5. predavanje Jovanovic.pdf

8/17/2019 5. predavanje Jovanovic.pdf

1/7

Razvoj kardiovaskularnog sistema

Urođene anomalije srca i krvnih

sudova

Doc. Dr Ivan Jovanović

27.03.2009.g.

• Začeci srca i vaskularnog sistema se uočavaju sredinom treće nedelje razvoja. Rani razvoj srca je neophodan jer embrion veoma brzo raste i ne može više da samo uz pomoću difuzije zadovolji svoje potrebe za hranljivim materijama i kiseonikom.

• Kardiovaskularni sistem uglavnom potiče od: – Splanhničkog mezoderma, koji daje začetak srca

– Paraksijalnog i lateralnog mezoderma u okolini otičkih plakoda

– Ćelija neuralne kreste, poreklom iz regiona između otičkih vezikula, kao i kaudalnog kraja trećeg para somita

• Prvobitni krvni sudovi poseduju zid sačinjen samo od endotela (primarni zid), kome se kasnije pridodaju okolni vezivnotkivni i glatko – mišićni elementi dajući sekundarni zid.

• U početnim fazama je ovaj sistem bilateralno simetričan, a kasnije se ta simetrija gubi.

• Krv počinje da cirkuliše kroz sudove kardiovaskularnog sistema u IV nedelji

Razvoj srca• Razvoj srca počinje u III nedelji

• Najraniji znak prisustva srca predstavljaju parne endotelne trake –angioblastne vrpce – koje nastaju od ćelija desnog i levog visceralnog lista bočnih ploča prvobitnog creva. One se kasnije transformišu u dve endokardijalne cevčice

• One će dati endokard

• Ćelije iz lateralnih delova visceralnih listova bočnih ploča daće budući miokard i perikard

• Uporedo sa odvajanjem žumančane kesice od prvobitnog creva ove dve cevčice se približavaju i spajaju

• Prvobitni miokard i epikard potpuno okružuju endokardijalnu cevčicu

• Miokard i epikard povezuju endokardijalnu cevčicu sa prvobitnom perikardijalnom dupljom uz pomoću mesocardium dorsale

• Mesocardium dorsale se gubi u srednjem delu tako da srčana cev ostaje povezana sa zidom perikardijalne duplje samo na svom kranijalnom i kaudalnom kraju. Kroz otvor na mesocardium dorsale

komuniciraju desna i leva polovina perikardijalne duplje

• Srčana cev se u početku nalazi ispod mandibularnih nastavaka.

• Kasnije se spušta u grudnu duplju i pomera ulevo (descensus cordis)

• Krajem I meseca srčana cev se satoji iz sledeća četiri dela idući od njegovog kaudalnog ka kranijalnom kraju: – Sinus venosus, u koji se ulivaju vene

– Prvobitna pretkomora

– Prvobitna komora

– Bulbus cordis, izlazni deo srčane cevi na koji se nadovezuje truncus arteriosus

• Na spoljašnjoj površini srčane cevi se između ovih delova nalaze žlebovi: – Između pretkomore i sinus venosus‐

a – sulcus terminalis

– Između pretkomore i komore –sulcus atrioventricularis (odgovara prvobitnom atrioventrikularnom

ušć

u) – Između komore i bulbus cordis‐a –

sulcus bulboventricularis

• Srčana cev raste u dužinu brže od okolnih delova, zbog toga se ona savija i poprima oblik latiničnog slova S

• Ona se zatim uvrće oko uzdzužne osovine i to u nivou prelaza primarne pretkomoreu komoru, tako da desna strana prelazi ventralno, a leva dorzalno, dok se u nivou

prelaza komore u bulbus torzija vrši za 90 stepeni u suprotnom smeru.

• Sinus venosus se nalazi dorzalno u odnosu na pretkomoru koja se nalazi dorzalno u odnosu na komoru.

