Embed Size (px)
Citation preview
Tema 7.
KREDITIRANJE U KOMERCIJALNOM BANKARSTVU
Sarajevo, Novembar 2013
2
SADRŽAJ
1.POJAM I ULOGA KREDITA .......................................................................................................................... 4
2.VRSTE KREDITA .......................................................................................................................................... 5
2.1. prema materijalnom obliku: .............................................................................................................. 5
2.2. prema subjektu koji ih odobrava: ...................................................................................................... 5
2.3 prema roku otplate: ............................................................................................................................ 5
2.4. prema namjeni: .................................................................................................................................. 5
2.5. prema osiguranju: .............................................................................................................................. 5
2.6. prema obliku potpore: ....................................................................................................................... 5
3.KREDITI PRAVNIM LICIMA .......................................................................................................................... 6
3.1 Kratkoročni krediti .............................................................................................................................. 6
3.2 Kontokorentni kredit ........................................................................................................................... 6
3.3 Eskontni kredit .................................................................................................................................... 7
3.4 Lombardni kredit ................................................................................................................................. 7
3.5 Akceptni kredit .................................................................................................................................... 8
3.6 Rambusni kredit .................................................................................................................................. 8
3.7. 1. Srednjoročni krediti ........................................................................................................................ 8
3.7.2. Dugoročni krediti ............................................................................................................................ 9
4.KREDITI FIZIČKIM LICIMA ........................................................................................................................... 9
4.1. Gotovinski kredit ................................................................................................................................ 9
4.2. Stambeni kredit .................................................................................................................................. 9
4.2.1. Stambeni kredit DOM PO MOM sa hipotekom, primjer Unicredit Bank ................................. 10
4.3.Kredit za kupovinu motornog vozila ................................................................................................. 11
4.3.1. Krediti za kupovinu vozila, primjer Intesa Sanpaolo Banka ...................................................... 11
4.4. Potrošački kredit .............................................................................................................................. 12
3
4.5. Poljoprivredni kredit ........................................................................................................................ 13
4.5.1. Krediti za individualne poljoprivredne proizvođaće, krediti za farmere .................................. 13
5. KREDITIRANJE PRIVREDE, OBLICI KREDITA ............................................................................................. 14
5.1. Kratkoročni krediti za obrtna sredstva ............................................................................................. 14
5.2. Investicioni krediti (terms loan) ....................................................................................................... 15
5.3. Revolving krediti .............................................................................................................................. 16
5.4. Krediti maloj privredi ....................................................................................................................... 16
6. GLAVNICA ................................................................................................................................................ 17
6.1. Kamatne stope ................................................................................................................................. 17
6.1.1.Nominalna kamatna stopa ......................................................................................................... 17
6.1.2. Konformna kamatna stopa ....................................................................................................... 17
6.1.3.Proporcionalna kamatna stopa .................................................................................................. 17
6.1.4.Efektivna kamatna stopa ........................................................................................................... 18
6.1.5 .Interkalarna kamata .................................................................................................................. 18
6.1.6. Zatezna kamata ......................................................................................................................... 18
7. Aktivnost komercijalnih banaka FBIH i RS, 2012 godina ......................................................................... 19
7.1.Krediti kod komercijalnih banaka .................................................................................................... 19
PRILOG ........................................................................................................................................................ 28
ZAKLJUČAK .................................................................................................................................................. 30
LITERATURA……………………………………………………………………………………………………………………………………….....31
4
1.POJAM I ULOGA KREDITA
Pojam kredita kao oblika finansijskih ulaganja vezuje se za povjerenje koje predstavlja jedan
od najvažnijih faktora pri zasnivanju kreditnog odnosa. Naziv kredit potiče od latinske riječi
creditum, što znači kredit ili zajam, odnosno od riječi credo, credere, što znači vjerovati.U širem
smislu riječi, pojam kredita se vezuje za pojam uživati kredit u smislu uživanja poslovnog ugleda
u jednoj sredini. Međutim, za svaki oblik kredita bitno je da se utvrdi da li je uživalac kredita od
povjerenja. Ukoliko jeste onda to znači da je novac uložen na sigurno mjesto i da će on biti na
vrijeme naplativ po dospijeću. S obzirom da se kredit najčešće izražava u novcu, u teoriji i praksi
finansiranja ove dvije kategorije se najviše povezuju i posmatraju. Kreditni odnos se zasniva
između povjerioca(davaoca kredita) i dužnika (tražioca kredita) u uslovima kada povjerilac želi
svoja raspoloživa sredstva najcjelishodnije iskoristiti, a dužnik ima potrebu za sredstvima da bi
finansirao određenu privrednu aktivnost. U literaturi se često može susresti umjesto pojma
kredita pojam zajma. Treba reći ,da i jedan i drugi termin u praksi imaju isto značenje. Međutim,
sa teorijskog gledišta : 1Kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos između povjerioca i dužnika
u kome povjerilac svoja novčana sredstva ustupa dužniku na određeni vremenski period i pod
određenim uslovima. Zajam sa teorijskog gledišta predstavlja pogodbu po kojoj jedna ugovorna
strana spremna ustupiti drugoj ugovornoj strani u vlasništvo određeni iznos novčanih sredstava.
Korisnik zajma se obavezuje da će u ugovorenom roku vratiti određen iznos sredstava uz
određenu kamatu.
