UčesniciUčesnici

TIMOTIMOČKE BUNEČKE BUNE

Oktobar 1Oktobar 18883. g.83. g.

POP MILIJA PETROVIĆ POP MILIJA PETROVIĆ

Sin sveštenika Simeona Petrovića, rođen je u Boljevcu 1825. godine. Pre otvaranja škole u Boljevcu, Sin sveštenika Simeona Petrovića, rođen je u Boljevcu 1825. godine. Pre otvaranja škole u Boljevcu, školske 1839/40. godine, školovao se u mlađoj klasi normalne škole u Zaječaru. Godine 1846. završio je školske 1839/40. godine, školovao se u mlađoj klasi normalne škole u Zaječaru. Godine 1846. završio je Bogosloviju u Beogradu. Od te godine sveštenikovao je sa svojim ocem u Ilinu sve do 1854. godine Bogosloviju u Beogradu. Od te godine sveštenikovao je sa svojim ocem u Ilinu sve do 1854. godine kada se sedište parohije iz Ilina premešta u Boljevac. Na njihovu inicijativu izgrađena je i crkva Svetog kada se sedište parohije iz Ilina premešta u Boljevac. Na njihovu inicijativu izgrađena je i crkva Svetog Ilije u Boljevcu što je omogućilo Boljevcu status sreza. Milija je bio ugledan sveštenik, biran za Ilije u Boljevcu što je omogućilo Boljevcu status sreza. Milija je bio ugledan sveštenik, biran za narodnog poslanika. Pripadao je starim liberalima, radikalima je pristupio odmah po formiranju stranke narodnog poslanika. Pripadao je starim liberalima, radikalima je pristupio odmah po formiranju stranke 30. oktobra 1882. godine. Zahvaljujući njemu u Boljevcu je formiran i pododbor Radikalne srtanke. Pre 30. oktobra 1882. godine. Zahvaljujući njemu u Boljevcu je formiran i pododbor Radikalne srtanke. Pre Timočke bune, on je učestvovao u bunama od 1848. godine do 1858. godine. Takođe je igrao značajnu Timočke bune, on je učestvovao u bunama od 1848. godine do 1858. godine. Takođe je igrao značajnu ulogu u Skupštini 1858. godine koja je na vlast ponovo dovela Obrenoviće. Kada su, još pre bune, ulogu u Skupštini 1858. godine koja je na vlast ponovo dovela Obrenoviće. Kada su, još pre bune, trazili od njega da umiri narod, on je ponosno odgovorio: trazili od njega da umiri narod, on je ponosno odgovorio: „Kako ću sada da umirim ovaj narod kada ga „Kako ću sada da umirim ovaj narod kada ga bunim od svoje dvadesete?“bunim od svoje dvadesete?“. Iako je policija, tokom bune, zabranila javne skupove, održana su četiri . Iako je policija, tokom bune, zabranila javne skupove, održana su četiri tajna sastanka na kojima je osuđivan režim i vladavina kralja Milana, pop Milija prisustvovao je svim tajna sastanka na kojima je osuđivan režim i vladavina kralja Milana, pop Milija prisustvovao je svim sastancima kao i njegov zet pop Marinko i sin Dobrosav. Tokom Timočke bune Boljevac je bio važno sastancima kao i njegov zet pop Marinko i sin Dobrosav. Tokom Timočke bune Boljevac je bio važno sedište, tu je organizovano snabdevanje ustaničke vojske hranom i municijom a pop Milija je bio jedan sedište, tu je organizovano snabdevanje ustaničke vojske hranom i municijom a pop Milija je bio jedan od glavnih organizatora bune. Po slomu bune Milija je ostao u Boljevcu, uhvaćen je i zatvoren u apsanu od glavnih organizatora bune. Po slomu bune Milija je ostao u Boljevcu, uhvaćen je i zatvoren u apsanu a odatle sproveden Prekom sudu u Zaječar. Osuđen je na smrt 5. novembra zbog a odatle sproveden Prekom sudu u Zaječar. Osuđen je na smrt 5. novembra zbog „dela izadajničkog „dela izadajničkog preduzeća protiv kralja i nasilne promene Ustava“preduzeća protiv kralja i nasilne promene Ustava“ . Sav trošak učenjen tokom povraćaja reda kao i . Sav trošak učenjen tokom povraćaja reda kao i kažnjavanja krivca pao je na teret optuženih i ostalih stanovnika njihove Opštine. Tom prilikom pop kažnjavanja krivca pao je na teret optuženih i ostalih stanovnika njihove Opštine. Tom prilikom pop Miliji je oduzeta sva imovina. StrMiliji je oduzeta sva imovina. Streeljan je na Kraljevici 6. novembra 1883. godine u 9 ujutru, u svojoj ljan je na Kraljevici 6. novembra 1883. godine u 9 ujutru, u svojoj pedesetosmoj godini života. Taj dan bio je početak izvršenja smrtnih kazni, početni dan streljanja. pedesetosmoj godini života. Taj dan bio je početak izvršenja smrtnih kazni, početni dan streljanja. Streljan je prvog dana zajedno sa učiteljem Milenkom Prvulovićem iz Krivog Vira i trgovcem Živkom Streljan je prvog dana zajedno sa učiteljem Milenkom Prvulovićem iz Krivog Vira i trgovcem Živkom Nikodijevićem iz Boljevca. Dugo se u narodu pričalo o tome kako ga nisu dobro gađali pa je ustao i Nikodijevićem iz Boljevca. Dugo se u narodu pričalo o tome kako ga nisu dobro gađali pa je ustao i povikao poslednje reči: „povikao poslednje reči: „Udri - braćo, udrite!“Udri - braćo, udrite!“

