CELULARNI KONCEPT I KAPACITETMOBILNIH KOMUNIKACIONIH SISTEMA

Uvod Celularni koncept sistemaKoristi se vei broj baznih stanica, sa znaajno manjim snagama i manjim zonama pokrivanjaSvaka bazna stanica opsluuje podruje jedne elijePonovno korienje istih frekvencija na geografski dovoljno udaljenim lokacijamaRaspoloivi kanali (frekvencije) se mogu viestruko (ponovo) koristiti sve dok odgovarajua ko-kanalna interferencija ne pree odreeni (prihvatljivi) nivo.Efikasno reavaju problem spektralnog zaguenja i kapaciteta sistema

Celularni koncept mobilnih komunikacionih sistemaelija - osnovna jedinica elijskog sistema i definie se kao zona pokrivanja jedne bazne stanice. Zone pokrivanja susednih elija se delimino preklapaju. Svaku eliju opsluuje jedna bazna stanica, ija je predajna snaga mala (~10W). Snaga BS se kontrolie sa ciljem da za datu frekvenciju zraenja obezbedi pouzdanu komunikaciju, ali uz istovremeno ograniavanje snage na datoj frekvenciji kako ne bi dolo do smetnje u prijemu usled zraenja predajnika u susednim elijama.

Geometrija elijeKvadratne elije, imaju najjednostavniji oblik, ali ova geometrija nije idealna. Ako je irina elije d, tada elija ima 4 suseda na rastojanju d, a 4 na rastojanju 1,414 dPostoje znaajna preklapanja elija (oblasti).

Geometrija elije

Projektanti mobilnih mrea moraju definisati geometrijsku strukturu elije koja je pogodna za implemetaiju u celularni koncept.

Pogodna geometrijska aproksimacija kruga (oblik omni-elije) se moe postii korienjem estougla. elije (teorijski) imaju heksagonalni oblikHeksagonalni oblik elije (u poreenju sa kvadratnim) obezbedjuje ekvidistantne udaljenosti do baznih stanica pri kretanju mobilnog korisnika prema granicama elije. Heksagonalnim oblikom (u poreenju sa krunim) izbegavaju se meusobna preklapanja elija i postojanje praznih (nepokrivenih) zona.

Varijante pokrivanja elijeBS u naizmeninim temenimaBS u centruTipino, u prvoj fazi definisanja elije koriste se omni-direkcione antene. Ovo je posledica inenice da je osnovni cilj postizanja pokrivenosti cele servisne zone. U ovom sluaju bazne stanice se nalaze u centru elija. Posle odreenog perioda rada, direktivne (usmerene) antene su pogodne za poboljanje odnosa signal/interferencija i samim tim za poveanje rastojanja izmeu ko-kanalnih elija to vodi poveanju kapaciteta mree. U ovakvim formiranim celularnim mreama, direktivnost antene definie sektore elije od 120, ili elije sa est sektora (60)

BS

BS

BS

BS

BS

BS

BS

Veliina elija

Veliina elije zavisi od koncentracije korisnika (veliine saobraaja), geografskih karakteristika terena i predajne snage bazne stanice: makro elije 1-20 (35) km u ruralnim zonama mikro 100m-1km u gradskim zonama - sa velikom gustinom korisnika (saobraaja): zrae sa manjim snagama, pokrivaju male zone sa velikim brojem korisnika, smanjuju interferenciju i poboljavaju performanse sistemapiko ~10 do 100 m

Realni izgled elijaU praksi, usled promenjivih uslova propagacije, neravnomerne raspodele korisnika i nemogunosti da se bazna stanica uvek izgradi na eljenoj lokaciji, elije nikada nisu pravilnog oblika vese veoma razlikuju od sluaja do sluaja.

Algoritam za izbor lokacija baznih stanica

Celularni konceptCelularni koncept se bazira na dva osnovna principa: podeli servisne zone na elije viestruko korienje frekvencija (frequency reuse), Optimum: pokrivenost podruja/ iskoristivost frekvencijaCelularni koncept omoguava ispunjavanje sledeih zahteva: Veliki broj korisnika u sistemu; Efikasno iskorienje RF frekvencijskog spektra; Veliko pokrivanje (do nivoa drava ili kontinenata); Prilagodljivost na razliite gustine saaobaraaja; Kvalitet servisa slian kvalitetu servisa fiksne telefonske mree; Prihvatljiva cena.

