47590194-Savremeni-politički-sistemi

7/27/2019 47590194-Savremeni-politiki-sistemi.

1/40

1

DODATAK:

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

1 Table of Contents2. KLASIFIKACIJA I TIPOLOGIJA POLITIKIH SISTEMA ................................ ........2

3. OBELEJA I PRINCIPI DEMOKRATIJE ................................ ................................ ...3

4. MODELI DEMOKRATIJE ................................ ................................ ............................ 3

6. POLIARHIJA KAO MODEL DEMOKRATIJE ................................ ............................ 5

7. KONSENZUALNI MODEL DEMOKRATIJE ................................ .............................. 5

8. DISKURZIVNI ODEL DEMOKRATIJE ................................ ................................ ......6

9. PARTICIPATIVNI MODEL DEMOKRATIJE ................................ ............................ 6

10. KOSMOPOLITSKIMODEL DEMOKRATIJE ................................ .......................... 6

11. MULTIKULTURNO GRAANSTVO KAO MODEL DEMOKRATIJE .................. 7

12. EFEKTI I KRITIKE MODELA DEMOKRATIJE ................................ .....................7

13.BRITANSKI PARLAMENTARIZAM ................................ ................................ .......8

14. AMERIKI PREZEDENCIJALIZAM ................................ ................................ ......12

15. FRANCUSKI POLUPREZIDENCIJALIZAM ................................ .......................... 1516. NEMAKI KANCELARSKI SISTEM ................................ ................................ ......18

2 17. PANSKA REGIONALNA DRAVA ................................ ................................ 19

3 18. ITALIJANSKA REGIONALNA DRAVA ................................ ......................... 21

4 19. VAJCARSKI FEDERALIZAM ................................ ................................ .........22

5 20. BELGIJSKA KONSOCIJACIJA: ................................ ................................ .........23

6 21. VEDSKA KORPORATIVNA DRAVA BLAGOSTANJA ............................. 24

28. POLITIKA PRIJEMA I IRENJE EU ................................ ................................ ......31

29. SRBIJA I EU ................................ ................................ ................................ ..............3130. POLITIKI SISTEM RUSKE FEDERACIJE :................................ .......................... 32

37. NACIJA, DRAVA I DEMOKRATIJA NACIONALNA DRAVA ......................38

38. DRAVA I GLOBALIZACIJA ................................ ................................ ..................38

40. PRAVNA DRAVA I DEMOKRATIJA , VLADAVINA PRAVA ILIVLADAVINA LJUDI ................................ ................................ ................................ ........40


2/40

2

1. POLITIKI SISTEMI (pojmovno i teorijsko odreenje)

David Hjum prvi put koristi naziv politiki sistemi

Dvojaki pristup izuavanju politikih sistema 1. Na poetku II svetskog rata

pristupalo im se bez ustavno-pravnog postupka 2. A kasnije kao kompletnom

obliku organizovanja drave. Savremeni pojam p.s. ukljuuje tri aspekta: 1.

teorija o vladavini (institucionalizam i neoinstitucionalizam) 2. teorija o

politikom procesu (pluralizam i neopluralizam) 3. teorija o politici kao sistemu

(obuhvatan pristup izuavanju) Politiki sistemi su kompleksna strukturno-

funkcionalna celina koja poiva na interakciji drutva (socijalni sistem) i

politikog poretka (drava i oblici vladavine). Shvaen je obraen kao sistem

politikih institucija i odnosa u njima u vezi sa vrenjem javne vlasti, i

ostvarivanjem drutvene funkcije politike vlasti.

2. KLASIFIKACIJA I TIPOLOGIJA POLITIKIH SISTEMA

Pokuaji klasiikacije napravljeni su jo u antiko doba .

1.Herodotova klasiikacija prem abroju upravljaa :- monarhija(1 covek), - aristokratija (grupa), - demokratija (mnotvo)

2. Aristotelova podela prema cilju i nainu vladanja :

- dobre: bazileja (monarhija), aristokratija, politeja (demokratija)

- lose: tiranija, oligokratija, ohlokratija 3. Prema nainu izbora i smenjivosti

vlasti: demokratija i autokratija 4. Prema obliku unutranjeg ustrojstva


3/40

3

vlasti: republika i monarhija 5. Prema meusobnom odnosu triju vlasti

unutar horizontalne organizacije

- parlamentarni - predsedniki - skuptinski

6. Prema stepenu ekonomskog razvoja: nerazvijene, zemlje u razvoju, zemlje

u tranziciji i razvijene zemlje 7. Prema nacionalnom sastavu stanovnistva :

jednonacionalne i multietnicke 8. Prema vertikalnom kriterijumu

organizacija vlasti: konfederacija i federacija

9. Prema versko-konfesionalnoj pripadnosti : verske i multikonfesionalne 10.

Prema broju politickih stranaka: jednopartijske, dvopartijske, visepartijske

11. Prema demografsko-geografskom kriterijumu: zemlje zapadne

demokratije, latinoamericke, africke, azijske 12. Prema preovlaujuem

drutveno klasnom kriterijumu . kapitalistike zemlje, zemlje u razvoju,

socijalistike

3. OBELEJA I PRINCIPI DEMOKRATIJE

- Princip transparentnosti (providnosti) - Ogranicenost politicke sfere u odnosu

na druge (ekonomsku, kulturnu, obrazovnu...) -princip vladavine prava

(ogranienost drave pravom odnosno vladavina dobrih zakona, a ne ljudi) `-

Sloboda i pravo graana - Politika jednakost (razumni novo socijalne i

ekonomske jednakosti) - Odgovornost nosilaca politikih vlasti - Politiki

pluralizam - disperzija i dekoncentracija vlasti - Kompetivnost,

kontrabalansiranje izmeu nosilaca politike moi - Izbornost organa politike

vlasti - Sloboda masovnih medija i demokratsko jevno mnjenje

1- Princip minimalne, racionalne i zakonite koliine represije

4. MODELI DEMOKRATIJE

Metodologija klasifikacije demokratije: 1. Mogu postojati: - normativni model(idealno tipsko model-teorijski)

- empirijski model (ono to stvarno jeste) 2. Ko vlada, u ijem interesu, nain n

akoji vlada je jako bitno za klasiikaciju 3. Proceduralna-formalna strana

demokratije- oblik, forma I procedura za donoenje odluka Specijalna- sustinska

strana demokratije tie se procesa donoenja odluka I prava ljudi, sloboda (da li


4/40

4

je domokratija poveenja)

Modeli demokratije:

1. Liberalni model demokratije: - m. klasicne l. d. - m. moderne l. d.

- m. neoliberalne d.

2. Poliarhija 3. Konsenzualna (konsocijacija) 4. Diskurzivni model 5.

Participativna demokratija 6. Kosmopolitski model 7. Multikulturno graanstvo

kao model demokratije 8. Diskurzivno poliarhina liberalno socijalna

demokratija

5. LIBERALNI MODEL DEMOKRATIJE- Klasicna liberalna demokratija

Liberalizam kao politiki pokret u Francusko-buruaskoj revoluciji konstituie

liberalizam kao pravac. Ceo liberalizam se konstituie na SLOBODI. Fr. Buroaska

revolucija zahtevala je slobodu (liberalizam), bratstvo (izgubilo se) i jednakost(javlja se tek kasnije u komunizmu). Pravni i politiki pojam jednakosti

podrazumeva jednakost pred zakonom, meutim ostali aspekti jednakosti su

zanemareni (ekonomska, socijalna...) Najznaajniji mislilac liberalizma Don Lok

postavio je trijadu ivot, sloboda i imovina.Ova tri aspekta liberalne demokratije i

dopunjena predstavnikom demokratijom (znai da su graani nosioci

suverenosti, oni biraju predstavnike u parlamenu i uspostavljaju odnos politikih

predstavljanja) ine sutinu politikih sistema u liberalizmu. Klasina lib. dem.-

Drava je noni uvar koji slui da titi imovinu i da vri regulaciju odnosa u

drutvu preko institucija.

- Moderna liberalna demokratija

-Naglaava individualizam I politiku participaciju (nastaje potreba za

stvaranjem politikih stranaka i javne politike) - Oslanjanje na teritorijalnu

organizaciju - Isticanje partijske kompetencije (politike stranke moraju da se

tekmie)

- Formiraju se izborne jedinice - Jaanje nacionalne drave kroz jake nacionalne

institucije, ekonomiju, vojsku, policiju, obrazovanje... - Princip indiferentnosti

prema drutvenom idealu jednakosti

- Neoliberalni model demokratije - Vezan je za fazu globalizacije i ugroava

sve principe liberalne demokratije, na delu su snazni

procesi dedemokratizacije i sputanja nivoa standarda u svim segmentima

- Deava se gliobalizacija trgovinskih i proizvodnih sistema ( nike u Americi je


5/40

5

menadment a iri se po celom svetu, radnike nalazi u siromanim zemljama jer

su jeftini) - Tehnoloske inovacije i njihova ubrzana difuzija (brzo se ire u

vremenu i prostoru) - Formiranje superanacionalnih trgovinskih struktura

(multinacionalne kompanije)

- Regionalizacija kako ekonomska tako i politika - Razgradnja nacionalne drave

(drava ima nacionalni kapital koji je prepreka multinacionalnim kompanijama -

Belgija, V. Britanija, Nemaka, panija, Italija, Francuska) - Rastua

egzistencijalna nesigurnost - Veliki broj nezaposlenosti - Ekspanzija

komunikacionih sistema

Proces demikratizacije:

- smanjenje demokratije, a vie liberalizma - smanjenje dravne regulacije (sve

se ureuje unutar ekonomskih subjekata) - smanjenje nadnica i plata a

produava se radno vreme - poveanje moi bankarskih i drugih inansijskih

institucija - diskreditovanje politiara u korist poduzetnika - suavanje javnog

izbora ne samo u politici ve i u svim sferama (motvo izbora i privid da mi to

kontroliemo-megamaraketi imaju svoje dobavljae i samo nam to nude kao

izbor - oteavanje okupljanja veine radi kontrole manjine - opadanje birake

izlaznosti, opta politika apatija i oseanje bespomonosti - izmetanje

odluivanja iz politikih institucija u centre moi (tajne ili polutajne) - snano

zasecanje i smanjenje socijalnih funkcija drzave - ubrzana radikalizacijaekonomskih razlika na bogate i siromane

6. POLIARHIJA KAO MODEL DEMOKRATIJE

Tvorac i glavni mislilac Robert Dal Najvanije komponente poliarhije: -

participacija ili ucesce svih oblika politickih subjekata (to je participacija vea,

vea je I demokratija) - kompeticija (takmienje politikih partija za poverenje

graana) - slobodni i niim ogranieni i ometani izbori -veinsko odluivanje -

snano potovanje izborne volje graana

7. KONSENZUALNI MODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac Arent Lajphart - Model je dizajniran za multietnika i

multikonfesionalna drutva - Naglaava proces pregovaranja politikih elita za


6/40

6

njihovu korist pravom veta (ne moe veinskim inom graana) - Puna

saglasnost elita- trai konsenzus - Ne egzistira kao empirijski faktor

8. DISKURZIVNI ODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac je Jirgen Habermas - javlja se kao alternativa svemonoj dravi, ali

i liberalnoj demokratiji, stavlja akcenat na civilno drutvo - cilj je da se civilnim

graanom zameni ovek koji proizvodi (ovek eknomije), pokuaj da se

humanizuje neoliberalni model demokratije - vie komunikativan nego liberalan,

trai da se razgovara - opire se ekonomskoj racionalnosti, a trai komunikativnu

racionalnost

- politika je fokusirana u proces odlucivanja kroz diskusiju - zahteva snanu

javnu sferu i razvijeno javno dobro (civilno drutvo) - demokratija po ovomshvatanju je pre svega diskurs pre nego agregacija preferencija (sakupljanje I

ujedinjavanje ciljeva, interesa i potreba politickih subjekata-nasuprot njoj su

institucije)

