48022985-Istorija-politicke-teorije

7/30/2019 48022985-Istorija-politicke-teorije

1/9

Atina je bila podeljena na 10 dema. A u Atini je vladalo vee pet stotina. Skuptina Atina jebila odravana na brdu Kniks. Sud za zvao Aeropad i sastajao se najee na padinamaKniksa.

U polisu se razvija politea Nomos ili zakon se deli u dve kateorgije: 1. Prirodni zakon 2.

Drutveni zakon ili KONVENCIJA

Aristotel politea kao savren oblik vladavinac(meavina demokratije i oligarhije)

Politeuma - ine je izvesna naela uma koja predpostavljaju u jednoj politikoj zajednicipostoje osnovni principi pravde i prqavinosti.

Politea. Greim li ako potujem svoje pravo. Grei ako kri pravo bozje. - to je politeuma.Polites -.grki izraz za gradjanstvo

Uzalud politea, gradjani ako nema gradjana koji imaju pravo da realizuju ta svoja prava. Jer

ako to ne urade pojavice se tiranin koji ce zloupotrebiti vlast.

Jirgen Habermas je utvrdio da konstitucionalna sloboda vredi onoliko koliko je vredno ucinesami gradjani. Gradjanstvo je to koje cuva poredak i ideale na koijma taj poredak pociva.

Aristotel je utvrdio da je znacajno da veliki deo gradjastva cine srednji slo jer oni uzivajuekonomsko blagostanje, imaju dovoljno novca da obezbede egzistenciju i hedonizam i bez togekonomskog uslova nepostoji osnova za ucesce gradjanstva u politickom zivotu.

Politcka ideja polisa je iznedria sve politicke kategorije federalizam i politicka reprezentacijatj nisu poznavali sistem predstvanicke demokratije.

Dva su velika ideala na kojima grade sve anticki pisci PRAVDA i SLOBODA u polisu.

Grci su govorili da su Varvari ropske due a da su oni slobodni i tako su razlikovali sebe oddruge. Ali su istovremeno ograncili slobodu jer svacija sloboda je ogranicena tudjomslobodom tj zakonom koji je u skladu politeumom da ne bi doslo do zloupotrebe slobode.

Prvo pitanje na kolkvijumu - realpolitikaIdeal jednakosti je takodje bio veliki ideal. Ali i jednakost su vezali za zakon. Realpolitikakod starih grka. U osnovi stoji ona politicka kategorjia koju nazivamo moc, moc ima teznju da

se sirri i uveca. Nema vece moci od politicke i samim tim se siri i zloupotrebljava najvise. Staje ananke za stare grke . je razumevanje da moc ima mogucnost sirenja i uvecavanja. Moc jeosnovna kategorija u politici.Drugo pitanje na kolokvijumuKo je anticki tvorac tj preteca realpolitike? Tukidid.

Esej je krai sastav duine oko 3 stranice teksta u kome se obradjuje jedan problem a kojimoze biti razlicitog nivoa oposti. U eseju se daje saet pregled autorovog vidjenja problema.Zatim argumentacija koja treba da potkrepi to vidjenje. to znai da ako imamo temu

politika teorija polisa. Da se u polisu u specificnoj vrti zajednici kod strih grka javiliodredjeni polliticki ideali Sloboda i Jednakost.


2/9

PROBNI ESEJ

1. PREDNOSTI I NEDOSTACI DEMOKRATIJE PREMA HERODOTU2. PERIKLOVO VIDJENJE POLITIKOG UREDjENjA ATINE3. LIKURGOVE REFORME U SPARTI4. ZNAAJ PELOPONESKOG RATA U ISTORIJI STARIH GRKA

Predavanje probnih eseja utorak 2.11.2010. u 9h. Ko ne preda esej oduzima mu se dva poena.Esej se radi 27.11.2010.

Naslovna stranica, u samom tekstu treba biti jasan uvod, nakon toga anlitiki deo i da deoanalitikog dela ini zakljucak. Zakljucaka max dva-tri pasusa.

Naslov naziv institucije (FPN) centar, ime autora, naslov, ime i prezime mentora, mesto igodina.

