5. KAKVE ZAKLJU ČKE IZVODIMO IZ ANALIZE ZADATE LOKACIJE? PRIRODNI FAKTORI Makro lokacija , mikrolokacija / orijentacija , geogrefija , klima , aeracija , insolacija , morfologija terena / Dejstva prirodnog okruženja:

- IZNAD TERENA ( vetar, kiša, snežne padavine, grad, zagrevanje i hladjenje, smog, vazdušni elektricitet, nečistoće u vazduhu i prašina, radijacija, biološki uticaji) - NA TERENU ( kišnica, sneg,led, poplave, strujanje vode i taloga, morska voda, životinje i mikroorganizmi) -ISPOD TERENA (zemljani materijal, podzemna voda sa njenim sastojcima, promenaom nivoa i strujanjem, klizišta, ledena sočiva i njihovo otapanje u proleće, korenje drveća, rudnici, zemljotresi i likvefakcija tla)

STVORNO FIZI ČKO OKRUŽENJE , FIZI ČKE STRUKTURE URBANIZMA A) Infrastruktura osmatrana na mikro i makro nivou : saobracaj , instalacije ,

Saobraćajno povezivanje sa javnim saobraćajem i individualnim kolskim saobraćajem.Mirujući kolski saobraćaj.

Opremljenost lokacije sa nadzemnim i podzemnim infrastrukturnim razvodom instalacionih mreža ptt , slaba i jaka struja , kanalizacija , vodovod , grejanje i drugo.

B) Analiza urbanističke strukture (grañeno okruženje) u tri vida : I.Analiza fizickog karaktera i kapaciteta javnih povrsina ukljucujuci i saobracajne

tokove Nasledjena mreza ulica i javnih prostora , postojece zelenilo

Planirano i slobodno zelenilo i posledice na ureñenje ozelenjavanja same lokacije , saobracajni tokovi kolskog i pesackog saobracaja , nasledjena mreza ulica , javnih prostora

Analiza parcelacije , način formiranja parcele i tradicionalnog bloka , ukrstanje saobraćajnih i društvenih tokova

II. Analiza distribucija funkcija Distribucija radnih i slobodnih aktivnosti , osnovni karakter zone , (stanovanje , industrija ,

kultura , obrazovanje ,sport i rekreacija , mešovito ... utiču i na zoniranje sadržaja u zgradi kao i na izbor sadržaja u okviru primarnih (proizvodnja) , sekundarnih (obrazovanje , usluge , kultura, trgovina..) ili tercijarnih delatnosti

distribucija i kapacitet javnih povrsina i funkcija :

urbane funkcije osmatrane zone :

- centralne , proizvodne , stanovanje , mesovite - zone posebne namene poput nekropolisa , sportsko rekreativnih i ekoloskih zona Centralne ( uprava , administracij finansije , ustanove visoke kulturne i turisticke ponude ) kapacitet zona , faktor kapitalizacije zemljista , vojni objekti i poligoni ... III . Pretrage kompozicionih i srodnih osobina vaznih za planiranje forme grada 3.1. Tipoloska , morfoloska i kvalitativna analiza 3.2. Zastita nasledja na dva načina :

1. ocuvanja postojecih vrednosti – pasivno 2. putem unapredjenja i transformacija sredine - aktivno

- Analiza , proučavanje , vrednovanje fizičke strukture zgrada na osmatranoj

lokaciji , njenog bližeg i daljeg susedstava.Utcaj tipologije i morfologije gradskog tkiva na projekat . Dva pristupa :

A kontrast , odnosno radikalno , ili , B stilski i oblikovni kontinuitet odnosno konzervativno DRUŠTVENI FAKTORI

Istorija : kulturna , opšta i grañevinska istorija . Sociologija : društveni odnosi , ljudi su socijalizovana bica , u suprotnom

otudjenje struktura stanovnistva : religijska , obrazovna , starosna, radna i dr. Psihološki faktori „studija duše“ Običaj je najveći kralj , kaže poslovica . Psiholoska struktura socijalne zajednice njene navike , nacini komuniciranja ,

obicaji , Opsti duhovni i religiozni kapacitet sredine Prihvatanje vrednosnih sistema koji su duh vremena i nacini komunikacije sa

autohtonim , regionalnim i svetskim tokovima u drustvenim i humanističkim naukama koje referisu prema grañenom okruženju 6. ŠTA SU MORFOLOŠKE, TIPOLOŠKE I TOPOLOŠKE

OSOBINE, ŠTA OVI POJMOVI ZNA ČE? • Morfologija (grč. morphe-oblik) je naučna disciplina koja se bavi

proučavanjem oblika i gradje.