Celularni konceptFrekvencijski spektar koji moe koristi jedan mobilni komunikacioni sistem je ogranien, pa je samim tim ogranien i broj korisnika koji moe biti istovremeno opsluen. Jedan od naina poveanja broja korisnika koji se opsluuju istovremeno je podela servisne zone na vie manjih oblasti (elija)Raspoloivi RF spektar mobilnog komunikacionog sistema je podeljen na razliite grupe kanala (frekvencija). Frekvencjski kanali se dele na nekoliko skupova (elija) (najee 7 ili 12), i svakoj od elija se dodeljuje jedan odreeni set frekvencijskih kanala. Broj kanala (k) koji se dodeljuju jednoj eliji je:

W - ukupna irina RF spektra koji je na raspolaganju u sistemun broj kanala (frekvencija) u jednom frekvencisjkom setuMaksimalni broj kanala koji se mogu dodeliti jednoj eilij (BS) zavisi od geometrijske strukture celularnog sistema i od zahtevanog nivoa interferencije (koji diktira koliko elije koje koriste iste frekvencije moraju biti prostorno udaljene)

Frekvencisjki setovi U praksi, svakoj eliji se dodeljuje odreen broj kanala koji je jednak broju baznih primopredajnika. U zavisnosti od oekivanog saobraaja i potrebnih kapaciteta (doputenih gubitaka) svakoj eliji se tipino dodeljuje od 10 do 50 frekvencijskih kanala

Celularni konceptU svakoj eliji koristi se jedan set frekvencija (kanala), a iste frekvencije se mogu koristiti u drugim elijama ako je razmak izmeu tih elija dovoljno velik da ne dolazi do interferencije. U cilju izbegavanja interferencije i presluavanja, svakoj (susednoj) eliji se dodeljuje drugi set frekvencija. elije koje se nalaze na dovoljnoj udaljenosti jedna od druge mogu da koriste isti frekvencijski set (ponovno korienje frekvencija). Viestruko korienje frekvencija omoguava poveanje broja korisnika koji mogu simultano da komuniciraju u datom geografskom podruju.

Celularni koncept i viestruko korienje frekvencijaPretpostavka: na raspolaganju je irina spektra dovoljna za prenos 100 govornih kanala.

Scenario 1: jednoelijski sistem: 1 bazna stanica velike snage pokriva celu servisnu zonu: kapacitet sistema = 100 kanala

Scenario 2: celularni sistem sa podelom raspoloivog spektra na 4 grupe od po 25 kanala:parovima elija (1, 7), (2, 4), (3, 5), 6 dodeljuju se razliite grupe kanala: kapacitet sistema = 7x25=175 kanala.Nesusedne elije mogu da koriste iste kanale (frekvencije).

Celularni koncept - klasterPonovno korienje iste frekvencije (frequency reuse) je mogue na rastojanjima na kojima je nivo interferencije toliki da nije tetan po sistem. Stoga je potrebno ustanoviti grupe elija, tako da se u svakoj eliji iz grupe koristi razliit skup frekvencija. Skup (grupa) od N elija u kojima se jednom koristi celokupan set raspoloivih frekvencija naziva se klaster. Znai, u cilju pokrivanja cele servisne zone ona se deli na klastere koji koriste isti skup frekvencija.Broj klastera Q se moe odrediti raunanjem odnosa povrine cele servisne zone Atot i povrine jednog klastera Acluster

Ovaj odnos se obino naziva indeks ponovnog korienja frekvencija (reuse index)

KlasterVeliina klastera zavisi od:Planiranog saobraaja u eliji (stanje mree) iNivoa zatite (protection ratio).Broj elija u klasteru (veliina klastera) N, odreuje spektralnu efikasnost elijskog sistema.

