8 Srpska Brigada

8/17/2019 8 Srpska Brigada

1/337


2/337

Д И Ц И ЈА "С Р БИ ЈА У РА Т У и Р Е В О Л У Ц И ЈИ 1941-1945»


3/337

И здавачи

Републички одбор С У БН О Р-а С рбије - С авет едиције

"С РБИ ЈА У РА ТУ И РЕВ О Л У Ц И ЈИ 1941-1945"

С екција О см е српске Н О У бригаде

За издаваче

М илош С таним ировић, генерал-пуковник

Д уш ан Д евеџић Ж ика

Редакциони одбор

Јордан А ндрејевић, др И лија Богдановић, Д уш ан Д евеџић Ж и ка

(председник), П етар Д енда, С авка Јаворина С аш а,

( Радом ир М инић Ц ољ а) С таниш а М итић, Љ убом ир М ихајловићК орчагин, Н ићиф ор Н иколић, Јордан П етковић Ф иљ а,

( С тојадин С олдатовић и П етроније С тош ић.

Рецензенти

Јован М анасијевићМ илован Џ елебџић

С тручни редактор

М илорад Г ончин


4/337

П етар Д ам јанов

О С М А С Р П С К А Н О У Б Р И Г А Д А

Београд 1995.


5/337

Бригада је одликована:

О РД Е Н О М БРА Т С Т В А И ЈЕ Д И Н С Т В А С А ЗЈТА Т Н И М В Е Н Ц Е М (1953)О РД Е Н О М ЗА С Л У ГА ЗА Н А РО Д С А ЗЈ1А Т Н О М ЗВ Е ЗД О М (1979)

У Д К 355.486 (497.1) 8. српска Н О У бригада

Д А М ЈА Н О В , П етар

О см а српска Н О У бригада / П етар Д ам јанов. - Београд: Р епублички

одбор С У БН О Р-а С рбије: С екција О см е српске Н О У бригаде, 1995

(В рањ е: Н ова Југославија). - 342 стр.: илустр.; 20 цм . -

(Е едиција "С рбија у рату и револуцији 1941-1945")

Ћ ир. - Тираж 1000 прим ерака. - И звори и литература: стр. 331 - 336.

а) Б ригаде у Н О Р-у - О см а српска Н О У бригада

К њ ига је докум ентовано сведочанство о настајањ у, борбам а и искуш е-њ им а О см е српске (Ш есте јуж ном оравске народноослободилачкеударне бригаде. П рати њ ен ратни пут од Грговиш та, на крајњ ем југоис-току С рбије, у П ролећној оф анзиви непријатељ а, у заврш ним борбам аза ослобођењ е југоисточн е С рбије, К осова и М етохије, С анџака, те наД ринском и С рем ском ф ронту, све до коначне победе над ф аш изм ом уД ругом светском рату.

У з основни текст при лож ени су ком андни састави бригаде и батаљ она,списак погин ули х бораца и руководилаца, и лустрације појединих бор-бених дејстава, ратне ф отограф ије, као и одговарајућа би блиограф ија.

С1Р - К аталогизација у публикацији

Ц ентрална би блиотека В ојске Југославије


6/337

П Р Е Д Г О В О Р

О во је вријеме преиспитивањ а, али и оспоравањ а, вријем е обм анаи лаж и, у којем се не бирају средства да се "докаж у" м ноге истине којето нису.

О ва м онограф ија, м еђутим , убедљ иво показује ш та је лаж , а ш таистин а, ко је водио борбу против окупатора, које снаге су учествовалеу тој борби, а које су м у служ иле на тлу југоисточне С рбије, посебно удоли ни Јуж не М ораве, гдје су се водиле ж естоке борбе за онем-угућавањ е окупатора да се користи ж ељ езни чким пругам а прем а југу.

К њ ига не треба да изазива никакве подјеле у редовим а новегенераци је, јер наш е подјеле у рату користиле су само окупатору.

У логу једни х и ли других треба препустити суду историје. А ли треба,зато, истраж ити и објективно процијенити улогу свих, н е сата-низирајући никога. Д опринос таквом расветљ авањ у прош лости даје иова м онограф ија, која докум ентовано и на основу свједочењ а непосред-них учесни ка ратних збивањ а нуди још један драгоцјени прилог заутврђивањ е историјске истине. Н е ж елим , стога, да се осврћем начињ ени це које су у њ ој излож ене, јер оне говоре сам е за себе. Ж ели мсам о да укаж ем на неке важ није м ом енте.

П одручје В рањ а, П ирота, Ц рне Траве и П чињ е, гдје је настао

првоби тни састав О сме српске ударне бригаде, им а посебан значај.Јуж ни дијелови тог подручја представљ ају оне дијелове С рбије који сенепосредно граниче са рејоним а К ум анова и К риве П аланке. О туда иона непосредна веза О сме српске бригаде са м акедонским јединицам а утом рејону; сарадњ а какву су народноослободичлачки покрети С рбијеи М акедоније једин о у том ди јелу зем љ е м огли да остваре. Т о подручјесе, осим тога, непосредно грани чи са источн им рејоним а К осова, те јеи то утиц ало на сарадњ у јуж ном орвских бригада и партизанскиходреда са косовским јединицам а. С обзиром на то, сасвим је би лоприродно ш то се са тог подручја пруж ала, по свом обим у и значају, нај-


7/337

снаж нија подрш ка Н ародноос лободилачком покрету на К осову. Н ајзад,источни рејони тог подручја, посебно горњ и ток ријеке П чињ е,

североисточно од Т рговиш та, рејон и Босилеграда и В ласине, протеж усе дуж југословенско-бугарске држ авне грани це. И тајм о-м енат је биоод значаја у Н ародноослободилачкој борби, јер су та подручја, заједноса рејони м а око Ц рне Т раве и Бабуш нице, ом огућили да Н ародноос-лободилачки покрет Југославије подрж и антиф аш истички покрет уБугарској, који је на тим слободним територијам а м огао да ф орм ирасвоје устаничке јединице, да прим а оруж је из савезнички х авио-транспорта, окупљ а војна и п олитичка руководства, ли јечи својерањ енике итд. У ствари, слободна територија око В рањ а, Ц рне Т раве иБабуш нице би лаје не сам о најближ а центру бугарског покрета отпора

у С оф ији, већ је, у исто вријем е, била и једи на слободна југословенскатериторија која је м огла да пруж а пом енуту подрш ку бугарским пар-тизаним а, с обзиром на то да других слободних територи ја дуж југос-ловенско-бугрске границе није било.

К ада сам пролазио кроз Л есковац, на путу за М акедон ију, крајемјануара 1943, састао сам се са партизани м а из Јабланичког и Л ес-ковачког партизанског одреда. О држ али см о савјетовањ е на плани ниК укавици. Б ило је присутно око 120 бораца. С авјетовањ е је трајало тридана. Током савјетовањ а поближ е сам сазнао да је у рејон у јуж не ијугоисточне С рби је дјеловао, у почетку устанка, м оћн и партизанскипокрет јачине виш е од 2000 бораца. О дреди су водили успјеш не борбепротив окупатора у току 1941. и у првим м јесецим а 1942. годи не. И пак,послије тога били су разбијени и свели се на око 200 бораца. Н ису билиразби јени сам о од окупаторске војске. Њ ем ачких окупатора је би ловрло м аЈго. Ч ак и када су доведене бугарске окупаторске снаге на тајтерен, ни оне нису представљ але неку снагу која би м огла разбитипартизане. П артизанске снаге су би ле разбијене, јер су са окупаторим анаступале и четничке снаге и недићевци.