U ARHITEKTURI , UMETNOSTI I ESTETICI

morfologija i tipologija prou čavaju obeležija umetničkih oblika , utvrñuju racionalne elemente koji su i kriterijumi za ocenu ostvarenja

uz ostale kriterijume , pre svega teorijske i psihološke

U arhitekturi i urbanizmu Uloga geometrije : osnovna geometrijska tela i osnovne geometrijske slike. Euklidova geometrija. Estetika kao veza izmeñu opsteg pojma geometrijske figure i proporcijskih kljuceva , odnosno racionalizacija fenomena dozivljavanja lepog i skladnog koje oznacavamo kao prijatan prostor ili kao dopadljiv oblik. Muzičke harmonije , zlatni presek i drugo. Uloga spojeva odnosno profila ili ornamenta kao fizickih meña planova u okviru povrsina rizalta , metoda raslojavanja i rasclanjavanja slike radi jasnoce percepcije tj njene trojnosti : simbolička utilitarna i lepota po sebi , ukrasavanje. Uloga geometrijskih tela. Period volumena . Vizuelno konzumiranje raščlanjenih volumena na mesto konzumiranja perspektivnih slika., Konzumiranje volumena kao način za uspostavljanje hijerarhije sredine., Recepcija složenog oblika u celini i njegovih delova koji stilski , formalno , konstruktivno i funkcionalno utvrñuju pojedinačne podceline pa se nakon toga u meñusobnom preplitanju i prožimanju apsorbuje i celina. Kao rezultat očekuje se „buñenje geometrije“ iz “oveštalog“ akademizma , odnosno „pokrenuta“ geometrija nasuprot „statične“ . Pre svega dekonstruisu se perspektivne dubine ulica i drugih gradskih prostora. Svesno ili iz mode negativno se kritikuje tradicionalna slika grada nastala u slaganju nedogleda velikog broja kadrova - pojedinačnih slika u regulisanom prostoru sto u sustini stvara stalnu i prijatnu promenjivost. Često dobijamo neuspešno i neskladno „napadanje“ gradske sredine volumenima koji umeju da deluju agresivno jer su introvertovani , sami po sebi prostudirani i ureñeni , ali neusklañeni sa prostornim konceptomn sredine. Savremena estetika : Prevladava lepotu kao isključivu temu za estetičke studije.Umetnost se prihvata kao izraz duha vremena bez obzira na zakone lepog . Izmeñu ostalog stvarnost može biti viñena kao iskrivljenje , deformacija , iluzija prostora i vremena. Pojam lepog je relativizovan i predstavlja sadržaj iskrenog gde su i različite teskobe predmet umetosti . Pored toga stvarnost je u duhu opštih civilizacijskih pregnuća poput filozofije održivog , ekoloskog i harmoničnog. Takoñe , savremeni dizajn pomoću veštačkih inteligencija doprinosi novom produbljivanu geometrije ( fraktalna geometrija kao sistemska potpora u računarskim tehnologijama ). Geomorfologija-grana geologije koja proučava postanak reljefa i njegov razvoj i procese koji ga oblikuju.

Urbana morfologija – proučava fizički oblik gradova (nastanak i razvoj saobraćajnica, blokova, trgova, kao i objekata)

• Tipologija je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem tipova, odnosno grupe elemenata koji se grupišu po odredjenim karakteristikama. (tipovi objekata, tipovi saobraćajnica, tipovi trgova, fasada,...)

• Topologija (grč. topos-mesto, položaj) je nauka o mestu, o poznavanju mesta. Topologija je grana geometrije koja proučava transformacije mesta (lokacije) i obilježja koja ostaju nepromenljiva posle izvrsenih transformacija .

U urbanizmu veza kako urbane structure sa morfologijom tla tako I tipoloskih obrazaca u graditelstvu neke sredine sa novim gradjenjem.

