76401156 Srbi i Albanci Kroz Vekove

7/29/2019 76401156 Srbi i Albanci Kroz Vekove

1/7

Srbi i Albanci kroz vekove

Petrit Imami je roen u Prizrenu, a kolovao se u Beogradu. Diplomirao

je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti, gda danas radi kaoredovan profesor filmskog i TV scenarija. Poslednjih nekoliko godinaposvetio se istraivanju politikih i kulturnih odnosa Srba i Albanaca uprolosti.

Srbi i Albanci ive na Balkanskom poluostrvu preko 1000 godina.Veina naucnika smatra da su Albanci potomci starih Ilira samim tim ida su starosedeoci na Balkanu. Razni etnolozi i antropolozi tvrde da jedolo do meanja doljaka i starosedelaca. Do slinog zakljuka doaoje i Niko upani koji je ustanovio da Srbi i Albanci ine jednu fizio-

antropoloku zajednicu i da su vrlo srodni meusobno. U studijama"Evropske rase" (1900) Viljem Ripli navodi da za antropologe sadanjiIlirci tj Srbi i Hrvati su jedno sa Albancima.

Kada se dogodio raskol u crkvi 1054 godine narodi na Balkanu su sepodelili na vizantijsko-pravoslavne i rimokatolike. Pod carigradsku suspali Grci, Bugari, Srbi, Makedonci i Albanci iz june Albanije. Zbog tograskidi su se deavale svae i u vladarskim porodicama to je biosluaj i u Nemanjikoj. Podrucije Rake je "kolevka srpstva",a grad Rasje prestonica sve do XIII veka, otuda ostali narodi Srbiju nazivaju

Rasija. Pod Stefanom Nemanjom(1183-1189) Raka se poela iriti.Posle raspada Vizantije(1204) oko pitanja Albanije se vode razni sukobiizmeu mnogih vladara. Veliki arhont Arbena(Albanije) Dimiter oeniose Komnenom, erkom Stefana Prvovenanog. Taj brak je nagovestiopredstojee odnose Albanaca sa srpskom dravom i nema sumlje da jeStefan smatrao da je vrlo dobar politiki potez dati svoju ker zaArbanasa. Kada je Albanija pala pod vlast Anujaca, Srbija stupa usavez sa njima. ena srpskog kralja Uroa I bila je francuskinja JelenaAnujska. Nakon dolaska Milutina na vlast, on u dogovoru sa kraljemKarlom se proglaava za kralja Srbije, Huma, Duklje i Albanije(1309) ito je bio prvi put da se Albanija navodi u tituli nekog srpskog kralja. Alito dugo nije potrajalo jer su se protiv Milutina pobunili albanski i srpskifeudalci kao i Rimokatolika crkva. Za vreme cara Duana, Prizren jebio grad od velike vanosti, ak je kovao sopstveni novac, a ponekadbivao i prestonica. U tom periodu bilo je dosta sukoba izmeualbanskih i nikejskih feudalaca koji su trajali itav vek. to se tie


2/7

poznatog Duanovog zakonika, smatra se da su odreene odredbe bileuperene protiv Albanaca, jer su u odreenim oblastima predstavljalikatoliki narod. U periodu nakon cara Duana bilo je pokuajaponovnog ujedinjenja balkanskih naroda,ali bezuspeno.

Poto su u tom periodu stalno bila prisutna borba izmeu srpskih,albanskih i grkih despota, esta pojava bila je i uspostavljanjerodbinskih veza izmeu njih. Porodice koje su se meusobnosukobljavale, a nisu mogle da unite jedna drugu, orodile bi se. Kako suuglavnom bili razliite veroispovesti smatra se da tada verskogfanatizma nije bilo jer su i najuglednije porodice stupale u rodbinskeodnose, kao to su Lazarevii, Brankovii, Topiju, Dukaina...

