Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin"

Zrenjanin

Naziv

Seminarski rad

Predmet: Elektronsko učenjeProfesor: prof. Dr Dragana Glušac

Studenti:Komerdelj NebojšaNikolić Budimir MPT 23/12Dević Dijana MPT 16/23

Zrenjanin 2012/2013.

0

Sadržaj

1. MOODLE-Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment..........................................2

2. Instalacija Moodle-a na PC-u i administratorski panel..................................................................4

3. E-learning i d-learning....................................................................................................................7

4. Kriterijumi kvaliteta elektronske lekcije [2]..................................................................................8

4.1. Motivacija...............................................................................................................................8

4.2. Kvalitet proizvoda...................................................................................................................9

4.2.1. Sadržaj lekcije:................................................................................................................9

4.2.2. Upotrebljivost...............................................................................................................10

4.2.3. Nastavni plan................................................................................................................11

4.3. Kvalitet razvojnog procesa....................................................................................................12

5. Zaključak......................................................................................................................................13

6. Literatura......................................................................................................................................14

1. MOODLE-Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment

Moodle je softver namenjen za upravljanje procesom učenja, izradom i održavanjem on-line kurseva. Predstavlja slobodan i besplatan program otvorenog koda (open source) što znači da se može slobodno preuzimati sa Interneta, koristiti, prilagođavati svojim potrebama, čak i distribuirati, pod određenim uslovima. [20] Kreator Moodla je Martin Gugijamas (Martin Dougiamas) iz Australije. Veći broj prototipova je proizveden i odbačen pre nego što je 20. avgusta 2002. godine zvanično predstavljen Moodle 1.0. verzija. Namenjen je manjim grupama univerzitetskog nivoa obrazovanja.

Moodle softver može da se instalira na sledeće operativne sisteme:

Windows Linux Mac

Hardverski zahtevi za funkcionisanje Moodle-a:

PC računar 160MB memorije minimalno 256MB RAM memorije, preporučeno je 1GB RAM memorije

Softverski zahtevi

PHP MySQL XAMPP ili WAMP

Da bi Moodle funkcionisao (na personalnom računaru) potrebno je instalirati i web server, zbog toga što je za rad Moodle-a neophodan PHP, MySQL itd. Za instalaciju na personalni računar, potrebno je instalirati XAMPP koji u sebi sadrži web server Apache, MySQL i PHP podršku.

Slika 1-izgled XAMPP-a

Slika 2-model sistema za organizaciju učenja

Na ovakvom sistemu funcioniše i Moodle. Korisnici putem Interneta mogu pristupiti web serveru na kojem se nalazi Moodle sajt. Tamo se mogu registrovati i pregledavati sadržaje, raditi testove, postavljati svoje testove, lekcije, kurseve itd. Pri tom, sve informacije o korisnicima i sadržajima se čuvaju na web serveru i moguće im je ponovo pristupiti bilo kada.

2. Instalacija Moodle-a na PC-u i administratorski panel

Instalacija softvera se može besplatno preuzeti sa zvaničnog Moodle sajta www.moodle.org. Takođe je moguće izabrati određenu verziju Moodle softvera koja je kompatibilna sa operativnim sistemom na kom se instalira. Pre instaliranja Moodle- a, prvo je potrebno instalirati XAMPP, zbog web servera, MySQL i PHP podrške. Nakon instalacije XAMPP-a, potrebno je pobrinuti se da port 80 ne zauzima neki drugi softver, jer je taj port potreban za Apache web server.

Pošto je preuzeta instalacija, potrebno ju je otpakovati na lokaciju C:\xampp\htdocs nakon čega se može pokrenuti instalacija iz browser-a sa localhosta. Tada je potrebno napraviti i bazu podataka koja će sadržati važne podatke Moodle softveru koji instaliramo. Moguće je da instalacija ne bude pokrenuta zbog greške sa php curl.dll bibliotekom. Ova greška se otklanja jednostavno, potrebno je otvoriti php.ini fajl i pronaći liniju koda ;extension=php_curl.dll i izbrisati ; koji se nalazi na početku. Ukoliko je potrebno, restartovati Apache server i instalacija će početi.

Instalacija je veoma jednostavna i nakon nekoliko koraka dobijate sopstveni Moodle.

Slika 3-izgled stranice tek instaliranog Moodle-a

Ovako izgleda ekran kada se Moodle prvi put pokrene, nakon što je napravljen administratorski nalog.