N = 4N = 7 svakoj eliji dodeljuje se jedinstveni set kanala ncell susedne elije ovim elijama se dodeljuju razliiti setovi frekvencija ko-kanalne elije elije koje koriste isti set kanala

2

3

7

1

5

4

6

2

3

7

1

5

4

6

2

3

7

1

5

4

6

2

3

7

1

5

4

6

2

3

7

1

5

4

6

2

3

7

1

5

4

6

2

3

7

1

5

4

6

Viestruko korienje frekvencija (frequency reuse) N faktor viestrukog korienja frekvencija = broj frekvencijskih setova = veliina klasteraN = 4N = 7Viestruko korienje frekvencija doprinosi poveanju ukupnog broja korisnika koji mogu simultano komunicirati u datom geografskom podruju.4244232312344231241323144231132423143

Broj korisnika u sistemu u funkciji broja elija M i reuse faktora N - primerPretpostavka:raspoloivi opseg uestanosti je irine W = 25 MHz,svaki govorni kanal zahteva opseg uestanosti irine Bc = 25 kHz.U datom opsegu uestanosti moe se ostvariti ukupno W/Bc = 1000 govornih kanala Scenario 1: jednoelijski sistem (M = N = 1) kapacitet sistema: n = 1 000 korisnikaScenario 2:Zona servisa podeljena na M = 20 elija, uz faktor ponovnog korienja N = 4 (5 klastera u servisnoj zoni) Svaki klaster podrava 1000 aktivnih korisnika kapacitet sistema: n = 5 000 korisnikaScenario 3:M = 100 elija, N = 4 kapacitet sistema: n = 25 000 korisnikaScenario 4:M = 100 elija, N = 1 kapacitet sistema: n = 100 000 korisnikaM broj elija N faktor ponovnog korienja

Broj korisnika u sistemu u funkciji ukupnog broja elija M i veliine klastera N - primer

M broj elija u servisnoj zoniN veliina klastera (# elija po klasteru)Q - Broj klasteransub - broj istovremenih korisnika u sistemu1111 00020455 00010042525 0001001100100 000

Celularni koncept - klasterKako na raspolaganju stoji ogranien broj kanala, ukoliko gustina saobraaja raste (to je najee sluaj) potrebno je smanjiti povrinu elije u cilju odranja intenziteta saobraaja na istom nivou. U celularnom konceptu je dozvoljena promena veliine elije, tako da se u formiranim celularnim mreama, u sluaju daljeg porasta gustine saobraaja smanjuje povrina elije korienjem tehnike deobe elije. Ukoliko je veliina klastera N (broj elija u klasteru), tada je indeks ponovnog korienja frekvencija Q predstavlja broj simultanih poziva u svakom dostupnom RF kanalu.

Celularni koncept - klasterOigledno je da se smanjenjem veliine klastera N smanjuje potreban broj frekvencija u mrei. Sa druge strane, treba voditi rauna o injenici da se smanjenjem veliine klastera smanjuje rastojanje izmeu elija koje koriste isti skup frekvencija, pa se samim tim poveava mogunost nastanka interferencije.

Mogue vrednosti za N (heksagonalni celularni koncept)Mogue vrednosti za N su: 1, 3, 4, 7, 9, 12, 13, 16, 19, 21, ... .

Tipine veliine klastera pri heksagonalnoj celularnoj strukturi N=4N=7N=12N=19Veliina i broj elija u klasteru odreujuspektralnu efikasnost elijskog sistema.

Pravilo za odreivanje elija koje koriste isti set frekvencija (ko-kanalne elije) Da bi se definisala pravila za pridruivanje skupova frekvencija razliitim elijama definiu se dva parametra, celi brojevi i i j (i j ), koji se nazivaju parametri pomeranja. Na slici (desno) skup frekvencija A se ponavlja 6 puta oko originalne elije. Pravilo za pridruivanje kanala je: Pomeriti se za i elija du svakog od est lanaca estougaonika oko originalne elije.Zatim se pomeriti j elija du lanaca elija za 60 stepeni u smeru suprotnom od smera kazaljke na asovniku u odnosu na pravac poetnog lanca.

Pravilo za odreivanje elija koje koriste isti set frekvencija (ko-kanalne elije)U cilju daljeg pridruivanja skupova frekvencija elijama, bira se drugi skup frekvencija i odgovarajue B elije se odreuju na predhodno opisani nain. Na ovaj nain, isti raspored elija se ponavlja est puta oko originalne elije A. Kada se zavri ceo proces, klasteri se ponavljaju u okviru servisne zone. Kao to je ve reeno, broj elija u klasteru predstavlja jedan od osnovnih parametara znaajnih za projektovanje mobilne radio mree obzirom da on odreuje broj raspoloivih kanala u svakoj eliji, i samim tim, i sposobnost opsluivanja saobraaja u jednoj eliji.

Ko-kanalna interferencijaDa bi se smanjio uticaj ko-kanalne interferencije, elije koje koriste isti set frekvencija moraju biti meusobno dovoljno udaljene jedna od druge.

