno ili indirektno uslovljena ljudskim aktivnostima koje
izazivaju promene u sastavu globalne atmosfere, i koja je
superponirana na prirodna kolebanja klime, osmotrena tokom
uporedivih vremenskih perioda..
2. POKAZATELJI PROMENE KLIME U SRBIJI
Klimatski sistem je sistem globalnih razmera, svaki poremeaj u
sistemu na jednom delu planete ima sloeni, ne linearni, odraz na
druge delove klimatskog sistema. Globalno otopljavanje je prisutno
u celom sistemu ali je izraajnije iznad kopna. Intenzivnije je na
severnoj hemisferi, a intenzitet mu raste sa porastom geografske
irine. Viedecenijski podaci dobijeni sistematskim meteorolokim
merenjima jedini pruaju mogunost validnog ocenjivanja sadanjeg
stanja i njegovog poreenja sa prethodnim periodima. Pri tome treba
imati u vidu i to da su svi nizovi instrumentalnih meteorolokih
merenja samo poslednji segment klime prolosti. Rezultati
meteorolokih merenja Meteoroloke opservatorije Beograd su ve
nazvani nacionalnim blagom, hod vrednosti godinjih temperatura
vazduha od 1900. godine prezentovan je na Sl. 1. Normalizovana
odstupanja godinjih temperature vazduha u Beogradu, od normale
1961-1990 i klizni 20-godinji srednjak, ukazuju na oit pozitivan
trend temperature u Beogradu. Uuoljivo je da su poslednje decenije
najtoplije u raspoloivom nizu podataka , [1].
Slika 1 Godi[nja temperatura vazduha u Beogradu sa kliznim 20-
godinjim srednjakom -1900-2008.
-5-4-3-2-1012345
1900 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000
2010GODINA
NO
RM
ALI
ZO
VAN
O O
DSTU
PA
NJE
11.9
12.4
12.9
13.5
14.0
11.3
10.8
10.2
9.7
oC
SEPA_TiPop.'09
1
-
Izraen trend rasta temperature vazduha prisutan je na celom
podruju Srbije, [2]. Geografska raspodela znaka i intenziteta
trenda godinjih temperatura vazduha u Srbiji, po podacima iz
perioda 1951 2007, dat je na Sl. 2(levo). Na podruju Srbije
dominira pozitivan trend. Blagi negativan trend karakterise samo
jugoistok zemlje. Najintenzivniji pozitivan trend temperature
vazduha je prisutan na severu, podruju Loznice, irem podruju
Beograda i podruju Negotinske krajine. Po podacima posle 1991. u
celoj Srbiji je prisutan rapidan porast temperature, Sl. 2 (desno).
Intenzitet trenda u ovom periodu je viestruko vei nego u
prethodnom.
GODINA 1951 2008. LETO 1951 2008.
Slika 2. Raspodela trenda godinje (levo) i letnje (desno)
temperature vazduha, oC /100 godina, na podruju Republike
Srbije
( Izvor podataka RHMZ ) Trend letnjih (JJA) temperatura vazduha,
takoe, ima izraen pozitivan trend; analiza temperaturnih uslova u
Srbiji, ukazuje da smo krajem devedesetih godina prologa veka izali
iz opsega "normalno" i uli u opseg "toplo". Letnji period ima sline
odlike. Za prosene letnje temperature u Srbiji je karakteristino da
je leto 2007. bilo 18. uzastopno leto sa temperaturom veom od
proseka, [3]. Na GMS Smederevska Palanka je 24. jula 2007. godine
izmerena temperatura vazduha od ak 44.9 oC, to je novi apsolutni
rekord maksimalne temperature vazduha u Srbiji. Registrovanje novih
temperaturnih rekorda je nastavljeno i u 2008. godini. Tokom
februara, maja i septembra, na vie meteorolkih stanica, zabeleeni
su novi meseni maksimumi temperature; u februaru 25.6 oC Loznica, u
maju 35.7 oC Zajear a septembru 38.3 oC Beej, [4]. Padavine, kao
drugi osnovni klimatski element, odlikuje vea varijabilnost od
temperature. I pored toga uoljivo je da, poev od osamdesetih godina
prologa veka, dominiraju godine sa deficitom padavina na podruju
Srbije. Od 1982. godine do, zakljuno, 2000. godine intenzitet
negativnih odstupanja godinjih koliina padavina za Srbiju, drugim
reima intenzitet sua, se poveavao. Po intenzitetu se izdvaja 2000.
