25421557 Seminar Ski Rad Sociologija Obrazovanje

8/6/2019 25421557 Seminar Ski Rad Sociologija Obrazovanje

1/8

UVOD

Osnovna potreba savremenog drutva je obrazovana populacija. Drava pri formiranjuobrazovanja igra znaajnu ulogu u smislu obezbeivanja ustanova, odnosno kola zaobrazovanje, opreme... Takoe drava zakonskim merama obavezuje svakog pojedinca na

zavravanje osnovne kole, dok dalje kolovanje predstavlja lini izbor pojedinca. Naalostodreeni pojedinci nisu sebi ni to priutili zbog subjektivnih ili pak objektivnih faktora.

Izraz kola je grkog porekla i u bukvalnom prevodu znai dokolica, rekreacija. U starimdrutvima kolovanje je bilo dostupno malom broju ljudi, onima koji su imali novca ilivremena. Svetenstvo je esto bilo jedna pismena grupa, koje je znanje koristilo za itanje itumaenje religijskih tekstova. Za veinju odrastanje je znailo uenje na primerimastarijih. Bilo je uobiajeno da deca veoma rano poinju pomagati u poslovima udomainstvu, u radu na poljima i u zanatskom radu. itanje nije bilo potrebno a ni korisno.Meutim u dananjim uslovima situacija je potpuno drugaija. kolovanje (osnovno)

predstavlja obavezu svakog pojedinca.

Obrazovanje ima znaajnu funkciju u svakom drutvu. Iz tog razloga drave preuzimaju brigu o finansiranju obrazovanja (osnovnog, srednjokolskog i delom visokogobrazovanja). Po Talkotu Parsonu kola je most izmeu porodice i drutva kao celine.kola priprema decu za njihove budue uloge u ivotu. U dananjim uslovima kolstvoomoguava mogunost menjanja poloaja koje pojedinac stie roenjem ili nasleivanjem.Znanje se individualno stie ali ono predstavlja bogatstvo drutvene zajednice.

kole kao institucije znanja nemaju samo tu ulogu ve i ulogu institucije za uvanje dece mesta na kojima su deca sigurna, u kolama se razvija sposobnost komunikacije, sklapajuprijateljstava...

U naem drutvu obrazovanje je centralizovano. U primeni koncepta dravnog obrazovanjakljunu ulogu igra Ministarstvo prosvete. Nastavnici nemaju veliku uticaj na kolskeplanove, privreda takoe nema veliki uticaj na stvaranje potrebnih profila.

kolski sistem u jednoj dravi zavisi od vie faktora kao to su tradicija, razvoj drutva,

nauke i umetnosti. Promene u kolskom sistemu moraju uvaavati iskustva drugih zemalja ispecificnosti regionalnih i lokalnih zajednica. Pored ovih objektivnih faktora u ivotu kolemora postojati razvijen demokratski sistem odlucivanje - uticaj roditelja,nastavnika,ucenika, zainteresovane privrede i dravnih strucnih slubi.

1


2/8

ANALITIKI DEO

Obrazovanje u svojoj modernoj formi

tampanje kao pronalazak potie iz Kine. Pronalaskom tamparske maine 1454. godineolakano je umnoavanje tekstova, to je dovelo do vieg nivoa pismenosti.

Obrazovanje u svojoj modernoj formi, to podrazumeva nastavu u posebno izgraenimobjektima, poelo je da se postepeno razvija. Pre 150 godina decu imunih ljudi supoduavali privatni uitelji. Veina stanovnitva nije imala nikakvog obrazovanja do prvihdecenija 19. veka kada se u Evropi i SAD-u poeo uvoditi sistem osnovnih kola. Procesindustrijalizacije i irenje gradova izazvali su potrebu za specijalnim obrazovanjem. Ljudidanas rade u specijalnim profesijama i koriste struna znanja, tako da vie nije dovaljno

prenoenje znanja sa roditelja na decu. U Britaniji je obavezno kolovanje uvedeno 1870.godine.

U modernim drutvima ljudi treba da savladaiju osnovne vetine kao to su: itanje, pisanje, raunanje, steknu opte znanje o svom fizikom, drutvenom i ekonomskomokruenju.

Vano je znati i kako uiti. Prema profesoru Ekonomske kole u Beeju LjubomiruGlavonjiu koji nas je pored strunih predmeta uio i kako treba da uimo, savladavanje

gradiva treba da se sastoji iz pet faza:1. Isitavanje kompletmog gradiva (lekcije)2. Podvlaenja po nama bitnog sadraja3. Dva do tri puta isitavanja podvuene materije4. Prepisivanja u svesku podvuene materije5. Usmenog prepriavanja gradiva

Neki sociolozi funkciju obrazovanja definiu kao proizvodnju ljudskog potencijala zabudue potrebe drutva.1Stanovnitvo jedne zemlje moe biti preduzimljivo, permanentnostruno ukoliko je u koli nauilo da poznaje i prilagoava se svemu to je novo.

