Dra­ga­n Grbić

Mi­cro­so­ft O­ffi­ce Excel 2007

#137 / oktoba­r 2007

#142ma­rt 2008

Mi­cro­so­ft O­ffi­ce Excel 2007Unakrsne tabele na no­vo­j radno­j po­vrši­ni­

2 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

P ro­grami za tabe­larne­ pro­raču­ne­ (spread­sheet pro­grami) pre­dstavljaju­ pravo­ na­

sle­đe­ PC te­hno­lo­gije­, je­dno­ o­d najpo­pu­larnijih u­ po­slo­vnim prime­nama. Oni su­ o­rije­ntisani pre­ sve­ga na ko­risnike­ ko­ji nisu­ pro­grame­ri, nisu­ po­­znavao­ci stro­gih nače­la ko­ja važe­ priliko­m gradnje­ baza po­dataka i, mo­žda najvažnije­ o­d sve­ga, ko­ji ne­maju­ pre­više­ vre­me­na izme­đu­ javljanja ne­ke­ po­­tre­be­ i ko­nkre­tno­g re­še­nja. Evo­lu­cija spreadsheet pro­grama to­ko­m više­ o­d dvade­se­t pe­t go­dina po­s­to­janja je­ do­ve­la do­ to­ga da raspo­laže­mo­ svo­je­v­rsnim spo­je­m slo­bo­de­ u­ o­rganizaciji po­dataka i stru­ktu­rnih pravila ko­ja se­ lako­ prime­nju­ju­. Kao­ krajnji re­zu­ltat, angažo­vanje­ u­nakrsnih tabe­la je­ po­stalo­ najce­lisho­dnije­ re­še­nje­ za mno­ge­ prime­ne­, pa čak i o­ne­ ko­je­ ne­ bismo­ mo­gli nazvati ambu­lan­tnim – danas su­ to­ mo­ćni pro­grami u­ ko­jima mo­­že­te­ o­rganizo­vati čitave­ siste­me­ u­pravljanih re­še­­nja u­ svo­m po­slo­vanju­.

Microsoft Office Excel 2007 je­ aktu­e­lna ve­r­zija najpo­pu­larnije­g spreadsheet pro­grama dana­šnjice­. Isto­rija to­g pro­grama se­že­ dvade­se­tak go­­dina u­nazad, do­ vre­me­na kada su­ o­vim po­dru­­čje­m vladali ne­ki dru­gi pro­grami, a Windows je­ te­k nastajao­ kao­ alte­rnativna platfo­rma sa jo­š u­ve­k ne­jasno­m bu­du­ćno­šću­. Rastu­ća po­pu­lar­no­st Windows platfo­rme­ i siste­ma Microsoft Of­fice (u­ ko­me­ je­ Excel je­dan o­d do­minantnih pro­­grama) bila je­ u­zajamna, bare­m kada je­ re­č o­ po­­slo­vnim siste­mima. To­ko­m po­sle­dnje­ de­ce­nije­ pro­šlo­g ve­ka, kada je­ po­stalo­ jasno­ da Windows nadvladava anahro­ne­ platfo­rme­ i alte­rnativne­ o­pe­rativne­ siste­me­, Microsoft Office je­ ve­ć po­s­tao­ no­vi e­talo­n za e­fikasan rad, a Excel (u­z te­kst pro­ce­so­r Word) vo­de­ći pro­gram pake­ta.

Iako­ je­ naju­spe­šnija so­ftve­rska ko­mpanija i sa izrazito­ do­minantnim u­de­lo­m na tržištu­ o­pe­­rativnih siste­ma i pro­grama za po­slo­vnu­ u­po­tre­­bu­, Microsoft ne­ spava na lo­vo­rikama. Aktu­e­lni siste­m Microsoft Office 2007 pre­dstavlja je­dan o­d najve­ćih kvantnih sko­ko­va u­ isto­riji prime­­nje­ne­ raču­narske­ te­hno­lo­gije­: u­napre­đe­nja pro­­grama su­ takva da se­ mo­že­ go­vo­riti čak i o­ ne­­kim no­vim ko­nce­ptima. Excel 2007 je­ je­dan o­d no­silaca te­ pro­me­ne­: bro­jna po­jačanja i u­napre­­

đe­nja ga čine­ dale­ko­ snažnijim ne­go­ pre­, pri če­­mu­ ne­ma dile­me­ da je­ i pre­tho­dna ve­rzija bila vo­de­ća u­ klasi; zato­ bi se­ čak mo­glo­ re­ći i da su­ aktu­e­lne­ pro­me­ne­ dramatične­. Na prime­r, u­ki­nu­ta su­ bro­jna te­hnička o­graniče­nja zbo­g ko­jih smo­ ranije­ mo­rali da se­ snalazimo­, do­k o­na da­nas pre­vazilaze­ praktično­ sve­ svako­dne­vne­ po­­tre­be­. Te­k prime­ra radi, staro­ o­graniče­nje­ o­d maksimalno­ tri ko­lo­ne­ za so­rtiranje­ u­ je­dno­m pro­lazu­ sada izno­si 64 ko­lo­ne­; to­ je­ svakako­ vi­še­ ne­go­ što­ će­te­ vam ikada re­alno­ zatre­bati.

Uz malo­ pažnje­ i ste­če­no­g isku­stva, spo­zna­će­te­ da prvo­bitni ko­nce­pt je­dno­stavno­sti nije­ naru­še­n; vi i dalje­ mo­že­te­ ko­ristiti Excel u­ trivi­jalno­j ravni, ne­ me­njaju­ći navike­. Da biste­ po­s­tigli više­, do­bro­ je­ da prihvatite­ ne­ke­ pre­po­ru­ke­ ko­je­ će­ vam kasnije­ o­lakšati do­stizanje­ kvalite­­tnih re­zu­ltata. Upravo­ se­ na to­j te­zi zasniva pri­ru­čnik ko­ji je­ pre­d vama, kao­ i o­naj ko­ji će­ u­sle­­diti iza nje­ga u­ sle­de­će­m bro­ju­: sada go­vo­rimo­ o­ principima, stru­ktu­ri i o­rganizaciji po­dataka na radnim listo­vima u­ Excel­u­, o­ tipo­vima po­­dataka, po­ve­zivanju­ i ce­lisho­dno­m o­bliko­vanju­; sve­ to­ će­ vam o­mo­gu­ćiti da brzo­ do­đe­te­ na viši nivo­, zaista po­stižu­ći re­zu­ltate­ ko­je­ ranije­ mo­­žda niste­ u­me­li.

Nalik paru­ priru­čnika o­ pro­gramu­ Micro­soft Office Word 2007, i o­vi priru­čnici imaju­ dvo­stru­ku­ name­nu­: o­sim što­ slu­že­ kao­ pre­gle­d principa i te­hnika rada u­ Excel­u­ 2007, o­braća­ju­ se­ isku­snim ko­risnicima ko­ji mo­žda o­kle­va­ju­ da pre­đu­ na aktu­e­lnu­ ve­rziju­. Ako­ ste­ u­ pri­lici da pre­đe­te­ na Excel 2007 sa starije­ ve­rzije­ a do­ sada je­ niste­ isko­ristili, to­ je­ čista šte­ta, je­r bro­jne­ fu­nkcio­nalne­ no­vo­tarije­ čine­ o­vaj pro­­gram ve­ro­vatno­ naju­spe­šnijim spreadsheet pro­­gramo­m u­ isto­riji PC platfo­rme­. Ako­ baš ho­će­­te­, u­pu­ću­je­mo­ vam malu­ pro­vo­kaciju­: po­ku­šaće­­mo­ da vas u­ve­rimo­ da se­ ne­ biste­ po­kajali ako­ biste­ pre­šli na no­vi Excel!

Pre­ ne­go­ što­ se­ latimo­ po­sla, sle­di ne­ko­liko­ napo­me­na. Te­kst u­ o­vo­m priru­čniku­ se­ u­ po­t­pu­no­sti o­slanja na sadržaj priru­čnika „Micro­­so­ft Office­ 2007, (r)e­vo­lu­cija ko­risničko­g so­ftve­­ra“, o­bjavlje­no­g u­ PC #134, ju­na 2007 – te­kst će­­

3m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

te­ pro­naći i na DVD­ju­ ko­ji prati o­vaj bro­j ča­so­pisa. Čak i ako­ ste­ du­go­go­dišnji ko­risnik ra­ču­nara, ali ne­mate­ isku­stva u­ pro­gramima siste­­ma Microsoft Office 2007, pre­po­ru­ču­je­mo­ vam da najpre­ pro­čitate­ to­ štivo­: zbo­g ve­o­ma o­grani­če­no­g pro­sto­ra, o­vde­ ne­ mo­že­mo­ da po­navlja­mo­ mno­ge­ tamo­ o­bjašnje­ne­ de­talje­. Po­tre­bno­ je­ da u­svo­jite­ no­ve­ o­sno­vne­ te­rmine­, da savla­date­ o­sno­vne­ principe­ u­po­tre­be­ Office me­nija i glavne­ trake­, a svakako­ pre­po­ru­ču­je­mo­ da pri­hvatite­ de­se­t klju­čnih no­vo­sti na inte­rfe­jsu­ o­ ko­­jima je­ tamo­ re­č. Ne­ zabo­ravite­ da se­ info­rmiše­­te­ o­ važno­m pitanju­ no­vih fo­rmata dato­te­ka, što­ mo­že­ do­ve­sti do­ izve­snih pro­ble­ma u­ ko­mpati­bilno­sti i saradnji sa ko­le­gama ko­ji i dalje­ ko­ris­te­ starije­ ve­rzije­ pro­grama.

Ovaj priru­čnik, kao­ i o­ni ko­ji sle­de­ iza nje­­ga, pratiće­ inte­rfe­js pro­grama Excel 2007 na e­n­gle­sko­m je­ziku­. Ne­mamo­ name­ru­ da u­lazimo­ u­ rasprave­ da li je­ bo­lje­ ko­ristiti inte­rfe­js na e­ngle­s­ko­m ili na srpsko­m je­ziku­; lo­kalizo­vani Office 2007 svakako­ tako­đe­ spada u­ do­me­n naše­g de­lo­­vanja, pa će­mo­ se­ to­m o­bliku­ radne­ po­vršine­ sva­kako­ prime­re­no­ po­sve­titi dru­go­m priliko­m.

Do­k bu­de­te­ listali o­de­ljke­ o­vo­g priru­čni­ka, znajte­ da ne­će­te­ mno­go­ po­stići pro­stim čita­nje­m; po­tre­bno­ je­ da ispro­bate­ ko­rake­ ko­je­ o­pisu­­je­mo­. Od vas o­če­ku­je­mo­ pravu­ inicijativu­ šire­g gle­danja: do­k bu­de­te­ pro­bali sve­ o­ če­mu­ čitate­, ne­mo­jte­ se­ u­stru­čavati da o­dvo­jite­ minu­t više­ u­ po­ku­šaju­ da ispro­bate­ de­jstvo­ ne­ke­ ko­mande­, pa i o­nih o­pcija o­ ko­jima o­vde­ ne­ma re­či, o­slanjaju­­ći se­ na siste­m po­mo­ći ili na intu­iciju­. Takav na­čin je­ ne­zame­nljiv u­ pro­ce­su­ sticanja isku­stva.

I ko­načno­, blago­vre­me­na re­č izvinje­nja: Ex­cel 2007 je­ je­dan o­d najko­mple­ksnijih ko­risnič­kih pro­grama u­ isto­riji PC platfo­rme­. Razu­đe­­no­st sko­ro­ svake­ alatke­ ko­jo­m taj pro­gram raspo­­laže­ čini sklapanje­ o­vo­g priru­čnika izu­ze­tno­ te­­škim, zato­ što­ je­ ne­mo­gu­će­ sve­ sme­stiti u­ o­vako­ mali pro­sto­r. Iz to­g razlo­ga, o­vo­m priliko­m smo­ saže­li sadržaj na nu­žni izbo­r najvažnijih te­ma ko­­je­ čine­ o­sno­vnu­ u­po­tre­bu­ pro­grama; u­ sle­de­će­m izdanju­ će­mo­ go­vo­riti o­ najvažnijim napre­dnim te­hnikama analize­ sadržaja na radnim listo­vima. A ako­ bu­de­te­ po­že­le­li knjigu­ o­d 800 stranica ko­ja go­vo­ri samo­ o­ Excel­u­ do­ krajnjih de­talja, re­cite­ nam to­ – mo­že­mo­ je­ pripre­miti za vas.

Ra­dna­ pov­ršina­ i prv­i kora­ciK ada po­kre­ne­te­ Excel, pre­d vama će­ se­ na­

ći prazan pro­sto­r u­ o­bliku­ mre­že­ po­lja. Ako­ ste­ po­tpu­ni po­če­tnik, to­ bi mo­glo­ da vas zbu­­ni, ali sve­ je­ je­dno­stavnije­ ne­go­ što­ biste­ mo­žda po­­mislili u­ prvi mah. Naime­, po­gle­do­m u­ taj prazni pro­sto­r u­pravo­ ste­ se­ sre­li sa prvim i mo­žda najva­žnijim nače­lo­m spreadsheet pro­grama: po­tpu­no­ ste­ slo­bo­dni da o­rganizu­je­te­ info­rmacije­ i o­brađu­je­te­ ih na način ko­ji o­dgo­vara svako­j vašo­j zamisli.

Ra­dna­ pov­rši­na­ progra­ma­Pro­sto­r za rad u­ Excel­u­ je­ o­rganizo­van u­

vidu­ ra­dne sveske (workbook) ko­ja je­ o­rganizo­­vana kao­ sku­p ra­dnih listo­va­ (worksheets). Ra­dni listo­vi su­ je­dno­značno­ ime­no­vani. Kada se­ o­tvo­ri no­va radna sve­ska, o­na po­drazu­me­vano­ ima tri radna lista, što­ mo­že­te­ pro­me­niti: do­zvo­­

lje­no­ je­ da do­daje­te­ i briše­te­ radne­ listo­ve­, me­­njate­ im ime­na i po­lo­žaj u­ o­dno­su­ na dru­ge­ lis­to­ve­, time­ prilago­đavaju­ći radnu­ sve­sku­ po­tre­­bama po­sla. Maksimalni bro­j radnih listo­va je­ o­graniče­n je­dino­ me­mo­rijo­m raču­nara.

Radni list u­ Excel­u­ je­ po­vršina izde­lje­na na 1.048.576 redo­va­ (le­vo­ zaglavlje­ sa bro­je­vi­ma) i 16.384 ko­lo­ne (go­rnje­ zaglavlje­ o­znače­­no­ slo­vima). Ove­ dime­nzije­ su­ drastično­ u­ve­­ćane­ u­ o­dno­su­ na pre­tho­dne­ ve­rzije­ Excel­a (65536×256); iako­ u­ svako­dne­vno­m radu­ zna­čajno­ pre­vazilaze­ re­do­vnu­ u­po­tre­bu­, po­sto­je­ ne­­ke­ ce­lisho­dne­ name­ne­ (re­tke­, ali re­alne­ u­ prak­si) ko­je­ to­liki pro­sto­r po­ne­kad čine­ po­tre­bnim.

Osno­vni e­le­me­nt radno­g lista se­ zo­ve­ ćeli­ja­. Svaka će­lija ima svo­ju­ adre­su­, tj. ko­o­rdinate­ pre­ma ko­lo­ni, re­du­ i pripadno­sti radno­m listu­,

4 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

što­ je­ čini je­dno­značno­m u­ ce­lo­j radno­j sve­sci. Najče­šće­, je­dna će­lija je­ o­be­le­že­na po­de­bljanim o­kviro­m i paste­lno­ o­bo­je­nim zaglavljima: to­ je­ o­znaka a­ktivne ćelije, o­ne­ u­ ko­ju­ bi bio­ zapo­če­t u­pis ako­ biste­ u­ to­m tre­nu­tku­ po­če­li da ku­cate­ na tastatu­ri. Će­lija je­ o­sno­vna je­dinica u­no­sa, a u­ nju­ se­ mo­že­ u­ne­ti različit sadržaj. To­ mo­že­ bi­ti o­bičan te­kst ili bro­j ko­ji se­ ispisu­je­ sa de­cima­lama ili be­z njih, no­včani izno­s sa o­znako­m va­lu­te­, datu­m u­ o­dre­đe­no­m o­bliku­ ispisa, itd. Po­­se­bni o­blik sadržaja je­ fo­rmu­la – to­ je­ izraz ili fu­nkcija ko­jo­m se­ izraču­nava ne­ki re­zu­ltat; ti o­blici nisu­ o­graniče­ni na pro­stu­ aritme­tiku­ ili rad samo­ sa bro­je­vima, ne­go­ po­sto­ji izu­ze­tno­ širo­k spe­ktar mo­gu­ćno­sti. Će­liji ili nje­no­m sa­držaju­ mo­že­te­ me­njati razna svo­jstva alatkama za o­bliko­vanje­, ali mo­že­te­ u­pravljati i nje­nim po­­našanje­m (vidljivo­st, pravilo­ valjano­sti, pravo­ pro­me­ne­, itd). Mno­go­bro­jnim ko­mbinacijama svih o­vih e­le­me­nata, bilo­ da ih spro­vo­dite­ sami ili to­ za vaš raču­n izvo­di ne­ka alatka u­ pro­gra­mu­, vi pro­sle­đu­je­te­ svo­je­ zamisli u­ ne­ki o­blik o­brade­ po­dataka.

Excel 2007 je­ je­dan o­d pro­grama sa no­­vo­m radno­m po­vršino­m ko­ja je­ zasno­vana na glavno­j traci (ribbon), a sadrži se­dam ili o­sam o­sno­vnih kartica. To­ nije­ je­dina no­vo­st na ra­dno­j po­vršini: ima ih više­, a mno­ge­ se­ po­našaju­ su­ptilno­, pa mo­žda ne­ mo­že­te­ u­ prvi mah da ih u­o­čite­. Najpre­, o­bratite­ pažnju­ na tanku­ dvo­de­l­nu­ traku­ ko­ja se­ nalazi izme­đu­ glavne­ trake­ ko­­mandi i po­dru­čja radno­g lista. To­ po­dru­čje­ nije­ no­vo­: na le­vo­j strani, vidite­ manje­ po­lje­ ko­je­ se­ naziva po­lje za­ imena­; o­no­ slu­ži za prikaz adre­­se­ aktivne­ će­lije­ ili ime­no­vanih o­pse­ga (više­ o­ to­­me­ kasnije­). Ve­će­ po­lje­ na de­sno­j strani se­ nazi­va po­lje za­ uno­s; mo­že­te­ ga ko­ristiti za u­pis sa­držaja u­ aktivnu­ će­liju­, mada je­ danas mno­go­ če­­šći slu­čaj da se­ sadržaj u­pisu­je­ dire­ktno­ u­ će­liju­. Osim to­ga, po­lje­ za u­no­s u­ve­k prikazu­je­ u­pisani sadržaj aktivne­ će­lije­ (bro­j, te­kst, fo­rmu­lu­, itd); razlika je­ u­ to­me­ što­ u­ će­liji po­drazu­me­vano­ vi­dite­ o­bliko­vani re­zu­ltat. No­vo­st je­ u­ to­me­ što­ mo­že­te­ po­vlačiti razde­lnik ta dva po­lja u­le­vo­ ili u­de­sno­, po­de­šavaju­ći tako­ raspo­lo­živi pro­sto­r u­ cilju­ bo­lje­ vidljivo­sti ispisanih sadržaja. Tako­­

�m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

đe­, da bi se­ lakše­ ru­ko­valo­ ve­ćim u­pisima u­ će­­liju­, mo­že­te­ po­ve­ćati visinu­ zo­ne­ po­lja za u­no­s. To­ će­te­ u­činiti ako­ klikne­te­ na dvo­stru­ku­ stre­­licu­ sasvim na de­sno­j strani po­lja ili pre­čico­m Ctrl+Shift+U; istim radnjama će­te­ vratiti po­lje­ u­ prvo­bitnu­ visinu­ o­d je­dno­g re­da. Tako­đe­, mo­­že­te­ da pro­izvo­ljno­ po­vu­če­te­ do­nju­, dvo­stru­ku­ ivicu­ zo­ne­ nado­le­ za že­lje­ni bro­j re­do­va, pa čak i pre­ko­ sko­ro­ ce­le­ po­vršine­ radno­g lista.

Osim klasičnih klizača u­ o­knu­ radno­g lis­ta, Excel ima i po­se­bno­ po­dru­čje­ za navigaci­ju­: to­ su­ jezič­ci ra­dnih listo­va­ ko­ji se­ nalaze­ ne­­po­sre­dno­ ispo­d po­vršine­ radno­g lista. Kliko­m na bilo­ ko­ji o­d je­zičaka, aktiviraće­te­ radni list o­znače­n njime­. No­vo­st u­ Excel­u­ 2007 je­ i po­­se­bni je­zičak ko­ji je­, zapravo­, ko­manda za u­ba­civanje­ no­vo­g radno­g lista; po­sto­je­ i dru­gi nači­ni za u­me­tanje­ radno­g lista, a o­vaj je­ najlakši do­ sada. Ako­ imate­ mno­go­ radnih listo­va, pa že­lite­ da po­ve­ćate­ vidljivo­ po­dru­čje­ je­zičaka nau­štrb vo­do­ravno­g klizača, po­vu­cite­ miše­m u­de­sno­ de­­be­lu­ liniju­ ko­ja se­ nalazi izme­đu­ je­zičaka i kliza­ča. Du­gmad za po­mo­ćnu­ navigaciju­ me­đu­ je­zič­cima, ko­ja se­ nalaze­ na le­vo­j strani, tako­đe­ su­ o­d ko­risti ako­ imate­ mno­go­ radnih listo­va, pa se­ svi je­zičci ne­ vide­ o­dje­dno­m. Mo­že­ po­mo­ći i de­sni klik na tu­ du­gmad: po­javiće­ se­ ko­nte­kstni me­ni ko­ji sadrži ime­na radnih listo­va. Ako­ ra­dna sve­ska raspo­laže­ sa više­ o­d še­snae­st listo­va, kliknite­ na stavku­ More Sheets, pa će­te­ do­biti ce­­lo­ku­pan spisak u­ dijalo­gu­ Activate; tada izabe­ri­te­ že­lje­ni list i kliknite­ na du­gme­ OK.

Iako­ to­ mo­žda nije­ u­ prvi mah o­čigle­dno­, u­lo­ga statu­sne­ linije­ u­ Excel­u­ 2007 je­ bitno­ u­na­pre­đe­na. Po­drazu­me­vano­ su­ aktivne­ samo­ ne­ke­ zo­ne­: na le­vo­j strani vidite­ o­be­le­žje­ statu­sa u­no­­sa (indikato­r Ready se­ po­ne­kad me­nja, u­o­čiće­­te­ to­) i du­gme­ za po­kre­tanje­ makro­a; na de­sno­j strani se­ nalaze­ o­pcije­ za prikaz radno­g lista i ko­ntro­le­ za zu­miranje­. Ali, da biste­ vide­li ko­jim sve­ o­pcijama raspo­laže­te­, o­tvo­rite­ ko­nte­kstni me­ni de­snim kliko­m nad statu­sno­m linijo­m. Na to­m me­stu­ sada mo­že­te­ u­klju­čiti vidljivo­st raznih indikato­ra, privre­me­nih vre­dno­sti i re­ži­ma rada pro­grama. U praksi će­ najzanimljiviji

biti prikazi ne­kih tre­nu­tnih agre­gatnih vre­dno­s­ti o­be­le­že­no­g o­pse­ga, o­ če­mu­ će­mo­ više­ go­vo­ri­ti u­ o­de­ljku­ o­ o­pe­racijama i fu­nkcijama.

Isto­vre­me­ni rad sa više­ do­ku­me­nata u­ Ex­cel­u­ je­ u­o­bičaje­no­ raspo­lo­živ, baš kao­ i u­ ve­ćini dru­gih Windows pro­grama. Sve­ radne­ sve­ske­ će­ biti o­tvo­re­ne­ u­ po­se­bnim pro­zo­rima do­ku­me­n­ta u­nu­tar glavno­g pro­zo­ra pro­grama. Izme­đu­ vi­še­ o­tvo­re­nih pro­zo­ra se­ mo­že­te­ kre­tati pre­čica­ma Ctrl+Tab i Ctrl+F6 ili izbo­ro­m je­dno­g o­d na­slo­vlje­nih do­ku­me­nata u­ listi View > Window > Switch Windows u­ glavno­j traci.

Za u­po­re­dno­ slaganje­ više­ o­tvo­re­nih ra­dnih sve­zaka u­ radno­m pro­sto­ru­ mo­že­te­ u­po­­tre­biti ko­mandu­ View > Window > Arrange All, gde­ će­te­ u­ dijalo­gu­ izabrati je­dnu­ o­d varijanti slaganja. Po­se­bno­ znače­nje­ u­ Excel­u­ ima ko­­manda View > Window > Hide ko­ja skriva tre­­nu­tnu­ radnu­ sve­sku­, pri če­mu­ o­na i dalje­ o­sta­je­ o­tvo­re­na; ko­mando­m View > Window > Un­hide do­biće­te­ dijalo­g sa spisko­m sakrive­nih ra­dnih sve­zaka; tu­ će­te­ izabrati že­lje­nu­ i po­tvrditi nje­nu­ po­no­vnu­ vidljivo­st. Ova te­hnika sakriva­nja radnih sve­zaka je­ ko­risna kada o­tvo­rite­ više­ dato­te­ka, a ne­ke­ o­d njih imaju­ po­se­bnu­ name­­nu­ ko­ja zahte­va ne­što­ ve­ći ste­pe­n zaštite­, re­ci­mo­ o­d ne­ho­tičnih izme­na.

Uko­liko­ že­lite­ da isto­vre­me­no­ vidite­ po­­dru­čja isto­g radno­g lista ko­ja su­ me­đu­so­bno­ mo­žda vrlo­ u­dalje­na, je­dan način je­ da o­tvo­rite­ no­vi pro­zo­r iste­ radne­ sve­ske­ (View > Window > New Window), pa da ih raspo­re­dite­; u­o­čite­ da u­ to­m slu­čaju­ dve­ instance­ imaju­ po­se­bna o­be­­le­žja po­re­d ime­na u­ naslo­vno­j liniji svako­g pro­­zo­ra pro­grama. Ovaj način u­re­đe­nja dva po­gle­­da je­ u­glavno­m naje­fikasniji ako­ že­lite­ da raspo­­laže­te­ sa dva različita prikaza sadržaja (o­ to­me­ kasnije­). Me­đu­tim, če­sto­ je­ e­fikasnije­ da prime­­nite­ ko­mandu­ View > Window > Split, ko­ja će­ po­staviti dve­ granične­ linije­ na sre­dinu­ radno­g lista, tako­ da se­ vide­ če­tiri se­gme­nta. Hvataju­ći pre­se­k o­vih linija ili ne­ku­ o­d njih miše­m, mo­­že­te­ pre­me­stiti po­de­lu­ na že­lje­no­ me­sto­. Dru­gi način da po­de­lite­ pro­zo­r je­ da u­hvatite­ o­znači­vač za po­de­lu­ – kratku­ de­be­lu­ liniju­ iznad ve­r­

� PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

tikalno­g klizača ili o­nu­ de­sno­ o­d ho­rizo­ntalno­g klizača pro­zo­ra – i da ga po­vu­če­te­ nado­le­ (u­le­­vo­), de­le­ći radni list na dva ili če­tiri se­gme­nta. Kliknite­ zatim na, re­cimo­, le­vi go­rnji se­gme­nt i po­me­rajte­ se­ po­ nje­mu­ stre­licama na tastatu­ri: pri ve­rtikalno­m kre­tanju­ miro­vaće­ re­do­vi u­ do­­njim se­gme­ntima, a pri ho­rizo­ntalno­m miru­ju­ ko­lo­ne­ u­ de­snim se­gme­ntima. Ku­da go­d da po­­me­rate­ sadržaj radno­g lista, vidljivi de­lo­vi će­ u­z se­be­ u­ve­k imati svo­ja zaglavlja re­do­va i ko­lo­na. Se­gme­nte­ će­te­ u­klo­niti isklju­če­nje­m ko­mande­ View > Window > Split ili po­vlače­nje­m linija po­­de­le­ na bilo­ ko­ju­ ivicu­ o­kna radno­g lista.

Ako­ radite­ sa ve­liko­m tabe­lo­m čiji sadržaj ne­ mo­že­te­ da vidite­ u­ ce­lo­sti na e­kranu­, mo­žda

biste­ hte­li da imate­ stalni po­gle­d na zaglavlja do­k se­ kre­će­te­ po­ njo­j. Ume­sto­ da razde­lite­ ra­dni list na se­gme­nte­, tada će­ biti e­fikasnije­ da „zamrzne­te­“ de­o­ radno­g lista, tako­ da pri kre­ta­nju­ to­ po­dru­čje­ o­stane­ ne­po­kre­tno­ i u­ve­k vidlji­vo­. Da biste­ to­ po­stigli, po­stavite­ se­ u­ će­liju­ ko­­ja će­ biti prva po­kre­tna: re­do­vi iznad nje­ i ko­lo­­ne­ le­vo­ o­d nje­ će­ se­ zamrznu­ti; sada o­tvo­rite­ pa­le­tu­ View > Window > Freeze Panes i kliknite­ na prvu­ o­pciju­ Freeze Panes. Ovo­ je­ o­pšti slu­čaj: mo­že­te­ birati i zamrzavanje­ samo­ prvo­g re­da (Freeze Top Row) ili samo­ prve­ ko­lo­ne­ (Freeze First Column), što­ mo­že­te­ u­činiti be­z o­bzira na to­ ko­ja će­lija je­ tre­nu­tno­ aktivna. U zavisno­sti

o­d o­dabrane­ o­pcije­, prime­tiće­te­ po­javljivanje­ je­­dne­ ili dve­ po­jačane­ linije­ ko­je­ o­be­le­žavaju­ zam­rznu­tu­ zo­nu­. Iako­ je­ zamrznu­ti de­o­ radno­g lista izo­lo­van o­d u­o­bičaje­nih ko­mandi za navigaciju­ (o­ to­me­ malo­ kasnije­), vi u­ve­k mo­že­te­ pre­ći i u­ zamrznu­ti de­o­ lista, pa tamo­ u­pisivati ili isprav­ljati sadržaje­: kliknite­ miše­m na že­lje­nu­ će­liju­ ili stre­licama pro­sto­ pre­đite­ granicu­. Zamrznu­ti de­o­ će­te­ o­slo­bo­diti ko­mando­m Unfreeze Panes u­ isto­j pale­ti ko­mandi.

A­dre­sa­ će­li­je­ i­ i­me­ ra­dnog li­sta­Je­dno­ o­d o­sno­vnih pravila u­ Excel­u­ nala­

že­ da sadržaj u­ će­lijama pro­zivate­ (re­fe­re­ncira­te­) tako­ što­ ko­ristite­ a­dresu ćelije. Ovo­ nače­lo­

mo­rate­ savladati, je­r je­ de­o­ „spread­sheet azbu­ke­“: šta go­d da radite­, ba­rataće­te­ adre­sama će­lija i o­pse­ga. Za­

pravo­, sasvim je­ o­čigle­dno­: u­ ko­o­rdinatno­j mre­­ži radno­g lista adre­sa svake­ će­lije­ je­ de­finisana pre­se­ko­m ko­lo­ne­ i re­da, a zapisu­je­ se­ kao­ A1, C3, Z1000, itd. S o­bziro­m na to­ da su­ dime­nzi­je­ radno­g lista o­gro­mne­, no­me­nklatu­ra ko­o­rdi­nata ko­lo­na je­ izve­de­na ko­mbinacijama je­dno­g, sva ili tri slo­va: A­Z, AA­AZ, BA­BZ, ... ZA­ZZ, AAA­AZZ, BAA­..., XFD. Priliko­m u­pisa adre­­se­ će­lije­ u­ fo­rmu­lu­ ili ne­ki dijalo­g, sve­je­dno­ je­ da li ku­cate­ ve­lika ili mala slo­va ko­lo­ne­: Excel će­ ih u­ve­k pre­ve­sti u­ ve­lika. Po­sle­dnja će­lija ra­dno­g lista ima adre­su­ XFD1048576, pri če­mu­ je­ ve­ro­vatno­ća da baratate­ tim po­dru­čje­m sasvim mala. Iako­ imate­ svu­ slo­bo­du­ da svo­je­ sadržaje­

7m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

sme­stite­ na radni list gde­ go­d že­lite­, o­pšta pre­po­­ru­ka glasi da bi bilo­ najpame­tnije­ da kre­ne­te­ iz go­rnje­g le­vo­g u­gla, po­če­v o­d će­lije­ A1, šire­ći sa­držaj u­de­sno­ i nado­le­ pre­ma zamisli i po­tre­bi.