sa ekstremno jakom suom. Slian hod imaju i vrednosti letnjih
koliina padavina. U periodu posle 1984. preovlauju leta koja se
odlikuju
deficitom padavina razliitog intenziteta. Najintenzivnije letnje
sue bile su 2000.i 2003. godine. Vredi zapaziti da postoji
poklapanje perioda preovlaujuih negativnih vrednosti trenda
godinjih padavina sa periodom preovlaujuih pozitivnih vrednosti
trenda godinjih temperatura vazduha. Praktino je, u srednjem, u
Srbiji poetak perioda rasta temperature vazduha praen periodom
redukcije godinjih suma padavina.
Slika 3. Normalizovana odstupanja letnjih koliina padavina u
Srbiji, period 1951 2008
( Izvor podataka RHMZ )
PALIC
KIKINDASOMBOR
ZRENJANINN.SAD
B.KarlovacVRSAC
SR.MITR.BEOGRAD V.GRADISTE
LOZNICA
S.PALANKAVALJEVO NEGOTIN
C.VRHKragujevac
CUPRIJA ZAJECARPOZEGAZLATIBOR KRALJEVO
KRUSEVAC
NISKOPAONIKSJENICA
DIMITR.LESKOVAC
VRANJE
.
.
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0 PALIC
KIKINDASOMBOR
ZRENJANINN.SAD
B.KarlovacVRSAC
SR.MITR.BEOGRAD V.GRADISTE
LOZNICA
S.PALANKAVALJEVO NEGOTIN
C.VRHKragujevac
CUPRIJA ZAJECARPOZEGAZLATIBOR KRALJEVO
KRUSEVAC
NISKOPAONIKSJENICA
DIMITR.LESKOVAC
VRANJE
.
.
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0
-4
-3
-2
-1
0
1
2
3
1950 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010
( )
Ti.Pop_09
SEPA_Ti_Pop_09
3. PROCENE BUDUE KLIME U SRBIJI
Danas je lake ulaziti u razmatranja nae budue klime nego to je
to bilo pre pet godina. Iako danas raspoloive procene nisu drugaije
od procena iznetih u [5], postoje bar dva razloga za pouzdanije, pa
odatle i komfornije, razmatranje nae budue klime. Prvi je aktivno
ukljuivanje domaih eksperata u projekte regionalnog klimatskog
modeliranja, kakav je projekat SINTA, [6]. Globalnim modelima se
tretira problem klimatskih promena odreenih klimatskih parametara
na planetarnim razmerama, meutim najee rezultati ovih modela nisu
dovoljno precizni ukoliko hoemo da dobijemo finu strukturu promena
u okviru pojednih regiona, za koje mogu biti presudni lokalni
efekti kao to su, sloena orografija, raspodela i vrsta vegetacije
ili zemljita. Zato se za istraivanja klimatskih promena nad
pojedinim regionima koriste regionalni modeli, u kojima su lokalne
karakteristike odabranog regiona preciznije predstavljene, pa i
rezultati ovih modela imaju detaljniju strukturu. Prema rezultatima
modela poveanje srednje godinje temperature u Evropi na kraju
dvadeset prvog veka (period 2071-2100) u odnosu na klimatsku
normalu 1961-1990, kretae se u osegu od 2 do 3 stepena, ukoliko
poveanje koncentracije gasova staklene bate bude pratilo scenarijo
A1b. Inae A1b scenario spada u grupu umerenih scenarija, koji
predvia da koncentracija CO2 na kraju veka bude oko 700ppm. Ukoliko
se vek zavri sa veom koncentracijom koju predviaju neki agresivniji
scenariji, poveanje temperature prema
-0.4 0.0 0 1.0 1.4 1.8 2.2.4
SEPA_Ti_Pop_09
0.4 0.9 1.7 2.1 3.0
2
-
rezultatima drugih regionalnih modela moe biti duplo vee u
odnosu na ove vrednosti. Za podruje Srbije promena srednje godinje
temperature kree se oko +2.5 stepena, pri emu je najvea promena
srednje temperature letnjih meseci i iznosi oko +3.5 stepena.