U studijama "Srbi i Arbanasi" navodi se da je albanska vlastela uprihvatala jezik Grka, Srba kasnije i Turaka, koji im je u tom trenutku

najvie odgovarao, zavisno od politikog i ekonomskoh interesa.

Jedan deo knjige se bazira na "istorijskom pravu na Kosovo". Obestrane, i srpska i albanska, se drze svoje teorije i prie.Srpskaistorijografija esto istie injenicu kako se na Kosovu nalazi veliki brojmanastira i crkava i da su nazivi mesta slovenskog porekla, dokAlbanci napominju da su te iste crkve i manastiri podignuti naosvojenim teritorijama i temeljima preanjih vizantijskih crkava.Gradnjom manastira srpski vladari su davali obeleje svoje moi.Prema Imamiju kralj Milutin je krajem ivota, isto tako i Duan za

vreme vladavine, sve vreme, potiskivao katoliku veru sa Balkana, aseverni Albanci su upravo tu religiju propovedali. Car Duan je u svomzakoniku naveo stroge kazne za one koji prihvataju "latinsku jeres",meane brekove itd.

U lanku "Kosovo pod turskom vlau" navodi se da je dolazak Turakana Balkan zaustavio naglo sloveniziranje albanskog elementa. Pred padpod Osmanlije proces srbizacije i asimilacije je uveliko tekao.

Kao gospodar Kosova (1370) javlja se srpski feudalac Vuk Brankovi. U

to vreme Osmanlije uveliko nadiru na Balkan, emu udrueni feudalcipokuavaju da se suprotstave. Po jednom turskom letopisu protivOsmanlija se borilo "sedam jezika". Pored Srba na elu sa KnezomLazarem na Kosovo polje je sa svojom vojskom dolo vie velmoa,meu kojima sa bili bosanski, hrvatski ali i albanskih. To jeste bio porazi poetak robovanja ali u srpskoj istoriji i tradiciji Kosovski boj (1389)smatra se za jedan od najvanijih i najsvetijih dogaaja.


3/7

Dolaskom Turaka mnogi feudalci su menjali veru kako je kome uodreenom trenutku odgovaralo, pa je kao jednu od zanimljivihinjenica Imami istakao, da je Skenderbegov otac promenio veru aktri puta. U Osmanlijskom carstvu najee je bilo katolikom ivlju koje jes jedne strane bilo podvrgnuto pritisku pravoslavnih patrijarha,a sdruge strane nadolazila je islamizacija. Razlog zbog kojeg su napoetku Srbi i Albanci prelazili u islam bila je karijera u vlasti.Poetkom XV veka veina Albanaca su bili hriani, ali vremenom se tapojava menjala. Smatram da je jedan od veih razloga za stvaranjejaza izmeu ova dva susedna naroda, taj to su primajui islam,Albanci sticali status punopravnih graana Osmanlijske imperije. Srbikoji nisu privatali muhamedsku veru ostali su obespravljena raja i odtog vremena kultura i drutveni ivot izmeu njih se iz korena menja.Isto tako postojale su linosti koje su ih meusobno povezivale, a jedna

od njih bio je Skenderbeg. U jednom srpskom spisu se navodi da su nanjegovu sahranu doli svi srpski knezovi kao i ostala gospoda i vlastela.

Zahvaljujui velikim zaslugama u Carigradu je sve vie rastao ugledpoturenom Srbinu Mehmed-pai Sokoloviu. Ugled je stekaozahvaljujui svojim vojnim vetinama, a i time to je spreio prevrat naturskom dvoru. On je kod sultana Sulejmana izdejstvovao dozvolu zarad Peke patrijarije(1557). Ona je uivala punu religioznu slobodu ikulturnu autonomiju.