П реш авш и на десну обалу Јуж не М ораве и пош то сам се упознао

са тамош њ ом ситуаци јом , предлож ио сам низ м јера, од којих су сенајваж ни је односиле на ф орм ирањ е Д ругог јуж ном оравског народ-ноослободилачког партизанског одреда, којим би биле обухваћене свепартизанске јединице које дјелују на тој територи ји, као и на ф ор-м ирањ е О круж ног ком итета К ом уни стичке партије, односно срескихком итета.

Задаци које сам поставио били су огром ни , посебно ако се узм е уобзир да је на тој територији требало при хватити борце који будудолазили из рејона Г њ илана и С копске Ц рне горе (да би одавдепродирали на К осово), односно из рејона К ум анова (ради продирањ а


8/337

према М акедонији). Рачунао сам да ће доћи до прихватањ а и љ удстваиз Бугарске.

Н а терен јуж не С рби је вратио сам се послије годину дана,ф ебруара 1944. године. С тањ е се, у м еђуврем ену, битно изм ијенило.Ч ете које сам ф орм ирао са перспективом да прерасту у батаљ оне, већсу то постали. С творени су услови да ти батаљ они прерасту у бригаде,ш то је управо предстојало. Т о је нам етало питањ е нове реорганизације,стварањ а ди визије.

И поред тих и других несум њ ивих успјеха, један од постављ енихзадатака није био изврш ен: нијесу биле разбијене четничке снаге наК озјаку, О руглици , Г орњ ојЈабланици , наК опаони ку. Т о се није см јелодаљ е трпјети.

У м анастиру П рохор П чињ ски сазвао сам савјетовањ е ком андногкадра свих батаљ она који су дош ли из С копске Ц рне горе, као и онихкоји су дош ли са м ном и Главним ш табом Н ародноослободилачкевојске и партизанских одреда М акедон ије. Ц иљ тог савјетовањ а би о јеизрада плана за разбијањ е четни чких снага на К озјаку. С авјетовањ е јетребало да траје три дана, али см о изненада одлучили да га скратим она два дана и да трећег дана пођем о прем а четницим а. К ако су они већврш или концентрацију својих снага по оближ њ им бреговим а, досудара с наш им снагам а је дош ло чим см о напустили м анастир. Ч ет-

ниц и су би ли разбијени и у п аничном страху почели су бјеж ати прекоријеке П чињ е, а послије неколико дана пребаци ли су се преко М ораве.С творени су услови да се на том подручју створи још једна народноос-лободи лачка бригада. Б ила је то Ш еста јуж ном оравска, односно О см асрпска бригада, која је настала од партизанских бораца који су се уврањ ском крају бори ли од почетка Н ародноослободилачке борбе.Бригада је свечано ф орм ирана 8. м арта 1944. у Т рговиш ту, које је, од1943. године, би ло једно од средиш та слободне партизанске тери тори јеу југоисточнојС рбији. Ја сам том приликом , говорећи борцим а новоос-новане бригаде и окупљ еном становниш тву пчињ ског краја, истакао

значајњ ихове даљ е борбе за прош ирењ е слободне територије и јачањ аснага Н ародноослободилачког покрета, све до коначне побједе надокупаторим а и њ иховим пом агачим а.

Разбијањ ем четника на К озјаку, осигурали см о се да м ож ем онападати на пругу од В рањ а до К ум анова, али на сектору пруге изм еђуЛ есковца и В рањ а био нам је у позадин и бугарски гарнизон у К ривојФ еји. Зато см о одлучи ли да га одм ах нападн ем о и тајје задатак повјеренновооснованој Ш естој јуж ном оравској бригади, којој је то била првавелика побједа на њ еном борбеном путу.


9/337


10/337

У М Е С ТО У В О Д А

П рва бригада врањ ског краја (ие само тога краја, додуш е, и не чакни тог назива, јер су касни је основане две бригаде и по им ену врањ ске),то јест Ш еста јуж ном оравска, односно О сма српска, би ла је - када јенастала, у рано пролеће (или , м ож да, у касну зим у) 1944. годи не, а усваком случају 8. м арта те године - једна од стотин ак тада постојећихбри гада Н ародноослободилачке војске Југославије (Н О В Ј)1. Н о, ако сепође од тога да је потом, до краја рата, у саставу Н О В Ј и Југословенскеарм ије (ЈА ), основано виш е од 200 народноослободилачких, парти-занских и других бригада (од којих су 23 понеле назив српске, а већи наих је потекла баш са југа С рб ије), онда се и значајШ есте јуж ном оравске(О см е српске) м ож е јасније сагледати и п отпун ије разум ети него ш тоби се то, иначе, м огло закљ учити тек пуки м пребројвањ ем преосталихратних м есеци, недељ а или дана после тог 8. м арта 1944. године. Т аква"рачуни ца", уосталом , лако пада у воду пред једноставном (м ож да башзато и стравичном ) чи њ еницом да понекад и један једини ратни данм ож е бити дуж и од године, ш то је и Ш еста (О см а) бригада, на свомратном путу дугом око_5000 килом етара3, небројено пута им алапри ли ке да се увери, а особи тона С ремском ф ронту, када је за сам о поланоћи и пола дна остала без виш е од трећине свога љ удстваТ " '

1.Н и к о л а А н и ћ , С е к у л а Ј о к с и м о в и ћ , М и р к о Г у т и ћ , Н а р о д н о о с л о б о д и л а ч к а в о јс к а

Ј у г о с л а в и је , В о ј н о и с т о р и ј с к и и н с т и т у т , Б е о г р а д , 1982, с т р а н е 689-779.2 .И с т о ; с н а п о м е н о м д а д р у г е с л и ч н е п у б л и к а ц и ј е , п а и е н ц и к л о п е д и ј е , д а ј у м а њ е

п о т п у н п р е г л е д б р и г а д а Н О В Ј (Ј А ) о д 1941. д о 1945. г о д и н е ; ј е д и н о с е ј у б и л а р н о

и з д а њ е п о в о д о м 40-г о д и ш њ и ц е п о б е д е н а д ф а ш и з м о м ( Ј у г о с л а в и ј а з а п о б е д у и

с л о б о д у 1941-1945, В о ј н о и з д а в а ч к и з а в о д , Б е о г р а д , 1985, с т р . 35) с л а ж е у п о г л е д у

у к у п н о г б р о ј а б р и г а д а (и п у к о в а р а н г а б р и г а д е ) о с н о в а н и х т о к о м р а т а .

3.Ј о в а н М а н а с и ј е в и ћ , Ф о р м и р а њ е и б о р б е н и п у т О с м е с р п с к е у д а р н е б р и г а д е , у

з б о р н и к у с е ћ а њ а С у р д у л и ц а у Н О Б , О п ш т и н с к и о д б о р С а в е з а у д р у ж е њ а б о р а ц а

Н а р о д н о о с л о б о д и л а ч к о г р а т а (С У Б Н О Р ), С у р д у л и ц а , 1986, к њ и г а 1, с т р . 297;

Р а д о м и р М и н и ћ Џ о л >а , С л а в а н б о р б е н и п у т , л и с т "П о л и т и к а ", Н И П П о л и т и к а ,

Б е о г р а д , 8. III1988, с т р . 6.


11/337

П ут до С рем ског ф ронта, м еђутим , и даљ е, до коначне победе надф аш изм ом , био је за бригаду посут трњ ем н ајтеж их искуш ењ а,

одрицањ а и напора, водећи је преко К риве реке и К риве Ф еје, Ц рнеТ раве и Ц рне Баре, Ч уп ин ог брда и П етрове горе, М ом иног К ам ена иЛ азића крш а, испод К укавиц е и П лачковице, изнад К лин овца и Ристов-ца, поред С урлице и С урдулице, надом ак Ч итлука и Ч ем ерника, средБиљ аче и Д рињ аче, Н овог С ела и Н овог П азара, кроз виш е држ ава,оф анзива и операција, те чак 77 брорби4. Н ису ли се већ тада, у дугимнедосањ аним ноћим а, у сталном покрету и неспокоју, виделе звездеш то ће засјати једне ноћи над Босутом , пред последњ и јуриш каслободи, која је у м ислим а и срцим а још откако се кренуло на пут безповратка, недалеко од извора П чињ е, са крајњ ег југоистока С рби је?

