Uvod......................................................................................................................................31.Definisanje i znaaj finansijskih derivata..................................................................42.Heding......................................................................................................................43.Fjuers........................................................................................................................53.1. Fjuers trita....................................................................................................74.Opcije.........................................................................................................................84.1.Organizacija i nain rada trita opcija...........................................................105. Svop..........................................................................................................................116. Forvard.....................................................................................................................12Zakljuak..............................................................................................................................14Literatura..............................................................................................................................15

UVODFinansijske institucije su se tokom 1970-ih godina nale u rizinom okruenju, koje je1980-ih i1990-ih godina postajalo sve rizinije. Kamatne stope su se uestalije menjale, doksu trita akcija i obveznica povremeno bila veoma nestabilna. Zbog toga su menaderifinansijskih institucija poeli da vode vie rauna o smanjenju rizika s kojim su se teinstitucije suoavale.Zainteresovanost za smanjenje rizika dovela je do pojave finansijskih inovacija tj,pojave novih finansijskih instrumenata koji finansijskim institucijama i njihovimmenaderima pomau da bolje upravljaju rizicima. Ti instrumenti nazivaju se finansijskimderivatima.Najvaniji finansijski derivati koje menaderi koriste radi smanjenja rizika su:forvardi (forwards), finansijski fjuersi (futures), svopovi (swaps) i opcije (options).Derivati su u osnovi ugovori sa vrednostima izvedenim iz cene aktive ili trita.Oni podrazumevaju ugovor izmeu dve strane koje se obavezuju da izvre razmenu uplatabaziranih na vrednosti definisane aktive na neki budui odreeni dan.inei finansijska trita efikasnijim, u smislu irenja lepeze dostupnih finansijskihinstrumenata i smanjenja transakcionih trokova, finansijski derivati su korisni kako zainvestitore, tako i za finansijske menadere preduzea. Investitorima finansijski derivatipruaju dodatnu mogunost za diverzifikaciju portfolia, kao i niz prednosti u formi poreskiholakica, realizacije efekta leverage-a, itd.

Definisanje i znaaj finansijskih derivataBanke sve vie vide upravljanje rizicima kao glavnu karakteristiku svoje delatnosti.Tome su u velikom delu doprinele finansijske inovacije i generalni proces globalizacijeindustrije finansijskih usluga. Kao rezultat permanentne promene bankarskog okruenja iaktivnosti dolazi do ogromnog porasta vanbilansnog poslovanja banaka. To se odnosi presvega na sve veu upotrebu finansijskih derivata i instrumenata hedinga, kao i mehanizamaobezbeenja dodajnog kapitala, koji treba da podre dalje kreditne aktivnosti banaka.Svaki kredit koji banka odobri sadri brojne i razliite komponente rizika, koje ebanka razmatrati i nastojati da eliminie, transferie ili ublai, gledajui pojedinano svaki odovih rizika.U tom smislu bankama danas stoje na raspolaganju brojni derivatni instrumenti naliniji zatite od rizika kamatne stope, deviznog kursa, cene finansijske aktive ili kreditnogdefault-a.Brojne finansijske inovacije tokom poslednjih dvadeset godina doprinele su kreiranjuitavog spektra novih instrumenata i tehnika hedinga i pekulisanja po pitanju kamatnihstopa i deviznih kurseva. Novi instrumenti su pomogli dilerima da bolje upravljaju svojimbilansnim pozicijama i omoguili su mnotvu komercijalnih i finansijskih transakcija da sezakljuaju u napred poznate trokove ili prihode u skladu sa oekivanim tokovima novca.Kreditne institucije su proirile svoje vanbilansno poslovanje sve veom upotrebomderivata kamatne stope, koja predstavlja odgovor na pojavu novih oblika finansijskihinovacija, povean rizik u poslovanju i elju da se poveaju nekamatni izvori prihoda.