Uvod sadrzi definicju problema, tj nase razumevanje znacenja termina. Npr prva tema ta mitu vidimo kao demokratiju? Ili drugog elementi demokratije koje je herodot dao u svojojknjizi. Trazi se nae razmiljanje kritiko ili potvrdno. Uvod ne sme da predje pola stranice(max dva-tri pasusa). Esej mora biti suvoparna materija, objektivno, analitiki. Izbegavanjeniz pitanja.

Analitiki deo sadrzi analizu problema. Mora se izdovijti dva ili tri argumenta za stav iz

uvoda da bismo ubedili itaoca. Prvo lice jednine (ja mislim, moje miljenje) a moze ibezlicno. Da se ne kombinuje vie pristupa nego samo jedan (prvo lice, bezlicno itd.).Ne sme da sadrzi izlive osecanja, nepravdu nanetu autoru. Prio iznosenju argumenta treba dase odlucimo za jasne za ili protiv argumente. Izbegavajte logicke greke, tautologije, praznetvrdnje.

Jezicki odlike. Recenica kratka i jednostavna. Cilj je da informie. Izbegavajte simpatija iantimpatija, ne skrecimo paznju i ne koristimo otrcane fraze.

Hristajizirana antika tradicija: 1. isusovski indiferentizam isusov ravnoduan stav premapolitikoj vlasti 2. apostolska pokornost 3.monaki redovi i kulturna sredita - manastiri 4,

uticaj svetih otaca


3/9

Hrianstvo zapoinje sa pricom da je ovaj svet, svet zla, prinuded, patnje i greha i da vera uHrista vodi da naputamo ovaj svet, spremamo se za onostrani ivot koji e biti vean za onekoji to sazlue. Hrianstvo je moralno religijska doktrina, naglaava moral i suprostavlja gasa prinudom. Moral (samilost, milosrdje) a prinuda (vlast, koja je sila, mo, uteruje ljude uzahteve vlasti).

rianstvo kao religijsko i moralno uenje smatra da to je vie moralnosti to je manjeprinude.U jevandjelju po Jovanu isus kae moje kraljevstvo nije od ovog sveta, moj ivot nije ovdeve na nebu i iz tog razloga isusovo hrianstvo je idiferetno prema vlasti. U jevandjelju sekaze saru sarevu a bogu boje. Ostavite cara neka cearuje jer nema veze sa naim moralom.Razlog je dok god su progonjeni da ne kritikuju vlast.

2. Apostolska misao. Pavle u prvoj poslovici da promovie ideju pokornosti. Treba sepokoraviti vlasti, svako se treba pokoriti vlasti jer svaka vlast je od boga i kada se nepokorovati odbija se bog. I kada se ne pokorava onda se ne pokorava samo po strahu ve i pomoralu.

Ako je hrianstvo egalitarna religija kako na zemlji postoji car ili kralj koji je iznad svih.Nastaje protivrenost da je prinuda neto neprihvatljivo. Kakva je to vlast od boga ako mihriani samtramo da je prinuda suprotna moralu.Ako smo mi svi jednaki pred bogom otkud robovi i robovlasnici. Aposotlsko hrianstvo seoslanjalo i na stari zavet koji je govorio da sve dolazi od boga. Car je bozji namesnik nazemlji. Apostolsko hrianstvo kod Svetog Petra kae sledee budite pokorni svakoj vlastiovejoj, budite pokorni svakim strahom gospodariti ne samo dobrima i zlima.3. Monaki redovi su u varvarim koja je organizovana kaa pleme gde je vodja bio ratnik, uvelivetinu administrativnog upravljanja.4. Kod crkvenih oca se javlja pitanja odnosa drave i crkve a tada je hrianstvo ve oficijelnareligija. Pojavljuju se nekolko otaca. oni e ii veie prema grkoj tradciji i to e postati

pravoslavna tologija a na prema rimskoj katolika teologija. Kada je hrianstvo postalaoficijalna religija trai

SREDNjOVEKVNI DOPRINOS RAZVOJU POLITKE TEORIJE

Postoje dve ljubavi: 1. ljubav prema drugima 2. egoistina ljubavIzmedju ove dve ljubavi se vodi stalna borba (kao kod Platona) i cilj prema hrianstvu je dadua nadvlada telo. Kod Sv.Agustina oveanstvo moe da se spasi. agustin govori okolektivnom spasenju a apostoli o individualnom. Kasnije se u kalvinizmu opetindividualizira greh a samim tim i spasenje.