POP MARINKO IVKOVIĆPOP MARINKO IVKOVIĆRođen je 1848. godine u Jakovcu (knjaževački okrug). Završio je Bogosloviju u Beogradu. Od 1870. Rođen je 1848. godine u Jakovcu (knjaževački okrug). Završio je Bogosloviju u Beogradu. Od 1870. godine pa sve do Timočke bune 1883. bio je paroh u Vgodine pa sve do Timočke bune 1883. bio je paroh u Vaalakonju sa sedištem u Boljevcu. U tom lakonju sa sedištem u Boljevcu. U tom periodu bio je pretplatnik lista „Radenik“ pa je i pisao u njemu. U jednom dopisu otkrio je zaveru u periodu bio je pretplatnik lista „Radenik“ pa je i pisao u njemu. U jednom dopisu otkrio je zaveru u kojoj su bili uključeni kmet iz Valakonja, sreski načelnik iz Boljevca i okružni načelnik iz Zaječara, kojoj su bili uključeni kmet iz Valakonja, sreski načelnik iz Boljevca i okružni načelnik iz Zaječara, vezanu za otimanje od seljaka i pljačkanje pri čemu nisu prezali ni od ubistva, događaj je poznatiji kao vezanu za otimanje od seljaka i pljačkanje pri čemu nisu prezali ni od ubistva, događaj je poznatiji kao „slučaj Prvula Kličana iz Valakonja“. Marinko je bio član čitaonice čiji je osnovni cilj bio „slučaj Prvula Kličana iz Valakonja“. Marinko je bio član čitaonice čiji je osnovni cilj bio obaveštavanje članova čitanjem novina i knjiga, preko kojih su i delovale napredne ideje protiv obaveštavanje članova čitanjem novina i knjiga, preko kojih su i delovale napredne ideje protiv činovničkog režima i birokratije. Njegovo ime nalazi se među 38 potpisanika „Programa Radikalne činovničkog režima i birokratije. Njegovo ime nalazi se među 38 potpisanika „Programa Radikalne stranke“ potpisan 8. januara 1881. godine. Nakon raspuštanja Skupštine, održan je tajni sastanak stranke“ potpisan 8. januara 1881. godine. Nakon raspuštanja Skupštine, održan je tajni sastanak radikala na kojem je prisustvovao i Marinko. On je bio omiljen i uticajan u narodu. Još pre bune bio radikala na kojem je prisustvovao i Marinko. On je bio omiljen i uticajan u narodu. Još pre bune bio je je osuđen zbog podstrekivanja seljaka koji su se u maju, u Gamzigradu pobunili protiv žigosanja stoke. osuđen zbog podstrekivanja seljaka koji su se u maju, u Gamzigradu pobunili protiv žigosanja stoke. Početkom juna 1883. godine je zbog toga doveden pred Okružnim sudom u Zaječaru i osuđen na 8 Početkom juna 1883. godine je zbog toga doveden pred Okružnim sudom u Zaječaru i osuđen na 8 meseci zatvora. Kada je buna obuhvatila i Boljevac 21. oktobra, on se obratio narodu i poveo ih u meseci zatvora. Kada je buna obuhvatila i Boljevac 21. oktobra, on se obratio narodu i poveo ih u pomoć Krivovircima odakle su nastavili ka Čestobrodici. Bio je glavni organizator celog pokreta u pomoć Krivovircima odakle su nastavili ka Čestobrodici. Bio je glavni organizator celog pokreta u boljevačkom srezu. Njegova uloga u ovim događajima bila je prvorazredna. Slao je svoje obaveštajce boljevačkom srezu. Njegova uloga u ovim događajima bila je prvorazredna. Slao je svoje obaveštajce i u drugim srezovima, na njegovu komandu je počeo napad. Formirao je odred tzv. „leteće konjice“ i u drugim srezovima, na njegovu komandu je počeo napad. Formirao je odred tzv. „leteće konjice“ koja je išla po najudaljenijim mestima i pozivala narod na bunu. Mnogi su mu zamerali što nije koja je išla po najudaljenijim mestima i pozivala narod na bunu. Mnogi su mu zamerali što nije dozvolio da se zauzme vojni magacin u Svetoj Petki kod sela Izvor i što nije dozvolio da narodna dozvolio da se zauzme vojni magacin u Svetoj Petki kod sela Izvor i što nije dozvolio da narodna vojska napadne stajaću vojsku jer se nadao da vojnici ne smeju da pucaju na narod. Njegova vojska je vojska napadne stajaću vojsku jer se nadao da vojnici ne smeju da pucaju na narod. Njegova vojska je 27. oktobra razbijena kod Čestobrodice. Uhvaćen je u Knjaževcu, osuđen na smrt 7. novembra a 27. oktobra razbijena kod Čestobrodice. Uhvaćen je u Knjaževcu, osuđen na smrt 7. novembra a streljan 8. u 35. godini života. Kako je njegova žena umrla pre bune, njegov tast Milija takođe streljan, streljan 8. u 35. godini života. Kako je njegova žena umrla pre bune, njegov tast Milija takođe streljan, šurak Dobrosav emigrirao u Bugarsku, njegova ćerka Kadivka od 5 godina i sin Milija od 2 godine, šurak Dobrosav emigrirao u Bugarsku, njegova ćerka Kadivka od 5 godina i sin Milija od 2 godine, ostali su samo sa babom. Na sudu se držao dostojanstveno, za razliku od mnogih krivicu nije svaljivao ostali su samo sa babom. Na sudu se držao dostojanstveno, za razliku od mnogih krivicu nije svaljivao na druge, niti je pristao da za bunu okrivi Glavni odbor stranke. Govorio je da je u bunu ušao na druge, niti je pristao da za bunu okrivi Glavni odbor stranke. Govorio je da je u bunu ušao samovoljno i da nije mogao da se odvoji od naroda baš onda kada je narod u najvećoj nevolji. Pre samovoljno i da nije mogao da se odvoji od naroda baš onda kada je narod u najvećoj nevolji. Pre nego što je streljan, odveden je u zeječarsku crkvu da se rasčini dužnosti sveštenika, ponudili su mu da nego što je streljan, odveden je u zeječarsku crkvu da se rasčini dužnosti sveštenika, ponudili su mu da ispoveda svoje grehe, na šta je on odgovorio: ispoveda svoje grehe, na šta je on odgovorio: „Ne treba“„Ne treba“. .