Savremene potrebe su informatiki obrazovano stanovnitvo.Gotovo da se ni jedan boljiposao ne moe nai bez znanja rada na raunaru. kole predstavljaju vanu institucijupreko koje se iri informatiko znanje, sa obzirom da sva deca ne poseduju sopstvene

1 Iren-Gabri Molnar, Laslo Laki, Sociologija za ekonomiste, Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultetSubotica, 2001 god. Str. 229

2


3/8

raunare kod kue. Informacione tehnologije imaju veliki znaaj u pomoi realizacijenastave. Mnogi profesori ih koriste kao dopunsko sredstvo na svojim asovima.

Naalost na obrazovni sistem ne raspolae velikom koliinom informatike opreme. kole

po velikim gradovima su uslovno reeno dobro opremljene. Meutim, pojedine kole,uglavnom kole koje se nalaze u selima nemaju bitnije uslove za rad a kamoli informatikuopremu.

Teorije o kolstvu i nejednakosti

Postoje razne teorije o kolstvu i nejednakosti. Meu njima je i Bernstinova teorija jezikihkodova. Prema ovoj teoriji u prvi plan se stvalja znaaj jezikih vetina. Govor dece kojapripadaju radnikoj klasi predstavlja primer ogranienog koda.2Ovaj jezik je pogodan za

praktinu upotrebu nego za rasprave o apstraktnim idejama, tvrdi Gidens. Deca kojapripadaju srednjem drutvenom sloju usvajaju razraeni kod. U ovom nainu izraavanjaznaenja rei se individualizuju. Roditelji koji pripadaju srednjoj drutvenoj klasi svojojdeci objanjvaju znaaj odreene pojave ili stvari, razloge iz kojih im ne doputajuodreene radnje itd., dok roditelji koji pripadaju radnikoj klasi nee se svojoj deci natakav, posveen nain obraati, ve e im jasno bez ikakvog obrazloenja odreenuinjenicu staviti do znanja. Izraevanje dece koja pripadaju radnikoj klasi je ogranieno.Deca koja pripadaju srednjim drutvenim slojevima lake se prilagoavaju akademskojsredini.

Karakteristike koje spreavaju dete koje koristi odraniene kodove da postigne odreeneuspehe u koli:- Dete je manje zainteresovano za svet koji ga okruuje ukoliko na svoja pitanja

upuena roditeljima ne dobija odgovore ili pak dobija ograniene odgovore.- Dete se teko prilagoava principima kole, teko reaguje na apstraktni jezik- Profesor odreena stanja pria na nain na koji je navikao a koji e za dete biti

nerazumljiv. Ukoliko dete bude prevodilo izraze na jezik koji mu je poznat moe seizgubiti smisao.

- Mogu se pojaviti problemi nerazumevanja odreenih pojmova.

Teorija Ivana Iljia skrivenig nastavnog plana. Ivan Ilji kritikuje savremeni nainobrazovanja. Po njemu bi se obavezno obrazovanje trebalo dovesti u pitanje. On smatra dasu se kole organizovale da bi ispunile odreene zadatke:1. da bi obezbedile nadzor staratelja2. da bi podelile ljude prema profesionalnim ulogama3. uenje dominantnih vrednosti4. usvajanje drutveno priznatih vetina i znanja

2 Entoni Gidens, Sociologija, Copyrihgt, Ekonomski fakultet Beograd, 2005 god.

3


4/8

Po njemu se u kolama ue stvari koje nemaju veze sa sadrejem lekcija, kole su usmereneda razviju nekritika prihvatanja drutvenog ureenja stvari. Skrivenim nastavnim planomdeca se ue da je njihova uloga u ivotu da znaju svoje mesto i da na njemu mirno sede.Takoe smatra da svakome ko eli da se obrazuje, odnosno da ui moraju se obezbeditiuslovi bez obzira u kom se ivotnom dobu pojedinac nalazi. Ti uslovi ne smeju biti prueni

samo deci i mladima.

Burdijeova teorija obrazovanja i kulturne reprodukcije. Kulturna reprodukcija predstavljanain na koji kole i drutvene institucije permanentno odravaju drutvene i ekonomskeneujednaenosti iz generacije u generaciju. kole utiu na formiranje individualnih stavova,navika. Deca radnike klase prilikom upisa u kolu doivljavaju kulturni ok u odnosu nadecu iz vie klase. Takoe deca radnike klase i manjinskih grupa poseduju drugaiji naingovora od onog koji se koristi u koli to predstavlja da njih oteavajuu okolnost, upojedinim sluajevima izaziva i nezainteresovanost.

