1

Seminarski rad Jevti Dejan

___________________________________________________________________________

UVOD....................................................................................................................21.Pojam banke.......................................................................................................21.1.Vrste banka......................................................................................................21.3.Organizacija banke..........................................................................................32. Osnivanje banke....32.1. Osnivai banke...3

2.2. Ugovor o osnivanju i statut banke..3

2.3. Postupak osnivanja.........................................................................................5

2.4.Osnivaka skuptina........................................................................................6

2.5. Upis u registar................................................................................................6

2.6. Akcionarski capital banke..7

3. Delatnost i pravila poslovanja banke................................................................83.1. Delatnost banke.8

4. Prava banke..94.1. Obaveze i prava banke.105. Finansijske organizacije..................................................................................115.1.Pojam i vrste..13

5.2. Pravila o bankama115.3.tedionica..125.4.tedno-kreditna zadruga....13ZAKLJUAK..15LITERATURA....................................................................................................16UVOD 1.1. Pojam banke

Banka je finansijska organizacija koja za predmet delatnosti ima zakljuivanje i izvravanje bankarskih poslova.

Banka je pravno lice, ona ima pravnu i poslovnu sposobnost u granicama registrovanog predmeta poslovanja.

Banka, kao i druga finansijka organizacija, moe imati samo organizacioni oblik akcionarskog drutva.

1.2. Vrste banaka

Banke se mogu deliti po razliitim kriterijumima. S, obzirom na karakter delatnosti i mesto u bankarskom sistemu banke se dele na:

centralne (emisione) i

komercijalne ili poslovne

Centralna banka je posebna finansijska ustanova u monetarnom sistemu jedne zemlje. Osnovna funkcija centralne banke je emisiona fukcija. Centralna banka emituje novanice i gotov novac i regulie koliinu novca u opticaju. Pored toga centralan banka utvruje projekcije monetarne i kreditne plitike, stara se o odravanju likvidnosti komercijalnih banaka i drugih finansijskih organizacija, likvidnosti plaanja prema inostranstvu i vri i druge poslove koje su joj zakonom poverene.

Komercijalne banke za predmet svog polsovanja imaju zakljuivanje i izvravanje bankarskih ugovora i drugih bankarskih poslova. Ove banke se takoe mogu razlikovati prema razliitim kriterijumima. S obzirom na karakter poslova kojima se bave komercijalne banke se najee dele na sledee vrste i to:

opte (univerzalne)

hipotekarne

zalone

depozitne

za kreditiranje izvoza i osiguranje izvoznih poslova

Banke se mogu javiti i u organizacionoj formi bankarskog konzorcijuma, holding banke i drugim oblicima koji su doputeni pravom jedne zemlje.

1.3. Organizacija banke

Organizacija banke se utvruje statutom banke. Banka slobodno odreuje da li e postojati posebni organizacioni delovi, kao i njihov karakter.

Statutom banke se moe utvrditi da pojedini delovi banke imaju odreena ovlaenja u pravnom prometu (filijale i dr). U tom sluaju statutom se utvruje i obim ovlaenja koja ti delovi imaju u prometu.

Delovi banke sa ovlaenjima u pravnom prometu obavljaju novani promet preko posebnog rauna u okviru iro-rauna banke.

U svakom sluaju, bez obzira na obim ovlaenja koji im statut banke daje, delovi banke ne mogu imati svojstvo pravnog lica.

2. Osnivanje banke

2.1. Pojam osnivanja i osnivai

Banka se prema vaeim propisima osniva kao akcionarsko drutvo, ugovorom o osnivanju i obezbeenjem sredstava u osnivaki kapital banke.

Osnivai banke mogu biti domaa i strana pravna i fizika lica. Kada se u ulozi osnivaa javljaju strana lica neophodno je da bude ispunjen uslov uzajamnosti ili reciprociteta.

Banka se ne moe osnovati kao jednolano akcionarsko drutvu. Za osnivanje banke neophodno je da postoje najmanje dva osnivaa.