DOBROSAV PETROVIĆ DOBROSAV PETROVIĆ

Rođen je 1858. godine u Boljevcu. Jedan je od najpoznatijih ličnosti u Timočkoj buni. Pokazao je Rođen je 1858. godine u Boljevcu. Jedan je od najpoznatijih ličnosti u Timočkoj buni. Pokazao je zavidne organizatorske sposobnosti kao brz, pametan, grub i hrabar dvadestčetvorogodišnjak. Bio je zavidne organizatorske sposobnosti kao brz, pametan, grub i hrabar dvadestčetvorogodišnjak. Bio je vođa i član odreda „Leteća konjica“ koji je organizovan u logoru na Čestobrodici i najistaknutiji vođa vođa i član odreda „Leteća konjica“ koji je organizovan u logoru na Čestobrodici i najistaknutiji vođa Timočke bune. Njegova „Leteća konjica“ je bila najbolje organizovan odred Timočke bune koju su Timočke bune. Njegova „Leteća konjica“ je bila najbolje organizovan odred Timočke bune koju su činili mladi i hrabri ljudi spremni da izvrše najrazličitije zadatke i željni pohoda u činili mladi i hrabri ljudi spremni da izvrše najrazličitije zadatke i željni pohoda u „pohodnim „pohodnim vojničkim odelima“vojničkim odelima“ razlikovali su se od šarolike seljačke vojske, vršili su iznenadne upade na, dotle, razlikovali su se od šarolike seljačke vojske, vršili su iznenadne upade na, dotle, bunom još nezahvaćene terene, podižući narod na oružje, unosili su nemir i nesigurnost u redove bunom još nezahvaćene terene, podižući narod na oružje, unosili su nemir i nesigurnost u redove postojeće vlasti, prenosili poruke radiklalnim prvacima i činili duboke prodore u susedne okruge. Da postojeće vlasti, prenosili poruke radiklalnim prvacima i činili duboke prodore u susedne okruge. Da nije bilo „leteće konjice“ buna sigurno ne bi poprimila ovakve razmere i pobunjenici ne bi stigli do nije bilo „leteće konjice“ buna sigurno ne bi poprimila ovakve razmere i pobunjenici ne bi stigli do Zaječara. Dobrosav je sa svojom vojskom i pobunjenicima iz Vratarnice krenuo na Zaječar gde Zaječara. Dobrosav je sa svojom vojskom i pobunjenicima iz Vratarnice krenuo na Zaječar gde je je osvojio najpre Kraljevicu, ali sam napad na Zosvojio najpre Kraljevicu, ali sam napad na Zaajjeečar bio je neuspešan. Zaječarski radikali obećali su da čar bio je neuspešan. Zaječarski radikali obećali su da će po ulasku narodne vojske ustati i Zaječar ali niko to nije učinće po ulasku narodne vojske ustati i Zaječar ali niko to nije učiniio, izuzev nekolicine. Iako je tu bilo o, izuzev nekolicine. Iako je tu bilo jezgro Radikalne stranke koja je pozivala ljude na pobunu, Zaječarci su, ipak, ostali po strani što je jezgro Radikalne stranke koja je pozivala ljude na pobunu, Zaječarci su, ipak, ostali po strani što je odredilo dalju sudbinu bune. A glavni vođa Radikalne stranke, Nikola Pašić tada je već bio u odredilo dalju sudbinu bune. A glavni vođa Radikalne stranke, Nikola Pašić tada je već bio u Bugarskoj. Dobrosav je bio izrevoltiran ovakvim ponašanjem Zaječaraca i Glavnog odbora Radikalne Bugarskoj. Dobrosav je bio izrevoltiran ovakvim ponašanjem Zaječaraca i Glavnog odbora Radikalne stranke pa je nameravao da ponovo napadne Zaječar ali je kao i ostali pobunjenici uhvaćen kod stranke pa je nameravao da ponovo napadne Zaječar ali je kao i ostali pobunjenici uhvaćen kod Knjaževca i predat Prekom sudu u Zaječar. IaKnjaževca i predat Prekom sudu u Zaječar. Iakko je bio jedan od najaktivnijih, najsmelijih i najžešćih o je bio jedan od najaktivnijih, najsmelijih i najžešćih pobunjenika, na sudu je pokazao najveću slabost. Posle ovoga, otišao je u Bugarsku gde je bio sve do pobunjenika, na sudu je pokazao najveću slabost. Posle ovoga, otišao je u Bugarsku gde je bio sve do 1903. godine kada su Karađorđevići došli na vlast. Bio je istaknuti političar i senator između dva 1903. godine kada su Karađorđevići došli na vlast. Bio je istaknuti političar i senator između dva Svetska rata. Početkom 1924. godine postao je predsednik boljevačke privredne banke. Živeo je još 65 Svetska rata. Početkom 1924. godine postao je predsednik boljevačke privredne banke. Živeo je još 65 godina posle bune. Imao je prilike da vidi spomenik koji je 1940. godine na Kraljevici podignut palim godina posle bune. Imao je prilike da vidi spomenik koji je 1940. godine na Kraljevici podignut palim borcima Timočke bune, na kome stoje imena njegovog oca Milije, zeta Marinka i njegovih saboraca borcima Timočke bune, na kome stoje imena njegovog oca Milije, zeta Marinka i njegovih saboraca u buni.u buni.

ŽIVKO NIKODIJEVIĆŽIVKO NIKODIJEVIĆ

Trgovac iz Boljevca i jedan od organizatora bune u Boljevačkom srezu. On je zajedno sa Dobrosavom Trgovac iz Boljevca i jedan od organizatora bune u Boljevačkom srezu. On je zajedno sa Dobrosavom Petrovićem, Živkom Milenkovićem iz Planinice i Petrom Antićem iz Boljevca, bio predvodnik Petrovićem, Živkom Milenkovićem iz Planinice i Petrom Antićem iz Boljevca, bio predvodnik konjaničkog odreda „leteća konjica“. Nakon sloma bune, uhvaćen je i predat Prekom sudu koji ga je konjaničkog odreda „leteća konjica“. Nakon sloma bune, uhvaćen je i predat Prekom sudu koji ga je 5. novembra, pod optužbom da je podigao narod protiv kralja i za nasilnu promenu Ustava, osudio na 5. novembra, pod optužbom da je podigao narod protiv kralja i za nasilnu promenu Ustava, osudio na smrt. Streljan je 6. novembra na Kraljevici gde je 57 godina kasnije podignut spomenik sa imenima smrt. Streljan je 6. novembra na Kraljevici gde je 57 godina kasnije podignut spomenik sa imenima ljudi koji su dali svoje živote za oslobodjenje od terora vladajućeg režima, među kojima je upisano i ljudi koji su dali svoje živote za oslobodjenje od terora vladajućeg režima, među kojima je upisano i njegovo ime. njegovo ime.