Kada je izbio rat izmeu Turske i Mletake republike(1645) hrianskinarodi su se ponadali kraju njihovog robovanja, ali tek tada poinjunjihovi pravi progoni. Nemaki car Leopold I je pisao patrijarhu i davaopodrku Rusima i Albancima. Svi su se nadali da e uspeti da se izboreprotiv monog protivnika. Srpski istoriar Rajko Veselinovi u Letopisumatice srpske tvrdi da u to vreme, u Evropi se nije pravila razlikaizmeu Srba i Albanaca, odnosno da su se ta imena javljala kaosinonimi.

Osmanlijsko carstvo 1690 godine potresa ekonomska kriza. Stalni

lokalni sukobi Srba i Albanaca prerastaju u ustanak protiv Turaka kojibivaju uguseni. Zatim nekoliko episkopa praeno narodom, krenulo jeka severu, kao to je te iste godine uradio Arsenije III arnojevi. Njegasu pratile desetine hiljada Srba i etiri hiljade Albanaca. Pekapatrijarija ponovo biva ukinuta 1766.

Za vreme I srpsko ustanka glavnu re je vodio Karaore. Poetkom


4/7

XIX veka nastala su komeanja irom Balkana i Carigrad je sve viegubio kontrolu nad paalucima. Uspenom dizanju I srpskog ustankadoprineo je i jedan broj Albanaca. Oni su najpre pomogli u buni protivdahija, a potom i u bici kod tubika u kojoj su bili dobrovoljci.Karaore da bi zadrao albansku inio im je svakakve ustupke, pa suu II srpskom ustanku uestvovali i neki istaknuti pravoslavni Albanci.

Prva ozbiljna interesovanja za istoriju, kulturu i jezik Albanaca, Srbi suizrazili u drugoj polovini XIX veka. Na njih je imao uticaju putopisaustojskog naunika J.H. Hana koji je napisao da su Srbi i Albanciprirodni saveznici i da to tako treba da ostane. Srpske vlasti poinju datraze sagovornike sa Albanske strane koji bi joj bili naklonjeni, naroitoSkadarska oblast. Mnogi su smatrali da su oni kljuni element zareavanje istone krize.

Ilija Garaanin je 1844 godne sainio projekat za stvaranje jake srpskedrave na Balkanu pod imenom Naertanije. Glavni cilj bio jeujedinjenje sa Bosnom, Starom Srbijom i Crnom Gorom, kao i izbijanjena more preko severne Albanije. Tursko carstvo zapada u krizu nakonNevesinjskog ustanka 1875. Sklapanje Sanstefanskog mira bilo je naveliku tetu Albanaca kojima je pretilo potpuno rasparavanje nanekoliko buduih alkanskih zemalja. na Berlinsokm kongresu 1878Sanstefanski mir je korigovan i Srbiji je pripao Ni, Pirot, Vranje,Leskovac, Toplice i priznata je nezavisnost Kneevine Srbije.

Borba za nezavisnos Albanije voena je od sredine XIX veka, a centaralbanskog pokreta bio je na Kosovu. Na sastanku u Prizrenu 1878Albanci osnivaju Prizrensku ligu, iji je glavni cilj borba za albanskuautonomiju. Liga se suprotstavljala odlukama Berlinskog kongresa.Otomanska vlast priznaje autonomiju albanije 1912 godine, to je zauzvrat izazvalo novu vojnu akciju balkanskog saveza. Srbi su pozurilida se suprotstavr planu "Velike Albanije" sopstvenim planom zapodelu Evropske Turske izmeu balkanskih drava. etiri balkanskezemlje sklopile su savez i zapoele pripreme za rat, a Albanija nije

elela da ostane neutralna, ve je stvarala vojne grupacije za borbuprotiv srpskih eta.