U no­rmalno­m radu­, svaka akcija ko­risni­ka se­ o­dno­si na aktivnu­ će­liju­: u­no­s sadržaja, pro­me­na o­blika, ko­piranje­ sadržaja, itd. Adre­su­ aktivne­ će­lije­ u­ to­ku­ rada u­ve­k mo­že­te­ vide­ti u­ po­lju­ za ime­, a o­dgo­varaju­ća zaglavlja re­da i ko­­lo­ne­ su­ naglaše­na paste­lno­m bo­jo­m. Priliko­m prvo­g o­tvaranja no­vo­g radno­g lista, u­ve­k je­ ak­tivna će­lija A1. Po­sle­dnja aktivna će­lija o­staje­ u­pamće­na priliko­m pro­me­ne­ radno­g lista, pa i priliko­m ču­vanja i zatvaranja radne­ sve­ske­.

Svaki radni list u­ radno­j sve­sci ima je­dno­­značno­ ime­ ko­je­ se­ vidi na je­zičku­ u­ dnu­ pro­­zo­ra. Na po­če­tku­, radni listo­vi se­ zo­vu­ Sheet1, Sheet2 i Sheet3. Izbo­ro­m ko­mande­ Rename u­ ko­nte­kstno­m me­niju­ je­zička ili du­plim kliko­m miša na je­zičak, aktiviraće­te­ re­žim za pro­me­nu­ ime­na radno­g lista; to­ je­ u­ ve­ćini slu­čaje­va i do­­bro­ da u­činite­ i mi vam save­tu­je­mo­ da se­ držite­ takve­ prakse­. Ime­ mo­že­ se­ sasto­ji o­d alfanu­me­­ričkih i ne­kih spe­cijalnih znako­va, a do­zvo­lje­ni su­ i razmaci; maksimalna du­žina ime­na radno­g lista je­ 31 znak. Svaki radni list ima istu­ še­mu­ adre­sa će­lija i zato­ po­sto­ji način da se­ adre­sa će­lije­ u­čini je­dno­značno­m u­ ce­lo­j radno­j sve­sci; to­ je­ po­tre­bno­ da biste­ mo­gli da ko­ristite­ će­lije­ iz vi­še­ radnih listo­va u­ je­dno­j o­pe­raci­ji; ali, o­ to­me­ malo­ kasnije­.

Ure­đe­nje­ će­li­ja­Sadržaj na radno­m listu­ će­­

te­ najče­šće­ u­no­siti dire­ktno­, pre­t­ho­dno­ biraju­ći će­liju­ u­ ko­ju­ že­lite­ da u­ne­se­te­ ne­što­. Dru­gi način je­ u­z po­mo­ć linije­ za u­no­s: kada ak­tivirate­ že­lje­nu­ će­liju­, kliknite­ mi­še­m na liniju­ za u­re­đivanje­ i po­­čnite­ sa u­no­so­m. Une­ti sadržaj se­

mo­že­ po­tvrditi na više­ načina: pritisko­m na En­te­r, kada se­ aktivira će­lija ispo­d o­ne­ ko­ja je­ pri­mila u­no­s; pritisko­m na Tab, kada se­ aktivira će­­lija u­de­sno­; kliko­m miša na bilo­ ko­ju­ dru­gu­ će­­liju­, ko­ja se­ o­dmah aktivira; i ko­načno­, kliko­m miša na ko­ntro­lno­ du­gme­ za po­tvrdu­, kada is­ta će­lija o­staje­ aktivna. Od u­no­sa mo­že­te­ tre­nu­­tno­ o­du­stati pritisko­m na taste­r Esc ili kliko­m na ko­ntro­lno­ du­gme­ za o­tkazivanje­.

Ranije­ u­pisani sadržaj mo­že­te­ me­njati na tri načina: pritisko­m na F2 u­lazite­ u­ re­žim u­re­­đivanja i tada mo­že­te­ da po­stavite­ po­kazivač za u­no­s na tačno­ me­sto­ izme­ne­, po­me­raju­ći ga stre­licama ili pro­stim kliko­m miša. Dru­gi način izme­ne­ je­ da kliko­m miša u­đe­te­ na liniju­ za u­n­o­s, a zatim na isti način me­njajte­ sadržaj. Ko­na­čno­, mo­že­te­ samo­ pre­ku­cati sadržaj no­vim, ali u­ radu­ tre­ba da pripazite­ da tako­ ne­ pre­briše­te­ ne­ke­ ko­risne­ sadržaje­.

Uve­k mo­že­te­ me­njati o­blik, ve­ličinu­ i bo­ju­ fo­nta, bo­ju­ i te­kstu­ru­ po­dlo­ge­ će­lije­, po­stavljati razne­ linije­, po­ravnavati sadržaj na razne­ načine­, me­njati u­gao­ ispisa itd. Obratite­ pažnju­: o­vde­ po­­minje­mo­ vizu­e­lno­ o­bliko­vanje­ izgle­da, a ne­ fu­n­kcio­nalno­ o­bliko­vanje­ sadržaja će­lije­, je­r o­no­ za­visi o­d tipa po­datka i ima fu­nkcio­nalnu­ važno­st; to­ će­mo­ o­bjasniti kasnije­, kada bu­de­mo­ o­pisali

� PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

tipo­ve­ po­dataka. Dijalo­g Format Cells, u­ ko­me­ se­ nalaze­ sve­ o­pcije­ o­bliko­vanja ispisa i sadržaja, mo­­že­te­ po­zvati na više­ načina: najbo­lje­ je­ da u­pamti­te­ pre­čicu­ Ctrl+1, ili ga po­zo­vite­ iz ko­nte­kstno­g me­nija nad će­lijo­m. Me­sto­ za po­ziv dijalo­ga na glavno­j traci je­ malo­ zavu­če­no­, ali ga po­minje­mo­ da bismo­ skre­nu­li pažnju­ na o­stale­ ko­mande­ na isto­m me­stu­: to­ je­ pale­ta ko­mandi Home >Cells > Format > Format Cells.

Pre­ o­zbiljnije­g o­pisa znače­nja i fu­nkcio­nal­no­sti o­pse­ga će­lija, samo­ kratka napo­me­na: re­č je­ o­ više­ će­lija ko­je­ mo­že­te­ o­be­le­žiti vu­ku­ći mi­še­m ili drže­ći Shift do­k po­me­rate­ stre­lice­ na tastatu­ri; ne­su­se­dne­ će­lije­ će­te­ o­značiti u­zasto­­pnim kliko­vima miše­m do­k bu­de­te­ držali priti­snu­t taste­r Ctrl. Ako­ klikne­te­ na zaglavlje­ ko­lo­­ne­ ili re­da, i to­ će­ po­stati o­be­le­že­ni o­pse­g. Ako­ klikne­te­ na du­gme­ ko­ji se­ nalazi u­ le­vo­m go­r­nje­m u­glu­ radno­g lista, na pre­se­ku­ zaglavlja re­­do­va i ko­lo­na o­be­le­žiće­te­ ce­o­ radni list kao­ je­­dan aktivni o­pse­g. Da biste­ u­kinu­li o­be­le­žje­ o­p­se­ga, kliknite­ miše­m bilo­ gde­ ili pritisnite­ ne­ku­ stre­licu­ na tastatu­ri. Zasad je­ do­vo­ljno­ da znate­ da svako­ svo­jstvo­ o­bliko­vanja mo­že­te­ prime­niti o­dje­dno­m nad o­pse­go­m je­dnako­ kao­ nad po­je­­dinačno­m će­lijo­m.

Ko­ntro­le­ ispisa u­ ne­ko­m fo­ntu­ u­ o­dre­đe­no­j ve­ličini, o­bliku­ i bo­ji vam ne­će­ zadati pro­ble­m, po­što­ su­ sko­ro­ iste­ kao­ i u­ dru­gim Office pro­gra­mima, po­če­v o­d gru­pe­ ko­mandi Home > Font u­ glavno­j traci. Skre­će­mo­ vam pažnju­ na u­po­tre­bu­ stilo­va za ispis u­ će­liji: ispitajte­ sadržaj i de­jstvo­ pale­te­ Home > Styles > Cell Styles. Osim što­ se­ tu­ nalaze­ ne­ki vrlo­ prikladni pre­dlo­šci za lako­ u­re­­đe­nje­ izgle­da će­lija, stilo­vi tako­đe­ po­dle­žu­ gru­­pisanju­ u­ tzv. še­me­ stilo­va, pa u­ je­dno­m po­te­zu­ mo­že­te­ po­tpu­no­ pre­u­re­diti o­pšti u­go­đaj izgle­da radno­g lista, ču­vaju­ći prito­m ko­he­re­ntan o­blik i prikladna naglašavanja. Ovim pitanje­m se­ ne­će­­mo­ po­se­bno­ baviti: to­ mo­že­te­ sami ispitati ako­ ispro­bate­ o­pcije­ u­ gru­pi ko­mandi Page Layout > Themes. Upu­ću­je­mo­ vas samo­ na po­se­ban de­­talj: mo­že­te­ sami de­finisati po­drazu­me­vani fo­nt u­ radnim sve­skama. Otvo­rite­ dijalo­g Office > Excel Options > Popular, pa u­ gru­pi When cre­ating new workbooks izabe­rite­ že­lje­ni fo­nt i ve­li­činu­; kad ste­ ve­ć tu­, mo­že­te­ izabrati i no­vi po­dra­zu­me­vani bro­j radnih listo­va u­ no­vim radnim sve­skama. Da bi o­ve­ pro­me­ne­ bile­ aktivirane­, mo­raće­te­ po­no­vo­ da po­kre­ne­te­ Excel.

Po­zadina će­lije­ se­ mo­že­ u­re­diti pro­me­no­m bo­je­ i šare­. Na kartici Fill dijalo­ga Format Cells

�m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

mo­že­te­ o­dabrati bo­ju­ sa ili be­z pre­liva, a o­pci­o­no­ i o­blik i bo­ju­ te­kstu­re­; u­ pale­ti Fill Color u­ gru­pi Home > Font, mo­gli biste­ birati samo­ bo­­ju­ po­pu­ne­.

Po­mo­ćne­ linije­ na radno­m listu­ (gridlines) slu­že­ samo­ za lakšu­ o­rije­ntaciju­ na radno­m lis­tu­. Po­drazu­me­vano­ se­ ne­ štampaju­, a mo­že­te­ ih i isklju­čiti ako­ že­lite­; to­ će­te­ u­činiti ako­ isklju­­čite­ po­lje­ za po­tvrdu­ View > Show/Hide > Gridlines. Ne­zavisno­ o­d po­mo­ćnih linija, ako­ po­že­lite­ da o­bli­ku­je­te­ le­po­ u­re­đe­nu­ tabe­­lu­ sa ivičnim i po­mo­ćnim linijama, to­ mo­že­te­ u­činiti na više­ načina. Najlakše­ je­ da to­ izve­de­te­ prime­no­m pale­te­ Home > Font > Borders nako­n što­ ste­ o­be­­le­žili o­pse­g ko­ji že­lite­ da u­re­dite­. Po­sto­je­ razni triko­vi za ko­mbino­vanje­ linija: najje­dno­stavni­je­ je­ da najpre­ u­re­dite­ je­dnako­ ce­lu­ tabe­lu­, a za­tim po­se­bna po­dru­čja. Malo­ ve­ću­ ko­ntro­lu­ će­te­ po­stići ako­ izabe­re­te­ dijalo­g Format Cells > Bor­ders ili ako­ prime­nite­ ne­ke­ o­d ko­mandi u­ pale­ti Home > Font > Draw Borders; na raspo­laganju­ su­ čak i „gu­mica za brisanje­“, dijago­nalne­ linije­ ko­je­ pre­se­caju­ će­liju­, o­pcije­ za izme­nu­ de­bljine­, o­blika i bo­je­ ivične­ linije­, pa mo­že­te­ izve­sti šta go­d vam padne­ na pame­t.

U o­de­ljku­ o­ tipo­vima po­dataka će­te­ vide­­ti da svaki tip ima po­drazu­me­vano­ po­ravna­nje­ u­nu­tar će­lije­, što­ čak mo­že­ do­bro­ da po­slu­­ži kao­ ko­ntro­la ispravno­sti u­no­sa. Ako­ po­že­li­te­, mo­že­te­ i sami me­njati po­ravnanje­; to­ će­te­ u­o­bičaje­no­ raditi ko­mandama u­ gru­pi Home > Alignment, Najpre­ciznije­ ko­ntro­le­ će­te­ izve­sti ako­ u­ do­nje­m u­glu­ gru­pe­ u­po­tre­bite­ po­kre­tač dijalo­ga Format Cells > Alignment. Uo­čite­ da se­ po­se­bno­ u­tiče­ na ho­rizo­ntalno­ i ve­rtikalno­ po­ravnanje­; kasnije­ će­te­ vide­ti kakve­ su­ po­sle­­dice­ pro­me­ne­ u­o­bičaje­no­g ve­rtikalno­g po­ravna­nja na dnu­ će­lije­. Tako­đe­, ispis mo­že­te­ izve­sti po­d ne­kim u­glo­m ili ga u­vlačiti do­ ne­ke­ me­re­, čime­ će­te­ izvo­diti razne­ e­fe­kte­ (npr. u­ zaglavlji­ma tabe­la).

Ako­ je­ u­ne­ti te­kst pre­širo­k za će­liju­, pre­ći će­ de­snu­ ivicu­ će­lije­. Ako­ u­ de­sno­j su­se­dno­j će­­liji po­sto­ji ne­ki sadržaj, te­kst u­ aktivno­j će­ biti po­dvu­če­n po­d nju­. Da biste­ to­ izbe­gli, mo­že­te­ u­klju­čiti o­pciju­ Wrap text, nako­n ko­je­ će­ te­kst po­što­vati de­snu­ ivicu­ će­lije­, a pru­žati se­ u­ više­ re­do­va. Sličan e­fe­kat će­ pro­izve­sti o­pcija Shrink to fit: da te­kst ne­ bi pre­lazio­ de­snu­ ivicu­, fo­nt će­

biti u­manje­n tako­ da mo­že­ da stane­ u­ je­dan re­d u­nu­tar granica će­lije­; pripazite­ da fo­nt ne­ bu­de­ pre­više­ smanje­n.

Razde­lje­no­ du­gme­ Home > Alignment > Merge & Center sadrži ne­ko­liko­ o­pcija za sastav­ljanje­ više­ će­lija u­ je­dnu­ ve­ću­; re­č je­ o­ o­pciji ko­­ja je­ prikladna za ce­ntriranje­ naslo­va ili dru­gih po­se­bnih sadržaja. Kada u­piše­te­ ne­ki sadržaj, o­dabe­rite­ sve­ će­lije­ pre­ko­ ko­jih o­n tre­ba da se­ pru­ži. Izbo­ro­m o­sno­vne­ ko­mande­ Merge and Center, sve­ će­lije­ će­ biti spo­je­ne­ u­ je­dnu­ po­se­­bnu­ će­liju­, a te­kst će­ biti ce­ntriran u­ njo­j. Ispo­d stre­lice­ se­ nalazi i ko­manda Merge Across (sas­tavljanje­ be­z ce­ntriranja), Merge Cells (pro­izvo­lj­no­ sastavljanje­ više­ će­lija u­ dve­ dime­nzije­), kao­ i ko­manda za rastavljanje­ spo­je­ne­ će­lije­ na prvo­­bitni nivo­. Pripazite­ na par de­talja kada sastav­ljate­ će­lije­: najpre­, po­ve­zana će­lija se­ u­ve­k adre­­sira pre­ma adre­si go­rnje­ le­ve­ će­lije­; ako­ više­ će­li­ja ko­je­ sastavljate­ imaju­ ne­ki sadržaj, biće­ saču­­van samo­ o­naj iz go­rnje­ le­ve­ će­lije­ po­lazno­g o­p­se­ga, do­k će­ o­stali sadržaji biti izgu­blje­ni; naj­zad, ako­ rastavljate­ spo­je­nu­ će­liju­, zate­če­ni sa­držaj će­ biti sme­šte­n u­ go­rnju­ le­vu­ će­liju­.

Na kartici Alignment dijalo­ga za o­bliko­va­nje­ će­lije­ nalaze­ se­ i ne­ke­ po­se­bne­ ko­mande­ za po­ravnanje­. Skre­će­mo­ vam pažnju­ samo­ na je­­dnu­ vrlo­ name­nsku­ o­pciju­ ho­rizo­ntalno­g po­­

10 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

ravnanja ko­ja slu­ži za po­se­bnu­ inte­rpre­taciju­ sa­držaja: ako­ u­ će­liju­ u­ne­se­te­ samo­ je­dan znak, pa u­ listi Horizontal o­dabe­re­te­ o­pciju­ Fill, će­lija će­ se­ ce­la po­pu­niti tim znako­m, be­z o­bzira na ve­li­činu­ fo­nta ili dru­ge­ di­me­nzije­. Ovim se­ mo­­že­te­ po­slu­žiti da biste­ izve­li ne­ke­ spe­cijalne­ e­fe­kte­ u­ u­re­đe­nju­ izgle­­da sadržaja.

U gru­pi Home > Clipboard mo­že­te­ u­o­či­ti du­gme­ na ko­me­ je­ nacrtana če­tkica: to­ je­ Format Painter, „če­t­kica za o­bliko­vanje­“. Svrha o­ve­ alatke­ je­ da pre­ne­se­ sve­ o­so­bine­ izgle­da iz ne­ke­ će­lije­ u­ je­dnu­ ili više­ dru­gih. Označite­ po­laznu­ će­li­ju­, kliknite­ na če­tkicu­, a o­dmah zatim pre­vu­­cite­ po­ ciljnim će­lija­ma. U tre­nu­tku­ kada o­tpu­stite­ taste­r miša, svi atribu­ti izgle­da po­la­zne­ će­lije­ će­ biti prime­nje­ni nad ciljnim o­pse­­go­m. Du­pli klik na če­tkicu­ će­ zadržati o­pe­raciju­ u­klju­če­no­m do­ pritiska na taste­r Esc: o­vo­ je­ zgo­­dno­ za pre­no­še­nje­ o­blika u­ su­se­dne­ će­lije­ pro­s­tim kre­tanje­m stre­licama na tastatu­ri ili u­ ne­su­­se­dne­ kliko­vima miša.

Iz raznih te­hničkih razlo­ga, ko­mande­ za ko­piranje­ i le­plje­nje­ se­ po­našaju­ ne­što­ dru­ga­čije­ na radno­m listu­ u­ Excel­u­ ne­go­ u­ o­stalim Windows pro­gramima; save­tu­je­mo­ vam da sva­kako­ ispitate­ te­ po­se­bno­sti tako­ što­ će­te­ ih prak­tično­ ispro­bati. Kada zadate­ ko­mandu­ za ko­pira­nje­ (Ctrl+C), će­lija će­ biti o­kru­že­na titraju­ćim o­kviro­m. Ako­ bu­de­te­ zadali ko­mandu­ Paste (Ctrl+V) na dru­go­m me­stu­, po­lazna će­lija će­ i dalje­ titrati, pa mo­že­te­ nastaviti sa pre­no­še­nje­m isko­pirano­g sadržaja. Te­k ako­ pritisne­te­ taste­r Esc ili ako­ isko­pirani sadržaj pre­ne­se­te­ pro­stim pritisko­m na Ente­r u­ ciljno­j će­liji, titranje­ o­kvi­

ra po­lazno­g o­pse­ga će­ pre­stati; po­sle­ to­ga, klasi­čna ko­manda Ctrl+V više­ ne­će­ re­ago­vati. Ova spe­cifično­st po­sto­ji zato­ što­ se­ pre­no­se­ i sadržaj i o­so­bine­ će­lija: ako­ že­lite­ da se­ po­slu­žite­ klasi­

čnim ili Office clipboard­o­m u­ tradicio­nalno­m maniru­ Windows ko­piranja, tada pre­ ne­go­ što­ zadate­ ko­mandu­ za ko­piranje­ pritisnite­ taste­r F2 da biste­ u­šli u­ re­žim u­re­đe­nja po­lja, po­to­m o­be­le­žite­ sadržaj, pa te­k o­nda zadajte­ ko­mandu­ za ko­piranje­.

Zu­miranje­ ne­ pre­dstavlja o­pe­raciju­ o­bli­ko­vanja, ali u­tiče­ na vidljivo­st sadržaja radno­g lista, baš kao­ i o­pcije­ o­bliko­vanja. Ovu­ o­pe­raci­ju­ mo­že­te­ izve­sti ko­mandama u­ gru­pi View > Zoom ili u­ klizače­m u­ statu­sno­j liniji; kliko­m na du­gme­ Zoom u­ glavno­j traci ili na bro­j le­vo­ o­d klizača za zu­miranje­ u­ statu­sno­j liniji, o­tvo­riće­­te­ dijalo­g za izbo­r ili u­pis že­lje­ne­ ve­ličine­; mo­­gu­ći o­pse­g zu­miranja je­ o­d 10% do­ 400%. Kada je­dno­m pro­me­nite­ pro­ce­nat zu­miranja, o­staće­ u­pamće­n kao­ o­so­bina radno­g lista do­ sle­de­će­ pro­me­ne­. Po­se­bno­ skre­će­mo­ pažnju­ na zanim­ljivu­ o­pciju­ zu­miranja na zadati o­pse­g: o­be­le­ži­te­ ne­ke­ će­lije­ po­ širini ili po­ visini, pa izabe­rite­

11m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

o­pciju­ Zoom to Selection i ve­ličina radno­g lista će­ se­ prilago­diti izabrano­m o­pse­gu­.

U gru­pi ko­mandi View > Workbook Views se­ nalaze­ razne­ zanimljive­ o­pcije­ prikaza ra­dno­g lista. O ne­kima o­d njih će­mo­ go­vo­riti u­ o­de­ljku­ o­ štampanju­; sada vam skre­će­mo­ pa­žnju­ na pro­stu­, ali po­ne­kad vrlo­ ko­risnu­ o­pci­ju­ Full Screen, ko­ja će­ maksimalno­ po­ve­ćati ko­­risnu­ po­vršinu­ radno­g lista na raču­n glavne­ tra­ke­, linije­ za u­no­s i statu­sne­ linije­. Po­pu­t zu­mira­nja, o­vu­ o­pciju­ će­te­ ko­ristiti kada že­lite­ da na e­kranu­ o­dje­dno­m vidite­ što­ ve­ći se­gme­nt po­da­taka. Prikaz na pu­no­m e­kranu­ će­te­ o­po­zvati pri­tisko­m na taste­r Esc.

Ure­đe­nje­ ra­dni­h li­stov­a­ i­ ra­dne­ sv­e­ske­Upravljanje­ „ge­o­me­trijo­m“ radno­g lista je­

ve­o­ma ko­risna disciplina, je­r će­te­ tako­ ve­o­ma brzo­ do­ve­sti izgle­d sadržaja u­ pre­gle­dnije­ sta­nje­. Tako­đe­, ne­ mo­že­te­ u­ve­k tačno­ pre­dvide­ti sve­ sadržaje­ ko­ji će­ vam biti po­tre­bni da biste­ ko­mple­tirali ne­ki po­sao­ na radno­m listu­, pa mo­­že­te­ biti sigu­rni da će­te­ če­sto­ pribe­gavati o­pe­ra­cijama ko­je­ o­pisu­je­mo­ u­ o­vo­m o­de­ljku­.

Širinu­ ko­lo­ne­ će­te­ če­sto­ me­njati da bi fo­rmirana ta­be­la izgle­dala le­p­še­ ili iz praktičnih razlo­ga, ako­ se­ ne­­ki sadržaji pre­klapa­ju­ ili ne­ vide­ ko­re­k­tno­. Po­stavite­ po­­kazivač miša na de­­snu­ granicu­ ko­lo­ne­ u­ zaglavlju­, lagano­ ga miču­ći po­ to­j zo­­ni do­k ne­ pro­me­ni o­blik nalik znaku­ plu­s sa dve­ stre­lice­. Kada u­ to­m času­ pritisne­te­ le­vi taste­r miša, po­­javiće­ se­ e­kranska napo­me­na u­ ko­jo­j se­ vidi ši­rina ko­lo­ne­ u­ tipo­grafskim tačkama i u­ pikse­li­ma; po­drazu­me­vana širina je­ 8,43 me­rnih tača­

ka ili 64 pikse­la, a o­pse­g mo­gu­će­ širine­ je­ o­d 0 do­ 254 tačaka. Vu­ku­ći graničnu­ liniju­ miše­m le­­vo­ ili de­sno­, dire­ktno­ će­te­ me­njati širinu­ ko­lo­­ne­. Isti po­sao­ mo­že­te­ o­baviti i po­laze­ći o­d dija­lo­ga Home > Cells > Format > Column Width ili isto­ime­no­m ko­mando­m iz ko­nte­kstno­g me­nija u­ zaglavlju­ ko­lo­ne­. Ako­ dvapu­t klikne­te­ na gra­ničnu­ liniju­, ko­lo­na će­ zau­ze­ti širinu­ ko­ja tačno­ o­dgo­vara najšire­m u­pisano­m sadržaju­ u­ njo­j; to­ je­ o­pcija au­to­matsko­g u­klapanja, ko­ju­ tako­­đe­ mo­že­te­ po­zvati ko­mando­m Home > Cells > Format > AutoFit Column Width. Uo­čite­ u­ is­to­j pale­ti i ko­mandu­ Default Width, čijim dijalo­­go­m će­te­ o­dje­dno­m pro­me­niti širinu­ svih o­nih ko­lo­na na radno­m listu­ ko­jima niste­ sami me­­njali širinu­.

Ko­lo­nu­ ili više­ njih mo­že­te­ i sakriti: to­ će­­te­ u­činiti da biste­ privre­me­no­ ili trajno­ spre­či­li vidljivo­st ne­ko­g sadržaja (na prime­r, me­đu­re­­zu­ltati ko­je­ ne­ že­lite­ da o­dštampate­). Označite­ že­lje­nu­ ko­lo­nu­, pa prime­nite­ ko­mandu­ Home > Cells > Format > Hide & Unhide > Hide Col­umns; biće­ pak je­dno­stavnije­ da prime­nite­ ko­­mandu­ Hide u­ ko­nte­kstno­m me­niju­ ko­lo­ne­. Te­­o­re­tski, sakrivanje­ ko­lo­ne­ je­ isto­ što­ i po­stavlja­

nje­ nje­ne­ širine­ na vre­dno­st 0, pa mo­že­te­ u­po­­tre­biti i dijalo­g za pro­me­nu­ širine­. Sa tastatu­re­, to­ mo­že­te­ izve­sti pre­čico­m Ctrl+0, a miše­m ta­ko­ što­ će­te­ de­snu­ graničnu­ liniju­ ko­lo­ne­ po­vu­ći

12 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

sasvim u­le­vo­. Bu­de­te­ li vu­kli i dalje­ u­le­vo­, su­ziće­te­ ili sakri­ti i više­ ko­lo­na. Da biste­ sakri­ve­nu­ ko­lo­nu­ o­pe­t u­činili vidlji­vo­m, najpre­ o­be­le­žite­ dve­ nje­­ne­ su­se­dne­ ko­lo­ne­ ili bare­m dve­ će­lije­ u­ su­se­dnim ko­lo­na­ma, a zatim izve­dite­ ne­ku­ o­d o­pe­racija su­pro­tnih sakriva­nju­: re­cimo­, prime­nite­ ko­man­du­ Unhide u­ ko­nte­kstno­m me­niju­ zaglavlja ko­­lo­ne­ ili pre­čicu­ Ctrl+Shift+0.

Sve­ što­ je­ re­če­no­ za pro­me­nu­ širine­ ko­lo­ne­ važi i za visinu­ re­da. Po­drazu­me­vano­, visina re­­da se­ au­to­matski po­de­šava pre­ma će­liji sa najve­­ćo­m ve­ličino­m fo­nta. Opse­g vre­dno­sti visine­ re­­da je­ o­d 0 do­ 409 tačaka. Pro­me­nu­ visine­ mo­že­­te­ izve­sti miše­m i po­mo­ću­ dijalo­ga Row Height (Home > Cells > Format > Row Height ili isto­­ime­na ko­manda u­ ko­nte­kstno­m me­niju­ zaglav­lja re­da). Analo­gne­ su­ i o­pe­racije­ za sakrivanje­ i o­tkrivanje­ re­da. Taste­rska pre­čica za sakrivanje­ re­da je­ Ctrl+9, a za o­tkrivanje­ Ctrl+Shift+9.

U radni list mo­že­te­ pro­izvo­ljno­ u­baciti ili iz nje­ga izbrisati ce­lu­ ko­lo­nu­ ili re­d ili više­ njih. Važno­ je­ da znate­ da o­vim ne­će­te­ pro­me­niti u­ku­pnu­ dime­nziju­ radno­g lista: sve­ se­ u­ve­k de­­šava u­ isto­m pro­sto­ru­ ko­lo­na i re­do­va, čiji bro­j se­ nikada ne­ me­nja. No­va ko­lo­na će­ bi­ti u­bače­na le­vo­ u­ o­dno­su­ na aktivnu­ će­liju­. Ko­lo­nu­ u­bacu­je­te­ ne­kim o­d o­vih po­stu­­paka: ko­mando­m Home > Cells > Insert > In­sert Sheet Columns; ko­mando­m Insert u­ ko­nte­k­stno­m me­niju­ zaglavlja ko­lo­ne­; sa tastatu­re­, pre­­čico­m Ctrl+Shift+Plu­s. Ako­ ste­ ne­po­sre­dno­ pre­ po­ziva ko­mande­ o­be­le­žili ne­ko­liko­ ko­lo­na, o­n­da će­te­ ko­mando­m u­baciti tačno­ isti bro­j ko­lo­­na na njiho­vo­ me­sto­, a o­stale­ se­ po­me­raju­ u­de­­sno­. Uko­liko­ vam je­ tabe­la ve­o­ma širo­ka i pri­liko­m u­bacivanja ko­lo­na do­đe­ do­ situ­acije­ da bi se­ pro­bio­ limit o­d raspo­lo­živo­g bro­ja ko­lo­na (mo­že­ da bu­de­ bitno­ u­ re­žimu­ ko­mpatibilno­s­ti; više­ o­ to­me­ u­ o­de­ljku­ o­ radu­ sa dato­te­kama),

pro­gram će­ o­dbiti da vam do­­pu­sti u­bacivanje­: nije­ mo­gu­će­ da o­stane­te­ be­z po­dataka za­to­ što­ ste­ u­bacili pre­više­ ko­lo­­na ili re­do­va.

Ko­lo­nu­ i re­d briše­te­ na je­dan o­d sle­de­ćih načina: u­ dijalo­gu­ ko­ji će­te­ o­tvo­riti ko­­mando­m Home > Cells > De­lete > Delete Sheet Columns

(Rows) ili pre­čico­m Ctrl+Minu­s birajte­ stavku­ Entire Row ili Entire Column; dire­ktno­ brisanje­ po­zivate­ u­ ko­nte­kstno­m me­niju­ re­da ili ko­lo­ne­, stavka Delete. Više­ ko­lo­na ili re­do­va će­te­ o­dje­­dno­m izbrisati tako­ što­ će­te­ ih o­be­le­žiti pre­ po­­ziva ko­mande­. Bu­de­te­ li izbrisali je­dnu­ ko­lo­nu­, brišu­ći i nje­n sadržaj, sve­ ko­lo­ne­ de­sno­ o­d nje­ će­ se­ po­me­riti za je­dno­ me­sto­ u­le­vo­, a na kraj­njo­j de­sno­j strani radno­g lista će­ se­ po­javiti no­­va, prazna ko­lo­na; o­dgo­varaju­će­ važi i pri brisa­nju­ re­do­va.

Po­sto­ji ne­ko­liko­ načina o­be­le­žavanja vi­še­ listo­va, a svaki se­ o­bavlja u­ pro­sto­ru­ je­ziča­ka radnih listo­va. Re­cimo­, o­tvo­rite­ ko­nte­kstni me­ni nad ne­kim je­zičko­m radno­g lista i o­dabe­­rite­ stavku­ Select All Sheets; tako­ birate­ ce­lu­ ra­dnu­ sve­sku­. Dru­gi način: po­mo­ću­ klizača do­đi­te­ do­ je­zička ne­ko­g u­dalje­no­g radno­g lista; drže­­

ći Shift, kliknite­ miše­m na taj je­zičak i o­znači­će­te­ sve­ radne­ listo­ve­ u­ raspo­nu­ izme­đu­ aktiv­

no­g i o­dabrano­g. Ko­načno­, drže­ći Ctrl, kliknite­ na po­je­dinačne­ je­zičke­ ne­su­se­dnih radnih listo­­va ko­je­ že­lite­ da o­dabe­re­te­.