9. PARTICIPATIVNI MODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac je Karl Pateman - pripada radikalnim modelima demokratije,

sutinu politike locira ne u velikim obeanjima i ciljevima ve u samom procesuodluivanja - podrazumeva direktnu participaciju graana na svim nivoima vlasti

- zahteva pojaan aganman graana u politici - direktno je suprotstavljen i

liberalnoj i korporativnoj demokratiji (ne dozvoliti da elita donosi odluke) -

pojaava uee razliitih formi neposredne (direktne) demokratije - zahteva

snano civilno drutvo (umreene i organizovane graane) - zahtev za vee

socijalne i ekonomske jednakosti - favorizuje proces deprofesionalizacije politike

- samorazvoj i samoizraavanje kao konstruktivni princip samoregulacije

10. KOSMOPOLITSKIMODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac je David Held: - Nastoji da proiri okvire demokratije kako bi iao

u susret globalistikim tokovima preureenja drutva i drava - Pokuava da

racionalno shvati integraciju nacionalnog drzavnog nivoa u globalistiki nivo


7/40

7

organizacije - Held je za postepeno i dozirano utapanje nacionalne drave u

globalnu zajednicu pri emu bi drava zadrala vane funkcije - Nacionalna

drava ne sme da se svede na puki servis globalne zajednice - Kosmopolitska

demokratija je nalik na viespratnicu u kojoj su spratovi demokratske

organizacije dobro povezani i meusobno uslovljeni - Nacionalna drava je

garant ouvanja ljudskih prava i slobode i zato Held ne eli da je razori -

Meunarodni pravni i politiki sistem treba da bude olienje univerzalnih prava i

sloboda, treba da garantuje teritorijalni integritet i suverenitet

11. MULTIKULTURNO GRAANSTVO KAO MODEL

DEMOKRATIJE

Glavni mislilac je Vil Kimrika - Uoio je problem poloaja manjinskih zajednica -

Nastoji da inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju i u tom cilju on istie

tri grupe manjinskih prava: 1. pravo na distinktan tretman (pravo na

prepoznavanje manjinskih identiteta) 2. pravo samoupravljanja zajednicom 3.

pravo predstavljanja (predstavnik parlamentu) Ova prava deluju u funkciji zatite

manjinske grupe (etnike, verske...) od ekonomskih I politikih pritisaka veine -

Brani koncept diferenciranog graanstva nasuprot konceptu univerzalnog

graanstva (svi imaju jednaka prava koja se razlikuju reprezentacija individue

kaoindividue) - On smatra da samo grupno diferencirana prava pruaju

zadovoljenje liberalnih tenji i demokratskog ideala - Brani koncept socijetalne

strukture kao jednog pozitivnog koncepta za ispunjenje manjinskih prava - Ne

univerzalno nego diferencirano graanstvo

*Diskurzivno poliarhicna liberalno socijalna demokratija

-ekleptiki, sinkretiki model (skuplja i sabira bez kritikih promatranja)

- nastoji da pomiri i ukljuci u sebe sve karakteristike prethodnih modela

demokratije I pomiri njihove elemente

12. EFEKTI I KRITIKE MODELA DEMOKRATIJE

Liberalni koncept je potpuno trijumfovao , a komunizam je doiveo poraz (ovo

ima svojih greaka jer ideologija nema prava da postane totalitaristika) Samjuel


8/40

8

Hantington Predstavlja drugaiji koncept deavanja u protekle dve decenije

-govori o sukobu civilizacije, kae da je samo privid da je liberalna demokratije

pobedila jer je svet podeljen na 7-8 civilizacija koje e se u budunosti

sukobljavati - Sutina ovog modea-u Aziji su stare civilizacije u kojima nema

naznaka o liberalnosti i ikada je nee biti. Tamo vlada ideokratija u kojoj vladaju

ideje (simbioze verskih, ekonomskih i politikih ideja)- Iran, Irak, Indija nikada

nee imati ravnoprqavnost polova. Demokratije nema ni u Rusioji (carski sistem,

Boljeviki sistem)

Zapadana literatura kae: - Postoji potiskivanje demokratskih sadraja i njihovo

suavanje na bogatije slojeve - Globalizacija suava sutinsko polje demokratije

ukorist monopola odluivanja i politike moi - Jaaju manipulativne tendencije u

demokratiji *paradoks demokratije: Poveava se broj zemalja u kojima je

demokratija formalni sistem vlasti a smanjuje se vera u demokratiju i njen

kvalitet. - Stvoren je nerealan mit o tzv. Trinoj utakmici i deregulaciji a

nasuprot tome sve poiva na dominaciji monopola multinacionalnih kompanija

(donose se zakoni koji dgovaraju MKN, u fazi sprovoenja zakona privileguju se

MNK) - Pored ekonomskog treba razvijati i socijalni liberalizam - Jaanje

spoljnopolitikih hegemonija i potinjavanje malih i slabih drava (EU) -Norberto

Bobio (ita) treba praviti razliku izmeu liberalizma i demokratije (liberalizam

izdvaja individuu iz zajednice, a demokratija treba da je ukljui, treba spojitisocijalnu i liberalnu dravu) Tipovi drutvenog predstavljanja: -U graanskom

drutvu mi se reprezentujemo kao jedinke -Na nivou nacionalne drave

predstavljamo se kao deo kolektiva (nemamo posebna prava ali kao deo

zajedniceimamo kolektivna prava koja su via od individualnih) -Treba spojiti

liberalnu i socijalnu demokratiju

13. BRITANSKI PARLAMENTARIZAM

-pojava sun generis-jedinstvena, nikada pre nije postojala, prvi put se pojavljuje

Duh naroda Izolacija ostrva uticala je da se britanski duh pokae kao

individualan i ostavi trag na Evropu , Ameriku i veliki dao sveta. Ujedinjeno

kraljevstvo sainjeno je iz Engleske, kotske, Velsa i Severne Irske. Parlamentarni

sistem vlasti nastao iz britanskog parlamenta i esto je bio predmet


9/40

9

podraavanja. -UK se definie kao ustavna monarhija, sistem saradnje i balansa

vlasti i ima dvopartijski sistem - konzervativna i liberalna (19.vek), i

konzervativna i laburistika (danas). Konzervativci su nastali od Torijevaca i to

su pristalice kralja, dok su laburist nastali od Vigovaca i to su aristokrate. - U

Engleskoj ne postoji ustav u klasinom smislu, odnosno ne postoji pisani ustav -

Istorijski raazvoj VB: 1215. godine Magna karta libertatum - velika povelja o

slobodama koju je proglasio Jovan bez zemlje. Ona predstavlja kompromis kralja

i plemstva, ograniava se vlast kralja. Konstituie se proces dogovora izmeu

kralja i plemstva i politikog predstavnitva naroda oko poreza, sticanja imovine,

pitanja rata i mira. Povelja se smatra prvim izvorom Engleske ustavnosti, ali i

prvim aktom univerzalnih, temeljnih ljudskih prava. Ona je poetak procesa

politike evolucije od apsolutizma ka parlamentarizmu a ostvaruje se sledeim

dokumentima: -1628. godine Peticija o pravima

-1679. godine Habeas korpus akt -1689. godine Bil o pravima (bill of rights)

Britanija je imala osam vekova kontinuiranog razvoja koji nije prekidan veim

sukobima kao to je to bilo na Balkanu.

Parlament

- Nazire se jo u Velioj povelji slobode - Zakonodavna inicijativa konstituie se u

14. veku (do tad su to radili vladari), a parlamentarna struktura, koja se uz

nadogradnje ouvala do danas, nazire se u 15. veku. U 18. veku parlamen dobijapunu zakonodavnu vlast. - Prvo se formira kao savet, konsultativno telo plemstva

iz ega se kasnije razvija dom lordova (gornji dom), a kasnije se javljaju

predstavnici gradova i okruga iz ega se razvija donji dom (dom komuna) koji

danas predstavlja graane.

Dom komuna (donji dom)

- Konstituise se optim (neposrednim i direktnim) izborima - Na snazi je veinski

izborni sistem u prvom krugu glasanja - Izbori se organizuju u izbornim

okruzimaod oko 70000 stanovnika. Dom komuna ima 650 poslanika a mandattraje pet godina - ine politiki sistem stabilnim - Osnovne funkcije: donoenje

zakona, donoenje beeta, kontrola vlade - Izborne reforme 1832, 1867. i 1874.

godine najpre uvode srednju klasu u parlament, da bi se reformom iz 1918.

smanjio izborni cenzus (nema jo uvek opteg prava glasa), a tek 1928.

ustanovljeno je opte pravo glasa koje ukljuuje i zene iznad 21. godine. - Donji


10/40

10

dom bira vladu i moe joj izglasati nepoverenje - Kontrola vlade se vri kroz

instituciju poslanikih pitanja

Dom lordova (gornji dom)

- Postoji od 1958. a do 1911. bio je ravnopravan sa domom komuna - Danas ima

samo suspenzivni veto koji ima pravo da koristi samo dva puta na isti zakon koji

donosi donji dom - Sastavljen je od lanova koji su poloaj stekli nasleem ili su

imenovani od strane krune (nekada su se titule ak i kupovale) - Svi imenovani

lordovi i Ser-ovi ne uestvuju u radu doma, oni su vrsta politike elite, odnosno

aristokratije - Ima 1000 lanova, a na zasedanju aktivno je oko 200 lannova -

Apelacioni sud bira se iz lanova doma lordova - Nema nikakvih nadlenosti

prema zakonima i prema buetu

Funkcionisanje parlamenta:

- lanovi su jako cenjene linosti - Vrlo dinamian rad (sednice donjeg doma su

javne i nema mnogo discipline, postoji publika koja pla a ulaznicu) - Predsedava

Speaker, rasprave su bune i esto neprijatne - Postoji uta linija koju poslanici

ne smeju prei (poreklo- u starije vreme odstojanje toliko da se maem ne moe

dosei do drugog poslanika)

- Poseban parlamentarni kanal prenosi rad sednice - Svaka sednica poinje

unoenjem kraljevskog ezla i to simbolie prisustvo monarha u parlamentu

Poloaj krune u Britanskom parlamentu- Vlast krune se naziva kao kraljevska ovlaenja i prerogativi , kruna

predstavlja pravnu i

tradicionalnu politiku instituciju - na poetku svakog zasedanja kruna se obraa

parlamentu besedom izvetaj o stanju nacije - u Britaniji Kraljica ne vlada ona

biva konsultovana, - ona opominje i ohrabruje nosioce vlasti, - predstavlja

Ujedinjeno Kraljevstvo u svetu (reprezentativno), - ona potvruje izbor kabineta

u parlamentu, - potvruje i prima Britanske ambasadore, - zvanini je ali ne i

operativni komadant vojnih snaga (premijer i vojne strukture), -- predstavljasimbol jedinstva nacije, - dobija godinju apanau za zivot i rad, - Kraljica ima i

ovlaenja da zastupa common welth (Britansku zajednicu naroda), - imenuje

generalne guvernere kao predstavnike u Australiji, Kanadi i Novom Zelandu -

kruna nema pravo zakonodavne inicijative i veta

Funkcije krune:


11/40

11

1. imenovanje nosilaca plemikih titula 2. imenovanje odreenog broja civilnih i

vojnih slubenika (ne bira sama ve na predlog vlade) 3. saziva i rasputa

parlament 4. proglaava zakone 5. objavljuje rat i mir 6. pravo ublaavanja kazni

i pomilovanja 7. imenuje mandatara za sastav Britanske Vlade

Kabinet

- stvarnu izvrnu vlast u V. B. ima vlada - kabinet - najee kabinet ima 18

najvanijih starijih ministara i niz mlaih ministara i dravnih sekretara -

ukupno sve tri kategorije ministara ini oko 80 lanova vlade, neslaganje sa

premijerom i neodgovornost reava se ostavkom (nije propisano ali je jak

moralno pravilo) - zakonodavna inicijativa pripada kabinetu

Sudstvo

- sudstvo je nezavisno i od krune i od vlade i slobodno je u vren ju svoje funkcije

- sude na osnovu presedana- presedenta odnosno presedentnog prava i

nagomilanog sudskog iskustva - jednom doneta odluka biva mera za sve ostale

sline sluajeve - svi zloini koji se izvre na tlu VB tretiraju se kao zloini protiv

njenog kraljevskog visoanstva

Politicke partije

-Dve predominantne: konzervativna i laburistika (poslednjih 7 godina na vlasti),

a ostale su: liberalna, partija zelenih, Britanska nacionalna partija, nova

britanska komunisticka partijaKonzervativna partija: - tradicionalna desniarska partija koja ima uporite u

viim i viim-srednjim slojevima stanovnitva

- odlikuje je snana rezervisanost prema Evropskoj Uniji i evropskoj integraciji

(iako je VB lan EU ova stranka usporava prihvatanje eura umesto funte) -Potie

od Trojevaca iz 17. veka koji su nasuprot Vigovcima (liberali) bili protiv

konstitucionalizma i za krunu

- od 1813. naziv konzervativna - glavni ciljevi: zatita privatne svojine i zatita i

stabilnost politikog poretka - poznati lideri: Dizrajeli, eril, Lojd Dord,Margaret Taer, Don Mejdor

Laburistika partija: - osnovana 1900. godine - pripada socijal-demokratskoj

orijentaciji - nastala je iz trade union-a (sindikata radnika) - prvi lider Kjer Hardi

a kadsnije Artli, Bler, Vilson - prvi put 1924. dosla na vlast a do sada je vladala 30

godina - Remzi Mekdonald (prvi premijer) - glavne pristalice su im radnici i nii


12/40

12

srednji slojevi, omladina i sindikat - osnovni ciljevi: jae evropske integracije,

liberalizacija privrednog i politikog sistema, vea socijalna prava

Razlozi stabilnosti britanskog parlamentarizma:

- svaki oblik vlasti respektuje stabilnost i samostalnost drugog - postoji princip

konsultacije i saradnje vlasti, parlament i vlada ive i umiru zajedno - postoji

princip balansa i ravnotee vlasti -stabilnost dravne administracije (imenuju se

preko konkursa a ne u vladi, nije bitno ko je na vlasti) - politika neutralnost

birokratskog aparata - eikasnost birokratskog aparata i dravne uprave -

ljubomorno uvanje i potovanje ljudskih prava i sloboda (deo politike tradicije)

ta ugroava britansku politiku i demokratiju:

- dominacija politikih partija i lidera - dominacija krupnog kapitala i

transnacionalnih korporacija - evropske integracije (ugroavaju britansku

nacionalnu dravu)

14. AMERIKI PREZEDENCIJALIZAM

Sjedinjene Amerike Drave predstavljaju saveznu republiku u Severnoj Americi

sastavljenu od 50 drava. Imaju kopnene granice sa Kanadom na severu i

Meksikom na jugu. Formiranju dananje Amerike federacije prethodio je

Severnoameriki savez, da bi u dananjem obliku SAD nastale 1787. godine.

Deklaracija o nezavisnosti (1776) je prvi ameriki dravni dokument i prva

kodiikacija slobodarskih ideja XVIII veka. Iste godine zapoeo je i proces

stvaranja Severnoamerikog saveza kao prve jedinstvene tvorevine na tlu

Severne Amerike. To je bila konfederacija pobunjenih kolonija Velike Britanije

koja prethodi formiranju prve prave federacije (SAD). Borbu za nezavisnost

predvodio je Dord Vaington koji je kasnije postao i predsednik. Kolonije su, da

bi ostvarile nezavisnost, formirale zajedniki Kongres (mesto zasedanja u

Filadeliji) i Kontinentalnu armiju, koja je vodila rat protiv Britanije. Ugovorom o

konfederaciji i stalnoj uniji (sadri 13 lanova, zakljuak i deo za potpise

delegata) stvoren je Severnoameriki savez. Ovim dokumentom je u potpunosti

obuhvaeno institucionalno ureenje konfederacije. Ugovor o konfederaciji i

stalnoj uniji kao cilj saveza oznaava zajedniku odbranu, osiguranje slobode

lanica saveza i postizanje zajednikog i uzajamnog blagostanja. Zajedniki


13/40


14/40

14

sistemu u prvom krugu - ima inicijativu u finansijskim stvarima - bira

predsednika uoliko izbori ne daju jasnu veinu (nije se desilo od 1824. godine)

Senat (gornji dom kongresa): - sainjavaju ga po dva predstavnika iz svake drave

- svake druge godine treina lanova se bira na est godine - senat je stalni organ

i bira se na neposrednim izborima - kandidati treba da su dravljani SAD-a bar

devet godina i da imaju 30 godina - predsednik senata je podpredsednik drave -

uz zakonodavnu funkciju senat treba da odobri sporazume koje je zakljuio

predsednik i to dvotreinskom veinom, da prihvati imenovanje visokih

federalnih funkcionera...

Predsednik SAD-a:

- bira se na odreeni datum svake etvrte godine istovremeno sa

podpredsednikom - moe se birati samo dva puta - ima potpunu izvrnu vlast

- on je ef drave, ef diplomatije i stareina federalne administracije

- vrhovni komadant vojske (kongres objavljuje rat, kontrolie vojsku) -

ima pravo veta i sugestije kongresu (moe da bude pokreta zakonodavne

inicijative)- pocket

veto, bez objanjenja moe suspendovati zakon - on oliava trajnost i jedinstvo

nacije

- obavlja reprezentativne dunosti ima pravo pomilovanja vlada ustavno ne

postoji, predsednik odluuje o svemu to je nadlenost vlade, predsednik biralanove vlade, ona je savtodavni organ imenovanje odobrava senat white house

ofice ima 600 lanova

Sudska vlast je potpuno nezavisna i se sastoji od svih sudova u SAD-u. Kongres

je organizuje. Federalni sudski sistem- pored susdkog sistema svake drave

postoji sistem za celu federaciju. Na vrhu strukture nalazi se Vrhovni sud SAD-a

koji vlada itavim pravosudnim sistemom i broji 9 sudija, koji su na doivotnom

mandatu. Nakon smrti ili povlaenja sudije, predsednik SAD-a nominuje novog

sudiju, a nominacija se alje u Senat na glasanje. Svaki distrikt ima jedno gfederalnog sudiju.

Glavne politike stranke republikanska i demokratska.


15/40

15

15. FRANCUSKI POLUPREZIDENCIJALIZAM

- odsustvo monarha kao kohezionog faktora (duga i jaka republikanska tradicija)

- jaka i centralizovana dravna uprava - jak i sve jai poloaj predsednika -

tradicija jakih i uticajnih sindikata

- veliki broj malih politikih partija - snana sfera socijalne politike - relativno

velika podrka biraa - veliki broj imigranata iz bivih kolonija - politiko

predstavnitvo prekomorskih teritorija u nacionalnoj skuptini (Fr Gvajana) -

jaka regionalna i lokalna samouprava

- jaka vojno-policijska tradicija - veoma nestabilne vlade i esti izbori - politiko

ureenje u Francuskoj je izmeano: parlamentarno jer nacionalna skuptina

moe smeniti vladu, a predsednik moe raspustiti skuptinu i predsedniko jer

predsednik ne moze biti smenjen do isteka mandataIstorijski osvrt: - od 5. veka se smatra da postoji Francuska drzava - od dinastije

Merovinga i kralja Klovisa - francuska buroaska revolucija 1789. godine uvela je

republiki oblik vlasti, prvi put u modernoj istoriji. Znaajna zbog Deklaracije

oveka i graanina (26.08.1789.), njome se uvodi republikansko ureenje i

ustanovljava princip pravne drave i zatita ljudskih prava i sloboda - revolucija

nosila jak socijaln naboj Pozitivno i negativno shvatanje slobode: - u Velikoj

Britaniji preovladavao koncept negativnog shvatanja slobode kao politike i

pravne zatite od apsolutistike vlasti monarha, titiod neega, protiv je neega,

povreda ljudskih prava - u Francuskoj pozitivan koncept slobode, gaenje

apsolutistikog sistema, to je koncept za uee, participaciju u politikom

procesu I odluivanju. Nije mu funkcija samo da titi ljudska prava i slobode.

- Pojam prve repulike javlja se u periodi od 1792.do 1799. - U periodu od 1799.

do 1848. deava se restauracija i pojava prvog carstva, ukida se republikanski

oblik vlasti i vraa se na monarhiju, prvo kroz Napoleona, a onda kroz carsku

dinastiju Burbonaca

- druga republika 1848-1870 - trea republika 1870-1945 - etvrta republika

1945-1958 - peta republika 1958-danas Pet promenjenih republika dovodi do

politike nestabilnosti i lake smenjivosti vlade -ustavna Ustavnom reformom

1962. i izborom predsednika od atrane graana jo vie jaa vlast predsednika

- Predsednik De Gol 1969. povukao se posle referenduma o novoj teritorijalnoj

podeli I reformi senata (graani su glasali protiv njega)


16/40

16

Predsednik republike

-kohabitacija-na vlasti predsednik koji pripada jednoj politikoj grupaciji, a

predsednik vlade pripada drugoj politikoj grupaciji ( ne stranka nego levica-

desnica)

- biraju ga graani direktno, mandat 5 godina (ranije je bilo 7) - ima pravo da

raspusti skuptinu i raspie nove izbore - on je stvarni arbitar politikog ivota u

Francuskoj - predsednik ministarskog saveta (vlada)

- poseduje znatnu zakonodavnu inicijativu - odluije o ratu i miru - propisuje

ukaze o proglaenju zakona koji su usvojeni u nacionalnij skupstini ili ih

osporava i pokree pitanje ustavnosti - bira predsednika i 3 lana ustavnog suda -

potpisuje meunarodne sporazume i propise EU - postavlja i imenuje ministre

koje predlae mandatara - imenuje ambasadore - imenuje posebna savetodavna

tela koja mu pomau u vrenju vlasti - odluuje o ureenju u vojsci i policiji -

imenuje perfekte departmana - dodeljuje ordenje i odlikovanje - komanduje

legijom stranaca-nije u sastavu Francuske vojske, plaenika, gde su Francuski

nacionalni interesi ugroeni a nema osnove da poalje regularne trupe - vodi i

kreira spoljnu politiku i jednom godinje koordinira rad Francuskih ambasadora

- predstavlja Francusku u EU, kad on ne moe, moe i premijer - ni jedna odluka

francuske vlade ne moe biti sprovedena bez izriite saglasnosti predsednika -

raspisuje referendume - ima speciinu i svu vlast u vanrednim okolnostima - imagotovo kraljevska ovlaenja i od njega je po tome snaniji samo predsednik SAD