К ао средиш њ и део Б алканског полуострва (географ ски центарБалкана), југои сточн а С рбија је вазда била на раскрш ћу путева ш то изЕ вропе воде у А зију, са Запада на И сток и са С евера на Југ. А рхелози чаксм атрају, особито након истраж ивањ а на Рем изијани у Б елојП аланци,да им а довољ но доказа за тврдњ е да је тај део Балкана "колеквкахриш ћанства", и то целокупн ог, те да је, у доба К онстантина В еликог иН икете Рем езијанског, ту био "духовни центар Европе", а због руда,ш ум а и других при родних богатстава - и "привредни ц ентар рим ског и

византијског царства"

5

. В ојни истори чари, пак, називају га"јуж ном оравским оперативним подручјем " и с правом м у при дајуизузетан војни значај6. О датле реке отичу у три м ора, а њ ихове долин е(нарочито м оравско-вардарска и ниш авско-м аричка) представљ ају ко-м уникације вели ког стратегијског и оперативног "набоја", па су зато усвим ратовим а и освајачким походим а на овом е тлу би ле и незао-билазне војне м агистрале. Н ајвећа м еста истоврем ено су и чвор-иш таод несум њ иве важ ности као раскрснице на којим а се укрш тају м огућиправци кретањ а војски и војни х транспорта: Н иш , К руш евац, Л есковац,П ирот, »В рањ е, П рокупљ е, К урш ум лија, С урдулица, В ласотинце,

Д им итровград, Бела П аланка, В ладичин Х ан, Л ебане, Бујановац,Бабуш ница, Босилеград, П реш ево и Т рговиш те (које је, нека буде засадсам о назначено, и "родно м есто" Ш есте јуж ном оравске бригаде).

4.М и о д р а г М и т р о в и ћ , Б о р б е н а и с т о р и ја VI ју ж н о м о р а в с к е (VIII с р п с к е ) б р и г а д е(п о с е б а н о т и с а к и з "В р а њ с к о г г л а с н и к а ", к њ и г а II, 1966), Н а р о д н и м у з е ј, В р а њ е ,

1966, с т р . 160; И в а н М а т о в и ћ , В р а њ с к е п р е т х о д н и ц е , Н а р о д н а а р м и ја , Б е о г р а д , 1974,

с т р . 210.

5.Т и х о м и р Н е ш и ћ , И а р х е о л о ш к и д о к а з и д а је ц е н т р а л н и д е о Б а л к а н а је д н а о д

к о л е в к и х р и ш ћ а н с т в а , "П о л и т и к а ", 21.У Н .1991, с т р . 16.

6.М и л е Ћ а л о в и ћ , К р а т а к п р е г л е д р а з в о ја Н О Б н а ју гу С р б и је , ч а с о п и с "В о јн о и с -

т о р и ј с к и г л а с н и к ", 1/1956, В о ј н о и с т о р и ј с к и и н с т и т у т , Б е о г р а д , с т р . 3.

* * * * * * * * * *


12/337

К олики је значај при даван југоисточн им деловим а Југославије уД ругом светском рату, види се већ из наређењ а вође Рајха А долф а

Х итлера врховним ком андантим а нем ачких копнених снага и ваз-духопловства, пред сам напад на Југославију, апри ла 1941, да сепојачањ у ударне групе ка Н иш у и С копљ у7, које би својим продором удолине Јуж не М ораве и В ардара практичн о раздвојиле југословенскеснаге и довеле до њ иховог брзог слом а.

_ ^дванаеста нем ачка арм ија, којојје поверен тајзадатак и која је већод раније би ла см еш тена у Бугарској, прецизирала га је у свом ратномдн евнику тако ш то је једна група, састављ ена од брзих и пеш адијскихдивизија, требало да из рејона северозападно и северно од С оф ије "раз-би је борбене груп е око Н иш а и јуж но од Београда, заузм е Београд и да

ослободи за нем ачке потребе пругу и путеве Београд - Н иш - С оф ија",док је другу групу требало п окренути из рејона око Ћ устенди ла "да биправоврем ено заузела С копљ е, разбила непријатељ ске снаге које сеналазе у јуж ном делу Југослкавије и спречила да југословенске једи-ни це дејствују на северном кри лу и тали јанског ф ронта у А лбани ји"8.Н о, пре него ш то је тај задатак и би о до краја изврш ен, Д ванаестојарм ији је стигло "пуно признањ е" од ком анданта нем ачке К опн еневојске В алтера ф он Б раухича "за изузетна остварењ а", али - ним алослучајно - и "изрази дивљ ењ а" бугарског цара Бориса К обурш ког "завелике подвиге"9.

* * * * * * * * * *

Бугарска је, разум е се, им ала својих разлога да при ж ељ кује брзоокончањ е А прилског рата у Југославији, јер су јој већ раније, у врем ератних припрема, стављ ене у изглед "извесне територије", које ћеВ рховна ком анда нем ачких оруж аних снага својим (тачније Х ит-лерови м ) приврем еним смерницам а за поделу Југославије, док је ратјош био у току, подвести под "јуж ну С рбију" или "подручје настањ енобугарским М акедонцим а"1. Н а крају тог рата, м еђутим , о том е ћепоново бити речи на саветовањ у у М ин истарству иностраних пословаРајха због захтева У праве за војну привреду и наоруж ањ е да се нем ачки

протекторат прош ири на југ, у област "коју је Ф ирер дао бесплатноБ угарим а у посед", пош то је недалеко од Ц рне Т раве утврђено богатоналазиш те м олибдена, важ ног за оплем ењ ивањ е челикај, а у "Е вропине постоје друга налазиш та која би би ла вредна пом ена . А ли ни ту,

Т А п р и л с к и р а т 1941 (з б о р н и к д о к у м е н а т а ), В о ј н о и с т о р и ј с к и и н с т и т у т ,

Б е о г р а д ,1987,к њ .2, с т р .383-384.

8. И с т о , с т р .880-881.

9.И с т о , с т р . 556.

Х О .И с т о , с т р . 344, 346, 607.

11 .И с т о , с т р . 784.


13/337

како ће се убрзо показати, иије стављ ена тачка на "игре без граница" саграницама; као ш то то није учињ ено ни н еколико дана касни је, у Бечу,на састанку највиш их представни ка м ин истарстава спољ ни х пословаН ем ачке и И талије, који су с м аказама у рукам а, по м ери сопственогукуса и интереса, веровали да могу да скроје нови поредак на Балкану.Б ечки договор два м инистра плаве крви, али црних намера, очевидно,Јоаким а ф он Рибентропа и гроф а Галеаца Ћ ана, познат и као споразум"К лодијус", није м им оиш ао ни питањ е бугарског окупаци оногподручја, м ада понуђени м реш ењ им а ни је била задовољ на ниједнастрана. К олико год да је ко добио, веровао је да је "закинут" и да м упри пада виш е. С лож ни су били сам о у једном - да С рбији треба ос-тавити ш то м ањ е "како виш е никада не би м огла подићи бун товнуглаву"12.

