38682444 Kultura i Drustvo

8/13/2019 38682444 Kultura i Drustvo

1/21

SADRAJ:

SADRAJ: ................................................................................................................... 1

UVOD .......................................................................................................................... 2

1. DRUTVENA OSNOVA ............................................................................................. 4

1. 2. OBLICI DRUTVENOG IVOTA .......................................................................... 4

1.3. TRADICIONALNA DRUSTVA ............................................................................... 5

1.4. DRUTVENA SVEST ........................................................................................... 5

1.5. DRUTVENA DINAMIKA ..................................................................................... 6

1.6. SAVREMENO DRUTVO ..................................................................................... 6

1.6.1. Nek !"e#e$% &'(e)e*!+ ,(-/' ........................................................... 62. KULTURA ................................................................................................................. 0

2.1. DEINISANJE KULTURE ...................................................................................... 0

2.2.KULTURA KAO SVETSKI OJAM ........................................................................

2.4.KOMONENTE KULTURE .................................................................................. 11

2.4.1 JEIK .......................................................................................................... 11

2.4.2. NORME ..................................................................................................... 11

2.4.3. VRIJEDNOSTI............................................................................................. 12

2.6.KULTURNA ROMENA ...................................................................................... 13

2.0. KULTURNI IDENTITET ...................................................................................... 13

2..TRADICIONALNA KULTURA .............................................................................. 14

3. ODKULTURA ........................................................................................................ 15

3.1. RALIKE UNUTAR KULTURE SUBKULTURA I KONTRAKULTURA ..................... 15

3.1. ODKULTURA MLADI7 .................................................................................... 10

AKLJU8AK ............................................................................................................... 19

L/e(/-( .................................................................................................................. 21


2/21

UVOD

Drutvo se moe definisati kao celokupnost odnosa ljudi prema prirodi i meusobnihodnosa ljudi.

to se tie odnosa ljudi prema prirodi on je jedinstven. !je"ova sutina je ukontinuiranom nastojanjui ljudi da prirodu potine sebi. to se tie odnosa i#meu ljudi on jemno"o sloeniji i obuhvata sve odnose meu ljudima od onih manje sloenih i manje bitnih doveoma sloenih i najbitnijih. $eu njima su i najsloeniji i najbitniji #a ra#umevanje drutvaproi#vodni odnosi. %ojedinane emocionalne i intelektualne ve#e meu ljudima re#ultat sunjihovih pojedinanih volja ali odnosi u koje stupaju ive&i u naciji naselju ili porodici su nuni

s ob#irom na objektivnost ovih delova drutvene stvarnosti. 'truktura i dinamika drutva

' ob#irom da sociolo"ija prouavaju&i drutvo prouava i drutvene pojave koje u svojojukupnosti meusobno pove#ane obra#uju ljudsko drutvo to se kao jedan od prvih #adatakasociolo"ije name&e potreba da se i#vri klasifikacija i utvrde meusobni odnosi i#meu tihpojava odnosno da se utvrdi struktura drutva s ob#irom na odnose koji postoje i#meuelemenata i# kojih se ona sastoji. (ao i da se utvrdi dinamika drutva s ob#irom na karakterpromena elemenata drutva koje dovode do nje"ovo" kretanja.

Drutvena struktura se sastoji i# dva osnovna naela) ekonomske osnove i drutvene

nad"radnje s tim to se drutvena nad"radnja diferencira na drutveno*politikuor"ani#aciju drutva i oblike drutvene svesti.

+konomska osnova predstavlja oblast drutvene proi#vodnje materijalnih dobara kojaomo"u&ava drutvenu i individualnu e"#istenciju oveka.

Drutvenu nad"radnju sainjavaju sve ostale oblasti drutvene stvarnosti koje su ukrajnjoj liniji uslovljene ekonomskom osnovom drutva. ,o su "rubo diferenciranodrutveno*politika or"ani#acija drutva -drava pravne institucije politikeor"ani#acije i drutvena svest koja se sastoji i# pravno*politike nad"radnje i viih oblikasvesti -reli"ija moral filo#ofija nauka i umetnost.