Kada se Moodle instalira, moguće je pristupiti administratorskom panelu i regulisati administraciju Moodle sajta. Takođe je moguće dodavati korisnike, definisati role na koje se korisnici dodaju, podešavati korisnički nalozi, menjati temu sajta, podešavati serverska i sigurnosna rešenja sajta.

Slika 4-izgled administrativnog panela

Slika 5-dodavanje novog korisnika

Iz Accounts menija veoma jednostavno dodajemo novog korisnika klikom na Add a new user. Potrebno je samo uneti podatke. Podaci koji su obavezni za unos označeni su crvenim

tekstom i pored teksta se nalazi crvena zvezdica (*). Sa slike vidimo da su Username, New Password, First name, Surname, Email Address,City/town i Select Country polja u koje je neophodno uneti podatke. Bez tih podataka nije moguće kreirati nalog.

Slika 6-strtanica podešavanje sigurnosti sajta i naloga

U Premissions odeljku se mogu podešavati administracija sajta, role, vršiti određena sistemska podešavanja koja se odnose na Moodle, dodavati još rola za korisnike, a takođe je moguće dodati i još administratora (ukoliko je to potrebno). U ovom delu se može odlučivati o tome, koji će korisnici (sa koje role) moći da pristupe kojem delu sajta i samim tim, koje će sadržaje moći da vide i da li će moći da ih menjaju ili samo koriste.

Slike 7 i 8 spisak podešavanja

3. E-learning i d-learning

Moodle je namenjen manjim grupama ljudi univerzitetskog nivoa. Dizajn i razvoj Moodle-a vođen je filozofijom učenja i načinom razmišljanja koji se u teoriji skraćeno naziva "social constructionist pedagogy".

Teorija se može opisati razjašnjenjem četiri glavna koncepta koji stoje iza nje:[2]

Konstruktivizam – ova filozofija smatra da ljudi aktivno konstruišu novo znanje kroz interakciju sa okruženjem.

Konstrukcionizam – ova teorija smatra da je učenje posebno efikasno kada konstruišete nešto za druge da iskuse.

Društveni konstruktivizam – ovaj deo filozofije proširuje pomenute ideje na grupu ljudi koji konsturišu jedni za druge, stvarajući sopstvenu zajedničku kulturu sa deljivim značenjima.

Povezano i pojedinačno – ova ideja pokušava dublje da prouči motive pojedinaca koji učestvuju u diskusiji.

Današnji sistem obrazovanja se prvenstveno odvija u učionici, gde profesor prezentuje materijal na zadatu temu, dok slušaoci prate predavanje i hvataju beleške. Ovakav način rada zahteva njihovo istovremeno fizičko prisustvo. Iako je direktan kontakt u najvećem broju slučajeva najbolji način prenošenja znanja, raspoloživi koncept ima i brojne nedostatke. Jedan od njih je i propuštanje predavanja, a samim tim i gubitak dragocenog materijala. [2]

Nove tehnologije donele su i nova rešenja u oblasti edukacije. Pre oko 20 godina je počelo aktivno korišćenje računara u novim formama učenja kod kojih je osnovna karakteristika prostorna i vremenska razdvojenost predavača i slušaoca. Tu su se prvenstveno razvile dve nove vrste učenja, d-learning (distance learning) i e-learning.

Američka asocijacija za učenje na daljinu (The United States Distance Learning Association, www.usdla.org) pojam d-learning odnosno učenje na daljinu definiše kao „dostizanje znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva, primenom različitih tehnologija i ostalnih formi učenja na daljinu“. Učenje na daljinu se u osnovi zasniva na materijalima i knjigama koje se šalju putem e-mail-a i polaganju ispita. [3]

E-learning predstavlja izvođenje treninga, učenja ili edukativog programa elektronskim putem, a najčešće putem Interneta. Zasniva se na korišćenju savremenih računarskih i komunikacionih tehnologija.[3]

Može se definisati i kao instrukcioni sadržaj ili način učenja primenom elektronske tehnologije. Komunikacija između korisnika (učenika, studenta) se obavlja elektronski, a u

nekim slučajevima moguća je komunikacija i u realnom vremenu. Komunikacija je interaktivna i može biti trenutna i odložena.

4. Kriterijumi kvaliteta elektronske lekcije [2]

Da bi elektronski kurs bio kvalitetan i dobro napisan neophodno je pridržavati se osnovnih kriterijuma kvaliteta. Kriterijumi kvaliteta elektronske nastave, prema priručniku za predavače “Kako kreirati lekcije u softverskom oruđu Moodle”, dele se u tri kategorije:

motivacija, kvalitet proizvoda i kvalitet razvojnog procesa.