2.2. Ugovor o osnivanju i statut banke

Ugovorom o osnivanju banke utvruju se naroito:

1) naziv i sedite osnivaa banke;

2) naziv i sedite banke;

3) iznos ukupnog osnivakog kapitala banke u novanom i nenovanom obliku, kao i udeo svakog osnivaa u tom kapitalu;

4) rok do koga su osnivai banke duni da uplate novana i prenesu nenovana sredstva u osnivaki kapital banke;

5) prava, obaveze i odgovornosti osnivaa banke za obaveze banke;

6) uslovi za sticanje i prestanak prava osnivaa;

7) poslovi koje banka obavlja;

8) nain rasporeivanja dela dobiti na osnivae banke;

9) nain snoenja rizika i pokrie gubitka banke;

10) uslovi i nain poveanja osnivakog kapitala i rezervi banke;

11) nain reavanja sporova meu osnivaima banke;

12) uslovi za prestanak rada banke ako ne postoji ekonomski interes za dalje poslovanje banke;

13) nain odluivanja o statusnim promenama banke i prava osnivaa banke u sluaju statusnih promena banke.

Pored ugovora o osnivanju banka mora imati i statut kojim se ureuju sva znaajna pitanja statusa banke unutranjih odnosa u njoj, kao i pitanja njenog polsovanja.

Statutom banke utvruje se naroito:

1) organizacija i nain poslovanja banke i ovlaenja organizacionih delova u pravnom prometu;

2) pitanja o kojima odluuje skuptina banke;

3) mere i odgovornosti organa banke za obezbeenje likvidnosti banke;

4) pitanja o kojima odluuju drugi organi banke, njihov sastav i postupak odluivanja tih organa;

5) prava, obaveze i odgovornosti direktora i drugih lica sa posebnim ovlaenjima i odgovornostima utvrenih statutom banke;

6) ovlaenje za potpisivanje i zastupanje banke;

7) nain vrenja interne kontrole i interne revizije banke;

8) podaci i isprave koji se smatraju poslovnom tajnom banke i nain postupanja s poslovnom tajnom banke;

9) postupak donoenja akata banke;

10) druga pitanja u vezi s poslovanjem banke.

2.3. Postupak osnivanja

Nakon zakljuenja ugovora o osnivanju osnivai banke podnose Narodnoj banci Jugoslavije zahtev za izdavanje dozvole za rad banke, uz koji prilau:

1) ugovor o osnivanju banke;

2) izjavu osnivaa da e uplatiti novana sredstva na ime osnivakog kapitala na privremeni raun kod Narodne banke Jugoslavije Zavod za obraun i plaanja, odnosno izjavu stranog lica da e uplatiti devizna sredstva na poseban raun kod Narodne banke Jugoslavije;

3) dokaz da e osniva banke sredstva u nenovanom obliku preneti u osnivaki kapital banke;

4) dokaz o poreklu stranog uloga i o postojanju uzajamnosti koji podnosi strano lice osniva banke;

5) predlog statuta banke;

6) predlog odluke o izdavanju prve emisije akcija banke;

7) podatke neophodne za utvrivanje boniteta osnivaa i podatke o njihovim meusobnim imovinskim i upravljakim odnosima;

8) imena i preporuke za predloene lanove upravnog i nadzornog odbora banke, kao i za predloena lica sa posebnim ovlaenjima i odgovornostima u banci;

9) program rada banke za period od pet godina i predlog osnova poslovne politike banke za godinu u kojoj se banka osniva;

10) podatke o kadrovskoj i tehnikoj osposobljenosti banke za obavljanje poslova iz ugovora i akata poslovne politike banke.

Narodna banka Jugoslavije je duna da u roku od 60 dana od dana podnoenja zahteva, oceni ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost osnivanja banke.

O zahtevu za osnivanje banke guverner Narodne banke Jugoslavije donosi reenje o izdavanju dovzole za rad banke koje je po svome karakteru konano.

