58469733-Porez-Na-Dodatu-Vrednost.doc

8/13/2019 58469733-Porez-Na-Dodatu-Vrednost.doc

http://slidepdf.com/reader/full/58469733-porez-na-dodatu-vrednostdoc 1/11

__________________________ Porez na dodatu vrednost (PDV)

1. UVOD

Svakoj državi za zadovoljenje zajedničkih potreba bilo da su opšte

ili kolektivne potrebna su odgovarajuća materijalna sredstva. Ovasredstva mogu se pribavljati na različite načine i mogu se crpeti iz

različitih izvora. Kao osnovni i najznačajniji izvor prihoda u skoro svakoj

zemlji javljaju se porezi. Moderna država je u suštini poreska država

koja preko poreza preraspodeljuje veliki deo nacionalnog dohodtka i na

osnovu raznovrsnih e!ekata oporezivanja ostvaruje ciljeve !iskalne

socijalne ekonomske i razvojne politike. Kroz istoriju su se menjali

načini i oblici ispoljavanja poreza ali se porez uvek javljao. "orez je u

antičko doba predstavljao prisilno davanje dok se u !eudalizmu porez

posmatra kao poklon ili pomoć. #anas mnogi !inansijski teoretičarisavremenu državu nazivaju $poreskom državom% jer žele naglasiti kakav

značaj za nju imaju porezi. &rojni su autori koji su pokušali da de!inišu

poreze ali jedinstven stav o de!iniciji poreza ne postoji.

"orez je obaveza koju poreski obveznici plaćaju državi bez ikakve

neposredne nadoknade. 'o je deo dohodka koji zajednica oduzima na

osnovu svog državnog odnosno !inansijskog suvereniteta. #ržava to čini

u cilju prikupljanja sredstava za podmirivanje kolektivnih potreba.

"oreska obaveza ne može se izbeći jer je plaćanje poreza opšta obaveza

koja ne zavisi od dobre volje gra(ana nego se zasniva na zakonskoj

snazi jer ako poreski obveznik ne plati porez izvršiće se prinudna

naplata. ) !inansijskoj teoriji i praksi prihvaćena je podela poreza na

direktne i indirektne poreze. Ove dve grupe poreza razlikuju se po tome

što se indirektni porezi plaćaju prilikom trošenja dohotka a kod

direktnih poreza plaćanje se zasniva na izvoru pre trošenja dohotka. )

indirektne poreze spadaju* carine akcize porez na dodatu vrednost putarine...

+




2. POJAM I CILJ POR!A "A DODA#U VRD"O$#

"orez na dodatu vrednost , u daljem tekstu "#- je savremeni

oblik oporezivanja. 'o je više!azni porez koji se obračunava u svakoj!azi prometa proizvoda ili usluga. Ovim porezom oporezuje se samo

ona vrednost koja je u odre(enoj !azi dodata od strane obveznika a ne

celokupna vrednost proizvoda ili usluga. Konačna cena u maloprodaji

zapravo predstavlja zbir svih dodatih vrednosti po !azama proizvodnje

i prodaje. Ci%& oporezivan&a porezo' na dodatu vrednost &e da seovi' porezo' optereti sa'o pro'et ko&i s%u(i kra&n&o& potro)n&i./eneralno se oporezuje svaki promet ali se poreska obaveza umanjuje

za iznos poreskog odbitka. 0ato "#- ne opterećuje celokupni promet

već samo dodatu vrednost ,višak vrednosti zbog čega se i zove porezna dodatu vrednost.

*. I$#ORIJA# POR!A "A DODA#U VRD"O$#

"orez na dodatu vrednost ,u daljem tekstu "#- predstavlja

najnoviju varijantu poreza na promet koja je je našla svoju primenu tek

+123. godine u 4rancuskoj. 0a njeno praktično sprovo(enje u delo

posebno se zalagao njen idejni tvorac M. 5aure.) 6vropi prve me(u zemljama koje su uvele porez na dodatu

vrednost bile su članice 6607a ,6vropske ekonomske zajednice 8

4rancuska i 9emačka +1:;. godine a zatim i ostale članice <olandija

+1:1. g. 5uksemburg +1=>.g. &elgija +1=+.g. i ?talija [email protected].