VLADIMIR ZEBIĆVLADIMIR ZEBIĆJedna od markantnih figura borbenog učiteljstva u Srbiji. Rođen je 1856. godine u Loznici. Završio je Jedna od markantnih figura borbenog učiteljstva u Srbiji. Rođen je 1856. godine u Loznici. Završio je gimnaziju i upisao Filozofski fakultet Visoke škole u Beogradu. Kao student sarađivao je u socijalističkoj gimnaziju i upisao Filozofski fakultet Visoke škole u Beogradu. Kao student sarađivao je u socijalističkoj štampi. Zbog siromaštva nije mogao da završi studije pa je 1876. godine podneo molbu Ministarstvu prosvete štampi. Zbog siromaštva nije mogao da završi studije pa je 1876. godine podneo molbu Ministarstvu prosvete da ga postave na neko upražnjeno mesto za učitelja osnovne škole. Iz političkih razloga je više puta premeštan. da ga postave na neko upražnjeno mesto za učitelja osnovne škole. Iz političkih razloga je više puta premeštan. Radio je kao učitelj u Guncatima u kragujevačkom okrugu, Užičkoj Požegi i Pirotu gde je bio omiljen pa su ga Radio je kao učitelj u Guncatima u kragujevačkom okrugu, Užičkoj Požegi i Pirotu gde je bio omiljen pa su ga meštani Pirotameštani Pirota, , prilikom premeštaja za Podgoracprilikom premeštaja za Podgorac, , i materijalno pomogli. U Podgorcu je radio od 1882. godine i materijalno pomogli. U Podgorcu je radio od 1882. godine do bune 1883. Na Drugoj učiteljskoj skupštini, jula 1882. godine u Beogradu izabran je za predsednika. Na toj do bune 1883. Na Drugoj učiteljskoj skupštini, jula 1882. godine u Beogradu izabran je za predsednika. Na toj skupštini smelo je istupio rekavši: skupštini smelo je istupio rekavši: „Svačiji rad podleže kritici pa i rad gospodina ministra prosvete i mi „Svačiji rad podleže kritici pa i rad gospodina ministra prosvete i mi možemo o tom radu govoriti...“možemo o tom radu govoriti...“. Posle Učiteljske skupštine vratio se u Podgorac i tu podržao narod protiv . Posle Učiteljske skupštine vratio se u Podgorac i tu podržao narod protiv apsolutističkog režima kralja Milana jer se u ovim selima osetilo naglo siromašenje seljaka i sve veći pritisak. apsolutističkog režima kralja Milana jer se u ovim selima osetilo naglo siromašenje seljaka i sve veći pritisak. Sa skupa mesnog Odbora pozivao je istomišljenike da Sa skupa mesnog Odbora pozivao je istomišljenike da „čvrsto stoje na braniku onih načela za koja izginuše „čvrsto stoje na braniku onih načela za koja izginuše Adam Bogosavljević i Svetozar Marković“Adam Bogosavljević i Svetozar Marković“ . Kada je 1883. godine izbio narodni ustanak Zebić se odmah . Kada je 1883. godine izbio narodni ustanak Zebić se odmah pridružio svojim prijateljima boljevačkim učiteljima, Tihomiru Marinkoviću i Neši Magdiću. Iako je tokom pridružio svojim prijateljima boljevačkim učiteljima, Tihomiru Marinkoviću i Neši Magdiću. Iako je tokom popisne komisije savetovao Podgorčanima da predaju oružje ipak je propagirao borbu protiv uzurpatorske popisne komisije savetovao Podgorčanima da predaju oružje ipak je propagirao borbu protiv uzurpatorske vlasti. Na početku bune bio je u pobunjeničkom logoru na Čestobrodici i učestvovao u borbi. Sa još trojicom vlasti. Na početku bune bio je u pobunjeničkom logoru na Čestobrodici i učestvovao u borbi. Sa još trojicom najistaknutijih i najviđenijih ljudi bio je izabran za Odbor koji je imao zadatak da se brine o hrani i odlučuje o najistaknutijih i najviđenijih ljudi bio je izabran za Odbor koji je imao zadatak da se brine o hrani i odlučuje o kretanju vojske. Nakon sloma pobunjenika na Čestobrodici, preko Tupižnice otišao je u Knjaževac, nije želeo kretanju vojske. Nakon sloma pobunjenika na Čestobrodici, preko Tupižnice otišao je u Knjaževac, nije želeo da pobegne za Bugarsku i ostavi ženu i malu ćerku pa se vratio u Podgorac gde je uhvaćen i sproveden da pobegne za Bugarsku i ostavi ženu i malu ćerku pa se vratio u Podgorac gde je uhvaćen i sproveden Prekom sudu u Zaječar. Na sudu se dokazalo da nije učestvovao u bunjenju svog sela Podgorca za šta je bio Prekom sudu u Zaječar. Na sudu se dokazalo da nije učestvovao u bunjenju svog sela Podgorca za šta je bio optužen već, naprotiv, kada je po selima počelo komešanje on je bio taj koji je savetovao da meštani Podgorca optužen već, naprotiv, kada je po selima počelo komešanje on je bio taj koji je savetovao da meštani Podgorca predaju oružje. On je, kao i Neša Magdić i Tihomir Marinković, bio okovapredaju oružje. On je, kao i Neša Magdić i Tihomir Marinković, bio okovann teškim okovima i sva trojica delili teškim okovima i sva trojica delili su jednu zatvorsku ćeliju. Preki sud im je sudio 7. novembra i presudio smtnu kaznu. Kada je presu jednu zatvorsku ćeliju. Preki sud im je sudio 7. novembra i presudio smtnu kaznu. Kada je preddsednik sednik Prekog suda Dragomir Rajović saopštio presudu Prekog suda Dragomir Rajović saopštio presudu „lice Vladimira Zebića ostalo je mirno“.„lice Vladimira Zebića ostalo je mirno“. Presuda je glasila: Presuda je glasila: „da se optuženi Tihomir Marinković, Neša Magdić i Vladimir Zebić, učitelji, za ovo izdajničko preduzeće „da se optuženi Tihomir Marinković, Neša Magdić i Vladimir Zebić, učitelji, za ovo izdajničko preduzeće kazne smrću“. Rajović im je obećao da će ih kralj pomilovati ako priznaju da Glavni odbor Radikalne stranke kazne smrću“. Rajović im je obećao da će ih kralj pomilovati ako priznaju da Glavni odbor Radikalne stranke stoji iza ovoga. Zebiću se takav postupak činio previše nemoralnim pa je hrabrio svoje drugove da ne klonu. stoji iza ovoga. Zebiću se takav postupak činio previše nemoralnim pa je hrabrio svoje drugove da ne klonu. On je sutradan, 8. novembra ujutru pronađen obešen u svojoj ćeliji. U njegovom džepu pronađena je ceduljica On je sutradan, 8. novembra ujutru pronađen obešen u svojoj ćeliji. U njegovom džepu pronađena je ceduljica na kojoj piše: na kojoj piše: „Rajoviću, zveru! Oduzimam život sam sebi da mi ga ti ne bi uzeo tim poganim rukama“.„Rajoviću, zveru! Oduzimam život sam sebi da mi ga ti ne bi uzeo tim poganim rukama“. Tog Tog dana je od kralja Milana stigao dopis da se smrtna kazna svdana je od kralja Milana stigao dopis da se smrtna kazna svojoj trojic trojicii zamen zamenii zatvorom u teškim okovima. To zatvorom u teškim okovima. To pomilovanje je važilo i za Zebića koji je tog jutra već bio obešen. O njegovom vešanju, počele su da kruže pomilovanje je važilo i za Zebića koji je tog jutra već bio obešen. O njegovom vešanju, počele su da kruže razne priče. Jedna od zvaničnih kaže da je vešanje bio dogovor između njih trojice, da se Zebić obesio prvi a razne priče. Jedna od zvaničnih kaže da je vešanje bio dogovor između njih trojice, da se Zebić obesio prvi a da su se njih dvojica uplašila i odustala. Ono što je najverovatnije je da Zebić nije mogao da pristane na takvu da su se njih dvojica uplašila i odustala. Ono što je najverovatnije je da Zebić nije mogao da pristane na takvu ucenu, da za sve okrivi Glavni odbor Radikalne stranke, da sebe osudi na takav nemoral, pa je sam sebi ucenu, da za sve okrivi Glavni odbor Radikalne stranke, da sebe osudi na takav nemoral, pa je sam sebi oduzeo životoduzeo život. . Ime Vladimir Zebić stoji urezano na spomeniku u Zaječaru posvećenom junacima Timočke Ime Vladimir Zebić stoji urezano na spomeniku u Zaječaru posvećenom junacima Timočke bune, zajedno sa ostalim imenima poginulih učesnika.bune, zajedno sa ostalim imenima poginulih učesnika.