Т ек средином те године повучена је "деф ини тивна" дем аркационалинија између нем ачке, итали јанске и бугарске окупационе зоне уС рбији, којом је највиш е би ла погођена југои сточна С рбија, јер јевеш тачки и силом нам етнутим границам а безобзирно подељ ена међуф аш истичким окупаторим а. Знатан њ ен део, као награда за учи њ енеуслуге силам а О совине приликом напада на Југославију, припао јеБ угарској (срезови П реш ево, С урдулица и В ладичин Х ан, те деловиниш авског, лесковачког, врањ ског, п иротског и власотиначког среза),али ће она - иако већ тада увећана за читавих 2&.250 квадратнихкилом етара и 1,260.000 становн ика поробљ ене и подељ ене~Југославије(ш то износи виш е^од 11 одсто предратне југословенске територи је ивиш еод8одстопредратабгЈугословенскогстановниш тва) -сталн отесвоје границе ум иш љ еног великобугарског царства пом ерати токомнаредних ратних м есеци и годи на на запад и север, све док нису допрледо Д рине и Д унава. Т ако је сан о "С анстеф анској Бугарској", који једеценијам а распиривао великобугарске аспирације према западнимсуседим а, био на добром путу да се оствари, м акар и под скутовим аТ рећег рајха, ш то ни је крио ни председник бугарске владе БогданФ илов, када је те године, говорећи у бугарском С обрањ у о "ослобођењ у

!12.Б о р о М и т р о в с к и , В е н ц е с л а в Г л и ш и ћ , Т о м о Р и с т о в с к и , Б у г а р с к а в о јс к а у Ј у г о с -

л а в и ј и 1941-1945, М е ђ у н а р о д н а п о л и т и к а , Б е о г р а д , 1971,с т р .22.

13.Р а з у м е н к а П е т р о в и ћ , А л е к с а н д а р Ј а њ и ћ , Р у к о в о ђ е њ е о р у ж а н о м б о р б о м 1941-

1942. н а п р и м е р у Б а б и ч к о г о д р е д а и в е з е с а О К Л е с к о в а ц и П К К П Ј з а С р б и ју , у

з б о р н и к у р а д о в а с а н а у ч н о г с к у п а Р у к о в о ђ е њ е Н а р о д н о о с л о б о д и л а ч к о м б о р б о м

и р е в о л у ц и јо м у С р б и ји 1941-1945, В о јн о и з д а в а ч к и и н о в и н с к и ц е н т а р , Б е о г р а д ,

1988, с т р .456.


14/337

бугарских замаљ а у западиим покрајин ам а", см атрао за потребно да

подвуче и ово: "А ли, с друге стране, м и видим о исто тако да нам не бибило м огуће постићи наш е национално уједињ ењ е осим у тесној иискренојсарадњ и са силам а О совине, којојдугујем о и наш е досадаш њ еуспехе"14.

С воју захвалност силам а О совине знала је Бугарска да изрази и надрукчији, конкретнији начин, а понајпре јачањ ем својих оруж анихснага (док није под оруж је ставила пет арм ија са 12 пеш адијских и двебрдске дивизије)15, чим е је увелико ослободи ла нем ачке трупе за другеф ронтове, постајући тако главни "хитлеров ж андарм на Б алкану"(израз који за време рата уп отребљ авају Бугарска радничка партија -

ком униста, у својим прогласим а, и Георги Д им итров, у својимнаписима)16 задуж ен за одрж авањ е "м ира и поретка" у окуп ирани мзем љ ам а.

14.В о ј и н П о п о в и ћ . "Б у г а р с к а в о јс к а у о к у п и р а н о ј С р б и ји (1941-1944), "В о ј н о и с -

т о р и ј с к и г л а с н и к ", З Д 952, с т р .26.

15.Д и м и т р и ј е К у л и ћ , Б у г а р с к а о к у п а ц и ја 1941-1944, "П р о с в е т а ", Н и ш , 1970, к њ .1,

с т р .41.

Х в .И с т о , с т р .142; Б о р о М и т р о в с к и , Т о м о Р и с т о в с к и , Д и м и т р о в и ју го с л о в е н с к о -

б у га р с к и о д н м о с и , "В о ј н о и с т о р и ј с к и г л а с н и к ", 2/1978, с т р .7.


15/337


16/337

I

О Д О Д РЕ Д А Д О БРИ ГА Д Е

(1941-1944)

О длука највиш ег руководства К ом унистичке партије Југославије(К П Ј) о покретањ у оруж ане борбе против окупатора (или, ш то је исто,наставак пруж ањ а отпора агресору који је у краткотрајном А прилскомрату поробио, поделио, али не и покорио зем љ у) није била сам о чиннем ирењ а са судбином , н его и виш е од тога - изазивањ е судбине уготово нем огућим условим а ратовањ а потпуно у непријатељ скомокруж ењ у, далеко од савезни чких ф ронтова, без икаквог залеђа им огућности да се дође у додир са силам а антихитлеровске коалиц ије.П а ипак: "Б лизу је см рт Х итлеру и њ еговим бедним слугам а", поручује

О круж ни ком итет К П Ј за Л есковац, крајем јула 1941. године (важ но јеуочи ти врем е у којем се порука упућује). У прогласу се даљ е каж е: "Зачаст наш ег народа, за наш опстанак, за наш у слободу, за наш у бољ у исрећнију будућн ост води се данас борба. К о у тојборби не учествује, онје изадјица свог народа. С ада је време да се свак покаж е какав је, ко јевера а ко је невера свом е народу".17

За лесковачки О круж ни ком итет, на чијем је челу тада биостоларски радник из В рањ а С им а П огачаревић, била је повезана иврањ ска партијска организација, која је тих дана радила на прикуп-љ ањ у оруж ја, војној обуци, растурањ у летака, оснивањ у илегалних

десетина, прип рем ањ у и извођењ у саботаж ни х и диверзантских акција,а нарочито на разобличавањ у великобугарске пропаганде и политикеокуп аторске власти, те се, у истом прогласу, окруж но партијско рук-водство посебно обраћа С рбим а под нем ачко-бугарском окупацијом уВ рањ у и околини: "В и данас двоструко патите. Вас су насилн о одвојилиод српског народа. В еликобугарска бурж оазија, верни слуга Х итлеровеГерм аније, у својој грам зивости за пљ ачком и насиљ ем као да немаграница. О дузим ају вам вун у и друге потребе. В ас кињ е и прогоне.В рш е брзу и насилну бугаризацију. Зам ени ли су не сам о натписе на ул-

17.А л е к с а н д а р Т р а ј к о в и ћ , С в и т а њ е н а д М о р а в о м (з б о р н и к д о к у м е н а т а ), С л о б о д а ,

Б е о г р а д , 1976, с т р . 19 и 22.


17/337

ицам а, већ и ваш а им ена и презим ена да би се утро сваки траг да сте ви

С рби ...".18

И заиста, у окуп иране (а потом и анектиране) крајеве југоис-точн е С рбије наступила је бугарска војска (да ли случајно, тек, о каквојсе ж урби радило говори и податак да је там о најпре упућена П рвабугарска брза дивизија) - објављ ујући на сва звона своју "ос-лободилачку м исију". У П ирот и В рањ е су Борисови "ослободиоци"ум арш ирали док се још , такорећи, није осуш ило ни м астило на акту окапитулацији Југословенске војске - и одм ах започели систем атски даспроводе насилн у бугаризацију српског ж ивљ а, које су називали"м оравским Бугарим а", оспоравајући м у и право на језик, културу,историју и традици је. К оли ко се у том е иш ло далеко сведоче м ноги

поруш ени спом еници, али и једно безум но правило да се за свакуизговорену српску реч плаћа по један лев, па су, рецим о, у некимш колам а у П ироту, бугарски учитељ и ревносно ђачким родитељ им аиспостављ али рачуне за говор њ ихове деце на м атерњ ем језику.