Aačanjem evropskih integracija pojavio se problem harmonizacije

oporezivanja i nadležni organi 6vropske )nije su u vezi s tim doneli

veliki broj dokumenata me(u kojima je najzanačajnija +esta direktiva iz1,--. godine kojom je propisana jedinstvena poreska osnovica. 'renutno

se u svetu "#- primenjuje u preko +B> zemalja me(u kojima je i Srbija.Me(u poslednjim evropskim zemljama koje su uvele "#- su i

novoprimljene članice 6) kao i ostale bivše socijalističke zemlje koje

pretenduju za članstvo u 6vropskoj )niji. ) širenju 6) primena "#-7a

postala je jedan od osnovih uslova za primanje novih članica.

B




. O$"OV"A O/L0JA PDVa

)vo(enje "#-7a u cilju !iskalne transakcije uslovljeno je ukupnom

ekonomskom političkom i socijalnom situacijom. 9eki od ključnihaspekata koji su relevantni u kontekstu razumevanja uvo(enja "#-7a su

pre svega političko okruženje koje je pored domaće javnosti pod velikim

uticajem me(unarodne zajednice.

Sam naziv poreza na dodatu vrednost upućuje na to da se u

prometnim transakcijama izme(u poreskih obaveznika oporezuje samo

dodata vrednost. ) celini sistema "#-7a svaki učesnik u prometu

obračunava i stiče obavezu za plaćanje "#-7a na onu vrednost koju je

dodao u !azi prometa. "#v je neutralan za poreske obaveznike a ukupni

poreski teret snosi krajnji porošač. ) sistemu "#-7a susrećemo se sa terminima izlaznog i ulaznog

"#-7a.

?05C09? "#- je kada privredni subjekti registrovani za "#-

naplaćuju od svojih klijenata "#- za dobra i usluge koje prodaju.

)5C09? "#- je kada privredni subjekti odbijaju "#- koji je od

njih naplatio dobavljač.

'o znači da privredni subjekti plaćaju "#- samo na vrednost koju oni

dodaju svojim dobrima ili uslugama. #odata vrednost predstavlja razliku

izme(u prodajne vrednosti proizvedenih dobara i usluga i vrednosti

inputa ,ali ne i inputa rada kojima su ta dobra i usluge proizvedeni.

#rugim rečima dodata vrednost je ona vrednost koju proizvo(ač lice

koje pruža usluge trgovac na veliko ili trgovac na malo dodaje

sirovinama ili drugim nabavljenim inputima pre nego što proda proizvod

kao nov. ) proizvodno prodajnom lancu postoji mnogo učesnika od kojih

svaki dodaje deo vrednosti. Konačna vrednost u malo prodaji predstavlja

zbir svih dodatih vrednosti po !azama proizvodnje i prodaje.

@




. "A3LA PDVa

) oporezivanju potrošnje "#- je zamenio postojeći porez na

promet proizvoda i usluga. "#- je kao i porez na promet indirektni porezna potrošnju ali koji se za razliku od poreza na promet obračunava i

plaća na isporuke dobara i pružanje usluga u svim !azama proizvodnje i

prometa dobara i usluga kao i na uvoz dobara.

"otrošni oblik "#-7a ogleda se u tome da je on pored toga što je

predmet oporezivanja dodata vrednost u pojedinim !azama proizvodnje i

prometa dobara i usluga ustvari porez na potrošnju jer se i "#- uvek

prevaljuje na krajnjeg potrošača. ?ako se poreskim obveznicima u sistemu

"#-7a !ormalno smatraju preduzetnici7učesnici u prometi dobara i

usluga stvarni poreski teret uvek snosi krajnji potrošač tih dobara iusluga. 9aime poreski teret se postepeno prenosi u svaku narednu !azu

proizvodnje i prometa i konačno na krajnjeg potrošača koji kroz cenu

dobra ili usluge koju kupuje plaća i pun iznos "#-7a na to dobro i

uslugu.

#rugo osnovno načelo "#-7a je vezano za načelo odredišta.