TIHOMIR MARINKOVIĆTIHOMIR MARINKOVIĆRođen je u Aleksincu 1861. godine. Završio je učiteljsku školu. Godine 1882. dobio je svoje prvo učiteljsko Rođen je u Aleksincu 1861. godine. Završio je učiteljsku školu. Godine 1882. dobio je svoje prvo učiteljsko mesto u Osnovnoj školi u Boljevcu gde je primio službu od Mihmesto u Osnovnoj školi u Boljevcu gde je primio službu od Mihaajla Stuparevića koji je dve godine ranije tu jla Stuparevića koji je dve godine ranije tu zaposlen kao učitelj. Bio je učesnik u buni od prvog dana sve do poslednjeg dana bune, 31. oktobra. U vreme zaposlen kao učitelj. Bio je učesnik u buni od prvog dana sve do poslednjeg dana bune, 31. oktobra. U vreme bune imao je 21 godinu i 6 meseci. Kada su Lukovčani obili zatvor u Boljevcu, buneći se protiv popisne bune imao je 21 godinu i 6 meseci. Kada su Lukovčani obili zatvor u Boljevcu, buneći se protiv popisne komisije, Neša Magdić i on pustili su učenike sa časova komisije, Neša Magdić i on pustili su učenike sa časova dada bi pravili još veću buku. Učestvovao je u borbi na bi pravili još veću buku. Učestvovao je u borbi na Čestobrodici, a trenutak napada stajaće vojske na pobunjenikČestobrodici, a trenutak napada stajaće vojske na pobunjenikee, nakon čega je pobunjenička vojska poražena, , nakon čega je pobunjenička vojska poražena, opisuje ovako: opisuje ovako: „„ Bili smo pronašli naš položaj pa se upustili dalje da dobro vidimo u onoj klisuri i bučini gde Bili smo pronašli naš položaj pa se upustili dalje da dobro vidimo u onoj klisuri i bučini gde je vojska, i to Zebić, Neša, Bobić, Stuparević i ja. Nismo bili odmakli ni 100 metara od našeg položaja, pa je vojska, i to Zebić, Neša, Bobić, Stuparević i ja. Nismo bili odmakli ni 100 metara od našeg položaja, pa smo tek ugledali na visu prema našem položaju , koji se zove Vešala, da vojnici spremaju topove a pred smo tek ugledali na visu prema našem položaju , koji se zove Vešala, da vojnici spremaju topove a pred topovima ugledasmo kako belasaju bajoneti u redu, jedan za drugim. To je bila pešadija u lancu, koja se topovima ugledasmo kako belasaju bajoneti u redu, jedan za drugim. To je bila pešadija u lancu, koja se pružala naviše kroz krš i bučinu prema levom krilu. To je bio momenat da nas napadne vojska. Pohitali smo pružala naviše kroz krš i bučinu prema levom krilu. To je bio momenat da nas napadne vojska. Pohitali smo natrag pop Marinku da ga obavestimo, njemu je pak bilo javljeno. Trube su zasvirale, narod je pohitao u natrag pop Marinku da ga obavestimo, njemu je pak bilo javljeno. Trube su zasvirale, narod je pohitao u pripravnost za odbranu. U ovome počeše topovi da tuku granatama u nas. Stuparević ljutito viknu pop pripravnost za odbranu. U ovome počeše topovi da tuku granatama u nas. Stuparević ljutito viknu pop Marinku: „Eto pope Marinko, tvoje čekanje! “ a pop Marinko samo ga uputi na položaj, na svoje mesto što Marinku: „Eto pope Marinko, tvoje čekanje! “ a pop Marinko samo ga uputi na položaj, na svoje mesto što ovaj učini.“ovaj učini.“ Po slomu pokreta na Čestobrodici prešao je sa ostatkom vojske u Knjaževac. Zajedno sa ostalim Po slomu pokreta na Čestobrodici prešao je sa ostatkom vojske u Knjaževac. Zajedno sa ostalim učiteljima: Zebićem, Magdićem, Prvulovićem i Stuparevićem, borio se za narodna prava znajući kao i učiteljima: Zebićem, Magdićem, Prvulovićem i Stuparevićem, borio se za narodna prava znajući kao i njegove kolege da škola i položaj učitelja zavise od društvenog poretka. Zato se u danima izbijanja bune njegove kolege da škola i položaj učitelja zavise od društvenog poretka. Zato se u danima izbijanja bune našao zajedno sa svojim drugovima učiteljima u prvim borbenim redovima protiv bezakonja vladajuće našao zajedno sa svojim drugovima učiteljima u prvim borbenim redovima protiv bezakonja vladajuće dinastije. Između Tihomira Marinkovića i vođe pokreta, popa Marinka je često dolazio do žustrih rasprava. dinastije. Između Tihomira Marinkovića i vođe pokreta, popa Marinka je često dolazio do žustrih rasprava. Kao što je slučaj sa projektom Radikalne stranke gde je Tihomir Marinković zastupao gledište da se sve na Kao što je slučaj sa projektom Radikalne stranke gde je Tihomir Marinković zastupao gledište da se sve na zboru pročita i javno diskutuje dok je pop Marinko smatrao da treba da se pročita samo među poverljivim zboru pročita i javno diskutuje dok je pop Marinko smatrao da treba da se pročita samo među poverljivim radikalima. Zato se Marinković žalio Glavnom odboru stranke na diktatorski stav popa Marinka. Radilo se o radikalima. Zato se Marinković žalio Glavnom odboru stranke na diktatorski stav popa Marinka. Radilo se o prvačenju između sveštenika i učitelja. U to vreme, osamdesetih godina 19. veka, u istočnoj Srbiji u prvačenju između sveštenika i učitelja. U to vreme, osamdesetih godina 19. veka, u istočnoj Srbiji u političkom životu sveštenici znače više nego učitelji. Sličan stav prema popu Marinku, Tihomir Marinković političkom životu sveštenici znače više nego učitelji. Sličan stav prema popu Marinku, Tihomir Marinković je imao i na Prekom sudu. On je uhvaćen kod Novog Hana (Minićevo) i predat Prekom sudu. Kada je je imao i na Prekom sudu. On je uhvaćen kod Novog Hana (Minićevo) i predat Prekom sudu. Kada je pretresen njegov stan u Boljevcu pronađeni su članci u kojima dominira buntovnička iskra i misao, za koje je pretresen njegov stan u Boljevcu pronađeni su članci u kojima dominira buntovnička iskra i misao, za koje je na sudu priznao da su njegovi. Optužen je na smrtnu kaznu zajedno sa svojim drugovima Nešom Magdićem i na sudu priznao da su njegovi. Optužen je na smrtnu kaznu zajedno sa svojim drugovima Nešom Magdićem i Vladimirom Zebićem sa kojima je delio i zatvorsku ćeliju dok se Zebić nije obesio a njemu i Magdiću smrtna Vladimirom Zebićem sa kojima je delio i zatvorsku ćeliju dok se Zebić nije obesio a njemu i Magdiću smrtna kazna zamenjena robijom, i to 20 godina u teškim lancima. Godine 1886. pomilovani su od kralja Milana kazna zamenjena robijom, i to 20 godina u teškim lancima. Godine 1886. pomilovani su od kralja Milana lično, kao i svi prežlično, kao i svi prežiiveli zarobljenici . U listu „Politika“ 1924. godine, četrdesetjednu godinu posle bune, veli zarobljenici . U listu „Politika“ 1924. godine, četrdesetjednu godinu posle bune, Tihomir Marinković se oglasio pričajući i preisećajući se ovoj tragičnog događaja.Tihomir Marinković se oglasio pričajući i preisećajući se ovoj tragičnog događaja.