Vlada

-cine je premijer, ministri i dravni sekretari -ministri se dele u 4 grupe: 1.

dravni ministri-brinu o najvanijim resorima-odbrana, spoljna politika,

ekonomija 2. resorni ministri-za svaku oblast ivota-sport, kulturu, omladinu 3.

delegirani ministri-pomau premijeru 4. dravni sekretari za oblasti za koje ne

postoje ministarski resori

- vlada zaseda jedanput nedeljno u plenarnom sastavu (ministarski savet) -ministarski savet jednom nedeljno na njima predsedava predsednik Francuske i

tom prilikom on obavestava premijera da predsedava ostalim sednicama vlade

- premijer je sef vlade, imenuje ga predsednik a ne parlament - premijer predlaze

ministre,a predsednik ih imenuje I stara se o sprovoenju ustavnih zakona -

predsednik se na moe smeniti dok vrifunkciju, ima imunitet, nij eodgovoran za


17/40

17

svoj rad, odgovara samo ako uini krivino delo. - mandator je ef najjae stranke

Parlament

- sastoji se iz nacionalne skuptine i senata - nac. skuptina se bira na

neposrednim izborima - mandat poslanika je 5. godina, 577 poslanika, od kojih

su 555 izabrani u metropoli, a 22 u prekomorskim departman ima i teritorijama -

nacionalna skuptina moe izglasati nepoverenje vladi, ali ne i predsedniku, a on

njima moe - usvaja zakone zajedno sa senatom - zaseda Burdonskoj palati

Senat

- drugi dom francuskog parlamenta i bira se na indirektnim izborima , za glasove

senata glasaju poslanici nacionalne skuptine, regionalni savetnici, generalni

savetnici, i delegati gradskih saveta - senatori se biraju na 9 godina s tim da se

1/3 bira svake 3 godine - 321 senator zaseda u Luksemburskoj palati

- na zajednikoj sednici u Versaju glasaju o zakonima i budetu - u sluaju smrti

predsednika, do izbora novog njegovu ulogu preuzima predsednik senata

Ustavni savet kao ustavni sud sastoji se od 9 lanova, predsednik bira

predsednika i jos 3 lana, ostala 3 imenuje predsednik nacionalne skuptine, 3

predsednik senata; - biraju se na 9 godina i brinu se o potovanju ustavnosti i

zakonitosti

Izborni sistem Francuske

- regionalni svakih 6 godina po proporcionalnom sistemu - parlamentarni svakih5 godina, po veinskom izbornom sistemu u 2 kruga - za senat veinskim

izbornom sistemom - predsedniki svakih 5 godina, po veinskom izbornom

sistemu u 2 kruga - evropski izbori (za evropski parlament) po proporcionalnim

izbornom sistemu na 5 godina

Politicke partije

-RPR (okupljanje za republiku) degoristicka partija desnice (Zak irak) -UDF

desna koalicija vie malih partija, ocepljeno krilo degoristinog pokreta -PS

socijalistika partija, socijal demokrata -PC komunistika partija , radnikapartija levice -PRG radikalna partija levice -GE generacija ekologije, ekologistika

partija umerene levice -ZELENI najjaa politicka partija u Francuskoj, pripada

centru -NACIONALNI FRONT ekstremna desnica (?) -MDC graanski pokret,

koaliciona grupacija graanske orijentacije

Administrativna podela Francuske (teritorijalna)


18/40

18

1. metropola- nacionalna teritorija

2. ima 4 prekomorska departmana i 4 prekomorske teritorije (Nova Kaledonija,

Martirik, Guajana, Korzika) - svi zajedno ine teritoriju + Korzika (teritorijalni

kolektivitet)

16. NEMAKI KANCELARSKI SISTEM

Savezna republika Nemaka (16 pokrajina) je jedna od najveih industrijskih sila

sveta. Ona je lanica UN-a, NATO-a, grupe G8 i osniva Evropske ekonomske

zajednice, dananje EU.

Zgrada Rajhstata je sedite nemakog parlamenta Bundestata.

Nemaka je ustavna savezna republika, iji se politiki sistem zasniva na Ustavu

iz 1949. godine. U njoj vlada parlamentarni sistem u kojem kancelar igranajvaniju ulogu, a bira ga parlament. Kncelar bira ministre koji njemu

odgovaraju, on ih postavlja i razreava, i u tome ima potpunu nezavisnost. Duan

je da obavesti parlament o sastavu i izmenama u vladi. Pred parlamentom

odgovara samo kancelar za svoj rad i rad svojih ministara u vladi.

Parlament Bundestat se bira svake pete godine kombinovanim sistemom

neposrednog proporcionalnog biranja.ini ga 600 poslanika. Izborni sistem je

meoviti veinsko-proporcijalni i izbori se organizuju na nacionalnom nivou .

Zakonodavnu vlast Bundestaga ini odbrana, eknomija, rad, socijalna zatita,

zatita ovekove okoline, zdravlje, spoljnoiposlovi, graansko i krivino

zakonodavstvo, saobraaji graevinarstvo.

Savezno vee (Bundesrat) je drugi dom parlamenta u Nemakoj i ima 69

lanova koji su predstavnici federalnih jedinica i koje odreuju vlade federalnih

jedinica. Savezne zemlje nemaju jednak broj predstavnika, ve je on u zavisnosti

od broja stanovnika svake zemlje vei ili manji, a varira od 3 do 6. Predstavnike

delegiraju vlade, a ne biraju glasai. Predstavnici imaju imperativni mandat i

duni su da glasaju kao celina za stav svoje regionalne vlade. Odobrenje

Bundesrata je neophodno za sve zakone koji se na neki nain tiu saveznih

zemalja, njihovih ovlaenja i ureenja.

Sudska vlast ukljuuje: 1. savezni ustavni sud Nemake 2. savezni vrhovni sud

3. savezni administrativni sud 4. nekoliko saveznih sudova (odgovorni za


19/40

19

kontrolu niih sudova)

Kao lanica EU, Nemaka podlee i evropskim sudovima, pre svega Evropskom

sudu u Luksemburgu.

Funkcija efa drave je poverena predsedniku, kome je ograniena mo

odluivanja na ceremonijalne i reprezentativne dunosti. On ima pravo da odbaci

potpisivanje zakona i da ga vrati nazad u parlamentarnu proceduru. Zaduen je

za raspisivanje izbora i otputanje parlamenta (Bundestata). Predsednika biraju

parlament i Savezni savet (Bundesrat) zajedno, a taj skup za izbor predsednika

se zove Savezni skup.

Nemaka je podeljena na 16 pokrajina-drava (republika). Ona je trea

ekonomska sila na svetu, posle SAD-a i Japana. Meu prvim je zemljama u svetu

po obrazovanju, tehnolokom razvitku i privrednoj proizvodnji.

2 17. PANSKA REGIONALNA DRAVAPolitiki oblik panske drave je parlamentarna monarhija. Monarhija je samo

oblik drave ali parlamentarizam je na snazi. U paniji uai Ustav iz 1978.

Kralj:

- ustavom je deinisan kao ef drave, simbol njenog jedinstva i trajnosti - On

usklauje redovno funkcionisanje ustanova - izvan je politikih organa, samo

proglaava zakone - ima samo formalne nadlenosti: predlaganje predsednika

vlade, njegovo imenovanje i

rasputanje

Generalni kortes (parlament):

- sastoji se od kongresa i senata - predstavlja panski narod - vri

zakonodavnu vlast - odobrava buet

- kontrolie rad vlade - bira se na neposrednimm izborima

Kongres:

- ima izmeu 300 i 400 poslanika iji je mandat na etiri godine - raspodela

broja poslanika po izbornim jedinicama zavisi od broja stanovnika ali minimalno

uee ima svaka provincija - postavlja vladu i moe je sruiti

Senat:

- senat u paniji je vee teritorijanih predstavnika - glavni osnov za


20/40

20

izbor senatora je provincija - saka provincija bira etiri senatora, velika

ostrva tri, a mala jedan - biraju se neposrednim, optim glasanjem - svaka

autonomna zajednica takoe bira po jednog senatora ali ne neposrednim

glasanjem nego

ih odreuje zakonodavna skuptina svake autonomne zajednice - mandat traje

etiri godine - protivljenje senata nekom tekstu kongres moe savladati

apsolutnom meinom, osim organskih

zakona - senat ima pravo veta na ustavnu reviziju (inicijativa za ustavnu

reviziju pripada veima, vladi i

skuptinama autonomnih zajednica ali ne i birakom telu ) - predviena su dva

redovna zesedanja ali moe biti i vanrednih na predlog veine - konges i senat

zajedno zasedaju pri objavljivanju rata ili zakljuivanju mira

Vlada: (izvrna i zakonodavna inicijativa) - ine je predsednik, podpredsednik i

ministri - predsednika predlae kralj uz saglasnost kongresa - ukoliko u roku

od dva meseca kandidat ne bude izglasan, kralj rasputa oba vea i raspisuje

nove izbore - ministre imenuje i opoziva kralj uz saglasnost predsednika vlade

- ostavka il smrt predsednika vlade j ekraj vlade - on upravlja radom vlade i

koordinira delovanjem njenih lanova - vlada ima izvrnu vlast - upravlja

unutranjom i spoljnom politikom - upravlja civilnom i vojnom

administracijom i odbranom - ima i zakonodavnu inicijativu- mora da odobrinacrte zakona - vlada je odgovorna samo mongresu, to ini stabilnost

Ustavni sud:

- 12 lanova koje imenuje kralj, od toga 4 predlae kongres, 4 senat, 2 vlada i

2 predlae generalni savet pravosudne vlasti

- Predsednika imenuje kralj na predlog suda - lanovi moraju biti

pravnici sa najmanje 15 godina strunog iskkustva u sudstvu, advokaturi ili

dravnoj slubi - Mandat traje 9 godina s tim to se po 4 sudije imenuju

svake 3 godine - Mandat se ne moe uzastopno obnoviti - Sastoji se od dvavea

Nadlenosti: 1. kontrola ustavnosti zakona a. apstraktna kontrola

- albe na neustavnost - zakoni i druge odrebe sa zakonskom snagom direktno se

upuuju ustavnom sudu

- moe podneti: predsednik vlade, branilac naroda, 50 poslanika ili senatora,


21/40

21

predsednik izvrne vlasti autonomne zajednice b. konkretna kontrola

- pitanje neustavnosti - pitanje koje moe postaviti svaki sudski organ kad

smatra da ishod jednog spora nije u skladu

sa ustavom 2. reavanje sukoba nadlenosti drave i autonomne zajednice 3.

reavanje sukoba nadlenosti meu autonomnim zajednicama 4. reavanje

sukoba ustavnih organa 5. da li se meinarodni ugovor kosi sa ustavom

alba amparo- moe je podneti ustavnom sudu pojedinac, javni tuilac i

ombudsman ako smatraju da je dolo do krenja osnovnih prava i sloboda

Autonomne zajednice-ustav predvia samo osnovne crte okvira nadlenosti

ustanova, ostavljajui da sadrinu autonomije odredi norma koja je takoe

autonomna iako je formalno mora priznati ustav. Svaka a.z. izrauje svoj statut

koji mora biti u skladu sa ustavom panije

3 18. ITALIJANSKA REGIONALNA DRAVARepublika Italija sastoji se od Apeninskog poluostrva, Sicilije, Sradinije i Elbe.