Разум љ иво је, стога, да је м еђу становниш твом тих крајева - којису у складу са важ ећим поретком у Бугарској и адм ин истративноподељ ени н а разне области, срезове (околије) и опш тине, те тако јошвиш е излож ени терору бугарског држ авног апарата - све то наилазилона честа противљ ењ а и отпор. П љ ачка, прогони, хапш ењ а, уби јањ а,одм азде, принудна м обилизаци ја у бугарску војску и, на сваком кораку,

испољ ен великобугарски ш овинизам , нису остављ али никаквенедоум ице о том е каква је то "ослободи лачка м исија". Н етрпељ ивосттуђинске власти прем а свем у ш то је носило н ационална обележ ја (пам акар то била и најобичн ија српска ш ајкача:"К ада сам дош ао м ало ксеби од батин а, одм акао сам се од Б угари на и посм атрао ш та даљ е радиса м ојом ш ајкачом . У бесу и м рж њ и прем а оном е ш то је српско, својепоступке прем а м ени није м огао уопш те да контролиш е ...")19, уз прекесудове за сваку делатност против бугарске држ аве и све друге мере загуш ењ е наци оналних осећањ а, изазивали су све веће огорчењ е ународу. Н и отворена супротстваљ ањ а таквој грубој поли тиц и од-нарођавањ а - нису виш е била реткост. К рах те поли тике био је, мож да,

највидљ ивији баш у В рањ у - бојкотом уписа ученика у "нову" бугарскугим назију, за коју се на почетку ш колске 1941/1942. године, од виш е одхиљ аду ђака свих разреда, при јавило сам о ш ест. Д о крајарата та ш колавиш е није радила, а њ ена зграда била је претворена најпре у затвор, пау касарну, са чије ф асаде су ф аш исти претходно униш тили барељ еф еВ ука К арацића, Боре С танковића, И вана Г ундулића, С аве Н ем ањ ића,И вана М аж уранића, Ф ранца П реш ерна и П етра П етровића Њ егош а.

18 .И с т о , с т р . 21.

19. о р ђ е М а н а с и ј е в и ћ , "Б а т и н е з б о г ш а јк а ч е ", у н а в . д е л у С у р д у л и ц а у Н О Б , к њ .


18/337

В о јн и у с п е с и и н е у с п е с и

П артизански начин ратовањ а, зам иш љ ен као почетни и основниобли к Н ародноослободилачке борбе (Н О Б), водио је расплам савањ уустанка, прош иравањ у слободних територија и сталном нарастањ ународних оруж аних снага. Тим е је он, у исто врем е, стварао неопходнеуслове да прерасте у Н ародноослободилачки рат (Н О Р) најш ирих раз-м ера, без чега би, иначе, Н ародноослободилачки покрет (Н О П ) остаосамо покрет отпора, а ослобођењ е земљ е својим снагам а - тек пукаилузија осуђена на нем ин овну пропаст у судару са суровом ратном

збиљ ом (у којојје, бар на почетку и још дуго касније, требало ратоватиса неупоредиво надм оћнијим непријатељ ем ).

Ратна збиљ а на југу С рбије, на почетку устанка, би ла је -дем аркациона линија и бројне непријатељ ске трупе с једне и с другењ ене стране. П ротезала се од С таре планине, преко Н иш аве, рекам аЛ уж ницом и В ласином , поред Грделице, Граовачког гребена и огранакаплани не В лајне, до С ветог И ли је и даљ е југозападним правцем(Биначка М орава - С тари К ачаник - Ш трпце) прем а Ш ар-планини иМ акедонији. О д В рањ а, као и од П ирота, била је удаљ ена свега десетаккилом етара, а од П ирота до К ачаника поседнута са пет бугарских

граничних батаљ она (са ш табовим а у П ироту, Јабуковику,В ладичином Х ану, Бујановцу и Ж егри) и утврђена систем ом ф ор-тиф икацијских препрека и караула, те стално надгледана патролам а,заседам а и страж ама.

К ада је у ш ум и изнад В рањ а, на м есту Д обра вода, 12. августа 194_Коснован В рањ ски народноослободилачки партизански*СГдред (Н О Подред), био је то први одред у југоисточнојС рбији који је отпочео борбуна бугарском окупационом подручју. И м ао је тада см о 12 бораца, али јебрзо нарастао на 60, иако је деловао у веом а теш ким условим а. За њ егаје везана и прва партизанска акција на том подручју, када је, у ноћиизмеђу 21. и 22. септембра 1941, напао рудни к антим она Т рновац (кодБујановца), који је, уз Бор, М ајданпек, Т репчу и М ачкатицу, био једанод н ајзначајнијих и ндустријских објеката за нем ачку ратну привреду.С тицајем непредвиђених околности, м еђутим , био је то и једини пар-тизански одред који је у то врем е дејствовао у С рбији јуж но оддем аркационе ли није и сам им својим опстанком , м акар и за кратко,зам етнуо клицу отпора окупатору, коју виш е никакве м ере одм азденеће искоренити.

Т рагичан крајВ рањ ског одреда збио се на крају те године, на истом

м есту где је и основан пола године раније, на Д обројводи изнад В рањ а.


19/337

К ри за устанка која је, затим , у пролеће и лето 1942, захватила југоис-точну С рбију, чији су се одреди повијали под налетом непријатељ скихоф анзива, "операција чиш ћењ а" и "казнених експедиција", нанела јепокрету ненадокнадиве губитке и велике ж ртве. И пак, југ С рбије се ниу тој години, иако је био излож ен теш ким искуш ењ им а, н ије ум ирио,поготово не онако како је то у прогласу народу окупираног подручја"обећао" ком андант П рвог бугарског окуп ационог корпуса А сенН иколов, сам о ш то је стигао у те крајеве: "О д данас бугарска војскастараће се да обезбеди поредак и спокојство у овој области..."20.Н апротив, из м инулог раздобљ а неравноправних борби м огле су сеизвући драгоцене поуке, нарочито из м нош тва испољ ених сопственихслабости. Н епостојањ е чврстих војних ф орм ација, одсуствојединственог ком андовањ а, неповезаност изм еђу одреда и честа нес-налаж ењ а у свакојаким ситуаци јам а, те погреш не одлуке некихш табова де се - под изговором "реорганизације" одреда, "чувањ а кадра"и прилагођавањ а "зим ском начину ратовањ а" - љ удство отпустикућам а, довело је до м ногих неж ељ ених последица, како у војном , такои поли тичком погледу. О но ш то је најваж није, ипак, било је садрж аноу чи њ еници да се због свих тих теш коћа још ни је м огло при ћи стварањ укрупнијих оперативних састава, сам осталнијих и покретљ ивијих

јединиц а, које би допринеле брж ем изласку из кризе Н ародноос-лободи лачког покрета на том подручју (иако се, м ож да, ствари м огу ипреокренути, па кризу посм атрати као последицу управо тенепри лагођености војно-политичке организације Н О П -а у југоис-точној С рбији захтевим а тадаш њ ег тренутка Н ародноослободилачкеборбе).

Н ије ли, уосталом , најбољ и доказ за то пруж ило кратко постојањ еновог В рањ ског Н О П одреда, сада под им еном "С им а П огачаревић",који није успео да се одрж и дуж е него прош логодиш њ и партизанскиодред са тог терена? О снован 18. септем бра 1942. у ш ум и Јасеновац на

В арденику, реорганизацијом дотадаш њ ег Бабичког партизанскогодреда, који је дејствујући "преко" дем аркационе линије, од Ц рне Т раведо В рањ а, нарастао на виш е од сто бораца, одред "С им а П огачаревић" јепрестао да постоји 21. новем бра те године, када се поново спојио саБ абичким одредом у нови - Ц рнотравски Н О П одред.