"romet dobara i usluga oporezuje se prema načelu odredišta što znači da

se dobra i usluge oporezuju tamo gde se i troše bez obzira na to da li su

proizvedena u toj zemlji ili su uvežena. 9ačelo odredišta zove se još i

načelo potrošnje. 'o znači da potrošnja dobara i usluga koji su isporučeni

na teritoriju u nadležnosti druge poreske administracije nije predmet

oporezivanja a preduzetnici koji su izvršili takve isporuke imaju pravo na

povrat celokupnog poreza plaćenog u prethodnim !azama proizvodnje i

prometa.

Kreditna metoda prikupljanja poreza vrši se tako da poreski

obveznik pri svakoj nabavci plaća zaračunati "#-. "#- koji je platio na

svoje nabavke oduzima od "#-7a kojeg obračuna na svoje prodaje tako

da mu za uplatu $ostaje% samo razlika izme(u poreza koji je on

obračunao na svoje prodaje i poreza koji je platio dobavljačima za

izvršene nabavke pri čemu se može javiti i pretplata poreza ukoliko jeizlazni porez manji od ulaznog u odre(enom obračunskom periodu.

3




4. POR$5I LM"#I PDVa

4.1. POR$5I O/AV!"I5

"oreski obaveznik je svako lice koje samostalno obavlja privrednu

delatnost. "od pojmom delatnost podrazumeva se delatnost

proizvo(ača trgovca ili pržaoca usluga koja se vrši radi sticanja prihoda

uključujući i delatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava

poljoprivrede šumarstva i pro!esionalnih delatnosti. "oreski obaveznik

je lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga u okviru

obavljanja privredne delatnosti ili kod uvoza dobara podrazumeva

obavljanje delatnosti za sopstveni račun o svom trošku i na sopstvenu

odgovornost. "oreski obaveznik može biti i lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga u okviru svoje delatnosti ako se dobrovoljno

registruje kao obaveznik "#-7a.

4.2. POR$5A O$"OVICA

"oreska osnovica prometa dobara i usluga jeste oporezivi iznos

naknade , u novcu stvarima ili uslugama koju obaveznik primi ili treba

da primi za isporučena dobra ili pružene usluge.

4.*. POR$5A $#OPA

"ostoje dve poreske stope op)ta od 167 i pose8na od 67. "o

posebnoj stopi oporezuje se promet dobara i usluga ili njihov uvoz kod*

hleba mleka šećera brašna lekova zdravstvenih pomagala ogrevnog

drveta hotelski smeštaj isporuka gasa individualnim potrošačima

komunalne usluge i dr. Obveznik je dužan da izda račun ali i da izdaračun za avansno plaćanje.

"orez na dodatu vrednost ima stope od ;D +;D 2D i >D.

2




-. POR$5A O$LO/A9A"JA

) sistemu "#-7a postoje dva tipa poreskih osloba(anja i to*

sa pravom na odbitak ulaznog poreza i

bez prava na odbitak ulaznog poreza.

"oresko osloba(anje sa pravom na odbitak ulaznog poreza

,u slučajevima tkzv. nulte stope "#-7a koji važi samo za

izvoz i same isporuke dobara i njihovi izvršioci7 obveznici

ostaju u sistemu "#-7a ali su potrošači tih dobara i usluga

izvan dometa "#-7a odnosno u drugoj poreskoj

nadležnosti. 'o znači da poreski obveznici na svojim

računima neće obračunavati "#- odnosno iskazaće stopu

od >D a imaće pravo na odbitak celokupnog poreza koji su platili svojim dobavljačima prilikom nabavke dobara i

usluga.

"oreska osloba(anja bez prava na odbitak ulaznog poreza

,kada se isporuke odre(enih dobara ili usluga unutar date

poreske nadležnosti osloba(aju obaveze obračunavanja

"#-7a odnosi se na ona dobra ili usluge odnosno

obveznike koji su ih isporučili a koji se u osnovi isključuju

iz sistema "#-7a.

"ošto kod ovakvih poreskih osloba(anja nema prava na odbitak

ulaznog poreza u ceni koju za ova dobra ili usluge plaća krajnji potrošač

sadržan je i ulazni "#- zaračunat u svim prethodnim !azama prometa.)

ovakvim slučajevima ukupno poresko opterećenje je manje ali sama

potrošnja nije u potpunosti oslobo(ena "#-7a jer je oslobo(ena samo

ona zadnja !aza pri prometu dobara tj. $poslednja dodata vrednost%.