1 M. Galogaža : Poslovne finansije, Novi sad 1997
5
2.VRSTE KREDITA
Kredite možemo podijeliti prema različitim kriterijima:
2.1. prema materijalnom obliku:
• trgovački krediti (odobravaju ih dobavljači u obliku robe)
• novčani krediti (u obliku novca)
2.2. prema subjektu koji ih odobrava:
• bankarski krediti (odobravaju ih banke)
• komercijalni krediti (odobravaju ih ostale financijske institucije npr. štedno-kreditne zadruge)
2.3 prema roku otplate:
• kratkoročni (do 1 god.)
• srednjoročni (3-5 god.)
• dugoročni (rok dulji od 5 god.)
2.4. prema namjeni:
• proizvođački krediti (služe za financiranje kratkotrajne ili dugotrajne imovine)
• potrošački krediti (namijenjeni kupnji potrošnih dobara)
2.5. prema osiguranju:
• neosigurani krediti (odobravaju se uz jamstvo osoba)
• osigurani krediti (odobravaju se uz zalog pokretnine ili nekretnine)
2.6. prema obliku potpore:
• namjenski ili selektivni (s državnom potporom)
• nenamjenski ili obični (bez ikakve potpore)
6
3.KREDITI PRAVNIM LICIMA
Krediti se dijele prema različitim kriterijima:
• predmetu kreditiranja na robne i novčane,
• subjektima na komercijalne i bankarske,
• svrsi na proizvođačke i potrošačke, prema namjeni na kredite za ob r t n asredstva-investicije.
• osiguranju na otvorene i pokrivene, itd.. Najčešća je podjela prema roku dospijeća i
ekonomskoj funkciji na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne.
3.1 Kratkoročni krediti
Kratkoročni krediti se odobravaju na rok otplate do 12 mjeseci. Mogu se koristiti za financiranje
različitih potreba tokom trajanja proizvodnog ili prometnog ciklusa, odnosno do isporuke ili
naplate robe po trgovačkom poslu, kao i za ostale kratkoročne potrebe za obrtnim sredstvima ili
za premošćivanje kratkoročnih neusklađenosti u prilivu i odlivu sredstava.2
Služe za finansiranje tekuće poslovne djelatnosti, potrošnje, odnosno za premošćenje tekuće
nelikvidnosti. U tu kategoriju ulaze; kontokorentni, eskontni, lombardni, akceptni, rambursni
kredit
3.2 Kontokorentni kredit
Kratkoročan je kredit što ga banka odobrava u korist tekućeg računa komitenta. Sredstva
odobrenoga kredita komitent može koristiti za promet i plaćanje, odnosno izdavati naloge
za plaćanje iznad vlastitih sredstava na računu. Iako se kredit odobrava
do iznosa najvišeg utvrđenog kreditnog limita, komitent može koristiti kredit i u
manjem iznosu od ugovorenoga. Pritom komitent plaća kamate samo na iskorišteni
dio takve „otvorene kreditne linije“, a na neiskorišteni dio plaća proviziju banci.
Kontokorentni kredit vrlo je raširen oblik i dobiva dugoročan značaj za banku. Kamatne
stope na kontokorentne kredite u pravilu su više nego na ostale vrste kredita jer je promjenljivi
obim njegovog korištenja.
2 http://www.unicreditbank.ba/home/wps/wcm/connect/ucb_ba/public/poduzetnici/kratkorocni_krediti/
datum:18.02.2013 god.
7
3.3 Eskontni kredit
Kratkoročni je kredit na temelju zaloga (najčešće robne) mjenice, kojom banka
kupuje određeno potraživanje prije njegova dospijeća uz istodobnu naplatu
eskontna, tj. kamata, provizije i troškova za svoje usluge. Kamata koja se pritom
obračunava odnosi se na razdoblje od dana isplate eskontnoga kredita do dana dospijeća mjenice.
Eskontiranjem mjenice robni kredit pretvara se u bankarski kredit, čime se potraživanje
prema kupcu pretvara u potraživanje prema banci. Eskontni krediti odobravaju se na
kraće rokove (u pravilu nekoliko mjeseci), tj. do dospijeća mjenice. Kada mjenica dospije,
dužnik po eskontnom kreditu mora vratiti banci odobreni iznos kredita. Ako se to ne
dogodi, banka će protrestirati mjenicu i naplatiti traženi iznos od bilo kojega mjeničnoga
dužnika. Budući da eskontiranu mjenicu banka može reeskontirati kod središnje
banke ili neke druge komercijalne banke, mjenični kredit, sa stajališta likvidnosti,
povoljnije je za poslovnu banku nego ostali oblici kredita. Eskontni kredit je, sa aspekta
komercijalne banke veoma siguran jer se ona može pojaviti kod centralne banke sa zahtjevom za
reeskont3
3.4 Lombardni kredit
Kratkoročni je kredit na temelju zaloga pokretnih stvari ili vrijednosnica (izuzev mjenice), koje
ostaju vlasništvo zajmoprimca, ali su do trenutka otplate u posjedu banke. Predmet lombarda
najčešće su pokretne stvari poput predmeta od plemenitih kovina, umjetnička djela, vrijednosnih
papira (obveznica,dionica, blagajničkih zapisa) i sl..
Založeni predmeti predstavljaju instrumente osiguranja vraćanja lombardnoga kredita, pa ih
banka, ako dužnik nije u stanju vratiti kredit banci, ima pravo prodati i na taj način naplatiti dug.
Sa stajališta korisnika kredita, pogodnost lombarda očituje se u tome što zajmoprimac može doći
do novčanih sredstava potrebnih za tekuću proizvodnju ili potrošnju.