Vilisova analiza kulturne reprodukcije. Vai miljenje da deca koja pripadaju manjinama iniim drutvenim klasama esto stvaraju predrasude da nisu dovoljno pametna, da oni zasvoj rad ne mogu dobiti dobro plaene poslove, iz tog razloga se opredaljuju za zanimanjakoja nemaju veliko respektovanje i nisu dobro plaena. Po Vilisu ovkvo tumaenje nije uskladu sa stvarnou. Ni jedno dete ne naputa kolu sa misli da je glupavo i da ono nezasluuje dobro zanimanje u budunosti. Ukoliko prihvataju potcenjena zanimanja ismatraju da nisu uspeli u ivotu, moraju da postoje neki drugi faktori za takav stav.

Razlikovanje ljudskog potencijala je neminovno pa i korisno jer tada mogu da stupe utakmiarski odnos jedni sa drugima. Drutvena nejednakost je odnos u kom su jedniprivilegovani a drugi podreeni. kolski sistem je takoe proizveo nejednakosti bez obzirana to koliko se pokuavalo da se svima prui ista mogunost napredovanja. Ovo se ogleda uinjenici visokih kolarina visokog obrazovanja, ne moe svako sebi da priuti taj stepenobrazovanja i ako postoji elja za njim. Vii slojevi po pravilu imaju vii stepenobrazovanja dok srednji i radniki slojevi imaju uglavnom stednju strunu spremu.Roditelji koji poseduju nedovoljnu kvalifikaciju obino se zadovoljavaju sa zavrenomsrednjom strunom kolom deteta, dok roditelji koji poseduju visoko obrazovanje tee daim i deca dostignu taj nivo.

Obrazovni sistem treba da podlae zahtevima privrede. U smislu odreenih stimulacijauenika da se obrazuju za zanimanja budunosti u kojima e sigurno moi pronau radnomesto. Ulaganja u ljudske potencijale imaju izuzetno veliki znaaj kao i ulaganje uproizvodnju i tehnologiju.

4


5/8

Pismenost

Pismenost se posmatra kao pravo i obaveza svakog pojedinca. Iako je u zemljama OECD-aiskorenjena nepismenost najvei broj stanovnika ima srednju kolsku spremu (od 47%

SAD, do 61% u Austriji), danas je u tim zemljama jedna od osnovnih tema obrazovanjeodraslog stanovnitva. Preovlaujui broj radnih mesta zahteva dobro obuenu iobrazovanu radnu snagu.

Prema definiciji Projekta Medjunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se danasdefinise kao: 3

1. Prozna pismenost - znanje i vestine koje omogucavaju razumevanje i koriscenjeinformacija dobijenih iz tekstova, ukljucujuci razlicite publikacije, price, pesme i sl.

2. Dokumentaciona pismenost - znanje i vestine koje su neophodne da bi se lociraleinformacije koje se nalaze u razlicitim formularima - npr. prijava za posao, formulari zarazlicita placanja, razliciti redovi voznje, mape, tabele, grafikoni i sl.

3. Kvantitativna pismenost - znanje i vestine koje su neophodne za primenu aritmetickihoperacija samih ili grupisanih brojeva koji su stampani u materijalima, kao na primerizvestaj o stanju na racunu u banci, odredjivanje poreza na sopstveni prihod, odredjivanjeiznosa kamate na pozajmicu i dr.

Opta obrazovana struktura je kod nas poveana. Iskustva pokazuju da u kriznimsituacijama jedne zemlje raste interesovanje za studiranjem. U naem drutvu postoji: 7%nepismenih, 9,5% bez kolske spreme, 23,4 bez zavrene osnovne kole, 25% sa zavrenomosnovnom kolom, 32,3% sa srednjim kolom, 3,8% sa viom kolom i 6% sa visokomkolom.

Nepisnmenost predstavlja i generacijski problem sa kojim se susreu osobe koje su starijeod 60 godina. Kod nas od ukupnog broja nepismenih 82% su osobe starije od 60 godina.Takoe stopa nepismenosti na selu je tri do etiri puta vea nego u gradu. Kod mukaracane selu je 3,2 puta vea stopa nepismenosti nego kod mukaraca u gradu, dok je kod ena1,6 puta vea nego u gradu. 80,4% od ukupnog broja nepismenih ine ene, svaka peta ena

koja ivi na selu je nepismena, dok je svaka dvadeseta u gradskim podruima nepismena.