Avgustin govor idealno tipski o dve tipu drave. Ne misli da one zaiste postoje. Ljudi stalnotragaju za standardom (odnos pojedinca i vlasti, vlasti i moi, uvek e se stvarati pravila gdesu zgusnute vrednosti). Taj standard slui da se proceni aktuelni ivot u svetu u kojem ivimo.Boanska drava je idealni tip drave bez nasilje bez zla, puna ljubavi. Koncept zemaljskedrave je za njega prisiljeno stvorena tj da su ljudi prisiljeni da budu deo drave. Smatra da suljudi zli, egoisti, skloni povredjivanju. U ovom ivotu postoji nasilje i prinuda jer neko morate ljude da ih zaustavi, prinudi da stopiraju to zlo a taj neko je vlast. Agustin sa idealnomtipskom dravom ne govori da je bozanska drzava CRKVA a zemaljska RIM. Rim jeinkarnacija zla ali ne moze se reci da samo Rim spada u zemaljskoj dravi. Vrhunski cilj jeostvarenje mira pa tek onda pravde. Augistin daje periodizaciju istorije. Antiki svet nije bioisoriian, to je celokupno dogadjanje video ciklinim. Sve nastaje i propada, sve se vrti u

nekom krugu.


4/9

Sv. Agustin je prvi sistematizator hrianske teologije. On je morao dodirnuti i ovaj deodrutveno-politikog ivota. Morao se izjasniti o robovlasnitvu i te vrste prinude.Hrianstvo je egalitarna religija, svi suljudi braa i seestre, jednaki pred bogom. Ne moe

postojati prinuda oveka nad ovekom. Ako je Bog stovrio ovaj svet kako moe postojatiprivatna svojina, koja izaziva egoizam kod ljudi, ponitava jednakost i kako objasniti ropstvo

koja ponitava onu hriansku ljubav i kako to na ovom svetu ako je hrianska zajednica,zajednica jednakosti otkud prinuda tj vlast jer kada se kae vlast misli se na prinudu.Objanjenej ropstva, svojine, prinude je posledica isterivanje iz raje i ovek je pod uticajemsvojih prirodnih nagona, a nagoni ga teraju da razvija ljubav prema samom sebi, premadrugima se odnosi sa dominacijom i da stvara prinudu. Ali ovo nije dovoljno za objanjenjeza suprtotne vrednosti koje promovie hrianstvo. Sv. Augustin kae ovo drutvo jestekazna ali ono je ujedno i lek, postaje lek time to slui da potpomogne na povrataka gore. Iztog razloga carevi treba da slue tako da udeavaju hrianski ivot kao pripremu za bozanskiivot. Vri pomirenje izmedju njegove radikalne suprotnosti nejgove duhovnosti i telesnosti.Definie odnos crkve kao org. hriana i drave koja vri prinudu i uteruje ljudsku pohlepu uneke granice da bi ljudsko drutvo moglo da opstane. Ono to je vezano za dravu boiju, da

prednjai u odnosu na dravu koja se brine o naem telu za razliku od crkve koja se brine zanau duu. Augusdtin je uveo politike probleme. iveo je u dogmatskom vremenu, ljudskamisao se oslanja na mistine slike koje se nalaze u bibliji i knjigama svetih otaca.Svetom vladaju dve sile (dva maa) AUCTORITAS (CRKVA) nad duama I POTESTAS(DRAVA) nad telom PAPA GELAZIJE Autoritet je neto to se stie, a potestas je onoto se namee i vei dignitet ima autoritet. Vlast svetenstva je mnogo vea jer na sudnjemdanu moraju polagati raune i o duama kraljeva i careva. Papa Gelazije je eskplicitno da doznanje da postoje dva paralelizma dve vlasti. Ova doktrina je po Gelaziju dobila ime DVAMAA. Ako je posao svetenstva da odg. i za due kraljeva na sudnjem danu, onda kraljevimoraju da se pokore njima. On daje moralnu prednost crkvenoj vlasti. Moralna prednost koju

je dao crkvenoj vlasti vrmenom e doi do toga da crkva pone da se mea u dravne poslovei kada se pape poeli sputati krune na vladarima franakih drava.