Drutvena dinamika proi#ila#i i# shvatanja pokretakih sna"a ra#voja ljudsko" drutvakao sastavno" dela shvatanja drutva uopte. ,e sna"e su sadrane u ra#voju proi#vodnjeodnosno u ra#voju njenih materijalnih sna"a koje dovode do nune od"ovaraju&epromene u proi#vodnim odnosima a i jedni i dru"i #ajedno dovode do daljih promena usvim ostalim oblastima drutvene stvarnosti odnosno u oblastima drutvene nad"radnje.


3/21


4/21

/. D0U,V+!1 O'!OV1

Drutvena osnova ima ekonomski karakter i sastoji se i# proi#vodnih sna"a i proi#vodnih

odnosa koji se #ajednikim imenom #ovu nain proi#vodnje

U irem smislu drutvena osnova obuhvata i proi#vodnju ljudi "eo"rafske faktore iostatke prethodno" naina proi#vodnje. %roi#vodne sna"e sainjavaju sredstva #a proi#vodnju iovek sa svojim sposobnostima. %roi#vodni odnosi su odnosi u koje ljudi stupaju u procesuproi#vodnje.

1. 2. OBLICI DRUTVENOG IVOTA

2orda je nastariji i najnera#vijeniji oblik drutveno" ivota. Ona je nastala na niemstupnju divljatva i traje do nje"ovo" slede&e" stupnja. 3ormirala se i# opora u kome su iveleovekolike ivotinje i predstavlja poetak drutveno" ivota. 2orda je predstavljala i bioloku iekonomsku #ajednicu jer je ovek sve svoje potrebe reali#ovao u njoj. 2orda se sastojala od /4*54 lanova koji su iveli na #ajednikoj teritoriji stalno se kre&u&i u potra#i #a hranom. 0od jevii oblik or"ani#ovanja drutveno" ivota. 'pecifinost roda je da se prvi put i# polnih odnosaiskljuuju roditelji i deca i formira se brana #ajednica po "eneracijama. (asnije &e se i# polnihodnosa iskljuiti i roena bra&a i sestre. U rodovima se vri podela rada. !eki rodovi se bave#emljoradnjom neki stoarstvom #anatstvom.

,akoe se veliki rodovi cepaju ali #adravaju ve#e sa ostalim novim rodovima pa se nataj nain formiraju bratstva %leme sainjava ve&i broj rodova koji su nastali i# jedno"#ajedniko" roda. ,o je dakle #ajednica koja se #asniva na krvnom srodstvu ali i na #ajednikojteritoriji. %leme objedinjuje i#vesne funkcije rodova u poetku samo ve#ane #a ratovanje akasnije sve vie. (asnije se javljaju i save#i plemena. !arod je prvi oblik or"ani#ovanja koji nije#asnovan na krvnom srodstvu ve& samo na teritorijalnoj pove#anosti. Do spajanja plemena uokviru dravne #ajednice dola#i #bo" pojave privatne svojine i prvih manifestacijai#diferenciranosti drutva na klase. (lasna podela je #ahtevala or"ani#aciju #a #atitu interesaklase koja je bila nosilac sredstava #a proi#vodnju. ,a or"ani#acija je bila drava a stanovnicikoji su na njenoj teritoriji iveli bili su pre sve"a podeljeni na klase. !acija nastaje kao re#ultatvelikih ekonomskih politikih i kulturnih promena koje sa sobom donosi kapitalistiki nainproi#vodnje buroasko drutvo. (lase su velike drutvene "rupe koje se nala#e u meusobnomodnosu eksploatacije. (aste su #atvorene drutvene "rupe formirane na reli"io#noj osnovinastale i nestale u robovlasnikom drutvu. 'talei su velike drutvene "rupe koje se formirajuna pravnim osnovama nastale i nestale u feudalnom drutvu. Drava je nastala kao re#ultat


5/21

potrebe da se #atiti opstanak drutva i njenih lanova koji su bili u"roeni klasnim sukobomkada je i#bio i#meu prve dve anta"onistiki meusobno suprotstavljene klase.