LJUBOMIR LJUBA DIDIĆLJUBOMIR LJUBA DIDIĆ

Trgovac iz Sokobanje i vođa pokreta u banjskom srezu, rođen je 1849. godine. Bio je jedan od Trgovac iz Sokobanje i vođa pokreta u banjskom srezu, rođen je 1849. godine. Bio je jedan od najuglednijih narodnih poslanika. Godine 1877. izabran je za opštinskog kmeta u Sokobanji. Omiljen najuglednijih narodnih poslanika. Godine 1877. izabran je za opštinskog kmeta u Sokobanji. Omiljen u narodu, čovek kome su se seljaci uvek obraćali za savet. Ipak, na njega su meštani Sokobanje vršili u narodu, čovek kome su se seljaci uvek obraćali za savet. Ipak, na njega su meštani Sokobanje vršili moralni pritisak kako bi se usprotivio komisiji za razoružanje naroda, čak su odbijali da uđu u kafanu moralni pritisak kako bi se usprotivio komisiji za razoružanje naroda, čak su odbijali da uđu u kafanu koja je bila u njegovom vlasništvu, bojkotujući ga. On se u početku držao odluke Glavnog odbora koja je bila u njegovom vlasništvu, bojkotujući ga. On se u početku držao odluke Glavnog odbora Radikalne stranke da se ustanak diže samo u slučaju suspendovanja Ustava ali se na kraju ipak Radikalne stranke da se ustanak diže samo u slučaju suspendovanja Ustava ali se na kraju ipak pridružio buni i narodu jer su želje i težnje naroda upravo ono za šta se borio i čemu je on kao pridružio buni i narodu jer su želje i težnje naroda upravo ono za šta se borio i čemu je on kao političar težio, tako je postao glavni vođa u banjskom srezu. Posle poraza kod banjske klisure kada je političar težio, tako je postao glavni vođa u banjskom srezu. Posle poraza kod banjske klisure kada je njegova vojska razbijena otišao je u Lukovo i Krivi Vir da potraži pomoć, pa otuda dalje u Knjaževac njegova vojska razbijena otišao je u Lukovo i Krivi Vir da potraži pomoć, pa otuda dalje u Knjaževac kod Ace Stanojevića. Bio je u dogovoru sa popom Marinkom u vezi dizanja bune u Boljevcu kao i sa kod Ace Stanojevića. Bio je u dogovoru sa popom Marinkom u vezi dizanja bune u Boljevcu kao i sa Acom Stanojević u Knjaževcu. Pregovarao je sa protivničkom stranom ali oni nisu pristali na njegove Acom Stanojević u Knjaževcu. Pregovarao je sa protivničkom stranom ali oni nisu pristali na njegove uslove tj. da policijska vlast napusti Sokobanju, pa je nastavio borbu. Po slomu pokreta pokušao je da uslove tj. da policijska vlast napusti Sokobanju, pa je nastavio borbu. Po slomu pokreta pokušao je da pobegne u Bugarsku ali nije uspeo. Uhvaćen je u blizini Knjaževca i predat Prekom sudu. Na sudu se pobegne u Bugarsku ali nije uspeo. Uhvaćen je u blizini Knjaževca i predat Prekom sudu. Na sudu se držao primerno, ni na koga nije prebacivao krivicu ali takođe nije želeo da prizna krivicu govoreći da držao primerno, ni na koga nije prebacivao krivicu ali takođe nije želeo da prizna krivicu govoreći da su za bunu krive su za bunu krive „vojska i policijske vlasti“.„vojska i policijske vlasti“. Saslušan je 5. novembra a 6. novembra mu je Preki sud Saslušan je 5. novembra a 6. novembra mu je Preki sud presudio smrtnu kaznu, 7. novembra je streljan. Kao i popa Miliju, ni Ljubu Didića nisu odmah presudio smrtnu kaznu, 7. novembra je streljan. Kao i popa Miliju, ni Ljubu Didića nisu odmah usmrtili streljanjem. Kako ga nisu dobro gađali već samo teško ranili, on je onako ranjen ustao usmrtili streljanjem. Kako ga nisu dobro gađali već samo teško ranili, on je onako ranjen ustao povikavši: povikavši: „Udri! Udri! Udri!“.„Udri! Udri! Udri!“. Ljuba Didić Ljuba Didić „čovek iz naroda“„čovek iz naroda“ zapamćen je kao jedan od zapamćen je kao jedan od najznačajnijih učesnika Timočke bune, pravo oličenje tog pokreta, pa se često spomenik koji je najznačajnijih učesnika Timočke bune, pravo oličenje tog pokreta, pa se često spomenik koji je podignut na Kraljevici u spomen svih poginulih u Timočkoj buni, naziva spomenikom Ljube Didića podignut na Kraljevici u spomen svih poginulih u Timočkoj buni, naziva spomenikom Ljube Didića ili jednostavno samo ili jednostavno samo „Ljuba Didić“.„Ljuba Didić“. Takođe je u filmu, koji je snimljen povodom 100 godina Takođe je u filmu, koji je snimljen povodom 100 godina Timočke bune, od svih vođa ovog pokreta, lik Ljube Didića najzastupljeniji. Timočke bune, od svih vođa ovog pokreta, lik Ljube Didića najzastupljeniji.