Neto to se zvalo RESPUBLICA CHRISTIANA deli se na SACERTOTIUM (crkva) iIMPERIUM(drava).

Varvarski doprinos

Je sloen iz tog razloga sto varvarski doprinos je konglomerat ideja, obiaja itd. On se pomaloi mehaniki razvrstati na tri osnovna poduhvata za formiranje srednjovekovne civilizacije:

1. skandinavski 2. anglos-saksonski 3. germanski odnosno franaki

Anglo-saksonski je karakteristian je po tome to ive na ostrvu i razvili su koncept lokalneuprave i samouprave koji je iniop da je sama struktura drutva i sama vlast. Navike lokalneuprave i samouprave su obezbedjivale da vlast ne dodje u ruke jednog ovek. to je osboina.Ideja da se odgovornost vlasti nosi na lokalnom prostoru i time obezdbedjujui njeno boljefunkcionisanje, englezi jo od tada uitelja sveta.

Franaki doprinos koji se naravno vezuje za germanska plemena koja su mala naviku da seorganizuju pod rukovodstvom plemenskog vodje koji je teritorijalizovao svoju kraljevskuvlast. merolinzi su imitarili rimljane i njihovu administraciju. Sa dolaskom karolinga dolazi

preduzetnicka dinastija koja ce uspeti u specifilnim odnosima sa papama da se uzdigne kaovladajua grupacija u tom delu Evrope, da uspostavi Franako kraljevstvo jo odo Pipinamalog 772. kada papa vri miropomazanja kralja ime prenosi vlast boga. Franci su osvojiili


5/9

severnu i srednju italiju u poklinili papi tamo deo zemlje. franaki kraljevi i pape su se boriliza prevlast a papa Lav je carivao Karla i time oznaio neki poetak svetog rimskog carstva.Franci su prenelli civilizacijski centar u Rajnsku oblast ime je Evropska civilizacija poelada se formira i ime se ostvaruje postepen razvoj neke civilitas

Skandinavski se ogleda u poduhvatima hiljada brodova kojima su vikinzi ili na pustoenjeobale zapadne evrope pa sve do afrike. Ti poduhvati nebi bili zanimljivi kada nebi bilineemu to je bilo neka vrsta implicitnog sporazuma ili dogovora. Dok se ne vrate sa ratnog

pohoda koji traje 3 meseca sve se odvijalo po dogovrou koji je stvoren pre pohoda. koliko eda se poklupi ratnog plena, kako da se raspodeli itd. ime je istraknut dogovor uzajmanogobavezivanja a oni su vezani za jednu kategoriju ugovor za ire integrativni deo drutva a to je

pravo. Skand. doprinos se odnosi na medjusonom obavezivanju i drzanju dogovora.

srednjovekovlje je predstavljalo jednu osobenu civilizaciju u kojoj se radja Evropa sa nekimsvojim karakteristikama medju kojima je prva FEUDALIZAM. Druga je OSOBENAKRALJVESKA VLAST. Trea je KORPORATIVNA STRUKUTRA DRUTVA. etvrta je

SUVERENOST ZAKONA.

Prosvetiteljstvo je tvrdilo da postoji mrani srednji vek, uinilo je da se srednjovekovnaciviliazcija posmatra kao neko odsutpanje od civili. razvoja.