Podeljena je u dvadeset regija.

Italija je postala Kraljevina 1861. kada se najvei broj drava ujedinio pod

uticajem kralja Viktora Emanuela II iz dinastije Savoj. Rim je jo deset godina bio

pod papinim uticajem ali se pridruio 1870. Referendumom o monarhiji 2. juna

1946. stvorena je Republika Italija. Ona je od poetka lanica NATO-a i EU. Ustav

iz 1848. godine ustanovio je dvodomni parlament, u ijem su sastavu

Zastupniki dom i Senat. Utvreni su i zasebno sudstvo i izvrna vlast koja

pripada Veu ministara, a koje predvodi predsednik Vea.

Zastupnici domova parlamenta biraju se direktno kroz opte izbore, a koristi se

proporcionalni sistem. Zastupniki dom ima 630 zastupnika iji mandat traje pet

godina. Senat sadri 315 zastupnika i bive predsednike, kao i razne druge osobe

imenovane doivotno, u skladu sa posebnim ustavnim odredbama. Mandat

takoe traje pet godina.

Predsednik republike se bira na svakih 7 godina, a bira ga parlament sa malim

brojem regionalnih poslanika. Predsednik predlae predsednika vlade, koji

predlae ostale ministre, a Vee ministara (koje obino ine parlamentarni

zastupnici) mora zadrati poverenje oba doma. Zakoni se smeju predlagati iz oba


22/40

22

doma, a mora ih prihvatiti veina iz oba doma.

Italijansko sudstvo je nazavisno i poiva na Rimskom pravu, Napoleonskom kodu

i statutima. Ustavni sud je osnovan tek nakon II sv. Rata i on odluuje o

ustavnosti zakona.

4 19. VAJCARSKI FEDERALIZAMvajcarska je vienacionalna, viejezika, verski i ekonomski sloena zajednica. U

njoj vlada federativna, skuptinska, viepartijska, buroaska demokratija. Prvi

Ustav 1798. godine vajarskoj je nametnuo direktorijum. Ustav iz 1848.

ratiikovalo je 16,5 kantona a ostalih 6,5 ga je preutno prihvatilo nakon to je

proglaen vaeim za celu vajcarsku. Ustav je stvorio federaciju po ugledu na

SAD, to znai da su 22 kantona zadrala zakonodavnu nadlenost za obiajnopravo dok su nadlenosti federacije tano nabrojane: novac, carine,

dravljanstvo... Ustav je izmenjen 1874. reim je ostao isti a dopunjene su

nadlenosti federacije i stvoren je federalni sud. Ovaj ustav jo uvek vai iako je

pretrpeo 120 deliminih revizija osnova je ostala ista. vajcarski federalni sistem

je najvri u Evropi.

vajcarska je federacija sastavljena od 22 kantona, od kojih su 2 polukantona,

koji imaju status kantona. Kantoni su ravnopravni iako su razlike meu njima

velike i viestruke.

U osnovi vajcarskog ureenja stoji princip podeljene suverenosti ili dvojnog

kompetitivnog federalizma sa pretpostavkom nadlenosti na strani kantona.

Kantoni su suvereni ukoliko njihova suverenost nije ograniena saveznim

ustavom. Kantoni imaju svoje ustave, ali su duni da od federacije, tj. savezne

skuptine, trae garantovanje svojih ustava. Kantonima je zabranjeno da sklapaju

posebne meunarodne saveze ili politike ugovore. Nadleni su za odravanje

javnog reda, verska pitanja, obrazovanje, zdravstvo, gradsku istou, prostorno

planiranje, optinsko zakonodavstvo. Imaju jednodomni parlament (veliki savet ).

lanovi parlamenta i kantonalne izvrne vlasti mogu biti birani u federalni

parlament.

vajcarska ima skuptinski sistem vlasti. Savezna ili federalna skuptina je

najvii ili vrhovni organ vlasti i predstavlja dvodomno telo. Jedan dom je


23/40

23

Nacionalno vee predstavlja ceo narod vajcarske i bira se po izbornim

jedinicama, srazmerno broju stanovnika, a drugi dom je Vee drava (kantona)

i u njega ulaze predstavnici kantona. Poslanici Nacionalnog vea biraju se na 5

godina, neposrednim izborima, po proporcionalnom principu. Vee drava ima

46 lanova. Svaki kanton je predstavljen sa po dva predstavnika, a svaki

polukanton sa po jednim. U nekim kantonima predstavnici se biraju na etiri

godine, a u nekim na godinu dana, a biraju se po veinskom principu. Savezna

skuptina predstavlja najvii zakonodavni organ donosi zakone, godinji

budet, odluke o ratu i miru, potvruje meunarodne ugovore, daje amnestiju i

pomilovanje. Ima etiri redovna tronedeljna ili etvoronedeljna zasedanja

godinje. Sednice su odvojene ili zajednike, a vea zasedaju istovremeno i

ravnopravna su. Postoje i pomona i savetodavna tela, tj. stalne i povremene

komisije. Nosilac izvrne vlasti u vajcarskom sistemu je Savezno vee. Ono vri

vrhovnu, direktorijalnu i izvrnu vlast konfederacije. Sastoji se od 7 lanova koje

bira Savezna skuptina, veinom glasova na zajednikoj sednici oba vea. lanovi

Saveznog vea ne mogu istovremeno biti i poslanici. Mandat Saveznog vea traje

etiri godine. U sutini, Savezno vee predstavlja neku vrstu parlamentarne

vlade. U Saveznom veu zastupljene su tri glavne partije radikalna,

socijaldemokratska i konzervativna, sa po 2 lana, a jedno mesto je za jednu

manju partiju. Savezno vee je kolektivni ef drave. Iz redova lanova Saveznogvea, Savezna skuptina imenuje predsednika konfederacije na godinu dana . On u

ime Saveznog vea vri dunost efa drave. Savezno vee po Ustavu polae raun

o svom radu na svakom redovnom zasedanju, to podrazumeva podnoenje

izvetaja po zahtevu bilo kog od skuptinskih domova . Savezni sud ini 30 sudija,

a njegovo sedite je u Lozani i u Lucernu. Sudije bira Savezna skuptina na 6

godina, sa pravom reizbora. Savezni sud nema ustavnu jurisdikciju. U vajcarskoj

ima oko 10 aktivnih politikih partija, ali su tri dominantne.

5 20. BELGIJSKA KONSOCIJACIJA:Belgija je moderna ali vetaki stvorena drava, nastala kao reakcija na stalnu

borbu za prevlast evropskih sila. Posle perioda Napoleonove vlade, pod uticajem

Engleske stvoreno je ujedinjeno Nizozemsko kraljevstvo 1815. kao tampon zona


24/40

24

prema Francuskoj. Belgija je proglasila nezavisnost 1831. godine. Od samog

nastanka ona je ustavna monarhija. Ustav iz 1830. godine uveo je politiku

centralne drave, dok je vremenom dolo do decentralizacije. Od sporazuma

1992. godine Belgija je zvanino federalna drava.

Najvaniji zadatak kralja je imenovanje vlade. Sastav vlade, pod vostvom

premijera, mora da proe kroz parlamentarnu proceduru.

Federalna skuptina se sastoji od dva doma donjeg doma (narodni poslanici)

i Senata (senatori). Ova dva tela imaju jednaku mo svaki zakon moraju

usvojiti oba upravna tela, mada se u poslednje vreme dovodi u pitanje poloaj

Senata.

Sastavljanje vlade u Belgiji nije jednostavno, jer se mora voditi rauna o razliitim

zajednicama i pokrajinama. Federalna vlada nadzire resore odbrane, prava,

socijalnih pitanja, unutranjih i spoljnih poslova.

U Belgiji ive pripadnici tri jezike zajednice francuske, holandske i nemake

svaka sa svojom kulturom, jezikom, obrazovnim sistemom itd.

U Belgiji postoje tri pokrajine Flandrija, Valonija i Brisel (prestonika

pokrajina). Svaka je nadlena za pitanja lokalne i ekonomske prirode. Svaka

zajednica i svaka pokrajina na izborima bira, direktno, svoj parlament i vladu. U

sluaju Flandrije, to je jedino telo (Vlada Flandrije).

U Belgiji ima 10 provincija, koje su odgovorne za pitanja od lokalnog znaaja , a naelu svake provincije je guverner.

U Belgiji ima 589 optina, koje vodi Savet optinskih vlasti, na elu sa

gradonaelnikom. Optinska autonomija je veoma znaajna.

U Belgiji postoje tri dominantne politike partije hriansko-demokratska,

socijalistika i liberalna a postoje i ekoloke stranke i stranke koje se zalau za

autonomiju Flandrije.

6 21. VEDSKA KORPORATIVNA DRAVA BLAGOSTANJAvedska je unitarna socijaldemokratska drava koja poiva na principu

jednakosti. Ona je istavna monarhija.

Unija je na snazi od 1521. kada je kralj Gustav I (smatra se ocem vedske nacije)

formirao samostalnu dravu za koju se smatra da je temelj dananje Kraljevine


25/40

25

vedske. On je odbacio rimokatolicizam i uveio protestantizam.

1. januara 1995. ulanjuje se u EU ali referendumom iz 2003. izglasano je

zadravanje sopstvene valute vedske krune

Kralj je dravni ministar u svake godine u jesen otvara sednice parlamenta. Ima

reprezentativne i ceremonijalne dunosti.

Riksdag (vedski parlament) ima 349 poslanika a mesta se dele prema

rezultatima izbora koi se odravaju svake etvrte godine. Kandidati moraju biti

vedski dravljani iznad 18 godina i nominuje ih stranka. Predsednik parlamenta

vodi, organizuje i planira rad parlamenta. Parlamen donosi zakone i odluuje o

porezima i dravnim rashodima, kontrolie vladu i dravne organe. Samo vlada

moe izneti predlog parlamentu. Politike stranke u parlamentu su:

socijaldemokratska, konzervativna, stranka centra, liberalna, hriansko-

demokratska, leviarska, zelena

Skuptinski odbor Riksdaga je vrsta radne grupe koj akontrolie predloge

Riksdagu. Sastoji se od 15 skuptinskih odbora sa po 17 lanova Riksdaga.

Rasporeeni su prema broju glasova na izborima i svako je odgovoran samo za

jedno podruje.

Vlada upravlja i vodi vedsku. Predaje predloge parlamentu i sprovodi odluke

parlamenta (izvrna funkcija). Predsednik parlamenta predlae predsednika

vlade a poslanici glasaju. Predsednik vlade bira ministre.vedska je administrativno podeljena na 21 regiju i svaka ima svoju upravu koju

postavlja

vlada. Slubeni jezi je vedski mada priznaju i finski, meakijeli, sami, romski,

jidi. Smatra se zemljom mira i blagostanja jer gotovo 200 godina nije ratovala.