:




6. PODL POR!A "A DODA#U VRD"O$#

"orez na dodatu vrednost je vrlo složen poreski oblik. "ostoje

različite podele ovog poreza. 9ajznačajnije su one podele koje zakriterijum uzimaju*

1. na:in utvr;ivan&a dodate vrednosti<a direktnom metodom*

7metod sabiranja

7metod oduzimanja gde se dodatna vrednost uzima kao razlika

izme(u ukupne vrednosti proizvoda i ukupne vrednosti njegove

nabavke u odre(enom periodu.

b indirektnom metodom* kojom se odmah utvr(uje poreskaobaveza. Ovo znači da je obveznik dužan da obračuna porez na

isporučenu robu pri čemu ima pravo da obračunati iznos poreza

umanji za iznos poreza koje je dobavljač iskazao u !akturi. ?nteres

obveznika je da prethodni učesnik u lancu obračuna "#- jer se tako

me(usobno kontrolišu.

2. tret'an na8avke sta%nih sredstava posto&i< a potrošni tip poreza na dodatu vrednost

b dohodni tip poreza na dodatu vrednostc bruto tip poreza na dodatu vrednost.

a 5od potro)no= tipa poreska osnovica obuhvata samo ukupnu

potrošnju za privatne svrhe dok se iz nje isključuju predmeti rada i

sredstva za rad.

b 5od dohodno= tipa "#- iz osnovice poreza oduzima godišni iznos

amortizacije koja je obračunata na nabavljeno osnovno sredstvo. Eazlika

izme(u dohodnog tipa i potrošnog tipa je u tome što se kod potrošnog

tipa u momentu nabavke ceo iznos investicije u osnovno sredstvo

oduzima od oporezivanja.c 5od 8ruto tipa ne vrši se odbijanje poreza plaćenog prilikom

nabavke opreme pa se investicije u osnovna sredstva dva puta oporezuju

kod nabavke i kod prodaje proizvoda potrošačima. Kao glavni nedostaci

ovog poreskog sistema su*

F ovaj porez ne pravi razliku me(u kupcima izme(u bogatih i

siromašnih

F administartivni troškovi i troškovi plaćanja daleko su veći nego kog

poreza na promet proizvoda ,preduzeće je u obavezi da obezbedi

podatke o prodajama i nabavkama dok kod poreza na promet proizvodasamo podatke o prodajama

=




F uvo(enje poreza može delovati in!latorno

,. PRD"O$#I I "DO$#ACI PDVa

"orez na dodatu vrednost ima prednosti ali i nedostatke u odnosu

na porez na promet.

Prednosti poreza na dodatu vrednost u odnosu na porez na

promet u krajnjoj potrošnji mogu se sagledati kroz*

?zdašnost 8 porez na dodatu vrednost je izdašniji od poreza

na promet u krajnjoj potrošnji. ) poreskim sistemima u

kojima se primenjuje porez na dodatu vrednost oporezivo je

preko =>D ukupne lične potrošnje dok kod poreza na

promet u krajnjoj potrošnji lična potrošnja oporezuje seizme(u @>D i 2>D.

Sprečavanje poreske evazije 8 kod poreza na dodatu

vrednost država vraća obvezniku poreza koji je plaćen na

input u delu u kojem je on veći od poreza obračunatog na

autput zbog čega obima evazije ovog poreza može biti veći

nego kod poreza na promet u krajnjoj potrošnji.

9eutralnost u spoljnotrgovinskim transakcijama 8 kod

poreza na dodatu vrednost izvoznik plaća porez na inpute a

onda ga odbija od poreza koji se obračunava na autput u

čemu se ogleda njegova prednost u odnosu na porez na

promet u krajnjoj potrošnji koji izvoznik ne plaća

Sposobnost da se inputi izuzmu od oporezivanja 8 porez na

dodatu vrednost omogućava da se svi inputi izuzmu od

oporezivanja. Ovaj porez eleminiše kumulativni učinak i

kada je u pitanju oporezivanje usluga i oporezivanje robe. Mogućnost da se zahvate usluge 8 kada se usluge oporezuju

porezom na promet u krajnjoj potrošnji javlja se

kumulativno dejstvo jer se porez plaćen pri nabavci inputa

ugra(uje u osnovicu plaćanja poreza na promet. "orez na

promet u krajnjoj potrošnji nije prikladan poreski oblik za

oporezivanje usluga. Kod poreza ne dodatu vrednost svaka

!irma koja pruža usluge dužna je da obračuna porez a

korisnik usluge je dužan da se registruje da bi stekao pravona odbitak poreza koji je platio prilikom nabavke inputa.