I u sluaju da do osnivanja banke dolazi spajanjem dveju ili vie banaka potrebno je da nova banka od narodne banke Jugoslavije dobije dozvolu za rad.

2.4. Osnivaka skuptina

Osnivaka skuptina banke se moe odrati tek po prijemu reenja Narodne banke Jugoslavije o izdavanju dozvole za rad banke. Od trenutka prijema ovog reenja osnivaka skuptina banke se mora odrati najdocnije u roku od narednih 30 dana.

Na osnivakoj skuptini banke donosi se statut banke, bira upravni odbor, imenuje vrilac dunosti direktora banke i utvruje poslovna politika. Odluke o ovim pitanjima se donose dvotreinskom veinom glasova osnivaa.

2.5. Upis u registar

Nakon dobijanja reenja od Narodne banke Jugoslavije osnivai podnose prijavu za upis banke u sudski registar. Upisom u taj registar banka stie svojstvo pravnog lica.

Prijavu za upis u sudski registar osnivai mogu podneti u roku od 45 dana od dana prijema reenja Narodne banke Jugoslavije o izdavanju dozvole za rad.

Uz prijavu za upis u sudski registar osnivai banke, odnosno lice koje su oni ovlastili, podnose:

1) ugovor o osnivanju;

2) statut banke;

3) dokaz da su osnivai banke uplatili novana sredstva na ime osnivakog kapitala na privremeni raun kod Narodne banke Jugoslavije Zavod za obraun i plaanja, odnosno dokaz da je strano lice uplatilo devizna sredstva na poseban raun kod Narodne banke Jugoslavije;

4) dokaz da osnivai banke sredstva u nenovanom obliku prenose u osnivaki kapital banke i dokaz ovlaenog procenjivaa o proceni nenovanih sredstava;5) reenje Narodne banke Jugoslavije o izdavanju dozvole za rad i saglasnost Narodne banke Jugoslavije na ugovor o osnivanju i statut banke;

6) druge isprave u skladu s propisima o upisu u sudski registar.

U sudski registar upisuju se i delovi banke, u skladu s propisima o upisu u sudski registar.

Pored toga u sudski registar se mora upisati i svako poveanje i smanjenje akcionarskog kapitala i to u roku od 10 dana od dana poveanja odnosno smanjenja tog kapitala.

U sudski registar ne moe se upisati pravno lice pod nazivom banka, ako nije osnovano kao banka, u skladu sa ovim zakonom.

U svoj naziv koji u sudski registar upisuje, banka moe da unese elemente koji detaljnije oznaavaju poslove kojima se bavi, napr. oznaenje da se radi o depozirnoj, hipotekatnoj, zalonoj ili drugoj vrsti banke.2.6. Akcionarski (osnivaki) kapital banke

Akcionarski kapital banke obezbeuju osnivai banke unoenjem svojih uloga pri osnivanju banke. Ovi ulozi mogu biti u novanom ili u nenovanom obliku (zgrade, oprema i druga sredstva koja su u funkciji poslovanja banke).

Kao i kod privrednih drutava, vrednost nenovanih uloga osnovaa se utvruje procenom ovlaenog procenjivaa. Za razliku od privrednih drutava, meutim, ova procena je uvek obavezna, nezavisno od visine vrednosti nenovanog uloga.

Minimalna vrednost akcionarskog kapitala pri osnivanju banke (osnivaki kapital) je 10.000.000 eura u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu na dan uplate tih sredstava. Vrednost osnivakog kapitala u ovoj visini osnivai su duni da unesu pri osnivanju banke. Ukoliko je, meutim, novani deo osnivakog kapitala banke vei od tog iznosa, osnivai banke ugovorom o osnivanju mogu utvrditi rok do koga su obavezni da uplate razliku novanih sredstava, s tim da taj rok ne moe biti dui od godinu dana od dana upisa banke u sudski registar.