Korienje derivatnih hartija od vrednosti predstavlja jedan od novih fleksibilnijihnaina pribavljanja potrebnog kapitala koji obezebeuje ostvarenje prinosa koji odgovarariziku investiranja.Derivat moemo definisati kao instrument odloene isporuke trinog materijala nakoji se odnosi, a iji je profitni profil i cena u funkcionalnoj zavisnosti od performansi i cenebazinog trinog materijala.

Ovi instrumenti prvenstveno koriste bankama da se osiguraju od gubitaka, koji sevezuju za razliite tipove rizika, prenoenje nekih ili svih vrsta rizika na druge strane uugovoru, koje imaju suprotne pozicije u transakcijama. Derivati takoe mogu biti korieni zastvaranje pekulativnih pozicija na razliitim segmentima novanog trita, tritima deviza,tritima obveznica i tritima nekretnina.

HedingFinansijski derivati su veoma efikasni u smanjivanju rizika jer finansijskiminstitucijama omoguavaju hedge tj, da se upuste ufinansijske transakcije koje smanjuju ilieliminiu rizik. Kada finansijska institucija kupi neku aktivu, kae se da je ona zauzela longposition , to je izlae riziku ukoliko prinosi na tu aktivu nisu izvesni. S druge strane, ukolikoje ona prodala neku aktivu i ugovorila njenu isporuku odreenog dana drugoj strani, kae seda je finansijska institucija zauzelashort position, to je takoe moe izloiti rizikuFinansijski derivati mogu se koristiti za smanjenje rizika na osnovu sledeih osnovnihprincipa hedinga: eliminisanje rizika podrazumeva uputanje u finansijsku transakciju kojomse long position eleminie na osnovu dodatne short position ili se short position eleminiedodatnom long position.Drugim reima, ukoliko je finansijska institucija kupila neku hartiju od vrednosti i samimtim zauzela dugu poziciju, ona obavlja hed tako to ugovara prodaju te hartije od vrednosti unekom buduem periodu. Suprotno tome, ako je zauzela short position tako to je prodalaneku hartiju od vrednosti koju u buduem periodu mora isplatiti, hed obavlja tako tougovara kupovinu te hartije od vrednosti u nekom buduem periodu.Long position duga pozicija u trgovini hartijama od vrednosti, robom ili valutom u kojojposedovanje premauje prodaju jer diler oekuje porast cena;Short position kratka pozicija, situacija kada je koliina prodatih hartija od vrednostivea od koliine koju diler stvarno poseduje.(43. FjuersTrita finansijskih fjuersa su poela da se razvijaju sredinom 1970-ih godina i znatnosu se proirila ranih 1980-ih godina sa rastom promenjivosti kamatne stope. Prvi fjuersugovori su bili vezani za hartije od vrednosti izdanja Dravne blagajne. Posle toga se razvilaitava paleta finansijskih fjuers ugovora, od fjuers ugovora na meubankarska sredstva idruge instrumente novanog trita, do fjuersa na indekse akcija. Danas su finansijskifjuersi meu najatraktivnijim i najtrgovanijim fjuersima.(5Fjuers(futures)je likvidan, kupoprodajni, terminski ugovor, odnosno sporazum izmeu dvapartnera da kupe odnosno prodaju odreenu koliinu trinog materijala, tano odreenogdana, po ceni koja je ugovorena u vreme sklapanja ugovora.Vrsta trinog materijala kojim se trguje odreuje da li je fjuers robni ili finansijski.To znai da robni fjuersi u svojoj osnovi imaju robu, dok su finansijski fjuersi zasnovani nanekom od postojeih finansijskih instrumenata.Ono to finansijski fjuers razlikuje od klasinih terminskih ugovora je likvidnost. Da bilikvidnost bila realizovana fjuersi su visoko standardizovani ugovori kako u pogledu aktivekojom se trguje i isporuke, tako i u pogledu naina plaanja. I pored injenice da sufinansijski fjuersi kreirani relativno skoro, oni danas predstavljaju najznaajniji segmenttrita fjuersa i potpuno dominiraju u odnosu na fjuerse u ijoj osnovi se nalazi roba.