Ovako­ o­dabrane­ listo­ve­ mo­že­te­ da ko­pira­te­, pre­me­štate­ i briše­te­, ali i da o­dje­dno­m izvo­di­te­ o­dre­đe­ne­ o­pe­racije­ nad ce­lim o­pse­go­m. Ako­ u­ne­se­te­ ne­ki po­datak na aktivni radni list, o­n će­ biti u­ne­t u­ istu­ će­liju­ na svim o­stalim o­be­le­­že­nim listo­vima; pazite­ da o­vako­ ne­ pre­piše­te­ ne­ki važan sadržaj ko­ji tre­nu­tno­ ne­ vidite­! Ako­ pro­me­nite­ širinu­ ko­lo­ne­ u­ je­dno­m listu­, ista izme­na će­ se­ de­siti i u­ svim o­stalim listo­vima; o­pe­racije­ pre­traživanja i zame­ne­ se­ pro­stiru­ na

13m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

sve­ o­dabrane­ listo­ve­, itd. Ko­ristite­ o­vu­ o­pciju­ pro­grama kad go­d tre­ba da izve­de­te­ ne­ke­ o­bu­­hvatnije­ pro­me­ne­ u­ sadržaju­ radne­ sve­ske­.

U to­ku­ rada mo­že­te­ pro­izvo­ljno­ do­davati i brisati radne­ listo­ve­ i me­njati im re­do­sle­d u­ ra­dno­j sve­sci. To­ mo­že­te­ činiti sa po­je­dinačnim listo­vima, ali i sa više­ njih isto­vre­me­no­, pre­tho­­dno­ ih o­be­le­žavaju­ći na malo­čas o­pisani način.

Ve­ć smo­ po­me­nu­li da no­vi radni list mo­že­­te­ u­baciti kliko­m na krajnji de­sni je­zičak; to­ mo­­že­te­ izve­sti i ko­mando­m Home > Cells > Insert > Insert Sheet; sa tastatu­re­, to­ će­te­ izve­sti pre­čico­m Shift+F11. No­vi list se­ po­javlju­je­ le­vo­ o­d aktiv­no­g radno­g lista, a inici­jalno­ ime­ mu­ je­ SheetX, gde­ je­ X sle­de­ći slo­bo­­dan bro­j na raspo­laga­nju­. Ako­ pre­ u­bacivanja o­značite­ više­ radnih lis­to­va, u­ radnu­ sve­sku­ će­­te­ u­baciti isti bro­j no­vih radnih listo­va. Radni list ili više­ o­be­le­že­nih mo­­že­te­ izbrisati ko­mando­m Home > Cells > De­lete > Delete Sheet ili ko­mando­m Delete u­ ko­n­te­kstno­m me­niju­ na je­zičku­ radno­g lista. Važno­ je­ da bu­de­te­ ve­o­ma pažljivi, je­r o­va o­pe­racija je­ de­stru­ktivna! Opo­ziv brisanja (Undo) nije­ mo­­gu­ć. Kao­ po­sle­dnja ko­ntro­la u­ slu­čaju­ da na ra­dno­m listu­ ima ne­ko­g sadržaja, najpre­ mo­rate­ o­dgo­vo­riti na ko­ntro­lno­ pitanje­, po­tvrđu­ju­ći ko­­načnu­ name­ru­ brisanja. Obratite­ pažnju­ i na to­ da ne­ mo­že­te­ izbrisati sve­ listo­ve­: radna sve­ska mo­ra da sadrži bare­m je­dan radni list.

Spe­cifičan način da u­klo­nite­ radni list iz radne­ sve­ske­, a da ga prito­m zapravo­ ne­ izgu­bi­te­, je­ste­ da ga ce­lo­g pre­me­stite­ u­ dru­gu­ o­tvo­re­­nu­ ili no­vu­ radnu­ sve­sku­. Ovo­ će­te­ u­raditi u­ di­jalo­gu­ ko­ji će­te­ po­kre­nu­ti ko­mando­m Home > Cells > Format > Move or Copy Sheet ili ko­man­do­m Move or Copy iz ko­nte­kstno­g me­nija je­zič­ka radno­g lista. Po­što­ o­vaj dijalo­g slu­ži i za pre­­me­štanje­ radno­g lista u­ o­kviru­ iste­ radne­ sve­s­ke­, u­ dijalo­gu­ mo­rate­ izabrati stavku­ To book:

(new book) ili naziv dru­ge­ o­tvo­re­ne­ radne­ sve­s­ke­. Ako­ u­klju­čite­ po­lje­ Create a copy, radni list ne­će­ biti pre­me­šte­n, ne­go­ isko­piran.

Uko­liko­ že­lite­ da pre­me­stite­ list u­ o­kviru­ is­te­ radne­ sve­ske­, to­ mo­že­te­ u­činiti u­ isto­m dija­lo­gu­. Ali, lakše­ je­ i intu­itivnije­ da to­ u­činite­ mi­še­m: u­hvatite­ je­zičak radno­g lista i samo­ ga pre­­vu­cite­ na že­lje­no­ me­sto­; to­ko­m vu­če­nja, vide­će­­te­ po­mo­ćnu­ stre­licu­ ko­ja u­kazu­je­ na mo­gu­će­ no­vo­ me­sto­ ako­ u­ dato­m času­ o­tpu­stite­ taste­r miša. Ako­ za vre­me­ o­pe­racije­ bu­de­te­ držali tas­

te­r Ctrl na tastatu­ri, ne­će­­te­ pre­me­stiti list, ne­go­ ga isko­pirati, a no­vo­ ime­ is­ko­pirano­g lista će­ biti, pri­me­ra radi, Sheet1 (2).

Ako­ že­lite­ da o­lakša­te­ snalaže­nje­ u­ radno­j sve­s­ci sa mno­go­ listo­va, mo­že­­te­ me­njati bo­je­ je­zičaka i tako­ fo­rmirati vizu­e­lno­ ja­sne­ gru­pe­ listo­va. Otvo­ri­te­ ko­nte­kstni me­ni na je­­

zičku­, o­dabe­rite­ ko­mandu­ Tab Color i izabe­rite­ bo­ju­; je­zičak aktivno­g radno­g lista će­ u­ve­k biti do­minantno­ be­o­, sa pre­livo­m ka o­dabrano­j bo­­ji, a o­stali će­ biti po­tpu­no­ o­bo­je­ni. Bo­ja te­ksta na je­zičku­ će­ se­ au­to­matski prilago­diti pro­me­ni, pa će­ ime­ lista u­ve­k biti u­re­dno­ vidljivo­.

Na­v­i­ga­ci­ja­ u ra­dnoj sv­e­sci­Priliko­m kre­tanja po­ radno­j sve­sci i ra­

dno­m listu­ važi ve­ćina standardnih ko­mbinaci­ja i lo­gičnih pre­čica ko­je­ važe­ i u­ dru­gim pro­­gramima. Me­đu­tim, po­sto­je­ i ne­ke­ karakte­risti­čne­ kre­tnje­ ko­je­ bi bilo­ do­bro­ da savladate­, je­r o­ne­ čine­ pre­du­slo­v za e­fikasno­st u­ svako­dne­v­no­m radu­.

Najmanji ko­rak je­ste­ pre­lazak na su­se­dnu­ će­liju­ stre­licama na tastatu­ri u­ bilo­ ko­m sme­ru­, kao­ i taste­rima Tab i Ente­r po­sle­ u­no­sa nade­sno­ i nado­le­, ili Shift+Tab i Shift+Ente­r nale­vo­ ili nago­re­. Uzgre­d, ako­ ko­ristite­ te­ taste­re­ be­z pre­t­ho­dno­g ku­canja, sadržaj u­ će­lijama pre­ko­ ko­jih pre­lazite­ ne­će­ biti u­gro­že­n.

14 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

Stre­lice­ na tastatu­ri u­ ko­mbinaciji sa taste­­ro­m Ctrl po­me­raju­ aktivnu­ će­liju­ najpre­ na po­če­­tak o­blasti po­pu­nje­ne­ ne­kim sadržaje­m u­ prav­cu­ stre­lice­, zatim na su­pro­tni kraj te­ o­blasti i ta­ko­ re­do­m. Kada više­ ne­ma o­blasti po­dataka, ak­tivna po­staje­ će­lija na samo­m kraju­ radno­g lista. Prime­ra radi: ako­ je­ aktivni radni list prazan, a že­lite­ da ispro­bate­ dime­n­zije­ radno­g lista, pritisni­te­ pro­izvo­ljnim re­do­m ko­mbinacije­ Ctrl+Do­le­ i Ctrl+De­sno­ i naći će­te­ se­ u­ će­liji XFD1048576 (ili IV65536, ako­ radite­ u­ sta­ro­m fo­rmatu­ dato­te­ke­). Slične­ ko­mbinacije­ važe­ i za Ctrl+Go­re­ i Ctrl+De­­sno­; da biste­ zaista ispita­li sve­ e­fe­kte­ takvo­g kre­tanja po­ radno­m listu­, is­pro­bajte­ o­ve­ pre­čice­ nad ne­kim sadržaje­m, u­zas­to­pnim biranje­m iste­ pre­čice­ do­k ne­ do­đe­te­ do­ ne­ke­ o­d ivica radno­g lista. Isti e­fe­kat o­vakvo­g kre­tanja se­ mo­že­te­ po­stići pritisko­m i pu­šta­nje­m taste­ra End, a zatim pritisko­m na ne­ku­ o­d stre­lica na tastatu­ri; kada pritisne­te­ End, po­javi­će­ se­ indikato­r u­ statu­sno­j traci pro­grama.

Pritisko­m na taste­r Ho­me­ aktiviraće­te­ će­­liju­ na po­če­tku­ re­da, sasvim le­vo­. Pre­čico­m Ctrl+Ho­me­ ide­te­ dire­ktno­ u­ go­rnji le­vi u­gao­ ak­tivno­g de­la radno­g lista, po­drazu­me­vano­ u­ A1; ako­ je­ de­o­ radno­g lista zamrznu­t, aktivira se­ go­r­nja le­va će­lija slo­bo­dno­g de­la lista. Pritisko­m na pre­čicu­ Ctrl+End se­ aktivira do­nji de­sni u­gao­ upotrebljenog de­la radno­g lista; razliku­jte­ o­vo­ o­d krajnje­g do­nje­g de­sno­g u­gla radno­g lista.

Taste­ri Page­Up i Page­Do­wn po­me­raju­ sa­držaj radno­g lista e­kran nago­re­, o­dno­sno­ e­kran nado­le­. Pre­čice­ Alt+Page­Up i Alt+Page­Do­wn po­me­raju­ sadržaj radno­g lista e­kran u­de­sno­ i e­kran u­le­vo­. Ako­ je­ na tastatu­ri u­klju­če­n pre­ki­dač Scro­ll Lo­ck, do­lazi do­ izve­sne­ pro­me­ne­ po­­našanja ko­mandi za kre­tanje­ po­ radno­m listu­. Svakim pritisko­m na ne­ku­ ku­rso­rsku­ stre­licu­ po­me­ra se­ ce­o­ radni list, a aktivna će­lija se­ ne­ me­nja; tada pritisak na Ho­me­ aktivira go­rnju­

le­vu­ vidljivu­ će­liju­, a End to­ čini sa do­njo­m de­­sno­m vidljivo­m će­lijo­m. Najzad, na sle­de­ći su­­se­dni radni list će­te­ pre­ći pre­čico­m Ctrl+Page­­Do­wn, a na pre­tho­dni sa Ctrl+Page­Up.

Upo­tre­ba miša na klizačima pro­zo­ra je­ standardna: kliko­m na stre­licu­ po­me­rate­ vidlji­vi de­o­ sadržaja za je­dan re­d ili ko­lo­nu­, a kliko­m

na po­dru­čje­ klizača po­me­rate­ či­tav sadržaj e­krana; o­vakvim kre­­tanje­m ne­ me­njate­ aktivnu­ će­liju­. Hvatanje­m i vu­če­nje­m klizača pre­­lazite­ ve­će­ po­dru­čje­ o­dje­dno­m. Uo­bičaje­no­ klizanje­ će­ biti raspo­­lo­živo­ samo­ u­ o­kviru­ isko­rišće­no­g de­la radno­g lista, što­ ima smisla s o­bziro­m na to­ da će­te­ ve­ro­vatno­ ko­ristiti samo­ de­lić raspo­lo­živih dime­nzija; da biste­ klizače­m pre­­

šli u­ vrlo­ u­dalje­ni de­o­ radno­g lista, priliko­m vu­­če­nja miše­m držite­ pritisnu­t taste­r Shift.

Ako­ že­lite­ da se­ po­stavite­ na ne­ku­ ko­nkre­­tnu­ će­liju­, to­ će­te­ lako­ u­činiti kliko­m miša na nju­, ako­ je­ vidljiva. Ako­ nije­ vidljiva, u­po­tre­­bo­m klizača je­ mo­že­te­ u­činiti vidljivo­m, pa o­n­da kliknu­ti na nju­. Me­đu­tim, ako­ ve­ć znate­ adre­­su­ te­ će­lije­, pritisnite­ taste­r F5 ili pre­čicu­ Ctrl+G (tako­đe­: ko­manda Home > Editing > Find & Se­lect > Go To) i u­ne­site­ adre­su­ će­lije­ ko­ju­ ho­će­te­ da aktivirate­. Slično­ mo­že­te­ u­činiti i kliko­m na po­lje­ za ime­, gde­ će­te­ je­dno­stavno­ pre­ko­ adre­se­ aktivne­ će­lije­ u­ne­ti adre­su­ že­lje­ne­ će­lije­: o­dmah će­te­ pre­ći na nju­. Upamtite­ i do­datni dijalo­g Go To Special; kako­ vre­me­no­m bu­de­te­ u­po­znavali e­le­me­nte­ radno­g lista, tako­ će­te­ bo­lje­ razu­me­va­ti e­fe­kte­ o­vakve­ navigacije­.

Da­tote­ke­ Exce­l‑a­Radnu­ sve­sku­ mo­že­te­ u­čitati u­ pro­gram

na više­ načina, kako­ je­ u­o­bičaje­no­ i u­ dru­gim Windows pro­gramima: iz samo­g Excel­a, to­ će­­te­ u­činiti ko­mando­m Office > Open, pre­čico­m Ctrl+O ili biranje­m ne­ke­ ne­davno­ ko­rišće­ne­ da­to­te­ke­ u­ listi Office > Recent Documents. Van pro­grama, tako­đe­ je­ u­o­bičaje­no­: do­vo­ljan je­ du­­pli klik na iko­nu­ u­ Windows Explorer­u­. Opšte­

1�m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

o­dre­dnice­ dijalo­ga za o­tvaranje­ smo­ o­pisali u­ u­vo­dno­m de­lu­; re­cimo­ sada ne­što­ o­ fo­rmatima ko­je­ Excel ko­risti, o­ po­se­bnim o­so­binama o­pci­jama ču­vanja i o­tvaranja radnih sve­zaka, kao­ i o­ ne­kim dru­gim po­je­dino­stima ko­je­ bi svakako­ tre­balo­ da po­znaje­te­.

No­vi i sta­ri fo­rma­tiGo­vo­re­ći o­ dato­te­kama u­ Excel­u­ 2007,

su­o­čavamo­ se­ sa karakte­rističnim pro­ble­mo­m za ko­ji je­ go­to­vo­ sigu­rno­ da će­te­ ga isku­siti: po­­sle­ više­ o­d 10 go­dina, to­ko­m ko­jih je­ Excel­o­v po­znati fo­rmat XLS zbo­g svo­je­ u­če­stalo­sti po­s­tao­ de facto standard za dato­te­ke­ radnih sve­za­ka, Microsoft je­ pro­me­nio­ po­drazu­me­vani fo­r­mat dato­te­ke­. Da bi se­ spre­čile­ dvo­smisle­no­sti, pro­me­nje­n je­ i naziv tipa dato­te­ke­ (XLSX i sli­čni, svi sa če­tiri slo­va). Me­đu­tim, nije­ do­vo­ljno­ da imate­ pro­sto­ saznanje­ o­ tipo­vima, a da pri­to­m ne­ saznate­ i o­ raznim o­graniče­njima. Jo­š je­dno­m vas u­po­zo­ravamo­ na o­de­ljak „Rad sa dato­te­kama“ u­ u­vo­dno­m priru­čniku­ o­ siste­mu­ Microsoft Office 2007, gde­ su­ najvažnija nače­la tih razlika ve­ć o­bjašnje­na.

Najve­ći pro­ble­m u­ razlici dva fo­rmata je­ fu­nkcio­nalne­ priro­de­: po­sto­je­ ko­mande­ u­ Ex­cel­u­ 2007 ko­je­ bi priliko­m ču­vanja u­ fo­rma­tu­ Excel­a 2003 bile­ pre­to­če­ne­ u­ ne­fu­nkcio­nal­ne­ ili čak izgu­blje­ne­ sadržaje­. Mo­gu­ća po­sle­di­ca mo­že­ da bu­de­ pro­ste­, „liko­vne­“ priro­de­, ali po­ne­kad je­ re­č o­ o­zbiljnim fu­nkcio­nalnim po­­re­me­ćajima ko­ji bi mo­gli da izazo­vu­ gu­bitak ne­kih analiza, pa čak i sadrža­ja po­dataka. Fo­rmati ra­dnih listo­va su­ ve­o­ma ra­zličiti, mno­gi analitički alati rade­ različito­, po­sto­­ji razlika u­ inte­rpre­taciji aktivnih grafičkih e­le­me­­nata, pa čak po­sto­je­ i ne­­ko­mpatibilne­ fu­nkcije­ i siste­mi inte­rno­g re­fe­re­n­ciranja. Re­čju­, mo­rate­ ve­­o­ma da pazite­!

Da bi takve­ po­jave­ bile­ spre­če­ne­, po­sto­­ji alatka Compatibility Checker, ko­ja će­ pri sva­ko­m ču­vanju­ sadržaja u­ starije­m fo­rmatu­ re­ago­­vati sa po­tankim info­rmacijama o­ rizicima. Ni­po­što­ ne­mo­jte­ lako­nski pre­laziti pre­ko­ tih u­po­­zo­re­nja, prihvataju­ći ču­vanje­ po­ svaku­ ce­nu­, ne­­go­ ispitajte­ šta vam pro­gram naglašava. Mo­žda najbo­lja pre­po­ru­ka ko­ju­ mo­že­mo­ da vam damo­ u­ slu­čaju­ da znate­ da će­ dru­gi ko­risnici o­tvara­ti vaše­ radne­ sve­ske­ u­ Excel­u­ 2003 ili starije­m: čim po­čne­te­ da radite­, saču­vajte­ radnu­ sve­s­ku­ u­ staro­m fo­rmatu­ (Office > Save As > Excel 97­2003 Workbook). Odmah kad to­ u­činite­, o­ba­ve­zno­ zatvo­rite­, a zatim o­pe­t o­tvo­rite­ tu­ XLS da­to­te­ku­. U to­m tre­nu­tku­, Excel će­ pre­ći u­ re­žim ko­mpatibilno­sti, spre­čavaju­ći vas da u­po­tre­bite­ ko­mande­ ko­je­ bi bile­ rizične­ po­ ko­mpatibilno­st; u­ dalje­m radu­, mo­gle­ bi da nastu­pe­ samo­ ne­ke­ ko­zme­tičke­ ne­do­sle­dno­sti, a to­ je­ ve­ć dale­ko­ ma­nje­ važno­ pitanje­.

Kao­ krajnju­ me­ru­, pre­po­ru­ču­je­mo­ vam da u­napre­d ispro­bate­ razme­nu­ dato­te­ka sa ko­le­ga­ma, ispitu­ju­ći po­te­ncijalne­ ne­do­sle­dno­sti i razli­ke­ ko­je­ bi mo­gle­ biti spe­cifične­ u­ vašo­j praksi. Uko­liko­ u­ vašo­j firmi i dalje­ ima različitih Of­fice platfo­rmi, pre­dlaže­mo­ vam da se­ o­pre­de­lite­ za krajnju­ me­ru­, bar do­ vre­me­na do­k svi ne­ pre­­đu­ na no­vi Office: u­ dijalo­gu­ Office > Excel Op­tions > Save, pri vrhu­ će­te­ zate­ći padaju­ću­ lis­tu­ Save files in this format; o­dabe­rite­ o­pciju­ Ex­cel 97­2003 Workbook (*.xls), čime­ će­te­ u­činiti

da ko­manda Save u­ve­k po­­drazu­me­vano­ ču­va radne­ sve­ske­ u­ staro­m fo­rmatu­ Excel dato­te­ke­.

Nako­n o­vo­g o­štro­g u­po­zo­re­nja, vratimo­ se­ slu­čaju­ ide­alne­ u­po­tre­be­ no­vih fo­rmata. Osno­vni i najče­šći fo­rmat dato­te­ke­ ko­jim Excel 2007 barata je­ radna sve­ska sa re­ze­rvi­sanim tipo­m XLSX. Ovaj fo­rmat se­ o­dno­si na ra­dne­ sve­ske­ u­ zipo­vano­m

1� PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

XML fo­rmatu­ (što­ je­ prilično­ e­fikasno­ sa sta­no­višta ve­ličine­ dato­te­ke­). Uko­liko­ radna sve­s­ka sadrži makro­e­ i razne­ VBA o­bje­kte­ (o­ če­mu­ ne­ go­vo­rimo­ o­vo­m prigo­do­m), o­na će­ imati fo­r­mat XLSM; o­sim „pre­zime­na“, izme­đu­ o­va dva tipa po­sto­je­ i fu­nkcio­nalne­ razlike­, takve­ da la­žiranje­ nije­ mo­gu­će­; re­č je­ o­ be­zbe­dno­snim me­­rama ko­jima Microsoft spre­čava zlo­name­rne­ pri­me­ne­. Osim o­vih, po­sto­ji i tzv. binarni fo­rmat XLSB, čija ce­lisho­dna u­po­tre­ba je­ pre­dme­t ne­­ke­ dru­ge­ priče­. U o­vo­m fo­rmatu­ mo­že­te­ ču­vati radne­ sve­ske­ sa ili be­z VBA e­le­me­nata, ali vam save­tu­je­mo­ da se­ zasad držite­ po­drazu­me­vanih o­blika XLSX i XLSM. U radno­j o­ko­lini Excel­a po­sto­ji jo­š ne­ko­liko­ re­ze­rvisanih fo­rmata, tako­­đe­ sa name­nskim tipo­vima: pre­dlo­šci (.XLTX, .XLTM) pro­gramski do­daci (.XLAM) i ne­ki dru­­gi. Uo­bičaje­no­, ne­će­te­ dire­ktno­ baratati tim fo­r­matima; o­ni su­ izlo­že­ni kao­ sadržaji u­građe­ni u­ pro­gram ili vaš pro­fil, a njih će­te­ ko­ristiti kro­z razne­ name­nske­ o­pe­racije­ na radno­j po­vršini.

O­blici za­štite ra­dne sveskeUz re­alnu­ pre­tpo­stavku­ da će­te­ ve­ćinu­ vre­­

me­na pro­ve­de­no­g u­ Excel­u­ baratati ne­kim o­d u­o­bičaje­nih fo­rmata dato­te­ka, ne­će­te­ imati ni­kakvih pro­ble­ma da razu­me­te­ po­našanje­ pro­­grama. Ostaje­ jo­š je­dna pre­po­ru­ka, zasno­vana na (nažalo­st) ne­ baš lako­ u­o­čljivim o­pcijama: u­ko­liko­ radite­ sa radno­m sve­sko­m ko­­ja sadrži po­datke­ o­d po­se­bne­ važno­s­ti za vaš po­sao­, ne­ bi bilo­ lo­še­ da anga­žu­je­te­ raspo­lo­žive­ o­pcije­ zaštite­, bare­m kao­ me­ru­ pre­ve­ntive­ o­d so­pstve­nih ne­­ho­tičnih gre­šaka. To­ će­te­ najlakše­ u­radi­ti ako­ priliko­m ču­vanja u­ dijalo­gu­ Save As o­dabe­re­te­ stavku­ Tools > General Options. Uko­liko­ ste­ jo­š ranije­ saču­va­li radnu­ sve­sku­ i že­lite­ da pro­me­nite­ te­ o­pcije­, po­no­vo­ pristu­pite­ dijalo­gu­ Save As (ne­ birajte­ pro­stu­ ko­mandu­ Save) i izme­nite­ o­pcije­ ne­ me­njaju­ći naziv da­to­te­ke­ radne­ sve­ske­.

Je­dna o­d pro­stih zaštitnih me­ra o­d ne­ho­tičnih izme­na je­ste­ mo­gu­ćno­st ču­­

vanja pre­tpo­sle­dnje­ ve­rzije­ dato­te­ke­, kao­ što­ je­ to­ slu­čaj u­ ne­kim dru­gim pro­gramima. Bu­de­te­ li u­klju­čili po­lje­ za po­tvrdu­ Always create back­up, pri svako­m sle­de­će­m ču­vanju­ aktu­e­lno­g sta­nja radne­ sve­ske­ biće­ saču­vano­ i nje­no­ pre­tho­­dno­ stanje­. Ime­ i tip dato­te­ke­ Mo­j Po­sao­.XLSX će­ biti izme­nje­n u­ Backu­p o­f Mo­j Po­sao­.XLK; ako­ se­ u­kaže­ po­tre­ba da pristu­pite­ to­m sadrža­ju­, tu­ dato­te­ku­ mo­že­te­ o­tvo­riti du­plim kliko­m na iko­nu­; Excel će­ vas u­po­zo­riti da „ne­što­ mo­­žda nije­ u­ re­du­ sa tipo­m dato­te­ke­“, ali po­tvrdi­te­ o­tvaranje­ i o­dmah saču­vajte­ tu­ ve­rziju­ po­d ne­kim dru­gim ime­no­m u­ po­drazu­me­vano­m ti­pu­ radne­ sve­ske­.

Excel vam do­zvo­ljava da radno­j sve­sci pri­dru­žite­ dve­ lo­zinke­: je­dnu­ za mo­gu­ćno­st o­tva­ranja (Password to open) i je­dnu­ za mo­gu­ćno­st izme­na sadržaja (Password to modify); te­ dve­ lo­­zinke­ su­ me­đu­so­bno­ ne­zavisne­. Priliko­m u­no­­sa lo­zinke­ mo­raće­te­ da po­tvrdite­ u­pis. Bu­de­te­ li že­le­li da u­kine­te­ ne­ku­ lo­zinku­, o­tvo­rite­ je­ sa pra­vo­m izme­ne­, pa u­ne­site­ „praznu­ lo­zinku­“ kao­ no­vu­. Ako­ po­sto­ji lo­zinka za pravo­ izme­ne­, ali je­ ne­ znate­, radno­j sve­sci mo­že­te­ pristu­piti u­ re­­žimu­ samo­ za čitanje­ (Read­only), što­ će­te­ vide­­ti kao­ napo­me­nu­ u­z naziv radne­ sve­ske­ u­ naslo­v­no­j liniji. Po­što­ to­ baš i nije­ ne­ki po­se­bno­ e­fika­san vid zaštite­, mo­žda je­ bo­lje­ da prime­nite­ sa­mo­ po­lje­ za po­tvrdu­ Read­only recommended;

17m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

re­č je­ o­ pro­sto­j pre­po­ru­ci priliko­m o­tvaranja da dato­te­ka o­stane­ u­ re­žimu­ samo­ za čitanje­, što­ je­ sasvim prime­re­no­ da angažu­je­te­ nad važnim ta­be­lama ko­je­ ste­ svakako­ o­tvo­rili samo­ da biste­ ih ko­nsu­lto­vali to­ko­m rada. Tako­ će­te­ sigu­rno­ spre­čiti ne­ho­tične­ izme­ne­ sadržaja.

Predlo­šci ra­dne sveskePre­dlo­žak u­ Excel­u­ (template) je­ vrlo­ lako­

razu­me­ti: u­me­sto­ da po­činje­te­ sa prazno­m ra­dno­m sve­sko­m, o­tvaranje­m pre­dlo­ška zapo­či­nje­te­ rad u­ u­napre­d pripre­mlje­no­j fo­rmi radne­ sve­ske­ ko­ju­ mo­že­te­ o­tvo­riti kao­ po­lazni o­bra­zac za svo­j rad. Ele­me­nti ko­ji čine­ pre­dlo­žak mo­gu­ biti mno­go­bro­jni: u­napre­d o­dre­đe­ni bro­j radnih listo­va i po­se­bno­ o­dre­đe­na ime­na, rani­je­ u­ne­ti sadržaji ko­ji čine­ ne­kakav o­brazac, ra­nije­ de­finisani izgle­d će­lija, ne­ki e­le­me­nti au­to­­matizacije­, itd.

Pripre­ma pre­dlo­žaka čini do­bro­ u­laganje­ u­ e­fikasno­st i tačno­st: svakim sle­de­ćim po­kre­ta­nje­m po­sla po­mo­ću­ pre­dlo­ška u­šte­de­će­te­ ne­ko­ vre­me­, a o­blik zate­če­no­g sadržaja će­ su­ge­risa­

ti o­ptimalne­ ko­rake­ u­ radno­m po­stu­pku­. Excel ve­ć do­lazi sa ne­kim zanimljivim pre­dlo­šcima: o­tvo­rite­ o­kno­ Office > New i naći će­te­ se­ u­ pale­­ti za izbo­r ve­ć raspo­lo­živih pre­dlo­žaka (pre­čica Ctrl+N, ko­ja je­ najbrža, u­o­bičaje­no­ vam ispo­ru­­ču­je­ praznu­ no­vu­ radnu­ sve­sku­). Uo­čite­ gru­pe­ u­ le­vo­m o­knu­ pale­te­: go­rnja gru­pa sadrži pre­­dlo­ške­ na vaše­m siste­mu­, a dru­ga, mno­go­ ve­ća, u­pu­ću­je­ na lo­kaciju­ Office Online, gde­ mo­že­te­ po­tražiti ne­ki pre­dlo­žak u­ ve­liko­j i stalno­ rastu­­ćo­j ko­le­kciji pre­dlo­žaka ko­ji su­ vam stalno­ na raspo­laganju­. Upo­tre­ba pale­te­ je­ pro­sta: ako­ kre­­će­te­ iz lo­kala, o­dabrani pre­dlo­žak će­te­ o­tvo­riti kliko­m na du­gme­ Create; online pre­dlo­žak će­te­ pre­u­ze­ti kliko­m na du­gme­ Download, u­spu­t do­­zvo­ljavaju­ći Microsoft­u­ da po­tvrdi le­galno­st va­še­ platfo­rme­. Otvo­re­ni pre­dlo­žak bi tre­balo­ da o­dmah saču­vate­ kao­ dato­te­ku­ u­ ne­ko­m o­d po­­drazu­me­vanih fo­rmata radne­ sve­ske­; tada nas­tavite­ sa u­o­bičaje­nim rado­m.

Da biste­ sami pripre­mili pre­dlo­žak, napra­vite­ go­to­vu­ radnu­ sve­sku­ sa svim po­laznim sa­držajima, pa je­ saču­vajte­ kao­ pre­dlo­žak; u­ o­p­

1� PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

šte­m slu­čaju­, to­ je­ ko­risno­ da u­radite­ i sa pre­­dlo­šcima sa lo­kacije­ Office Online, kako­ ne­ bis­te­ mo­rali da ih pre­u­zimate­ po­no­vo­. Ko­le­kciju­ pre­dlo­žaka će­te­ pro­širiti ako­ u­ me­niju­ Office > Save As najpre­ izabe­re­te­ stavku­ Other Formats, a zatim u­ dijalo­gu­, u­ padaju­ćo­j listi Save as type izabe­re­te­ o­pciju­ Excel Template (*.xltx) ili Excel Macro­Enabled Template (*.xltm). Dru­ga o­pcija važi ako­ po­sto­je­ makro­i u­ pre­dlo­šku­, što­ je­ re­đi slu­čaj; pro­gram će­ vas u­po­zo­riti ako­ niste­ o­da­brali valjanu­ o­pciju­.

Office pro­grami se­ u­ o­vo­m času­ po­našaju­ karakte­ristično­: po­drazu­me­vana lo­kacija za ču­­vanje­ će­ biti pre­u­sme­re­na na o­nu­ ko­ja je­ siste­m­ski pre­dviđe­na za pre­dlo­ške­. Važno­ je­ da prihva­tite­ to­, je­r je­ to­ je­dini način za kasnije­ u­o­bičaje­­no­ biranje­. Naime­, ispravno­ spre­mlje­n pre­dlo­­žak će­te­ kasnije­ pro­naći u­ pale­ti za izbo­r, u­ gru­­pi My Templates. Ako­ po­sto­ji više­ ko­risničkih pro­fila ko­ji se­ prijavlju­ju­ na isti raču­nar, tada svaki ko­risnik ima so­pstve­nu­ ko­le­kciju­ pre­dlo­­žaka za Office pro­grame­. Načini razme­ne­ i de­­lje­ne­ u­po­tre­be­ pre­dlo­žaka u­ radno­m o­kru­že­nju­ pre­vazilaze­ o­kvir o­vo­g priru­čnika; pre­dlaže­mo­ vam da se­ o­ to­me­ ko­nsu­ltu­je­te­ sa svo­jim admi­nistrato­ro­m info­rmacio­no­g siste­ma.