Udaljenost ko-kanalnih elija (D)Ko-kanalna interferencija (uslovljena radom ko-kanalnih predajnika) zavisi od rastojanja na kome se frekvencije ponovo koriste (reuse distance).D- rastojanje izmedju centara kokanalnih elija (elija koje koriste isti frekvencijski set) d- rastojanje izmedju centara susednih elijaR- radijus elije N - broj elija u klasteruZa radijus R, rastojanje izmedju centra elije i centra susedne elije iznosi:

Izbor vrednosti za NU praksi, izbor vrednosti za N se odreuje u zavisnosti od zahtevane vrednosti ko-kanalne interferencije i potrebnog kapaciteta sistema. Mera ko-kanalne interferencije je odnos nosilac/interferencija (CIR-carrier to interference ratio).Sa porastom broja elija u klasteru N, poveava se i rastojanje izmeu ko-kanalnih elija, ime se smanjuje nivo ko-kanalne interferencije. Meutim, sa druge strane, to god je N vee, broj kanala (frekvencija) po jednoj eliji se smanjuje, jer se ukupan raspoloiv broj kanala deli na vei broj elija u klasteru. Svakoj eliji se dodeljuje ukupno k/N kanala (frekvencija), gde je k ukupan broj raspoloivih kanala (frekvencija) za dati sistem Zbog toga veliina klastera N zavisi od: veliine saobraaja u eliji (stanje mree) i potrebnog nivoa zatite (protection ratio)Dakle, vrednost za N se mora izabrati kao kompromis izmeu zahtevanog kvaliteta i potrebnog kapaciteta sistema.

Izbor vrednosti za NN I

N # frekv(kanala)/eliji=k/N kapacitet

N # potrebnih frekvencija u mrei spektr.efikasn u graninom sluaju kada je N=1, potrebna je samo jedna frekvencija (ili grupa frekvencija), meutim tada se interferencija poveava s obzirom da sve elije koriste iste frekvencije

Izbor vrednosti za NSrednja vrednost odnosa CIR:

gde je:n propagacioni eksponentN - faktor ponovnog korienja frekvencijaNI broj kokanalnih elija koje doprinose interferenciji u posmatranoj eliji (u sluaju omnidirektivnih elija NI=6, za elije sa 3 sektora (po 120o) NI=2, i za elije sa 6 sektora (60o) NI=1)

N mora biti ceo broj

Zavisnost odnosa CIR i broja kanala po eliji od vrednosti reuse faktora N

KAPACITET CELULARNIH SISTEMAKako je u mobilnom sistemu na raspolaganju ogranien broj frekvencijskih kanala, ukoliko gustina saobraaja raste, to je obino sluaj, potrebno je smanjiti povrinu elije u cilju odranja intenziteta saobraaja na istom nivou. U sluaju daljeg porasta gustine saobraaja smanjuje se povrina elije korienjem tehnike podele elije.Ukoliko je N veliina klastera (broj elija u klasteru), tada je potreban broj RF kanala u celularnoj mrei k:k=N*ncellgde je ncell broj kanala koji se koriste na podruju date elije

KAPACITET CELULARNIH SISTEMANajefektniji nain poveanja kapaciteta elijskog sistema jeste smanjenje prenika elije (~1/R2).Manje elije zahtevaju vie opreme, jer svaka BS zahteva primopredajnik i komutacionu opremu.Snaga, kao i dimenzije ureaja, na prijemu i predaji zavise od veliine elije,Kod malih makro elija snaga moe biti 10-100 mW, a kod mikro i piko ak i manje od 1mW.

KAPACITET CELULARNIH SISTEMAKapacitet celularnih sistema zavisi od kapaciteta elije i mogunosti podravanja mikro i piko elijaKapacitet sistema se izraava u Erlang/MHz/km2 i poveava se smanjenjem veliine elija.Kapacitet elije zavisi od karakteristika radio interfejsa kojim se prenos ostvaruje i definie se kao najmanji odnos snage nosioca i smetnje (C/I) (carrier-to-interference) pri kome sistem moe da radi sa prihvatljivim kvalitetomKapacitet elije se izraava u Erlang/MHz/eliji, pri emu se mora uzeti u obzir efikasnost modulacije (b/s/Hz) i faktor ponovnog korienja frekvencije (frequency reuse factor)