3 Bankarski menadžment, Dželetović M. i Živković. A., st. 71.
8
3.5 Akceptni kredit
Vrsta je garantnoga kredita kojim banka stavlja na raspolaganje komitentu svoj
poslovni ugled. Odobravanjem akceptnoga kredita banka korisniku kredita ne doznačuje novčana
sredstva u iznosu na koji glasi kredit, nego preuzimana sebi obavezu isplate mjeničnoga duga,
ako izdavatelj mjenice ne iskupi mjenicu o njezinu dospijeću. Akceptni krediti se realizuju onog
trenutka kada vlasnik takve mjenice, nakon isteka njenog dospjeća, zatraži od banke naplatu.4
3.6 Rambusni kredit
Akceptni je kredit koji banka otvara uvozniku robe za plaćanje uvoza robe uz pokriće različitih
dokumenata koji su na nju preneseni. U praksi je najčešće povezan s (neopozivim)
dokumentarnim akreditivom. Rambusni kredit. Temelj ovog kratkoročnog kredita (teretnica,
polica osiguranja i drugo) čine robni dokumenti (teretnica, polica osiguranja i drugo). Prema
tome ovaj kredit je važan za trgovačku razmjenu, te je i ujedno relativno čest u međunarodnim
poslovnim odnosima.5
3.7. Srednjoročni krediti
Odobravaju se s rokom dospijeća (rok otplate) od jedne do pet godina (negdje od 3-5), a
služe za financiranje manjih investicija, kupnju trajnih potrošnih dobara i sl..
4 Bankarski menadžment, Dželetović M. i Živković A., st.71
5 www.moj-bankar.hr, Srb, Matić, Bankarstvo
9
3.7. Dugoročni krediti
Zbog dugoga roka na koji se odobravaju (npr. dvadeset i više god.), dugoročni su
krediti za vjerovnike razmjerno visoko rizičan posao, pa se njihovo odobravanje u
pravilu uvjetuje založnim pravom na nekretnine (hipotekom),a nerijetko se zahtijevaju i drugi
oblici osiguranja kredita poput solidarnoga jamstva(jedne ili više osoba), osiguranja
nekretnine od različitih rizika, polica osiguranja korisnika kredita od posljedica
nesretnoga slučaja vinkulirane u korist kreditora i sl.
4.KREDITI FIZIČKIM LICIMA
4.1. Gotovinski kredit
Znači da mi kao klijent određene banke podižemo određenu sumunovca tj. pozajmljujemo je
od banke. U tom slučaju, nije neophodno navesti svrhu kupovine i nama na
raspolaganju stoji da novac koji smo podigli potrošimo kako želimo.
4.2. Stambeni kredit
Jedan od najpopularnijih na našem području i bez njega se rijetko kad i kupuje neka nekretnina.
U zavisnosti od naših primanja i spremnosti da ga otplaćujemo, banke nude različite uslove
korišćenja ove usluge. Pri realizaciji stambenog kredita banka "trenutno" postaje vlasnik
nekretnine koju smo kupili i ostaje do momenta dok kredit u cijelosti ne isplatimo. Odnosno,
kada kupujemo stan uz pomoć kredita, mi formalno postajemo njegov vlasnik ali i u principu na
taj stan stavljamo hipoteku u korist banke koja nam je odobrila kredit. Što znači da banka polaže
pravo na taj stan ukoliko mi ne isplatimo kredit. Svrha ovih kredita osim same kupovine može da
bude i uređenje i/ili adaptacija stambenog prostora.
10
4.2.1. Stambeni kredit DOM PO MOM sa hipotekom, primjer Unicredit Bank6
Iznos kredita: od 10.000 BAM do 300.000 BAM
Rok otplate: od 13 mjeseci do 25 godina
Isplata kredita: na račun prodavatelja/vršitelja radova. Do 50% iznosa kredita se može isplatiti
na račun korisnika kredita bez naknade, a uz naknadu i cjelokupan iznos kredita!
Otplata kredita: jednaki mjesečni anuiteti u BAM po srednjem tečaju Banke za EUR na dan
otplate.
Kreditna sposobnost: prema internim aktima Banke
Instrumenti osiguranja:
Jamci – minimalno 1 jamac
Sudužnik – u slučaju da tražitelj kredita nema odgovarajuću kreditnu sposobnost
Hipoteka: zalog na nekretninu u omjeru 1:1,5
Polica osiguranja nekretnine: vinkulirana u korist Banke za cijelo vrijeme trajanja kredita
Mjenice – 2 bianco mjenice s mjeničnim ovlaštenjem za popunu mjenice
Suglasnosti o zapljeni – po dvije suglasnosti o zapljeni na plaću dužnika (sudužnika, ukoliko je
u kreditnom odnosu) i jamaca, ovjerene
Tabela 1:Primjer visine mjesečnih anuiteta
ROK OTPLATE (GODINA)
5 10 15 20 25
IZNOS KREDITA
(KM)
ANUITET U KM
50.000 974 563 431 368 332
70.000 1364 789 603 515 465
100.000 1949 1127 862 736 665
150.000 2926 1690 1293 1103 997
200.000 3897 2254 1724 1471 1329
250.000 4872 2817 2154 1839 1662
300.000 5846 3380 2585 2207 1994
6
http://www.unicreditbank.ba/home/wps/wcm/connect/ucb_ba/public/stanovnistvo/krediti/stambeni_kredit_dod
/. Datum: 18.02.2013.god.
11
4.3.Kredit za kupovinu motornog vozila
K a k o i s a m n a z i v g o v o r i , k o r i s t i s e z a kupovinu motornog vozila.