;




"edosta>i poreza na dodatu vrednost u odnosu na porez na

promet u krajnjoj potrošnji sastoje se u*

Eegresivnosti 8 ovaj porez ne pravi razliku izme(u kupaca.

9jime se podjednako oporezuju dobra i usluge siromašnih i

bogatih kupaca odnosno korisnika.

"ovećanim administrativnim troškovima 8 kod poreza na

dodatu vrednost administrativni troškovi su veći u odnosu na

porez na promet.

Aačem in!latornom potencijalu 8 on je veći kod poreza na

dodatu vrednost nego kod poreza na promet u krajnjoj

potrišnji

? pored toga što mu se prepisuju negativne karakteristike danas sesmatra da porezom na dodatu vrednost treba oporezivati što je moguće

veći broj proizvoda i usluga tj. njime obuhvatiti što je moguće širu

poresku osnovicu treba primenjivati što manji broj stopa ,idealno je

samo jednu kao i izuzeća treba svesti na što je moguće manju meru.

1?. POR! "A DODA#U VRD"O$# U "A+M

!A5O"ODAV$#VU "#- u našoj zemlji prihvatio je *

F potrošni tip "#-7a kojim se ne oporezuje nabavka kapitalnog dobra

F primenjuje se indirektna metoda pri utvr(ivanju poreske obaveze kao

razlika izme(u poreske obaveze na prodaju i poreske obaveze na

nabavku

F prihvaćen je princip odredišta koji podrazumeva oporezivanje prema

mestu potrošnje što znači da je izvoz oslobo(en plaćanja poreza a uvoz

ne"oreska obaveza nastaje kada se izvrši*

a promet dobara i usluga

b naplata ako je naknada naplaćena pre prometa dobara i usluga

c uvoz proizvoda

Eačun neizostavno sadrži* adresu "?& i matični broj i onoga koji račun

isporučuje i onoga koji račun prima vrstu i količinu isporučene robe

datum prometa dobara i visinu avansnog plaćanjaiznos osnovice poresku

stopu od ;D ili +;D napomenu o poreskom osloba(anju iznos poreza i

račun se izdaje u dva primerka.

1




11. !A5LJU3A5

"orez na dodatu vrednost je savremeni oblik oporezivanja. "#-

nije poseban niti je nov oblik poreza. "#- je više!azni porez. "laća se

kontinuirano u svim !azama proizvodno7prometnog ciklusa i od svih

učesnika u tom prometu. "#- je zamenio dosadašnji porez na promet

proizvoda i usluga. Ovim porezom oporezuje se samo ona vrednost koja

je u odre(enoj !azi dodata od strane obveznika a ne celokupna vrednost

proizvoda ili usluga.

"rihvatanje poreza na dodatu vrednost je rezultat brojnih prednosti ove

vrste poreza u odnosu na druge što je i uticalo na opredeljenje za

uvo(enje ovog vida oporezivanja. #o B>>B. godine porez na dodatu

vrednost uveden je i primenjuje se u više od +B> zemalja. "#- je postao

najpopularniji oblik oporezivanja prometa i usluga koji se primenjuje u poreskim sistemima zemalja različitih nivoa privredne razvijenosti i na

svim kontinentima.

) zemljama koje nastoje da ostvare veće učešće

spoljnotrgovinskog sektora u društvenom proizvodu vodi se računa o

poreskom sistemu ,naročito kada su u pitanju posredni porezi i to u

smislu uvo(enja poreskih oblika koji će pospešivati izvozu.

Eeprezentativni poreski oblik je porez na dodatu vrednost ,"#-.

+>




LI#RA#URA

+. GGG. Gikipedia. com

B. GGG. doGnload e7books. net

@. 4inansijski menadžment dr Mirko Kulić $Megatrend% &eograd

B>>@. godina

3. Monetarne i javne !inansije

++

Documents

58469733-Porez-Na-Dodatu-Vrednost.doc