(6Uesnici u fjuers ugovorima u trinim operacijama na fjuers berzama su privrednisubjekti koji se pomoi fjuers ugovora ele osigurati od kursnog rizika, tzv,hedgers-ii velikibroj pekulanata tzv,traders-a.Hedgers-i su uesnici koji ele da se zatite od rizika promena kurseva i kamatnih stopaefekata. S druge strane,traders-i su svi oni uesnici na fjuers berzama ija je osnovnaaktivnost usmerena na ostvarivanje to veih profita iz osnova pekulativnih poslova i estoorganizovanom i namernom pomeranju kursa na gore ili na dole.Sa aspekta roka na koji su emitovane obveznice i drugi efekti koji su predmetkupoprodaje na fjuers tritima, sve fjuers ugovore moemo svrstati u dve osnovne grupe ito: kratkoroni fjuers ugovori i dugoroni fjuers ugovoriNa fjuers tritu se putem kratkoronih fjuers ugovora kupuju i prodaju na termin svevrste kratkoronih obveznica, eurodolarski depoziti i drugi kratkoroni efekti i to pokamatnim stopama koje se izmedju kupca i prodavca utvruju u momentu sklapanja ugovora.Dugoroni fjuers ugovori predstavljaju onu vrstu fjuers ugovora kojima se kupuju iprodaju na termin sve vrste efekata sa fiksnim prinosom, odnosno sve vrste obveznicadugoronog karaktera.(7Finansijski fjuersi se dele na:valutne, kamatonosne i indeksne fjuerse.Valutni tj, devizni fjuersi(Exchange Futures)su ugovori kojima se definie isporukanaznaenog iznosa strane valute, odreenog dana u budunosti, u zamenu za obraunatuisplatu u domaoj valuti. Prvi valutni fjuers ugovori su zakljueni 1972 godine. Tada jeChicago Mercantile Echange (CME) predstavila est ugovora koji su glasili na stranu valutu(foreign currency futures contracts). Oni su glasili na britansku funtu, kanadski dolar,nemaku marku, japanski jen, vajcarski franak i meksiki pezos.Valutni fjuers predstavlja alternativu regularnim forvard ugovorima koje nudekomercijalne banke.Kamatonosni fjuersi (Interest Rate Futures)su ugovori o isporuci dunikihinstrumenata meu kojima dominiraju kratkorone ili dugorone dravne obveznice. Trgovinaovom vrstom fjuers ugovora zapoela je 1972. godine na ikakoj berzi. Ova vrsta derivatapredstavlja sredstvo transfera rizika kamatne stope. Cena kamatnih fjuersa je u univerzalnojrelaciji u odnosu na kamatnu stopu tj, ako kamatna stopa raste, cene ugovora padaju i obrnuto.Danas se na berzama irom sveta trguje sa sledeim kamatonosnim fjuersima:-tromeseni T-bill future;-tromeseni bankarski CD;-tromeseni fjuers na EURODOLAR;-desetogodinji T-note fjuers;-GNMA-CDR ugovor;-dvadesetogodinji T-bounds futures;-tromeseni fjuers ugovor na kamatnu stopu EUROMARK, EUROSWISS, EUROLIRA.Indeksni fjuersi (Index futures)su ugovori zasnovani na vrednosti berzanskih indeksa.Trite indeksnih fjuersa poelo je sa radom 1982. godine stavljanjem na listing KCBT-a(Kansas City Board of Trade) ugovora zasnovanog na vrednosti kompozitnog indeksa.Najpopularniji indeksni fjuersi kojima se trguje na svetskim berzama derivata su:-Standard & Poor s 500;-The New York Stock Echange Composite Index;-Value Line Composite