ALEKSA ACA STANOJEVIĆALEKSA ACA STANOJEVIĆ

Centralna figura celokupnog pokreta. Pouzdanik i poverenik Nikole Pašića, Aca Stanojević bio je Centralna figura celokupnog pokreta. Pouzdanik i poverenik Nikole Pašića, Aca Stanojević bio je poslanik u Skupštini koju je kralj raspustio odmah po formiranju, takođe poslanik u Skupštini koju je kralj raspustio odmah po formiranju, takođe je je sa ostalim vođama sa ostalim vođama radikala prisustvovao tajnom sastanku. Bio je vođa pokreta u knradikala prisustvovao tajnom sastanku. Bio je vođa pokreta u knjjaževačkom okrugu gde je imao aževačkom okrugu gde je imao najveći politički uticaj i autoritet. Ipak on se poslednji digao na bunu, tek nakon popa Marinka u najveći politički uticaj i autoritet. Ipak on se poslednji digao na bunu, tek nakon popa Marinka u Boljevcu i Ljube Didića u Sokobanji sa kojim je bio u dogovoru. Tokom bune sam je uhapsio Boljevcu i Ljube Didića u Sokobanji sa kojim je bio u dogovoru. Tokom bune sam je uhapsio načelnika i okružne činovnike u Knjaževcu. Tada je formiran Izvršni odbor na čijem čelu su se načelnika i okružne činovnike u Knjaževcu. Tada je formiran Izvršni odbor na čijem čelu su se nalazili, Gnalazili, Gaavra Antić, Ljuba Božinović i on. Kada je vojska razbijena na Čestobrodici, pop Marinko, vra Antić, Ljuba Božinović i on. Kada je vojska razbijena na Čestobrodici, pop Marinko, Ljuba Didić, Zebić, Božinović sa svojom vojskom, i ostale vođe pokreta, otišli su Aci u Knjaževac Ljuba Didić, Zebić, Božinović sa svojom vojskom, i ostale vođe pokreta, otišli su Aci u Knjaževac odakle ih je on dalje raspoređivao. Poslao je deo svoje vojske Dobrosavu u Zaječar i Ljubi Didiću u odakle ih je on dalje raspoređivao. Poslao je deo svoje vojske Dobrosavu u Zaječar i Ljubi Didiću u Sokobanji. Sam je napisao najvažnije odredbe o dizanju naroda na ustanak. Nameravao je da bunu Sokobanji. Sam je napisao najvažnije odredbe o dizanju naroda na ustanak. Nameravao je da bunu proširi i na ostatak Srbije. Nakon sloma čitavog pokreta 31. oktobra, on je emigrirao u Bugarsku ne proširi i na ostatak Srbije. Nakon sloma čitavog pokreta 31. oktobra, on je emigrirao u Bugarsku ne javivši se nikome. Suđeno mu je u odsustvu i presuđena smrtna kazna. Aca Stanojević je rođen 1852. javivši se nikome. Suđeno mu je u odsustvu i presuđena smrtna kazna. Aca Stanojević je rođen 1852. godine a živeo je do 1947. godine, 64 godine posle bune tako da je doživeo da vidi spomenik svojim godine a živeo je do 1947. godine, 64 godine posle bune tako da je doživeo da vidi spomenik svojim drugovima, koji je 10. novembra 1940. godine svečano otkriven i osvećen. Doživeo je petu deceniju drugovima, koji je 10. novembra 1940. godine svečano otkriven i osvećen. Doživeo je petu deceniju 20. veka dok su neki od njegovih drugova svoj životni vek završili, tragičnim ugušenjem bune, u 20. veka dok su neki od njegovih drugova svoj životni vek završili, tragičnim ugušenjem bune, u sedamnaestoj godini života.sedamnaestoj godini života.

LJUBOMIR LJUBA BOŽINOVIĆLJUBOMIR LJUBA BOŽINOVIĆ

Školovani mladić koji je bio omiljen u KnježevcuŠkolovani mladić koji je bio omiljen u Knježevcu, p, pobunjenik protiv kraljevog režima vladavineobunjenik protiv kraljevog režima vladavine. P. Po o preuzimanju vlasti u Knjaževcu, postao je član Izvršnog odbora Narodne vlasti. Sa Gavrom Antićem i preuzimanju vlasti u Knjaževcu, postao je član Izvršnog odbora Narodne vlasti. Sa Gavrom Antićem i Acom Stanojevićem, on je bio glavni organizator bune u Knjaževcu, još jedan pripadnik trgovačkog Acom Stanojevićem, on je bio glavni organizator bune u Knjaževcu, još jedan pripadnik trgovačkog staleža koji se digao na ustanak. U trenutku pripreme za ponovni napad na Zaječar, kao delegat staleža koji se digao na ustanak. U trenutku pripreme za ponovni napad na Zaječar, kao delegat Izvršnog odbora narodne vlasti, Ljuba Božinović preneo je pop Marinku uputstva Izvršnog odbora o Izvršnog odbora narodne vlasti, Ljuba Božinović preneo je pop Marinku uputstva Izvršnog odbora o daljem delovanju bune. Uhavćen je u blizini Knjaževca i odveden u Zaječar zajedno sa pobunjenicima daljem delovanju bune. Uhavćen je u blizini Knjaževca i odveden u Zaječar zajedno sa pobunjenicima iz Boljevca, nakon čega je predat Prekom sudu koji mu je presudio smrtnu kaznu. Streljan je 16. iz Boljevca, nakon čega je predat Prekom sudu koji mu je presudio smrtnu kaznu. Streljan je 16. novembra na Kraljevici kao najmlađi pristalica bune. novembra na Kraljevici kao najmlađi pristalica bune.

SSERAFIM NEGOTINACERAFIM NEGOTINAC

TTrgovac iz Kruševca i otac četvoro dece. Bio je predsednik Opštine Kruševac a po isteku mandata, rgovac iz Kruševca i otac četvoro dece. Bio je predsednik Opštine Kruševac a po isteku mandata, postao je odbornik. Veoma omiljen i cenjen u svom gradu, pored toga imao je veliki značaj u celom postao je odbornik. Veoma omiljen i cenjen u svom gradu, pored toga imao je veliki značaj u celom kruševačkom okrugu. Osuđen je na smtnu kaznu iako nije učestvovao u buni. Za njega je Pera kruševačkom okrugu. Osuđen je na smtnu kaznu iako nije učestvovao u buni. Za njega je Pera Todorović, član Glavnog odbora Radikalne stranke, rekao: „On je jedini čovek koji je mogao izaći Todorović, član Glavnog odbora Radikalne stranke, rekao: „On je jedini čovek koji je mogao izaći pred sudom i ne lažući i gledajući im pravo u oči, popred sudom i ne lažući i gledajući im pravo u oči, pottvrditi da sam ga pozvao da diže bunu.... Znali vrditi da sam ga pozvao da diže bunu.... Znali smo da nam (misli na Glavni odbor Radikalne stranke) život zavisi od jedne reči Serafima Negotinca, smo da nam (misli na Glavni odbor Radikalne stranke) život zavisi od jedne reči Serafima Negotinca, koja bi njemu spasila život a nama ga oduzela, a koju taj veličanstveni junak nije izgovorio“. Serafim koja bi njemu spasila život a nama ga oduzela, a koju taj veličanstveni junak nije izgovorio“. Serafim Negotinac je streljan poslednji, 6. decembra 1883. godine, u 36. godini, uprkos molbama i zahtevima Negotinac je streljan poslednji, 6. decembra 1883. godine, u 36. godini, uprkos molbama i zahtevima koje je Opštinski sud iz Kruševca slao Prekom sudu u pokušaju da Serafima spase smrtne kazne ali on koje je Opštinski sud iz Kruševca slao Prekom sudu u pokušaju da Serafima spase smrtne kazne ali on bio je previše omrznut kao radikalni prvak da bi ga sud osudio samo na robiju. bio je previše omrznut kao radikalni prvak da bi ga sud osudio samo na robiju.