Najalarmantnija situacija je kod Roma. Svaki cetvrti Rom je nepismen (26,7%). Sest oddeset Roma nema zavrsenu osnovnu skolu. Nepismenost kod Roma nije samo generacijskiproblem (80% Roma starijih od 60 godina je nepismeno), problem zena, vec sto je najgore iproblem mladih. Od ukupnog broja Roma starosne grupe od 15 do 19 godina 15,9% je

3 Izvor: www. republika. com. yu, broj 161, 1997.

5


6/8

nepismeno a 56,9% nije zavrsilo osnovnu skolu. U starosnim grupama od 20 do 29 godina i30 do 39 godina raste broj nepismenih Roma (svaki peti je nepismen) ali i broj onih koji suzavrsili osnovnu skolu (50%).

ZAKLJUNI DEO

Ni jedan ovek nije isti. Naalost se u drutvima prave mnoge razlike po rasnoj,nacionalnoj, verskoj osnovi. Ovakve razlike ne bi trebalo da postoje jer ni jedan ovekprilikom roenja ne bira boju koe, nacionalnost, veroispovest. Meutim postoje razlike ipo pitanju obrazovanja u smislu kom obrazovnom sloju pojedinac pripada. Ovakve razlikemoda bi i trebalo da postoje u smislu veeg potovanja ljudi koji se nalaze na viojhijerarhijskoj lestvici, veih zarada, jer oni to zasluuju i to bi trebalo da bude nagrada zanjhov uloeni trud, godine, izgubljenu zaradu...

Smatram da su dananja deca, u naoj dravi, po osnovnim a i pojedinim srednjim kolamasuvie nedisciplinovana, da veina nedisciplinovane dece kao drutvena grupa za sobompovlae i onaj deo uslovno reeno dobro vaspitane dece. Postala je svakodnevnica da se podnevnim novinama provlae lanci o dobijanju otkaza nastavnika i profesora radimaltretiranja dece. Naravno neki su zaslueno dobili te otkaze, ali naalost dok ne doe dotakvih ekcesa ne postavlja se pitanje ponaanja dece. Deca su dobila, po meni i suvievisoka prava. Autoritet sa profesora prelazi na decu. Imam sestru koja je osmi razred O ine mogu da verujem ta oni rade na asovima, poev od gaanja nastavnika kredama, prekodobacivanja, sluanja muzike, dopisivanja mobilnim telefonima. Dau sebi za pravo daprepriam jedan dogaaj koji se nedavno dogodio u njenom razredu: Nastavnica fizike

proziva jednu devojicu da odgovara. Ona se sakriva ispod klupe. Nastavnica, poto jevidela da je prisutna govori joj da ustane da zna da je na asu. Devojica ustaje i obraa senastavnici reima Imam ja pametnija posla nego da sluam te TVOJE gluposti, uzimasvoje stvari i odlazi sa asa. Devojica nije kanjena ni na koji nain sem obavetenjaroditelja o njenom ponaanju. Naalost ovakvi sluajevi nisu retkost. I onda se pitamo zatopostoje sluajevi u kojima nastavnici istuku decu? Nekada su ljudi koji su radili u kolamabili izuzetno potovani i od strane dece, roditelja, okoline, smatram da je u dananjimuslovima to profesija koja je najvie terorisana na svojim radnim mestima.

to se informacione tehnologije kao savremenog naina uenja tie, u smislu sedenja kod

kue i gledanja u monitor uei i razgovora sa svojim kolegama preko interneta, lino ne bih voleo da ovakav nain skolstva zaivi izizev u odreenim sluajevima npr.nepokretnima bi ovaj nain znatno olakao kolovanje. Fiziki kontakt sa pripadnicimajedne grupe je mnogo lepi i ne moe se porediti sa kontaktom preko raunara. Srean samto pripadam generaciji koju ovaj talas nije zahvatio.

6


7/8

Iz kolskih klupa izlazimo prepuni informacija i sa odreenim znanjem, veim ili manjimzavisi od individue. Samo je tuno sto to znanje ne znamo u praksi na adekvatan nain daprimenimo. Smatram da je kolovanje u naoj zemlji teko, da uimo nepotrebne stvari,nije bitan kvantitet udbenika ve kvalitet. Umesto tolikog obima gradiva bolje bi bilo danam kolstvo priblii i odreeni deo praktinog rada.

7


8/8

KORIENA LITERATURA:

1. Entoni Gidens, Sociologija, Copuright Ekonomski fakultet Beograd, 2005 god, str 494-497, 511-513, 517-522

2. Iren Gabri-Molnar, Laslo Laki, Sociologija za ekonomiste, Univerzitet u Novom SaduEkonomski fakultet Subotica, 2001. godine, str. 229-241

3. www. republika. com. yu, broj 161, 1997.

8

Documents

25421557 Seminar Ski Rad Sociologija Obrazovanje