• Pretkomora raste u širinu dajući bočne izbočine, buduće aurikule, koje obuhvataju truncus arteriosus i bulbus

Formiranje interatrijalnog septuma• Dve pregrade, primarna

(septum primum) i sekundarna (septum secundum) učestvuju u pregrađivanju prvobitne pretkomore

• Septum primum se prvo pruža od dorzokranijalnog do ventralnog zida; zatim se pruža kaudalno prema endokardijalnim jastučićima u nivou atrioventrikularnog otvora

• Pre nego što se spoji sa njima ograničava odozgo foramen primum, koji se kasnije zatvara, a na gornjem delu septum primum‐a se javlja drugi otvor foramen secundum


2/7

• Septum secundum polazi od dorzalnog ka ventralnom zidu udesno od septum primum‐a

• Spušta se zatim kaudalno i prekriva gornju ivicu

foramen secundum‐a dajući novi otvor koji se pruža odozdo naviše – foramen ovale

• Preko njega krv prelazi u jednom smeru – iz desne u levu pretkomoru. Septum primum i septum secundum se prepokrivaju kao crepovi na krovu kuće, pri čemu septum primum vrši funkciju valvule koja reguliše protok krvi kroz ovaj otvor samo u jednom smeru

• Nakon rođenja, zbog pojačanog priliva krvi u levu pretkomoru, raste pritisak u njoj zbog čega se u početku funkcionalno, a zatim i anatomski foramen ovale zatvara

• Septum primum srasta sa ivicama ovalnog otvora, nakon čega se formira fossa ovalis na desnoj strani septum interatriale

• Foramen ovale se zatvara u prvih

nekoliko nedelja, a ponekad i do kraja 2. godine

• Sa podelom pretkomore, sinus venosus, koji je razvučen poprečno se transformiše; njegova desna polovina ulazi u sastav desne pretkomore, a leva polovina daje sinus coronarius

• Na ušću sinusa u desnu pretkomoru nalaze se dve valvule, desna i leva, koje sprečavaju vraćanje krvi u venozni sinus

• One se spajaju i daju septum spurium, koji iščezava i ostaje samo njegov donji rub; levi zalistak ulazi u sastav interatrijalnog septuma; desna se cepa u dva kraka i daje valvula venae cavae inferioris i valvula sinus coronarii

• Leva pretkomora potiče jednim delom od plućne vene i dve njene glavne grane (glatki deo), a drugi deo od prvobitne

Formiranje interventrikularnog septuma• Počinje nešto kasnije od interatrijalnog septuma

• Interventrikularni septum počinje da raste od

vrha primitivne komore naviše ka

endokardijalnim jastučićima prvobitnog

atrioventrikularnog otvora

• Između njegovog vrha i endokardijalnih

jastučića nalazi se prolazni foramen

interventriculare

• Interventrikularni otvor se zatvara sa

formiranjem pars membrancea septi

interventricularis, koji nastaje proliferacijom

veziva u endokardijalnim jastučićima i

grebenovima srčanog bulbusa; rastom

membranoznog dela septuma naniže ka vrhu

mišićnog dela septuma zatvara se

interventrikularni otvor.

• Proksimalni deo bulbusa ulazi u sastav komora,

pri čemu na levoj komori on formira aortični

vestibulum iz koga izlazi aorta, a na desnoj

komori daje arteijsku kupu iz koje izlazi plućno

arterijsko stablo

• Komore imaju dvojno poreklo: deo komore potiče od primitivne komore, a deo potiče od

srčanog bulbusa

Podela bulbusa i arterijskog trunkusa• Pre nego što se kompletira razvoj

interventrikularnog septuma, u proksimalnom delu bulbusa počinje proliferacija veziva i formiranje dva spiralna grebena (desni i levi), koji se pružaju ka arterijskom trunkusu

• Spajanjem tih grebenova nastaje septum aorticopulmonale koji deli bulbus i trunkus na dva dela: levi koji daje aortu asendens i desni, koji daje truncus pulmonalis

• Spiralni pravac pregrade uslovljava kasniji karakterističan odnos truncus pulmonalis‐a u odnosu na uzlaznu aortu: proksimalni deo se nalazi ispred, a distalni deo pozadi aorte