1.3. TRADICIONALNA DRUSTVA

%orodica je jedan od najstarijih oblika u kojima ljudi or"ani#uju svoj ivot. Ona imabioloku psiholoku i ekonomsku funkciju. 6ioloka dimen#ija porodice odnosi se na ostvarenjeseksualnih ve#a i raanja odnosno proi#vodnju ljudi. %siholoka dimen#ija odnosi se navaspitanje dece i na formiranje i i#raavanje ose&anja i#meu lanova porodice 7 pre sve"aroditelja i dece ali i mua i ene. +konomska dimen#ija odnosi se na injenicu da se u njenomokviru odvija or"ani#acija i podela rada. %orodice su se ra#vijale slede&im tokom)

8 brana #ajednica po "eneracijama -porodica krvno" srodstva

8 punalna -iskljueni roeni bra&a i sestre

8 sindija#mika -brak i#meu jedno" mukarca i jedne ene

8 mono"amska -teko raskidiva

1.4. DRUTVENA SVEST

0eli"ija je sistem ideja i skup ose&anja koji sutinu sveta objanjavaju natprirodnim

iracionalnim. U svom ra#voju reli"io#na svest prola#i kro# tri fa#e 7 animi#am politei#am imonotei#am. 'a ra#vojem ljudsko" drutva 6o" prestaje da bude bi&e ve& se javlja kao ideja-dei#am. U savremenom svetu prisutna je i jedna nova reli"io#na svest pantei#am koja nastojida pomiri reli"iju i nauku. $oral je oblik drutvene svesti koji predstavlja sistem pravila ilinormi #asnovanih na shvatanju dobra i #la koje re"uliu odnose oveka prema drutvu dru"imljudima i sebi samom na taj nain to ih se ljudi pridravaju be# ob#ira na sankcije. 3ilo#ofijapredstavlja oblik drutvene svesti koji nastoji da i#ra#i #akonitosti koje postoje u prirodi drutvui miljenju. %redmet kojim se ona bavi je dakle ukupna objektivna stvarnost svet u celini i u tomsmislu ona daje opti univer#alni po"led na svet predstavlja opti oblik svesti. !auka je oblikdrutvene svesti koji predstavlja sistem #nanja o #akonitostima koje se odnose na prirodu

drutvo i ljudsko miljenje. 9stovremeno nauka je i proces sticanja novih naunih sa#nanja.Umetnost je oblik drutvene svesti kro# koji stvaralac u odreenom vremenu i#raava svoj odnosprema objektima i stvarnosi -prirodi u uem smislu kro# ra#liite estetske oblasti pomo&ura#liitih simbola a obra&aju&i se ulima.


6/21

1.5. DRUTVENA DINAMIKA

%ojam drutvene dinamike ili kretanje drutva$o"u se uoiti dva pojma kretanja 7 iri i ui)

iri pojam kretanja drutva posra#umeva svako kretanje u drutvu svaku promenu.

Ui pojam kretanja drutva obuhvata samo promene koje bitno menjaju drutvo ili nekinje"ov deo odnosno donose kvalitet koji do tada nije postojao.

1.6. SAVREMENO DRUTVO

'avremeno drutvo se vremenom pomalo socijali#uje. U #emljama savremeno"ra#vijeno" kapitali#ma tee ra#voj proi#vodnih sna"a sredstava #a proi#vodnju... :avlja se novisloj ljudi 7 birokratija i jo jedan novi sloj 7 tehnokratiju.

U nera#vijenim #emljama se u"lavnom javljaju pro*komunistiki militaristiki reimi pate #emlje i dalje ostaju nera#vijene.

'ocijalistike #emlje su se u"lavnom raspale i prele u kapitali#am.

1.6.1. Neka obeleja savremenog drutva

%ove#ivanje oveanstva se deava #ahvaljuju&i jako br#om ra#voju nauke a prvenstvenoelektrotehnike. !auno*tehnoloka revolucija je sve ovo omo"u&ila. $asovna kultura je jedno odkljunih obeleja savremeno" drutva i predmet velike naune panje. Ona nastaje pove#ivanjemoveanstva. (i tj. antivrednost ;umetniko ubre;. %rema 1brahamu $olu postoji petprincipa #a identifikaciju i klasifikaciju kia)

princip neadekvatnosti

princip kumulacije

princip sineste#ije

princip osrednjosti


7/21

princip komfora/

5. (U. i rano"/?. veka. ,o shvatanje kulture odraavalo je nejednakost unutar evropskih drutava i meuevropskim silama i njihovim kolonijama irom sveta. Ono i#jednauje @kulturuA s@civili#acijomA i suprostavlja oboje @prirodiA. %rema tom miljenju neke su #emlje civili#ovanijeod dru"ih kao to su i neki ljudi kulturniji od dru"ih. 'to"a su neki kulturni teoretiari #apravopokuali i#baciti popularnu ili masovnu kulturu i# definicije kulture.