Ukoliko imamo potrebu za ovom vrstom kredita, kada izaberemo šta želimo da
kupujemo, sa predračunom odlazimo u banku i tada nam banka odobrava kredit (ukoliko
su svi uslovi ispunjeni). U nekim auto-salonima nam direktno mogu ponuditi ovu vrstu
kreditiranja, koja se u saradnji sa bankom riješava na jednom mjestu.
4.3.1. Krediti za kupovinu vozila, primjer Intesa Sanpaolo Banka7
Krediti za kupovinu novih ili polovnih vozila donose vam sljedeće mogućnosti i pogodnosti:
redovna kamatna stopa već od 8,80% uz valutnu klauzulu u EUR (EKS 10,89%*)
više modela kredita sa i bez jemaca, uz založno pravo vlasništva na vozilu
iznos kredita do 50.000,00 EUR u protuvrijednosti u KM za nova vozila odnosno do
30.000,00 EUR u protuvrijednosti u KM za polovna vozila
veliki izbor kombinacija instrumenata osiguranja kredita prema mogućnostima klijenta
posebni uslovi za kredite na bazi oročenog namjenskog depozita u visini od 30% od
iznosa odobrenog kredita
uplata naknade, eventualnog depozita i drugih instrumenata osiguranja iz odobrenog
kredita
izbor datuma otplate mjesečnih anuiteta na bilo koji datum u prvoj polovini mjeseca
Namjena kredita
Kupovina novih ili polovnih automobila, lakih komercijalnih vozila, skutera, motocikla,
traktora, ski-jet-ova od pravnih ili fizičkih osoba. Kod kupovine polovnih vozila, starost vozila u
trenutku kupovine ne može biti veća od 5 godina.
7 http://www.intesasanpaolobanka.ba/index/str_v2.asp?id=187. Datum: 19.02.2013 god
12
Iznos kredita
za kupovinu novih vozila do 50.000 EUR u protuvrijednosti u KM
za kupovinu polovnih vozila do 30.000 EUR u protuvrijednosti u KM
Rok otplate kredita
do 7 godina za nova vozila
do 5 godina za polovna vozila
Tabela2 :Kamatna stopa na kredit
ovisno od instrumenata osiguranja, godišnja, promjenjiva, za kredite uz valutnu klauzulu
u EUR
Vrsta vozila/
vrsta
osiguranja
Založno
pravo
Založno
pravo i
kasko
osiguranja
Založno
pravo i
solidarni
jamci
Založno
pravo i
30%
depozita
Založno
pravo,solidarni
jamci i kasko
osiguranje
Krediti za
kupovinu novih
vozila
9,50%
EKS
10,64%*
9,20%
EKS
10,31%*
9,35%
EKS
10,47%*
9,00%
EKS
10,09%*
8,80%
EKS 9,87%*
Krediti za
kupovinu
polovnih
vozila
9,50%
EKS
10,89%*
9,20%
EKS
10,56%*
9,40%
EKS
10,78%*
9,10%
EKS
10,45%*
9,00%
EKS 10,34%*
EKS - Efektivna kamatna stopa izračunata za maksimalni iznos kredita, maksimalni rok otplate i
maksimalnu naknadu za obradu kredita
Izvor: http://www.intesasanpaolobanka.ba/index/str_v2.asp?id=187
4.4. Potrošački kredit
Potrošački kredit je sličan gotovinskom kreditu sa tom razlikom što kod potrošačkog kredita
moramo navesti koja mu je namjena. To mogu biti kupovina nameštaja, bijele tehnike,
građevinskog materijala i mnogo drugih stvari. Slično kao kod kredita za kupovinu motornih
vozila, potrebno je priložiti predračun i tada se na osnovu njega odobrava kredit. Potrošački
krediti predstavljaju idealan način kreditiranja kada nam je potreban kredit tačno definirane
namjene (kupovina potrošnih i trajnih dobara, rabljenih vozila, financiranje putovanja i sl.).
13
4.5. Poljoprivredni kredit
je vezan samo za ljude koji se bave poljoprivredom i sredstva koja su im potrebna moraju
biti namenjena isključivo toj svrsi. Njihova namjena može da bude kupovina
poljoprivrednog zemljišta ili mehanizacije, izgradnja ili nadogradnja poljoprivrednih
objekata, kupovina domaćih životinja
4.5.1. Krediti za individualne poljoprivredne proizvođače, krediti za farmere 8
Namjena:
Finansiranje poljoprivredne proizvodnje
Korisnik kredita:
Fizičko lice vlasnik/korisnik poljoprivrednog zemljišta
Zamjenski kredit
Klijent je postojeći korisnik Kredita za Farmere u Banci za koji je uredno otplaćeno
minimalno 9 anuiteta
Kredit Plus
Klijenti Banke koji su uredno otplatili 100% "Kredit za farmere" u Banci do 6 mjeseci
prije podnošenja zahtjeva za novi kredit
Iznos kredita:
Do 40.000 KM
Kod Zamjenskog kredita za farmere
Ostatak glavnice po kreditu u korištenju uvećan za minimalno 30%, a maksimalno 40.000
KM
Dugoročni kredit se odobrava uz valutnu klauzulu u EUR valuti.