• Srčani bulbus svojim proksimalnim delom ulazi u sastavu komora, a distalnim delom u sastavu truncus arteriosus‐a

• Na desnoj strani daje arterijsku kupu (infundibulum), dok na levoj strani daje aortični vestibulum

• Granica između ta dva dela bulbusa nalazi

se u nivou

ostia

arteriosa

• Delovi grebena (desnog i levog) koji ostaju i nakon podele bulbusa i trunkusa daće valvulae semilunares valve aortae i valve trunci pulmonalis

• Polumesečasti zalisci počinju da se razvijaju iz tri zadebljanja subendokardijalnog vezivnog tkiva, oko otvora aorte i plućnog arterijskog stabla. Ova zadebljanja se zatim izdubljuju i preoblikuju kako bi formirala tri tanka listića

Formiranje atrioventrikularnih zalistaka• Proliferacijom endokarda u nivou

atrioventrikularnog otvora formiraju se 5 endokardijalna jastučića: na sredini otvora prednji i zadnji, na njegovoj levoj strani jedan manji levi i na desnoj strani dva manja desna (prednji i zadnji desni)

• U VI nedelji se daljim rastom prednji i zadnji srednji jastučić spajaju i dele jedinstveni atrioventrikularni otvor na ostium atrioventriculare dextrum et

sinistrum• Lateralni delovi prednjeg i zadnjeg

srednjeg jastučeta se spajaju i daju desno cuspis septalis, a levo cuspis anterior

• Levo jastuče će dati cuspis posterior valvulae bicuspidalis, a prednji desni jastučić cuspis anterior, zadnji desni cuspis posterior valvulae tricuspidalis

• Cuspis‐i valvula su povezani sa miokardom komora, pri čemu tokom njihovog formiranja mišićna vlakna koja polaze od njihovih ivica daju chordae tendinae, na čijim se krajevima razvijaju papilarni mišići


3/7

Formiranje srčanog mišića i sprovodnog sistema srca

• U početku je endokard odvojen od miokarda rastresitim vezivnim tkivom u obliku gela

• Kasnije se spaja sa miokardom i zajedno čine celinu

• Ćelije miokarda se u najvećem broju diferenciraju u mioblaste, koji se međusobno povezuju pri čemu se prelazne ploče formiraju sredinom fetalnog perioda

• U II mesecu razvoja, u nivou atrioventrikularne brazde formira se fibrozni skelet srca koji razdvaja miokard komora i pretkomora

• Kružna vlakna koja se sastoje iz ćelija koje zadržavaju embrionalni karakter (veći dijametar, više sarkoplazme, mišićna vlakanca na periferiji) u predelu prelaza venoznog sinusa u primitivnu pretkomoru i predelu atrioventrikularnog ušća daju SA i AV čvor, respektivno.

• Vlakna koja u početku razvoja prelaze sa primitivne pretkomore na komoru daće AV snop

Anomalije srca

• Težina poremećaja zavisi od faze razvoja u

kojoj se poremećaj javlja• Mogu se podeliti u 4 grupe:

– Anomalije celog srca

– Anomalije srčanih zalistaka

– Anomalije srčane pregrade

– Anomalije perikarda

Anomalije celog srca

• Hypertrophia cordis congenita –srce je znatno veće od normalnog

• Hypoplasia cordis – srce je znatno manje od normalnog

• Dextrocardia – vrh srca je okrenut udesno; desna polovina srca je građena kao što bi trebalo biti građeno levo i obratno; javlja se obično udružena sa situs viscerum inversus; ova anomalija je obično praćena prisustvom drugih teških srčanih mana (kao što su prisustvo

jedne komore i arterijske transpozicije).