Balkanski ratovi zatekli su Albance kao jednu naciju bez sopstvenedrave kojoj i Porta 1912 godine priznaje nezavisnost. Saveznikebalkanske zemlje su zajedniki napale Otomansko carstvo i osvojileteritorije koje su meusobno podelile. U tom periodu najei sukobi


5/7

izmeu Srba i Albanaca desavali su se na Kosovu. Srbija je u oktobruiste godine zauzela ceo Kosovski vijalet i najvei deo dananje Albanijezajedno sa albanskom obalom. Na osvojenim oblastima odmah jeuspostavljena graanska vlast, a teritorija je anektirana Srbiji. Mnogizloini su se deavali i odnosi meu narodima, to su bila masovnapogubljenja, etnika ienja, nasilno pokrtavanje i progoni. Pod jakimmeunarodnim pritiskom, balkanski susedi su sredinom 1913, godineprinueni da se povuku s teritorije maunarodno priznate draveAlbanije koja je obuhvatala tek deo etnike teritorije, dok se veliki brojAlbanaca naao u okviru Srbije, Crne Gore i Grke. Nakon balkaskihratova, Kosovo je pripalo Kraljevini Srbiji, to istorijografija nazivaosloboenjem, a Albanci brutalnom okupacijom.

Kratak period mira biva zavren Prvim svetskim ratom. Jedan od zvaniniih ratnihciljeva Kraljevine bio je izlazak Srbije na more preko severne Albanije. Srbija 1914

godine pomae Esad-pai Toptaniju da preuzme vlast u Albaniji, a naredne godine, nakon

Kolubarske bitke koja je trajala skoro mesec dana, srpska vojska intervenie i alje svoje

trupe u Albaniju kako bi zatitila Esad-pain reim. Nakon prisajedinjenja KosovaKraljevini Srbiji, Kosovski Albanci su bili suoeni sa politikom prisilnesrbizacije, koja se ogledala u zabrani korienja albanskog jezika,pokrtavanju, etikom ienju. Beogradska vlada je zapoela opsean programkolonizacije Kosova, dajui prednost Srbima, a posebno bivim vojnicima ili

pripadnicima etnikih odreda.Po zavretku Prvog svetskog rata 1918.godine, srpske trupe su se po povratku na Kosovo ponovo borile protiv

Albanaca. Stvarani su razni komiteti koji su se borili za izdvajanjeteritorija naseljenih Albancima, iz novonastale Kraljevine SHS (1918)ali bezuspeno. U meuratnom periodu (1918-1941) na Kosovu jeskoro osamnaest godina bila uspostavljena vojna uprava.

Neposredno nakon izbijanja II svetskog rata u Jugoslaviji se pojaaoteror nad Albancima. Situacija se promenila nakon jugoslovenskekapitulacije, kada su italijanske i nemake snage ule na Kosovo.Albanija je bila pod italijanskim protektoratom. Progon Srba i ostalihnealbanaca je bio surov. Srbi su ubijani i mueni, a imanja spaljivana i

otimana. Zloini su se dogaali s obe strane, a mrnja koja ekulminirati u narednim godinama postajala je sve vea.

Predstavnici Kosova u Metohije su formalno izrazili volju da uu u sastav Srbije jula

1945 na II zasedanju oblasnog NOB u Prizrenu. Usvojena je rezolucija u kojoj se Kosovo

prikljuuje federalnoj Srbiji. Problem Kosova je bio poloaj albanske nacije u Jugoslaviji.

1948 godine proglaen je statut autonomije kosovsko-metohijske oblasti. Ustavni statut


6/7

ove oblasti se menja 1968 godine kada dobija svoj ustav i proglaava se Socijalistikom

Autonomnom pokrajnom Kosovo, zajednicom ravnopravnih graana Albanaca,

Muslimana, Srba, Turaka i dr. zasnovano na samoupravljanju radnike klase. od 1986 do