Feudelizam, tu postoji predrasuda koji dolazi rei od feuda to zani zemljini posed. mislilose da se radi o ekonomskom drutvenom poretku i drutvu koje se zasniva na zemljinom

posedu. feudalizma karakteria mrea ugovornih odnosa, feud je posledica implicitnog ieksplicitnog dogovora sizerena i njegovog vazala ili onaj koji stupa sa njim u ugovorni odnos.Znaaj pojma ugovor, a karakteristina je po tome to nosi reciprona prava. Ugovor jeugovor izmedju jednakih strana, po tome to i jedni i drugi imaju prava i obaveze. Sklapanjeugovora sizeran i vazala doalzi se do toga da ce vazal titi sizeran injegov ivot u zamenuvazal e da obradjuje zemlju i jedan deo ce davasti sizerenu. Vazal e takodje sizerenu dauzme oruje i krene u rat koji sizeren vodi. Sizeren moze biti kralj a vazal neki grof, onda grofsizeren nekom niem i to je mrea ugovornih odnosa. To je vazno jer se time ustaljuje obiajkda uzajmano obavezivanje, pridtravanje ugovora, sporazuma postoji jedan od nuinuhkarakteristika na emu poiva drutva.

Korporativna struktura je neto to se u ranom srednjovekovlju predstavljalo osnovni princpitog drutva. Predstvlja neki sistem autonomije. Korporacije su predstavljala autonomneorganizacije. (npr. univerzitet je bio jedna korporacija, crkva, grad itd). Korporacije su

forimarle kao autonomne org koje imaju unutranju strukturu, upravljake organe, zasnivajuse na nekom aktu, spopstvene finansije i sopstveni sudski sistem (kazne). Ova civilizacija ese zasnivati ne nekoj vrsti socijlane strukture.Asocijativistika korporativna i kvazi federalna struktura carstvo podeljenonna regije, daljena grofovije, dalje na markizije kako kralja ne bi bio centar i jedina autonomija.

Kraljevska vlast ili monarhija je osobena. Prosvetitelji i ovde dali neku predrasudu. U evropisu bile pre toga apsolutne monarhije. Ustalilo se da kada se kaze monarhija misli na apsolutnukraljvesku vlast. Od 8-9. veka do 16. veka monarhija je bila ugovorna, izborna i ograniena.To da je bila ugovorna znai da su Germanska plemena izdiui nekog ratnika uspostavljalineki ugovorni odnos pa je kraljevska vlast smatrana kao ugovor izmedju kralja i naroda

(primer toga je zakletva na potovanje ugovora). Ugovoru je prethodio izbor jer ovamonarhija nije bila nasledna ve izborna. LEX REGIA je rimski koncept znai da narod bira i


6/9

ugovorm mu prenosi vlast (monarhu). To znai da u svakom trenutku ako ne potuje ugovornarod ga moze smeniti.Ova monarhija je ograniena, npr miropozanjem time to se pretpostvlja da je njegovva vlastod boga pa mora postupati u skladu sa hrianstvom. Postoji takodje na ogrnaienje zakonom(misli si na tradicionalne norme). Kada kralj promovie zakon, on ne donosi zakon ve zakon

otkriva u kojima j eda vladar mora vladti u interesu naroda i zajednice. Taj obiaj je i logiki iistorijski od njega, taj obiaj je obiaj zajednice, celine i u tom smislu je jai i vladar mora damu se pokorava. im je vlast ograniena odmah imamo posla sa jednom institucijom koja se

po definiciji se smatra da je proizila iz naroda koja e biti pretea narodnog suvereniteta( profesor je ostao nedoreen ).

Srednjovekovna civil. se radikalno razvikovala od antike i moderene ali je imala elementeantike i prenele neke na modernu civil. Ona je predstavljala kontinuitet.

Postoji religijska, pravna, moralna i sociljalna(uticaj velikaa) ogranienost.