• Ectopia cordis – usled poremećaja razvoja sternuma i perikarda srce

se nalazi izvan grudnog koša

Anomalije srčane pregrade

• Cor biloculare – nedostaju i interatrijalni i interventrikularni septum, pa se srce sastoji iz jedne pretkomore i jedne komore

• Cor triloculare biventriculare –nedostaje interatrijalna pregrada, pa se srce sastoji iz jedne pretkomore i dve komore

• Cor triloculare biatriatum –nedostaje interventrikularni septum, pa se srce sastoji iz dve pretkomore i jedne komore

• Defectus septi interatrialis – Foramen primum perzistens – otvor

u donjem delu interatrijalnog septuma usled izostanka spajanja septum primum‐a i endokardijalnih

jastučića

– Foramen ovale apertum – otvor u sredini interatrijalnog septuma

usled prevelike razgradnje primarne pregrade tokom razvoja

• Defectus septi interventricularis: – Otvor u mišićnom delu

interventrikularnog septuma – obično je mali i ne izaziva funkcionalne poremećaje

– Otvor na membranoznom delu septuma – uzrokuje veće funkcionalne smetnje i često je udružen sa drugim anomalijama srca i velikih krvnih sudova

• Truncus arteriosus persistens –nedostaje aortikopulmonalni spetum u proksimalnom delu

truncus arteriosus‐a, pa aorta i truncus pulmonalis izlaze iz srca kao jedan krvni sud

• Poremećaj spiralnog toka aortikopulmonalnog septuma, praćen je njegovim nepotpunim spajanjem sa interventrikularnom pregradom što dovodi do nepravilnosti izlaska velikih krvnih sudova iz komora: – Kompletna transpozicija velikih

arterija – aorta izlazi iz desne, truncus pulmonalis iz leve komore

– Dekstropozicija aorte – aorta jaše na interventrikularnom septumu zbog čega dobija krv iz desne i leve komore

• Anomalije srčanih zalistaka: – Povećani ili smanjeni broj

polumesečastih zalistaka (umesto 3, prisutna su 2, 4 ili 5)

– Stenoza ili atrezija ušća – usled delimično ili potpuno sraslih atrioventrikularnih zalistaka

• Anomalije perikarda – Defectus pericardii – nedostaje

deo perikarda

– Diverticulum pericardii –izbočina perikarda prema spolja

• Multiple anomalije srca –anomalije srca udružene sa anomalijama velikih krvnih sudova – Tetralogija Fallot je najčešća i

obuhvata:• Stenozu plućne arterije

• Dekstropoziciju aorte

• Defekt interatrijalne pregrade

• Hipertrofija desne komore


4/7

Razvoj krvnih sudova

• Prvi krvni sudovi se javljaju u II nedelji razvoja

• Najpre se formiraju ekstraembrionalni krvni sudovi u zidu žumančane kesice i delu horiona uz alantois

• Formiranje počinje u nakupinama mezenhimnih ćelija označenim kao krvna ostrvca; u tim ostrvcima se javljaju šupljine obložene

angioblastima (mezenhimne ćelije koje će se izdiferencirati u endotel); spajanjem tih šupljina formiraju se mreže krvnih kapilara

• Intraembrionalni krvni sudovi se javljaju kasnije u vidu pukotina unutar mezenhima embriona koje su obložene endotelom; spajanjem tih šupljina formiraju se mreže kapilara, koje dalje svojim spajanjem daju veće krvne sudove

• Ovaj proces formiranja krvnih sudova se označava kao vaskulogeneza

• U početku su ti krvni sudovi građeni kao kapilari, a kasnije se u njihov zid uključuju vezivni i glatko mišićni elementi

• Sudovi se dalje granaju u susedne zone pupljenjem endotela i spajaju se sa drugim sudovima.

• Taj proces se označava kao angiogeneza

• Arterije i vene u početku teku nezavisno jedne od drugih; kasnije se to izmeni pa prate jedne druge izuzev arterija i vena mozga i pluća i potkožnih vena trupa i ekstremiteta

Razvoj arterija

• Kranijalni deo srčane cevi se nastavlja u dve ventralne

aorte (desnu i levu) od koje polaze ogranci koji se pružaju bočno od prvobitnog ždrela i ulivaju se u desnu i levu dorzalnu aortu

• Bočni ogranci ventralnih aorta se označavaju kao arterije faringealnih lukova; ima ih 6 pari i ne razvijaju se istovremeno; dok se jedne razvijaju druge iščezavaju