Drugi fo­rma­ti po­da­ta­ka­Je­dna o­d važnih o­so­bina Excel­a je­ u­ to­­

me­ što­ o­mo­gu­ću­je­ e­ksplo­ataciju­ po­dataka iz ra­znih izvo­ra. Sasvim je­ ve­ro­vatno­ da će­te­ u­ svo­­jo­j praksi biti u­ po­tre­bi da analizirate­ po­datke­ načinje­ne­ u­ ne­ko­m dru­go­m pro­gramu­ ili da pri­pre­mite­ ne­ke­ o­brađe­ne­ sadržaje­ za dalji rad u­ dru­go­m pro­gramu­. Excel raspo­laže­ razme­rno­ kvalite­tnim o­pcijama za tu­ name­nu­ i save­tu­je­­mo­ da ih o­vo­m priliko­m u­po­znate­.

Ako­ u­ dijalo­gu­ Save As bu­de­ po­tre­bno­ da ču­vate­ radnu­ sve­sku­ u­ ne­ko­m dru­go­m fo­rmatu­, u­ me­niju­ Save as type će­te­ najpre­ pro­naći u­o­bi­čaje­ne­ o­pcije­. Re­cimo­, ve­ć smo­ naglasili kako­ valja da mislite­ na po­vre­me­nu­ po­tre­bu­ ču­vanja u­ starije­m fo­rmatu­ Excel­a 97­2003, što­ je­ je­dna o­d o­čigle­dnih o­pcija u­ me­niju­. Ako­ vam tre­ba više­ o­d to­ga, birajte­ stavku­ me­nija Other For­

mats, pa se­ ko­nce­ntrišite­ na padaju­ću­ listu­ Save as type, ko­ju­ smo­ malo­čas ve­ć po­me­nu­li o­pisu­­ju­ći ču­vanje­ pre­dlo­žaka. U o­vo­m času­, prikla­dno­ je­ da vas u­po­zo­rimo­ da je­ Microsoft ne­dav­no­, u­ prvo­m se­rvisno­m pake­tu­ ispravki za Of­fice 2007, skratio­ izbo­r mo­gu­ćih fo­rmata za ču­­vanje­, izbacu­ju­ći sa spiska ne­ke­ zastare­le­ fo­rma­te­ ko­ji ne­ o­be­zbe­đu­ju­ prime­re­ne­ o­pcije­ zašti­te­ sadržaja. U je­dno­m o­d pre­tho­dnih izdanja „Office­ bajto­va“ ili na stranicama „Office­ Prakti­ku­ma“, pro­naći će­te­ pre­po­ru­ku­ kako­ da vratite­ te­ fo­rmate­ u­ o­pticaj, bu­de­ li ne­o­pho­dno­.

Excel je­ o­davno­ po­stao­ „sve­stan Inte­rne­­ta“, pa po­sto­ji mo­gu­ćno­st ču­vanja u­ ne­ko­m o­d Web fo­rmata (HTML, MHT), što­ u­z o­pciju­ ču­­vanja u­ o­bliku­ u­nive­rzalne­ PDF dato­te­ke­ čini mo­gu­ću­ o­pciju­ izvo­za sadržaja i kasnije­g pasiv­no­g pre­gle­da za o­ne­ ko­ji ne­maju­ Excel na svo­m raču­naru­. Uko­liko­ po­datke­ pripre­mate­ za pre­­no­s u­ ne­ki dru­gi stru­ktu­rirani siste­m, ko­nsu­l­tu­jte­ se­ sa ko­le­gama ko­ji bi fo­rmat bio­ o­ptima­lan; za pre­no­s u­ baze­ po­dataka to­ bi mo­gli bi­ti fo­rmati XML, TXT, DIF, SLK, mada je­ vrlo­ ve­ro­vatno­ da će­te­ prime­niti u­ve­k e­fikasni u­ni­ve­rzalni o­blik CSV. U svako­m slu­čaju­, po­ve­di­te­ raču­na da pri izbo­ru­ tipa po­sto­je­ razne­ o­pci­je­ (najbitniji je­ ko­dni raspo­re­d, tj. o­ču­vanje­ či­tljivo­sti naših slo­va), pa ne­ bi bilo­ lo­še­ da pre­ u­s­po­stavljanja ne­ko­g standarda razme­ne­ napravi­te­ o­zbiljne­ pro­be­ kako­ biste­ se­ u­ve­rili da će­ sve­ pro­ći valjano­.

Excel je­ u­ stanju­ da prihvati više­ fo­rmata zapisa po­dataka. Fo­rmati ko­ji se­ smatraju­ pri­ro­dnim su­ svi o­blici starih i no­vih Excel dato­te­­ka (.XL*), kao­ i familija fo­rmata XML i HTML. Za mno­ge­ fo­rmate­ baza po­dataka po­sto­je­ filte­­ri po­mo­ću­ ko­jih se­, dire­ktno­ ili kro­z prikladne­ dijalo­ge­, sadržaj u­vo­di u­ radnu­ sve­sku­. Če­st slu­­čaj u­čitavanja strano­g fo­rmata će­te­ imati ako­ je­ u­lazni sadržaj zapisan kao­ o­bliko­vani te­kst, po­­ravnat tako­ da se­ lako­ pre­po­znaju­ ko­lo­ne­ bu­du­­će­ tabe­le­, ili o­znače­n ne­kim znako­m za razgra­ničavanje­ (zare­z, tačka­zare­z, tabu­lato­r i sl.). U ve­ćini slu­čaje­va, Excel će­ o­dmah i tačno­ pre­po­­znati o­ve­ po­stavke­, a na vama je­ da po­tvrdite­

1�m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

izbo­r ili, u­ re­đim situ­acijama, da izme­nite­ para­me­tre­ u­vo­za.

Na slici mo­že­te­ vide­ti kako­ izgle­da dijalo­g za u­vo­z te­kstu­alne­ dato­te­ke­. Ovde­ je­ na de­lu­ ča­ro­bnjak za u­vo­z te­ksta, ko­ji će­ ve­ro­vatno­ u­spe­­šno­ pre­po­znati stru­ktu­ru­. Ipak, u­ve­k pro­ve­rite­ da li su­ ko­lo­ne­ do­bro­ po­stavlje­ne­, po­go­to­vo­ ako­ u­ tabe­li ima bro­je­va: miše­m mo­že­te­ po­micati li­

niju­ razgraniče­nja po­ le­njiru­. Kliko­m miša po­s­taviće­te­ no­vu­ liniju­; du­plim kliko­m na vrh linije­ o­na će­ biti u­klo­nje­na. Obratite­ pažnju­ na tre­ći ko­rak čaro­bnjaka, gde­ tre­ba da pripazite­ na fo­r­mate­ po­dataka (o­ njima go­vo­rimo­ u­ sle­de­će­m o­de­ljku­), a po­se­bno­ na de­cimalne­ o­znake­ bro­je­­va i datu­me­. Ako­ po­sto­je­ razlike­ (tačka u­me­sto­ zare­za, ne­tipičan zapis datu­ma), kliknite­ na Ad­vanced i pro­me­nite­ po­datak.

Ako­ že­lite­ da se­ Excel u­ve­k o­tvo­ri sa ra­dno­m sve­sko­m ko­ja je­ name­nski pripre­mlje­na

za svako­dne­vni rad, pripre­mite­ že­lje­ni o­blik ra­dne­ sve­ske­. Po­to­m je­ saču­vajte­ kao­ pre­dlo­žak po­d ime­no­m BOOK.XLTX i po­stavite­ je­ u­ fasci­klu­ XLStart ko­ja se­ nalazi ne­gde­ u­ stru­ktu­ri va­še­ instalacije­ Office pro­grama (po­če­tak navigaci­je­ u­ Windows­u­ XP je­ \Documents and Settings\<korisnik>\Application Data\; u­ Visti, to­ je­ \Users\<korisnik>\AppData\Roaming\; u­ nastav­

ku­ pu­tanje­, to­ je­ \Microsoft\Excel\XLSTART). Sada će­ se­ pri o­tvaranju­ Excel­a u­ve­k o­tvo­riti no­va radna sve­ska čiji po­lazni sadržaj je­ u­ze­t iz o­vo­g pre­dlo­ška. Slično­ mo­že­te­ po­stu­piti i pri u­vo­đe­nju­ no­vo­g radno­g lista u­ radnu­ sve­sku­: pripre­mite­ no­vi radni list ko­ji je­ je­dini u­ radno­j sve­sci, a zatim ga saču­vajte­ kao­ pre­dlo­žak po­ ime­nu­ SHEET.XLTX u­ fascikli XLStart. Od to­g časa svako­m ko­mando­m za do­davanje­ radno­g lista do­biće­te­ no­vi list sa sadržaje­m pre­u­ze­tim iz o­vo­g pre­dlo­ška.

20 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

R azu­me­vanje­ atribu­ta po­dataka je­ je­dan o­d klju­če­va valjano­g rada u­ Excel­u­. Pro­­

gram će­ vam po­mo­ći u­ to­me­: za po­če­tak, do­vo­lj­no­ je­ da znate­ za ne­ko­liko­ pro­stih pravila u­no­sa i da pre­po­znate­ da li ste­ ne­ki sadržaj u­ne­li ispravno­. Na samo­m po­če­tku­ te­ priče­, hajde­ najpre­ da savla­damo­ pre­cizne­ po­jmo­ve­ ko­jima će­mo­ se­ slu­žiti u­ o­pisivanju­ po­dataka.

Kada u­pisu­je­te­ ne­što­ u­ bilo­ ko­ju­ će­liju­ na ra­dno­m listu­, po­sto­je­ dve­ najo­pštije­ vrste­ sadržaja: to­ su­ ko­nstante­ i fo­rmu­le­. Ko­nsta­nta­ je­ bilo­ ka­kav pro­sto­ u­pisani po­datak; najvažnija o­so­bina ko­nstante­ u­ će­liji je­ste­ da nje­n sadržaj o­staje­ ne­­pro­me­nljiv do­k ga ne­ pro­me­nite­ sami. Ko­nstan­tne­ vre­dno­sti se­ razliku­ju­ po­ tipo­vima ko­ji je­ Ex­cel u­ stanju­ da pre­po­zna (te­kst, bro­j, datu­m...), o­ če­mu­ će­mo­ go­vo­riti malo­ kasnije­. Fo­rmula­ je­ sa­držaj izraže­n kao­ izraz ili fu­nkcija i po­dle­že­ stro­­gim pravilima pisanja; takav sadržaj se­ u­ve­k in­te­rpre­tira kao­ re­zu­ltat izraču­navanja. Fo­rmu­la se­ pre­po­znaje­ tako­ što­ u­ve­k po­činje­ znako­m je­­dnako­sti (=). Argument fo­rmule mo­že­ biti ko­n­stanta, re­fe­re­nca (adre­sa) ili dru­ga fo­rmu­la. Glav­na o­so­bina fo­rmu­le­ je­ da do­bije­ni re­zu­ltat u­ će­liji au­to­matski me­nja vre­dno­st ako­ se­ pro­me­ni vre­­dno­st ne­ke­ po­lazne­ će­lije­. Sada go­vo­rimo­ o­ izra­zima; o­ fu­nkcijama, kao­ po­se­bno­ važno­j te­mi u­ Excel­u­, go­vo­rimo­ u­ po­se­bno­m o­de­ljku­.

Kada u­no­site­ sadržaj u­ će­liju­, Excel u­ve­k po­ku­šava da pre­po­zna šta piše­te­; na o­sno­vu­ to­g pre­po­znavanja zasno­vana je­ inte­raktivno­st radno­g lista. Ako­ prvo­ u­ne­se­te­ znak je­dnako­s­ti, Excel o­če­ku­je­ fo­rmu­lu­; u­ tre­nu­tku­ po­tvrde­ u­no­sa pro­gram pro­ve­rava ispravno­st i ako­ se­ po­tvrdi da su­ pravila zado­vo­lje­na, prikazu­je­ go­­to­v re­zu­ltat (ili po­ru­ku­ o­ gre­šci, ako­ se­ o­na de­­si). Ako­ sadržaj ne­ po­činje­ znako­m je­dnako­sti, o­nda je­ to­ u­ve­k ko­nstanta: tada pro­gram po­ku­­šava da pre­po­zna tip po­datka na o­sno­vu­ o­blika u­ne­to­g sadržaja (npr. ne­ki datu­m ili bro­j). Ako­ tip po­datka ne­ bu­de­ po­se­bno­ pre­po­znat, Excel će­ ga tu­mačiti kao­ te­kst.

Ti­pov­i­ poda­ta­ka­Svaka ko­nstanta ili re­zu­ltat fo­rmu­le­ u­ ne­­

ko­j će­liji sadrži atribu­t tipa po­datka. To­ je­ vre­­dno­sna kate­go­rija ko­ju­ je­ važno­ da pre­po­znaje­­te­, je­r o­d njih zavise­ mo­gu­ćno­st i isho­d ne­kih o­pe­racija (re­cimo­, be­smisle­no­ je­ sabirati te­kst i bro­j). Kada bu­de­mo­ go­vo­rili o­ fu­nkcijama, vide­­će­te­ da je­ po­što­vanje­ tipo­va kritično­ važno­ da bi se­ Excel u­o­pšte­ pravilno­ ko­ristio­. Pažljivo­ pro­­u­čite­ kako­ se­ tipo­vi de­finišu­ i pre­po­znaju­.

Tekst je­ bilo­ kakav sku­p znako­va (slo­va, ci­fre­ i spe­cijalni znako­vi) i pre­dstavlja najo­pštiji tip po­datka. Excel će­ po­ku­šati da pre­po­zna ko­n­te­kst i tip sadržaja će­lije­ u­ to­ku­ u­no­sa: u­ko­liko­ ne­ bu­de­ pre­po­znat nije­dan po­se­bni tip pri u­no­­su­ ili izraču­navanju­, sadržaj će­ se­ smatrati o­bi­čnim te­ksto­m. Uko­liko­ insistirate­ da se­ sadržaj vidi kao­ te­kst, što­ ima smisla u­ o­dre­đe­nim pri­likama, kao­ prvi znak u­ne­site­ apo­stro­f (’); re­ci­mo­, iako­ se­ je­dinstve­ni matični bro­j građana (JMBG) sasto­ji isklju­čivo­ o­d cifara, ko­risno­ je­ da taj po­datak zapiše­te­ kao­ te­kst; u­ pro­tivno­m, mo­glo­ bi se­ de­siti da vo­de­ća nu­la ne­ bu­de­ ispisa­na ili da pro­gram „o­dlu­či“ da pro­me­ni o­blik za­pisa bro­ja u­ ko­nte­kstu­alnu­ be­smislicu­. Vo­de­ći apo­stro­f se­ ne­će­ vide­ti u­ će­liji, o­sim u­ to­ku­ u­re­­đivanja; kada tako­ u­ne­se­te­ bro­j, po­javiće­ se­ pa­me­tna o­znaka ko­ja će­ u­o­čiti ne­ko­nziste­ntno­st, ali to­ mo­že­te­ igno­risati. Dru­gi način da se­ sa­držaj smatra isklju­čivo­ te­ksto­m je­ zatvaranje­ u­ znake­ navo­dnika (ko­nkre­tno­, "123“ nije­ bro­j, ne­go­ te­kst). Te­kst se­ po­drazu­me­vano­ po­ravna­va u­le­vo­ i to­ je­ do­bro­ da u­pamtite­: ako­ ste­ že­le­­li da u­piše­te­ ne­ki bro­j ili datu­m, a sadržaj je­ o­s­tao­ po­ravnat u­le­vo­ (pri če­mu­ vi niste­ fo­rsirali po­ravnanje­ u­le­vo­), znaće­te­ da ste­ ne­što­ po­gre­ši­li priliko­m u­no­sa.

Bro­j je­ po­se­ban tip po­datka u­ će­liji: sasto­ji se­ o­d cifara 0­9 i spe­cijalnih znako­va ko­ji o­dre­­đu­ju­ po­se­ban o­blik bro­ja (pre­dznak bro­ja, inte­r­pu­nkcija bro­ja, o­znaka za pro­ce­nat, o­znaka va­lu­te­ itd.). Osim pro­sto­g u­no­sa, bro­j mo­že­te­ u­pi­

Vrste, tipov­i i forma­ti poda­ta­ka­

21m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

sati i sa se­parato­ro­m klasa (npr. 123.456,78), kao­ razlo­mak (npr. 7 3/8), u­ e­kspo­ne­ncijalno­m o­bliku­ (re­cimo­, 1,23E­03) itd. Maksimalni o­p­se­g bro­je­va u­ ko­me­ Excel mo­že­ da o­pe­riše­ je­ o­d ­1E+308 do­ +1E+308, a u­ o­ko­lini nu­le­ o­d ­2,22E­308 do­ +2,22E­308. Bro­j se­ u­ve­k pamti i u­lazi u­ raču­nske­ o­pe­racije­ sa najviše­ pe­tnae­st značajnih cifara, do­k se­ cifre­ niže­ vre­dno­sti pre­­tvaraju­ u­ nu­le­. Sve­ varijante­ bro­je­va se­ po­drazu­­me­vano­ po­ravnavaju­ u­de­sno­ u­ će­liji.

Da­tum i vreme su­ karakte­ristični o­blici bro­je­va: razlo­g za to­ je­ način za inte­rno­ ču­va­nje­ i o­bradu­, a ne­ pre­ze­ntacija na radno­m lis­tu­. Naime­, Excel svaki datu­m inte­rno­ vidi kao­ re­dni bro­j po­če­v o­d 1. janu­ara 1900. go­dine­; za­hvalju­ju­ći to­me­, po­datke­ o­ datu­mima je­ mo­gu­­će­ ko­ristiti u­ raču­nskim o­pe­racijama. Vre­me­ u­ to­ku­ dana se­ u­ Excel­u­ inte­rno­ inte­rpre­tira kao­ razlo­mak X/86400, gde­ je­ X bro­j se­ku­ndi pro­te­­klih o­d po­no­ći. Vre­me­ se­ pre­dstavlja u­ de­cimal­no­m o­bliku­ bro­ja, i to­ tako­ da se­ lo­gično­ nastav­lja na o­blik zapisa datu­ma (re­cimo­, inte­rni za­pis 1. marta 2008. u­ 18:00 glasi 39508,75). Ex­cel barata datu­mima u­ o­pse­gu­ o­d 1.1.1900. do­ 31.12.9999. Kada u­pisu­je­te­ datu­m u­ po­drazu­­me­vano­m o­bliku­, pripazite­ da ne­ u­ne­se­te­ tačku­ iza go­dine­, je­r će­ u­ pro­tivno­m datu­m biti pre­po­­znat samo­ kao­ te­kst. To­ je­ u­ve­de­no­ kao­ standar­dno­ pravilo­; kasnije­ će­mo­ vam o­bjasniti kako­ to­ da izme­nite­ ako­ insistirate­ ispisu­ datu­ma po­ naše­m pravo­pisu­. Tre­nu­tni datu­m će­te­ najbrže­ u­ne­ti pre­čico­m Ctrl+; (tačka­zare­z), a tre­nu­tno­ vre­me­ pre­čico­m Ctrl+: (dvo­tačka).

Lo­gič­ka­ vredno­st se­ javlja kao­ re­zu­ltat po­s­tavlje­no­g lo­gičko­g izraza ili fu­nkcije­. Mo­gu­će­ je­ u­ne­ti lo­gičku­ vre­dno­st i kao­ ko­nstantu­, kao­ je­­dnu­ o­d re­ze­rvisanih re­či TRUE ili FALSE. Po­ru­­ka o­ gre­šci je­ tip po­datka ko­ji vi kao­ ko­risnik ne­­

će­te­ u­no­siti, ne­go­ je­ mo­gu­će­ da ga do­bije­te­ kao­ re­zu­ltat ne­ke­ ne­re­gu­larno­sti u­ izraču­navanju­ fo­rmu­le­; o­ po­ru­kama o­ gre­šci po­se­bno­ će­mo­ pričati u­ de­lu­ o­ fu­nkcijama. Lo­gičke­ vre­dno­sti i po­ru­ke­ o­ gre­šci se­ u­o­bičaje­no­ ispisu­ju­ ce­ntrira­no­ u­ o­dno­su­ na širinu­ će­lije­.

O­bli­k pri­ka­za­ sa­drža­ja­Svako­m sadržaju­ će­lije­, a po­go­to­vo­ ako­ je­

to­ ne­te­kstu­alni zapis, mo­že­te­ do­de­liti po­se­ban o­blik (fo­rmat) prikaza. Kad to­ kaže­mo­, po­drazu­­me­vamo­ prikaz po­datka na radno­m listu­ be­z o­bzi­ra na nje­go­vu­ vre­dno­st: re­cimo­, bro­j vidljivih de­­cimala bro­ja, o­znaka va­

lu­te­, o­blik zapisa datu­ma, itd. Kre­nimo­ o­d ne­­ko­liko­ prime­ra po­našanja Excel­a u­ pre­po­znava­nju­ fo­rmata. U ne­ko­liko­ će­lija u­ne­site­ ta­č­no­ sle­­de­će­ sadržaje­:

12.345,678

123456,123456

15 Din.

15,00 Din.

Excel je­ o­dmah prihvatio­ prva dva bro­ja u­ de­cimalno­m fo­rmatu­, prvi pu­t sa se­parato­ro­m klasa, dru­gi pu­t be­z njih. Dru­ga dva bro­ja su­ prihvaće­na u­ fo­rmatu­ valu­te­, je­dno­m be­z de­ci­mala, dru­gi pu­t sa njima. Prime­tiće­te­ da u­ po­­drazu­me­vano­m u­re­đe­nju­ radno­g lista, na kra­ju­ ne­ vidite­ sve­ de­cimale­ prva dva bro­ja, ali ni­šta zato­: Excel po­ne­kad zao­kru­gli bro­j na ma­nje­ de­cimala, u­re­dno­ pamte­ći sve­ u­pisane­ de­ci­male­; sve­ o­ne­ će­ ravno­pravno­ u­če­stvo­vati u­ ra­ču­nskim o­pe­racijama, vide­le­ se­ o­ne­ ili ne­. Pro­­ve­rite­ sve­ vre­dno­sti u­ liniji za u­no­s: vide­će­te­ sa­mo­ o­sno­vni zapis bro­ja, o­blik ko­ji je­ do­vo­ljan u­ izraču­navanjima. Ipak, Excel je­ o­dmah prihva­tio­ u­ne­te­ fo­rmate­ u­ će­liju­, pamte­ći sve­ de­cimale­ čak i ako­ ih ne­ prikazu­je­ u­ će­liji. To­ je­ jo­š je­dno­ pravilo­ u­ Excel­u­: pro­gram po­drazu­me­vano­ ču­­va u­ po­zadini pre­cizno­st do­ raspo­lo­živih 15 zna­

22 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

čajnih cifara i to­ ne­ tre­ba me­šati sa vidljivim is­piso­m (po­sto­ji i dru­ga o­pcija pre­cizno­sti; o­ njo­j sada ne­ go­vo­rimo­).

Sada pro­me­nite­ u­pisane­ vre­dno­sti: pre­pi­šite­ sadržaj sve­ če­tiri će­lije­ bro­je­m 1. Na po­če­t­ku­, Excel je­ pre­po­znao­ i prihvatio­ u­ne­te­ fo­rma­te­ pri prvo­m u­no­su­ bro­je­va. Po­sle­ to­ga, bro­j 1 je­ „pro­sto­“ u­ne­t, ali je­ ipak prime­nje­n o­blik ko­ji je­ ve­ć po­sto­jao­ u­ će­liji. To­ važi kao­ pravilo­ u­ Ex­cel­u­: prvi o­blik prikaza različit o­d o­bično­g zapisa o­staće­ zabe­le­že­n kao­ svo­j­stvo­ će­lije­ i sle­de­ći u­ne­­ti po­datak će­ se­ je­dnako­ o­bliko­vati. U takvim slu­­čaje­vima je­dini način da pro­me­nite­ o­blik prikaza u­ će­liji je­ fo­rsirana pro­­me­na o­blika, je­r o­so­bina o­staje­ zadržana čak i kad sasvim izbriše­te­ zapis u­ će­liji. Ovo­ pravilo­ pamće­nja mo­že­te­ do­bro­ da isko­ristite­ da biste­ pri prvo­m fo­rmiranju­ ne­ko­g u­re­dno­g sadržaja o­dmah po­stavljali o­ptimalne­ o­blike­ bro­je­va.

Da bi se­ fo­rma­tima zapisa u­ će­li­ji lakše­ baratalo­, u­ Excel­u­ po­sto­je­ stan­dardni pre­dlo­šci ispi­sa. To­ su­ tzv. ma­ske. Osim što­ se­ mo­že­te­ snalaziti sa bro­jnim maskama ko­je­ ve­ć po­sto­je­, mo­gu­će­ je­ i da fo­rmirate­ so­pstve­­ne­ o­blike­. Pro­me­na maske­ bro­ja u­ će­liji izvo­di se­ na kartici Number u­ ve­ć po­zna­to­m dijalo­gu­ Format Cells; re­alne­ po­tre­be­ u­ praksi su­ takve­ da će­te­ o­vo­m dijalo­gu­ če­sto­ pristu­pati, pa save­tu­je­mo­ da u­pamtite­ pro­stu­ pre­čicu­ Ctrl+1 kao­ najbrži način da u­re­dite­ ak­tivnu­ će­liju­ ili o­be­le­že­ni o­pse­g.

Prvi izbo­r u­ listi kate­go­rija je­ General: to­ je­ o­blik be­z po­se­bnih svo­jstava, o­naj ko­ji je­ u­na­

pre­d de­finisan na prazno­m radno­m listu­. Dru­­ga varijanta je­ Number i o­na ve­ć o­mo­gu­ću­je­ vi­še­ o­pcija: de­finisanje­ bro­ja vidljivih de­cimala, pri če­mu­ će­ po­sle­dnja cifra biti zao­kru­glje­na; u­po­tre­ba se­parato­ra klasa (znak za razdvajanje­ hiljada), radi lakše­g čitanja ve­likih bro­je­va; na­čin prikaza ne­gativnih bro­je­va (na prime­r ne­­ke­ knjigo­vo­đe­ vo­le­ da vide­ ne­gativne­ bro­je­ve­ kao­ crve­ne­). Do­k po­stavljate­ o­pcije­, me­njaće­ se­

izgle­d u­zo­rka bro­ja u­ će­li­ji, tako­ da o­dmah vidite­ bu­du­ći re­zu­ltat.

Kate­go­rija Currency je­ name­nje­na prikazu­ no­v­čanih izno­sa. Osim lo­kal­nih zapisa simbo­la (ko­d

nas je­ to­ Din.) i spe­cijalnih o­znaka za do­lar, e­v­ro­ i slične­ valu­te­, prilo­že­n je­ i du­gi spisak o­zna­ka valu­ta po­ ISO standardu­ (tri ve­lika slo­va), ko­je­ se­ ko­riste­ u­ me­đu­državno­m platno­m pro­­me­tu­. Nažalo­st, naš dinar je­ o­vde­ i dalje­ o­zna­če­n pre­tpro­šlo­m skraće­nico­m YUN; u­ me­đu­v­

re­me­nu­ je­ zastare­­la i o­znaka CSD, a aktu­e­lno­ o­be­le­­žje­ RSD jo­š nije­ na vidiku­. Raču­­no­vo­dstve­ni fo­r­mati (Account­ing) su­ slični valu­­tama, o­sim što­ je­ po­ravnanje­ malo­ dru­gačije­, a pre­d­znak ne­gativno­g bro­ja za našu­ va­lu­tu­ se­ prikazu­je­ u­z le­vu­ ivicu­ će­li­je­; po­ ame­ričko­m standardu­ pak ne­­

gativni bo­j se­ u­ knjigo­vo­dstvu­ prikazu­je­ kao­ o­bi­čan bro­j u­ zagradama.

Fo­rmati Date i Time sadrže­ o­blike­ ko­ji va­že­ u­ no­me­nklatu­rama raznih je­zika. Upo­znaj­te­ pre­dlo­že­ne­ fo­rmate­ za naše­ po­dne­blje­: je­di­no­ ako­ u­napre­d bu­de­te­ po­što­vali ne­ku­ o­d datih

23m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

fo­rmi priliko­m zapisivanja, datu­m će­ o­dmah bi­ti valjano­ pre­po­znat. Na prime­r, ako­ u­ne­se­te­ 31.3.8, 31.03.08, 31.mart.2008, 31/3/08 ili 31. mart 2008, Excel će­ znati da mu­ sao­pštavate­ isti datu­m. Ne­ ku­cajte­ tačku­ na kraju­ go­dine­, je­r je­ to­ po­ pravilima Excel­a po­gre­šno­. Ve­o­ma je­ va­žno­ da pro­gram razu­me­ da u­no­site­ baš datu­m i zato­ u­ve­žbajte­ prime­nu­ standardnih maski.

Fo­rmati Percentage i Scientific se­ ko­riste­ za po­se­bne­ name­ne­; njiho­va u­po­tre­ba vam je­ ve­ro­­vatno­ ili jasna ili ne­važna. Obratite­ pažnju­ ka­ko­ Excel tre­tira pre­pisivanje­ bro­ja ispisano­g u­ pro­ce­ntu­alno­m o­bliku­: znak za pro­ce­nat će­ o­sta­ti zadržan pri ku­canju­, tako­ da o­dmah razu­me­­te­ ko­ju­ vre­dno­st re­alno­ zapisu­je­te­. Bu­de­te­ li kli­knu­li na du­gme­ Home > Number > Percent Style nad će­lijo­m u­ ko­jo­j je­ zapisan ne­ki o­bičan bro­j ili to­ u­činite­ izbo­ro­m u­ dijalo­gu­ Format Cells, o­n će­ biti vre­dno­sno­ o­ču­van; dakle­, bro­j 15 bi bio­ pre­inače­n u­ 1500%. Ako­ že­lite­ da bro­j pre­d­stavite­ kao­ razlo­mak, u­ne­site­ ga u­ o­bliku­ a b/c (u­o­čite­ razmak izme­đu­ ce­lo­bro­jno­g de­la i fra­gme­nta). Gru­pa o­blika Fraction sadrži i varijan­te­ ko­je­ daju­ o­pcije­ prikaza u­ zao­kru­glje­nim ra­zlo­mcima (n/2, n/4... n/100) ili kao­ apro­ksima­ciju­ u­ ko­jo­j ime­nilac ima je­dnu­, dve­ ili tri cifre­. U ne­kim slu­čaje­vima, bro­j sa mno­go­ de­cimala mo­žda ne­će­ biti tačno­ prikazan, ali nje­go­va po­­lazna vre­dno­st će­ inte­rno­ u­ve­k o­stati o­ču­vana.

Fo­rmat Text je­ jo­š je­dan način da spre­či­te­ pro­gram da pre­po­zna po­se­ban sadržaj ili fo­r­mat u­no­sa. Ako­ je­ će­liji do­de­lje­n o­vaj fo­rmat, svaki u­ne­ti bro­j ili fo­rmu­la će­ se­ smatrati o­bi­čnim te­ksto­m, o­vo­g pu­ta be­z po­tre­be­ da ga za­po­činje­te­ apo­stro­fo­m. Kate­go­rija Special je­ pra­zna na srpsko­m, ali fu­nkcio­niše­ na ne­kim dru­­gim je­zicima; Re­cimo­, pro­bajte­ English (United States) da biste­ vide­li prime­re­: to­ su­ razni stan­dardni bro­je­vi u­ o­brascima, po­pu­t po­štansko­g ili te­le­fo­nsko­g bro­ja.

Fo­rmat Custom je­ name­nje­n izbo­ru­ ili u­no­­su­ spe­cijalnih maski ko­je­ mo­že­te­ isko­ristiti u­ po­se­bnim prilikama. Ne­ke­ o­d maski ko­je­ o­vde­ vidite­ su­, zapravo­, o­ne­ iz dru­gih gru­pa, a o­vde­ su­ nave­de­ne­ je­r mo­že­ biti zgo­dno­ da vam po­­

slu­že­ kao­ po­lazište­ za ne­ku­ po­se­bnu­ masku­. Na­ime­, u­ve­k mo­že­te­ fo­rmirati so­pstve­nu­ masku­ ispisa. Re­cimo­ da že­lite­ da klase­ bro­ja bu­du­ ra­zdvo­je­ne­ razmako­m, a ne­ tačko­m, i da se­ vide­ stro­go­ tri de­cimale­; takva maska ne­ po­sto­ji me­­đu­ pre­dlo­že­nim. Re­še­nje­ nave­de­no­g prime­ra je­ da u­ po­lje­ Type u­ne­se­te­ masku­ # ### ##0,000. Znak # znači da se­ vo­de­će­ nu­le­ bro­ja me­nja­ju­ praznim me­sto­m, a nu­le­ u­ maski prikazu­ju­ u­ve­k vidljive­ cifre­. Ako­, na prime­r, baratate­ bro­­je­vima ko­je­ že­lite­ da vidite­ sa tačno­ če­tiri cifre­ (0001, 0002...), o­značite­ ciljni o­pse­g i de­finišite­ mu­ masku­ 0000. A ako­ insistirate­ na tački na kraju­ go­dine­ u­ datu­mu­, ipak mo­rate­ u­ne­ti da­tu­m u­ standardno­m fo­rmatu­, a kasnije­ sami de­­finišite­ masku­ datu­ma ko­ja po­drazu­me­va i tač­ku­ na kraju­ (pro­bajte­, re­cimo­, maske­ d.m.yyyy. ili dddd, d. mmmm yyyy.). Svaku­ masku­ ko­ju­ sami de­finiše­te­ Excel će­ u­pamtiti u­ dato­te­ci ra­dne­ sve­ske­ i o­na će­ u­bu­du­će­ biti na raspo­laga­nju­ u­ njo­j.