(ultura se u praksi odnosi na elitna dobra i aktivnosti kao to su visoka moda ilimu#ejska umetnost i klasina mu#ika te re kulturan o#naava ljude koji #naju o timaktivnostima i sudeluju u njima. !a primer neko ko koristi BkulturuB u smislu BkultivacijeB moeuveravati da je klasina mu#ika najotmenija od mu#ike radne klase kao to su pank turbo folk ilidomorodaka mu#ika tradicija australijskih 1boridina.


8/21

autentinim neokaljanim ivotima koji jo uvek nisu sloeni i iskvareni visoko raslojenimkapitalistikim sistemom =apada.

Danas mno"i drutveni naunici odbacuju monadno shvatanje kulture te suprotnostkulture i prirode. Oni pri#naju da su neelitne kulture jednako kulturne kao elitne -i da su ljudikoji nisu sa =apada jednako civili#ovani C oni su samo kulturni na ra#liit nain. =ato socijalniposmatrai kontrastiraju ;visoku; kulturu elite s ;popularnom; ili pop kulturom koja o#naujedobra i aktivnosti namenjenih #a proi#vodnju i potronju neelitnih ljudi ili masa. Obe se kulturevisoka i niska mo"u videti i kao subkulture.

2.2.KULTURA KAO "SVETSKI OJAM"

,okom romanti#ma u !emakoj su naunici posebno oni #aokupljeni nacionali#mom-tenja #a ujedinjenjem !emake i borba potlaenih naroda u 1ustro*u"arskoj $onarhiji ra#viliobuhvatniji pojam kulture kao ;svetski "ledane;. ,aj nain ra#miljanja ra#liit i neusporedivpo"led na svet obeleje je svake etnike "rupe. 9ako obuhvatnije od ranijih "ledita taj pristupjo uvek je doputao ra#like meu ;civili#ovanim; i ;primitivnim; ili ;plemenskim; kulturama.

Do kasnih "odina /?. veka antropolo#i su prihvatili i prila"odili termin kultura na irudefiniciju koju su mo"li primeniti na iroku ra#nolikost drutava. Opre#ni prema teorijievolucije pretpostavili su da su se sva ljudska bi&a ra#vila jednako i da injenica da svi ljudi

imaju kulturu mora proi#ila#iti na neki nain i# ovekove evolucije. Oni su takoe iska#alinesklonost upotrebe bioloke evolucije #a objanjavanje ra#lika i#meu specifinih kultura **pristup koji je ujedno bio i le"itimni oblik rasi#ma. Oni su verovali da &e bioloka evolucijaproi#vesti najobuhvatniji pojam kulture shvatanje koje su antropolo#i mo"li primeniti jednakona drutva s pismom i be# nje"a ili na nomadska i na sedentarna drutva. Doka#ivali su da sukro# smer svoje evolucije ljudska bi&a ra#vila univer#alnu ljudsku sposobnost #a odreivanjeiskustava te #a kodiranje i komuniciranje njima putem simbola. (ada su ti sistemi simbola bilinaueni ljudi su se poeli ra#vijati ne#avisno o biolokoj evoluciji -dru"im reima jedno ljudskobi&e moe se nauiti verovanju vrednostima ili nainu stvaranja nee"a iako dva oveka nisubioloki u srodstvu. 'tariji ar"umenti o prirodi protiv od"oja osporavaju da je ta sposobnost #a

simboliko ra#miljanje i socijalno uenje proi#vod ljudske evolucije.


9/21

,o "ledanje kulture kao sistema simbola s prila"oenim funkcijama koji je ra#liit odmesta do mesta vodilo je antropolo"e da shvataju ra#liite kulture kao definisane ra#liitimobrascima. ,e obrasce ine du"otrajan proi#voljan i do"ovoren skup #naenja koji su u#elikonkretan oblik u mitovima i ritualima oruu di#ajniranju stambeno" prostora i planiranjunaselja. 1ntropolo#i sto"a ra#likuju materijalnu kulturu od simbolike -nematerijalne duhovne

kulture ne samo jer svaka odraava ra#liite vrste ljudske delatnosti ne"o takoe jer sainjavajura#liite vrste podataka koji trae ra#liite metodolo"ije.