Slika 4. Poveanje srednje letnje (JJA) temperature, u oC, u
Evropi i Srbiji, za period 2071-2100. u odnosu na klimatsku normalu
1961-1990, ukoliko poveanje koncentracije GHG prati scenarijo
A1b
(Izvor [6], Projekat SINTA- 2008).
Promena reima padavina je neto sloenija i za teritoriju Srbije
ogleda se u smanjenju koliine i to u osegu od -10 do -3 milimetara
meseno, dok u pojednim delovima Evrope moe doi i do poveanja
srednje mesene koliine padavina. Prema ovim rezultatima naroito
izraeno smanjenje padavina imali bi u oblasti obale Jadranskog mora
i delovima Alpa. Opta ocena je, da ukoliko se obistine predikcije o
daljem poveanju prisustva gasova staklene bate u atmosferi, prema
rezultatima modela moemo oekivati znatno topliju klimu, naroito
tokom letnjih meseci, i manju koliinu padavina, posebno u
Mediteranskom delu Evropskog kontinenta. Kada se govori o ueu
domaih strunjaka u regionalnom modeliranju klime, treba rei da se u
budunosti oekuje vie domaih rezultata. Prvenstveno zbog toga jer se
u okviru RHMZ-a uspostavlja Regionalni virtuelni centar jugoistone
Evrope za praenje klimatskih promena. Drugi je progres u
modeliranju klime i klimatskih elemenata i parametarta na evropskom
nivou, te se iz takvih rezultata mogu preciznije oceniti i budui
klimatski uslovi u Srbiji. Za ilustraciju moe posluiti prikaz
sezonske promene koliina padavina na podruju Republike Srbije, Sl.
5., po rezultatima [7].
Modelirane promene sezonskih padavina u Evropi su sloene. Tokom
zime se oekuje porast padavina, u srednjem za ceo kontinent porast
za 21 %. Meutim, u delovima Mediterana se i tokom zime moe oekivati
smanjenje prosenih padavina. Tokom leta se procenjuje smanjenje
padavina u preovlaujuem delu Evrope, svuda osim na severoistoku
kontinenta. Projektovano smanjenje za celu Evropu iznosi 11%.
Slika 5. Relativna promena, u % normale 1961- 1990., sezonskih
koliina padavina u Evropi do kraja veka (a) zima; (b) prolee; (c)
leto; (d) jesen
( Izvor [7])
U Srbiji se, i po ovim rezultatima, oekuje izrazito smanjenje
padavina tokom leta. Manje smanjenje prosenih padavina se oekuje
tokom jeseni. Promene tokom zime i prolea imaju drugi znak, oekuje
se poveanje. Obzirom na procene da su smanjenja tokom leta i jeseni
izrazitija od porasta tokom zime i prolea, a imajui u vidu i
godinji hod padavina, moe se zakljuiti da se na godinjem nivou u
Srbiji oekuje smanjenje koliina padavina.
4. OEKIVANI UTICAJI PROMENA KLIME
Prosena temperatura vazduha Globalna
Prosena globalna temperatura (kopna i okeana) je do 2007. godine
bila za 0.8 C via od nivoa u preindustrijskom periodu (prosek
1850-1899). Samo za kopno prosek je bio vii za 1 C.
Brzina rasta prosene globalne temperature se poveala sa 0.1 C po
deceniji u proteklih sto
3
-
godina na 0.2 C po deceniji u prethodnim decenijama. Najbolje
procene za projektovano globalno zagrevanje u toku
ovog veka su dalji porast
prosene temperature izmeu 1.8 i 4 C za zliita scenarija
Evropsk
est godina izmeu 1996. i 2007.
ekuje u istonoj i severnoj Evropi, a tokom leta u
eranskoj Evropi. Porast te
godine; leto e biti toplije za 3.5 C, jesen za 2.2 oC, zime za
2.3 oC., a prolee za 2.5 oC.
perature vazduha, Surin, period 1971-1990. ( Izvor [8] )
Temper
talasa vruina, dok su projekcije za
ih dana da e oni dalje opadati.