22. ISTORIJSKI NASTANAK EVROPSKE UNIJE

Krajem XVI veka, odnosno poetkom XVII veka, Maksimilijan De Sali izaao je sa

idejom o stvaranju zajednice drava uvara evropskog mira. Hugo Grocijus (XVII

vek) holandski pravnik, otac meunarodnog prava iznosi ideju o stvaranjuevropske federacije u svom delu mare liberum

- u XVII veku Sent Pjer, autor ideje o federalnoj zajednici evropskih drava - u

XVIII veku arl Monteskje (Francuska), zastupao je ideje univerzalnog

evropskog ujedinjenja u delu Razmiljanja u univerzalnoj evropskoj monarhiji

an ak Ruso, zastupa ideju o stvaranju evropske federativne asocijacije


26/40

26

Imanuel Kant u delu Ka venom miru iznosi koncepciju federalno

organizovane evropske republikanske drave i dva bitna principa graanski

ustav i meunarodno pravo zasnovano na federalizmu slobodnih drava

- u XIX veku Tomas Pejn (SAD), zalagao se za savez republika Evrope i Amerike

Sen Simon, francuski socijalni mislilac u delu Reorganizacija evropskog

drutva zalae se za evropsku zajednicu sa supranacionalnim parlamentom

Viktor Igo (Francuska), zagovornik evropskog zajednitva, Evrope bez granica,

uvoenja jedne valute i slobodnog protoka ljudi, robe i kapitala, ali i carine i

zabrana

- u XX veku grof Hudenhof-Kalergi (Austrija), organizovao je Panevropski

pokret i na kongresu u Beu se zalagao za sledee ideje:

1. organizacija evropskih drava po ugledu na SAD 2. garancija za dravne

granice 3. ravnopravnost nacionalnih drava 4. nemako-francusko pomirenje

(tek posle Drugog svetskog rata) 5. sklapanje saveza sa Rusijom

6. stvaranje carinske unije i jedinstvenog ekonomskog trita - 1942. godine

Hans enild (Nemaka), svetenik koji usled rata promovie

program nemake opozicije Za Nemaku i Evropu, zalae se za Evropu kao

savez slobodnih nacija sa zajednikom vladom uz uee Velike Britanije, eke i

Poljske; vladao bi princip dobrovoljnog ulaska u savez koji ne bi smeo biti pod

hegemonijom jakih drava- 1946. godine Vinston eril u Cirihu trai evropsko ujedinjenje mir,

sloboda, sigurnost i ekonomsko blagostanje

- 1947. godine osnivanje Evropskog parlamenta sa sekcijama u svim zemljama

lanicama

- 1948. godine Dord Maral (SAD), zalagao se za obnovu Zapadne Nemake,

Evrope, a kao uslov navodi stalnu privrednu saradnju izmeu

evropskih zemalja; zalagao se za formiranje organa za evropsku i

18ekonomsku saradnju i prispajanje Evrope NATO paktu Dankan Sendis

predsedava organizacionim odborom koji

priprema Haki kongres i iznosi zahtev da se sazove Evropska skuptina, iji

rezultat je bilo stvaranje Evropskog saveta u Strazburu; Evropska skuptina i

Evropski savet se uzimaju kao prvi savetodavni i pripremni organi evropskog


27/40

27

ujedinjenja

Savremene razvojne faze:

1. Faza inkubacije (1945-1950) -postignut je politiki dogovor da se otpone

sa stvaranjem asocijacije evropskih drava pod nazivom Evropska zajednica 2.

Faza formiranja (1950-1957) -oznaava formalno i institucionalno

formiranje Evropske zajednice. U tom periodu u zajednicu stupa prvih 6 drava

lanica osnicaa (Francuska, Nemaka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg).

U okviru zajednice formiraju se asocijacije: - zajdenica evropske odbrane (pod

kontrolom NATO)

- evropska politika zajednica

- evropska zajednica za ugalj i elik 3. Faza konsolidacije (1958-1969)

- formiraju se: - evropsko udruenje za slobodnu trgovinu (EFTA) - organizacija

za evropskusaradnju i razvoj (OECD)

4. Faza ekspanzije (1969-1985) - pristupaju Velika Britanija, Dnaska, Irska,

Grka 5. Otvaranje Evropske zajednice (1986-1990) - pristupaju vedska i

Finska 6. Savremana faza (1990-2004) - u poetku pristupa Austrija kao 15.

lanica - 1992. potpisan uveni ugovor iz Manstrikta kojim je izvrena

koniguracija, deinisan naziv Evropska unija - 2004 prijem 10 novih lanica

(Maarska, Slovaka, eka...), 2006 Bugarska i Rumunija

EU je politiki sistem a ne klasina drava, mada tei ka tome da postane SADGlavni ciljevi su: 1. unapreenje ekonomskog i socijalnog razvoja 2. afirmacija

evropskog identiteta na meunarodnom planu

3. uspostavljanje jedinstvenog evropskoh dravljanstva 4. razvoj jedinstvenog

evropskog prostora slobode, bezbednosti i pravde 5. uspostavljanje i razvoj

zajednikog dostignua

24. ZAKONODAVNA VLAST I NJENE INSTITUCIJE U EU: Evropski

parlament je klasino zakonodavno telo koje predstavlja preko 450 miliona

stanovnika, bira se optim i direktnim izborima na mandat od pet godina. U

parlamentu su politike partije grupisane u partijske klubove, koji se formiraju

po politikoj poziciji i ideologiji (levica, desnica, centar) a ne po nacionalnom

kriterijumu.

Osnovne funkcije: 1. zakonodavna deli je sa Savetom EU

2. budetska 3. kontrola rada Evropske komisije bira je, smenjuje i kontrolie


28/40

28

4. politiko pravo- uee u evropskoj politikoj saradnji

19

5. savetodavno pravo

Struktura Evropskog parlamenta: 1. predstavnitvo

2. generalni sekretarijat (lanovi se biraju na dve i po godine) 3. stalni

odbor parlamenta (lanovi se biraju na dve i po godine)

Ukupno ima 626 poslanika na plenarnim zasedanjima (u punom sastavu).

Redovna zasedanja se odravaju u Strazburu, plenarna u Briselu, dok je sedite

uprave smeteno u Luksemburgu.

25. IZVRNA VLAST I NJENE INSTITUCIJE U EU: Savet ministara predstavlja

vlade-lanice EU, ima izvrnu funkciju. ine ga predstavnici svih

zemalja lanica na najviem nivou (predsednici i premijeri). Zaseda najmanje dva

puta godinje pod predsednitvom efa drave lanice koja predsedava savetom

(menja se na svakih 6 meseci), Savet podnosi izvetaj parlamentu posle svake

sednice i godinji izvetaj o napretku EU.

Savet Evrope predstavlja glavnu instituciju za donoenje odluka (izvrna

funkcija). ine ga predstavnici svih zemalja lanica na najviem nivou

(predsednik, premijer).

Funkcije:

1. zakonodavna vri je zajedno sa parlamentom 2. koordinira optuekonomsku politiku 3. zakljuuje ugovore i sporazume sa drugim zemljama

4. budetska - deli ovlaenja sa parlamentom 5. spoljna i bezbednosna

politika

Savet Evrope zaseda najmanje dva puta godinje pod predsednitvom efa drave

lanice koja predsedava njime (menja se na svakih est meseci). Savet podnosi

izvetaj Evropskom parlamentu posle svake sednice, kao i godinji izvetaj o

napretku EU.

Evropska komisija EU je, takoe, organ izvrne vlasti u EU. ine je evropskikomesari (ministri koje imenuju drave, a bira ih Evropski parlament). Slina je

vladi, a nazivaju je i tzv. uvarom ugovora. Poseduje deo zakonodavne

inicijative i predstavlja EU na meunarodnoj sceni. Zastupa opte interese EU i

EU u meunarodnim organizacijama.

Funkcije: 1. predlae zakone 2. stara se o primeni zakona 3. stara se o


29/40

29

sprovoenju zakona 4. sklapa meunarodne ugovore

Broji 20 lanova, na elu sa predsednikom Komisije koji se bira na mandatni

period od pet godina.

26. SUDSKA VLAST I PRAVNI SISTEM EU: Sud pravde sa seditem u

Luksemburgu je nadnacionalni pravni organ koji titi Evropski ustav

i Evropsko pravo. Njemu mogu da se obrate svi koji su odgovorni za primenu

zajednikog prava (organi i drave lanice EU), kao i izika i pravna lica

pogoena pravnim aktima EU. On ima obavezu da obezbedi zakonitost pri

primeni i tumaenju ugovora i da dopunjava manjkave ugovore. Od 1989. godine

mu se pridodaje Prvostepeni sud, nadlean za voenje prvostepenog postupka.

20

Sud pravde kontrolie zakonitost akata EU. Nadlean je za tube Evropskogparlamenta, finansijskog suda i Evropske centralne banke.

Sastavljen je od 15 sudija, zaseda plenarno i moe da osniva sudska vea. Pomae

mu 9 optih pravobranilaca.

Finansijski sud vri raunovodstvenu kontrolu. Prema odredbama Mastrihtskog

ugovora (ugovor o EU, 1992), Finansijski sud:

1. kontrolie sve prihode i rashode EU 2. ispituje zakonitost i regularnost

prihoda i rashoda i ispravnost finansijskog poslovanja 3. sastavlja godinji

izvetaj posle zakljuenja poslovne godine 4. pomae Evropskom

parlamentu i Savetu Evrope u obavljanju njihove funkcije kontrole

izvrenja budeta.

Finansijski sud ima 12 lanova koje imenuje Savet Evrope na period od 6 godina,

jednoglasnom odlukom.

Ostale institucije EU Evropska centralna banka (ECB) utvruje monetarnu

politiku Evropske zajednice i sprovodi

je u delo. Podrava optu ekonomsku politiku koja se vodi u EU i deluje po naelu

otvorene trine privrede zasnovane na slobodnoj konkurenciji.

Osnovni ciljevi (zadaci): 1. ouvanje stabilnosti cena 2. sprovoenje

monetarne politike unije 3. devizni poslovi i transakcije 4. obezbeenje

nesmetanog funkcionisanja platnog prometa

Evropska investiciona banka inansira investicione projekte sa ciljem da

doprinese ujednaenom razvoju EU. Ona pomae finansiranje pojedinih


30/40

30

projekata u sektorima privrede davanjem zajmova i garancija na neprofitnoj

osnovi Finansira : 1. programe za razvoj manje razvijenih regiona

2. programe osavremenjivanja i rekonstrukcije preduzea

3. projekte koji su od zajednikog interesa za vie drava lanica Ekonomski i

socijalni komitetje savetodavno telo, sastoji se od predstavnika razliitih

kategorija ekonomskih i drutvenih delatnosti, a naroiti proizvoaa,

poljoprivrednika, prevoznika, trgovaca... Zastupa stavove i interese

organizovanog graanskog drutva. Evropski savet imenuje lanove komiteta

jednoglasno odlukom na 4 godine s tim to se njihov mandat moe obnoviti.

Regionalni komitet je konsultativno telo sastavljeno od predstavnika

regionalnih i lokalnih tela. Stara se o ouvanju regionalnog i lokalnog identiteta i

prava. Deluje u oblastima regionalne politike, ekologije, obrazovanja...lanove i

zamenike komisije imenuje E. Savet jednoglasno na 4 godine.

Ombudsman (Evropski komesar) nadlean je za graane EU. Imenuje ga E.

Parlament. Prima albe svakog graanina i pokree istragu. Svake godine

podnosi izvetaj parlamentu o ishodu istrage. Bira se na svakih 5 godina kada se

bira i parlament, mandat moe da se obnovi. Moe se smeniti na zahtev

parlamenta i nezavisan je u vrenju dunosti.

27. REGIONALNA POLITIKA EU:

Pod evropskim regionalizmom se podrazumeva proces teritorijalne

autonomizacije koji se odvija na vie nivoa:

1. unutardravnom (subnacionalnom) 2. meuregionalnom

(internacionalnom) 3. evropskom (supranacionalnom)

Regionalizam sadri veliki potencijal integracije na dravnom, meudravnom i

nadnacionalnom planu. Tendencija regionalizacije karakterie, manje ili vie, sve

zemlje Zapadne Evrope, npr. Juni Tirol Italija, Korzika Francuska itd.