KAPACITET CELULARNIH SISTEMAUkupan kapacitet celularnog sistema, CT, moe se izraziti kao:

gde je:ncell broj kanala po elijiac vrednost opsluenog saobraaja po kanalu izraenog u [Erlang/kanal] W ukupan raspoloivi propusni opseg sistema [MHz]S povrina elije u [km2]

Kapacitet sistema CT se izraava preko vrednosti saobraaja opsluenog po 1 MHz irine propusnog opsega na podruju od 1 kvadratnog kilometra [Erlang/MHz/km2]

[Erlang/MHz/km2]

KAPACITET CELULARNIH SISTEMAAko je:nT - ukupan raspoloivi broj kanala dodeljenih sistemu,N faktor ponovnog korienja frekvencije, i BC irina spektra svakog kanala,

pri emu je:

tada je broj kanala po eliji ncell dat izrazom:

KAPACITET CELULARNIH SISTEMANa osnovu prethodnog, ukupan kapacitet sistema moe se predstaviti kao:

gde je: Prostorna komponenta kapaciteta sistema (prostorna iskorienost)Frekvencijska komponenta kapaciteta sistema (spektralna iskorienost)Vremenska komponenta kapaciteta sistema (vremenska iskorienost)

KAPACITET CELULARNIH SISTEMABroj korisnika, Nsub ,u oblasti povrine od 1 km2 moe se izraunati preko izraza:

gde je:asub ponueni saobraaj po korisniku u vrnom saobraajnom asu, acell ponueni saobraaj po eliji.

Ako je verovatnoa gubitaka (GoS, Grade of Service) u sistemu B, tada je:

a ukupan broj korisnika po 1 km2:

KAPACITET CELULARNIH SISTEMA

Kako je broj korisnika po 1 km2 da bi se maksimizirao ukupan kapacitet sistema, potrebno je maksimizirati CT

Maksimizacija CT podrazumeva optimizaciju korienja prostora, raspoloivog frekvencijskog opsega i vremena (Cs, Cf i Ct komponente kapaciteta).

Komponenta kapacitetaCs (iskorienost prostora)

Cf (iskorienost spektra)

Ct (vremenska iskorienost)

Tehnike za unapreenje iskorienostiManje veliine elija i manji faktor ponovnog korienja, kroz sektorizaciju elija diversiti prijemSmanjenje potrebnog propusnog opsega za svaki kanal (kodiranje govora na malim brzinama, visoka stabilnost frekvencijaEfikasne tehnologije viestrukog pristupa za deljeno korienje kanala

Poveanje kapaciteta celularnog sistema Vremenom, sve vei broj pretplatnika koristi sistem.

Pri ovakvom trendu porasta saobraaj moe jednog trenutka da postane tako gust da se dodje u situaciju kada ne postoji dovoljan broj frekvencija koje se mogu dodeliti elijama.

Da bi se uspeno izalo na kraj sa ovakvom situacijom na raspolaganju su sledei potencijalni pristupi: Dodavanje novih kanala (frekvencija)

Pozajmljivanje frekvencija

Sektorizacija elije

Deoba elije

Formiranje mikroelija

Dinamiko upravljanje veliinom elije

Obino kada se za dati region uvodi sistem ne iskoriavaju se svi kanali.

Sa porastom i proirenjem sistema uvode se oni kanali koji prvobitno nisu bili iskorieni. Ako su neke elije preoptereene (congested cells), mogue je pozajmiti frekvencije od susednih elija (koje imaju slobodne frekvencije- kanale).

Pozajmljivanje je obino dinamiko. Dodavane novih kanalaPozajmljivanje frekvencijaPoveanje kapaciteta celularnog sistema

Sektorisanje elija eliju delimo na vei broj sektora, pri emu svakom sektoru se dodeljuje odgovarajui skup kanala.

Standardno se koriste 3 do 6 sektora po eliji.Poveanje kapaciteta celularnog sistema

U situaciji kada je ve izvrena sektorizacija elija i kada dodavanje novih baznih primopredajnika i kanala nije mogue usled hardverskog ogranienja, pristupa se deobi elija.Smanjenje veliine (prenika) elije predstavlja najefikasniji nain poveanja kapaciteta elijskog sistema.Deoba elije podrazumeva izgradnju novih baznih stanica u zoni visoke gustine saobraaja, pri emu novoizgraene elije pokrivaju najee manje zone.elije kod kojih postoji jako izrazit saobraaj dele se na vei broj manjih elija. Uobiajena veliina elije je od 6.5 do 13 km, dok su male elije prenika do 1.5km.