***

Prateća dokumenta su fotografije , crteži , slike i drugo koje su sastavni deo predavanja na času ali iz tehničkih razloga ne mogu biti dostupna u priloženim izvodima. Mr Dejan Milivojević , predavač

7. KOJE SU ORJENTACIJE POVOLJNE I ZA KOJE FUNKCIJE, ZONE U ZGRADAMA ZA STANOVANJE?

Dnevna soba treba da bude orjentisana prema jugu zbog veće akumulacije sunčevog zračenja i toplote tokom dana. Kuhinja, prema jugoistoku, zbog jutarnjeg svetla. Poželjno je da prozor kuhinje (ukoliko se radi o jednoporodičnom stambenom

objektu) gleda prema ulazu, radi kontrole osoba koje ulaze u objekat. Sobe i biblioteke, prema Vitruviju, treba da budu orjentisane ka jugoistoku, zbog jutarnjeg svetla. Ukoliko su okrenute ka zapadu postoji mogućnost stvaranja vlage. 8. KOJA DVA OSNOVNA NA ČINA STANOVANJA POSTOJE?

− Individualno stanovanje − Višeporodično (kolektivno) stanovanje − Prelazni oblici

*stanovi veći od petosobnih smatraju se stanovima van kategorije

9. TIPOVI INDIVIDUALNIH ZGRADA ZA STANOVANJE?

Tipovi individualnih zgrada za stanovanje su: − Slobodnostojeći jednoporodični objekat − Jednoporodični objekat u nizu − Jednoporodični objekat sa unutrašnjim dvorištem – atrijumska kuća − Dvojna kuća − Terasaste kuća

10. KOJE SU FUNCIONALNE ZONE U STANU ( PROSTORIJA ILI GRUPA PROSTORIJA KOJE ČINE JEDNU FUNKCIONALNU ILI RADU CELINU)?

Funkcionalne zone u stanu su: − Dnevna, zajednička zona − Dnevno-noćna zona − Servisna zona − Higijenska zona − Komunikaciona zona

11. KOJE SU VEZE MEðU FUNKCIONALNIM CELINAMA POVOLJNE I POTREBNO JE DA BUDU NEPOSREDNE, A KOJE VEZE ME ðU ZONAMA JE POTREBNO DA BUDU DISKRETNE (crtati shemu i veze meñu zonama)?

12. KOJE SU OSNOVNE MERE PREDMETA I OPREME U

STANU ( KUHINJSKI ELEMENTI, RU ČAVANJE, HIGIJENA, SOBA ZA SPAVANJE, SOBA ZA DNEVNI BORAVAK, USPREMA, ULAZ,...)?

1. kuhinjski elementi: � donja jedinica H=85 cm, Š=20-60 cm, D=60 cm � dupla donja jedinica H=85 cm, Š=70 -150 cm, D=60 cm � viseći element H=35 (65,100) cm, Š=20-120 cm, D=35 cm � viseći element dupli H=50 (65,100) cm, Š=70-150 cm, D=35 cm

� šporet H=85 cm, Š=60 cm, D=60 cm � frižider 50 l - H=80 (85) cm, Š=55 (60) cm, D=55 cm

75 l - H=85 (90) cm, Š=60 (65) cm, D=55 cm 100 l - H=90 cm, Š=60 (65) cm, D=55 cm

� sudoper H=85 cm, Š=86 (110,124) cm, D=44 cm

2. ručavanje � sto H=78 cm, Š=90 cm, D=120 (215) cm � stolica H=85 (90) cm, Š=45 cm, D= 45 cm

3. higijena

� umivaonik H=85 cm, Š=40-60 cm, D=40-55 cm � wc šolja H=45 cm, Š=40 cm, D=45 cm � tuš kada H=30 cm, Š=80/90/100cm, D=80/90/100 cm � kada H=60 cm, Š=150-180 cm, D=70-90 cm � bide H=40 cm, Š=38 cm, D=61 cm � veš mašina H=85 cm, Š=60 cm, D=60 cm

4. soba za spavanje

� krevet H=55 cm, Š=90 cm, D=200 cm � bračni krevet H=55cm, Š=200 cm, D=200 cm

5. soba za dnevni boravak

� trosed H=80-90 cm, Š=200 cm, D=90 cm � dvosed H=80-90 cm, Š=140-160 cm, D=90 cm � fotelja H=80-90 cm, Š=80-90 cm, D=90 cm � sto 60/100cm

6. usprema � L-oblik 180/300 cm � Dupli 240-280/300 cm � U-oblik 240-280/300 cm

7. ulaz

� manje prometni prolazi sa vratima koja se otvaraju u prostoriju – širina 90-100 cm