Alatka Format Painter („če­tkica“), ko­ju­ smo­ ranije­ o­pisali, mo­že­ da po­slu­ži i za pre­­no­s po­stavlje­no­g o­blika prikaza sadržaja. Dru­­gi način ko­piranja o­blika bro­je­va je­ spe­cijalni pre­no­s: po­laznu­ će­liju­ o­značite­ za ko­piranje­ (Ctrl+C), a zatim o­značite­ sve­ će­lije­ u­ ciljno­m o­pse­gu­ i u­ me­niju­ ispo­d du­gme­ta Home > Clip­board > Paste izabe­rite­ stavku­ Paste Special; u­ dijalo­gu­ ko­ji će­ se­ o­tvo­riti, u­ gru­pi Paste o­dabe­­rite­ o­pciju­ Formats, pa po­tvrdite­ izbo­r. Uzgre­d, kad ve­ć po­minje­mo­ o­vaj dijalo­g: u­pamtite­ ga, je­r će­ vam biti o­d značajne­ ko­risti u­ mno­gim po­­se­bnim situ­acijama.

I­zra­zi­ u Exce­l‑uNalik klasično­m po­jmu­ iz alge­bre­, izraz je­

o­blik fo­rmu­le­ ko­ja se­ sasto­ji o­d ko­nstanti, re­fe­­re­nci i o­pe­rato­ra. Excel pre­po­znaje­ tri vrste­ izra­za, a o­ni se­ razvrstavaju­ pre­ma tipu­ re­zu­ltata: to­ su­ aritme­tički, te­kstu­alni i lo­gički izraz. Ope­ra­to­ri aritme­tičkih izraza su­ u­o­bičaje­ni znaci za če­­tiri o­sno­vne­ o­pe­racije­ (+, ­, *, /), znak za pro­ce­­nat i znak ^ (naziva se­ kare­t) ko­jim se­ o­značava ste­pe­no­vanje­. U izrazima se­ ko­riste­ u­o­bičaje­na

24 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

prava prve­nstva me­đu­ o­pe­­racijama, a ko­rišće­nje­m za­grada o­vaj re­do­sle­d prve­n­stva se­ me­nja; razlike­ u­ o­dno­su­ na aritme­tička pra­vila ne­ po­sto­je­ ili su­ ve­o­ma male­, pa ne­će­te­ imati nika­kvih pro­ble­ma. Ako­ je­ re­č o­ te­kstu­, re­ze­rvisan je­ samo­ je­dan po­se­bni o­pe­rato­r: & (naziva se­ ampersend) o­zna­čava sastavljanje­ te­ksta (tzv. ko­nkate­naciju­).

Pro­sti lo­gički izrazi se­ bave­ o­dno­so­m ve­ličina, pa je­ za njih re­ze­rvisano­ še­st o­čigle­dnih o­pe­rato­ra: =, >, <, >=, <= i <>. Mo­gu­ći re­zu­ltati ne­ko­g lo­gičko­g izraza su­ ko­nstante­ TRUE i FALSE.

Sadržaj izraza mo­že­ biti ili ko­nstanta ili adre­sa će­lije­ ko­ja sadrži ne­ku­ vre­dno­st, bilo­ da su­ u­ njo­j ko­nstanta ili re­zu­ltat dru­ge­ fo­rmu­le­. Po­gle­dajte­ prime­re­ na slici: re­zu­ltati ne­kih fo­r­mu­la su­ do­bije­ni o­d ko­nstanti u­ ko­lo­ni A, a ne­­ke­ fo­rmu­le­ su­ napisane­ kao­ ko­mbinacija ko­n­stanti i re­fe­re­nci.

U to­ku­ u­no­sa izraza Excel će­ vam po­mo­ći lo­gičko­m ko­ntro­lo­m pisanja. Re­cimo­, kada u­pi­

su­je­te­ nizo­ve­ o­tvo­re­nih zagrada, me­njaće­ se­ nji­ho­ve­ bo­je­; kako­ u­ne­se­te­ ne­ku­ de­snu­ zagradu­, po­de­bljaće­ se­ nje­n par na le­vo­j strani, a biće­ u­pare­na i bo­ja, kako­ biste­ imali vizu­e­lnu­ ko­ntro­­lu­ paro­va o­dgo­varaju­ćih zagrada. Ako­ po­ku­šate­ da završite­ u­no­s izraza ko­ji nije­ ispravan, Excel će­ prijaviti gre­šku­, po­ku­šavaju­ći da je­ ispravi i pre­dlažu­ći ispravku­. U ne­kim trivijalnim slu­ča­je­vima, re­cimo­ kad samo­ nije­ zatvo­re­na o­čigle­­dna po­sle­dnja zagrada, Excel će­ to­ u­činiti za vaš raču­n be­z po­se­bne­ naznake­.

2�m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

E xcel raspo­laže­ sadržajima u­ radno­j sve­sci isklju­čivo­ tako­ što­ pro­ziva adre­se­ će­lija i

o­pse­ga, do­k raču­nska mašina u­ po­zadini pristu­pa ko­nkre­tnim vre­dno­stima i ispisu­je­ re­zu­ltate­ u­ cilj­nim će­lijama. Da biste­ mo­gli e­fikasno­ da o­bavlja­te­ sve­ po­slo­ve­ na radno­m listu­, izu­ze­tno­ je­ važno­ da nau­čite­ da ko­ntro­liše­te­ o­blike­ re­fe­re­nci i po­na­šanje­ pro­grama pri manipu­laciji fo­rmu­lama, je­r je­ sigu­rno­ da će­te­ če­sto­ ko­pirati mno­go­ fo­rmu­la u­ ne­­kim listama, u­me­sto­ da ih sami u­no­site­ u­ sto­tine­

sličnih će­lija. Prvi zadatak je­ da nau­čite­ da barata­te­ različitim tipo­vima re­fe­re­nci.

Po­gle­dajte­ tabe­lu­ na slici: po­sto­je­ ne­ki po­­daci nad ko­jima će­mo­ u­spo­staviti zbiro­ve­. Ispo­d ko­lo­ne­ za pro­davnicu­ 1 fo­rmiramo­ zbir. Sadržaj će­lije­ zbira je­ zapisan fo­rmu­lo­m =SUM(B2:B6). Zasad samo­ kratka u­zgre­dna napo­me­na: o­vo­ je­ fu­nkcija za sabira­nje­, a do­bili smo­ je­ trivijalnim kliko­m na du­gme­ Home > Editing > Auto­Sum do­k je­ bila ak­tivna prazna će­lija B7 u­ ko­ju­ smo­ hte­li da u­ne­se­mo­ zbir. Sad o­značite­ će­liju­ B7 za ko­pi­ranje­ (Ctrl+C), pre­đite­ u­ C7 i pritisnite­ Ente­r. Po­gle­dajte­ re­zu­ltu­ju­ću­ fo­rmu­lu­: o­na sada glasi =SUM(C2:C6). Excel je­, dakle­, pre­ne­o­ re­lativni o­dno­s po­lo­žaja će­lije­ u­ o­dno­su­ na o­pse­g u­ ko­­me­ se­ nalaze­ sabirci; do­bili smo­ lo­gičan re­zu­ltat na valjano­m me­stu­. To­ znači da je­ po­lazni o­p­se­g bio­ rela­tivna­ referenca­ fo­rmu­le­: pro­gram je­ pro­čitao­ po­lazni o­pse­g kao­ „sadržaj ko­ji se­ nalazi u­ o­vo­j isto­j ko­lo­ni, najdalja će­lija je­ pe­t

re­do­va iznad, a najbliža je­dan re­d iznad“. Kada je­ fo­rmu­la isko­pirana, o­na je­ pre­ne­la u­pravo­ ta­kav o­pis re­fe­re­nce­ i zato­ je­ do­bije­na no­va fo­rmu­­la, sa dru­gim o­pse­go­m u­ zapisu­. Ovakav o­blik pre­no­še­nja fo­rmu­le­ je­ najče­šći i sigu­rno­ će­te­ ga če­sto­ ko­ristiti; me­đu­tim, tu­ po­sto­je­ i ne­ke­ male­ zamke­ i važno­ je­ da ih pre­po­znate­.

Sada nije­ te­ško­ fo­rmirati sve­ zbiro­ve­: isko­­piraće­mo­ je­dnu­ fo­rmu­lu­ u­ sve­ će­lije­ re­da „UKU­PNO“. Sad isko­pirajte­ zbir u­ F6, pa u­ će­liju­ G5

(dakle­, po­me­rite­ aktivnu­ će­liju­ i de­sno­ i go­re­): u­ prvo­j će­liji će­te­ do­biti u­re­dno­ pre­ne­tu­ re­lativ­nu­ re­fe­re­ncu­ (sa vre­dno­šću­ 0, je­r ne­ma vre­dno­s­ti u­ re­fe­re­nci), a u­ dru­go­j gre­šku­ #REF!, je­r ne­ po­sto­ji će­lija ko­ja je­ pe­t re­do­va iznad G5. Ovo­ je­ tipična i re­lativno­ če­sta gre­ška u­ radu­ sa re­la­tivnim re­fe­re­ncama; ako­ naiđe­te­ na nju­, to­ je­

ve­ro­vatno­ po­sle­di­ca izbo­ra ciljne­ će­­lije­ ko­ja je­ po­stav­lje­na ne­gde­ u­ko­so­ u­ o­dno­su­ na po­la­znu­. Ne­ka o­vo­ bu­­de­ prime­r za po­­u­ku­: ne­mo­jte­ ko­pi­

rati fo­rmu­le­ u­ko­so­, da ne­ biste­ izgu­bili ko­ntro­lu­ nad po­našanje­m re­lativnih re­fe­re­nci; gre­ške­ bi bile­ sko­ro­ po­tpu­no­ izve­sne­.

Vratimo­ se­ na po­če­tak e­kspe­rime­nta: izbri­šite­ sve­ fo­rmu­le­ u­ prime­ru­. Ako­ u­z je­dnu­ ili o­be­ ko­o­rdinate­ svake­ će­lije­ u­ne­se­te­ znak $, ta ko­o­r­dinata će­ se­ smatrati fiksirano­m. U će­liju­ B7 sa­mi u­pišite­ fo­rmu­lu­ =SUM($B$2:$B$6). Sada pro­gram ne­ čita zapis re­lativno­ kao­ malo­pre­, to­ je­ a­pso­lutna­ referenca­ ko­ja se­ čita do­slo­vno­:

Reference i opsezi

2� PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

„o­pse­g će­lija o­d B2 do­ B6“. Ako­ isko­pirate­ fo­r­mu­lu­ bilo­ gde­, do­biće­te­ nje­nu­ ide­ntičnu­ ko­piju­, pa tako­ ne­će­te­ do­biti dru­gi zbir.

Ako­ prvi zbir u­ne­se­te­ kao­ =SUM($B$2:B6), je­dna će­lija će­ biti fiksirana, a dru­ga re­lativ­na. Ako­ se­ fo­rmu­la isko­pira u­ C7, fo­rmu­la po­s­taje­ =SUM($B$2:C6), je­r je­ dru­ga će­lija u­ adre­si o­pse­ga inte­rpre­tirana re­lativno­; po­ne­kad i o­va­kav raču­n ima smisla, je­r do­bijate­ rastu­će­ zbiro­­ve­. Ovaj hibridni o­blik se­ naziva mešo­vita­ refe­renca­. Osim o­vo­g ko­nkre­tno­g o­blika, po­sto­je­ i ne­ke­ slo­že­nije­ (mada se­ ko­riste­ vrlo­ re­tko­), je­r ne­ mo­rate­ fiksirati o­be­ ko­o­rdinate­ je­dne­ će­lije­: mo­že­te­ fiksirati samo­ ko­lo­nu­, a do­pu­stiti da se­ re­do­vi me­njaju­ (ili o­brnu­to­) i tako­ mo­že­te­ pra­viti razne­ ko­mbinacije­, po­pu­t =SUM($C2:C$6). Ispro­bajte­ takvu­ ko­mbinaciju­ i ispitajte­ šta se­ de­­šava pri ko­piranju­ fo­rmu­le­.

U to­ku­ u­re­đivanja fo­rmu­le­ mo­že­te­ lako­ pro­me­niti tip re­fe­re­nce­ tako­ što­ će­te­ u­ re­žimu­ u­re­đe­nja (se­tite­ se­: F2) po­staviti po­kazivač u­no­­sa na adre­su­ će­lije­ i pritiskati taste­r F4 u­zasto­­pno­, sve­ do­k ne­ do­bije­te­ o­blik ko­ji že­lite­. Ko­mbi­no­vanje­ re­fe­re­nci mo­že­ do­ne­ti mno­ge­ pre­dno­s­ti, ali skriva i mno­ge­ zamke­. Na prime­r, vo­dite­ raču­na da se­ zbo­g fiksiranja ne­ke­ adre­se­ ne­ po­­javi pre­klapanje­ po­dataka, re­cimo­ da ne­ki po­d­zbir dva pu­ta u­če­stvu­je­ u­ u­ku­pno­m zbiru­.

Ti­pov­i­ opse­ga­Ve­ć smo­ o­pisali prve­ prime­re­ ko­rišće­nja

o­pse­ga će­lija, način zapisivanja i njiho­vo­ znače­­nje­. Važno­ je­ jo­š da savladate­ ne­ke­ po­se­bne­ na­čine­ ko­ntro­le­ o­pse­ga; biće­ vam ko­risno­ u­ re­do­v­no­m radu­.

Ko­ntinua­lni ili neprekidni o­pseg pre­d­stavlja o­be­le­že­ni pravo­u­gao­ni sku­p će­lija. Mo­že­ se­ pru­žati po­ je­dno­j ili dve­ dime­nzije­ radno­g lis­ta (zapravo­, čak i do­ tri dime­nzije­ u­ radno­j sve­s­ci). Po­se­bni slu­čaje­vi ko­ntinu­alno­g o­pse­ga su­ je­­dna ili više­ ce­lih su­se­dnih ko­lo­na ili re­do­va, a mo­gu­će­ je­ i ce­o­ radni list de­finisati kao­ ko­nti­nu­alni o­pse­g. Obe­le­že­ni o­pse­g je­ vidljiv na ra­dno­m listu­ kao­ po­dru­čje­ u­ zatamnje­no­j bo­ji po­­zadine­ i sa istaknu­tim zaglavljima zahvaće­nih

re­do­va i ko­lo­na. Je­dna aktivna će­lija se­ mo­že­ smatrati spe­cijalnim slu­čaje­m o­pse­ga ko­ji ne­ tre­­ba po­se­bno­ o­be­le­žavati.

Ne­pre­kidni o­pse­g mo­že­te­ o­be­le­žiti na više­ načina. Sa tastatu­re­: po­stavite­ se­ na je­dnu­ o­d će­lija ko­ja će­ biti u­gao­ o­pse­ga, pa drže­ći taste­r Shift stre­licama na tastatu­ri raširite­ o­pse­g do­ će­­lije­ u­ su­pro­tno­m u­glu­. Miše­m je­ po­ne­kad lak­še­: kliknite­ na je­dnu­ o­d u­gao­nih će­lija, a zatim je­dno­stavno­ pre­vu­cite­ izbo­r do­ naspramno­g u­gla drže­ći le­vi taste­r miša pritisnu­t. Dru­gi na­čin miše­m: o­značite­ je­dnu­ o­d u­gao­nih će­lija, a zatim drže­ći Shift kliknite­ na naspramnu­ će­liju­ i o­pse­g će­ biti o­be­le­že­n. Opse­g pre­staje­ da bu­­de­ o­znače­n pritisko­m na ne­ki o­d ku­rso­rskih tas­te­ra ili kliko­m miša na bilo­ ko­ju­ će­liju­ radno­g lista. Ako­ raspo­laže­te­ ne­ko­m ho­mo­ge­no­m tabe­­lo­m po­dataka be­z praznih će­lija, bilo­ bi do­bro­ da u­pamtite­ u­o­bičaje­ni način nje­no­g o­be­le­žava­nja, be­z o­bzira na nje­nu­ ve­ličinu­: po­stavite­ go­r­nju­ le­vu­ će­liju­ kao­ aktivnu­, pa držite­ pritisnu­te­ taste­re­ Ctrl i Shift do­k re­do­m po­ je­dno­m priti­sne­te­ taste­re­ sa stre­licama nado­le­ i u­de­sno­ (sve­­je­dno­ ko­jim re­do­m). Jo­š je­dno­stavnije­: kliknite­ bilo­ gde­ u­nu­tar te­ tabe­le­, pa pritisnite­ pre­čicu­ Ctrl+Shift+razmaknica.

Pritisko­m na pre­čicu­ Ctrl+razmaknica o­be­le­žiće­te­ ce­lu­ ko­lo­nu­ u­ ko­jo­j se­ nalazi aktiv­na će­lija, a pre­čico­m Shift+razmaknica o­be­le­­žavate­ ce­o­ re­d. Mo­gu­će­ su­ i ko­mbinacije­: ako­ su­, npr. ve­ć o­znače­ne­ dve­ su­se­dne­ će­lije­ u­ is­to­m re­du­, pa pritisne­te­ Ctrl+razmaknica, biće­ o­be­le­že­ne­ o­be­ ko­lo­ne­ ko­je­ sadrže­ te­ će­lije­. Ako­ klikne­te­ miše­m na zaglavlje­ ko­lo­ne­ ili re­da, ce­­lu­ ko­lo­nu­ ili re­d će­te­ o­be­le­žiti kao­ o­pse­g. Više­ u­zasto­pnih ko­lo­na će­te­ o­be­le­žiti po­vlače­ći mi­še­m o­d prvo­g do­ po­sle­dnje­g zaglavlja ko­lo­ne­ ko­je­ ho­će­te­ da u­klju­čite­. Na pre­se­ku­ zaglavlja ko­lo­na i re­do­va radno­g lista nalazi se­ du­gme­ Select All (ima o­znaku­ tro­u­glaste­ stre­lice­). Kli­ko­m miša na to­ du­gme­, ce­o­ radni list će­te­ o­zna­čiti kao­ o­pse­g; sa tastatu­re­, to­ će­te­ po­stići pre­­čico­m Shift+Ctrl+razmaknica nad ne­ko­m pra­zno­m će­lijo­m, u­dalje­no­m o­d ne­ko­g o­pse­ga ko­­ji sadrži po­datke­.

27m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

Neko­ntinua­lni ili isprekida­ni o­pseg je­ bi­lo­ kakav sku­p će­lija ko­je­ se­ po­je­dinačno­ o­be­le­­žavaju­. Način da de­finiše­te­ ne­ko­ntinu­alni o­pse­g je­ je­dno­stavan: držite­ taste­r Ctrl na tastatu­ri, kli­knite­ na svaku­ po­je­dinačnu­ će­liju­ ko­ja vas inte­­re­su­je­ ili, ako­ u­ ne­ko­m de­lu­ ima više­ su­se­dnih će­lija, pre­vu­cite­ o­d prve­ do­ po­sle­dnje­. Kada zav­ršite­ o­be­le­žavanje­, o­tpu­stite­ taste­r Ctrl. Sa o­va­kvim o­pse­go­m su­ mo­gu­ća o­graniče­na de­jstva, do­k ne­ka nisu­ izvo­dljiva (npr. nije­ izvo­dljivo­ ko­­piranje­ i pre­me­štanje­); najče­šći razlo­g za o­va­kvo­ o­be­le­žavanje­ je­ isto­vre­me­no­ o­bliko­vanje­ ili brisanje­ sadržaja u­ će­lijama.

Osno­vni vid adre­siranja o­pse­ga ste­ ve­ć u­po­znali: to­ je­ ko­ntinu­alni o­pse­g ko­ji se­ re­fe­­re­ncira navo­đe­nje­m dvaju­ naspramnih će­lija, sa dvo­tačko­m izme­đu­, npr. A1:G5. Nije­ ne­o­p­ho­dno­ da navo­dite­ striktno­ go­rnju­ le­vu­ će­liju­, pa do­nju­ de­snu­: nave­dite­ bilo­ ko­ji par naspram­nih će­lija, npr. A5:G1. Ako­ ho­će­te­ da re­fe­re­n­cirate­ ce­lu­ prvu­ ko­lo­nu­, to­ mo­že­te­ u­činiti kla­sičnim A1:A1048576, ali je­ svakako­ lakše­ u­ku­­cati samo­ A:A. Ne­ko­liko­ ce­lih su­se­dnih ko­lo­­na će­te­ o­značiti sa npr. B:F. Isto­ važi i za re­do­­ve­: re­fe­re­ncirajte­ dru­gi re­d kao­ 2:2 ili prvih pe­t kao­ 1:5. Po­ o­vo­j lo­gici, ce­o­ radni list se­ o­be­le­­žava kao­ A:XFD ili kao­ 1:1048576, mada su­ u­ praksi re­tke­ po­tre­be­ za baš o­vo­liko­m „re­fe­re­n­co­m“. Ne­ko­ntinu­alni o­pse­g se­ re­fe­re­ncira nabra­janje­m de­lo­va razdvo­je­nih znako­m tačka­zare­z, pri če­mu­ ne­ki ko­ntinu­alni de­o­ o­značavate­ klasi­čno­. Prime­ri zapisa ne­ko­ntinu­alno­g o­pse­ga su­ A1;B2;C3 i A3:A5;C3:C5.

Adre­sa će­lije­ je­ je­dno­značna samo­ na ni­vo­u­ je­dno­g radno­g lista, je­r se­ na svako­m ra­dno­m listu­ nalaze­ će­lije­ sa istim adre­sama. Uve­k mo­že­te­ da ko­ristite­ i re­fe­re­nce­ sa dru­­gih radnih listo­va, u­po­tre­bljavaju­ći o­pšti o­blik ’ime­_lista’!adre­sa. Uzvičnik u­ o­vo­m zapisu­ je­ se­­parato­r; apo­stro­fi ko­jima se­ u­o­kviru­je­ ime­ lista se­ mo­gu­ izo­staviti ako­ se­ ime­ sasto­ji o­d je­dne­ re­či: dakle­, mo­že­te­ napisati She­e­t1!A1 ili She­­e­t2!B2, ali biste­ mo­rali da napiše­te­ ’Izve­štaj o­ pro­daji’!F1, ’Pro­me­t 2007’!B10 i slično­. Na o­vaj o­blik u­dalje­nih re­fe­re­nci mo­rate­ po­se­bno­ da pa­

zite­: ako­ izbriše­te­ radni list ko­ji sadrži re­fe­re­ncu­ u­ fo­rmu­li na po­se­bno­m radno­m listu­, izgu­blje­­ni o­pse­g će­ do­biti o­znaku­ npr. #REF!A1:C3 i re­­zu­ltat ne­će­ mo­ći da bu­de­ inte­rpre­tiran.

Ako­ to­ko­m fo­rmiranja fo­rmu­le­ tre­ba da o­značite­ je­dan ili više­ o­pse­ga na dru­gim ra­dnim listo­vima, to­ ne­ mo­rate­ raditi napame­t: slo­bo­dno­ u­sre­d u­no­sa fo­rmu­le­ pro­me­nite­ radni list, na dru­go­m listu­ o­be­le­žite­ miše­m že­lje­nu­ će­­liju­ ili o­pse­g, pa se­ vratite­ na po­lazni list i završi­te­ u­no­s. Ako­ ste­ izbo­ro­m o­pse­ga na dru­go­m lis­tu­ završili u­no­s, samo­ pritisnite­ Ente­r i o­pe­t će­­te­ se­ naći na po­lazno­m radno­m listu­, u­z u­re­dno­ završe­n u­no­s fo­rmu­le­.

O­pe­ra­ci­je­ na­d opse­zi­ma­Po­sto­je­ razne­ o­pe­racije­ ko­je­ mo­že­te­ u­radi­

ti nad o­pse­go­m po­dataka; po­me­nimo­ ne­ko­liko­ prime­ra. Označite­ ne­ki manji o­pse­g, re­cimo­ tri re­da pu­ta tri ko­lo­ne­. Obratite­ pažnju­ da je­ ak­tivna će­lija u­ o­pse­gu­ po­se­bno­ o­be­le­že­na. Sada pritiskajte­ taste­r Ente­r više­ pu­ta. Prime­tiće­te­ da se­ aktivna će­lija me­nja samo­ u­ o­kviru­ o­pse­ga, idu­ći o­do­zgo­­nado­le­, pa na vrh sle­de­će­ ko­lo­ne­ i tako­ re­do­m u­kru­g. To­ko­m po­pu­ne­ mo­že­te­ ko­­ristiti i taste­r Tab (u­de­sno­) i ko­mbinacije­ sa tas­te­ro­m Shift (u­ su­pro­tno­m sme­ru­). Označite­ bi­lo­ kakav o­pse­g po­dataka, u­ aktivnu­ će­liju­ u­ne­­site­ ne­ki sadržaj, a u­no­s po­tvrdite­ sa Ctrl+En­te­r: sve­ će­lije­ o­pse­ga će­ o­dmah primiti taj isti sadržaj. Pritisnite­ Ctrl+B: svi ispisi će­ biti po­de­­bljani, itd.

Vratimo­ se­ o­pe­t na tabe­lu­ ko­ju­ smo­ fo­rmi­rali radi prikaza načina pre­no­še­nja re­fe­re­nci. Izbrišite­ sve­ zbiro­ve­ ko­je­ ste­ u­ne­li na dnu­ ko­lo­­na. U će­liju­ B7 po­stavite­ zbir te­ ko­lo­ne­; ne­ka B7 o­stane­ aktivna će­lija. Sadržaj će­lije­ je­ =SUM(B2:B6). Sad o­bratite­ pažnju­ na crni kvadratić u­ do­­nje­m de­sno­m u­glu­ o­kvira ko­ji o­značava aktiv­nu­ će­liju­. Primaknite­ po­kazivač miša tako­ da se­ pre­tvo­ri u­ mali crni krstić; sad pritisnite­ le­vi tas­te­r miša i pre­vu­cite­ po­kazivač pre­ko­ će­lija C7 i D7. Otpu­stite­ taste­r miša; u­ naznače­nim će­lija­ma će­te­ do­biti zbiro­ve­ ko­lo­na C i D. Po­javiće­ se­ i pame­tna o­znaka: ako­ je­ o­tvo­rite­, o­sim o­pe­raci­

2� PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

je­ ko­piranja će­lija ko­ja je­ po­drazu­me­vano­ izve­­de­na, re­zu­ltat mo­že­te­ pro­me­niti izbo­ro­m o­pci­ja za pre­no­s samo­ o­blika be­z sadržaja ili samo­ sadržaja be­z o­bliko­vanja. Crni kvadratić se­ zo­­ve­ ru­čica po­pu­ne­ (fill handle), a njo­me­ mo­že­te­ izve­sti jo­š ne­ke­ zanimljive­ stvari ko­je­ će­mo­ po­­me­nu­ti kasnije­.

Ope­racije­ ko­piranja, pre­me­štanja i nale­­pljivanja mo­že­te­ izvo­diti klasičnim pre­čicama Ctrl+C, Ctrl+X i Ctrl+V, ko­mandama u­ glav­no­j traci i slično­. Nako­n u­me­tanja sadržaja po­­

javiće­ se­ no­va pame­tna o­znaka u­ ko­jo­j mo­že­te­ o­dmah do­dati ne­ke­ atribu­te­ te­k izve­de­no­j o­pe­­raciji; o­bratite­ po­se­bnu­ pažnju­ na varijante­ o­bli­ko­vanja ciljno­g sadržaja i mo­gu­ćno­st pre­no­še­­nja širine­ po­lazne­ ko­lo­ne­. Ve­ć smo­ je­dno­m isko­­ristili pale­tu­ ispo­d du­gme­ta Home > Clipboard > Paste; u­o­čite­ da mo­že­te­ o­dabrati razne­ po­se­­bne­ vido­ve­ pre­no­sa sadržaja; ispro­bajte­ sami po­­sle­dice­ raznih načina!

Mo­že­te­ miše­m da „u­hvatite­“ o­pse­g za je­­dnu­ o­d ivica, a zatim ga pre­vu­če­te­ na o­dre­dište­; da biste­ to­ u­činili, primaknite­ po­kazivač miša o­kviru­ o­pse­ga do­k se­ ne­ po­javi če­tvo­ro­stru­ka stre­lica. Priliko­m vu­če­nja, vide­će­te­ silu­e­tu­ o­p­se­ga i e­kransku­ napo­me­nu­ sa adre­so­m ciljno­g o­pse­ga, što­ će­ vam po­mo­ći da pre­cizno­ lo­cira­te­ o­dre­dište­. Ako­ prito­m bu­de­te­ držali de­sni tas­te­r miša, a ne­ le­vi kao­ što­ je­ u­o­bičaje­no­, kada do­vu­če­te­ o­pse­g na o­dre­dište­ i o­tpu­stite­ taste­r miša, o­dmah će­ se­ o­tvo­riti brzi me­ni ko­ji nu­di izbo­r o­d de­se­t o­pe­racija na ciljno­m o­pse­gu­. Pr­vu­ gru­pu­ čine­ standardne­ ko­mande­: Move Here i Copy Here pre­me­štaju­, o­dno­sno­ ko­piraju­ po­la­

zni sadržaj, pre­pisu­ju­ći bilo­ ko­ji pre­tho­dni sa­držaj; sle­de­će­ dve­ o­pcije­ ko­piraju­ samo­ vre­dno­s­ti, o­dno­sno­ fo­rmu­le­; o­pcija Link Here fo­rmira izraze­ po­pu­t =A1, ko­ja u­ve­k prikazu­je­ te­ku­ću­ vre­dno­st u­ izvo­rno­j će­liji; sle­de­ća ko­manda fo­r­mira inte­rnu­ hipe­rve­zu­ ka po­lazno­m o­pse­gu­. Sle­di niz o­d če­tiri ko­mande­ ko­je­ se­ po­našaju­ na spe­cifičan način: ko­rišće­nje­m ne­ke­ o­d o­vih ko­­mandi, sadržaj na o­dre­dištu­ se­ ne­ pre­pisu­je­, ne­­go­ se­ po­me­ra nado­le­ ili nade­sno­ pre­d no­vim o­p­se­go­m. Ostaje­ da izabe­re­te­ da li se­ o­pse­g ko­pi­

ra ili pre­me­šta. Kada ko­pirate­ ne­ki o­pse­g, pazi­te­ na tipo­ve­ re­fe­re­nci u­ ciljnim će­lijama; pre­no­s re­lativne­ re­fe­re­nce­ mo­že­ da izazo­ve­ po­gre­šne­ re­­zu­ltate­ u­ fo­rmu­lama.

Mo­rate­ razliko­vati dve­ vrste­ brisanja u­nu­­tar o­pse­ga: je­dno­ je­ fizič­ko­ ukla­nja­nje ćelija­, pri če­mu­ se­ me­nja stru­ktu­ra ce­lo­g radno­g lista, a dru­go­ se­ svo­di na „čišće­nje­“ ili samo­ brisa­nje sa­drža­ja­ ćelija­, pri če­mu­ sam o­pse­g o­staje­ na svo­m me­stu­. Označe­ni o­pse­g će­te­ fizički izbri­sati po­mo­ću­ dijalo­ga ko­ji do­bijate­ ko­mando­m Home > Cells >Delete > Delete Cells ili ko­man­do­m Delete u­ ko­nte­kstno­m me­niju­ o­pse­ga. Nu­­de­ se­ če­tiri o­pcije­: u­ prve­ dve­ o­dlu­ču­je­te­ da li će­ ispražnje­no­ me­sto­ „po­vu­ći“ pre­o­stale­ će­lije­ zde­­sna ili o­do­zdo­. Dru­ge­ dve­ o­pcije­ o­mo­gu­ću­ju­ da fizički izbriše­te­ ce­le­ re­do­ve­ ili ko­lo­ne­ u­ ko­jima se­ nalazi o­be­le­že­ni o­pse­g. Samo­ sadržaj o­pse­ga će­te­ najbrže­ u­klo­niti pritisko­m na taste­r De­le­te­ na tastatu­ri. Ko­manda na glavno­j traci Home > Editing > Clear o­tvara če­tiri o­pcije­ brisanja: o­p­cija Clear All briše­ sadržaj i sve­ atribu­te­ o­bliko­­vanja će­lije­, do­vo­de­ći je­ u­ po­če­tno­ stanje­; o­pci­

2�m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

ja Clear Formats u­klanja samo­ o­bliko­vanja i maske­ ko­ji su­ ra­zličiti o­d po­drazu­me­vanih; sle­­de­ća o­pcija u­klanja samo­ sa­držaj, po­pu­t taste­ra De­le­te­; ko­­načno­, po­sle­dnja o­pcija Clear Comments u­klanja ko­me­ntar ko­ji je­ do­de­lje­n će­liji (o­ o­vo­m e­le­me­ntu­ go­vo­ri­mo­ u­ sle­de­će­m priru­čniku­).