4.1. Motivacija

Svaka procena kvaliteta je najčešće neformalna i subjektivna. Trebalo bi da uključi tačnost navedenih činjenica, uspešnost savladavanja gradiva, stepen zadovoljstva studenata, itd. Navedene su neke od mogićih objektivnih kriterijuma na osnovu kojih se može meriti motivisanost korisnika za učenje:

broj „posećenih stranica” po osobi i po pristupu lekciji, trajanje pojedinog pristupa, stranice kojima je najčešće pristupano broj „upisanih” i broj “uspešnih” studenata procenat uspešnosti i zadržavanja na lekcijama rezultati učenja poređenje rezultata testova pre i posle obuke poređenje rezultata „redovnih” i „elektronskih” studenata zadovoljstvo korisnika (naknadni upitnici) da li su zadovoljeni planirani ciljevi kursa?

4.2. Kvalitet proizvoda

Jedan od kriterijuma kvaliteta elektronske lekcije meri se kvalitetom samog proizvoda. Tri najvažnije oblasti posmatranja i procene kvaliteta lekcije su:

sam sadržaj lekcije, upotrebljivost lekcije i prilagođenost konkretne lekcije nastavnom planu.

4.2.1. Sadržaj lekcije:

Kvalitet sadržaja lekcije se bazira na nekoliko podkriterijuma: tačnosti, kompletnosti, preciznosti, prikladnosti i organizovanosti.

- Neophodno je da kurs pruža tačne informacije, znanja i veštine. Sam sadržaj kursa i pojedinih lekcija mora biti verodostojan. Pored toga neophodno je navesti izvor informacija i uključiti kratak sadržaj lekcije.

- Kompletnost je bitan podkriterijum pri oceni kvaliteta. Sadržaj po dubini i po širini treba biti dovoljan da bi studenti mogli postići nastavne ciljeve, uz podršku on-line nastavnika, a u pojedinim slučajevima i off-line nastavnih aktivnosti.

- Sadržaj lekcije treba da bude jasan, a tekst čitko i precizno napisan.

- Sadržaj treba da bude usklađen sa nivoom znanja, veština i iskustvom studenata. Korišćeni jezik kao i stil kojim je napisana lekcija treba da bude odgovarajući. Lekcija treba da uključi studijske primere, simulacije i objašnjenja. Preporučljivo je da primeri i problemi budu vezani za realne probleme koji su poznati studentima. Domaći zadaci i njihovo ocenjivanje treba da imaju odgovarajući nivo složenosti. Treba izbegavati negativne stereotipe i pojednostavljivanje. Takođe treba izbegavati nepotrebna produbljivanja, a sastav lekcije savremen i aktuelan.

- Organizacija je jedna od bitnih delova kreiranja elektronskog kursa. Sadržaj je neophodno organizovati u smislene celine pri čemu treba voditi računa o redosledu sadržaja.

4.2.2. Upotrebljivost

Kod inerfejsa je neophodno održati konzistentan izgled. Slova (font) teksta, raspored elemenata na stranicama/slajdovima, stil prezentacije trebaju da prate prvobitnu postavku i održe uniforman izgled. Oko teksta i slika treba da ima dovoljno praznog prostora. Potreban je dobar kontrast teksta i pozadinskog prostora. Po pitanju veličine teksta neophodno je pridržavati se standarda. Po standardu veličina slova za web je minimum 10pt, dok se za slajdove koristi 16pt. Nakon posećivanja linka, link treba da promeni boju. Korisno je koristiti i zvučne efekte. Kod dužeg čekanja treba postaviti indikator dešavanja, npr. da korisnik ne bi pomislio da se računar zaglavio i restartovao ga.

Navigacija kroz sistem se lako ostvaruje upotrebom naslova koji treba da budu smisleni i u mogućnosti da lako definišu lokaciju unutar kursa ili lekcije. Kad god je to primenljivo, poželjno je postojanje indikacije dokle je student stigao i koliko još ima do kraja modula, npr. „stranica 3 od 22”. Glavni meni kursa (lekcije) treba učiniti lako dostupnim. On treba da dozvoli prelazak na proizvoljni deo kursa ili lekcije. Navigacija treba da sadrži i mogućnost kretanja unapred i unazad, mogućnost skoka na „glavni meni” kao i mogućnost napuštanja kursa/lekcije.