,akvo "ledite kulture postalo je dominantnim i#meu %rvo" i Dru"o" svetsko" rata aukljuivalo je da je svaka kultura ve#ana i mora biti shva&ena kao celina na svojim vlastitimterminima. 0e#ultat to"a bilo je stvaranje kulturno" relativi#ma tj. promatranja neke kulture sastajalita te kulture. ,akav pristup kulturi ne pita je li neka #naajka moralna ili ne ne"o kakvuulo"u ima u ivotu to"a drutva.

Uprkos tome shvatanje da je kultura kodirana simbolima i sto"a moe biti nauena s

jedne osobe na dru"u odreuje da se kultura iako o"raniena menja. (ulturna promena moebiti re#ultat otkri&a i i#uma ali takoe moe biti re#ultat dodira i#meu dveju kultura. %odmiroljubivim uslovima dodir i#meu dveju kultura moe voditi ljude da ;posude; -#apravonaue jedni od dru"ih -difu#ija -antropolo"ija ili transkulturacija. %od uslovima nasilja ipolitike nejednakosti ljudi jedno"a drutva ipak mo"u ;ukrasti; kulturne tvorevine od dru"ihili nametnuti kulturne tvorevine dru"ima -akulturacija. ,eorija difu#ije inovacija predstavljaistraivaki utemeljen model #a odreivanje kako kada i #ato ljudi prihva&aju nove ideje.

'va ljudska drutva bila su upletena u procese difu#ije transkulturacije i akulturacije temalo antropolo"a danas vide kulturu kao o"ranienu. ,i antropolo#i poka#uju da umesto

ra#umevanja kulturnih tvorevina u terminima njene vlastite kulture mora biti shva&eno uterminima ire istorije ukljuuju&i i dodire i odnose s dru"im kulturama.

%ored "ore spomenutih procesa jo od (olumba svet je bio na irokoj osnovi obeleenmi"racijama ukljuuju&i kolonijalnu ekspan#iju i prisilnu mi"raciju kro# ropstvo. 0e#ultat to"asu mno"a kulturno hetero"ena drutva. !eki antropolo#i su doka#ivali da su hetero"ena drutvaipak o"raniena nekakvim jedinstvenim kulturnim sistemom i da hetero"eni elementi se boljeshvataju posmatraju&i ih kao subkulture. Dru"i su doka#ivali da ne postoji jedinstveni ilikoordiniraju&i kulturni sistem i da se hetero"eni elementi moraju shvatiti #ajedno u oblikumultikulturalno" drutva. $ultikulturali#am se podudarao s preporodom politiko" identiteta

koji ukljuuje #ahteve #a prepo#navanjem kulturnih jedinstvenosti socijalnih pod"rupa.

'ociobiolo#i doka#ivali su da se mno"i aspekti kulture mo"u najbolje shvatiti kro#koncepciju mema koje je prvi uveo 0iard Davkins u svojoj knji#i ,he 'elfish ene i# /?EF."odine. 9deja "ovori o postojanju jedinica kulture ili memima koji su jako sliili "enima ubiolo"iji evolucije. 9ako je to stajalite #adobilo neku popularnu vrednost antropolo#i "aodbacuju.


10/21


11/21

2.4.KOMONENTE KULTURE

Dru"i uobiajen nain ra#umevanja kulture je posmatranje kulture koju ine njenekomponente) simboli je#ik vrednosti norme i rituali.

Vrednosti su apstraktne ideje o tome to je dobro ispravno i poeljno. One su osnova #adrutvene norme. !orme su dakle drutvena pravila ili upute to odreuju prikladno ponaanjeu odreenim situacijama. Dele se prema otrini sankcija koje i#a#iva njihovo krenje a provodiih drutvo. ,ako najblae sankcije i#a#iva krenje narodnih normi -nerukovanje prilikompo#dravljanja nepokrivanje usta prilikom #evanja itd. dok krenje obiaja normi i #akonai#a#iva najve&e sankcije.