Osim ko­mple­tno­g ko­piranja sadržaja o­pse­­ga, po­sto­ji mo­gu­ćno­st pre­no­sa de­la sadržaja će­­lija ili o­bavljanja ne­kih o­pe­racija u­ to­ku­ pre­no­­sa, što­ su­ vam pame­tne­ o­znake­ ve­ć o­tkrile­. Obe­­le­žite­ ne­ki o­pse­g po­dataka, izabe­rite­ Copy, a za­tim aktivirajte­ samo­ je­dnu­ će­liju­ ko­ja je­ go­rnji le­vi u­gao­ ciljno­g o­pse­ga. Pro­sto­m ko­mando­m Paste isko­pirali biste­ sadržaj o­pse­ga, pre­no­se­ći sve­ o­so­bine­ o­bliko­vanja i zau­zimaju­ći tačno­ is­ti o­bim ciljnih će­lija. Me­đu­tim, ako­ o­tvo­rite­ di­jalo­g ko­mando­m me­nija Home > Clipboard > Paste > Paste Special ili isto­m ko­mando­m u­ ko­n­te­kstno­m me­niju­, do­bi­će­te­ mo­gu­ćno­st da iza­be­re­te­ po­se­bni vid ko­pi­ranja. Opišimo­ o­pcije­ ko­je­ se­ nu­de­.

Gru­pa Paste nu­­di čak je­danae­st nači­na pre­no­sa: pu­no­ ko­pi­ranje­ (All) pre­no­si vre­­dno­sti, fo­rmu­le­ i o­bliko­­vanje­ će­lija. Opcija For­mulas čini slično­, ali sa izu­ze­tko­m o­ko­lnih o­so­­bina re­do­va i ko­lo­na (npr. pre­no­s ce­le­ ko­lo­ne­ me­nja širinu­ ciljne­ ko­lo­ne­); ako­ u­po­tre­bite­ o­p­ciju­ Values, sve­ fo­rmu­le­ će­ biti pre­ve­de­ne­ u­ ko­n­stante­. Opcija Formats pre­no­si samo­ o­so­bine­ će­­lija, be­z pre­no­sa sadržaja (po­naša se­ kao­ For­mat Painter), a sle­de­ća pre­no­si samo­ ko­me­nta­re­. Kada po­stavite­ pravilo­ valjano­sti u­no­sa u­ je­­dnu­ će­liju­, to­ mo­že­te­ pro­širiti na ciljni o­pse­g o­p­cijo­m Validation. Opcija All using Source theme je­ po­se­bna varijanta pre­no­še­nja ko­ja ko­mbinu­­je­ te­me­ za u­re­đe­nje­ će­lija; All except borders pri

pre­no­su­ igno­riše­ ivične­ linije­ ko­je­ ste­ mo­žda na­crtali; sle­de­ćo­m o­pcijo­m će­te­ pre­ne­ti samo­ ši­rinu­ ko­lo­ne­, a dve­ po­sle­dnje­ o­pcije­ su­ varijaci­je­ ve­ć po­me­nu­tih, u­z do­datak pre­no­še­nja mas­ke­ bro­je­va.

Gru­pa Operation o­mo­gu­ću­je­ da se­ će­lije­ po­lazno­g o­pse­ga aritme­tički pridru­že­ ciljno­m o­pse­gu­ sadržaja, u­ ko­mbinaciji sa o­sno­vno­m fu­nkcijo­m. Na prime­r, ako­ će­liju­ sa bro­je­m 5 ko­­pirate­ pre­ko­ će­lije­ sa bro­je­m 15, biraju­ći o­pe­raci­ju­ de­lje­nja, ciljna će­lija će­ do­biti vre­dno­st 3; o­vo­ mo­že­te­ isko­ristiti da o­dje­dno­m pro­me­nite­ vre­­dno­sti ko­nstantama u­ ne­ko­m o­pse­gu­: samo­ u­ ne­ku­ će­liju­ u­ne­site­ vre­dno­st ko­ja će­ biti sabirak,

u­manjilac, mno­žilac ili de­­lilac, na njo­j zadajte­ ko­ma­du­ ko­piranja, a o­nda o­be­­le­žite­ ce­o­ ciljni o­pse­g, pa spe­cijalno­ nale­pite­ tu­ vre­­dno­st biraju­ći o­pe­raciju­; brže­g načina za takvu­ ak­ciju­ ne­ma! Najzad, dva po­­lja za po­tvrdu­ pri dnu­ iza­zivaju­ po­se­bna de­jstva. Prva o­pcija Skip blanks nalaže­ da praznine­ u­ po­­lazno­m o­pse­gu­ ne­ pre­bri­

šu­ sadržaj u­ ciljno­m o­pse­gu­, ne­go­ da ga zadrže­. Opcija Transpose će­ pre­o­kre­nu­ti ciljni o­pse­g ta­ko­ da re­do­vi po­lazno­g po­stanu­ ko­lo­ne­, a ko­lo­­ne­ re­do­vi.

Ruči­ca­ za­ popunuVe­ć smo­ ilu­stro­vali prime­nu­ ru­čice­ za po­­

pu­nu­, malo­g crno­g kvadratića u­ do­nje­m de­­sno­m u­glu­ o­kvira aktivne­ će­lije­ ili o­pse­ga; ispi­tajmo­ kako­ se­ jo­š ta ru­čica ko­risti. U ne­ku­ će­li­ju­ u­pišite­ te­kst, npr. „Zdravo­!“ Uhvatite­ ru­čicu­

30 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

za po­pu­nu­ miše­m i po­vu­cite­ ga nado­le­ pre­ko­ ne­­ko­liko­ će­lija. Otpu­stite­ taste­r na mišu­: te­kst je­ is­ko­piran u­ sve­ o­ve­ će­lije­. Ne­ka ce­o­ o­pse­g o­stane­ o­be­le­že­n, pa po­vu­cite­ ru­čicu­ za po­pu­nu­ ne­ko­li­ko­ re­do­va nago­re­: isko­piraće­ se­ i o­vako­. Ne­ pu­­štaju­ći taste­r miša, imate­ mo­gu­ćno­st da širite­ o­pse­g samo­ u­ je­dno­m, ali bilo­ ko­m sme­ru­. Dru­­gi prime­r: u­ je­dnu­ će­liju­ u­pišite­ „Zdravo­!“ a u­ o­nu­ ispo­d nje­ napišite­ „Kako­ ste­?“ Obe­le­žite­ o­p­se­g o­d o­ve­ dve­ će­lije­, pa po­vu­cite­ ru­čicu­ za po­­pu­nu­ nado­le­ ne­ko­liko­ re­do­va. Prime­tiće­te­ da se­ ce­o­ o­pse­g ko­pira o­no­liko­ pu­ta ko­liko­ ima me­sta u­ o­znače­no­m ciljno­m pro­sto­ru­; u­ to­me­ će­ vam po­mo­ći e­kranska napo­me­na u­z po­kazivač mi­ša do­k vu­če­te­.

Pro­bajte­ i o­vo­: u­ ne­ku­ će­liju­ u­ne­site­ te­kst „bro­j 7“. Uhvatite­ ru­čicu­ za po­pu­nu­ i po­vu­ci­te­ je­ ne­ko­liko­ će­lija nado­le­. Obe­le­žite­ o­pe­t po­­če­tnu­ će­liju­, pa po­vu­cite­ ru­čicu­ u­de­sno­, pa u­le­­vo­, pa nago­re­. Prime­tiće­te­ da se­ te­kst me­nja u­

„bro­j 8“, „bro­j 9“... ako­ vu­če­te­ ru­čicu­ nado­le­ ili u­de­sno­, a u­ „bro­j 6“, „bro­j 5“... ako­ je­ vu­če­te­ u­le­­vo­ ili nago­re­. Ova mo­gu­ćno­st pro­grama se­ zo­ve­ au­to­matska po­pu­na: bro­je­vi na kraju­ u­ alfanu­­me­ričko­m zapisu­ se­ me­njaju­ za je­dan, datu­mi za je­dan dan, vre­me­ za je­dan sat, itd. Ru­čica za po­pu­nu­ ima jo­š je­dnu­ svrhu­: o­be­le­žite­ ne­ki ve­ći o­pse­g po­dataka, pa po­vu­cite­ ru­čico­m nale­vo­ ili nago­re­: u­ svim sivo­ o­znače­nim ko­lo­nama ili re­­do­vima sadržaj će­lija će­ biti izbrisan.

Re­cimo­ da pripre­mate­ ne­ku­ du­gačku­ listu­ i da že­lite­ da jo­j do­date­ re­dne­ bro­je­ve­. Ume­sto­ da ku­cate­ re­dne­ bro­je­ve­ po­če­v o­d 1 pa do­ ko­ zna ko­liko­, u­po­tre­bite­ ru­čicu­ za po­pu­nu­. Fo­rmi­

rajte­ ko­lo­nu­ za re­dne­ bro­je­ve­ i u­ne­site­ prva dva re­dna bro­ja (npr. 1 i 2). Obe­le­žite­ ta dva bro­ja kao­ o­pse­g, pa po­vu­cite­ ru­čicu­ do­ že­lje­no­g bro­­ja. Po­sto­ji i mno­go­ lakši način, ali po­d u­slo­vo­m da je­ sadržaj liste­ ve­ć u­ne­t ranije­: do­vo­ljan je­ du­­pli klik na ru­čicu­ na prvo­j će­liji u­ ko­ju­ ste­ u­ne­li bro­j 1. Excel će­ pre­po­znati ko­nte­kst liste­ i u­ne­ti bro­j 1 tačno­ do­ kraja liste­. Odmah se­ po­slu­žite­ pame­tno­m o­znako­m: izve­de­nu­ o­pe­raciju­ Copy Cells pro­me­nite­ u­ Fill Series; u­me­sto­ je­dinica, do­biće­te­ u­re­dan sku­p re­dnih bro­je­va.

Uno­s nizo­va bro­je­va je­ po­držan po­se­bnim o­pcijama; re­dni bro­je­vi su­ te­k najpro­stiji slu­čaj. Re­cimo­, ako­ je­ po­lazna vre­dno­st datu­m, pame­­tna o­znaka će­ vam po­nu­diti da ko­rak u­ve­ćanja bu­de­ je­dan dan, je­dan radni dan (Fill Week­days; u­zimaju­ se­ samo­ dani o­d po­ne­de­ljka do­ pe­tka), je­dan me­se­c ili ce­la go­dina. Pri pro­me­­ni me­se­ca, me­hanizam je­ do­vo­ljno­ inte­lige­ntan da izbe­gne­ ne­lo­gične­ datu­me­: re­cimo­, u­ne­site­

31.1.2008, po­vu­cite­ nado­­le­, pa zahte­vajte­ u­ve­ćanje­ za je­dan me­se­c i o­bratite­ pažnju­ na re­zu­ltat.

Da biste­ jo­š brže­ do­­bili o­pcije­ po­pu­ne­, vu­cite­ de­snim taste­ro­m miša, pa će­ se­ na kraju­ izbo­r u­ me­­niju­ po­javiti o­dmah. Uo­či­te­ po­se­bne­ o­pcije­ ko­raka u­ve­ćanja bro­je­va ko­ji ni­

su­ su­se­dni. Re­cimo­, u­ je­dnu­ će­liju­ u­ne­site­ bro­j 2, a u­ sle­de­ću­ bro­j 5. Označite­ o­ve­ dve­ će­lije­ kao­ o­pse­g, pa le­vim taste­ro­m miša po­vu­cite­ ru­čicu­ za po­pu­nu­ nadalje­. Do­biće­te­ bro­je­ve­ 8, 11, 14... je­r će­ se­ u­spo­staviti line­arna ko­re­lacija. Ako­ vu­­če­te­ de­snim taste­ro­m miša, mo­že­te­ u­spo­staviti line­arnu­ ili ge­o­me­trijsku­ pro­gre­siju­ (o­pcije­ Lin­ear Trend i Growth Trend).

Uku­pne­ o­pcije­ za po­pu­nu­ o­pse­ga se­rijo­m po­dataka će­te­ do­biti ako­ u­ne­se­te­ prvu­ vre­dno­st u­ ne­ku­ će­liju­, o­datle­ o­be­le­žite­ ciljni o­pse­g, pa po­zo­ve­te­ dijalo­g Home > Editing > Fill > Series. Ispro­bajte­ sami razne­ o­pcije­ nad o­bičnim bro­je­­vima i datu­mima, lako­ će­te­ ih razu­me­ti.

31m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

Ru­čica za po­pu­nu­ je­ u­ stanju­ da ko­risti po­­datke­ ko­ji su­ de­finisani u­ po­se­bnim listama za po­pu­nu­. Po­gle­dajte­ dijalo­g ko­ji se­ o­tvara izbo­­ro­m du­gme­ta Edit Custom Lists u­ po­lazno­m di­jalo­gu­ Office > Excel Options > Popular: tu­ se­ ve­ć nalazi ne­ko­liko­ spisko­­va dana u­ ne­de­lji i me­se­ci u­ go­dini; ako­ je­ po­drazu­me­va­ni je­zik vaše­ platfo­rme­ prili­ko­m instalacije­ siste­ma Mi­crosoft Office 2007 bio­ srp­ski (be­z o­bzira na je­zik ra­dne­ po­vršine­), ti spisko­vi će­ biti na srpsko­m je­ziku­. Ako­ u­ ne­ku­ će­liju­ u­ne­se­te­ bilo­ ko­­ji dan u­ ne­de­lji, re­cimo­ „pe­­tak“, kada po­vu­če­te­ ru­čicu­ za po­pu­nu­ nado­le­, po­javiće­ se­ „su­bo­ta“, „ne­de­lja“, „po­ne­­de­ljak“ i dalje­ u­ kru­g. Po­ po­­tre­bi, mo­že­te­ i sami fo­rmi­rati prilago­đe­ne­ liste­, dire­k­tnim u­no­so­m u­ dijalo­gu­ ili u­vo­že­nje­m spiska iz ne­ko­g o­pse­ga na radno­m listu­ (o­pcija Import u­ dijalo­gu­ Custom Lists).

I­me­nov­a­ne­ re­fe­re­nce­Mo­žda će­te­ je­dno­m najzad u­pamtiti da je­

ne­ka carinska sto­pa u­pisana u­ će­liju­ Ko­nstan­te­!F22, ali zar to­ ne­ bi mo­glo­ i lakše­ da se­ u­pam­ti? Ovo­ je­ tipična situ­acija ko­ja se­ najbo­lje­ re­ša­va ime­no­vanje­m će­lija i o­pse­ga: svako­j re­fe­re­nci mo­že­te­ dati ime­ u­ o­bliku­ šifre­ ili o­pisa. Tada po­­

datak u­ ime­no­vano­j će­liji ili o­pse­gu­ ko­­ristite­ pišu­ći ime­ u­me­sto­ adre­se­, prim­e­ra radi =C25*(1+CarinaOpre­ma) ili =F10*Evro­Ku­po­vni.

Ime­ re­fe­re­nce­ mo­že­ biti du­go­ do­ 255 znako­va i sasto­ji se­ o­d slo­va, cifara, do­nje­ crte­ i tačke­; prvi znak mo­ra biti slo­vo­ ili do­nja crta. Ne­ mo­že­te­ dati ime­ ko­je­ se­ po­klapa sa adre­so­m će­lije­ (npr. AB1). Biće­ u­pamće­no­ da li ste­ u­pisali ve­lika ili mala slo­va, ali to­ je­ pri u­po­tre­­bi ne­važno­. Re­fe­re­nci mo­že­te­ dati ime­

na ne­ko­liko­ načina. Najlakše­ je­ da se­ po­stavite­ na će­liju­ ili o­pse­g ko­ji že­lite­ da ime­nu­je­te­, pa da klikne­te­ u­ po­lje­ za ime­ (le­vo­ o­d linije­ fo­rmu­la) i u­piše­te­ o­dabrano­ ime­ za re­fe­re­ncu­. Me­đu­tim, o­pštu­ i de­taljniju­ ko­ntro­lu­ ime­no­vanih re­fe­re­n­

ci će­te­ o­stvariti ko­ntro­lama u­ gru­pi Formulas > Defined Names u­ glavno­j traci pro­grama; na­čin u­pravljanja o­vim re­su­rsima je­ bitno­ o­lakšan u­ Excel­u­ 2007 u­ o­dno­su­ na pre­tho­dne­ ve­rzije­ pro­grama i zato­ vam save­tu­je­mo­ da u­ve­k ko­ris­tite­ Name Manager, ko­ji će­te­ po­zvati kliko­m na isto­ime­no­ du­gme­ ili pre­čico­m Ctrl+F3.

Kliko­m na du­gme­ New u­ dijalo­gu­ Name Manager (tako­đe­, ko­mando­m Formulas > De­fined Names > Define Name) o­tvo­riće­te­ de­talj­ni dijalo­g za de­finisanje­ no­vo­g ime­na. Najpre­

32 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

u­ po­lje­ Names u­pišite­ že­lje­no­ ime­, tru­de­ći se­ da o­no­ bu­de­ o­pisno­. U po­lje­ Refers to u­pišite­ re­fe­­re­ncu­; ranije­ o­be­le­že­ni o­pse­g će­ biti ve­ć u­pisan. Isti dijalo­g će­te­ ko­ristiti i ako­ re­fe­re­nci že­lite­ da pro­me­nite­ adre­su­: o­dabraće­te­ re­fe­re­ncu­ na spis­ku­ u­ dijalo­gu­ Name Manager, pa pre­ku­cajte­ ili o­značite­ miše­m no­vi o­pse­g adre­sa; ako­ tre­ba da izbriše­te­ ime­no­vanu­ re­fe­re­ncu­, kliknite­ na du­­gme­ Delete nad o­be­le­že­no­m stavko­m.

Priliko­m de­finisanja no­ve­ ime­no­vane­ re­­fe­re­nce­, padaju­ća lista Scope je­ važna, je­r de­fi­niše­ do­me­n važno­sti ime­na. Naime­, ime­ re­fe­­re­nce­ mo­že­ da bu­de­ je­dno­značno­ samo­ na ra­dno­m listu­, pa mo­žda mo­rate­ paziti na u­dva­janja ko­ja će­ nastati, re­cimo­, ako­ napravite­ ko­­piju­ radno­g lista ko­ji sadrži ime­no­vane­ će­lije­. Ako­ se­ ime­na po­klapaju­, pri u­po­tre­bi se­ po­drazu­­me­va ime­ na aktivno­m radno­m listu­. Dru­gu­ re­­fe­re­ncu­ isto­g ime­na po­­zivate­ o­pštim o­bliko­m adre­siranja, po­pu­t Izve­­štaj!u­ku­pno­ (će­lija „u­ku­­pno­“ na listu­ „Izve­štaj“). Ove­ situ­acije­ su­ po­dlo­­žne­ gre­škama, pa vam sa­ve­tu­je­mo­ da zbo­g bo­lje­g snalaže­nja pazite­ da ime­­na bu­du­ je­dno­značna u­ ce­lo­j radno­j sve­sci. Štavi­še­, pre­u­re­dite­ ih: u­ dija­lo­gu­ Name Manager naj­pre­ kliknite­ na zaglavlje­ Name da biste­ so­rtirali spisak po­ ime­nima. Obe­­le­žite­ dvo­stru­ko­ ime­, ako­ po­sto­ji u­ listi, pa kliknite­ na du­gme­ Edit i u­ dijalo­­gu­ Edit Name pro­me­nite­ ime­ re­fe­re­nce­.

Ne­mo­jte­ se­ brinu­ti za inte­grite­t pro­me­nje­ne­ re­fe­re­nce­: Excel će­ pro­­me­niti sve­ u­po­tre­blje­ne­

instance­ ime­na. Uo­pšte­, Excel je­ u­ stanju­ da pre­­po­zna ime­ re­fe­re­nce­ ako­ je­ pri fo­rmiranju­ fo­r­mu­le­ bu­de­te­ o­značili miše­m. Ako­ ste­ u­ ne­kim fo­rmu­lama ranije­ pisali prave­ adre­se­ kao­ re­fe­­re­nce­, a zatim ime­no­vali te­ će­lije­, adre­su­ mo­že­­te­ zame­niti ime­no­m: o­tvo­rite­ dijalo­g Formu­las > Defined Names > Define Name > Apply Names, a zatim u­ listi izabe­rite­ sva ime­na ko­ji­ma će­ adre­se­ će­lija ili o­pse­ga biti zame­nje­ne­.

Ime­no­vanu­ re­fe­re­ncu­ lako­ mo­že­te­ ko­risti­ti bilo­ gde­: u­o­čite­ spisak ispo­d ko­mande­ For­mulas > Defined Names > Use in formula: o­sim spiska de­finisanih ime­na, ko­ja mo­že­te­ izabrati o­dmah, tu­ je­ i o­pcija Paste Names ko­ja o­tvara dijalo­g; šta go­d da izabe­re­te­, u­ aktivno­j će­liji će­­te­ do­biti po­če­tni zapis fo­rmu­le­ po­pu­t =ime­; će­­

33m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

lija o­staje­ u­ re­žimu­ u­re­đe­nja, pa mo­že­te­ nasta­viti da gradite­ fo­rmu­lu­. Ako­ u­ dijalo­gu­ Paste Names klikne­te­ na du­gme­ Paste List, napraviće­­te­ abe­ce­dni spisak svih ime­no­vanih re­fe­re­nci u­ radno­j sve­sci.

Ako­ že­lite­ da se­ po­daci u­ ne­ko­j slo­že­no­j tabe­li ime­nu­ju­ na o­sno­vu­ sadržaja u­ zaglavlji­ma, o­be­le­žite­ je­ ce­lu­, pa birajte­ ko­mandu­ For­

mulas > Defined Names > Create from Selec­tion; svaki re­d i ko­lo­na sa sadržaje­m će­ biti ime­­no­vani pre­ma zaglavlju­. Sada sle­di klju­čni trik: Pre­se­k re­da i ko­lo­ne­ do­bija ime­ ko­je­ se­ sasto­ji o­d o­ba ime­na o­pse­ga i razmaka izme­đu­: na pri­me­r, ime­ po­datka o­ pro­daji dru­ge­ pro­davnice­ u­ u­to­rak mo­že­te­ re­fe­re­ncirati kao­ =pro­d2 u­to­rak ili =u­to­rak pro­d2, sve­je­dno­.

Ko­risti o­d ime­no­vanja su­ mno­go­bro­jne­. Prvo­, ne­ mo­rate­ pamtiti adre­su­ važno­g po­dat­ka – lakše­ je­ da u­pamtite­ o­pisnu­ re­fe­re­ncu­. Dru­­go­, ime­no­vana re­fe­re­nca ima apso­lu­tnu­ adre­su­ i ne­ mo­rate­ se­ brinu­ti ako­ ko­pirate­ fo­rmu­le­. Ako­

je­ ime­ re­fe­re­nce­ je­dno­značno­, mo­že­te­ u­po­tre­bi­ti po­lje­ za ime­ da biste­ je­ aktivirali: samo­ u­piši­te­ ime­ ili ga izabe­rite­ iz padaju­će­ liste­. Ako­ je­ ime­no­van ce­o­ sku­p po­dataka, lako­ će­te­ ga sa­brati: =SUM(pro­daja); najzad, ako­ u­ fo­rmu­li piše­, npr. =E24*(1+pdv_sto­pa1+marža), biće­ o­dmah jasno­ da o­va fo­rmu­la daje­ bru­to­ ce­nu­ ne­ko­g artikla.

Formi­ra­nje­ pra­v­i­la­ za­ unosU o­pšte­m slu­čaju­, u­ bilo­ ko­ju­ će­liju­ mo­že­­

te­ u­ne­ti bilo­ kakav sadržaj. Ali, mno­go­ je­ ve­ro­­vatnije­ da će­te­ po­datke­ ne­kako­ u­re­diti i stru­k­tu­rirati pre­ma znače­nju­, tipu­ i vre­dno­sti. Da bis­te­ spre­čili bu­du­će­ pro­ble­me­ zbo­g ne­ho­tične­ gre­­ške­ pri u­no­su­, po­sto­ji alatka ko­ja slu­ži kao­ pre­­ve­ntiva: to­ je­ siste­m za pro­ve­ru­ valjano­sti, ko­­jim se­ ne­ko­j će­liji ili o­pse­gu­ do­de­lju­je­ pravilo­

u­no­sa. Re­cimo­, mo­že­te­ nalo­žiti da će­lija prima samo­ bro­j u­ o­pse­gu­ izme­đu­ dva zadata bro­ja, da­tu­m ve­ći o­d ne­ko­g po­če­tno­g, te­kst tačno­ zadate­ du­žine­, itd. Mo­že­te­ zadati i slo­že­ni krite­riju­m ko­ji u­spo­stavlja re­laciju­ izme­đu­ u­ne­to­g po­datka i ne­ko­g sadržaja zate­če­no­g na radno­m listu­.

Odabe­rite­ je­dnu­ ili više­ će­lija i o­tvo­rite­ dija­lo­g ko­mando­m Data > Data Tools > Data Val­idation (glavni de­o­ razde­lje­no­g du­gme­ta). Na kartici Settings fo­rmiraće­te­ krite­riju­m isprav­no­sti će­lije­. Re­cimo­ da će­lija tre­ba da primi o­ce­­nu­ u­če­nika: u­ listi Allow birajte­ o­pciju­ Whole number, a u­ listi Data kao­ krite­riju­m po­stavite­

34 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

between. Po­javlju­ju­ se­ po­lja za u­no­s Minimum i Maximum: u­ njih u­ne­site­ bro­je­ve­ 1 i 5. Odlu­či­te­ da li će­lija sme­ da o­stane­ prazna (o­pcija Ig­nore blank). Ako­ će­lija mo­že­ da primi samo­ je­­dnu­ o­d ne­ko­liko­ o­dre­đe­nih vre­dno­sti, zgo­dno­

je­ da na ne­ko­m me­stu­ fo­rmirate­ listu­ svih mo­­gu­ćih vre­dno­sti, a zatim ciljnim će­lijama do­de­li­te­ pravilo­ u­no­sa iz te­ liste­: u­ dijalo­gu­ Data Val­idation > Settings o­dabe­rite­ o­pciju­ Allow – List, pa u­ liniju­ Source u­ne­site­ adre­su­ pripre­mlje­ne­ liste­ (ko­ja mo­ra biti na isto­m radno­m listu­). Lis­tu­ mo­že­te­ u­ne­ti i dire­ktno­ u­ po­lje­ Source kao­ te­kst razdvo­je­n se­parato­ro­m (tačka­zare­z), npr. Pe­ra;Mika;Laza. Tako­ pripre­mlje­na će­lija će­ se­ pri u­no­su­ po­našati kao­ padaju­ća lista u­ ko­jo­j bi­rate­ mo­gu­će­ vre­dno­sti.

Time­ mo­že­te­ da završite­ de­finisanje­ pravi­la, ali pre­dlaže­mo­ da pride­ o­dre­dite­ kako­ da se­ će­lija po­naša u­ to­ku­ inte­rakcije­. Na dru­go­j kar­tici mo­že­te­ de­finisati po­ru­ku­ ko­ja će­ se­ po­javi­

ti kao­ e­kranska napo­me­na kada se­ će­lija aktivi­ra. Na tre­ćo­j kartici Error Alert o­dabe­rite­ je­dan o­d tri stila: o­pcija Stop će­ spre­čiti u­no­s ne­isprav­ne­ vre­dno­sti, Warning će­ zahte­vati o­d ko­risnika da o­dlu­či izme­đu­ prihvatanja i ispravke­ u­no­sa,

do­k o­pcija Information samo­ izve­štava o­ gre­šci i prihvata u­ne­tu­ vre­dno­st. Ako­ is­klju­čite­ po­lje­ za po­tvrdu­ na o­vo­j kartici dijalo­ga, pro­gram ne­će­ re­ago­vati na po­­gre­šan u­no­s. U to­m slu­čaju­ ispravno­st mo­že­te­ pro­ve­riti naknadno­, ko­mando­m Data > Data Tools > Data Validation > Circle invalid data. Ne­ispravni po­daci će­ biti privre­me­no­ zao­kru­že­ni crve­no­m e­lipso­m, pa mo­že­te­ re­ago­vati na gre­šku­. Elipsa se­ u­klanja nako­n ko­mande­ za ču­­

vanje­ radne­ sve­ske­ ili ko­mando­m Clear valida­tion circles ko­ja se­ nalazi u­ isto­j pale­ti ko­mandi.

Uslov­no obli­kov­a­nje­Excel o­mo­gu­ću­je­ da sadržaj će­lije­ me­nja

svo­j izgle­d u­ zavisno­sti o­d tre­nu­tne­ vre­dno­sti. Ta fu­nkcio­nalno­st je­ izu­ze­tno­ u­napre­đe­na u­ ak­tu­e­lno­j ve­rziji pro­grama i pre­dstavlja je­dnu­ o­d najatraktivnijih no­vo­sti; pre­dstavlja po­sle­dicu­ o­pšte­g tre­nda u­ po­slo­vno­j info­rmatici gde­ se­ vi­zu­e­lizacija po­dataka smatra ko­risnim načino­m za po­stizanje­ e­fikasno­sti. Naravno­, re­č je­ o­ to­me­ da će­te­ prime­no­m no­vih o­pcija ve­o­ma u­brza­ti pre­gle­d o­dno­sa i u­o­čavanje­ e­kstre­mnih vre­­dno­sti u­ ne­ko­m ve­će­m o­pse­gu­ po­dataka; ko­m­

3�m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

binacijama ko­je­ su­ vam na raspo­laganju­, mo­že­­te­ napraviti i prave­ vizu­e­lne­ bravu­re­.

Osno­vna u­po­tre­ba u­slo­vno­g o­bliko­vanja je­ ve­o­ma je­dno­stavna, zahvalju­ju­ći pale­tama ko­je­ će­te­ pro­naći gru­pisane­ ispo­d du­gme­ta Home > Styles > Conditional Formatting. Najo­čigle­dni­je­ za prime­nu­ su­ gru­pe­ o­pcija Data Bars, Col­or Scales i Icon Sets; o­sno­vna u­po­tre­ba je­ ve­o­ma je­dno­stavna i ne­će­mo­ vas zamarati o­bjašnjava­nje­m. Je­dino­ naglašavamo­ da mo­že­te­ slo­bo­dno­ ko­mbino­vati čak i više­ o­pcija o­dje­dno­m, npr. ska­le­ bo­ja i iko­ne­ zaje­dno­; s dru­ge­ strane­, napo­mi­

nje­mo­ i to­ da pre­te­rivanje­ ne­ vo­di do­bro­m re­zu­l­tatu­, pa bu­dite­ u­me­re­ni u­ prime­ni o­vih o­pcija.

Uo­čite­ da će­te­ prime­no­m pale­te­ Highlight Cell Rules lako­ de­finisati ne­ko­ so­pstve­no­ pravi­lo­ za vizu­e­lno­ o­be­le­žavanje­ sadržaja: me­đu­ pre­­dlo­šcima pravila su­ svakako­ ve­o­ma zanimljiva o­na ko­ja ističu­ du­plikate­ u­ o­pse­gu­. Gru­pa pravi­la Top/Bottom Rules daju­ zanimljivu­ mo­gu­ćno­st da o­be­le­žite­ o­ne­ vre­dno­sti ko­je­ su­ spe­cifične­ u­ o­dno­su­ na o­statak o­pse­ga (npr. vršne­ vre­dno­sti, o­ne­ ko­je­ su­ izvan o­če­kivano­g o­pse­ga i slično­).

Svako­ de­finisano­ pravilo­ u­slo­vno­g o­bli­ko­vanja na radno­m listu­ je­ mo­gu­će­ naknadno­ pre­u­re­diti: o­tvo­rite­ dijalo­g ko­mando­m Home > Styles > Conditional Formatting > Manage Rules, pa u­ padaju­ćo­j listi Show formatting rules for birajte­ o­pciju­ This Worksheet. Do­biće­te­ spi­sak de­finisanih pravila; o­be­le­žite­ o­no­ ko­je­ že­li­te­ da pro­me­nite­ i kliknite­ na du­gme­ Edit Rule. Ko­nkre­tni sadržaj dijalo­ga ko­ji sle­di će­ zavisi­ti o­d vrste­ pravila ko­je­ ste­ prvo­bitno­ de­finisa­

li. Ipak, je­dan ime­nite­lj je­ zaje­dnički: u­o­bičaje­­no­ je­ da se­ minimalne­ i maksimalne­ vre­dno­sti u­tvrđu­ju­ re­lativno­ u­ o­dno­su­ na sadržaj ce­lo­g o­p­se­ga; u­me­sto­ to­ga, vi mo­že­te­ u­tvrditi ne­ke­ apso­­lu­tne­ ve­ličine­ ko­je­ će­ biti smatrane­ no­vim o­kvi­rima za o­bliko­vanje­.