Average Index (VLA);-The Major Market Index (MMI).Prilikom utvrivanja cena indeksnih fjuersa treba voditi rauna o tekuoj vrednostiindeksa i kretanju vrednosti indeksa u narednom periodu.Index basispredstavlja razlikuizmeu budue cene fjuers ugovora i tekue vrednosti indeksa. Veoma vana karakteristikatrita indeksnih fjuersa je da su pekulativne transakcije dostupne svim trgovcima, sobzirom na to da su mnogi uesnici na tritu i vlasnici akcija. To nije sluaj kod drugihtrita fjuersa kod kojih postoje pekulanti samo za osnovni instrument koji predstavljapodlogu za fjuers ugovor.Indeksni fjuersi povezuju globalna kretanja na terminskom tritu i vlasnitvo nadakcijama pomaui pri tome investitorima da upravljaju inherentnim berzanskim rizikom

Fjuers tritaFjuersima se trguje na OTC i organizovanim tritima. Volumen trgovine naorganizovanim tritima raste i dominira nad fizikom isporukom robe na koju se fjuersiodnose. Osnovna karakteristika ove trgovine je da se odvija sa visoko standardizovanimugovorima. Predmet pregovora jedino moe biti cena fjuers ugovora, koja se utvrujenadmetanjem u prostoru za obavljanje berzanske trgovine. Ostali elementi odnose se na:trini materijal koji mora da poseduje tano utvrene tehnike karakteristike; koliinutrinog materijala tj, veliinu fjuers ugovora; mesece isporuke, koji se razlikuju od ugovorado ugovora; mesto isporuke za robu na koju se ugovor odnosi.Iako se berze razlikuju po vrstama fjuers ugovora kojima se trguje, uesnici uberzanskoj trgovini na svim berzama su isti: berzanski trgovci, hederi i pekulanti.Realizacija svakog pojedinanog fjuers ugovora garantovana je od strane klirinkekue. U trenutku ugovaranja trgovine, klirinka kua se postavlja izmeu ugovornih strana,tako da one nemaju obaveze jedna prema drugoj, ve samo prema klirinkoj kui. Premakupcu fjuersa klirinka kua se ponaa kao prodavac, a prema prodavcu fjuersa kao kupac.Da bi se zatitila od rizika, ukoliko jedna od ugovornih strana odustane od svojihobaveza, klirinka kua zahteva od trgovaca da deponuju sredstva kod svojih brokera u viduinicijalnog depozita (5-10% vrednosti trinog materijala); dnevno usklaivanje cenazakljuenih fjuers ugovora(marking to market); odravanje minimalnog iznosa inicijalnogdepozita(maintenance margin)od strane trgovca.Posredovanjem izmedju ugovornih strana klirinka kua pomae trgovcima uneutralisanju njihovih pozicija reverzibilnom trgovinom(reversing trade). Naime, ako kupaceli da likvidira originalnu poziciju pre isteka roka ugovora, on moe da proda identianugovor treoj strani koja se onda pojavljuje kao novi kupac.Informacije o listama fjuersa sa kojima se trguje, mesecima isporuke, vremenuotvaranja i zatvaranja ugovora i cenama fjuersa, objavljuju se na stranicama finansijsketampe.Open interestpredstavlja ukupan broj fjuers ugovora koji su jo uvek otvoreni.Relativno mali broj fjuers ugovora se zatvara stvarnom isporukom trinog materijala.Ukoliko nije prethodno dolo do reverzibilne trgovine, ugovorne strane svoje pozicijezatvaraju gotovinskim plaanjem razlike izmeu fjuers i spot cene trinog materijala.Volumeje merilo broja ugovora kojima se trguje na berzi. Kako se fjuers pozicije brzozatvaraju od strane veine ugovornih strana, moe se desiti da volume iznos bude visok, aopen interest nizak.Organizovana trita fjuersa sa standardizovanim fjuers ugovorima posredovanjemklirinke kue, dnevnim limitima cena fjuersa i zahtevom za depozitima, odravaju svojulikvidnost i omoguavaju sklapanje velikog broja transakcija sa relativno niskim trokovimatransakcija, osiguranim kvalitetom trinog materijala i minimalnim rizikom od neispunjenjaobaveza(default risk).