POLITKA TEORIJA 12-15. VEK

Drutvo je jedna organska zajednica. Politika zejednica neto poput ljudskog organizma.Zbog ega pol.zajednica predstavlja jedinstvenu organizaciju.Kralj, kralj ima savet koji ga savetuje /mudre glave) odnosno senat(srce), oi i ui su policajci,finansijski organi, poreski slubenici(ruke), proizvodjai (noge). Svaki sloj u ljudskomdrutvu ima neku funkciju kao svaki organ u ljudskom organizmu i samo ako svako radi svoj

posao to jedino moe funkcionisati.Razlikovanje pravednog i nepravednog vladara dolazi iz etike pozicije Dzona odSolzberija. Argumentaciju zasniva na moralu(hrianskom). Dzon je bio dravni sekretar.Vladar mora biti milostiv, pravedan, blagonaklon, ne sme primati pokloone, deliti pravdu

prema pristrasnosti poloajima ili rodovskim vezama. Dzon je bio kivan prema dvoru. Bazirakraljevsku vlast na moralnim odlikama vladara.

Panagerici ili pohvale, nisu bile podilaenje vodjama. To su bile opisi idealnog vladara pa dase vladar ugleda na tog idealnog vladara. Opravdanost kkraljevske vlasti bazira na religijskimelemntima, najvaznije izmedju pravednog i nepravenog vladara se nalazi u pravilima (pravo,zakon/kod njega biblija). Ako se ne podvrgne principima vladavine on postaje tiranin. Dzonod Solzberija preuzima od Manegolda od lautenbana, kada vladar prekrii ugovor onda postaji

pravo na tirano ubistvo. Trea ideja je tiranicida. Pravo na otpor tiraninum zakljuno sapramov na njegovom ubistvu. Pojavljuje se tako to u 12. veku koncepcija vlasti je bila

jednostanva. Kralj je imao savetodavno telo ali je bio vrhovna i jedina vlast koja postoji udravi. Ovo je ogranienje vlasti pretnjom. Osnovno ogranienje vlasti je moral ili religijskokoje e u kasnijim interepertaciji dobije i drugo znaajno ogranienje pravno. Onda se tekmoe govoriti u konstituciionalizmu. Ako imas pravne norme i posebni organ koji regulieonda je to moderna vlast.Sholastika je period u kome poenje da se koristi logika argumentacija. PrevodjenjeAristotela, Wiliam od Mertake sa arapskog na latinskog. Pokuava da se razumski objasnidogma. Hristajinizirana antika sa velikom racionalu se koristi za promovisanje teolokemisli u srednjovekovlju. Recepcija Aristotela je znailo da se trai nain da se pomire vera irazum. Toma Akvinski tvrdi da vera i razum nisu suprotni i stvara veo hijerarhijski redznanja,od teoogije do filozofije do prirodnih nauka. U hijerarhiji se ne radi o korienju

razuma nego upravo o tome da razumski uspevaju obrazloe pojmovi i procesi kreiu se odrazuma. Toma Akvinski sledij Aristotelu ideju da drutva nastaju asocijavistikim putem


7/9


8/9

on kae da je jako dobro da ima dobrih ljudi. Ostavimo se teolokih pria, kratko smo naovom svetu. Bio je anti-papista i anti-carista. Bio je demokrata.

POLITIKE TEORIJE APSOLUTIZMA I ANTIAPSOLUTIZMA (16VEK)

POLITIKE TEORIJE MODERNE DRAVE

APSOLUTISTIKE ANTI-APSOLUTISTIKELUTER MONARHONASI HOTMAN, BRUTUS,BJUKEMEN

BEZA (PROTESTANTSKE)- BELARMIN DE MARIANA, BUE,

I SUAREZ (KATOLIKE) ekonomija, nauka, umetnost

MAKIJAVELI JOHAN ALTUZIJEBODEN

Za razliku kada je crkva propisvila cene kada je zabranjivala zelenaenje, kada je trailaravednu cenu i time ograniavala ekonomski razvoj. Tek onda kada trite utvrdjuje cenu,