• I i II par arterija vrlo rano iščezava

• V par se slabo razvija ili se uopšte ne razvija

• III par arterija daje proksimalni deo unutrašnje karotidne arterije nakon što iščezne deo dorzalne aorte između III i IV luka

• IV par arterija se razvija asimetrično – Na levoj strani daje luk aorte

– Na desnoj strani daje početni deo potključne arterije

• VI par arterija se takođe razvija asimetrično: – Ventralni delovi na desnoj i

levoj strani daju početni deo plućnih arterija

– Dorzalni deo desno iščezava i

gubi vezu

sa

dorzalnom

aortom, dok levo ostaje i daje ductus arteriosus koji prenosi krv iz plućne arterije u aortu

• Derivati ventralnih aorta:

– Između III i IV para

faringealnih arterija daju

osnovu zajedničke karotidne

arterije

– Distalno od III para arterija

daju spoljašnje karotidne

arterije

– Između IV i VI para arterija

daju na desnoj strani

truncus brachiocephalicus, a

na levoj strani ascendentnu

aortu

• Dorzalne aorte se u IV nedelji spajaju kaudalno od ždrela i daju descendentnu aortu

• Desna dorzalna aorta iščezava na dva mesta: između III i IV ždrelne arterije i u nivou spoja leve dorzalne aorte i VII intersegmentarne arterije

• Leva dorzalna aorta iščezava samo u nivou između III i IV

ždrelne arterije• Kranijalno od III ždrelne

arterije leva i desna dorzalna aorta daju distalni deo unutrašnje karotidne arterije

• Distalno od III ždrelne arterije, leva dorzalna aorta daje descendentnu aortu, dok desna dorzalna aorta daje distalni deo desne potključne arterije

• Bočne grane dorzalne

aorte se dele na

ventralne, dorzalne i

lateralne

– Ventralne arterije su

parne i povezuju

dorzalnu aortu sa

žumančanom kesicom u početku, a kasnije sa

začetkom creva i u

njih spadaju:

• Aa.

omphalomesentericae

(aa. vitelinae)

• Aa. umbilicales


5/7

• Aa. omphalomesentericae se spajaju i daju proksimalni deo a. mesentericae superior

• Aa. umbilicales ostaju parne i u početku predstavljaju kaudalne nastavke dorzalnih aorta; kasnije dorzalna aorta nastavlja da raste

kaudalno i tada one prerastaju u ventralne bočne grane; kaudalni nastavak aorte se označava kao a. caudalis, a nakon spajanja dorzalnih aorti desne i leve strane one se spajaju i daju a. sacralis mediana

• Nakon rođenja distalni delovi umbilikalnih arterija obliteriraju i da ligg. umbilicalia lateralia, dok njihovi proksimalni delovi daju a. iliaca communis

• Ostale ventralne grane se spajaju i daju kasnije truncus coeliacus i a. mesenterica inferior.

• Dorzalne grane se razvijaju kasnije od ventralnih i ostaju parne; one vaskularizuju zid trupa zametka i neuralnu cev počev od okcipitalnih segmenata do krsnog predela

• U područ ju grudnog koša i gornjeg

slabinskog predela

daju

aa.

intercostales i aa. lumbales

• U potiljačnom predelu se gube, a u vratnom delu se anastomoziraju i daju aa. vertebrales

• Lateralne arterije se formiraju nakon spajanja dorzalnih aorti i prisutne su u nivou ekskretornih organa koje vaskularizuju; one kasnije vaskularizuju i polne i nadbubrežne žlezde dajući aa. renales, aa. suprarenales, aa. testiculares vel ovaricae i aa. phrenicae

• Arterije udova nastaju urastanjem, kasnijim grananjem i anastomoziranjem nastalih grana a. brachialis, u gornjem i, a. ischiadica i a. femoralis u donjem ekstremitetu

Razvoj vena

• U III nedelji razvoja razvija se četiri para primitivnih vena koje će kasnije iščeznuti ili dati definitivne vene. To su: – Vv. vitellinae s.