Poveanje kapaciteta celularnog sistemaDeoba elija

Korienje manjih elija nalae smanjenje snage zraenja, kao i smanjenje visina antena baznih stanica - antene se sputaju blie zemlji, da bi se smanjila interferencija koja potie od istokanalnih elija. Time se postie vei frequency reuse faktor. Snaga, kao i dimenzije ureaja, na prijemu i predaji zavise od veliine elije:Kod malih makro elija snaga moe biti 10-100 mW, a kod mikro i piko ak i manje od 1mW. Meutim, manje elije zahtevaju vie opreme, s obzirom da svaka BS zahteva primopredajnik i komutacionu opremu.Poveanje kapaciteta celularnog sistemaDeoba elija

Smanjenje veliine elije ima i praktinih ogranienja. Kako se mobilni korisnici premetaju sa jednog mesta na drugo, oni prelaze iz jedne elije u drugu, a to zahteva prenos poziva sa jedne bazne stanice na drugu. Ovaj proces (handoff) ei je ukoliko su elije manjih dimenzija. Osim toga, ko-kanalna interferencija se poveava kako se smanjuje veliina elije. Stoga se u realnim situacijama preporuuje da minimalna veliina elije bude oko 1km. U sluaju sistema sa velikim elijama, antene uobiajeno imaju omnidirektivno zraenje, meutim, kada se izvri deoba elije, tada bazne stanice koriste usmerene antene sa otvorom zraenja od 60o ili 120o, kako bi se smanjila interferencija izmeu istokanalnih elija.

Deoba elijeKada se vri podela elija rastojanje izmeu susednih elija d se deli na pola, pa se povrina elije smanjuje 4 puta, a samim tim sposobnost opsluivanja saobraaja se poveava etiri puta. Nominalna pozicija novih elija nalazi se na polovini rastojanja izmeu originalnih elija.

Najefektniji nain poveanja kapaciteta elijskog sistema jeste smanjenje prenika elije.Sa smanjenjem obima elija antene se premetaju sa vrha brda ili visokih zgrada na manje zgrade pa se na taj nain formiraju mikroelije. Smanjenjem obima elije smanjuje se i nivo snage zraenja predajnika. U formiranim sistemima postoji stalna tendencija smanjivanaja veliine elija. U poetnoj fazi jedne mobilne mree radijus elije moe biti i do 20 km. U velikim gradovima, radijus elije je manji od 3km. Ukoliko zahtevani intenzitet saobraaja i dalje raste, koriste se mikroelije (ulice) ili indoor pikoelije (zgrade aerodroma ili eleznikih stanica i dr)MikroelijePoveanje kapaciteta celularnog sistema

kapacitet zaguene elije se sa aspekta korisnika moe prividno poveati primenom inteligentnih algoritama za upravljanje mobilnou korisnika, koji detektuju zaguenja i u sluaju da susedne elije nisu zaguene forsiraju prelazak korisnika na opsluivanje preko susedne, manje optereene elije.

Primenom ovih algoritama, zona pokrivanja odreene elije se menja i u vremenu dinamiki prilagoava poloaju korisnika. Upravljanje veliinom elijePoveanje kapaciteta celularnog sistema

Hijerarhijska struktura elijaOmoguava izgradnju elijske mree u vie nivoa (do 8 slojeva).Vii slojevi se mogu upotrebiti za elije veih dimenzija, a nii za elije manjih dimenzija.Prelazak sa elije jednog nivoa na eliju drugog nivoa se ostvaruje kontrolisano, u skladu sa strategijom za upravljanje mobilnou korisnika.Velike (makro) elije se dodaju u mreu da bi se obezbedila pokrivenost signalom irih podruja, dok se mikro elije uvode za pokrivanje vruih taaka (hot-spots).

Hijerarhijska struktura elija

Hijerarhijska struktura elijaHijerarhijska struktura elija omoguava i obezbeenje prioriteta pri izboru baznih stanica preko kojih e se vriti opsluivanje korisnika, tako da nii slojevi uvek imaju vei prioritet, dok se kiobran elije uvaju za korisnike u zonama loijeg pokrivanja. Makro elije u prostoru izgledaju kao kiobran elije u odnosu na male mikroelije.