poinje ekonomska ekspanzija. Npr u umetnosti kada gledamo slike iz 12. ili 13. veka,slikarstvo je bilo veoma tematsko sa strogim formama gde je ljudsko telo samo jedan ljuturagde se nalazi njhova uipuenost bogu. Boje su ograniene. Kada poinje da se slavi ivot,umetnost se oslobadja od religijskih dogmi. Na isti nain i politika.Augzburkim mirom je uspostavlena teritorizacija vere.Monarhomasni bi znailo ubice kralja meutim oni nisu zagovarali ubistvo kralja ve tiraninai taj nain obnovili teoriju tiracinida koju je uveo Dzon od Solzberija.Hotman je hteo da dokae da u francuskoj postoji tradicija anti apsolutizma koja ograniavavladarksku vlast koja potie do galskih plemena i to izlae u delu Frankogalija. Cela istorijaFrancuske je istorija ograniene vlasti. Frankogali je irilo ideju medju hugenotima da jekraljevska vlast ograniena.Stefana juniunsa Brutusa (alijas) ima delo Odbrana od tirana. Juniuns je uzeo do jednogvladar koji je uspostavio 500+ godine isterao rimske vladare i uspostavio republiku. U ovomdelu se oristi filozofski argumenti, odnosno teorijom drutvenog ugovora. To j eprvoobnavljanje teorije u moderno doba. Po tom spisu postoje dva ugovora: 1. Drutveni 2.Politiki.Prvi ugovor kae da drutvena zajednica u ovom sluaju vrska nastala ugovorom izmedjunaroda i boga jer je Bog dao veru narodu i time formirao verski zajednica a narod obavezao

da e je uvati.Drugi ugovor je izmedju naroda i vladara u prisutnosti boga. Bog je tu neka vrsta sudije.Narod i vladar se uzajamno obavezuju, narod na lojalnost a vladar da e uvati i veru i da evladati pravedno. Ukoliko vladar ne uva veru ve namee drugu veru ili vlada nepravedno onse pretvara u tiranina i onda narod ima pravo da ubije nepravednog vladara i tu se sastojiteorija o tiranicidi.Teorod Beza je napisao spis o pravu magistrata koji se obino navodi 1576 god. Kaodosledni kalvinsita Beza zasniva svoj fraktat na ideju sporazuma izmedju vladara i naroda iizlae da su stalei oni koji ograniavaju vladara i ukoliko se vladar pretvori u tiranina postoji

pravo ubistvo njega. On obnavlja antiku ideju dva tipa tiranina: 1. uzurpator onaj koji jesilom i protiv pravno (nije izabran) nametnuo se za vladara i Beza kae da moe ga ubiti

svako pojedinac 2. legitimni vladar ali onog trenutka kada se ustalio na vlasti poeo


9/9

nepravedno da vlada i pretvorio se u tiranina, te njegovo ubistvo ne moe da bude stvarpojedinaca ve to moe uraditi samo zajednica.Dzon Bjukenen je napisao o pravima kota. Za njega je karakteristinio da se suprostavljaideji da pojedinac moe da ubije vladara iz prostog razloga zato to da ako se da pravu

pojedincu da ubije vladar dovee do anarhinog stanja gde svako moe potezti no na

vladara.Verski razlog se sastojao u tome jer to je bilo vreme estokog verskog sukoa i verske manjinesu bili fanatini vernici i svi su mislili da oni ispovedaju pravu veru i zato su svoju borbu

protiv vladara druge vere shvatali kao borbu na istrebljenje. Tu je doao do izraaja verskifundementalizam. Oni su se borili za prava verskih manjina ali su tim povodom doli do nekihznaajnih zekljuaka a ti zakljuci se mogu svesti na konstitucionalno ogranienje vlasti i zatoovo zovemo teorija srednjovekovnog ogranienja vlasti.

Johan Altuzija koji je na kalvinistikim temeljima zasnovao teoriju ogranienja vlasti.Asocijativistika teorija o nastanku drave podrazumeva da drava nastaja da se porodiceudruuju u optine, a u gradove, pa provincijei na kraju provincije u drave. Zasnovao je

oterojiu na federal teologiji. On je sporazum nazivao fedus i moglo bi se ree da ono to sesamtra autentinom modernom federalnom dravom u SAD da su ideje od altuzija prele

preko okean i nale plodno tle koje je zagovarao Altuzije. Svoju politiku je pisaosuprostavljajui se velikom francuskom misliocu Bodenu.

Documents

48022985-Istorija-politicke-teorije