(9Trgovina finansijskim fjuersima potpuno je internacionalizovanaOpcijeZa heding kamatnog rizika na tritu akcija koriste se i opcije na finansijskeinstrumente.Opcije(options)predstavljaju ugovore na osnovu kojih kupac ima opciju, odnosno pravo dakupi ili proda odreeni finansijski instrument po utvrenoj ceni, koja se nazivastrajkcenom,tj, cenom izvrenja prava iz ugovora i na utvreni dan ili do isteka utvrenog roka.Prodavac opcije se obavezuje na kupovinu ili prodaju finansijskog instrumenta kupcuukoliko se vlasnik opcije odlui na prodaju ili kupovinu. Te karakteristike ugovora o opcijivano je naglasiti: vlasnik ili kupac opcije ne mora da se odlui na njeno izvrenje; on moeda je ne iskoristi, odnosno da dozvoli da ona istekne.Prema tome, vlasnik opcije nije obavezan da preduzme bilo kakvu akciju, vec samo imapravo na izvrenje ugovora ukoliko se na to odlui. Za razliku od njega prodavac opcije nemaizbor. On mora da kupi ili proda finansijski instrument ukoliko se vlasnik opcije odlui nanjeno izvrenje.Poto pravo na prodaju ili kupovinu finansijskog instrumenta po utvrenoj ceni imavrednost, vlasnik opcije za to pravo rado plaa odreen iznos koji se nazivapremijom.11)Prodavac opcije nikada ne moe profitirati na promeni kamatne stope. Njegov profit jeogranien premijom, a rizik koji prihvata je praktino neogranien. Kupac opcije teoretskiima neogranienu mo zarade.(12Kombinaciju opcije sa svop transakcijom nazivamoswaptions to je ustvari opcija zaulazak u ugovor za svop kamatnih stopa, koji daje mogunost strani u ugovoru da plaa fiksnu/ dobija plivajuu kamatu kao plaanje i pravo da prima fiksnu / plaa plivajuu kamatu kaonaplaivanje na osnovu svopa. Opcije na hartije od vrednosti izdanja Dravne blagajne iopcije na fjuers ugovore koji glase na hartije od vrednosti Dravne blagajne poele su da seupotrebljavaju sredinom 1980-ih. Sa opcijama je proiren spektar heding strategija koje semogu upotrebljavati u funkciji zatite od rizika kamatne stope.(13Opcije se mogu klasifikovati prema vie kriterijuma. Jedan od kriterijuma na osnovukoga su se izdiferencirala razliita organizovana trita opcija, je vrsta finansijske aktive nakoju se pravo iz opcijskog ugovora odnosi (underlying asset). Prema ovom kriterijumurazlikujemo: robne opcije; valutne opcije; opcije na akcije; opcije na fjuers ugovore i opcijena finansijske indekse.Na svetskom tritu trguje se opcijama evropskog , amerikog i azijskog tipa. Amerikeopcije su ugovori koje svom draocu daju pravo kupovine odreene aktive po utvrenoj ceni,u bilo kom trenutku pre roka dospea, kao i na sam dan dospea. Evropska opcija se moerealizovati samo na dan dospea. Azijske opcije odnose se na pravo draoca da kupi ili prodaodreenu aktivu po ceni realizacije koja predstavlja prosek spot cena te aktive na tritu utoku perioda do realizacije opcije.(14Sve opcije sa aspekta njihovog znaenja i vanosti moemo podeliti na dve osnovnegrupe, i to na grupu prodajnih ili Call opcija, i na grupu kupovnih ili Put opcija.----------------------------------------11) Mishkin, F, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita. str.- 32012) Deletovi, M, Finansijska trita, Beograd, 2007. str.- 12613) Ivanovi, Peria, Teorija novca i bankarstvo, Fakultet za usluni biznis, Sr.Kamenica, 2008. str.- 372-37314) Petrovi Evica, Deni-Mihajlov Ksenija, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet u Niu, 2007. str.- 228-229