Sadržaj lekcije mora da bude usklađen sa tehnološkim standardima. Kurs treba da vodi računa o ograničenjima propusne moći opreme kojom se studenti koriste. Treba ga kreirati na način koji je jednostavno osavremeniti i ažurirati. Pri kreiranju treba voditi računa o greškama koje mogu nastati usled korišćenja hyper-linkova, upotrebljenih programa koji možda nisu adekvatni, neprikladnih slika, multimedijalnih elemenata koji ne prate sadržaj, pouzdanosti servera na kome se nalazi kurs. Treba voditi računa o složenosti instalacije i pokretanja sistema.

Jedna od važnijih stvari na koju treba obrediti pažnju je obezbeđivanje podrške studentu. Pažnju treba obratiti na usklađivanje kursa sa brzinom interneta kao i na usklađivanje sa audio i video mogućnostima koje studenti mogu da ostvare sa svojih računara. Softverski zahtevi se svode na minimalne zahteve pretraživača kao i zahtevnosti operativnog sistema. Osim toga treba voditi računa o dostavljanju dokumenata, literature ili eventualno mesta za informisanje pri nabavci i korišćenju potrebnog hardvera i/ili plug-in softvera, kao i pružiti pomoć i informacije o rešavanju uobičajenih tehničkih problema, a naročito kada je u pitanju neki veći tehnički problem. Pod podrškom studentu se podrazumjevaju i dostavljanje informacija o načinu pristupa on-line uputstvima za upotrebu i help sistemima tj. načini kontakta sa drugim studentima u cilju P2P komunikacije i podrške. Načini upotrebe funkcija foruma, diskusija i „chat”-režima, su nesumnjivo neophodni za komunikaciju među studentima i diskusiju na temu lekcija date u kursu. Postojanje rečnika korišćenih pojmova i FAQ, mogućnost štampanja ključnih informacija, informacije o dodatnim resursima, mogućnost pretraživanja WWW, kao i mogućnost beleženja napomena, pomoć pri rešavanju domaćih zadataka olakšati će studentu pohađanje kursa.

4.2.3. Nastavni plan

Kurs treba da prenosi znanja i veštine korišćenjem efektnih i efikasnih prezentacija. Uz kurs treba da postoje prigodni domaći zadaci i vežbe, koji utvrđuju dostignuto znanje i veštine. Za pregled zadataka treba obezbediti i odgovarajuće pouzdane načine ocenjivanja. Korišćenjem tehnika za privlačenje pažnje i zadržavanja interesa, treba da obezbedi motivaciju za dalji rad. Korišćenjem prikladne metode, alata i principe saradnje među studentima moguće je unaprediti kurs. Pored navedenog, kurs treba prilagoditi nastavnim aktivnostima i nastavnom planu i programu.

Studenti treba da budu upoznati sa nastavnim ciljevima svakog nastavnog modula. Takođe treba obezbediti odgovarajuću povratnu spregu o dostignućima studenta.

Za postizanje konkretnih nastavnih ciljeva, izabrane su odgovarajuće nastavne metode. Preporučljivo je koristiti različite metode prezentacije znanja i veština, uključujući npr. objašnjenja, primere, demonstracije itd. Kurs, takođe, stimuliše studenta da koristi ranije stečeno znanje i iskustvo. Kurs na odgovarajući način objašnjava i tumači značajne i složene nastavne delove.

Kurs treba da nudi odgovarajuće domaće zadatke i vežbe, koji utvrđuju dostignuto znanje i veštine. Vežbe treba da budu usklađene sa predavanjima i adekvatne pređenom gradivu. Da primenjuju novousvojeno znanje i veštine, i pružaju mogućnost osvrta i/ili diskusije novousvojenih znanja i veština.

Pored već navedenog kurs sadrži odgovarajuće i pouzdane načine ocenjivanja. Pitanja i zadaci su različitih oblika, uključujući i, najčešće korišćena, pitanja sa višestrukim izborom odgovora, pitanja sa odgovorom TRUE/FALSE, otvorena pitanja sa unosom odgovora (tekstualnog, numeričkog, slikovnog, programa ...), pitanja sa uparivanjem itd. Zadaci i ocenjivanje precizno pokrivaju nastavne ciljeve kursa, a pri rešavanju testova, studentima je dozvoljeno da promene mišljenje. Sistem za kreiranje kurseva vodi računa i čuva podatke o rezultatima rada studenata. Kurs treba da sadrži i uputstva o načinu izrade testova.