%ravilo je da se arheolo#i fokusiraju na materijalnu kulturu a kulturni antropolo#i na

simboliku kulturu iako na kraju obe "rupe #adravaju #animanje #a odnose i#meu tih dvejudimen#ija. !adalje antropolo#i shvataju ;kulturu; #a o#naavanje ne samo potronja dobarane"o na opte procese koji proi#vode takva dobra i daje im #naenje na socijalne odnose ipostupak u kojima takvi objekti i procesi postaju u"raeni.5

2.4.1 JEZIK

:e#ik je najvanija komponenta ljudske kulture. $oemo "a definirati kao drutvenostrukturiran sustav #vunih obra#aca C rijei i reenica C sa specifinim i proi#voljnim#naenjima. =naenje neke rijei se dakle uspostavlja na osnovi ra#like spram dru"ih rijei uje#iku a ne u odnosu prema predmetu u prirodi koji rije o#naava. :e#ik se prenosi uenjem #ara#liku od sustava #nakova koji se prenose "enetski.

:e#ik nam pomae da u drutvenom ivotu da shvatimo tue i objasnimo i opravdamovlastite postupke. 6udu&i da ive u "rupama pojedinci moraju na neki nain i#ra#iti to oekujuod dru"ih i ra#umjeti to dru"i oekuju od njih. :e#ik omo"u&ava da se to posti"ne.

2.4.2. NO!E

'vako drutvo ima manje*vie preci#na pravila o ponaanju u najra#liitijim situacijama.U naoj kulturi na primer smatra se prikladnim jesti #a stolom upotrebljavati pribor ne srkatimljackati ili podri"ivati se. ,akva pravila na#ivamo normama i nala#imo ih u "otovo svimdrutvenim situacijama. !orme su dakle drutvena pravila ili upute to odreuju prikladno

2;//k


12/21

ponaanje u odreenim situacijama. %rekriti normu #nai ne ispuniti oekivanja okoline ii#loiti se sankcijama.

Folkways. U naem drutvu je normalno da se ljudi rukuju pri upo#navanju po#a sveaneprila"odbe i sl. 1ko se netko ne pridrava tih pravila ocijenit &emo "a kao udno" neobino"

neod"ojeno" nenormalno" ili otkaeno". U soc. en"leska rije 3olkGaHs C narodni obiajkoristi se #a obiajne norme kojima drutvo pridaje manju vanost i krenje kojih i#a#iva bla"eili nikakve sankcije.

MoresC lat. obiaj su pravila kojima se pridaje velika vanost moralno su obve#uju&a anjihovo krenje u#rokuje otre sankcije. (raa prijevara i#daja silovanje ubojstvo ili#lostavljanje djece u#rokuju snanu moralnu osudu smatraju se tekim "rijehom i #nae stro"eka#ne #a poinitelje C i#op&enje i# #ajednice #atvor ili ak i smrt. (renje i#a#iva snaneemocionalne reakcije C #"raanje bijes revolt.

Tabui.0ije tabu poline#ijsko" porijekla o#naavala je #abranu ili iskljuivanje. Danasona o#naava norme ije je krenje apsolutno #abranjeno. ,abu kanibali#ma smatra se ne samonemoralnim ne"o neprirodnim neljudskim. ,abu incesta prisutan je u svim drutvima ipredstavlja toku prijela#a ljudske vrste i# prirodno"a u kulturno stanje.

Zakoni.U malim jednostavnim drutvima svakodnevni ivot re"uliran je obiajima ipravilima po#natima svakom lanu #ajednice. U ve&im drutvima potrebno je re"uliratiponaanje veliko" broja ra#liitih pojedinaca i "rupa. =akoni su formali#irane drutvene normeije potivanje i provoenje osi"uravaju posebne drutvene institucije i "rupe -sudstvo policija isl.. 6itna je osobina #akona le"itimna upotreba sile #a njihovo provoenje.

2.4.". #IJE$NO%&I

Vrijednosti su apstraktne ideje o tome to je dobro ispravno i poeljno. Vrijednostii#ravno ne propisuju prihvatljivo ili neprihvatljivo ponaanje. Vrijednosti nam slue kao kriterij#a i#bor ciljeva i #a njihovo opravdanje. :ednakost kao drutvena vrijednost na primjer moebiti i#raena kao norma jednakosti pred #akonom ali i kao jednakost u bo"atstvu i ivotnomstandardu.

Vrijednosti se ra#likuju od kulture do kulture. U #apadnoj kulturi po#itivno vrednujemoisto&u. U $aroku pijenje blatnjave vode predstavlja #nak mukosti. 1rapi visoko vrednujupobonost.