omphalomesentericae

– Vv. umbilicales

– Vv. cardinales anteriores (craniales)

– Vv. cardinales posteriores (caudales)

• Nešto kasnije se razvija još tri para primitivnih vena: – Vv. sacrocardinales

– Vv. subcardinales

–

Vv. supracardinales

• Vv. vitellinae polaze od venskog spleta u zidu žumančane kesice i prenose krv direktno u sinus venosus

• Nakon razvoja jetre, kaudalno od srca, krv koju one prenose mora da prođe kroz sinusoide jetre, a nakon toge otiče u sinus venosus

• Deo omfalomezenteričnih vena koji drenira krv iz žumančane kesice nestaje uporedno sa njenim iščezavanjem, dok deo omfalomezenteričnih vena koji drenira krv iz creva ostaje i kasnije daje vv.

mesentericae i v. portae

• Vv. umbilicales – odvode krv iz placente u embrion; u pupčanoj vrpci postoji samo jedna umbilikalna vena koja se u embrionu deli na desnu i levu; u početku se one direktno ulivaju u sinus venosus

• Nakon IV nedelje između srca i umbilikalnih vena razvija se jetra, tako da većina krvi iz umbilikalnih vena sada prolazi kroz jetrine sinusoide; usled toga kranijalni deo umbilikalnih vena iščezava

• Vremenom sve veća količina krvi prolazi kroz umbilikalne vene, tako da se spajanjem jetrinih sinusoida formira venozni kanal (ductus venosus), koji povezuje umbilikalne vene sa hepatičnim venama, pa veći deo krvi iz umbilikalnih vena zaobilazi jetru

• Desna umbilikalna vena obliterira i ostaje samo leva; nakon rođenja ductus venosus i leva umblikalna vena obliteriraju dajući lig. venosum i lig. teres hepatis ,respektivno

• Prednje (kranijalne) kardinalne vene dovode u primordijalno srce krv iz kranijalnih delova zametka

• U nivou srca one se spajaju sa zadnjim kardinalnim venama i daju jedinstvene kardinalne vene koje se ulivaju u sinus venosus

• U područ ju vrata prednje kardinalne vene će dati v. jugularis interna

• U II mesecu razvoja, uspostavlja se anastomoza između desne i leve prednje kardinalne vene; ona će

kasnije dati v. brachiocephalica sinistra; sada se krv iz leve polovine glave i vrata drenira preko desne prednje i jedinstvene kardinalne vene

• Kaudalno od anastomoze, leva prednja i distalni deo leve jedinstvene kardinalne vene iščezavaju, dok proksimalni deo leve jedinstvene kardinalne vene, zajedno sa levim delom sinus venosus‐a daje sinus coronarius

• Desna prednja i desna jedinstvena kardinalna vena daju v. cava superior


6/7

• Zadnje (kaudalne)

kardinalne vene

dreniraju vensku krv iz

abdomena i karlice

embriona

• One najvećim delom

iščezavaju tokom

razvoja, izuzev

kranijalnog dela desne

zadnje kardinalne vene

koji ulazi u sastav v.

azygos

• Vv. sacrocardinales dreniraju krv iz donjih ekstremiteta embriona

• Desna sakrokardinalna vena u svom proksimalnom delu

daje pars

sacrocardinalis

venae cavae inferioris, a u svom distalnom delu v. iliaca communis dextra

• Leva sakrokardinalna vena daje distalni deo v. iliaca communis sinistra, dok proksimalni deo ove vene daje anastomoza između desne i leve sakrokardinalne vene

• Ostali deo leve sakrokardinalne vene iščezava

• Venae subcardinales se pružaju dužventralne strane prvobitnog bubrega, paralelno sa zadnjim kardinalnim venama sa kojima se anastomoziraju; kasnije se anastomoziraju sa sakrokardinalnim venama i dreniraju vensku krv iz prabubrega, polnih i nadbubrežnih žlezda, karlice i donjih ekstremiteta embriona