Projekcije o regionalnom partnerstvu EU i Saveta Evrope su nerealne i

preuranjene. Za tako neto regioni bi morali da imaju svoj predstavniki dom i

direktno pravo uea u formiranju i radu Saveta Evrope i Evropske komisije, kao

i garantovano pravo tube Evropskom sudu.


31/40

31

28. POLITIKA PRIJEMA I IRENJE EU

Proces Evro integracija tekao je sledeim redom: 1958 Francuska, Nemaka,

Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg 1973 Velika Britanija, Danska, Irska

1981 Grka 1986 panija, Portugal 1995 - vedska, Finska, Austrija

U meuvremenu javljaju se i drugi aspirati za prijem u EU. To su drave srednje i

istone evrope koje se nakon pada berlinskog zida (1989) i sloma komunizma

(1990) okreu zapadnoj evropi Niz trgovinskih ugovora, ugovora o kooperaciji

ovih drava i EU prerasle su u asocijativne ugovore koji su prelazni period za

dobijaje lanstva

Preduslov za lanstvo je i eliminisanje ekonomskih i socijalnih razlika izmeu

ovih drava i eu. Posto je tri scenarija prijema u eu:

1. predvia prijem najpre malih zemalja dok bi velike zemlje (poljska islovaka) bile ostavljene za kasnije

2. oslanja na politike i ekonomske analize. Prema ovom stanovitu proces

prijema treba zamrznuti do 2008.

3. ima najvee anse, ono predvia da uprkos protivljenju VB , nemake i

austrije u EU ue deset najistaknutijih kandidata: poljska, maarska, eka,

slovaka, slovenija, estonija, litvanija, letonija, malta, kipar

U prilog ovom scenariju idu sledee procene: - smatra se a e evropa tako biti

jaa, stabilnija i otpornija na mogue potrese spolja terorizam - istovremeni

prijem deset lanica proceduralno je laki - otklonio bi se problem granica - eu bi

dosta zaradila

Loe strane:

- - -

prijem rumunije i bugarske bi bio odloen (sproveden 2006) postoji strah od

najezde sa istoka i velikoh prelivanja jeftine radne snage irenje kriminala

29. SRBIJA I EU

Proces stabilizacije ipridruivanja Srbije formalno je zapoeo 2001. godine

osnivanjem zajednike konsultativne rande grupe kao mehanizma koji je trebao a

omogui evropskoj komisiji i tadanjom srj da promoviu eikasnije pribliavanje

standardima eu Ova grupa odrava je ukkupno pet sastanaka a nakon toga


32/40

32

nastupila je duga pauza u dijalogu sa eu zbog transformisanja srj u scg

SRJ je u januaru 2002. dobila status posebnog gosta u savetu evrope. Do pravog

ulaska u savet evrope srbija je trebala da sprovede reforme u pravosuu na polu

zatite ljudskih prava i prava manjina i izvri reforme vojske i policije Saradnja

sa hakim tribunalom i regilisanje zakna o radiodifuziji su takoe neophodni

- 2004 sve uloge koje se tiu pridruivanja preuzima kancelarija za pridruivanje

eu pri vladi srbije i sastoji se od:

1. odeljenje za usklaivanje propisa sa propisima eu 2. odeljenje za analizu

ekonomskog aspekta pridruivanja 3. odeljenje za internacionalnu nadograadnju

4. odeljenje za komunikaciju i odnose sa evropskim institucijama 5. odsek za

prevoenje Uporedo sa ovim organizova je i evropski pokret (pred. ivorad

kovaevi)

- 14. oktobra 2002. usvojena je rezolucija o pridruivanju eu u skuptini srije Jo

uvek postoje veliki probleme pogotovosa izruivanjem hakih traenika Poeo je

dijalog o ukidanju viza sa eu, odluku je donela evropska komisija. trebalo bi da do

2009 budemo na beloj engen listi Pored toga trebalo bi i da se potpie sporazum

o sloodnoj trgovini i razmeni studenata Oekuje se da e do kraja 2008 postat

kandidat a 2014 i 2018 lanica eu

30. POLITIKI SISTEM RUSKE FEDERACIJE:Rusija je stekla nezavisnost u decembru 1991. godine posle raspada SSSR-a.

Zvala se sovjetska federativna socijalistika republika (RSFSR)

Rusija ima federalno dravno ureenje, to znai da ima dva sistema dravnih

organa savezni sistem i sistem lanova federacije, i polupredsedniki sistem

vlasti.

Federalna skuptina je dvodomni parlament koji ine Savet federacije (gornji,

federalni dom) i Dravna duma (donji dom).

Savet federacije se sastoji od po 4 predstavnika svakog subjekta federacije, te ih

ukupno ima 360 (90 x 4). Ustavom nije propisan mandatni period na koji se oni

biraju.

Dravna duma broji 450 lanova, koji se biraju na mandatni period od etiri

godine.


33/40

33

Pasivno birako pravo, prema Ustavu, ima svaki dravljanin koji je navrio 21

godinu, poslovno je sposoban i nije na izdravanju zatvorske kazne. Iz toga sledi

da su izbori opti i jednaki.

Rasputanje kao osnov kolektivnog prestanka mandata predvien je samo za

Dravnu dumu, a ne i za Savet federacije, i to je posledica neravnopravne

dvodomnosti koja je primenjena u Rusiji.

Domovi zasedaju na odvojenim i zajednikim sednicama, oba doma biraju iz svog

sastava svog predstavnika i njegove zamenike koji rukovode sednicama i

obrazuju svoja radna tela komitete i komisije koje obavljaju parlamentarna

razmatranja.

Zajednika nadlenost oba doma ine poslovi vezani za donoenje zakona. U

njima uestvuju oba doma, ali oni nisu ravnopravni osnovni nosilac poslova je

Dravna duma, kojoj se predlozi podnose i koja ih prva razmatra. Tek ako

Dravna duma usvoji tekst, on se dostavlja na razmatranje Savetu federacije, koji

moe da ga usvoji, da saeka 14 dana (ne izjanjava se, to se smatra

prihvatanjem zakona), ili ga odbaci.

Izvrnu vlast dele predsednik i vlada na elu sa premijerom. Predsednik drave

se bira neposredno, optim, jednakim i tajnim glasanjem, na 4 godine, najvie

dva puta uzastopno. Predsednik Rusije uiva imunitet (apsolutnu pravnu

neodgovornost), a kada nije u stanju da obavlja svoju funkciju, zamenjuje gapredsednik vlade. Predsednik je garant Ustava, vrhovni komandant oruanih

snaga, uvodi ratno ili vanredno stanje, predlae Dravnoj dumi izbor

predsednika Centralne banke, vrhovnog tuioca, sudije Ustavnog suda, Vrhovnog

suda i Vrhovnog arbitranog suda. On moe da raspusti Dravnu dumu, ima

suspenzivni veto, predlae zakone i ustavne promene.

Vlada se obrazuje u postupku u kome predsednik Rusije imenuje predsednika

vlade, uz saglasnost Dravne dume, a potom i sve ostale lanove vlade. Vladi

mandat prestaje istekom mandata predsednika Rusije, ostavkom, ilinepoverenjem. Vladu ine predsednik, zamenici i federalni ministri, a o njihovom

broju odluuje predsednik Rusije. Ona ima izvrnu vlast, meutim, to je netano,

jer izvrnu vlast vri predsednik. Vlada je, u sutini, operativni organ i vri samo

neke izvrne poslove.

Ferderalna struktura Rusije obuhvarta 88 federalnih subjekata sa razliitim


34/40

34

nivoima autonomije. Najveu autonomiju ima 21 autonomna republika. Osim

njih postoji 9 autonomnih okruga

23

i 1 autonomna oblast. Ostatak je podeljen na upravne jedinice sa manjom

auatonomijom a to su: 48 oblasti, 7 krajeva, 2 grada (Moskva i St. Peterburg)

2000. god ustanovljeni su novi nivoi upravne podele na 7 federalnih okruga od

kojih svaki obuhvata vie federalnih subjekata:

1. centralni 2. juni 3. severozapadni 4. dalekoistoni 5. sibirski 6. uralski 7.

povolki

31. POLITIKI SISTEM NARODNE REPUBLIKE KINE:

Kineska narodna republika je socijalistika zemlja narodne demokratske

diktature na osnovu rukovodstva radnike klase i saveza radnika i seljaka.Socijalistiki poredak je osnovni popredak NR Kine . Osnovana je u oktobru 1949.

Imala je etiri ustava: 1954, 1975, 1978 i 1983. etvrti ustav vai i danas, u

njemu s odreeni politiki i ekonomski poredak , prava i obaveze graana,

formiranje dravnih organa...Ustav je etiri puta korigovan i podeljen je na 5

delova sa 4 lana i 138 taaka. Sistem Narodnih kongresa je osnovni politiki

sistem u Kini i najvii organ vlasti drave odreen u kineskom Ustavu. Svaki

graanin koji ima 18 godina ima pravo da bira i da bude izabran za predstavnika

Narodnih kongresa. Narodni kongres je sastavljen od predstavnika iz svake

provincije, autonomne pokrajine, grada pod centralnom upravom i armije.

Mandat Narodnog kongresa na svim nivoima traje 5 godina, a svake godine se

odrava plenum. Narodnom kongresu je dodeljena zakonodavna funkcija,

funkcija nadgledanja, funkcija imenovanja i smenjivanja, funkcija odluivanja o

spoljnim poslovima itd. U kineskom zakonu pie da je Narodni kongres ovlaen

da bira glavne kineske rukovodioce predsednika, predsednika stalnog komiteta

svekineskog Narodnog kongresa, predsednika Dravnog saveta i ministre. Moe

da smeni predsednika drave, predsednika komiteta i premijera. Kada kongres

ne radi, rade stalne komisije kojima kongres daje zaduenja. Kina je drava sa

vie partija meu kojima vlada saradnja. Dominantna politika partija u Kini je

Komunistika partija, a pored nje postoji jo i 8 demokratskih partija, koje su

osnovane pre Narodne Republike Kine i one su podrale politiko rukovodstvo

Komunistike partije. Ove demokratske partije su nezavisne i nisu opozicija ve


35/40

35

uestvuju u voenju drave preko konsultacija.

*32. saudijska arabija-izbaeno pitanje 33. STRANAKI SISTEMI U

SAVREMENIM POLITIKIM SISTEMIMA :

1. jednopartijski (jednostranaki) takve su bile socijalistike zemlje; danas

Kina ima partijski monizam, na vlasti je

Komunistika partija; 2. viepartijski vei broj partija, tzv. politiki

pluralizam;

dvopartijski dve dominantne partije, npr. u SADu republikanci i demokrate

dve i po partije postoje dve velike partije i jedna mala, koja daje podrku

jednoj od te dve partije

formalno viepartijski tzv. prikriveni pluralizam, jedna partija je

dominantna

Podela koja postoji od Francuske revolucije (1789): - levica zastupa

socijalistike i socijaldemokratske ideje

- desnica nacionalistika organizacija; graanske partije; - centar umerene

politike partije

34. IZBORNI SISTEMI U SAVREMENIM POLITIKIM SISTEMIMA:

Izbori predstavljaju proces selekcije i uspostavljanja osnovnih nosilaca politike

vlasti.