3. Delatnost i pravila poslovanja banke3.1. Delatnost banke

Banka samostalno obavlja delatnost za koju je registrovana, radi sticanja dobiti. Zakonom je odreeno kojim se delatnostima banka moe baviti. Pri tome treba razlikovati:

apsolutne bankarske poslove i

relativne bankarske poslove

Apsolutni bankarski poslovi su poslovi koje moe obavljati samo banka. Druga pravna i fizika lica se takvim poslovima ne smeju baviti. Nasuprot tome, relativne bankarske poslove, uz banke, mogu obavljati i druga lica.

U apsolutne bankarske poslove prema Zakonu o banakama i drugim finansijskim organizacijama spadaju:

1) primanje svih vrsta novanih depozita (depozitni posao);

2) davanje i uzimanje kredita (kreditni posao);

3) devizni, devizno-valutni i menjaki poslovi;

4) izdavanje hartija od vrednosti i novanih kartica (emisioni posao);

5) uvanje sredstava i hartija od vrednosti i upravljanjem njima (depo-posao);

6) kupovina i prodaja hartija od vrednosti (posao s efektima);

7) izdavanje jemstva, garancija, avala i drugih oblika jemstava (garancijski posao);

8) poslovi platnog prometa, u skladu sa saveznim zakonom.

Druga lica, osim banaka, ne mogu obavljati navedene poslove, izuzev ako za to dobiju posebnu dozvolu Narodne banke. Izuzetno, poslove izdavanja hartija od vrednosti i novanih kartica, kao i poslove kupovine i prodaje hartija od vrednosti mogu obavljati i druga lica, to znai da su ovi poslovi po svome karakteru relativni bankarski poslovi.U vezi sa davanjem kredita postoji jedno ogranienje u pogledu kreditiranja akcionara banke. Naime, banka ne moe odobravati kredite svojim akcionarima pre isteka roka od jedne godine od dana upisa banke u sudski registar.

Pored navedenih, banka moe obavljati i druge poslove kao to su:

1) posredovanje u trgovini hartijama od vrednosti;

2) kupovanje i naplata potraivanja;

3) pruanje drugih finansijskih usluga.

Ove poslove obavlja pod uslovima i na nain propisan posebnim saveznim zakonom. Po svome karakteru i ovi poslovi su relativni bankarski poslovi.

Blie uslove pod kojima obavlja navedene apsolutne i relativne bankarske poslove, banka utvruje aktima svoje poslovne politike. Opte elemente postupka i minimalni sadraj dokumentacije za obavljanje ovih poslova propisuje Narodna banka Jugoslavije.

Banka moe obavljati bankarske poslove i u meunarodnom prometu. Meutim, da bi mogla obavljati poslove platnog prometa sa inostranstvom, kreditne poslove sa inostranstvom, kao i devizno-valutne i menjake poslove u zemlji, banka mora za to dobiti posebno ovlaenje od Narodne banke Jugoslavije, u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuje devizno poslovanje.

Banka ima pravo da u pravnom prometu zakljuuje ugovore i vri druge pravne poslove i radnje u okviru svog predmeta poslovanja. Na taj nain je opredeljena i pravna i poslovna sposobnost banke. Sudbina eventualno zakljuenih pravnih poslova preko okvira predmeta poslovanja banke prosuuje se po optim pravilima ugovornog prava.

4. Prava banke

Po ugovoru o bankarskom novanom depozitu banka ima: a) pravo da raspolae deponovanim novcem i b) pravo na pokrie i kamatu za sluaj negativnog salda na raunu.

(a) Pravo raspolaganja deponovanim novcem. Ovo je osnovno pravo banke i zbog toga ona i zakljuuje ugovore o novanom depozitu. Ovom pravu banke odgovara obaveza deponenta da po osnovu zakljuenog ugovora deponuje tj. stavi banci na raspolaganje odreeni novani iznos.