Ek m
ma kao to su
no
erioda, naroito u junoj i jugoistonoj
iti naroito na
oblematika vodosnabdevanja i
navodnjavanja.
Re
i
tako umanjiti rizik od ranih prolenih poplava.
Bio e
u vodama koje se koriste za javno snabdevanje.
Ras e
ranost predela moe da
h
ih biljnih vrsta biti suoeno
sa izumiranjem.
ra
a Evropa se zagrejala vie od globalnog proseka. Prosena godinja
temperatura za evropsku kopnenu oblast do 2007. godine je bila 1.2
C via od preindustrijskog nivoa, a za kombinovanu oblast kopna i
mora via za 1 C. Osam od dvangodine su meu 12 najtoplijih godina od
1850. godine. Projekcije godinje temperature, dobijene forsiranjem
klimatskih modela po razliitim scenarijima promene klime, su da e
ovog veka temperatura porasti za 1 do 5.5 C . Tokom zime se najvee
zagrevanje o
jugozapadnoj i medit
mperature u Srbiji Procene, bazirane na klimatskom modeliranju,
po umerenim scenarijima, ukazuju da e godinja temperatura u Srbiji
do kraja veka porasti za 2.6 oC. Otopljavanje nee biti ravnomerno
tokom
o
Slika 5. Koliko e biti validni dosadanji prorauni i propisi ?
Probabilistika analiza minimalne temperature vazduha za potrebe
odreivanja spoljne projektne tem
aturni ekstremi Uestalost ekstremnih hladnoa se smanjuje, a
ekstremne vruine su sve ee. Oekuje se poveanje u uestalosti,
intenzitetu i trajanju broj mraznih i leden
stre ne padavine i sue Za celu Evropu je intenzitet ekstremnih
padavina kao to su jake kie povean u poslednjih 50 godina, ak i za
oblasti sa smanjenim srednjim padavinacentralna Evropa i Mediteran.
Za Evropu kao celinu je projektovapoveanje uestalosti pojave jakih
padavina. Projekcije su i da e porasti duina i uestalost sunih
pEvropi. U Srbiji se poveala uestalost, intenzitet i trajanje
meteorolokih sua, [9], kao rezultat poveanih temperatura, smanjenih
letnjih padavina i veeg broja duih sunih perioda.. Ovaj trend e se
nastav jugoistoku i istoku Srbije. Promene u reimu padavina i sua
imae direktnog uticaja na oticaj i proticaj reka. Uslonjava se
pr
ne poplave
U Evropi je od 1990. godine zabeleeno 259 veih renih poplava, od
kojih 165 posle 2000. godine. Projektovano je da globalno
zagrevanje intenzivira hidroloki ciklus i povea pojavu i uestalost
poplava u velikom delu Evrope, iako procene o promenama u
uestalosti poplava i njihovoj magnitudi i dalje ostaju vrlo
neizvesne. Projekcije sugeriu da e zagrevanje dovesti do
smanjivanja akumulacije snega tokom zime
div rzitet svee vode i kvalitet vode
Klimatske promene mogu da prouzrokuju poveanje cvetanja
fitoplanktona, favorizujui i stabilizujui dominaciju tetnih
cianobakterija u zajednicama fitoplanktona, to dovodi do poveanja
pretnje ekolokom statusu jezera i poveanju zdravstvenog rizika,
posebno
pod la biljnih vrsta
Intenzitet promena klimatskih parametara je vei od prirodnih
mogunosti mnogih vrsta da se adaptira novonastalim uslovima,
posebno zato to izfragmentiogranii pomeranja. Klimatske promene,
naroito tokom blaih zima, su odgovorne za primeeno pomeranje mnogih
biljnih vrsta u Evropi na sever i na vee nadmorske visine.