Izborni sistem bi se mogao odrediti kao sistematizovani skup pravila, principa i

institucija. On sadri principe i procedure kojima se individualni glasovi prevode

u poslanika mesta. Jedno od najsloenijih podruja izbornog sistema je nain

obraunavanja glasova i raspodele poslanikih mesta. Postoji vie metoda

zbrajanja glasova i raspodele mandata veinski, proporcionalni, preteno

veinski, preteno proporcionalni i meoviti. Osnovni su veinski i

proporcionalni.

Pod veinskim izborima se podrazumevaju oni u kojima je izabran kandidat

koji je osvojio apsolutnu ili relativnu veinu glasova.

Proporcionalni izbori imaju za cilj da obezbede uee politikih partija ili grupa

u raspodeli poslanikih mandata proporcionalno njihovoj ulozi u birakom telu .

Veinski sistem je manje praktikovan i moe se nai u 7 od 23 razvijene

kapitalistike zemlje SAD, Velika Britanija, Francuska itd. Postoje tri osnovna


36/40

36

modaliteta veinskog principa ili metoda: 1. metod relativne veine omoguava

da bude izabran onaj kandidat koji je

dobio relativnu veinu glasova, tj. vie glasova od

drugih kandidata 2. metod modiikovane relativne veine koristi se u

dvomandatnim ili

tromandatnim izbornim jedinicama i obezbeuje pobedu dvojici ili trojici

kandidata

3. metod apsolutne veine pobednik na izborima postaje onaj ko dobije glasove

vie od polovine glasaa upisanih u biraki spisak

(poto to nije mogue u prvom krugu , organizuje se

drugi krug) Proporcionalni metod se praktikuje u 16 od 23 zapadne zemlje. On

treba da obezbedi da

procenat osvojenih poslanikih mesta koji dobije jedna partija bude priblino

jednak procentu dobijenih glasova na izborima. Deli se na:

1. umereni proporcionalni metod postavlja se donji prag koji jedna partija

mora da ispuni da bi ula u parlament

(Nemaka) 2. ekstremni proporcionalni sistem cilj je da se u punoj meri

obezbedi politiko

predstavljanje odreenih grupa prema njihovoj izbornoj snazi, tj. procentu

dobijenih glasovaMeoviti sistem je karakteristian za Italiju i Rusiju.

35. INTERESNE GRUPE U SAVREMENIM POLITIKIM SISTEMIMA

Interesne grupe (grupe za pritisak) su grupe (nevladine organizacije) koje ne

ele da postanu vlada ve da utiu na vladu prilikom donoenja odluka Postoje :

1. Protektivne grupe koje se bore samo za jedan segment drutva (udruenja

doktora, vojnih invallida) i lanstvo dobijaju samo pripadnici tih grupa Ove grupe

su najee insajderi. Insajderi imaju dnevne kontakte sa zastupnicima u

parlamentu. Njima je dozvoljeno da budu u parlamentu. Da bi bila insajder grupamora biti:

- bitna

- slagati se sa vladom

- ne initi neto to vlada ne odobrava 2. Promotivne grupe koje se bore za

promociju nekog veeg cilja. Promoviu interese drutva u cellini (greenpeace,


37/40

37

friends of the earth). Njihovo lanstvo je otvoreno za sve. Ove grupe su najee

autsajderi. Autsajderi nisu u parlamenu i nemaju kontakte sa zastupnicima. Poto

nemaju iste mogunosti za uticaj kaoi nsajderi organizuju akcije koje mogu

uticati na vladu: protesti, demonstracije, reklame pa ak i direktni napadi

Nekada interesne grupe postanu politike stranke (npr. U VB ekoloki skup posta

je green party)

Razlike izmeu interesnih grupa i politikih partija : 1. Interesne grupe na ele

da postanu vlast 2. One esto imaju samo jedan cilja za razliku od stranaka

koje imaju itave programe 3. Interesne grupe uglavnom imaju vie lanova

nego politike partije

Nekada politike stranke vie lie na interesne grupe nego na stranke (npr.

Stranka penzionera ima za cilj da unapredi ivor penzionera, esto nemaju

dovoljno zastupnika u paarlamentu pa lie na grupu ). To su tzv. hibridi (izmeu

grupe i stranke).

36. NATO PAKT POLITIKA I VOJNA STRUKTURA: Osnovan

4.4.1949. danas ga ini 26 zemalja NATO pakt je podeljen na politiku i vojnu

organizaciju. lanice politike organizacije (Atlantski pakt) su svih 19 zemalja

lanica, dok vojnoj organizaciji ne pripadaju Francuska, Island i panija. Najvii

organ koji donosi odluke je 1. Savet NATO-a, a ine ga predstavnici drava

lanica koji odluke donose konsenzusom. 2. Odbor za planiranje odbrane bavi

se pitanjem odbrane i ine ga predstavnici 13 zemalja iz ove vojne organizacije. 3.

Od 1967. godine postoji Odbor za nuklearno naoruanje. 4. Izvrni organ

NATO-a je Generalni sekretarijat na elu sa generalnim sekretarom koji se bira

na mandatni period od 5 godina. (sve ovo su zvanini organi)

Neformalni organi: 1. Euro group lanovi su ministri odbrane

zapadnoevropskih zemalja lanica NATO-a 2. High-level group koordiniraju

drave za donoenje dvojnih zakljuaka NATO-a

U okviru vojne organizacije nakon 1966. godine najviu instancu ini Vojni

odbor kojeg ine naelnici generaltaba zemalja lanica sa izuzetkom Francuske

i Islanda. Funkcija ovog odbora sastoji se u odbrani teritorija drava lanica

NATO-a. On o vojnim pitanjima savetuje Savez NATO-a.


38/40

38

37. NACIJA, DRAVA I DEMOKRATIJA NACIONALNA DRAVA

- Model nacionalne drave javlja se u prvoj polovini 19. veka - U okvirima

apsolutistikih drava budi se nacionalna svet - 19. vek je vek formiranja nacija

- Javlja se protonacionalistiki pokret i dva modela formiranja nacija:

1.Graanski (politiki) model (Francuska) nacija se formira samo preko

politikih razloga, isto dravljanstvo, isti zakon, predstavnitvo u parlamentu, ne

postoji etniki, verskiil rasni kriterijum

26

2. Ogranicistiki model (Nemaka) javlja se jak protonacionalni pokret a

kriterijumi su zajedniki jezik, kultura, krv, svest, samo vera nemora biti ista

- Nacija je produkt nacionalne drave, prvo nastaje drava pa tek onde nacija -

Macini: Formirali smo Italiju, sada treba da formiramo Italijane - Nacija je stvaridentiteta koji formira porodica, lokalna sredina, drava... - Srpska nacija se

formirala u drugoj polovini 19. veka na ogranicistikom modelu a

glavnikriterijum je bio verski (samo pravoslavci, to je iskljuilo rimokratoliku i

islamsku veru)

38. DRAVA I GLOBALIZACIJA

Postoje ppodeljena miljenja u vezi sa globalizacijom. Da li ona dovodi do

poveanja nejednakosti izmeu drava ili smanjuje nejednakosti. Pobornici

globalizacije je posmatraju kao novi proces i mere je prodorom inerneta.

Globalizacija je odluka dananjeg vremena. Pre pola veka drutva su bila

potpuno razdvojena a danas su povezana u svetski sistem tj. globalni poredak.

Held globalizaciju objanjava kroz eteiri struje: 1.hiperglobalisti misle da je

sloboda smrt za nacionalnu dravu, da tv serije, vesti i ilmovi oznaavaju smrt

nacionalne kulture i identiteta 2. skeptici za njih je sloboda samo mit, suprotna

njoj je regionalizacija 3. transformacionalisti ublaavaju ekstremne poglede 4.kritiari sagledavaju obe strane

Sutinsku dimenziju globalizacije ine procesi koji su doveli do sve tenjeg

povezivanja i meuzavisnosti drava i drutava.

1. Tehnoloka revolucija zahvaljijui njoj se suava planeta 2.Stvaranje

globalne ekonomije koja dopire do poslednjeg kutka sveta 3. Informatiko


39/40

39

medijska revolucija vesti, filmovi, muzika... prelazi geografske granice i vri se

homogenizacija ukusa. Stvara se masovna kultura 4. Pojava monih

nadnacionalnih institucija (EU) to su oblici novih politikih poredaka

- U ekonomskoj sferi javlja se neoliberalizam - Drave se pretvaraju u slukinje

nadnacionalnih institucija - Adaptacija potrba drutava da se kroz preuzimanje

superiornih civilizacijskih tekovina , moderne tehnologije ukljui u svetske

tokove

39. PROSUIVANJE EFEKATA POLITIKOG SISTEMA (ovani

Sartori):

Demokratski politiki sistemi se, po pravilu, dele na predsednike i

parlamentarne.

Prvi kriterijum koji definie predsedniki sistem (npr. SAD) jeste neposredan

narodni izbor efa drave na odreeni iksni vremenski period (od 4 do 8

godina). Drugi kriterijum je injenica da parlament ne moe ni da ustolii, ni da

obori vladu. ef drave mora biti i ef vlade. Meutim, ef drave mora

ispunjavati i sledee uslove:

1. mora da proistie iz narodnog izbora 2. ne moe mu biti izglasano

nepoverenje u parlamentu 3. upravlja vladama koje sam imenuje

Parlamentarni sistemi (npr. Velika Britanija) duguju svoje ime principu na kojem

se zasnivaju parlament ima vrhovnu vlast. Stoga, parlamentarni sistemi ne

dozvoljavaju razdvajanje vlasti izmeu vlade i parlamenta, oni su utemeljeni na

deljenju vlasti izmeu legislative i egzekutive, tj. dele zakonodavnu i izvrnu

vlast.

Poluprezidencijalizam (npr. Francuska) poseduje sledee osobine:

1. 2. 3.

ef drave bira se narodnim glasanjem na unapred utvren period ef drave deli

izvrnu vlast sa premijerom, inei tako deo strukture sa dvojnom vlaupredsednik je nezavisan u odnosu na parlament, ali nije mu doputeno da vlada

sam ili neposredno, njegove direktive mora prihvatiti njegova vlada

Najbolja politika forma je ona koja se najbolje primenjuje ovani Sartori

smatra da je poluprezidencijalizam bolji od prezidencijalizma.


40/40

40. PRAVNA DRAVA I DEMOKRATIJA , VLADAVINAPRAVA ILI VLADAVINA LJUDI

- Jedan od glavnih principa demokratije je princip vladavine prava. On

podrazumena ogranienost drave pravom, vladavinu dobrih zakona a ne ljudi. -Demokraija podrazumeva privrenost graana zakonu, demokratski legitimitet

interesa ali i obaveza. - Ustavnim nainom se dolazi do odluka-vladavina prava.

- vladavina veine, garantovana prava manjine - pravda je temelj pravne drave ,

nije dovoljno sam da postoje zakoni ve se oni moraju i potovati - pravna drava

istine neprikosnoveni autoritet prava. Ona podrazumeva demokratski

ustanovljenu, pravom ogranienu i kontrolisanu politiku vlast u kojoj prava i

slobode deluju kao kljuni element legaliteta i legitimiteta - za vladavinu prava

karakteristina je jednakost pred zakonom- nedoputanje posebnih prava onima

koji se bave javnim poslovima - vladavina prava poiva na dva postulata: 1. samo

parlament ima zakonodavnu vlast 2. zakonodavstvo mora biti u skladu sa

liberalno-demokratskim pokretom

Documents

47590194-Savremeni-politički-sistemi