Pri ostvarivanju prava raspolaganja deponovanim novcem banka je ograniena odredbama ugovora. Ta ogranienja su najea u pogledu roka u kome moe raspolagati novcem, kao i namene u koje ga moe koristiti.

(b) Pravo na pokrie i kamatu za sluaj negativnog salda na raunu.

Ako se na osnovu izvravanja deponentovih naloga na raunu iskae negativan saldo, banka ima pravo da od deponenta zahteva pokrie. Pored toga, za iznos prekoraen po raunu banka ima pravo na zakonsku ili ugovornu kamatu, jer za taj iznos novca banka se prema deponentu javlja u ulozi svojevrsnog kreditnog poverioca.

4.1.Obaveze i prava banke

U najvanije obaveze banke spadaju: a) obaveza izdavanja tedne knjiice, b) obaveza prijema uplata i vrenja isplata, c) obaveza plaanja kamate i d) obaveza uvanja poslovne tajne.

(a) Obaveza izdavanja tedne knjiice nastaje za banku ve u trenutku zakljuenja ugovora o ulogu na tednju, jer je ona pretpostavka za ostvarivanje prava ulagaa. Zavisno od karaktera uloga banka odn. druga finansijska organizacija je duna da izda tednu knjiicu na dinare ili na stranu valutu.

(b) Obaveza primanja uplata i vrenja isplata po osnovu uloga je obaveza koju banka ima sve vreme trajanja ugovora. Banka je duna da primi svaku uplatu ulagaa bez ogranienja. Obaveza isplate je ograniena visinom sredstava na raunu uloga na tednju. U svakom sluaju, obaveza primanja uplata i vrenja isplata je uvek praena obavezom upisivanja tih uplata i isplata u tednu knjiicu.

.

(c) Obaveza plaanja kamate je obaveza koju banka ima na osnovu prenosa prava korienja uloenog novca na nju. Kamata se obraunava jednom godinje (31. decembra za proteklu godinu) po stopama koje su odreene propisima odn. ugovorom. Praktino, kamatne stope se utvruju aktima poslovne politike banke, u skladu sa optim propisima, a zatim se prenose u ugovore o ulogu na tednju. Visina kamatne stope redovno zavisi od toga da li se radi o ulogu po vienju ili o oroenom tednom ulogu. Valuta u kojoj e se obraunavati kamata zavisi od karaktera osnovnog uloga, odredaba ugovora i imperativnih propisa.

(d) Obaveza uvanja podataka o ulogu kao poslovne tajne je obaveza koju banka ima praktino kod svih bankarskih poslova, ali je ona kod tednih uloga posebno znaajna. Tajnost uloga je vaan motiv i interes ulagaa pa je u naem pravu predvieno da banka moe podatke o ulogu saoptavati samo na pismeni zahtev suda ako je prema vlasniku tednog uloga pokrenut sudski postupak.

Osnovno pravo banke je pravo na raspolaganje sredstvima uloga. To pravo ona ostvaruje u skladu sa propisima i odredbama ugovora. Kao i kod bankarskog novanog depozita banka stie svojinu na sredstvima uloga tako da moe njima dalje raspolagati. To pravo je neogranieno kod oroenih uloga do isteka roka oroenja, dok je kod uloga po vienju ogranieno jaim pravom ulagaa da zahteva isplatu sredstava svog uloga. Otuda za uloge po vienju banka u svakom trenutku mora raspolagati odgovarajuim sredstvima za isplate po zahtevima ulagaa.

5. Druge finansijske organizacije5.1.Pojam i vrste

Pod drugim finansijskim organizacijama se podrazumevaju sve finansijske organizacije koje nemaju karakter banke.

Sve finansijske organizacije imaju svojstvo pravnog lica. Broj i karakter drugih finansijkih organizacija je u razliitim pravima razliit. U naem pravu druge finansijske organizacije su:

tedionice

tedno-kreditne organizacije i

tedno-kreditne zadruge.

5.2.Shodna primena pravila o bankama

Na mnoga pitanja statusa drugih finansijkih organizacija primenjuju se pravila koja su zakonom prediena za banku.