1981 Albanci su uivali iroku autonomiju i mnoga prava koja su im do tada bila

uskraena. Jo je vie izazivalo tenziju visok natailet kosovskih Albanaca. Tada je

stvoreno miljenje da se visok natalitet planski odrava da bi Srbi bili potisnuti s Kosova

i podruije uinili etniki albanskim. Varnice su izbijale na sve strane, svakodnevno supaljene zastave i deavali se meusobni sukobi. Poetak duboke krize se desio posle

izbijanja velikih demonstracija Albanaca na Kosovu Marta i Aprila 1981 godine.Napetost je proizilazila iz injenice da Kosovo kao ekonomski siromano podruije

zaostaje za ostalim delovima Srbije i Jugoslavije. Dogaala su se sve vea iseljavanja,

naroito uglednih linosti koja je ulivala nesigurnost kod Srba. Kod mnogih se javljao i

strah kada su poele javne manifestacije albanskog nacionalizma. Socijalno stanje se sve

vie pogoravalo. U Srbiji je 1987 zavladala antialbanska madijska histerija. Paralelno su

se zaotravali meunacionalni odnosi na Kosovu. Slobodan Miloevi koji je zadnjihgodina kupio poene, uspeva da skloni na VIII sednici SK Srbije, Ivana Stambolia,predsednika SR Srbije na ije elo dolazi Miloevi. Od tog trenutka poinje najvea

nacionalna mrnja koja je hukana sa svih strana. 28. juna 1989. godine, prilikomobeleavanja 600. godinjice Kosovske bitke, Miloevi je odrao svojneslavni govor na Gazimestanu, koji mnogi analitiari karakteriu kaozvanini poetak srpske nacionalistike kampanje. Albanci su nakonoduzimanja autonomije upranjavali pasivni otpor, odbijajui dauestvuju u politikom ivotu Srbije, ne izlazei na izbore ni na popis.Nekoliko meseci kasnije, veinsko albansko stanovnito pokrajine je

1990. godine proglasilo nezavisnost Republike Kosova, to nije priznalani jedna drava osim Albanije. Oslobodilaka vojska Kosova (OVK) jebila albanska paravojna formacija, koja se sredstvima oruane borbeborila za nezavisnost Kosova od Srbije. OVK je osnovana 1994. a prviput u javnost je izala 1996. godine. Srpska policija je, uz podrkuVojske Jugoslavije, tokom 1998. i 1999. godine sprovodila masovneprogone albanskog i drugog muslimanskog ivlja sa Kosova. Raznimasakri koji su se deavali u tom periodu bili su temelj za kasnijuoptunicu u Hagu protiv Slobodana Miloevia. Masakr u Raku je

oznaio prekretnicu u kosovskom ratu jer je Meunarodna zajednicaizgubila strpljenje sa Miloevievom agresivnom politikom i odluilavojno intervenisati kako bi se spreila dalje sukobe na Balkanu. Potoje Miloevi odbio uslov koji su mu je postavio NATO, da povue vojnesnage s Kosova usledilo je bombardovanje. Nakon tri meseca uasakoji se dogaao na celoj teritoriji SRJ, Miloevi je pristao na povlaenjei ulazak KFOR-a na Kosovo. Posle bombardovanja 1999 godine, Kosovo


7/7

i Metohija dolazi pod upravu Ujedinjenih nacija. Oko 150.000-200.000Srba i Roma je pobeglo iz pokrajine.

U mnogim istraivanjima veina Albanaca optuuju SlobodanaMiloevia i njegov reim, a ne srpski narod za veliko zlo koje se

dogodilo na Kosovu i zbog ega su i tek e ispatati kako kosovski Srbi,tako i Albanci.

Ivo Andri u knjizi "Znakovi pored puta" pita da li je duh veinebalkanskih naroda zauvek otrovan i da,moda, nikad vie nee moinita drugo da se desi osim da se nasilje trpi ili da se se drugomenanosi. injenica je da ova dva susedska naroda nekada bliska, sadasu udaljenija jedan od drugog vie nego ikad u svojoj vievekovnojistoriji.

Documents

76401156 Srbi i Albanci Kroz Vekove