Н о, иако н ије би о дугога века, за В рањ ски партизански одредвезано је неколико акција које су им але ш ири значај. О дм ах послеоснивањ а, наим е, одред "С им а П огачаревић" се упутио ка С копскојЦ рној гори са задатком да успостави везу са м акедонским и косовским


20/337

партизаним а ради заједни чких дејстава на К арадагу и ом асовљ ењ а

Н О П -а на том подручју. У селу В рбану (код Бујановца), 8. октобра 1942,дан пош то је одрж ао збор са народом , и зненађен од бугарске војске иполиције, претрпео је велике губитке (десет погинулих, један рањ ен иједан нестао борац)21. И пак, десетак дан а касније, одред се повезао саК осовским Н О П одредом "Зејнел А јдини "; створен је заједни чкиО перативни ш таб (ком андант Ж ивојин Н иколић Брка, њ егов зам еникЦ еладин Реџепи, поли тички ком есар Ф адиљ Х оџа, њ егов зам еникС лободан Ц екић Радован)и с групом м акедонских партизана, које јепредводио Х ристијан Т одоровски К арпош , нападнут је 19. октобраруд-

ник хром а Л ојане кодК ум анова. У спеш наакцијаврањ ских, косовскихи кум ановских партизана~изазвала је велики одјек у народу, о чем усведочи ТиГписањ е "О ктобриса", гласила кум ановске партијске ор-ганизације, неколико дана касније: "О вај успеш ан напад уједињ енихсрпских, м акедонских и арнаутских п артизана најбољ и је доказ да јенародно јединство створено и да из дана у дан јача..."22

А ко се том е додају акци је Ц рнотравског Н О П одреда (напад наж елезничку станицу М ом ин К ам ен у Грделичкој клисури, руш ењ ем оста преко Јуж не М ораве, ослобођењ е Ц рне Т раве, борба кодМ лачиш та), које су озбиљ но узнем ириле непри јатељ а и с једне и с

друге стране дем аркационе ли није и нагнале га да покрене јаче снагеза обрачун с партизаним а, али и за одм азде и нова насиљ а наднедуж ним становниш твом , онда ће изгледати претерано строге некеоцене С ветозара В укм ановића Т ем па, делегата Ц ентралног ком итетаК ом унистичке партије Југославије (Ц К К П Ј) и В рховног ш таба Н арод-ноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (Н О В иП О Ј), изречене у њ еговом првом јављ ањ у са врањ ског подручја,ф ебруарских дана 1943. године: "С итуација на врањ ском терену је јакослаба у погледу стањ а партијске организације на терену и у одреду.С тањ е у одреду јако слабо. О дред, у ствари, не постоји као организован

одред. П остоје само двије чете које самостално дјелују, без заједничкеком анде. Ја сам се састао сам о са једном четом , јер се друга налази ни ж е

21.Ж и в о ј и н Н и к о л и ћ Б р к а , Ј у г о и с т о ч н а С р б и ја у Н а р о д н о о с л о б о д и л а ч к о м р а т у и

р е в о л у ц и ји 1941-1945, И н с т и т у т з а с а в р е м е н у и с т о р и ј у , Б е о г р а д , 1979, с т р .237;

М и о д р а г М и т р о в и ћ , Х р о н о л о г и ја р а д н и ч к о г п о к р е т а и с о ц и ј а л и с т и ч к е

р е в о л у ц и је в р а њ с к о г к р а ја , О п ш т и н с к и о д б о р С У Б Н О Р -а , В р а њ е , 1981, с т р .134;

А л е к с а н д а р Т р а јк о в и ћ , Д о б р и в о ј е Ј о в а н о в и ћ , Д у б о к е б р а з д е (з б и р к а ф о т о г р а ф и ј а ),

С л о б о д а , Б е о г р а д , 1977, с т р .48; Р а т к а П е т р о в и ћ , Н а ш п р в и п о к р е т н а ју г , у з б о р н и к у

с е ћ а њ а Т р а г о м Д р у го г ју ж н о м о р а в с к о г о д р е д а , С р е с к и о д б о р С а в е з а б о р а ц а ,

В л а с о т и н ц е , 1955, с т р .Ш .

22.А . Т р а ј к о в и ћ , Д . Ј о в а н о в и ћ , н а в . д е л о , с т р .51.


21/337


22/337


23/337

за стална дејства протнв партизана; из П рвог арм ијског допунскогбатаљ она у В ладичином Х ану издвојена је једна чета ојачана

м инобацачим а; из П етог коњ ичког пука у Т рну један дивизиондодењ ен је војнополицијском одреду), а њ им а је била потчињ ена и сваполиц ија из Т рна, Бабуш нице, П ирота, С урдулице, В ладичи ног Х ана иВ ласине17. П рем а извеш тају ш таба Д ругог јуж ном оравског Н О П одредаГлавном ш табу Н О В и П О С рбије од 20. м аја 1943, а то је већ врем езатварањ а обруча у П етој непријатељ ској оф анзиви (операција"Ш варц"), бугарска војска је за борбу против одреда им ала 3.000 војникараспоређених у гарнизоним а, дуж границ е и ж елезничке пруге, те уосам м ањ их посада са 20-30 војни ка, а бугарска полиција 750 поли цајацараспоређених у 16 станица са 12-120 поли цајаца, али да "за врем е потера

после наш их изврш ених акција - окупатор, поред ових сталних снага,довлачи појачањ а из С копљ а и С оф ије".28

С ве то, као ни м асовни злочини окупатора над становниш твомЦ рне Траве и Л уж нице (тог пролећа убијено је на зверски начи ннеколико стотина љ уди и спаљ ено виш е од хиљ аду кућа), којим а суБ угари превазиш ли и своја злодела из П рвог светског рата, када су позлу би ли добро упам ћени у тим крајевим а, ни су м огли спречити даљ иразвојН ародноослободилачке борбе у сливу Јуж не М ораве. Н апротив,и поред сталног терора и пљ ачке, каж е се у новом , јулском извеш тају

ш таба Д ругог јуж ном оравског одреда Главном ш табу С рбије, "народ јесвакодневно храбрији, долази у одред и све бољ е нас прим а".29 Резултаттога су све успеш ни је акције одреда (у Ц рној Т рави, С ветом И лији,Т рговиш ту, Д угој Л уци, П рохору П чињ ском ...), напади на руднике(Т рновац, О стрвица, М ачкатица ...) и ж елезничке пруге (Б ујановац -П реш ево, В рањ е - Ристовац ...), стварањ е слободне територије у Ц рнојТ рави и њ ено прош ирењ е ка П ироту и К ум анову, руш ењ е окупаторскевласти и успостављ ањ е нове народне власти, те војнопозадинских ор-гана итд. Н и ж ртве нису биле м але (п огин ули су ком андант одреда иш пански борац Ратко П авловић Ћ ићко, зам еник ком анданта одреда

С инадин М иленбвић, ком андант батаљ она М ирко С отировић С отир,ком андир чете Т ом ислав И вановић М ачкатовац^сви народш Г хе^ст^ тем ноги други). А ли, већ у лето те године одред им аГтри О атаљ она(У дар-ни, В рањ ски и Л уж нички ) са 450 бораца, а у јесен пет батаљ она (О м -ладински, У дарни, Ц рнотравски, Л уж ни чки и батаљ он "С им аП огачаревић") са око 700 бораца. У неколико наврата прихвата груп епартизана из К ум анова (у јун у, јулу и августу 1943), који су основали

27.М и л и в о ј е П е р о в и ћ , Ј у ж н а С р б и ја , Н о л и т , П р о с в е т а , Б е о г р а д ,1961, с т р . 292-293.