8 https://raiffeisenbank.ba/bhs/menu/view/356
14
Rok otplate:
Do 7 godina
Tabela 3:Kamatna stopa :
Za Kredit- za farmere
9,49% - za rok otplate do 1 godine EKS*12,64%
9,79% - za rok otplate preko 1 godine EKS*10,76%
Za zamjenski kredit za farmere
9,29% - za rok otplate do 1 godine EKS*12,41%
9,59% - za rok otplate preko 1 godine EKS*10,54%
Za Kredit Plus za farmere
9,29% - za rok otplate do 1 godine EKS*12,41%
9,59% - za rok otplate preko 1 godine EKS*10.54%
Izvor: https://raiffeisenbank.ba/bhs/menu/view/356
5. KREDITIRANJE PRIVREDE, OBLICI KREDITA
5.1. Kratkoročni krediti za obrtna sredstva9
Ovaj oblik bankarskih zajmova odobrava se se u principu za povremene zalihe ili za pokriće
potraživanja od kupaca. U principu bi trebalo da se radi o povremenim obrtnim sredstvima
preduzeća, polazeći od toga da se trajni obrtni kapital kompanija pokriva iz sopstvenog obrtnog
kapitala ili iz dugoročnih/ srednjoročnih kredita koji se otplaćuju na bazi anuitetskih programa.
Na toj osnovi bi kratkoročni kredit bio za povremena obrtna sredstva bili samolikvidirajući, jer bi
mogi da budu otplaćeni u momentu kada prestanu da postoje povremene zalihe ili viškovi
potraživanja od kupaca. Banke naročito kod kreditiranja manjih preduzeća, nastoje da izvrše
pregled zaliha na licu mjesta kai i da provjere da li su podaci koji se odnose na potraživanja od
kupaca očišćeni od neplativih potraživanja. Na toj osnovi banka ima jasnu situaciju u pregledu
bilanse strukture preduzeća. Finansijska polotika preduzeća raspolaže raznim opcijama u
pregledu oblik finansiranja svojih potreba u obrtnoj aktivi. U uslovima povećane konkurencije za
plasman bankarskih resursa, banke mogu da prihvate i finansiranje dijela trajnih obrtnih
9 Milutin Ćirović, Bankarstvo, drugo inovirano izdanje, Beograd 2006, st.95.
15
sredstava putem kratkoročnih kredita, ukoliko procjene da preduzeće ima odgovarajuću kreditnu
sposobnost.
U praksi se često i koriste kreditne linije (credit lines) što znači da preduzeće može da koristi
onaj iznos kredita kod banke koji ima jer je u tom momentu potreban, ali do određenog limita
koji je unaprijed dogovoren i u određenom roku trajanja kreditne linije.
5.2. Investicioni krediti (terms loan)
Sredstva iz dugoročnih zajmova (terms loans) koriste se za finansiranje fiksnih aktiva kao
i trajnog obrtnog kapitala. U zemljama sa razvijenim tržitem kapitala, jake kompanije mogu da
biraju između dva oblika finansiranja: institucionalnog finansiranja kod banaka i finansiranjem
putem emisije vrijednosnih papira na otvorenom finansijskom tržištu. To ne važi za manje
kompanije, koje nemaju pristup tržištu kapitala, pa su upućene na korištenje kredita banaka.
Otplata investicionih kredira vrši se na osnovu anuitetskih programa u kojima mogu da budu
predviđeni mjesečni, kvartalni, polugodišnji ili godišnji rokovi. Bitno je da se kreditnim
aranžmanom ugovore rokovi plaćanja anuiteta koji su u skladu sa finansijskim mogućnostima
dužnika, odnosno sa stvaranja adekvatnog dohotka koji služi kao osnova za servisiranje dugova.
Postoji mogućnost da preduzeće nastoji da izvrši otplatu kredita prije roka na taj način što na
finansijskum tržištu dolazi do novog kredita po povoljnim uslovima. Kamatna stopa na
investicione kredite zavisi od opšteg nivoa kamatnih stopa na finansijskom tržištu, od stepena
kreditne sposobnosti dužnika, kao i od iznosa i ročnosti zajma.
Kod ocjene kreditne sposobnosti dužnika za dobijanje investivionog kredita u većoj mjeri se
naglašava profitabilnost dužnika za razliku od kratkoročnih zajmova kod kojih se u prvi plan
stavlja likvidnost preduzeća10
. Naročito je bitno da se sagleda kvalitet menadžmenta u kompaniji,
kvalitet tehnologije i istraživačko- razvojnih programa, konkurentska pozicija preduzeća,
unošenje novih proizvodnih procesa i novih proizvoda.
10
Edward Reed/ Edward Gill, Commercial Banking 1989,st.297.
16
5.3. Revolving krediti
Revolving krediti (revolving credits) nastali su iz kratkoročnih linija koje se primjenjuju
kod kratkoročnih privrednih kredita. Za razliku od njih revolving kredtit su srednjoročnog tipa
(intermediate bussiness loans) sa normalnim rokovima trajanja od 1 do 3 godine. Radi se zapravo
o tipu kreditnog aranžmana koji se nalazi između kratkoročnih i investicionih kredita. Korišćenje
sredstava po osnovu revolving kredita je fleksibilno, što znači da korisnik takvog kredita povlači
sredstva u skladu sa dinamikom svojih potreba i otplaćuje prema svojim finansijskim
mogućnostima. Ukoliko revolving kredit sadrži konverzionu klauzulu može da bude konvertovan
u investicioni kredit ( term loan) koji se otplaćuje na bazi anuitetskog programa.
Revolving kredit može da traje i nekoliko godina, s tim da se putem ovog oblika finansiranja
finansiraju obrtna sredstva, mada se mogu finansirati i manje kupvine fiksne aktive. Po pravilu
korišćenje revolving kredita vrši se uz realno pokriće (asset-based lending), a kao oblici
kolaterala pojavljuju se uglavnom zalihe i potraživanja od kupaca.