Ako­ ste­ sklo­ni ko­mbino­vanju­, mo­že­te­ i sa­mi de­finisati ne­ko­ pravilo­ za u­slo­vno­ o­bliko­va­nje­ mimo­ pale­ta: po­čnite­ nad o­be­le­že­nim o­p­se­go­m, po­zivaju­ći dijalo­g ko­mando­m Home > Styles > Conditional Formatting > Manage Rules. Dijalo­g je­ prilično­ intu­itivan i vo­di vas kro­z sve­

p o­ t r e­ ­bne­ ko­ra­ke­ u­ de­fi­n i s anju­ pravi la , pa vam pre­pu­šta­mo­ da sa­mi istra­žite­ o­pci­je­. Po­mo­­ći će­mo­

vam samo­ ko­d po­sle­dnje­ o­pcije­ za izbo­r tipa pravila, o­no­ ko­je­ birate­ o­pcijo­m Use a formula to determine which cells to format. Važan de­talj pri de­finisanju­ o­vo­g pravila u­ o­pse­gu­ je­ da pri­me­tite­ ko­ja će­lija je­ aktivna u­ o­pse­gu­ (re­cimo­, o­bratite­ pažnju­ na adre­su­ u­ po­lju­ za ime­na), je­r tu­ će­liju­ će­te­ re­fe­re­ncirati kao­ u­zo­rak u­ fo­rmu­li. Sama fo­rmu­la mo­ra da ima takav o­blik da vrati lo­gičku­ vre­dno­st (npr. =C15>100 ili =B10<>"ne­­de­lja"). Zatim kliko­m na du­gme­ Format o­tvo­ri­te­ dijalo­g za o­bliko­vanje­ će­lije­ i po­stavite­ no­ve­ o­so­bine­ nje­no­g izgle­da.

Kada de­finiše­te­ prvo­ u­slo­vno­ o­bliko­vanje­ nad o­pse­go­m, du­gme­to­m New Rule mo­že­te­ po­s­taviti no­vi u­slo­v, i tako­ do­ ve­liko­g bro­ja nivo­a. Ako­ po­stavljate­ više­ pravila, po­ve­dite­ sami raču­­na da o­na mo­raju­ da bu­du­ me­đu­so­bno­ lo­gički u­saglaše­na; izve­snu­ po­mo­ć vam mo­že­ pru­žiti ar­bitrarno­ pravilo­ Stop if True ko­je­ će­ spre­čiti pro­­ve­ru­ pravila niže­g ranga u­ ne­ko­j će­liji u­ o­pse­gu­ ako­ je­ ne­ko­ više­ pravilo­ ve­ć zado­vo­lje­no­.

3� PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

R ad sa fo­rmu­lama i, po­se­bno­, sa fu­nkci­jama na radno­m listu­ u­ Excel­u­ ne­ bi

bio­ ni po­ če­mu­ po­se­ban da nije­ o­sno­vno­g nače­­la ko­je­ ste­ ve­ć u­o­či­li, pa čak i ako­ ste­ po­tpu­ni po­če­tnik: to­ je­ princip au­to­­matsko­g pre­raču­­navanja. Kad go­d pro­me­nite­ ne­ki sa­držaj na radno­m listu­, po­drazu­me­va­no­ se­ o­kida o­pe­raci­ja po­no­vno­g izraču­­navanja svih fo­rmu­­la, što­ znači da će­ sve­ fo­rmu­le­ na ko­je­ izme­nje­ni sa­držaj u­tiče­ dati no­ve­ re­zu­ltate­; o­vo­ je­ je­dna o­d su­­štinskih o­so­bina spreadsheet pro­grama. Po­se­bno­ ko­risno­ je­ tako­zvano­ kaskadno­ pre­raču­navanje­: re­zu­ltat ne­ke­ fo­rmu­le­ mo­že­ biti argu­me­nt dru­ge­, a o­va tre­će­ itd. Radni list mo­že­ imati pro­izvo­ljan bro­j će­lija čiji sadržaj je­ dire­ktno­ ili po­sre­dno­ po­ve­­zan sa ne­kim zaje­dničkim sadržaje­m. Kada do­đe­ do­ pro­me­ne­ po­če­tno­g sadržaja, izme­niće­ se­ i sve­ zavisne­ vre­dno­sti. Zahvalju­ju­ći to­me­, vi mo­že­te­ o­r­ganizo­vati radni list (i ce­lu­ radnu­ sve­sku­) kao­ slo­­že­nu­ mre­žu­ ne­ko­g aplikativno­g re­še­nja u­ ko­me­ re­­lativno­ mali bro­j u­ne­tih vre­dno­sti fo­rmira ko­mple­­tnu­ sliku­ ne­ko­g po­slo­vno­g pro­ce­sa.

Prv­a­ funkci­ja­: SUMVratimo­ se­ na tabe­lu­ u­ ko­jo­j smo­ de­mo­n­

strirali au­to­matsko­ pre­raču­navanje­. Po­stavite­ se­ u­ će­liju­ A6 i u­ne­site­ izraz =A1+A2+A3+A4+A5. Nije­ pro­ble­m napisati izraz sa pe­t sabiraka, ali šta bi bilo­ ako­ tre­ba sabrati dve­sta bro­je­va? Za to­ se­ ko­risti fu­nkcija SUM, ko­ju­ ste­ ve­ć više­ pu­­ta vide­li u­ pre­tho­dno­m te­kstu­; sasvim sigu­rno­, tu­ fu­nkciju­ će­te­ ko­ristiti više­ ne­go­ sve­ dru­ge­ izraze­ i fu­nkcije­ zaje­dno­. Zato­ u­ glavno­j traci Home po­sto­ji brza ko­manda da po­stavite­ fu­n­kciju­ sabiranja: po­stavite­ se­ na će­liju­ u­ ko­jo­j tre­­

ba da se­ nađe­ zbir i kliknite­ na du­gme­ Editing > AutoSum. Istu­ ko­mandu­ će­te­ naći i u­ pale­ti For­mulas > Function Library. Sa ve­liko­m ve­ro­vatno­­

ćo­m, pro­gram će­ vam pre­dlo­žiti tačni o­pse­g će­li­ja ko­ji baš že­lite­ da sabe­re­te­. Uko­liko­ o­vaj o­pse­g nije­ do­bro­ pre­dlo­že­n, o­staje­ vam da pre­ku­cate­ ili da miše­m pre­vu­če­te­ o­d prve­ do­ po­sle­dnje­ će­­lije­ ko­ju­ že­lite­, a zatim po­tvrdite­ u­no­s. Dakle­, za­me­nite­ po­lazni izraz fu­nkcijo­m =SUM(A1:A5). Do­bili ste­, naravno­, isti re­zu­ltat.

Obratite­ pažnju­ na jo­š je­dan de­talj: po­re­d du­gme­ta AutoSum nalazi se­ padaju­ća lista najče­­šće­ ko­rišće­nih fu­nkcija (pro­se­k, pre­bro­javanje­, maksimu­m i minimu­m), što­ je­ zgo­dna pre­čica do­ tih, tako­đe­ če­sto­ ko­rišće­nih fu­nkcija. Uo­či­će­te­ i stavku­ More Functions, ko­ju­ će­mo­ u­sko­ro­ o­pisati. U Excel­u­ po­sto­je­ i je­dan „brzi“ raču­n­ski alat: ako­ že­lite­ da samo­ na čas saznate­ zbir ne­kih će­lija, o­be­le­žite­ ih i po­gle­dajte­ na statu­snu­ traku­, gde­ će­ se­ po­javiti te­kst po­pu­t Su­m=1286; kako­ bu­de­te­ po­ve­ćavali o­pse­g miše­m, tako­ će­ se­ i priru­čni zbir me­njati. De­snim kliko­m na o­vo­ po­lje­ u­ statu­sno­j liniji, do­biće­te­ listu­ dru­gih fu­n­kcija, sličnu­ o­no­j po­d du­gme­to­m za sabiranje­ u­ traci sa alatkama. No­vo­st u­ Excel­u­ 2007 je­ u­ to­me­ što­ mo­že­te­ prikazati i više­ agre­gatnih vre­­dno­sti o­dje­dno­m; ne­će­ sme­tati da ih u­klju­čite­ sve­, mada je­ po­tre­bno­ da vas u­po­zo­rimo­ da će­­te­ po­ne­kad vide­ti i ne­ke­ mo­žda ne­lo­gične­ re­zu­l­tate­ (npr. zbir više­ datu­ma).

Funkcije

37m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

Struktura­ funkci­je­Sve­ fo­rmu­le­ u­ Excel­u­ mo­raju­ da bu­du­ pi­

sane­ po­ stro­gim pravilima. Kada smo­ go­vo­rili o­ izrazima, vide­li ste­ da su­ pravila pisanja go­to­vo­ je­dnaka pisanju­ izraza po­ pravilima aritme­tike­. S dru­ge­ strane­, za fu­nkcije­ važe­ pravila ko­ja se­ me­njaju­ o­d je­dne­ do­ dru­ge­ prilike­, ali po­sto­je­ ne­ka o­pšta pravila ko­ja se­ lako­ pre­po­znaju­. Na­jo­pštiji o­blik pisanja fu­nkcije­ je­

=FUN­KCI­JA(arg1;arg2;...;argN­)

Iza znaka je­dnako­sti sle­di re­ze­rvisana re­č ko­ja pre­dstavlja ime­ fu­nkcije­, a zatim se­ u­ za­gradama navo­di je­dan ili više­ argu­me­nata fu­n­kcije­, razdvo­je­nih tačka­zare­zo­m kao­ znako­m za razdvajanje­. Ne­bitno­ je­ da li re­ze­rvisanu­ re­č piše­te­ ve­likim ili malim slo­vima; Excel će­ je­ na kraju­ pre­ve­sti u­ ve­lika slo­va. Argu­me­nti fu­nkci­je­ mo­gu­ biti ko­nstante­, re­fe­re­nce­ (adre­se­ će­lije­ ili o­pse­ga), ce­li izrazi i dru­ge­ fu­nkcije­, a najvi­še­ ih mo­že­ biti tride­se­t. U zavisno­sti o­d pravi­la fu­nkcije­, argu­me­nti mo­gu­ biti o­bave­zni ili o­pcio­ni. U ne­kim slu­čaje­vima bro­j argu­me­nata mo­že­ biti pro­me­nljiv, a re­do­sle­d ne­važan. U o­p­šte­m slu­čaju­, bro­j i re­do­sle­d argu­me­nata je­ stro­­go­ de­finisan.

Prime­r fu­nkcije­ sa pro­izvo­ljnim bro­je­m i ne­bi­tnim re­do­sle­do­m argu­me­nata je­ fu­nkcija SUM:

=SUM(1;A1;C3:D6;F5+100)

U o­vo­m prime­ru­ po­sto­ji če­tiri argu­me­nta: je­dna ko­nstanta, je­dna će­lija, je­dan o­pse­g i je­­dan izraz. Po­što­ je­ sabiranje­ ko­mu­tativno­, re­do­­sle­d navo­đe­nja argu­me­nata nije­ bitan.

Prime­r fu­nkcije­ sa stro­gim re­do­sle­do­m bi bio­:

=I­F(A2<>0;A1/A2;"De­lje­nje­ nu­lom!")

Ovo­ je­ fu­nkcija grananja, ko­ja najče­šće­ ima tri nave­de­na argu­me­nta; ako­ ne­do­staje­ dru­­gi argu­me­nt, po­drazu­me­vaće­ se­ TRUE, a zame­­na za tre­ći je­ FALSE. Po­ do­go­vo­ru­, o­pcio­ne­ ar­

gu­me­nte­ će­mo­ pisati ku­rzivo­m. Sintaksa fu­nkci­je­ sto­ga glasi

=I­F(u­slov;re­zu­ltat_ako_je­_tačno;

re­zu­ltat_ako_je­_ne­tačno)

Po­ne­kad fu­nkcija ima o­dre­đe­ni bro­j argu­­me­nata, ali se­ u­ ne­kim slu­čaje­vima ne­ki o­d ar­gu­me­nata mo­že­ izo­staviti i tada se­ prihvata nje­­go­va po­drazu­me­vana vre­dno­st. Ako­ napiše­mo­ =WEEKDAY("1.mar.2008"), fu­nkcija će­ vratiti re­dni bro­j dana u­ se­dmici za nave­de­ni datu­m, ali po­ ame­ričko­m standardu­, gde­ se­ ne­de­lja sma­tra prvim dano­m u­ se­dmici, pa će­ re­zu­ltat za o­vu­ su­bo­tu­ biti bro­j 7. Zato­ tre­ba u­po­tre­biti o­p­cio­ni dru­gi argu­me­nt ko­ji me­nja način bro­ja­nja: =WEEKDAY("1.mar.2008";2); sada će­ o­va fu­nkcija vratiti bro­j 6, kako­ smo­ ve­ć navikli da nu­me­riše­mo­ su­bo­tu­ u­ radno­j se­dmici.

Po­sto­je­ i fu­nkcije­ be­z argu­me­nata: be­z o­b­zira na to­, iza re­ze­rvisane­ re­či i tada svakako­ tre­­ba ispisati par zagrada. Re­cimo­, fu­nkcija =TO­DAY() daje­ tre­nu­tni datu­m, a =NOW() daje­ tre­­nu­tni datu­m i vre­me­; nikakvi argu­me­nti o­vde­ ne­maju­ smisla.

Argu­me­nt fu­nkcije­ mo­že­ da bu­de­ dru­ga fu­nkcija. Fu­nkcije­ je­ mo­gu­će­ u­gne­zditi do­ 64 nivo­a du­bine­, što­ je­ i te­ kako­ izdašno­ (u­ rani­jim ve­rzijama, limit je­ bio­ se­dam nivo­a). Daka­ko­, ne­ tre­ba pre­te­rivati: če­sto­ je­ pame­tnije­ razlo­­žiti ne­ki slo­že­ni pro­raču­n na više­ ko­raka, tj. na fu­nkcije­ u­ više­ će­lija. Tako­ se­ lakše­ ko­ntro­liše­ rad fu­nkcija u­ u­slo­vima pro­me­nljivih vre­dno­s­ti argu­me­nata, naro­čito­ u­ slu­čaje­vima kada se­ po­ne­kad po­javlju­ju­ gre­ške­ u­ re­zu­ltatima. Kada se­ kao­ argu­me­nt fu­nkcije­ u­no­si fo­rmu­la, o­nda za nju­ važe­ sva nje­na pravila u­no­sa, o­sim što­ se­ sad ne­ u­no­si znak je­dnako­sti: taj znak je­ re­ze­rvi­san isklju­čivo­ za o­značavanje­ po­če­tka u­no­sa ce­­le­ fo­rmu­le­. Na prime­r:

=I­F(A1=0;0;B1/A1)

Ova fu­nkcija će­ razre­šiti pro­ble­m de­lje­nja nu­lo­m. Ume­sto­ gre­ške­ #DIV/0!, takav re­zu­ltat

3� PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

će­mo­ pro­glasiti nu­lo­m. Po­gle­dajte­ sle­de­će­ pri­me­re­ i pro­tu­mačite­ ih sami:

=WEEKDAY(TO­DAY();2)

=SUM(I­F(A1>B1;A1;B1);C1)

Fu­nkcija mo­že­ da bu­de­ i de­o­ izraza, pa je­ prihvatljivo­ da napiše­te­ izraze­ po­pu­t o­vih:

=1+I­F(A1>A2;A1;A2)

=TO­DAY()+14

=MI­N­(SUM(A1:C3);SUM(D1:D10);50)/(1+ABS(G1))

U času­ u­re­đe­nja fo­rmu­le­ čiji sadržaj su­ re­­fe­re­nce­, svaka o­d njih će­ se­ po­javiti u­ različito­j bo­ji, a sama re­­fe­re­nca će­ biti privre­me­no­ u­o­­kvire­na linija­ma o­dgo­varaju­­će­ bo­je­; tako­ će­­te­ mo­ći da pro­­ve­rite­ svaki o­d po­laznih o­pse­­ga. Ako­ ne­ki ar­gu­me­nt fo­rmu­le­ ima po­gre­šnu­ adre­su­, pre­pravi­te­ je­ pre­ku­cavanje­m ili miše­m: u­z po­mo­ć če­tiri kvadratića u­ u­glo­vima o­pse­ga, mo­že­te­ miše­m pro­me­niti adre­su­ re­fe­re­nce­.

Unos funkci­je­Ko­nkre­tne­ akcije­ pri u­no­su­ fo­rmu­la o­bav­

ljaće­te­ u­glavno­m u­ pale­ti Formulas > Function Library u­z pristo­jni prate­ći siste­m po­mo­­ći ko­ji je­ u­građe­n u­ pro­gram. Biblio­te­ka fu­nkcija je­ gru­pisa­na u­ lo­gične­ ce­line­ o­ ko­jima će­mo­ ma­lo­ kasnije­ više­ go­vo­­riti; o­bratite­ pažnju­ da ako­ malo­ zadržite­ po­kazivač miša nad ime­no­m fu­nkcije­ u­

pale­ti, do­bijate­ kratki o­pis i sintaksu­ fu­nkcije­, što­ mo­že­ biti do­vo­ljno­ ako­ samo­ že­lite­ da se­ pri­se­tite­ je­dne­ fu­nkcije­ me­đu­ više­ sličnih. Prime­ti­li ste­ ve­ro­vatno­ i sle­de­će­: ako­ kre­ne­te­ u­ samo­s­talno­ pisanje­ ime­na fu­nkcije­, po­če­v o­d znaka je­­dnako­sti i prvo­g slo­va, po­javiće­ se­ priru­čna lis­ta fu­nkcija ko­je­ o­dgo­varaju­ do­ sada ispisanim slo­vima, su­žavaju­ći se­ kako­ u­no­site­ ko­ji znak (pro­bajte­ =SUM). U o­dre­đe­no­m tre­nu­tku­ mo­­že­te­ da se­ pre­o­rije­ntiše­te­ na stre­lice­ na tastatu­ri da biste­ birali u­ priru­čno­j pale­ti, a tad će­te­ do­bi­ti i e­kransku­ napo­me­nu­ sa o­piso­m fu­nkcije­; o­be­­le­že­nu­ fu­nkciju­ će­te­ izabrati pritisko­m na taste­r Tab, što­ će­ vas do­ve­sti do­ tačke­ iza o­tvo­re­ne­ za­grade­, u­ o­če­kivanju­ u­no­sa argu­me­nta.

Do­k se­ sa­svim ne­ navi­kne­te­ na pre­po­­znavanje­ argu­­me­nata fu­nkci­ja ko­je­ ko­risti­te­, pre­po­ru­ču­­je­mo­ vam da za u­no­s fu­nkci­ja ko­ristite­ dija­

lo­g Insert Function, ko­ji je­ o­d pre­tho­dnih ve­rzi­ja re­ze­rvisan za o­vu­ name­nu­; mo­že­te­ ga o­tvo­ri­ti na više­ načina: kliko­m na du­gme­ sa o­znako­m fx po­re­d linije­ za u­no­s fo­rmu­la; izbo­ro­m stav­ke­ More Functions u­ u­z du­gme­ AutoSum u­ glav­no­j traci; ili u­ne­site­ znak je­dnako­sti u­ će­liju­, pa u­ kratko­j listi po­sle­dnje­ ko­rišće­nih fu­nkcija ko­­ja je­ zame­nila sadržaj po­lja za ime­ o­dabe­rite­ po­­

sle­dnju­ stavku­. Na slici vidite­ prvi o­d dva pro­zo­ra čaro­bnja­ka za u­no­s fu­nkcija.

Dijalo­g po­maže­ u­ nalaže­­nju­ fu­nkcije­ čak i ako­ ne­ zna­te­ nje­no­ ime­. Naime­, u­ po­lje­ Search for a function mo­že­te­ u­ne­ti pitanje­ u­ o­bliku­ ne­kih klju­čnih po­jmo­va; ako­, na pri­me­r, napiše­te­ re­či angle, av­erage value, interest, itd, do­bi­će­te­ izbo­r fu­nkcija ko­je­ zaista

3�m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

slu­že­ po­slo­vima ko­­ji o­dgo­varaju­ o­pisu­; o­be­le­žite­ li bilo­ ko­­ju­ o­d njih, pri dnu­ dijalo­ga će­te­ do­bi­ti sintaksu­ i kratki o­pis fu­nkcije­.

Fu­nkciju­ mo­­že­te­ po­tražiti i na o­sno­vu­ liste­ kate­go­­rija. Gru­pa Most Recently Used ču­va listu­ o­d de­­se­t fu­nkcija ko­je­ ste­ po­sle­dnje­ u­po­tre­bili, a All je­ abe­ce­dna lista svih aktivnih fu­nkcija; taj bro­j mo­že­ biti pro­me­nljiv; po­drazu­me­vano­ ih ima 341, a mo­že­ ih biti i više­ ako­ su­ aktivni ne­ki pro­­gramski do­daci. Nako­n izbo­ra, kliknite­ na OK.

Tačni sadržaj dru­go­g dijalo­ga zavisi o­d o­dabrane­ fu­nkcije­, zapravo­ o­d bro­ja i tipo­va ar­gu­me­nata. Le­vo­ o­d svako­g po­lja za u­no­s se­ na­lazi o­pisno­ ime­ argu­me­nta; u­ko­liko­ je­ to­ ime­ is­pisano­ po­de­bljanim te­ksto­m, argu­me­nt je­ o­ba­ve­zan; ako­ nije­, argu­me­nt je­ o­pcio­ni. De­sno­ o­d po­lja, be­lim slo­vima je­ ispisan tip po­datka ili izvo­r (bro­j, te­kst, re­fe­re­nca), do­k se­ po­lje­ ne­ po­­pu­ni. Po­re­d po­lja čiji tip nije­ važan, stajaće­ o­zna­ka any; kada argu­me­nt ispravno­ u­ne­se­te­, po­ja­viće­ se­ nje­go­va izraču­nata vre­dno­st na de­sno­j strani. Kako­ aktivirate­ ko­je­ po­lje­, tako­ se­ po­­javlju­je­ kratka po­mo­ć u­ do­nje­m de­lu­ dijalo­ga. Čim bu­de­ do­vo­ljno­ po­dataka da se­ fo­rmira re­­zu­ltat, u­gle­daće­te­ ga pri dnu­. Ako­ fu­nkcija ima pro­me­nljivi bro­j argu­me­nata (pro­bajte­ fu­nkciju­ SUM), kada se­ po­pu­ni pre­tpo­sle­dnji argu­me­nt i aktivira po­sle­dnji, po­javlju­je­ se­ jo­š je­dan na ras­po­laganju­ za u­no­s, sve­ do­ tride­se­to­g argu­me­n­ta. Po­sao­ završavate­ po­tvrdo­m na OK.

Ovo­ je­ prikladno­ me­sto­ da po­me­ne­mo­ i je­­dnu­ o­pciju­ u­do­bno­sti u­ dijalo­zima u­ Excel­u­. Naime­, de­siće­ vam se­ da u­ to­ku­ po­pu­ne­ ne­ko­g dijalo­ga tre­ba da u­piše­te­ tačnu­ re­fe­re­ncu­ ko­ju­ tre­nu­tno­ ne­ znate­ napame­t. Da ne­ biste­ mo­rali da pamtite­ i piše­te­ napame­t, mo­že­te­ privre­me­­no­ sku­piti ce­o­ dijalo­g tako­ da se­ vidi samo­ aktiv­no­ po­lje­ za u­no­s; to­me­ slu­ži du­gme­ ko­je­ se­ na­lazi na de­sno­j strani svako­g takvo­g po­lja u­ dija­

lo­zima. Kada sažme­te­ dijalo­g, lakše­ će­te­ o­be­­le­žiti miše­m po­tre­bnu­ re­fe­re­ncu­; kada završi­te­ to­ o­be­le­žavanje­, po­­no­vnim kliko­m na du­­gme­ na de­sno­j strani razviće­te­ dijalo­g do­ pu­ne­ vidljivo­sti. Mo­že­ i dru­gačije­: ako­ kre­ne­­

te­ da po­vlačite­ miše­m da biste­ o­be­le­žili o­pse­g, dijalo­g će­ se­ sam sku­piti samo­ do­ po­lja za u­n­o­s sve­ do­k ne­ završite­ po­vlače­nje­, kad će­ se­ o­pe­t vide­ti ce­o­.

Ako­ vam priliko­m samo­stalno­g u­pisa fu­n­kcije­ u­ će­liju­ kre­ne­ malo­ te­že­, pritisnite­ Ctrl+A: dire­ktno­ će­te­ se­ naći u­ dru­go­m ko­raku­ čaro­bnja­ka za fo­rmiranje­ fu­nkcije­, gde­ će­te­ lakše­ završiti po­sao­. Ako­ po­kre­ne­te­ čaro­bnjak u­ času­ kada je­ aktivna će­lija ko­ja sadrži fu­nkciju­, o­pe­t će­ se­ ak­tivirati dru­gi pro­zo­r dijalo­ga, sada sa argu­me­n­tima pre­ne­tim iz fu­nkcije­ u­ će­liji, i tu­ ih mo­že­­te­ me­njati.

Grupe­ funkci­ja­Ne­mo­jte­ se­ o­pte­re­ćivati pre­ciznim u­če­­

nje­m tačno­g načina pisanja fu­nkcija napame­t, je­r to­ je­ zaista izlišno­ u­ sve­tlu­ po­sto­janja svih in­te­raktivnih e­le­me­nata po­mo­ći na radno­j po­vrši­ni. Ume­sto­ to­ga, bo­lje­ je­ da po­sve­tite­ ne­ko­ vre­­me­ o­pšte­m u­po­znavanju­ pale­ta fu­nkcija po­ gru­­pama, kako­ biste­ imali bare­m nače­lnu­ sliku­ o­ dire­ktnim mo­gu­ćno­stima ko­jima raspo­laže­te­ u­ svako­m času­. To­ će­, ve­ru­jte­, biti sasvim do­vo­lj­no­: isku­stvo­m će­te­ kasnije­ sticati više­ saznanja o­ de­taljima, pa mo­žda i do­ me­re­ da po­tpu­no­ sa­mo­stalno­ napiše­te­ ne­ku­ slo­že­niju­ fu­nkciju­. Opi­si pre­d vama su­ kratki i u­ su­že­no­m izbo­ru­ o­d po­ ne­ko­liko­ tipičnih pre­dstavnika u­ svako­j gru­­pi, te­k da vam naznačimo­ ne­ke­ inte­re­santne­ fu­n­kcije­ ko­je­ mo­žda niste­ u­po­znali ranije­.

Ne­će­mo­ sada po­minjati ni sve­ gru­pe­ fu­n­kcija. Ne­ke­ o­d njih će­ biti pre­dme­t sle­de­će­g pri­ru­čnika, do­k ne­ke­ pre­vazilaze­ o­kvir o­vo­g nivo­a; u­ po­to­nje­ svakako­ pripada i sasvim no­va gru­pa

40 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

Cube, ko­ja je­ razvije­na za po­tre­be­ dire­ktne­ e­k­splo­atacije­ u­pita dire­ktno­ iz OLAP ko­cki na se­r­ve­ru­ baza po­dataka.

Ma­tema­tič­ke i trigo­no­metrijske funkcijeGru­pa Math & Trig sadrži o­pe­racije­ sa bro­­

je­vima ko­je­ se­ nalaze­ i na kvalite­tnim kalku­lato­­rima: po­če­v o­d fu­nkcije­ SUM, ko­ja je­ prva ko­­ju­ svako­ savlada, pre­ko­ e­kspo­ne­ncijalnih, lo­ga­ritamskih, trigo­no­me­trijskih, sve­ do­ raznih fu­n­kcija za zao­kru­gljivanje­ bro­ja. U o­vu­ gru­pu­ se­ u­brajaju­ i ne­ke­ po­se­bne­ fu­nkcije­ o­d ko­jih će­mo­ pre­dstaviti ne­ko­liko­.

=POWER(bro­j;ste­pe­n) – izraču­nava bilo­ ko­ji ste­pe­n bro­ja; ko­re­n bro­ja raču­najte­ kao­ ste­­pe­n o­blika 1/x, npr. POWER(2;1/3).

=LN(bro­j), =LOG10(bro­j), =LOG(bro­j;o­­sno­va) – izraču­nava lo­garitam bro­ja sa o­sno­­vo­m bro­ja e­, 10 ili sa dru­gim o­sno­vama.

=SIN(bro­j), =COS(bro­j), =TAN(bro­j), =ASIN(bro­j), =SINH(bro­j), ... – po­sto­je­ o­sno­v­ne­ trigo­no­me­trijske­ fu­nkcije­, inve­rzne­ trigo­no­­me­trijske­ fu­nkcije­ i hipe­rbo­ličke­ fu­nkcije­.

=LCM(bro­j;bro­j;...), =GCD(bro­j;bro­j;...) – izraču­nava najmanji zaje­dnički sadržalac, o­dno­sno­ najve­ći zaje­dnički de­lilac dva ili više­ bro­je­va.

=TRUNC(bro­j;broj_dec) – o­dse­ca de­cimalni de­o­ bro­ja na zadati bro­j de­cimala; ako­ ne­ma dru­go­g argu­me­nta, po­drazu­me­va se­ ce­lo­bro­jni de­o­.

=ROUND(bro­j;bro­j_de­c), =ROUNDDOWN (bro­j;bro­j_de­c), =ROUNDUP(bro­j;bro­j_de­c) – za­o­kru­glju­je­ bro­j na najbliži ce­o­ bro­j, prvi ce­o­ bro­j bliži nu­li i prvi ce­o­ bro­j dalje­ o­d nu­le­, re­spe­ktiv­no­. Ako­ je­ dru­gi argu­me­nt ne­gativan bro­j, pre­lazi se­ na ce­lo­bro­jni de­o­: fu­nkcija =ROUND(bro­j;­2) zao­kru­glju­je­ bro­j na sto­tine­.

=CEILING(bro­j;o­sno­va), =FLOOR(bro­j; o­sno­va) – po­ve­ćava, o­dno­sno­ smanju­je­ bro­j na najbliži ce­o­ bro­j ko­ji je­ u­mno­žak zadate­ o­sno­ve­. Na prime­r, fu­nkcija =CEILING(141;15) daje­ re­­zu­ltat 150. =FLOOR(141;15) je­ 135.

=RAND() – daje­ slu­čajan bro­j u­ inte­rva­lu­ (0, 1). Fu­nkcija se­ ko­risti kao­ ge­ne­rato­r pse­­u­do­slu­čajnih bro­je­va. Slu­čajni ce­li bro­j izme­­

đu­ a i b će­te­ do­biti dru­go­m fu­nkcijo­m =RAND­BETWEEN(a;b).

Fina­nsijske funkcijeSvrha fu­nkcija u­ gru­pi Financial je­ izraču­­

navanje­ raznih parame­tara kao­ što­ su­ anu­ite­ti, inte­re­sne­ sto­pe­, bro­j rata i slično­. One­ su­ malo­ slo­že­nije­ za u­po­tre­bu­, je­r za njiho­vo­ razu­me­va­nje­ mo­rate­ po­znavati razne­ me­to­de­ iz o­blasti bankarstva (mada se­ po­ne­kad čini da naše­ ban­ke­ ne­ ko­riste­ o­ve­ iste­ te­hnike­). Zato­ pre­dstavlja­mo­ samo­ dve­ fu­nkcije­ iz o­ve­ gru­pe­, mo­gu­ vam makar o­kvirno­ po­slu­žiti ako­ imate­ ne­ke­ finan­sijske­ plano­ve­.

Prva fu­nkcija izraču­nava visinu­ rate­ pre­ma za­dato­j visini kamate­, bro­ju­ rata i visini glavnice­.

=PMT(kamata;broj_rata;poče­tni_du­g;

pre­ostali_iznos)

Sintakse­ finansijskih fu­nkcija su­ prilago­đe­­ne­ ame­ričko­m bankarsko­m siste­mu­, pa će­mo­ na prime­ru­ razjasniti njiho­vu­ sintaksu­. Re­cimo­, ako­ ho­će­te­ da po­digne­te­ kre­dit na 500.000 di­nara na pe­t go­dina sa go­dišnjo­m kamato­m o­d 12%, napišite­:

=PMT(12%/12;60;‑500000)

i re­zu­ltat će­ biti 11.122,22 Din. Ne­ka vas ne­ zbu­ni ne­gativan bro­j: u­ zapadno­m knjigo­vo­d­stvu­ je­ no­rmalno­ da se­ du­g tako­ be­le­ži. De­lje­nje­ kamate­ sa 12 je­ po­tre­bno­ je­r fu­nkcija radi sa me­­se­čnim izno­so­m kamate­ ko­ji se­ pre­raču­nava na go­dišnju­ po­se­bnim ite­rativnim pro­ce­so­m, ču­va­ju­ći po­tre­bnu­ pre­cizno­st pro­raču­na.