• Subkardinalne vene u početku završavaju slepo kranijalno; kasnije desna subkardinalna vena razvija anastomozu sa jetrom dajući v. hepatica revehens (pars hepatica venae cavae inferioris)

• Između desne i leve subkardinalne vene razvija se anastomoza preko koje krv iz leve prelazi u desnu subkardinalnu venu koja je jače razvijena

• Desna subkardinalna vena daje pars subcardinalis venae cavae inferioris, v. testicularis vel ovarica dextra, v. suprarenalis dextra i v. renalis dextra, dok najveći deo leve subkardinalne vene iščezava, dok ostatak daje v. testicularis vel ovarica sinistra i v. suprarenalis

sinistra• Anastomoza između desne i leve

subkardinalne vene daje v. renalis sinistra

• Venae supracardinales se pružaju dorzomedijalno od prabubrega i kranijalno se ulivaju u zadnje kardinalne vene

• Desna suprakardinalna vena i kranijalni deo desne zadnje kardinalne vene daju v. azygos

• Kranijalni deo leve suprakardinalne vene iščezava, dok njen kaudalni deo i intersuprakardinalna anastomoza daju v. hemiazygos

• Vena cava inferior se razvija u VIII nedelji iz primitivnih vena desne strane: – v. hepatica revehens (pars

hepatica)

– v. subcardinalis dextra (pars subcardinalis)

– v. sacrocardinalis dextra (pars sacrocardinalis)

• Venae pulmonales nemaju veze sa primitivnim venama; razvijaju

se iz mezenhima oko endoderma pluća, koji raste prema levoj pretkomori u koje se one ulivaju

Anomalije krvnih sudova

• Anomalije nastaju u najvećem broju slučajeva kao posledica iščezavanja onih sudova koji bi trebalo normalno da ostaju i dalje se razvijaju, ili kao posledica ostanka onih sudova koji bi tokom razvoja trebali da

iščeznu• U najvećem broju slučajeva ove anomalije ne izazivaju

funkcionalne promene, pa se ubrajaju u anatomske varijacije

• Patološkim se smatraju one promene u kojima ishodište i tok pojedinih sudova odstupa u znatnoj meri od proseka ili ukoliko one ugrožavaju život

Anomalije arterija• Od praktične važnosti su samo

anomalije aorte i plućnih arterija: – Stenosis aortae – usled asimetričnog

razvoja aortikopulmonalnog septuma ili delimične ili potpune stenoze polumesečastih zalistaka

– Stenosis arteriae pulmonalis – suženje početnog dela truncus pulmonalis‐a

– Koarktacija aorte – suženje lumena aorte neposredno ispod ili iznad ušća ductus arteriosus‐a

– Ductus arteriosus persistens –

odsustvo obliteracije

arterijskog

kanala

nakon rođenja

– Aorta duplex – dvostruka aorta, najčešće u grudnom delu, usled perzistencije desne dorzalne aorte

– Arcus aortae dexter – udesno usmeren luka aorte, koji je najčešće udružen sa situs viscerum inversus

– Ostale anomalije luka aorte obuhvataju različiti početak njegovih bočnih grana; naročito se među brojnim varijacijama ističe polazak desne potključne arterije sa levog kraja luka, kada se ona pruža pozadi

jednjaka i dušnika i može da izazove poteškoće pri gutanju


7/7

Anomalije vena• Od praktičnog značaja su samo

varijacije plućnih i šupljih vena:

• Plućne vene mogu biti prisutne u manjem ili većem broju, zatim da se ulivaju u šuplje vene, u desnu pretkomoru ili azigosnu venu

• Gornja šuplja vena može potpuno da nedostaje (aplasio venae cavae superioris), da se pruža dužleve strane i uliva ukoronarni sinus (v. cava superior sinistra), ili da bude dvostruka (v. cava superior duplex)

• Donja šuplja vena je najčešće udvojena u donjem delu, može da nedostaje njen gornji deo, kada venska krv iz donjeg dela tela preko azigosne i gornje šuplje vene dospeva u desnu pretkomoru, a jetrine vene se ulivaju direktno u desnu pretkomoru