5.4. Krediti maloj privredi
Kreditiranje malih i srednjih preduzeća (SMF, small & medium enterprises) povećano je
u toku posljednje 2-3 decenije. U skoro svim zemljama prihvaćena je ideja za sektor male
privrede predstavljaju jedan od najvažnijih segmenata kreiranje novih radnih mjesta. Pored toga
mnoga mala i srednja preduzeća djeluju u pravcu revitalizacije privredne strukture, naročito ako
se bave proizvodnjom na bazi novih tehnoloških rješenja. Stoga i države hoće da podrže razvoj
malih i srednjih preduzeća. U Americi funkcioniše specijalni državni program podrške malih i
srednjih preduzeća koji se sprovodi preko državne agnencije Small Business Association (SBA).
Ova agencija garantuje zajmove kvalifikovanim malim i srednjim preduzećima, ukoliko su ove
zajmove odobrili kreditori koji su prihvaćeni od strane SBA programa.
17
6. GLAVNICA
Glavnica je iznos kredita koji nam je banka odobrila, a kamata je cijena koja se plaća za
korišćenje sredstava banke, a kada je izražena u procentima govorimo o kamatnoj stopi. Nakon
odobrenja kredita, mi zapravo banci vraćamo glavnicu + kamatu.Visina kamatne stope zavisi od
vrste kredita, roka na koji se sredstva ustupaju, uslova na tržištu i drugih faktora. Uslovi
otplaćivanja kredita se razlikuju i među samim bankama i uglavnom se prilagođavaju našoj
platežnoj moći. Anuitet, odnosno rata je redovna, najčešće mjesečna isplata novčanog iznosa
sastavljenog od dijela glavnice i dijela kamate, koju klijent mora da plati na ime postepene
otplate kredita. Osim mjesečne, ona može biti i tromjesečna, polugodišnja, godišnja, u zavisnosti
od samog dogovora sa bankom.
6.1. Kamatne stope
6.1.1.Nominalna kamatna stopa
Predstavlja procenat koji određuje koliki dio duga plaćamo na nivou rate i koristi se za
obračun redovne kamate za određeni kredit. Može biti fiksna ili promijenjiva.
6.1.2. Konformna kamatna stopa
K o n fo rm n a k am at na s t op a j e s t op a k o j a s e r a ču n a n a o s t a t ak d u ga za
p e r i od e f ek t iv no g k o r i š t en j a k r ed i t a ( o b r ačun av a s e b ro j dan a e f ek t i vn o g
k o r i š t en j a k r ed i t a ) . T ako s e k am at a o b r aču na t a np r . u m je s ecu f eb ru aru
( 2 8 d an a ) , r az l i ko je od k ama t e ob r ačun a t e u m j es ecu m ar t u ( 31 d an) .
6.1.3.Proporcionalna kamatna stopa
Je stopa po kojoj se dobija različiti iznos kamate u zavisnosti od toga da li se kamata obračunava
jednom na kraju perioda otplate ili više puta u toku same otplate kredita. Ukoliko je
18
rasparčamo na nekoliko dijelova, njen iznos je uglavnom veći nego da to učinimo
samo jednom na kraju perioda otplate kredita.
6.1.4.Efektivna kamatna stopa
Predstavlja stvarnu cijenu kredita. Efektivna kamatna stopa obuhvata nominalnu
kamatnu stopu plus naknade i provizije koje plaćamo banci za odobravanje kredita.
Efektivna kamatna stopa (EKS) uključuje sve troškove kredita i tako omogućava lakšu
usporedbu između banaka. Sve banke su obavezne da istaknu efektivnu stopu uz nominalnu
stopu. Efektivna kamatna stopa uključuje nominalnu kamatnu stopu (promjenljiva ili fiksna) i
druge troškove i naknade koje zajmoprimac treba da plati prije nego se kredit odobri. Neki
troškovi nisu uključeni u efektivnu kamatnu stopu (kao što je procjena vrijednosti imovine,
naknade za certifikate od drugih institucija, itd.) i zajmoprimac treba o tome pitati kreditnog
službenika. Važno je napomenuti da su efektivne kamatne stope uporedive samo za kredite u
istoj valuti.11
6.1.5 .Interkalarna kamata
Se koristi tj. obračunava u periodu između odobravanja kredita do momenta kada počne otplata
prve rate. U zavisnosti koja je banka u pitanju, ovaj iznos može pa bude pripojen glavnici i da se
naplaćuje preko rata kao i ostatak kredita ili poslije otplate cijelokupnog kredita. Ukoliko banka
obračunava interkalarnu kamatu, treba provijeriti kada bi bilo najbolje da nam se isplati kredit da
bi interkalarna kamata bila što manja.
Na primjer ako se kredit isplaćuje 10-og u mjesecu, interkalarna kamata se plaća za 20 dana, a
ako se kredit isplaćuje 25-og., interkalarna kamata se plaća samo za 5 dana. U daljoj otplati,
kamata po kreditu je sastavni dio mjesečnih anuiteta.12
6.1.6. Zatezna kamata
Zatezna kamata se obračunava u slučaju kada se obaveze plaćanja ne izmiruju na vrijeme.