Trgovac iz Knjaževca i jedan od glavih predvodnika pobunjenika u ovom okrugu. Trgovac iz Knjaževca i jedan od glavih predvodnika pobunjenika u ovom okrugu. Nakon što je narod preuzeo vlast u Knjaževcu i formirao Izvršni odbor Narodne Nakon što je narod preuzeo vlast u Knjaževcu i formirao Izvršni odbor Narodne vlasti, Gavra Antić izglasan je za predsednika ovog Odbora. Zajedno sa Acom Stanojevićem, on je vlasti, Gavra Antić izglasan je za predsednika ovog Odbora. Zajedno sa Acom Stanojevićem, on je predsedavao sastancima ovog Odbora čiji je osnovni zadatak bio delovanje bune, tako su odluke i predsedavao sastancima ovog Odbora čiji je osnovni zadatak bio delovanje bune, tako su odluke i uputstva o daljem delovanju pobunjenika potekle upravo odvade, pre svega u trenutku kada bunuputstva o daljem delovanju pobunjenika potekle upravo odvade, pre svega u trenutku kada bunaa počinje da se širi na ostale delove Crnorečkopočinje da se širi na ostale delove Crnorečkogg kraja gde Knjaževac postaje centar celog pokreta. kraja gde Knjaževac postaje centar celog pokreta. Nakon sloma bune 31. Nakon sloma bune 31. oktobra, Gavra Antić je uhvaćen u Knjaževcu i sproveden Prekom sudu u Zaječar koji ga je osudio na oktobra, Gavra Antić je uhvaćen u Knjaževcu i sproveden Prekom sudu u Zaječar koji ga je osudio na smrtnu kaznu. Streljan je 16. novembra zajedno sa svojim saborcem Ljubom Božinovićem.smrtnu kaznu. Streljan je 16. novembra zajedno sa svojim saborcem Ljubom Božinovićem.

GAVRA ANTIGAVRA ANTIĆĆ

MIHAJLO STUPAREVIMIHAJLO STUPAREVIĆĆ

Rođen je u Zvezdanu gde je radio kao učitelj ali je otpušten zbog svojih naprednih pobunjeničkih Rođen je u Zvezdanu gde je radio kao učitelj ali je otpušten zbog svojih naprednih pobunjeničkih ideja, iz istih razloga morao je da napusti i boljevačku školu gde je radio kao učitelj od 1880. do 1882. ideja, iz istih razloga morao je da napusti i boljevačku školu gde je radio kao učitelj od 1880. do 1882. godine kada je smenjen a na njegovo mesto došao je Tihomir Marinković. Od tada do Timočke bune, godine kada je smenjen a na njegovo mesto došao je Tihomir Marinković. Od tada do Timočke bune, sledeće 1883. godine, Stuparević je radio kao opštinski pisar u Boljevcu. Na Drugoj učiteljskoj sledeće 1883. godine, Stuparević je radio kao opštinski pisar u Boljevcu. Na Drugoj učiteljskoj skupštini u Beogradu 1882. godine, pored Zebića koji je izabran za predsednika, Stuparević je skupštini u Beogradu 1882. godine, pored Zebića koji je izabran za predsednika, Stuparević je odabran za sekretara Skupštine. Stuparević je bio i privremeni predsednik Učiteljskog zbora koji je odabran za sekretara Skupštine. Stuparević je bio i privremeni predsednik Učiteljskog zbora koji je obrazovan početkom 1881. godine u Boljevcu. Pravila koja je taj zbor doneo na čelu sa njim nisu bila obrazovan početkom 1881. godine u Boljevcu. Pravila koja je taj zbor doneo na čelu sa njim nisu bila prihvatljiva Ministru prosvete i crkvenih poslova, Stojanu Novakoviću koji ih je tom prilikom prihvatljiva Ministru prosvete i crkvenih poslova, Stojanu Novakoviću koji ih je tom prilikom upozorio da su zborovi privatni poslovi učitelja i da im je, za vreme praznika, mesto za crkvenim upozorio da su zborovi privatni poslovi učitelja i da im je, za vreme praznika, mesto za crkvenim pevnicama gde trebaju da dovode i decu. O događajima koji su se dešavali u Krivom Viru pisao je u pevnicama gde trebaju da dovode i decu. O događajima koji su se dešavali u Krivom Viru pisao je u listu „Samouprava“. Kao i svi ostali učitelji - učesnici u Timočkoj buni, i Stuparević je, takođe, bio u listu „Samouprava“. Kao i svi ostali učitelji - učesnici u Timočkoj buni, i Stuparević je, takođe, bio u vojnim logorima na Čestobrodici. Jedan je od dobrih prijatelja popa Marinka Ivkovića ali mu je ipak vojnim logorima na Čestobrodici. Jedan je od dobrih prijatelja popa Marinka Ivkovića ali mu je ipak zamerao neodlučnost u bitnom trenutku kada su trebali da napadnu stajaću vojsku i kada je Marinko zamerao neodlučnost u bitnom trenutku kada su trebali da napadnu stajaću vojsku i kada je Marinko oklevao misleći da vojnici neće pucati na narod. Nakon sloma pokreta Stuparević je emigrirao u oklevao misleći da vojnici neće pucati na narod. Nakon sloma pokreta Stuparević je emigrirao u Bugarsku. Suđeno mu je u odsustvu i presuđena smrtna kazna. Tokom pretresa njegovog stana u Bugarsku. Suđeno mu je u odsustvu i presuđena smrtna kazna. Tokom pretresa njegovog stana u Boljevcu 31. oktobra, pronađen je program francuskog grofa – revolucionara Bafea, ali Stuparević je Boljevcu 31. oktobra, pronađen je program francuskog grofa – revolucionara Bafea, ali Stuparević je tada već bio u Vidinu odakle je kasnije prešao u Novi Sad. U svoma radu „O ustancima u Srbiji“ pisao tada već bio u Vidinu odakle je kasnije prešao u Novi Sad. U svoma radu „O ustancima u Srbiji“ pisao je i o Timočkoj buni kao i o njenom predvodniku u boljevačkom srezu, popu Marinku o kome je je i o Timočkoj buni kao i o njenom predvodniku u boljevačkom srezu, popu Marinku o kome je takođe pisao i u „Srpskom kolu“ 1884. godine, gde kaže: takođe pisao i u „Srpskom kolu“ 1884. godine, gde kaže: „Da je pop Marinko bio Robespjer „Da je pop Marinko bio Robespjer (revolucionar), pobeda bi bila zagarantovana“.(revolucionar), pobeda bi bila zagarantovana“.

Autor prezentacije: kustos Muzeja Timočke bune u Boljevcu – Dragana Dragotić

Boljevac, oktobar 2013. godine.