Call opcijadaje pravo njenom vlasniku da kupi odreene efekte po dogovrenoj ceni i topre isteka njene vanosti tj, pre roka dospea. S druge strane, prodavac call opcije preuzimaobavezu da postupi po eljama vlasnika opcije. U zavisnosti od toga da li su vlasnik opcije ilinjen prodavac u vreme nastanka opcije imali predmetne efekte ili nisu, govori se o pokrivenojili nepokrivenoj call opciji.Put opcijadaje pravo njenom vlasniku da prodaje odreene efekte po unapreddogovorenoj ceni za sve vreme valjanosti opcije, dok je prodavac te opcije obavezan kupiti teefekte.Cena opcijepokazuje koliko je opciono trite spremno da plati za pravo iz opcije, iona moe biti pod uticajem razliitih faktora: cene tj, promptnog kursa efekata koji supredmet opcije i promenjivosti tog kursa, od oekivanog trenda kretanja kursa odnosno cenefjuers ugovora na fjuers tritu, kao i od ostalih uslova koje sadri opcija. Osnovni faktorkoji uglavnom utie na cenu, odnosno kurs efekata koji je predmet opcionog ugovora,odnosno opcije, je upravo promptni kurs tog efekta. Saglasno tome cena call opcije e, ondakada su predmet transakcije te opcije, npr, akcije, rasti ako poraste promptni kurs akcija, jerone tada postaju atraktivnije. Nasuprot tome, kurs put opcije e rasti ako promptni kurs,odnosno cene tih akcija padaju.Pri kupovini ili prodaji opcije unapred se ugovara opciona cena po kojoj e vlasnikopcije moi do tano odreenog roka te efekte da kupi, a razlika izmeu opcione i trinecene zove se stvarna vrednost opcije. U trgovini sa call opcijom stvarna vrednost opcije jeuvek pozitivna im je trina cena vea od opcione, koja je ranije dogovorena. U tom sluajuje re o opciji in the money. Ako su ove dve cene jednake, opcija je at the money, a akoje trina cena nia od unapred ugovorene, onda se u tom sluaju radi o tzv, out of themoney.Nasuprot tome, put opcija ima stvarnu vrednost samo onda kada je opciona, odnosno unapreddogovorena cena vea od trine cene opcije.Time value kurs, odnosno vrednost opcije je ustvari razlika izmeu cene opcije injene stvarne vrednosti, a pokazuje verovatnost da e se promptni kurs poveati u eljenompravcu u odnosu na vlasnika opcije, i to u vremenskom periodu od kupovne opcije do istekaroka njene vanosti.Kurs time value opcije je rezultat dejstva raznih faktora.Tehnologija rada sa opcijama obuhvata ukupne trine transakcije vezane za kupoprodaju callprodajnih i put kupovnih opcija. U tom smislu, trgovinu sa opcijama kao osnov tehnologijerada ini:Kupovina call opcije kupac call opcije kupuje od vlasnika i prodavca call opciju, jerje uveren da e promptna cena akcija koje su predmet opcije porasti. Kada ona takoporaste iznad ranije unapred dogovorene cene, odnosno kursa opcije i kada doe dorealizacije opcije, ukupan iznos, odnosno cena po kojoj je kupovina izvrena jednakaje zbiru premije opcije i unapred dogovorene cene, odnosno kursa opcije. Ako su ovitrokovi nii od trine cene akcija, tada kupovina opcije donosi neto profit ili zaradu,a ako su vei onda