To je kamata koje se obračunavaju po dospjeću, odnosno neispunjenju novčane obaveze. Dužnik
koji zakasni s ispunjenjem, uz glavnicu treba platiti i zateznu kamatu na svotu duga po iznosu od
15%.13
11
http://www.cbbh.ba/?id=765#1
12 http://wmd.hr/rjecnik-pojmovi-i/web/interkalarna-kamata
13 http://www.hypo-alpe-adria.hr
19
7. Aktivnost komercijalnih banaka FBIH i RS, 2012 godina.
U toku trećeg kvartala 2012. ukupno je poslovalo 28 komercijalnih banaka u BiH (18 banaka sa
sjedištem u FBiH i 10 sa sjedištem u RS-u).
7.1.Krediti kod komercijalnih banaka
Ukupni krediti komercijalnih banaka u BiH iznosili su 15,91 milijardu KM na kraju trećeg
kvartala 2012, što predstavlja povećanje od 237,3 miliona KM ili 1,5% u odnosu na kraj drugog
kvartala. Godišnja stopa rasta ukupnih kredita iznosi 6,2% u septembru 2012. (za izračunavanje
godišnjih stopa rasta izuzeti su iznosi po osnovu reklasifikacije kredita.
Kratkoročni krediti su povećani za 44,6 miliona KM ili 1,1%, a dugoročni za 192,7 miliona KM
ili 1,7% na kraju trećeg u odnosu na kraj drugog kvartala tekuće godine. U septembru 2012.
učešće dugoročnih kredita u ukupnim kreditima iznosilo je 73,6%.
Grafikon 1. Krediti nevladinom sektoru ( u milijardama KM)
Izvor: Bilten Centralne Banke BiH, 2012 god, 19.02.2013
Krediti nefinansijskim javnim i privatnim preduzećima na kraju trećeg kvartala 2012. iznosili su
8,17 milijardi KM, što predstavlja povećanje od 85,9 miliona KM ili 1,1% u odnosu na kraj
20
prethodnog kvartala. Kratkoročni krediti javnih i privatnih nefinansijskih preduzeća su povećani
za 41,1 milion KM ili 1,3%, dok su dugoročni krediti povećani za 44,8 miliona KM ili 0,9% u
septembru u odnosu na juni 2012. Godišnje stope rasta iznosile su 9,5% za kratkoročne i 4,2% za
dugoročne kredite u septembru 2012.
Krediti stanovništvu su iznosili 6,808 milijardi KM na kraju septembra 2012, što je više za 22
miliona KM ili 0,3% u odnosu na kraj prethodnog kvartala. Krediti stanovništva imaju učešće od
oko 42,8% u ukupnim kreditima komercijalnih banaka.
Kratkoročni krediti stanovništva povećani su za 13,9 miliona KM ili 1,6%, dok su dugoročni za
8,1 milion KM ili 0,1% na kraju trećeg u odnosu na kraju drugog kvartala 2012.
Posmatrano na godišnjem nivou, u septembru 2012. kratkoročni krediti su povećani za 1,6%, a
dugoročni za 2,0%, dok su ukupni krediti povećani za 2,0% .
Grafikon 2: Godišnje stope rasta kredita
Izvor: Bilten Centralne Banke BiH, 2012 god, 19.02.2013
21
Kamatne stope
Na kraju trećeg tromjesečja 2012. ponderirani prosjek svih aktivnih kamatnih stopa
iznosio je 7,27%, što je niže za 14 baznih poena u odnosu na kraj drugog tromjesečja. Prosječna
kamatna stopa na kratkoročne kredite u KM privatnim poduzećima nastavila je trend smanjenja i
tijekom trećeg tromjesečja, te je dostigla razinu od 6,76% u septembru, što je 18 baznih poena
niže nego u junu. U istom razdoblju prosječna kamatna stopa na kratkoročne kredite u KM za
stanovništvo povećana je za 18 bp na razinu od 10,18%.
Dugoročni krediti u KM u septembru imali su učešće ispod 2% u ukupno plasiranim kreditima, a
prosječne kamatne stope na ove kredite iznosile su 7,76% za privatna preduzeća i 7,55% za
stanovništvo.Prosječna kamatna stopa na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzlom u
septembru ostala je na približno istom nivou kao u junu, jer je za nefinansijska privat na
preduzeća povećana samo za 1 bp na 7,14%, a za stanovništvo za 3 bp na 8,38%.
U septembru 2012. plasirani su dugoročni krediti u stranoj valuti s prosječnim kamatnim
stopama od 7,68% za privatna nefinansijska preduzeća i 7,47% za stanovništvo.
Od ukupno plasiranih kredita tokom trećeg kvartala, najviši udio od 62% odnosi se na
kratkoročne kredite u KM za nefinansijska privatna preduzeća i udruženja, dok se 13% ukupno
plasiranih kredita odnosi na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom stanovništvu i 10%
nefinansijskim privatnim preduzećima.
Srednja kamatna stopa za kratkoročne kredite u KM privatnim preduzećima i udruženjima
iznosila je 7,39% i oko 90% ovih kredita u septembru je plasirano po stopama ispod 7%, a od
čega je 18% plasirano po stopama ispod 6%.
Grafikon 3: Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka i euribor
22
Grafikon 4: Raspon između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa
Razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa komercijalnih banaka u BiH iznosila
je 7,0 pp u septembru, što je niže za 7 bp u odnosu na juni 2012. Smanjenje razlike je
uzrokovano smanjenjem ponderiranog prosjeka aktivnih kamatnih stopa. Razlika između
aktivnih kamatnih stopa i pasivnih kamatnih stopa, a u koje su uključeni samo oročeni i štedni
depoziti, iznosila je 3,96 pp, što je za 23 bp niže u odnosu na juni 2012. To je uzrokovano
smanjenjem ponderiranog prosjeka aktivnih kamatnih stopa i povećanjem ponderiranog prosjeka
pasivnih kamatnih stopa.