28.А . Т р а јк о в и ћ , н а в . д е л о , с т р . 74,


24/337

К ум ановски партизански одред; такође и К осоваре ш то прекоЈаблани це и К укавице, К арадага и К озјака стиж у на подручје В рањ а,

Ц рне Траве и П чи њ е и од којих је најпре настала чета, а потом П рвикосовски батаљ он. С творен је и заједнички Ш таб за операци је (ком ан-дант М илан Зечар О брен, политички ком есар Т ом о С оф рониевскиЈосиф , зам еник ком анданта М илорад Д им ин ић М илош , зам ениккомесара Љ у пчо А рсов Гоце, н ачелник ш таћа Благоје М или ћевић), којиће усклађиВ аш деЈпи а парш занских једини ца на том простору.

Н ајзад, слободна територија Ц рне Траве и Л уж нице би ла је иснаж но упориш те антиф аш истичког покрета Бугарске, ом огућивш ињ егово чврш ће повезивањ е са Н О П -ом у југоисточној С рбији и зајед-ни чке акције против бугарских ф аш иста. С ело К ална, крај Ц рне Јрадс,

постала је права база бугарских партизана. У њ ој Је, почетком сеп-тем бра 1943, рођенЂ нск?Гбу1^с1Ш лш рт2«^1гски одред, чи ји су борципрва1зорббШ Т ?С 1^ства~стицали претходних м есеци"у Д ругом јуж но-м оравском Н О П одреду.

С лавчо Т рнски, ком андант_Јрнског партизанског одреда. записаоје у својим рГГтним сећањ им а^Ч есго се догађало да не заврш им о оброк,понекад за јело нисм о им али соли, али, углавном , у том периоду нисм огладовали. С ељ аци су и последњ е парче с нам а делили, а често су намдавали све ш то су им али, а сам и су гладовали. У том см ислу народ

трнског и брезничког краја показао је изузетну бригу и свест, као истановниш тво царибродског краја и других југословенских м еста:К алне, Ц рвене Јабуке, Д арковца, Д оброг П ољ а, Ц рне Т раве и других.Д ањ у и ноћу, становни ци ових села би ли су излож ени опасности. О нису нас снабдевали и храном и опанцим а, а понекад су и кош уљ у скидалиса себе да би је обукао неки поцепани партизан".30

Заним љ иво је да и п ознати бугарски антиф аш истички борциД обри и Е лена Ђ уров, који су деловали у средиш њ ем делу зем љ е, патако би ли и подаљ е од југословенских партизана, ипак у својој књ изиуспом ена, кад их спом ену, то изгледа овако: "С итуација у Д ругом

батаљ ону би ла је лакш а. Ч им стигне у Југославију, добиће довољ нооруж ја и опрем е..." И ли: "Н а саветовањ у које је ту одрж ано, одлученоје да једна чета иде за Ц рну Траву по оруж је ...".31

Н е треба, напокон , заборавити ни то да је на црнотравско подручје,негде почетком новем бра 1943, приспела и прва савезничка војнам исија упућена бугарским антиф аш истим а (с мајором Д ејвисом начелу), која до њ их, чак, према писањ у британске историчарке Е лизаб-

30.С л а в ч о Т р н с к и , Н е т а к о д а в н о , Н а р о д н а а р м и ј а , Б е о г р а д , 1980, с т р . 244.

31.Д о б р и и Е л е н а у р о в , М у р г а ш , Н а р о д н а а р р м и ј а , Б е о г р а д , 1982, с т р . 437 и 477.


25/337

ет Баркер, теш ко да би уопш те и стигла без пом оћи Н О П -а у Југос-лавији, јер Бритаици иикако нису успевали да се повеж у с бугарским

покретом отпора, ни преко Ц ариграда, ни преко Д раж е М ихаиловића,"па су им југословенски партизани би ли једина нада". С тога субри тански односи с бугарским паризаним а, закљ учује Е лизабетБаркер, која је за врем е рата руководила Балканском секцијомбританске У праве за политичко ратовањ е, били саставни деобританских операција у Југославији.32 Н о, убрзо затим , на К озјак сеспустила нова војна м исија савезника (предвођена капетаном Д ог-м аром) нам ењ ена југословенским партизаним а, коју су, према некимизворим а, "својатали" и Јуж ном оравци, и К осовари, и М акедонци33,ш то сам о указује на околн ости у којим а су се сви они наш ли упућени

једни на друге, на истојслободној територији и са истим циљ евим а (пасу и оруж је и опрем у, ш то је касније стизало од савезника, заједничкидели ли, такође и са бугарским партизаним а).

У с у с р е т Ш е с т о ј

М еђу 99 бригада Н О В Ј, које су с партизанским одредим а и другимснагам а Н О П -а, у саставу дивизија, корпуса или посебних борбенихгрупа, везивале за југословенско ратиш те на крају 1943. године виш еод 800.000 окупаторских, квислин ш ких и колаборационистичких вој-ника34, налазиле су се и две јуж ном оравске бригаде, настале у јесен тегодине на Јабланици (П рва) и у Расин и (Д руга), као најнепосреднијиизраз нараслих снага Н О П -а и снаж ног полета Н ародноослободилачкеборбе у југоисточнојС рбији.

А онда су, у разм аку од сам о два дана нове године, средином јануара1944, основане у Т оплици Т рећа и код Л ебана Ч етврта, да би тек П етајуж ном оравска бригада, која је почетком ф ебруара те годинеобразована у селу Јабуковику, на м есту званом Т урско гум но, недалеко

од уш ћа Градске реке у В ласину, била и прва народноослободилачкабригада са источних страна Грделичке клисуре (у чи ји састав су уш ли

32.Е Н 8а ћ е 1ћ В а г к е г , Б р и т а н с к а п о л и т и к а п р е м а ју г о и с т о ч н о ј Е в р о п и у Д р у г о м

с в је г с к о м р а т у , у к њ и з и Б р и т а н с к а п о л и т и к а н а Б а л к а н у у П с в је т с к о м р а т у , Г л о б у с ,

З а г р е б , 1978, к њ . 1, с т р . 186.

33.С т о ј а н Ј о в и ћ , В о јн е м и с и је и с а в е з н и ч к а п о м о ћ је д и н и ц а м а Н О В и П О Ј н а

ју г о и с т о к у С р б и је 1943/44. г о д и н е , ч а с о п и с "Л е с к о в а ч к и з б о р н и к ", XXVI, Н а р о д н и

м у з е ј , Л е с к о в а ц , 1986, с т р . 457-458.

34.М л а д е н к о Ц о л и ћ , П р е г л е д о п е р а ц и ја н а ју г о с л о в е н с к о м р а т и ш т у 1941-1945,В о ј н о и с т о р и ј с к и и н с т и т у т , Б е о г р а д , 1988, с т р . 156, н а п о м е н а 206.


26/337

Л уж нички и Ц рнотравски батаљ он Д ругог јуж ном оравског одреда иноводош ли борци с тог подруча). За оснивањ е те бригаде, м еђутим ,

везан је и докум ент у којем се најављ ује стварањ е још једне бригаде одД ругог јуж ном оравског Н О П одреда, ш то значи да је то и прво спом ињ а-њ е Ш есте јуж ном оравске народноослободилачке бригаде (ЈМ Н О бри-гаде). Реч је о наредби Г лавног ш таба Н О В и П О С рбије од 4. ф ебруара1944, у којој стоји да је Г лавни ш таб, на основу развоја Н ародноос-лободилачке борбе у С рбији, одлучио дареогранизацијом Д ругогјуж н-ом оравког одреда, поред новог одреда са истим им еном и П ете јуж н-ом оравске бригаде на подручју Ц рне Т раве и Л уж нице, створи и "В рањ -ски одред на тери тори ји В рањ а и околине и VIЈМ Н О бригаду на терит-орији В рањ ског одреда".35 И док се осни вањ у прве од тих бригада прис-

туп ило одм ах, за другу као да још није дош ло врем е. В иш е разлога је нато утицало.