e kupac po ovoj transakciji imati gubitak.Prodaja call opcije prodavac opcije se obavezuje da e prodati akcije koje supredmet opcije po unapred dogovorenoj ceni, ako vlasnik opcije to zatrai. Na tajnain prodavac opcije pekulie na pad berzanskog kursa predmetnih akcija, pasaglasno svemu tome, nee doi ni do realizacije opcije, a primljena premija opcijetada postaje za njega ekstra berzanski dobitak. Neto dobit jednog partnera je istgubitak za drugog Kamatni svop (Interest Rate Swap)je aranman u kome jedna ugovorna strana drugojplaa fiksnu, a druga prvoj varijabilnu kamatnu stopu na osnovu utvrenih kamatnih stopa iugovorenog iznosa glavnice u toku trajanja svop ugovora. Ova plaanja se jos zovu i krakoviili strane svop posla(legs ili sides),a fiksna kamatna stopa se zove svop kupon(swapcoupon).Kao to je reeno plaanja se izraunavaju na osnovi hipotetike koliine imovinekoja predstavlja podlogu, a naziva se osnovni iznos ili glavnica(nationals or notionalprincipals).(19Ovaj tip instrumenata je posebno koristan za kreditne institucije koje dre rizikgenerisan usled neslaganja roka plaanja izmeu njihovog depozita i kreditnog portfolia.Svopovi mogu biti profitabilni zbog neslaganja izmeu promenjivih i fiksnih trinihkamatnih stopa kod dunikih instrumenata.(20Konverzija spoljnog duga u akcijskikapital(Debt equiti swap)se definie kaozakljuen ugovor u kome je spoljni dug javnog sektora zemlje u razvoju konvertovan ,odnosno zamenjen za aktivu denominiranu u lokalnoj valuti po diskontovanim stopama.Ovako stvorena aktiva se koristi za kupovinu akcija ili se moe korititi za proirenjeposlovanja strane kompanije u datoj dunikoj zemlji. Ona takoe moe biti koriena uformi portfolio investicija ili direktnih stranih investicija, odnosno, moe biti u posedu stranebanke holdera originalnog duga. Dakle, transakcija ove vrste svop poslova kreditori kojikupuju dug sa popustom na sekundarnom tritu daju zajam zemlji duniku dobijajuizauzvrat njenu valutu u punoj vrednosti duga po zvaninom kursu.Svop poslovi su se pokazali kao adekvatna forma trgovine restrukturiranim dugovimazemalja u razvoju pri emu su se izdvojili sledei poslovi: otkup duga izvozom roba i usluga,otkup duga od strane dunika, zamena duga jedne zemlje za dug druge zemlje, konverzijaduga u ulaganja, konverzija duga u obveznice, kao i konverzija duga u lokalnu valutu zemljedunika.(216. ForvardTerminske transakcije(Forward Rate Agreement - FRA)su finansijski inovativniinstrumenti za zatitu od rizika promene kamatnih stopa. Ovaj aranman podrazumevaugovor u kome dva partnera daju ili uzimaju odreeni iznos sredstava po unapred utvrenojkamatnoj stopi.(22FRA omoguava ugovornim stranama u transakciji da unapred odrede visinu kamatnihstopa, odnosno prihoda i rashoda koji se vezuju za neku buduu transakciju. To je ugovor kojitretira odreeni budui period i kamatnu stopu koja e vaiti u tom periodu za datu glavnicu.Kod ove vrste ugovora samo se razmenjuje kamata dok glavnica miruje.(23Banka moe biti u jednoj od dve pozicije. Kod prve pozicije se podrazumeva da drugastrana garantuje banci aktivnu kamatnu stopu na odreeni iznos sredstava. Time se bankaosigurava od pada kamatnih stopa. Naime, banka e ugovorenog datuma dobiti razlikukamatnih stopa ukoliko aktuelna kamatna stopa bude nia od ugovorene. Suprotno, ako jeaktuelna kamatna stopa via od garantovane, banka e platiti razliku kamatnih stopa. Drugapozicija se odnosi na obezbeenje od rasta pasivnih kamatnih stopa.