Tako druga finansijka organizacija, kao i banka, stie svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar. Isto tako prijava za upis u sudski registar druge finansijske organizacije se podnosi na nain i pod uslovima koji su ovim zakonom propisani za banku.

Pored toga, odredbe zakona koje se odnose na osnivanje, poslovanje, akte, osnivaki kapital i rezerve banke kao i kontrolu poslovanja banke, primenjuju se i na druge fininasijkse organizacije, ako zakonom nije drugaije ureeno.

Konano, druge finansijske organizacije dune su da osiguraju depozite koje prikupljaju od graana kod Agencije ili osiguravajuih organizacija na nain i pod uslovima koji su ovim zakonom propisani za banke.

Druge finansijske organizacije, kao i banke, dune su da trajno odravaju vrednost novanog dela akcionarskog kapitala koji je za njih zakonom propisan.

5.3.tedionica

tedionica je finansijska organizacija koja se bavi primanjem tednih uloga i drugih depozita graana, kao i njihovim kreditiranjem. Pored toga tedionica se moe obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom.

Osnivai tedionice mogu biti savezna drava, republika lanica, grad, optina, kao i domaa pravna i fizika lica. Strana lica ne mogu osnivati tedionice.

Prilikom osnivanja osnivai obezbede novani deo osnivakog kapitala, koji ne moe biti manji od 2.000.000 eura u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu na dan uplate tih sredstava.

tedionica moe imati filijale, ekspoziture i druge organizacione delove, ali oni ne mogi umati svojstvo pravnog lica.

Po zakonu tedionica moe obavljati sledee poslove:

1) prikupljanje dinarske tedne uloge i depozite fizikih lica;

2) davanje kredita fizikim licima;

3) vrenje platnog prometa u skladu sa saveznim zakonom;

4) vrenje drugih bankarskih poslova za fizika lica, u skladu sa saveznim zakonom.

Kao to se vidi, delatnost tedionice je prevashodno vezana za poslove sa fizikim licima. Pa ipak, ako neka sredstva ne iskoristi za davanje kredita fizikim licima, tedionica moe da koristi i za davanje kredita pravnim licima za potrebe unapreenja stambene izgradnje, komunalne delatnosti i razvoja preduzetnitva. ovakvo usmeravanje kreditnih sredstava tedionica moe vriti samo u skladu sa odlukom njenih osnivaa. Ako neka sredstva se ne iskoriste ni u navedene namene tedionica ih moe koristiti za davanje kredita pravnim licima (bez posebne namene) u skladu sa odlukom nadlenog organa tedionice. Ipak, ovakve kredite tedionica ne moe davati neposredno, ve samo preko banaka.5.4.tedno-kreditna organizacija

tedno-kreditna organizacija je finansijska organizacija koja obavlja finansijke poslove za svoje osnivae.

Osnivai redno-kreditne organizacije mogu biti pravna lica koja su organizovana za obavljanje delatnosti i usluga i meusobno povezana u privreivanju. To mogu biti svi oblici preduzea ali i druga pravna lica koja obaljaju odreene delatnosti odnosno vre usluge.

Kao i tedionica, tedno-kreditna organizacija moe imati filijale, ekspoziture i druge organizacione delove, ali ovi delovi ne mogu imati svojstvo pravnog lica.

Prilikom osnivanja tedno-kreditne or4ganizacije osnivai moraju obezbediti novani deo osnivakog kapitala najmanje u iznosu od 1.200.000 eura u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu na dan uplate tih sredstava.

tedno-kreditna organizacija obavlja sledee poslove:

1) prikuplja sredstva za finansiranje prometa odreenih roba i usluga u okviru delatnosti njenih osnivaa;

2) prikuplja dinarske tedne uloge radnika zaposlenih u pravnim licima koja su je osnovala;

3) daje i uzima kredite za potrebe njenih osnivaa;

4) platni promet, u skladu sa saveznim zakonom;

5) druge bankarske poslove za potrebe zaposlenih u pravnim licima koja su je osnovala.

