Koncept Planiranja i Upravljanja Ciljnim Troškovima-Target Costing

7/21/2019 Koncept Planiranja i Upravljanja Ciljnim Troškovima-Target Costing

http://slidepdf.com/reader/full/koncept-planiranja-i-upravljanja-ciljnim-troskovima-target-costing 1/14

Koncept planiranja i upravljanja ciljnim troškovima -Target Costing

1. Pojam i cilj koncepta planiranja i upravljanja ciljnim troškovima

2. Struktura kalkulacije u Target Costingu

3. Istorijski razvoj Target Costinga

4. Kretanje troškova u Target Costingu

5. Karakteristike Target Costinga

6. Faze Target Costinga

7. Elementi troškova u Target Costingu

8. Primer Target Costinga u automobilskoj industriji



Koncept planiranja i upravljanja ciljnim troškovima -Target Costing

Cilj Target Costinga se sastoji u težnji da se razvoj proizvoda usmeri prema tržišnim zahtevima i da seutiče na troškove već u fazi razvoja.

Target Costing se razlikuje od klasičnih sistema obračuna troškova u dve ključne tačke:

1. Target Costing je usmeren na planiranu dobit i zahteve kupaca. Polazi se od ciljne cene od koje seoduzima željena dobit.

2. Target Costing započinje još u fazi razvoja proizvoda. Veliki deo troškova je utvrđen već u fazirazvoja proizvoda u kojoj još postoji mogućnost za njihovu redukciju.

Pored naziva Target Costing u literaturi poslovne ekonomije su prisutni još neki nazivi:

- Target Pricing,- Obračun ciljnih troškova,- Upravljanje ciljnim troškovima

Naziv obračun ciljnih troškova često nije adekvatan, pošto Target Costing nema za cilj preciznijiobračun troškova, već uticaj na visinu troškova.





Istorijski razvoj Target Costinga

Target Costing se razvio u Japanu sedamdesetih godina dvadesetog veka u kompanijama Toyota i Nissan

U Nemačkoj nalazi ozbiljnu primenu devedesetih godina prošlog veka. Međutim začeci Target Costinga suprisutni još tridesetih godina dvadesetog veka.

Primer: Razvoj poznatog automobila Volkswagen K äfer („buba“)

Nema čki savez automobilske industrije je 1934. godine dao nalog Ferdinandu Porscheu da razvijeautomobil koji neće koštati više od 1.000 Reichsmark. Ferdinand Porsche je 1936. godine plasirao dvaprototipa. Kako bi dostigao ciljne troškove Ferdinand Porsche je sticao iskustva u Fordu i GeneralMotorsu.



Kretanje troškova u Target Costingu



Karakteristike Target Costinga

1. Dugoročna orijentisanost na celokupni životni ciklus proizvoda

2. Osnivanje timova za razvoj proizvoda koji pokrivaju različite funkcije

3. Uključivanje dobavljača u proces razvoja proizvoda



Faze Target Costinga

1. Utvrđivanje ciljnih troškova

2. Raščlanjavanje ciljnih troškova na pojedine funkcije i komponente proizvoda

3. Kontrola ciljnih troškova

4. Mere za redukciju troškova



Elementi troškova u Target Costingu

Target Costing ima dve ključne kategorije troškova:

1. Dozvoljeni troškovi (Allowable Costs), i2. Procenjeni troškovi stvarnog razvoja (Drifting Costs)



Primer Target Costinga u automobilskoj industriji

Primer: Primena koncepta planiranja i upravljanja troškovima pri obračunu gornjih granica troškova za pojedine funkcije i

komponente automobila BMW 520i

Za obračun gornjih granica troškova se u razmatranje uzima pet funkcija (udobnost, funkcionalnost, pouzdanost,sigurnost i potrošnja) i tri komponente (karoserija, enterijer i sistem pogona), automobila BMW 520i. Gornja granicatroškova za celokupni razvojni projekat je procenjena na 850.000 € . U prvom koraku se ovaj iznos troškova raščlanjavana izabrane funkcije, tako što se on množi sa vrednostima koje odražavaju subjektivni značaj koje posmatrane funkcijeimaju za potencijalne kupce.

Udobnost se pre svega odnosi na položaj vozača i putnika u cockpitu, funkcionalnost na rasporedkomandnih funkcija na instrument tabli, pouzdanost na subjektivni osećaj pri manipulaciji vozilom. Funkcija sigurnosti jeprocenjena na bazi statističkih rezultata crash testova (New Car Assessment Programme-NCAP) u BMW-ovom centruza istraživanje i inovacije u Münchenu (Forschungs- und Innovationszentrum- FIZ), dok se potrošnja, iako karakteristikavozila, zbog svog izrazitog značaja za kupca, tretira kao funkcija.

Treba napomenuti da ovde nije reč o komponentama u pravom smislu značenja, već o modulima isistemima. Međutim, pošto npr. enterijer obuhvata elemente koji pripadaju modulu „Sedište“ (npr. kožne presvlake), ilisistemu „Elektronika“ (npr. klima uređaj), svrsishodnije je koristiti termin „Komponente“ .

Karoserija u ovom primeru obuhvata i komponente vešanja, dok se sistem pogona odnosi na motor imenjač .