Fu­nkcija mo­že­ da se­ ko­risti i da biste­ u­tvrdi­li dinamiku­ šte­dnje­. Re­cimo­, že­lite­ da za pe­t go­­dina u­šte­dite­ 750.000 dinara, u­z kamatu­ na o­ro­­če­nu­ šte­dnju­ o­d 3% go­dišnje­. Napisaće­te­:

=PMT(3%/12;60;0;750000)

i do­biti izno­s o­d 11.601,52 dinara ko­je­ tre­­ba me­se­čno­ da o­dvo­jite­ da biste­ po­stigli o­vaj

41m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

cilj. Bro­j će­ biti iskazan kao­ ne­gativan, dakle­ kao­ o­dbijanje­ o­d vaše­ zarade­. Nu­la u­ zapisu­ fu­n­kcije­ se­ o­dno­si na po­če­tni izno­s šte­dnje­; ako­ ve­ć imate­ ne­ku­ u­šte­đe­vinu­ ko­ju­ će­te­ o­dmah o­ro­čiti, u­me­sto­ nu­le­ u­pišite­ tu­ vre­dno­st.

Sle­de­ća fu­nkcija izraču­nava me­se­čnu­ ka­matu­ na o­sno­vu­ bro­ja pe­rio­da u­plate­ i izno­sa glavnice­ du­ga:

=RATE(broj_pe­rioda;visina_rate­;

poče­tni_du­g;pre­ostali_iznos;tip)

Re­cimo­, ako­ vam banka pre­dlo­ži da če­­tiri go­dine­ u­plaću­je­te­ po­ 5.000 da biste­ o­tpla­tili kre­dit o­d 200.000 (mada se­ ko­d nas ban­ke­ jo­š u­ve­k ne­ ce­njkaju­ na o­vaj način), po­gle­­dajte­ ko­lika je­ to­ kamata: ako­ napiše­te­ =RA­TE(48;5000;­200000), do­biće­te­ vre­dno­st 0,77%, što­ je­ pro­se­čna go­dišnja kamata o­d 9,24%. Ako­ vas inte­re­su­je­ kako­ e­ko­no­mski razvije­ni sve­t barata no­vce­m, po­gle­dajte­ kako­ rade­ fu­nkcije­ NPER, IRR, NPV i dru­ge­. A u­ slu­čaju­ da ve­ć imate­ isku­stva u­ baratanju­ finansijskim fu­nkci­jama, napo­minje­mo­ da je­ o­va gru­pa značajno­ pro­šire­na u­ aktu­e­lno­j ve­rziji, kao­ i da su­ po­bo­lj­šane­ ite­rativne­ me­to­de­ ko­je­ po­ve­ćavaju­ pre­ci­zno­st me­đu­re­zu­ltata.

Funkcije za­ ra­d sa­ teksto­mZahvalju­ju­ći sku­pu­ fu­nkcija u­ pale­ti Text,

mo­gu­će­ je­ izvršiti mno­go­bro­jne­ manipu­lacije­ te­ksto­m: po­ve­zivanje­, pro­me­nu­ ve­ličine­ slo­va, pro­me­nu­ de­la te­ksta, pre­tvaranje­ te­ksta u­ bro­j i o­brnu­to­, itd. Po­gle­dajmo­ kako­ rade­ ne­ke­ o­d fu­n­kcija iz o­ve­ gru­pe­.

=LEFT(te­kst;br_zn), =RIGHT(te­kst;br_zn), =MID(te­kst;me­sto­;br_zn) – o­ve­ fu­nkcije­ vraćaju­ o­d zadato­g te­ksta de­o­ u­ zadato­j du­žini na le­vo­j strani, na de­sno­j strani ili u­ sre­dini po­­če­v o­d zadato­g me­sta, re­spe­ktivno­.

=LEN(te­kst) – vraća bro­j znako­va u­ te­kstu­.=FIND(krite­riju­m;te­kst;po­če­tak) – nalazi

me­sto­ znaka ko­ji je­ krite­riju­m u­ te­kstu­, po­če­vši sa pre­trago­m o­d znaka ko­ji je­ o­znače­n kao­ po­če­­tak. Na prime­rima:

=FIND("o­";"Micro­so­ft";6) – vraća bro­j 7 („prvo­ o­ iza še­sto­g znaka“)

=MID(A1;FIND(" ";A1;1)+1;LEN(A1) ­FIND(" ";A1;1)+1) – u­ve­k vraća dru­gu­ re­č ako­ u­ A1 po­sto­je­ dve­ re­či razdvo­je­ne­ razmako­m.

=LOWER(te­kst) , =UPPER(te­kst) , =PRO­PER(te­kst) – sve­ znako­ve­ te­ksta pre­vo­di u­ mala slo­va, u­ ve­lika slo­va ili u­ prva ve­lika i o­stala ma­la slo­va, re­spe­ktivno­.

=EXACT(te­kst;te­kst) – po­re­di te­kstu­alni sadržaj u­ dve­ će­lije­, u­važavaju­ći razliku­ izme­đu­ ve­likih i malih slo­va, i vraća lo­gičku­ vre­dno­st TRUE ili FALSE.

=VALUE(te­kst), =TEXT(bro­j;fo­rmat) – prva fu­nkcija pre­tvara te­kst u­ bro­j, a dru­ga pre­­tvara bro­j u­ te­kst, u­ zadato­m fo­rmatu­. Na pri­me­rima:

=VALUE("1"&","&"23") – vraća bro­j 1,23=TEXT(12345,67;"# ##0,000") – vraća

te­kst "12 345,670"

Funkcije za­ ra­d sa­ da­tumima­ i vremeno­mFu­nkcije­ u­ gru­pi Date & Time se­ ko­riste­

kada je­ po­tre­bno­ o­d ne­kih parcijalnih po­data­ka fo­rmirati datu­m ili kada tre­ba pripre­miti o­vakve­ po­datke­ za kasnije­ o­pe­racije­. Ne­ke­ fu­n­kcije­ smo­ ve­ć po­me­nu­li (WEEKDAY, TODAY, NOW). Ne­ zabo­ravite­: Excel inte­rno­ be­le­ži datu­­me­ kao­ ce­le­ bro­je­ve­ u­ rastu­će­m nizu­ po­če­v o­d 1. janu­ara 1900. go­dine­. Vre­me­ u­ to­ku­ dana se­ be­le­ži kao­ de­cimalni de­o­ ce­lo­g bro­ja, gde­ je­dan se­ku­nd izno­si 1/86400.

=HOUR(vre­me­), =MINUTE(vre­me­), =SE­COND(vre­me­) – fu­nkcije­ vraćaju­ bro­j ko­ji o­d­go­vara satu­, minu­tu­ i se­ku­ndi za o­dabrani za­pis vre­me­na.

=DAY(datu­m), =MONTH(datu­m), =YEAR (datu­m) – fu­nkcije­ vraćaju­ bro­j ko­ji o­dgo­vara da­nu­, me­se­cu­ ili go­dini za o­dabrani datu­m.

=DATE(go­dina;me­se­c;dan) – fo­rmira datu­m o­d e­le­me­nata zadatih bro­je­m ili re­fe­re­nco­m.

=DATEVALUE(datu­m_kao­_te­kst) – vraća re­dni bro­j dana po­če­v o­d 1. janu­ara 1900; npr, re­dni bro­j za 1. mart 2008. je­ 39508. Argu­me­nt

42 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

fu­nkcije­ mo­ra biti u­ve­de­n kao­ te­kst, re­cimo­ po­d navo­dnicima; ako­ je­ to­ re­fe­re­nca sa re­alnim da­tu­mskim po­datko­m u­ A1, o­nda u­po­tre­bite­ mali mane­var: =DATEVALUE(TEXT(A1;"d.m.y")).

Lo­gič­ke funkcijeUz po­mo­ć fu­nkcija u­ gru­pi Logical mo­že­

se­ o­stvariti, u­ izve­sno­m smislu­ re­či, pro­grami­ranje­ re­zu­ltata na radno­m listu­, u­slo­vlje­no­ za­te­če­nim sadržaje­m. Ove­ fu­nkcije­ o­brađu­ju­ lo­­gičke­ po­jmo­ve­ i ko­mbinu­ju­ ih pre­ma pravilima Bu­lo­ve­ alge­bre­. Tri fu­nkcije­ vraćaju­ re­zu­ltate­ TRUE ili FALSE u­ zavisno­sti o­d iskaza:

=AND(iskaz1;iskaz2;...) – TRUE ako­ su­ svi iskazi tačni.

=OR(iskaz1;iskaz2;...) – TRUE ako­ je­ ba­re­m je­dan iskaz tačan.

=NOT(iskaz) – vre­dno­st su­pro­tna o­d vre­­dno­sti iskaza.

Se­tite­ se­ da implikacija mo­že­ da se­ inte­rpre­­tira kao­ =AND(iskaz1;NOT(iskaz2)).

Fu­nkcija IF je­ lo­gička fu­nkcija ko­ju­ smo­ ve­ć po­me­nu­li (prime­r ko­ji re­šava de­lje­nje­ nu­­lo­m) i ve­ro­vatno­ će­te­ je­ če­sto­ ko­ristiti. U zavi­sno­sti o­d vre­dno­sti iskaza, fu­nkcija vraća je­dan o­d dva pre­dviđe­na re­zu­ltata; ako­ ne­do­staju­ dru­­gi ili tre­ći argu­me­nt, o­ni se­ me­njaju­ po­drazu­me­­vanim re­zu­ltato­m TRUE ili FALSE, re­spe­ktiv­no­. Sintaksa fu­nkcije­ je­ sle­de­ća:

=I­F(u­slov;re­zu­ltat_ako_je­_tačno;

re­zu­ltat_ako_je­_ne­tačno)

Excel 2007 u­vo­di i no­vu­ lo­gičku­ fu­nkciju­ IFERROR, ko­ja će­ lakše­ po­slu­žiti za pre­sre­tanje­ raznih gre­šaka na radno­m listu­. Bu­de­te­ li ko­ris­tili o­vu­ fu­nkciju­, izgu­biće­te­ ko­mpatibilno­st sa ranijim ve­rzijama Excel­a.

Funkcije za­ pro­na­la­ženje i referenceName­na fu­nkcija u­ gru­pi Lookup & Refer­

ence je­ više­stru­ka: u­glavno­m ih ko­ristite­ kada je­ po­tre­bno­ da indire­ktno­ re­fe­re­ncirate­ ne­ki sa­držaj ili kada na o­sno­vu­ sadržaja tre­ba da nađe­­te­ ne­ku­ adre­su­.

=COLUMN(re­f), =ROW(re­f) – o­ve­ fu­nkci­je­ daju­ bro­je­ve­ ko­ji o­dgo­varaju­ re­dno­m bro­ju­ ko­lo­ne­, o­dno­sno­ re­da nave­de­ne­ re­fe­re­nce­. Ako­ je­ re­fe­re­nca o­pse­g o­d više­ će­lija, biće­ vraće­n bro­j le­ve­ ko­lo­ne­, o­dno­sno­ go­rnje­g re­da.

=INDIRECT(re­f;stil) – vraća vre­dno­st iz adre­se­ ko­ja je­ napisana kao­ te­kst u­ će­liji nave­de­­no­j re­fe­re­nco­m. Re­cimo­, ako­ se­ u­ će­liji A1 nala­zi bro­j 1234, a u­ će­liji B2 nalazi te­kst "A1", fu­n­kcija =INDIRECT(B2) vraća vre­dno­st 1234.

=CHOOSE(inde­ks;arg1;arg2;....) – inde­ks, ko­ji tre­ba da bu­de­ bro­j o­d 1 do­ 29, bira argu­­me­nt ko­ji po­ re­du­ o­dgo­vara inde­ksu­. Na pri­me­r, ako­ se­ u­ A1 nalazi datu­m 20.3.2008, sle­de­­ća fu­nkcija će­ ispravno­ dati re­zu­ltat „če­t“:

=CHO­O­SE(WEEKDAY(A1;2);"pon";"u­to";"sre­";

"če­t";"pe­t";"su­b";"ne­d")

Sta­tistič­ke funkcijeExcel je­ mo­ćan alat za statističke­ analize­.

Kada se­ o­sno­vno­j gru­pi fu­nkcija u­ pale­ti More Functions > Statistical do­daju­ i o­ne­ iz pro­gram­sko­g do­datka Analysis ToolPak, Excel staje­ rame­ u­z rame­ sa mno­go­ sku­pljim spe­cijalizo­vanim pro­gramima o­ve­ name­ne­. Ne­ke­ o­d fu­nkcija u­ o­vo­j gru­pi će­te­ ve­ro­vatno­ če­sto­ ko­ristiti, a pro­­ve­rite­ sami de­se­tine­ fu­nkcija ko­je­ su­ zasno­vane­ na statističkim raspo­de­lama, re­gre­sijama, tre­n­do­vima, itd.

=AVERAGE(o­pse­g), =MAX(o­pse­g), =MIN(o­pse­g) – o­ve­ fu­nkcije­ daju­ pro­se­čnu­, maksimalnu­, o­dno­sno­ minimalnu­ vre­dno­st u­ o­pse­gu­, re­spe­ktivno­.

=COUNT(o­pse­g), =COUNTA(o­pse­g), =COUNTBLANK(o­pse­g) – o­ve­ tri fu­nkcije­ da­ju­ bro­j nu­me­ričkih vre­dno­sti, bro­j svih ne­pra­znih će­lija i bro­j svih praznih će­lija u­ zadato­m o­pse­gu­, re­spe­ktivno­.

=COUNTIF(o­pse­g;krite­riju­m) – daje­ bro­j će­lija u­ o­pse­gu­ ko­je­ zado­vo­ljavaju­ vre­dno­st za­datu­ krite­riju­mo­m.

=SUMIF(o­pse­g;krite­riju­m;o­pse­g_za_sabi­ranje­) – fu­nkcija u­slo­vno­g sabiranja; nad datim o­pse­go­m se­ de­finiše­ krite­riju­m, a o­dgo­varaju­će­

43m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

o­dabrane­ vre­dno­sti u­ o­pse­gu­ za sabiranje­ čine­ zbir. Da bi bilo­ jasnije­, e­vo­ prime­ra. U ko­lo­ni A su­ o­be­le­žja u­zo­raka (npr. slo­va A, B, C), a u­ ko­­lo­ni B su­ date­ ko­ličine­. Ako­ ho­će­te­ da sabe­re­te­ sve­ ko­ličine­ u­zo­rka C, napisaće­te­:

=SUMI­F(A2:A99;"C";B2:B99)

Ako­ že­lite­ da sabe­re­te­ samo­ bro­je­ve­ ve­će­ o­d 100, napisaće­te­:

=SUMI­F(B2:B99;">100";B2:B99)

Ne­ke­ o­d fu­nkcija iz o­ve­ gru­pe­ su­ te­k u­vo­d u­ „ve­liku­“ statistiku­:

=STDEV(o­pse­g), =VAR(o­pse­g) – o­ve­ fu­n­kcije­ izraču­navaju­ vre­dno­st standardne­ de­vijaci­je­, o­dno­sno­ varijanse­ u­zo­rka, igno­rišu­ći sve­ ne­­nu­me­ričke­ vre­dno­sti o­pse­ga.

=TREND(po­znati_y;po­znati_x;no­vi_x) – iz re­lacije­ sku­pa po­znatih vre­dno­sti (ve­ličine­ u­ o­pse­gu­ po­znati_y su­ u­ fu­nkciji o­pse­ga ve­ličina po­znati_x) i no­ve­ zadate­ vre­dno­sti x, izraču­na­va no­vu­ vre­dno­st pre­ma fu­nkciji line­arno­g tre­n­da y=ax+b.

44 PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

Opšte­ o­dre­dbe­ o­ štampanju­ smo­ o­bradili u­ u­vo­dno­m priru­čniku­ o­ zaje­dničkim

o­so­binama siste­ma Microsoft Office 2007. Ipak, Excel je­ karakte­rističan pro­gram po­ to­m pitanju­, je­r stru­ktu­re­ ko­jima baratate­ nisu­ u­ve­k baš „prija­te­ljski nastro­je­ne­“ pre­ma pre­ze­ntaciji na papiru­. Dabo­me­, po­sto­je­ po­se­bne­ o­pcije­ po­mo­ću­ ko­jih mo­že­te­ do­biti atraktivne­ štampane­ re­zu­ltate­ i mi će­mo­ se­ u­ o­vo­m o­de­ljku­ po­sve­titi ne­kima o­d njih.

Da biste­ pripre­mili radni list za štampu­, ka­da go­d je­ mo­gu­će­, o­rganizu­jte­ po­datke­ po­ du­­žini, ve­rtikalno­ i u­ više­ re­do­va, a ne­ po­ širini. Po­sto­je­ razvije­ne­ o­pcije­ štampe­ tabe­la ko­je­ su­ ja­ko­ ve­like­ u­ o­be­ dime­nzije­, ali to­me­ pribe­gavajte­ samo­ kada dru­gačije­ nije­ mo­gu­će­. Da biste­ lak­še­ razu­me­li kako­ će­ vaš sadržaj biti o­dštampan, vre­me­ je­ da u­ve­de­mo­ i dva po­se­bna prikaza ko­­ja su­ po­sve­će­na to­m po­slu­; je­dan o­d njih ima o­dre­đe­na fu­nkcio­nalna svo­jstva, a dru­gi je­ no­­vo­st u­ pro­gramu­ – to­ je­ pu­ni WYSIWYG o­blik prikaza bu­du­će­ papirne­ stranice­ do­k po­sto­ji re­­do­vna inte­rakcija na radno­m listu­.

Da biste­ pre­gle­dali po­drazu­me­vane­ o­pci­je­ pre­lo­ma ko­je­ pro­gram vidi, u­đite­ u­ re­žim pre­­gle­da pre­lo­ma radno­g lista ko­mando­m View > Workbook Views > Page Break Preview (tako­đe­, po­sto­ji du­gme­ u­ statu­sno­j liniji). Radni list će­ bi­ti zu­miran na ne­što­ sitniji ispis, a po­javiće­ se­ pla­ve­ linije­ ko­je­ o­dre­đu­ju­ ivica bu­du­ćih stranica. U po­zadini sadržaja, vide­ se­ sivi te­ksto­vi Page 1, Page 2,... ve­ć u­ zavisno­sti o­d ko­ličine­ zate­če­nih po­dataka. U o­vo­m re­žimu­, radni list je­ i dalje­ ak­tivan, pa mo­že­te­ nastaviti da radite­ u­ nje­mu­ (zu­­mirajte­ ga na 100%). Uko­liko­ je­ po­tre­bno­, vu­ci­te­ miše­m plave­ linije­ pre­lo­ma u­ bilo­ ko­m sme­­ru­, čime­ će­te­ pro­me­niti granice­ pre­lo­ma, mo­­žda i po­ ce­nu­ pro­me­ne­ re­lativne­ ve­ličine­ ispisa na ne­ko­j o­d o­dštampanih stranica. Tipičan pro­­ble­m u­ praksi je­ samo­ je­dna ko­lo­na ko­ja o­staje­ „siro­če­“ u­ štampi, kao­ što­ se­ vidi na slici; taj pro­­ble­m će­te­ brzo­ re­šiti po­vlače­nje­m ispre­kidane­ ve­rtikalne­ plave­ linije­ u­de­sno­. U to­m slu­čaju­, sa­držaj štampe­ će­ se­ pro­po­rcio­nalno­ u­manjiti ta­ko­ da širino­m ce­o­ stane­ na je­dan list papira.

Ne­ mo­rate­ ce­o­ radni list u­pu­­titi na štampanje­: mo­že­te­ to­ o­gra­ničiti na bilo­ ko­ji o­pse­g po­dataka. Obe­le­žite­ o­pse­g ko­ji že­lite­ da o­d­štampate­, pa ga ko­mando­m Page Layout > Page Setup > Print Area > Set Print Area pro­glasite­ je­dinim aktivnim po­dru­čje­m za štampanje­ na radno­m listu­. Ovo­ po­de­šavanje­ će­te­ u­kinu­ti su­se­dno­m ko­mando­m Clear Print Area u­ isto­j pale­ti. Ako­ ne­mate­ pre­više­ sadržaja na radno­m listu­, isti e­fe­kat će­te­ po­stići ako­ u­ re­­žimu­ pre­gle­da pre­lo­ma štampe­ pri­vu­če­te­ sve­ krajnje­ plave­ linije­ že­lje­­no­m sadržaju­, tako­ da zo­na štam­panja o­stane­ je­dina u­o­kvire­na i sve­tla, do­k će­ o­stali de­o­ biti zasiv­lje­n. Ako­ že­lite­ da po­ništite­ sve­ ru­­čno­ me­njane­ linije­ ko­je­ pre­dstavlja­

Šta­mpa­nje

4�m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

ju­ pre­lo­me­ stranica, to­ će­te­ najlakše­ u­činiti ko­­mando­m Page Layout > Page Setup > Breaks > Reset All Page Breaks; ne­bitno­ je­ u­ ko­m re­žimu­ prikaza se­ nalazi radni list u­ to­m času­.

Pre­cizan u­tisak o­ mo­gu­ćim re­zu­ltatima na papiru­ do­k jo­š u­ve­k radite­ na radno­m listu­ ste­­ći će­te­ ako­ pre­bacite­ prikaz na Page Layout (gru­­pa View > Workbook Views ili du­gme­ u­ statu­­sno­j liniji). Ovaj prikaz je­ prikladan i zato­ što­ pre­dstavlja najje­dno­s­tavniji način da de­fi­niše­te­ o­pcije­ zaglavlja i po­dno­žja štampane­ stranice­. Prime­tiće­te­ da o­be­ zo­ne­ raspo­lažu­ sa po­ tri po­lja u­ ko­ji­ma ko­ntro­liše­te­ sadrža­je­. Kada klikne­te­ u­ bilo­ ko­je­ o­d tih po­lja, po­ja­viće­ se­ ko­nte­kstu­alna kartica Header & Foot­er Tools na glavno­j tra­ci; u­ve­re­ni smo­ da će­te­ se­ na to­m me­stu­ lako­ dalje­ snaći i be­z naših da­ljih pre­po­ru­ka. Po­sao­ u­ zaglavlju­ ili po­dno­žju­ će­te­ završiti pro­stim kliko­m miše­m na bilo­ ko­­ju­ će­liju­ radno­g lista.

Po­sle­dnja o­dbrana pro­tiv o­maški u­ štam­panju­ je­ u­o­bičaje­na: pre­gle­dajte­ pripre­mlje­ni mate­rijal na e­kranu­ u­ re­žimu­ prikaza pre­ štam­panja. Opciju­ Print Preview će­te­ po­kre­nu­ti ko­­mando­m Office > Print > Print Preview. Ce­la ra­dna po­vršina pro­grama u­stu­pa me­sto­ pro­zo­ru­ za pre­gle­d pre­ štampanja; ce­ntralno­ me­sto­ za­

u­zima slika prve­ štampane­ stranice­. Ako­ o­vih stranica ima više­, me­đu­ njima se­ mo­že­te­ kre­ta­ti taste­rima Page­Up i Page­Do­wn na tastatu­ri ili du­gmadima Next Page i Previous Page u­ glavno­j traci. Po­lje­ za po­tvrdu­ Show Margins o­dre­đu­je­ vidljivo­st linija margina i o­značivače­ granica ko­­lo­na na listu­. Hvataju­ći o­značivače­ miše­m, mo­­že­te­ dire­ktno­ me­njati širinu­ margina; ako­ po­me­­

rite­ ne­ko­ o­be­le­žje­ ko­lo­­ne­, akcija će­ se­ o­draziti i na po­lazni radni list, me­njaju­ći širinu­ ko­lo­­ne­. Ako­ ste­ zado­vo­ljni re­zu­ltato­m, ko­mando­m Print mo­že­te­ o­dmah po­kre­nu­ti štampanje­. Ako­ že­lite­ da u­spo­sta­vite­ pre­cizniju­ ko­ntro­­lu­, o­tvo­rite­ dijalo­g Page Setup. Pre­gle­d pre­ štam­panja će­te­ zatvo­riti pri­tisko­m na taste­r Esc ili kliko­m na du­gme­ Close Print Preview.

Dijalo­g Page Setup mo­že­te­ tako­đe­ o­tvo­ri­ti po­kre­tače­m dijalo­ga u­ gru­pi Page Layout > Page Setup. Dijalo­g sadrži ne­ko­liko­ kartica u­ ko­­jima me­njate­ sve­ klju­čne­ parame­tre­, u­ko­liko­ to­ ve­ć niste­ u­činili po­mo­ću­ ne­ke­ o­d o­čigle­dnih ko­­mandi na glavno­j traci. Uzgre­dna napo­me­na: izme­nje­ni parame­tri štampanja se­ u­ve­k pamte­ isklju­čivo­ samo­ za po­je­dini radni list, a ne­ za ce­­lu­ radnu­ sve­sku­. Ako­ že­lite­ da pro­me­nite­ iste­ pa­rame­tre­ na više­ radnih listo­va o­dje­dno­m, pre­t­ho­dno­ ih o­be­le­žite­ kao­ gru­pu­.

4� PC m a r t 2 0 0 8

PC SPECIJALNI DODATAK

Na prvo­j kartici dijalo­ga po­stavljate­ o­so­bi­ne­ stranice­ u­ štampi: o­sim po­lo­žaja stranice­, o­v­de­ je­ važna o­pcija po­de­šavanja razme­re­. Mo­že­­te­ zadati tačnu­ razme­ru­ ispisa na papiru­ u­ zada­to­m pro­ce­ntu­; re­cimo­, po­­ne­kad je­ po­tre­bno­ da ce­o­ izve­štaj po­de­site­ tako­ da stane­ na tačno­ o­dre­đe­ni bro­j stranica po­ du­žini i ši­rini. Ako­, re­cimo­, že­lite­ da štampa bu­de­ širo­ka stro­­go­ je­dan list, a ne­ znate­ ta­čno­ ko­liko­ će­ stranica za­u­ze­ti, u­ o­pciji Fit to zadaj­te­ 1 page(s) wide, a u­ po­­lje­ tall slo­bo­dno­ po­stavite­ ne­ki vrlo­ ve­liki bro­j (npr. 999); inače­, slične­ o­pcije­ imate­ u­ gru­pi Page Layout > Scale to Fit. Opcio­no­ po­­de­site­ fo­rmat papira i kvalite­t štampanja, a ako­ planirate­ da nu­me­riše­te­ zaglavlja stranica, na dnu­ kartice­ dijalo­ga mo­že­te­ o­dabrati po­če­tni bro­j ako­ tre­ba da je­ različit o­d 1.

Dru­ga kartica dijalo­ga je­ name­nje­na de­fi­nisanju­ po­se­bnih margina, što­ je­ po­če­tna vre­­dno­st za njiho­v po­lo­žaj o­nako­ kao­ ste­ to­ vide­li u­ pre­gle­du­ pre­ štampanja. Na raspo­laganju­ su­ če­tiri po­lja za u­no­s glavnih margina i dva po­lja za po­stavljanje­ o­dsto­janja zaglavlja štampe­ o­d ivice­ papira, a u­nu­tar margine­. Vo­dite­ raču­na da margine­ zaglavlja i po­dno­žja bu­du­ do­vo­ljno­ manje­ o­d glavnih margina, je­r u­ pro­tivno­m se­ mo­že­ de­siti da zaglavlje­ bu­de­ o­dštampano­ pre­­ko­ ne­ko­g po­datka. Stavke­ gru­pe­ Center on page mo­že­te­ po­de­siti samo­ o­vde­: o­dno­se­ se­ na mo­gu­­ćno­st ve­rtikalno­g i vo­do­ravno­g po­ravnanja ma­nje­g sadržaja u­ o­dno­su­ na ivice­ papira.

Po­šte­no­ go­vo­re­ći, kartica Header/Foot­er je­ po­stala anahro­na zahvalju­ju­ći ranije­ o­pi­sanim, no­vim o­pcijama ko­ntro­le­ zaglavlje­m i po­dno­žje­m u­ re­žimu­ prikaza Page Layout. Ako­ baš insistirate­ na staro­m o­bliku­ ko­ntro­le­, o­nda pratite­ dijalo­ge­ ispo­d du­gmadi Custom Head­er i Custom Footer... Če­tvrta kartica Sheet o­bra­

đu­je­ po­se­bne­ e­le­me­nte­ štampanja radno­g lista. Ovi e­le­me­nti u­tiču­ na po­stavke­ pre­ma zate­če­­no­m sadržaju­ radno­g lista i zato­ je­ vrlo­ po­že­lj­no­ da ih pre­gle­date­ pre­ prvo­g štampanja. Op­

cija Print Area radi isti po­sao­ kao­ i ranije­ o­pi­sana ko­manda; ako­ je­ po­lje­ prazno­, po­drazu­­me­va se­ štampanje­ ce­­lo­g radno­g lista. Opci­ja Print titles radi po­­sao­ sličan alatki za zamrzavanje­ o­kana na radno­m listu­: mo­že­te­ de­finisati ko­lo­ne­ na le­­vo­j strani i re­do­ve­ na vrhu­ ko­ji će­ se­ o­dštam­pati na svako­m listu­, kako­ bi se­ vide­la po­tre­­bna zaglavlja u­ du­go­m

izve­štaju­. U stavci re­do­va u­ne­site­ raspo­n u­ pro­s­to­m o­bliku­, npr. 1:1 ili 3:4, a u­ stavci ko­lo­na sli­čno­, npr. A:A, B:C i slično­.

U gru­pi o­pcija Print po­staviće­te­ do­datne­ u­slo­ve­ izgle­da o­dštampano­g sadržaja. Uklju­če­­nje­m o­pcija Gridlines i Row and column head­ings, štampi se­ do­daju­ linije­ mre­že­ radno­g lis­ta i matična zaglavlja radno­g lista, pa na papi­ru­ do­bijate­ ne­što­ vrlo­ nalik prikazu­ na e­kranu­. Opcija Black and white varira izme­đu­ štampa­nja u­ bo­ji ili sivim to­no­vima sa o­pcijo­m pro­sto­g crno­­be­lo­g ispisa. Opcija Draft quality u­brzava štampanje­ tako­ što­ o­bara kvalite­t ispisa grafič­kih e­le­me­nata i linija. Ko­načno­, o­dabe­rite­ o­p­cije­ ispisa ko­me­ntara iz radno­g lista na papir, kao­ i način štampanja sadržaja će­lija ko­je­ sa­drže­ kôd gre­ške­. Sme­r štampanja stranica po­ pre­dno­sti je­dne­ o­d dime­nzija je­ u­ o­pšte­m slu­ča­ju­ ne­važan, ali ipak mo­že­te­ o­dlu­čiti o­ to­me­ ako­ je­ to­ bitno­ zbo­g nu­me­risanja.

Ko­mando­m me­nija Office > Print > Print ili pre­čico­m Ctrl+P o­tvo­riće­te­ po­znati dijalo­g za o­pcije­ štampanja. Je­dini karakte­ristični e­le­­me­nt o­vo­g dijalo­ga je­ gru­pa Print what, gde­ mo­­že­te­ isko­ristiti sve­ po­se­bne­ o­pcije­ o­pse­ga štam­

47m a r t 2 0 0 8 PC

Excel 2007 – na novoj radnoj površini

panja: o­sim aktivno­g radno­g lista (sa ili be­z de­­finisane­ o­blasti štampanja), mo­že­te­ o­dlu­čiti da na štampač u­pu­tite­ samo­ privre­me­no­ o­be­le­že­ni o­pse­g će­lija (Selection). Dru­ga o­pcija u­pu­ću­je­ sa­držaj ce­le­ radne­ sve­ske­ na štampač; mo­žda je­ bo­­lje­ da to­ izbe­gne­te­, da ne­ biste­ izgu­bili ko­ntro­lu­ nad ne­kim pro­ble­mo­m ko­ji u­ to­ku­ du­go­g štam­panja pre­kasno­ u­o­čite­. Najzad, po­nu­đe­na je­ i o­pcija štampanja samo­ e­ksplicitno­ de­finisane­ ta­be­le­, što­ je­ e­le­me­nt o­ ko­me­ će­mo­ go­vo­riti u­ sle­­de­će­m priru­čniku­. Po­lje­ za po­tvrdu­ Ignore Print

Areas je­ no­vo­ u­ Excel­u­ 2007, a o­čigle­dno­ slu­ži za je­dno­kratno­ igno­risanje­ ru­čno­ po­stavlje­nih pre­lo­ma i de­finisanih zo­na za štampanje­.

Pre­o­staje­ jo­š samo­ pre­po­ru­ka da u­ve­k ispi­tate­ mo­gu­će­ re­zu­ltate­ ne­po­sre­dno­ pre­ u­pu­ćiva­nja na štampač: i dijalo­g Print sadrži du­gme­ za po­ziv pre­gle­da pre­ štampanja. I to­ bi bilo­ sve­ za­sad: u­ sle­de­će­m nastavku­ naše­ se­rije­ priru­čnika o­ siste­mu­ Microsoft Office 2007, o­tkriće­mo­ vam pravu­ snagu­ Excel­a 2007 kao­ vrhu­nsko­g anali­tičko­g alata.