Planinski ekosistemi u mnogim delovima Evrope se menjaju jer vrste
prilagoene hladnoi bivaju potisnute iz svojipodruja od vrsta
prilagoenih toplijoj klimi Projekcije su da e do kasnog 21. veka,
distribucija evropskih biljnih vrsta biti pomerena nekoliko stotina
kilometara na sever, ume suene na jugu i proirene na severu, a 60 %
planinsk
4
-
Priz n
ju prosene koncentracije prizemnog
trenutne politike
smanjenja prizemnog ozona
Top n
ne globalne
h parametara.
Obzirom na procenjene promene, ovaj uticaj e biti veoma izraen i
u Srbiji.
ika 7. Promena humanih bioklimatskih uslova u Evropi do kraja
veka izraena preko turistikog klimatskog
ala 1961- 1990, Desno TCI za leto, period 2071- 2100. IPCC SRES
A2
iljna fenologija
sezonskih pojava kod biljaka se
nije
Organski ugljenik u tlu Zemljite u EU sadri oko 71 gigatona
ika, skoro 10 % od ugljenika
em i ozon Klimatske promene su doprinele i doprinosie
poveanozona Primer leta 2003. godine u centralnoj Evropi moe
posluiti kao opomena i usmerava na razmiljanja o adekvatnosti
lot i talasi i zdravlje
Poveavanje temperatura e verovatno poveati broj smrti povezanih
za vruinama. Rizik smrtnosti se poveava od 0.2 do 5.5 % za
svaki
1 C poveanja temperature preko lokalno-specifine granine
vrednosti. Procenjuje se oko 85 000 vie smrtnih sluajeva godinje u
EU po scenariju visokih emisija sa poveanjem prosetemperature za 3
C u periodu 2071-2100 u odnosu na period 1961-1990. Promene
klimatskih parametara dovode do promene i preraspodele podruja sa
odreenim vrednostima biometeoroloki
Sl indeksa, TCI, za leto; Levo TCI za leto, norm Izvor [10]
B Vremena
menjaju du cele Evrope, uglavnom zahvaljujui klimatskim
uslovima; 78 % otvaranja lia i cvetanja pokazuje ubrzanje trendova,
a samo 3 % znaajnije kanjenje. Izmeu 1971. i 2000. godine proseno
rapojavljivanje prolea i leta je bilo 2.5 dana po deceniji. Ovi
trendovi u sezonskim promenama e nastaviti da napreduju u narednim
decenijama.
organskog ugljenakumuliranog u atmosferi. Poveanje temperature i
smanjenje vlanosti ubrzava dekompoziciju organskih materijala ,
dovodei do pada organskog ugljenika u zemljitu u Evropi i poveanja
emisija CO2 u atmosferu. Ovo moe da poniti sve ostale sauvane
koliine koje su drugi sektori ekonomije uspeli da postignu
smanjivanjem antropogenih emisija gasova staklene bate.
5
-
gionima Evrope tokom
emljita u ciklusu CO u
Povean
U veem delu kontinentalne Evrope, veina poetkom 20. veka.
ume.
ego
Nek onomski aspekti uticaja Oko 90 % svih prirodnih nepogoda u
Evropi
0. godine se direktno
EFERENCE
] Popovi T., ivkovi M., Radulovi E.:" Srbija i globalno
otopljavanje", I Konferencija Odrzivi
[2] padavina na podruju
[3]
/
[4]
[5] ovi: "Koliko a
[6] varra
-
Mediterraneo per i Cambiamenti Climatici (CMCC), (2)
3)
(hosted by RHMS of Serbia), (4) Republic Hydrometeorological
Service of Serbia ] ] Rutger Dankers, Roland Hiederer ; Extreme
niical Report,
ha ih
bija", Beograd,
[10] r-b
Gubitak organskog ugljenika je ve primeen u merenjima u raznim
reproteklih 25 godina. Projektovane promene klime za 21. vek e
promeniti doprinos z 2mnogim oblastima EU.
je povrina pod umama
uma se sada bre iri nego Promena klime e favorizovati odreene
vrste
na nekim lokacijama uma, dok e za drugevrste stvarati loije
uslove, dovodei tako do znatnih promena u distribuciji vrsta
Periodi sua i toplih zima poveavaju populaciju tetoina i dalje
oslabljuju
U umama Srbije su detektovane promene koje se mogu pripisati
uticaju klimatskih faktora
Povrine pod umama u Srbiji 2000. su bile vee za 71% nego 1953, a
za 15% vee n1979.godine [3 za 2008.].
i ek
koje su se pojavile od 198ili indirektno mogu pripisati vremenu
i klimi. Oko 95 % ekonomskih gubitaka prouzrokovanih katastrofalnim
pojavama je rezultat ovih sa vremenom i klimom povezanim
nepogodama.