----------------------------------------19) Deletovi, M, Finansijska trita, Beograd, 2007. str.- 12420) Ivanovi, Peria, Teorija novca i bankarstvo, Fakultet za usluni biznis, Sr.Kamenica, 2008. str.- 37121) Deletovi, M, Finansijska trita, Beograd, 2007. str.- 124-12522) Deletovi, M, Finansijska trita, Beograd, 2007. str.- 12723) Ivanovi, Peria, Teorija novca i bankarstvo, Fakultet za usluni biznis, Sr.Kamenica, 2008. str.- 372

Ukoliko je aktuelna pasivna kamatna stopa ugovorenog datuma via od garantovane,banka e dobiti razliku kamatnih stopa i obrnuto. Zajednika karakteristika je da se kod ovihtransakcija glavnica ne transferie, ve se samo kalkulie razlika izmeu ugovorene i aktuelnekamatne stope.(24Prednost forvarda je u tome to oni mogu biti fleksibilni onoliko koliko to eleugovorne strane. To znai da ugovorna strana moe u potpunosti eliminisati kamatni rizikodreene hartije od vrednosti koju ima u svom portfoliu.Meutim kod forvarda se javljaju dva problema koji znatno ograniavaju njihovukorisnost. Prvi problem se ogleda u tome to ugovornim stranama moe biti veoma teko danau drugu ugovornu stranu za sklapanje ugovora. Drugi problem sa forvardima odnosi se nakreditni rizik. Postojanje kreditnog rizika u forvardima podrazumeva da ugovorne stranemoraju jedna drugu proveriti da bi bile sigurne da je suprotna strana finansijski stabilna i daima nameru da ispuni uslove ugovora. Poto je ta vrsta istraivanja skupa i poto se javljajuproblemi negativne selekcije i moralnog hazarda, kreditni rizik predstavlja osnovnu preprekukorienja kamatnih forvarda.Kada osim problema kreditnog rizika postoji i manjak likvidnosti, finansijskiminstitucijama ti ugovori nisu od velike koristi. Iako trite kamatnih forvarda postoji, posebnokada su u pitanju hartije od vrednosti koje emituje ministarstvo finansija i hartije od vrednostiobezbeene hipotekom, ono je daleko manje od trita finansijskih fjuersa. (25----------------------------------------24) Deletovi, M, Finansijska trita, Beograd, 2007. str.- 123-12425) Mishkin, F, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita. str.- 311

ZakljuakFinansijske inovacije su u velikoj meri doprinele eksplozivnom razvoju finansijskihtrita u svetu. Glavni motiv kreiranja i plasiranja finansijkih inovacija je profit.Finansijskim derivatima se danas u svetu trguje na preko 70 berzi ija je meusobnapovezanost stvorila uslove za dvadesetetvoroasnu trgovinu terminskim ugovorima.Vaan faktor rasta derivatnog trita je svest o sinergijskom efektu derivatnihtransakcija. Naime, derivatne transakcije esto donose viestruko korisne efekte svimuesnicima u transakciji.Finansijski derivati predstavljaju osnovu finansijske infrastrukture novog veka jersmanjuju trokove kapitala, poveavaju efikasnost i alokativnu sposobnost trita

Literatura[1] Ivanovi Peria,Teorija novca i bankarstvo, Fakultet za usluni biznis, 2008.[2] Aneli Goran,Osnove finansijskog menadmenta, Novi Sad, 2007.[3] Deletovi Milenko,Finansijska trita, Beograd, 2007.[4] Risti ivota,Trite kapitala - teorija i praksa,Beograd, 2004.[5] Petrovi, Deni-Mihajlov,Poslovne finansije,Ekonomski fakultet u Niu, 2007.[7] Mishkin, F,Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita www.scribd .com