П ре свега, и ту, у доли ни Јуж не М ораве, у врем е кад она уистинупостаје кљ учем за отварањ е и затварањ е балканских врата (из једногизвеш таја нем ачког ком анданта С рбије В рховној ком анди Југоистока:"С рби ја је кљ уч за господарењ е целокуп ним Балканом ...") , све виш есе отварао и други ф ронт беспош тедне борбе, јер "оваква ситуација",сећа се С ветозар В укм ановић Т ем по, "нуж но је нам етнула задатак: несам о чиш ћењ е цијеле ове територије од бугарских окупатора и раз-бијањ е њ ихових уп ориш та, него и чи ш ћењ е од четника, јер сам о оваквораш чиш ћавањ е залеђа ом огућавало је да партизански одреди ибатаљ они предузм у читав низ акција на ж ељ езничкој прузи у долин иЈуж не М ораве, којом се окупатор служ ио у вођењ у борби на југу".37

С тога је, првих ф ебруарских дана 1944, образован у селу В иш евцу, кодС ветог И лије, нови О деративн и ш таб јуж ном оравских, косовских им акедонских партизана (ком андант Ж ивојин Н иколи ћ "Брка,политички ком есар Боро^П оцков М ирко, зам еник ком анданта М иланЗечар О брен, "зам еник комесара С лободан Ц екић Радован, члановиш таба С авка Јаворина С аш а и К ирил М ихајловски Грујица), за који субиле везане знатне снаге Д ругог јуж ном оравског Н О П одреда, па је и

пи тањ е стварањ а још једне (Ш есте) јуж ном оравске бригаде, очевидно,м орало тада да буде одлож ео "за бољ е дане". Развој догађаја је то нед-восмислено потврдио: следи продор ка Рујан-планини и напад набугарску полицијску станицу у селу К и Ј ,ачи Ггле је, 7.ф ебруара 1944_погин уо ком андант К ум ановскбг п артизанског батаљ она Х ристијан

35.З б о р н и к д о к у м е н а т а , т о м I, к њ . 7, д о к . 29, с т р . 95.

3б .О с л о б о д и л а ч к и р а т н а р о д а Ј у г о с л а в и је 1941-1945, В о ј н о и с т о р и ј с к и и н с т и т у т ,

Б е о г р а д , 1965, к њ . 2, с т р . 187, н а п о м е н а 262.

37.С в е т о з а р В у к м а н о в и ћ Т е м п о , С је ћ а њ а и з Н а р о д н о о с л о б о д и л а ч к е б о р б е у

М а к е д о н и ји , н а К о с о в у и у М е т о х и ји , "В о ј н о и с т о р и ј с к и г л а с н и к ", 1-2/1959, с т р . 62.


27/337

Т одоровски К арпош ), подела О перативне групе на два дела (13.ф ебруара), сукоб са четници м а у м ахали С тарачка К ула села С тарци (15.ф ебруара), одлазак јуж ном оравских и косовских п артизана на С копскуЦ рну гору и њ ихове борбе са окупатором и контраш им а (Ш иптари услуж би Б угара) код села И линце (19. ф ебруара) и са бугарском војскомиз К ачани ка, В итине и Ж егре код се ла Бузовик (22. ф ебру ара), те повра-так на К озјак (26. ф ебруара), где се увелико спроводе припрем е за обрач-ун са четни чким В ардарским корпусом и за даљ е ш ирењ е оруж анеборбе прем а источној М акедонији, К осову и М етохији (К ум ановскипартизански батаљ он, који је остао на том терену, реорганизован је удва батаљ она: "Х ристијан Т одоровски К арпош " и "Јордан Н иколов").

У м еђуврем ену, након похода кроз Е гејску М акедонију, преко

К ож уф а, В ардара, Беласице, П лачковице, Брегалнице, О соговскихплани на и К риве реке (Ф ебруарски м арш ), на то подручје стиж е групабатаљ она (м акедонски "С теван Н аум ов" и бугарски "Х ристо Ботев") саГлавним ш табом Н О В и П О М акедоније, делом Ц К К П М и делегатомЦ К К П Ј и В рховног ш таба Н О В и П О Ј С ветозаром В укм ановићем Т ем -пом , који (од три м акедонска батаљ она "С теван Н аум ов", "Х ристијанТ одоровски К арпош ", и "Јордан Н иколов") оснивају, г^ф ебр^^ аЈ^^Д ,у селу Ж егњ ане, Т рећу м акедонску народноослободилачку ударнубригаду. И ош П е одм ах п^Т чТш ^Ш Т О перативнблГш табу (кам андант

~Ш гзгаило А постолски и чланови С трахил Гигов, В асили је С м ајевић,

Ж и воји н Н иколић, Д уш ан Д евеџић и други, "свако с посебнимзадуж ењ им а").38

Д а ли је тада м огла да буде основана и Ш еста јуж ном оравскабригада? М ож да - да су се Јуж ном оравци и К осовари вратили са К арад-ага бар дан ран ије (десило се, заправо, да су стигли усред свечане см отреТ реће м акедонске ударне бригаде: " Н астало је ново узбуђењ е када се

З б .М и х а и л о А п о с т о л с к и , С а р а д њ а је д и н и ц а Н О В и П О Ј н а т е р и т о р и ји ју ж н е

С р б и је и с е в е р н е М а к е д о н и је , у з б о р н и к у М а к е д о н и ја о д у с т а н к а д о с л о б о д е

1941-1945, В о ј н о и з д а в а ч к и и н о в и н с к и ц е н т а р , Б е о г р а д , 1987, с т р . 438-439; с т и м д а

с е о М и х а и л у А п о с т о л с к о м к а о к о м а н д а н т у О п е р а т и в н о г ш т а б а о д ф е б р у а р а 1944.

г о в о р и и у д р у г и м и з в о р и м а (О с л о б о д и л а ч к и р а т н а р о д а Ј у г о с л а в и је , к њ . 2, с т р .

171, н а п о м е н а 243; З б о р н и к д о к у м е н а т а , т о м VII, к њ . 3, д о к 53, с т р . 168, н а п о м е н а 2);

а д а О п е р а т и в н и ш т а б у т о м с а с т а в у (т ј. "н о в и о п е р а т и в н и ш т а б ") Ж и в о ј и н

Н и к о л и ћ Б р к а с п о м и њ е т е к о д д р у г е п о л о в и н е м а р т а 1944 (Ж . Н и к о л и ћ , н а в . д е л о ,

с т р . 468) и д а њ е м у у п р и л о г и д у и Т е м п о в и м е м о а р и , г д е с е у в р е м е н а п а д а н а

ч е т н и к е В а р д а р с к о г к о р п у с а к а ж е д а ј е "к о м а н д у н а д с в и х ш е с т б а т а љ о н а п р е у з е о

Ж и в о ј и н Н и к о л и ћ Б р к а ", а т е к к а с н и ј е , з а в р е м е б у г а р с к е о ф а н з и в е , "А п о с т о л с к и

ј е , п о м о м н а р е ђ е њ у , п р е у з е о к о м а н д у ... н а д с в и м ј е д и н и ц а м а к о је с у д е јс т в о в а л е н а

д е с н о ј о б а л и Ј у ж н е М о р а в е " (С .В у к м а н о в и ћ , Р е в о л у ц и ја к о ја т е ч е , к њ . 1, с т р . 393 и

403).


28/337

појавила већа колона коју су сачињ авали борци батаљ она Д ругогјуж ном оравског одреда и К осовског батаљ онм а ...").39 О вако, догађаји су

престизали једни друге и једва да је било врем ена за предах, но и он јеискориш ћен да се у м анастиру С вети П рохор П чињ ски одрж и (27. и 28ф ебруа

Documents

8 Srpska Brigada