Prosean broj godinjih nepogoda uzrokovanih vremenom i klimom u
Evropi se poveao za oko 65 % u periodu 1998-2007. u poreenju sa
godinjim prosekom za 1980. godinu,
Poveavaju se ulaganja u tehniko-tehnoloke sisteme kako bi oni
bili dimenzionisani za optimalno funkcionisanje pri procenjenim
novim klimatskim uslovima
Dolazi do preraspodele potronje elektrine energije tokom godine;
poveava se potronja struje za potrebe klimatizacije i hlaenja
Smanjuje se broj "stepen dana" u grejnom periodu to prua
mogunost za utedu energije u odnosu na sada korienu za grejanje
Nunost navodnjavanja u poljoprivredi e uticati na cene
proizvoda
Procenjuje se da e u narednim decenijama biti dominantni gubici
od nepogoda, a da e u drugoj polovini veka biti mnogo izraeniji
efekti promena klime na ekonomiju
5. UMESTO ZAKLJUAKA
Klimatske promene, spoznaja uticaja i planiranje adekvatnog
odgovora predstavljaju jedan od najveih izazova ovoga veka. Procene
ukazuju da e podruje Srbije biti izloeno uticajima koji mogu imati
posledice na celo drutvo. .
R [1
razvoj i klimatske promene, Ni, Jun 2008; pp. 47-54 (in
serbian)
Popovi, T.: "Trend promena temperature vazduha i koliine
7
Republike Srbije", ume i promena klime, umarski fakultet,
Beograd, 2007, pp. 81 -123 Agencija za zatitu ivotne sredine, "
Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2007. godinu"
http://www.sepa.gov.rs/downloadIzvetaj_2007_Web.pdf, Beograd, 2008,
pp 182. RHMZ Srbije "Znaajni klimatski dogaaji na teritoriji Srbije
u 2008. godini", http://www.hidmet.gov.rs, Beograd, 2009, pp 2 T.
Popovi, E. Radulovi, M. Jovannam se menja klima, kakva e biti naa
buduklima ? ", EnE05 Konferencija ivotna sredina ka Evropi,
Beograd, 2005, pp. 212-218 S. Gualdi (1,2), B. Rajkovic (3), V.
Djurdjevic (3), S. Castellari (1,2), E. Scoccimarro (1,2) , A. Na
(1,2)and M. Dacic (4) ; "SImulations of climate chaNge in the
mediTerranean Area", FINAL SCIENTIFIC REPORT, 2008,
http://www.earthprints.org/handle/2122/4675, [ (1) Centro Euro-
Istituto Nazionale di Geofisica e Vulcanologia (INGV) ( Belgrade
University, Faculty of Physics and SEE VCCC
[Temperatures and Precipitation in Europe: Analysis of a
High-Resolution Climate Change Scenario, JRC Scientific and TechEC,
2008, pp. 44
[8] T. Popovi; Projektne temperature vazdusa verovatnoom pojave
minimalntemperatura u grejnom periodu za potrebe nacionalnog
standarda JUS U J.5.600 , ,
kspertiza, SHMZ, 200E 2, pp.14 [9] O. Jovanovi, T. Popovi:
DROUGHT PERIODS
DURATION ON THE TERRITORY OF FR YUGOSLAVIA, DROUGTH AND PLANT
PRODUCTION, Proceedings 1, ; Institut za istraivanja u
poljoprivredi "Sr1997., str 117-122 EEA ; Impacts of Europe's
changing climate 2008 indicato ased assessment, EEA -JRC-WHO
report, EEA Report No 4/2008, pp. 37-167
6
1. UVOD3. PROCENE BUDUE KLIME U SRBIJI