13/21

2.6.KULTURNA ROMENA

(ulture su jednako predodreene #a promenu kao i #a otpor prema njoj. Otpor moe do&ii# navike reli"ije te inte"racije i meune#avisnosti o kulturnim #naajkama. !a primjermukarci i ene imaju komplementarne ulo"e u mno"im kulturama. :edan spol moe eletipromenu koja &e uticati na dru"i kao to se do"odilo u #apadnim kulturama u dru"oj polovini54. veka.

(ulturoloka promena moe biti u#rokovana okolinom inovacijama i dru"imunutranjim uticajima te dodirivanjem s dru"im kulturama. !a primer kraj #adnje" ledeno"doba doveo je do otkri&a poljoprivrede.

!eka otkri&a koja su uticala na #apadnu kulturu u 54. veku ukljuivali su pilulu #a

kontrolu raanja televi#iju i internet. %ilula je pomo"la porodicama da imaju mno"o novaca ienama da imaju ve&u slobodu. ,elevi#ija nije samo donela sline vi#uelne pro"rame u mno"edomove ne"o je takoe uticala kako i kada &e lanovi porodice biti u meusobnoj interakciji.

Dodir i#meu kultura moe re#ultovati difu#ijom ili na iroj osnovi akulturacijom.

Difu#ija je proces u kojem se nove ideje ponaanja tehnolo"ije i verovanja prenose sosobe na osobu s "rupe na "rupu ili s drutva na drutvo. 2ambur"eri kada su uve#eni u (inu i#'1D*a inili su se e"#otinima. ;Difu#ija poticaja; odnosi se na element jedne kulture koji vodiinovaciji u dru"oj kulturi. ,eorija difu#ije inovacija predstavlja istraivaki utemeljen model #a

odreivanje #ato i kada ljudi prihvataju nove ideje postupke i proi#vode.

(ada neka "rupa u dodiru s dru"om "ubi svoje i#vorne kulturne #naajke i preu#imatue "ovorimo o alkuturaciji. Ona se najvie odvijala prilikom procesa koloni#acije naroitomeu domorodakim plemenima npr. 9ndijanci i 1boridini.

'rodni procesi su asimilacija i transkulturacija tj. prihva&anje dru"aije kulture od pojedinca.

2.!. KULTURNI IDENTITET

%rocesi kulturne ra#mjene stari su koliko i sama kultura. 'vaka se svjetska kulturaoblikovala u neprestanom procesu u#imanja i davanja. (ultura je fenomen koji se konstantnora#vija ona je ivu&i identitet. Ona je dinamini model a pokua li je se ukalupiti u statikioblik prestat &e postojati kao i#vor inspiracije.


14/21

9dentitet predstavlja karakteristike koje i#abiru ljudi sami a koje su drukije od nekihdru"ih karakteristika nekih dru"ih ljudi. $oe se re&i da je kulturni identitet i#ra# ovjekovo"mjesta u svijetu. %rema tome ouvanje kulturno" identiteta je opravdano u borbi protiv"lobali#acije. O#naava elju #a ouvanjem jedinstvene -I vlastite kulture povijesti je#ika isustava vrijednosti od strano" utjecaja. Jim nai ivotni stilovi postaju homo"eniji to mi

postojanije traimo dublje vrijednosti. !astojimo ouvati vlastite identitete bilo da su vjerskikulturni nacionalni je#ini ili rasni. to svijet postaje sliniji to mi vie cijenimo tradicije kojepotjeu i#nutra a u# to je ponajvia ve#ana ideja o prolosti i batini koju smo i# nje naslijedili.

'vaka je batina ve#ana u# odreeni identitet a u skladu s time moramo biti svjesnisnano" odnosa i#meu kulture i teritorija odnosno kulture i nacionalne ideolo"ije. 9dejasvjetske batine koja pripada cijelom ovjeanstvu ra#vila se #a vrijeme E4*ih "odina u okvirimaU!+'KO*a. %otpisuju&i 'vjetsku konvenciju drave pri#naju da lokaliteti koji se nala#e nanjihovom nacionalnom teritoriju i koji su upisani na


15/21

L. %OD(U


16/21


17/21

(arakteristike potkulturnih "rupa su)