Fetalni krvotok• Venska i arterijska krv fetusa nisu u

potpunosti razdvojene

• Krv fetusa se oksigeniše i obogaćuje hranljivim materijama u placenti; odatle preko umbilikalne vene dospeva do jetre, gde manjim delom preko vv. hepaticae adheventes prolazi kroz jetru, a većim delom kroz ductus venosus zaobilazi jetru i uliva se u donju šuplju venu

• U donjoj šupljoj veni se meša sa venskom krvlju iz donjih delova tela i uliva se zatim u desnu pretkomoru

• Valvula otvora donje šuplje vene ovu krv usmerava ka foramen ovale; kada dospe do njega, ova mešana krv udara u donju ivicu septum secundum (crista dividens), tako da veći njen deo prolazi kroz otvor, a manji deo se meša sa krvlju iz gornje šuplje vene i prelazi u desnu komoru

• Iz desne komore prelazi u truncus pulmonalis, a odatle preko ductus arteriosis‐a većim delom u descendentnu aortu, a manjim delom u pluća

• U levu pretkomoru krv dospeva iz desne pretkomore i iz plućnih vena; odatle ide u levu komoru i zatim u aortu preko čijih grana dospeva u različite delove tela embriona

• Grane aorte za gornje delove tela sprovode bolje oksigenisanu krv, za razliku od descendentne aorte koja preko arterijskog kanala preuzima znatno siromašniju kisenikom krv dospelu iz pluća

• Nakon porođaja pluća počinju da dišu; kao posledica toga ona se istežu i šire se njihovi krvni sudovi

• U levu pretkomoru dospeva veća količina krvi, zbog čega raste pritisak u njoj; usled toga, foramen ovale se najpre funkcionalno, a zatim i anatomski zatvara

• Nakon porođaja se kontrahuju i umbilikalne arterije i vena, što smanjuje gubitak krvi novorođenčeta

• Takođe se kontrahuju i ductus venosus i ductus arteriosus

• Posledica svih ovih promena jeste potpuno razdvajanje venske od arterijske krvi

• Kontrahovani sudovi kasnije obliteriraju i daju veze:

– Aa. umbilicales – ligg. umbilicalia lateralia

– V. umbilicalis – lig teres hepatis

– Ductus venosus – lig .venosum

– Ductus arteriosus – lig arteriosum

• Kontrakcije embrionalnih krvnih sudova nastupaju neposredno nakon porođaja, dok njihova obliteracija traje duži period nakon porođaja

Razvoj limfnog sistema

• Razvoj limfnog sistema počinje nakon VI nedelje, kada je kardiovaskularni sistem već u punoj funkciji

• Limfni sudovi se razvijaju iz mezenhima oko vena ili izrastaju iz vena

• Kod embriona dugačkog 25 – 30 mm razvijaju se 6 limfne kesice: – Dve vratne – jugularne vrećice

– Dve u područ ju ilijačnih vena –ilijačne vrećice

– Dve ventralno od aorte u nivou nadbubrežnih žlezda –retroperitonealne vrećice

– Cisterna chyli – u nivou retroperitonealnih vrećica,

dorzalno od

aorte

• Izrastanjem i grananjem iz limfnih vrećica nastaju limfni sudovi i kapilari

• Oni zadržavaju simetričan odnos sa venama u kranijalnom delu, dok u kaudalnom delu se formira neparan grudni limfni kanal koji se uliva u angulus venosus sinister

• Sve limfne vrećice se kasnije gube izuzev cisterna chyli

• Ductus thoracicus je predmet brojnih varijacija, kao i cisterna chyli

• Limfni čvorovi nastaju od mezenhima oko limfnih sudova, koji daje limfoblaste i retikularne ćelije, kao i čauru i trabekule

• Limfni sinusi potiču od spletova limfnih sudova

• Kora i srž limfnog čvora, kao i limfni folikuli se formiraju nakon rođenja

Documents

5. predavanje Jovanovic.pdf