Funkcije (i) Značaj funkcija(z i)

Gornja granica troškova tfi (t f = V · z)

(1) Udobnost 0,10 850.000 · 0,10 = 85.000(2) Funkcionalnost 0,15 850.000 · 0,15 = 127.500(3) Pouzdanost 0,30 850.000 · 0,30 = 255.000(4) Sigurnost 0,20 850.000 · 0,20 = 170.000(5) Potrošnja 0,25 850.000 · 0,25 = 212.500

1,00 850.000 €

[1] Najveći značaj kupci posvećuju pouzdanosti automobila. Kako bi se naglasila superiornost u sprovođenju ove funkcije BMW koristi slogan „Freude am Fahren“




U drugom koraku se obračunava gornja granica troškova za komponente automobila. Za ovaj obračun je neophodno

najpre utvrditi matricu H, koja sadrži elemente koji izražavaju doprinos svake komponente za sprovođenje posmatranihfunkcija.

Funkcija (i)

Komponenta (j)

( 1 ) U

d o b n o s t

( 2 ) F

u n k c i o n a l n o s t

( 3 ) P

o u z d a n o s t

( 4 ) S

i g u r n o s t

( 5 ) P

o t r o š n

j a

(1) Karoserija 0,4 0,2 0,3 0,8 0

(2) Enterijer 0,6 0,7 0 0,2 0

(3) Sistem pogona 0 0,1 0,7 0 1

Množenjem matrice značaja H, i vektora značaja proizvodnih funkcija z, dobija se vektor značaja komponentiautomobila:

, odnosno:

w 1w 2 w 3

=0,4 0,2 0,3 0,8 0 0,6 0,7 0 0,2 0 0 0,1 0,7 0 1

·

0,10 0,15 0,30 0,20 0,25

=0,320 0,205 0,475




Konačno, gornja granica troškova za komponentu j, dobija se na sledeći način:

t k1 = 850.000 · 0,320 = 272.000 t k2 = 850.000 · 0,205 = 174.250 t k3 = 850.000 · 0,475 = 403.750

= 850.000 €

Za izbor kritičnih komponenti proizvoda se koristi tzv. indeks vrednosti (Wertindex, Value Index), kojipokazuje „u kom stepenu je zadovoljen tzv. idealni zahtev za raspodelu troškova, prema kome seodređenoj komponenti proizvoda može pripisati samo onaj iznos troškova recipročan njenom značajuza kupce“ . Ukoliko je indeks vrednosti jednak jedinici, zadovoljen je zahtev idealne raspodele troškova .Za komponentu proizvoda j, indeks vrednosti (IV j), predstavlja količnik značaja komponente j (w j), injenog udela (u j) u ukupnim procenjenim troškovima proizvoda:

j

j

j u

w=IV




Ukoliko konstruktorski timovi procene da ukupni troškovi razvoja automobila BMW 520i iznose798.000 € , a troškovi posmatranih komponenti: karoserije 315.210 € , enterijera 147.630 € i sistemapogona 331.170 € , onda njihovi udeli u ukupnim troškovima iznose:

395,0= €798.000

€210.315=u 1

185,0= €798.000

€630.147=u

2

415,0= €798.000

€170.331=u 3

Respektujući podatke iz prethodnog primera o značaju pomenutih komponenti, njihovi indeksi vrednostibi iznosili:

81,0=395,0320,0=

uw=IV

1

11

11,1=185,0205,0

=uw

=IV2

22

14,1=415,0

475,0=

u

w=IV

3

33




Dijagram kontrole vrednosti za pojedine komponente automobila BMW 520i

w j0,60,40,20

0,2

0,4

0,6

u juj = wj

●

●

●

Sistem pogona

Karoserija

Enterijer




U dijagram kontrole vrednosti, su za posmatrane komponente proizvoda unete vrednosti njihovogznačaja (w j) i udela u ukupnim troškovima (u j).

Iako indeksi vrednosti sve tri komponente nisu jednaki jedinici, što znači da nije zadovoljen zahtevidealne raspodele troškova, uočava se da su kritične komponente „Karoserije“ i „Sistem pogona“, pošto

se nalaze izvan zone tolerancije odstupanja. Komponenta „Karoserija“ se nalazi iznad zone tolerancije,čime je naglašeno da njeni procenjeni troškovi (315.210 € ) prevazilaze gornju granicu troškova(272.000 € ).

U ovom slučaju je neophodno učiniti određene konstruktorske izmene kako bi se snizio udeo uukupnim troškovima . S druge strane, komponenta „Sistem pogona“ se nalazi ispod zone tolerancijeodstupanja, iz čega se izvodi zaključak da njeni procenjeni troškovi (331.170 €), nisu dostigli nivo gornjegranice troškova (403.750 €).

Kod ove komponente postoji još prostora da se eventualnim kompleksnijim konstruktorskim izmenamapovisi udeo u ukupnim troškovima, što konačno može dovesti i do poboljšanja kvaliteta samekomponente. Komponenta „Enterijer“ se nalazi unutar zone tolerancije odstupanja, tako da nisuneophodne konstruktorske korekcije.

Documents

Koncept Planiranja i Upravljanja Ciljnim Troškovima-Target Costing