Studenti treba da dobijaju odgovarajuću povratnu spregu o svojim dostignućima. Povratna sprega se daje na vreme, relevantna je za studenta i pozitivna je. Na primer – povratna sprega pri pogrešno datom odgovoru sadrži objašnjenje, savet, nagoveštaj i, naravno, mogućnost da student ponovo pokuša da odgovori na pitanje.

Kurs treba da koristi odgovarajuće tehnike privlačenja pažnje, zadržavanja interesa i obezbeđivanja motivacije. Primeri takvih tehnika su: priče, igre, simulacije, grafiku i animaciju, probleme sa podelom uloga, itd.

Osim toga kurs treba da koristi „odgovarajuće medije” na efikasan način, kako bi pozitivno uticao na savladavanje gradiva. Odgovarajući mediji uključuju između ostalih:

grafičke elemente – u cilju usmeravanja pažnje studenata, video snimke – u cilju demonstracije i razjašnjenja složenih koncepata, animacije – u cilju održavanja pažnje, audio prezentacije – u cilju poboljšanog razumevanja.

Opisi u kursu treba da budu detaljni i jasni i da uključuju kratak pregled celokupnog kursa, potrebno predznanje, procenjeno trajanje kao i nastavne ciljeve koji su: jasno definisani, uočljivi, merljivi i dostižni.

Kada god je to moguće, studenti treba da budu upoznati sa nastavnim ciljevima i svakog pojedinačnog modula, nastavne jedinice, koji čini deo kursa kao i da koristi pogodne načine i metode saradnje između studenata, ili između studenata i predavača.

Načini i metode saradnje uključuju između ostalog i: diskusione grupe, oglasne table, chat režim rada, audio konferencije i video konferencije. Uvek kad je to moguće, kurs treba da prilagodi nastavne aktivnosti potrebama i mogućnostima individua, pojedinačnih studenata.

4.3. Kvalitet razvojnog procesa

Prikaz aktivnosti kojima je glavni cilj podizanje kvaliteta tokom: planiranja programa elektronskog učenja, dizajna i razvoja ovakvih programa. Planiranje e-learning programa podrazumeva stvaranje tima koji će omogućiti jednostavnije upravljanje projektom i lakšu implementaciju nastavnog sadržaja.

Strategijsko planiranje treba da sadrži misiju, viziju i cilj koji podrazumeva prelazak puta iz trenutnog u željeno stanje. Planiranje se svodi na planiranje na strategijskom nivou – jake i slabe strane, mogućnosti i opasnosti.

Pod pravljenjem scenarija podrazumeva se definisanje obrazovnih iskustava kao i planiranje gde, kad i pod kojim uslovima će se razvijati projekat. Neophodna stavka je i analiza zahteva. Neophodno je analizirati potrebe, izbor tehnologije kao i faktore u procesu donošenja odluka. Procena se vrši uporednom analizom i to na osnovu:

Šta je učinjeno – uspesi i neuspesi Ne počinjati od nule, proučiti najbolje od postojećeg, ustanoviti šta su drugi dobro

uradili Odrediti šta je moglo biti bolje urađeno Utvrditi karakteristike neuspeha, kako bi se izbegle skupe greške Odrediti šta je standard, šta se očekuje

5. Zaključak

Ključna prednost elektronskog učenja leži u sposobnosti upravljanja u realnom vremenu ukupnim procesom obučavanja. Na taj način, predavači mogu da prate napredovanje studenta tokom kursa, jer se sve nalazi u bazi podataka.

Primena informacionih tehnologija u nastavi nije i ne treba da bude sama sebi cilj, već se nalazi u službi kreativnijeg i uspešnijeg ostvarenja vaspitnih i obrazovnih zadataka.[4]

6. Literatura

1. http://tempus.elfak.ni.ac.rs/JEP_IB_T3/events/Courses/EL/Tehnicke_osnove.ppt. 2. Z. Budimac, L. Jakelić, Ž. Komlenov, Z. Putnik (2007); “Kako kreirati lekcije u

softverskom oruđu Moodle – priručnik za predavače”, Novi Sad3. http://docs.moodle.org/23/en/Windows_installation_using_XAMPP4. M. Blagojević, Ž. Micić, N. Stanković (2012); “Analiza korišćenja sistema Moodle za

upravljanje učenjem”, 4. Internacionalna Konferencija, Tehnički fakultet Čačak