U rujnu 2012. razlika između aktivnih kamatnih stopa komercijalnih banaka u BiH i
dvanaestomjesečnog euribora iznosi 6,53 postotna poena, što je više za 40 bp u odnosu na kraj
prethodnog tromjesečja, a uzrokovano je uglavnom smanjenjem kamatnih stopa u zoni eura.
23
Tabela 4:Kamatne stope komercijalnih banaka
24
Tabela 5 :Klasifikacija kredita datih stanovništvu i pravnim licima
Izvor: Agencija za bankarstvo FBIH, Informacija o bankarskom sistemu FBIH,Sarajevo
novembar 2012, st.23
Indikatori kvaliteta kredita su blago pogoršani u odnosu na kraj prethodne godine,
posebno ucešće nekvalitetnih kredita koje je povećano za jedan procentni poen, kao rezultat rasta
ukupnih nekvalitetnih kredita za 10% ili 126 miliona KM i to pravnih lica za 19% ili 136 miliona
KM, dok su nekvalitetni krediti stanovništva imali pad od 2% ili 10 miliona KM. Učešće
klasifikovanih kredita je smanjeno na 22,7%, odnosno za 0,5 procentnih poena zbog smanjenja B
kategorije za 12% ili 142 miliona KM.
Grafik 8 : Kasifikovani krediti
25
Od ukupnih kredita odobrenih pravnim licima u iznosu od 5,5 milijardi KM, sa 30. 09. 2012.
godine, kao i na kraju prethodne godine, 31% ili 1,7 milijardi KM je klasificirano u kategorije B
do E, dok je od ukupno odobrenih kredita stanovništvu u iznosu od 5,1 milijarda KM, u
navedene kategorije klasificirano 13,6% ili 693 miliona KM (na kraju 2011. godine 14,1% ili
709 miliona KM).
ZAKLJUČAK
Ne treba zaboraviti da razmotrimo i pakete usluga koje banka nudi uz određeni kredit jer i one
imaju svoje troškove i mogu da utiču na cijenu otplate kredita a veoma je
v a ž n o d a z n a m o k o l i k o s e z a d u ž u j e m o .
O b r a t i m o p a ž n j u n a u g o v o r k o j i potpisujemo, ponekad on može da sadrži
stavke koje su sklone promjenama, a koje nam možda neće odgovarati.
Kreditiranje pored svojih prednosti, brzo pronalaženje finansijskih sredstava, ima i svoje
nedostatke, ukoliko potpišemo ugovor o kreditu u kojem banka može da tokom vremena
promijeni kamatnu stopu, možemo platiti velike kamate na uzeti kredit, stoga treba
voditi računa o uslovima i pravima i obavezama pri uzimanju kredita.
26
LITERATURA
* Ovo je primjer kako ne treba navoditi literaturu.
M. Galogaža : Poslovne finansije, MM College, Novi sad, 1997 (Galogaža, M., Poslovne
finansije, MM College, Novi sad, 1997.)
Dželetović M., Živković A., Bojović P.; Bankarski Menadžment, Beograd, 2008.
Milutin Ćirović, Bankarstvo, drugo inovirano izdanje, Beograd, 2006
Analiza poslovanja banaka, godišnji izvještaj agencije za bankarstvo FBIH, 2012
www.unicreditbank.ba
www.moj-bankar.hr, Srb, Matić, Bankarstvo
http://www.intesasanpaolobanka.ba/index/
http://www.cbbh.ba/
http://wmd.hr/rjecnik-pojmovi-i/web/interkalarna-kamata/
http://www.hypo-alpe-adria.hr
27
Pitanja
1. Definicija kredita.
2. Podjela i vrste kredita prema roku otplate.
3. Objasnite razliku između kratkoročnih i dugoročnih kredita.
4. Šta je Eskontni kredit.
5. Šta je Lombardni kredit.
6. Razlika između Gotovinskog i Stambenog kredita.
7. Vrste kamatnih stopa.
8. Objasnite Konformnu i Interkalarnu stopu.
9. Koji su instrumenti osiguranja kod stambenog kredita.
10. U kojem omjeru treba da bude zalog na nekretninu- hipoteka.
28
PRILOG
Udjeli u neto kreditima komercijalnih banaka BIH, 2011 godina
Grafikon 1
Izvor: Analiza poslovanja banaka, godišnji izvještaj agencije za bankarstvo FBIH
Udjeli u Retail kreditima
Grafikon 2
20%
17%
7%
4% 10%
42,7% Udjeli u neto kreditima
Unicredit Group dd
Raiffeisen BANK dd
Intesa sanpaolo BANK
Sparkasse BANK
Hypo Alpe Adria Bank
Ostali
24,8%
18,3%
6,3% 3,6% 9,5%
37,4%
Udjeli u Retail kreditima
Unicredit Group dd
Raiffeisen BANK dd
Intesa sanpaolo BANK
Sparkasse BANK
Hypo Alpe Adria Bank
Ostali
29
Grafikon 3
Udjeli u Corporate kreditima
17,8%
17,3%
7,6%
4,2% 12%
41,5%
Udjeli u Corporate kreditima
Unicredit Group dd
Raiffeisen BANK dd
Intesa sanpaolo BANK
Sparkasse BANK
Hypo Alpe Adria Bank
Ostali