5.5.tedno-kreditna zadruga

tedno-kreditna zadruga je finansijska organizacija zadruga kao i njihovih zadrugara.

Osnivai tedno-kreditne zadruge mogu biti zemljoradnike, zanatske, stambene i druge zadruge, kao i pravna i fizika lica, lanovi tih zadruga.

Novani deo osnivakog kapitala koji osnivai moraju uplatiti pri osnivanju tedno-kreditne zadruge ne moe biti manji od 200.000 eura u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu na dan uplate tih sredstava.

Izuzetno, ako se tedno-kreditnu zadrugu osniva kao zemljoradnika, osnivai moraju obezbediti novani deo osnivakog kapitala koji ne moe biti manji od 50.000 evra, po srednjem kursu na dan uplate tih sredstava.

tedno-kreditna zadruga moe imati organizacione delovekao to su filijale, ekspoziture i drugi organizacioni delovi. Ovi delovi tedno-kreditne zadruge nemaju svojstvo pravnog lica.

tedno-kreditna zadruga obavlja sledee poslove:

1) prikuplja dinarske namenske tedne uloge i depozite fizikih lica;

2) daje i uzima kredite u okviru delatnosti njenih osnivaa;

3) platni promet u skladu sa saveznim zakonom;

4) druge bankarske poslove za potrebe fizikih lica, u skladu sa saveznim zakonom.

ZAKLJUAK

Bankom upravljaju osnivai odnosno akcionari. Oni svoja upravljaka prava ostvaruju srazmerno vrednosti njihovih akcija, u skladu sa ugovorom o osnivanju i statutom banke.

Osnivai odnosno akcionari banke mogu ostvarivati upravljaka prava u skuptini banke neposredno ili preko svog zastupnika odnosno punomonika. Vie akcionara mogu ovlastiti jednog punomonika da ih zastupa na skuptini banke.

Osnovai odnosno akcionari se mogu i udruivati radi ostvarivanja svojih upravljakih prava. To e posebno biti sluaj kada se statutom banke propie da pravo uea na skuptini banke imaju akcionari koji poseduju akcije preko odreene vrednosti. U tom sluaju mali akcionari mogu se udruiti i preko zajednikog zastupnika uestvovati u odluivanju na skuptini banke. Udruivanje akcionara se vri pismenim ugovorom koji mora sadravati ime zajednikog zastupnika i njegovo ovlaenje. Ovaj ugovor se mora dostaviti banci.

Manjinski akcionari, ako predstavljaju najmanje desetinu akcionarskog kapitala ili statutom banke odreen manji deo, kao i akcionari banke koji imaju prioritetne akcije banke, svoja prava ostvaruju u skladu sa zakonom, ugovorom o osnivanju, statutom i odlukom o emisiji akcija.

Prava da uestvuju u upravljanju bankom mogu imati i poverioci banke. Oni takva prava mogu imati pod uslovima utvrenim ugovorom o osnivanju i statutom a na osnovu posebnog ugovora izmeu banke i njenih poverilaca. Ovim ugovorom, a u okvirima predvienim ugovorom o osnivanju i statutom, urvruje se koje funkcije upravljanja mogu ostvarivati poverioci banke.

Banka je duna da u sudski registar upie podatke koji se odnose na ostvarivanje upravljakih prava manjinskih akcionara, vlasnika prioritetnih akcija i poverilaca.

LITERATURA

-Prof. dr Svetolik Kostadinovi, prof. dr Mile Rai, prof. dr Gordana Ljubojevi, Poslovno pravo, etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Novi Sad, 2006.

-Prof. dr Milutin Srdi, Poslovno i finansijsko pravo, aak, 2007.

-Bankarsko i berzansko pravo, interna skripta Fabus-Internet sajt

www.economist.co.yu

PAGE 1