'amoor"ani#oranje

=ajednika interesovanja

(arakteristian na#iv

0elativna trajnost

U#rast -omladina

!epropisanost ulo"a i nain ponaanjaL

3.1. ODKULTURA MLADI%

ovore&i o potkulturi naje&e se "ovori o potkulturi mladih. $u#ika ima veliku ulo"u unastajanju potkulturnih "rupa i omladinske potkulture sa obino definiu u odnosu na mu#iku.Jlanovi potkulturnih "rupa meusobno se ra#likuju osim po stavovima i ciljevima i po i#"leduspoljanjim obelejima i interesovanjima. !eke od najpo#natijih omladinskih potkultura su)hipici rokeri metalci pankeri skinsi rastafarijanci hip*hoperi...

=naajne promene koje je moderna ;drava bla"ostanja; -posebno od M4*ih "odinaprolo" veka unela u ameriko i #apadnoevropsko drutvo omo"u&ile su da potronja islobodno vreme postanu odreuju&i inioci naina ivota a preko to"a i "rupno" i individualno"identiteta. ,o je uslovilo da mladi svoje drutvene odnose pre sve"a or"ani#uju i ra#vijaju oko"rupe vrnjaka -a ne porodice ili pojedinanih prijatelja kao i da svoja interesovanja ivrednosne sisteme iska#uju kro# posebne stilove ponaanja i oblaenja. ,ako je stil kao vidsimbolike komunikacije postao dominantno obeleje omladinskih potkultura. !e uputaju&i seovde u probleme koji proi#ila#e i# odreenja samo" pojma moemo re&i da je potkultura ;sistemvrednosti stavova naina ponaanja i stilova ivota drutvenih "rupa koji se ra#likuje u odnosuna dominantnu kulturu drutva;. $ada postoji veliko mnotvo ovako i#diferenciranih potkultura

navedeni koncept se u drutvenim naukama ustalio pre sve"a kro# prouavanja omladine idevijantnih "rupa. %ri tom istraivai su jasno upo#orili da omladina nije sama po sebiproblematinaN ona samo najdirektnije odraava temeljne probleme drutva koje onda istom tomdrutvu vra&a kro# devijantan i#"led i ponaanje uobliene u potkulturni stil. !aravno tou#vra&anje ne mora ostati u okvirima simboliko" otpora i krenja drutveno" reda ali tadapotkulturno ponaanje prela#i u kontrakulturno a devijacija u delinkvenciju.

3;//k


18/21

9 na nae prostore omladinske potkulture stiu pedesetih "odina dvadeseto" veka. %oeciposleratne urbani#acije osetno pove&anje ivotno" standarda i na"ovetaji masovne kulture unelisu promene u svakodnevni ivot ju"oslovensko" drutva preu#imanjem modnih i mu#ikihnovina sa =apada ali i itavo" ni#a vrednosti i #naenja u ve#i sa njima) ;!eobini #vuci -de#tvist rokenrol bit akustini hard rok de# rok simfo rok pank novi talas hevi metal elektro

pop hard kor itd. privukli su svoje poklonike i i#a#vali autentine potkulturne uinke.Upotpunjavali su procese oblikovanja ra#novrsnih elemenata i o#naka kontrakulturnih ipotkulturnih stilova kod nas;.

4!#/ L( A#ek&*,( V*%e' A*e#% V--(e'F AKTUELNO STAN%E OMLADINSKI7OTKULTURA I UBLIKA EITH #!!&k k-#/e/ N!' S,


19/21

=1(


20/21

a (ultura je #asnovana na simbolima. 'imboli su bitni #a kulturu kao mehani#am #aspremanje i prenoenje velikih koliina informacija koje ine kulturu.

b (ultura je nauena i njeno prenoenje ne ovisi o biolokom naslijeu. lavni proceskojim se to obavlja jest proces socijali#acije.

c (ultura je #ajednika lanovima neko" drutva. %ojedinci ne usvajaju niti slijede obrascesvoje kulture u jednakoj mjeri. $inimum konformnosti osi"urava se procesom socijalnekontrole.

d (ultura se naje&e javlja kao prilino inte"rinirana cjelina. 0a#liiti dijelovi ilisastavnice kulture sklapaju se tako da su u"lavnom u#ajamno sukladni.


21/21

Documents

38682444 Kultura i Drustvo