ГРАМАТИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

- ИМЕНИЦЕ ................................................................................................... 1 стр- ПРИДЕВИ ................................................................................................................................................... 7 стр - ГЛАГОЛИ ................................................................................................................................................. 10 стр- глаголски ПРИЛОЗИ, ПРИДЕВИ .................................................................................................. 14 стр- ПРИЛОЗИ, ЗАМЕНИЦЕ....................................................................................................................... 15 стр- БРОЈЕВИ .................................................................................................................................................. 17 стр- ВЕЗНИЦИ ................................................................................................................................................. 17 стр- ПРЕДЛОЗИ ............................................................................................................................................... 18 стр- РЕЧЦЕ, УЗВИЦИ ...................................................................................................................................................... 18 стр

ИМЕНИЦЕ1.I врста II врста III врста IV врстамушки средњи средњи женски женски- , -е(живо)-о(неживо)

-о, -е -е -а -а -

ученик- , Дарк-о, Павл-е;дан-

сел-о, пољ-е

име(име-н-а)кубе(кубе-т-а)

мам-а судиј-а(он= она)

ствар-

2. ПРОМЕНА једнинамушки род женски средњи

Први падеж/ номинатив

- / -o -a -o/ -e

Други падеж/ генетив

-а -e -a

Трећи падеж/ датив

-у -и -у

Четврти падеж/ акузатив

-а/- -у -o/ -e

Пети падеж/ вокатив/ позивни пад.

-e/ -o -/ -a -о/ -е

Шести падеж/ инструментал/ оруђни

-oм -oм -oм

1

пад./средствени пад.

Седми падеж/ локатив

-у -(>ц/ з) и -у

множинамушки род женски средњи

Номинатив -и -e -a

Генетив -a -a -aДатив -имa -aмa -имaАкузатив - (eв) e -e -aВокатив -и -е -аИнструментал.

-имa -aмa -имa

Локатив -имa -aмa -имa

1.1 једнинаН. радник Дарци дан мама (Марија, Зора,

Надица)место поље

Г. радника Дарка дана маме места пољаД. раднику Дарку дану мами месту пољуАк. радника Дарка дан маму место пољеВ. радниче! Дарко!

дане!мама (Марија! Зоро! Надице!)

место! поље!

И. раником Дарком даном

мамом местом пољем

Л. раднику Дарку дану мами месту пољуУ ВОКАТИВУ: 1) једнине: -ј/ љ/ њ/ ћ/ ђ/ ч/ ж/ ш – У (пријатељу! младићу! Милошу!);2) једнине: к > ч (Новак- Новаче); множине: г > ж, х > ш, ц > ч, з > ж (друг- друже, радник- радниче, ученик- учениче, сиромах- сиромаше, отац- оче, месец- месече, кнез- кнеже, витез- витеже);

множинаН. радници Дарки дани маме места пољаГ. радника Дарака дана мама места пољаД. радницима Даркима

данимамамама местима пољима

Ак раднике Дарке дане маме места пољаВ. радници! Дарки!

дани!маме! места! поља!

И. радницима Даркима данима

мамама местима пољима

Л. радницима Даркима данима

мамама местима пољима

ЈЕДНОСЛОЖНЕ ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА:једнина/ множина

Н. сто број зец стол-ов-и број-ев-и зеч-ев-иГ. стола броја зеца столова бројева зечеваД. столу броју зецу столовима бројевима зечевимаАк. сто број зеца столове бројеве зечеве

2

В. стол! број! зец! столови! бројеви! зечеви!И. столом бројем зецом столовима бројевима зечевимаЛ. столу броју зецу столовима бројевима зечевимај/ љ/ њ/ ћ/ ђ/ ч/ ж/ ш (непчани/ палатални) -oв- > -eв-ЈЕДНОСЛОЖНЕ ИМЕНИЦЕ СРЕДЊЕГ РОДА (II врста):

једнина/ множинаН. дрв-о дрв-ећеГ. дрв-ет-а дрв-ећаД. дрв-ет-у дрв-ећуАк. дрво дрв-ећеВ. дрво! дрв-ећеИ. дрв-ет-ом дрв-ећемЛ. дрв-ет-у дрв-ећу

ИМЕНИЦЕ ЖЕНСКОГ РОДА (IV врста):

Ствар, кост, помоћједнина/ множина

Н. ствар кост помоћ ствари кости помоћиГ. ствари кости помоћи ствари костиjу помоћиД. ствари кости помоћи сварима костима помоћимаАк. ствар кост помоћ ствари кости помоћиВ. ствар! кост! помоћ! ствари! кости! помоћи!И. ствари кости помоћу стварима костима помоћимаЛ. ствари кости помоћи стварима костима помоћима

ЗАНИМЉИВЕ:Око, уво /ухо (стар.)

једнина/ множинаН. око ухо уво очи ушиГ. ока уха увета очиjу ушиjуД. оку уху увету очима ушимаАК.

око ухо уво очи уши

В. око! ухо! ухо! очи! уши!И. оком ухом уветом очима ушимаЛ. оку уху увету очима ушима

Напомена! Уста, плу ћа - су множинске именице средњег рода

Деца, браћа; тата

једнина/ множинаН. дете брат тата деца браћа очевиГ. детета брата тате децe браћe очеваД. детету брату тати деци браћи очевимаАк. дете брата тату децу браћу очевеВ. дете! брате! тата! децо! браћо! очевиИ. дететом братом татом децом браћом очевимаЛ. детету брату тати деци браћи очевимаБифе једнина/ множинаН. биф-е бифе-иГ. бифе-а бифе-аД. бифе-у бифе-има

3

Ак. биф-е бифе-еВ. бифе-у! бифе-и!И. бифе-ом бифе-имаЛ. бифе-у бифе-има

ГЕНЕТИВ МНОЖИНЕ: -И/ -ИJУjеднинаН. сат степен -- гост прст нокатГ. сата степена -- госта прста ноктаД. сату степену -- госту прсту ноктуАк. сат степен -- госта прст нокатВ. сат! степен! -- госту! прсту! нокту!И. сатом степеном -- гостом прстом ноктомЛ. сату степену -- госту прсту ноктумножинаН. сати степени паре гост-и прст-и нокт-иГ. сат-и степен-и пар-и гост-иjу прст-иjу нокт-иjуД. сатима степенима парама гостима прстима ноктимаАк. сате степене паре госте прсте ноктеВ. сати! степени! паре! гости! прсти! нокти!И. сатима степенима парама гостима прстима ноктимаЛ. сатима степенима парама гостима прстима ноктима

1.2. ПРОМЕНЕ:

А >

једнина/ множинаН. стар-а-ц п-а-с стар-ци п-сиГ. стар-ца п-са стар-а-ца п-а-саД. стар-цу п-су стар-цима п-симаАк. стар-ца п-са стар-це п-сеВ. стар-че! п-су! стар-ци! п-си!И. стар-цем п-сом стар-цима п-симаЛ. стар цу п-су стар-цима п-сима

ИСТО: момак, глумац, новац, центар, киломотар, литар итд.

> А

једнина/ множина

Н. студен-т студен-ти мар-ка мар-кеГ. студен-та студен-а-

тамар-ке мар-а-ка

Д. студен-ту студен-тима мар-ки мар-камаАк. студен-та студен-те мар-ку мар-кеВ. студен-те студен-ти мар-ка! мар-ке!И. студен-том студен-тима мар-ком мар-камаЛ. студен-ту студен-тима мар-ки мар-кама

4

Л ~ O

Н. уга-оГ. уг-л-а

10 именица на Л ~ О:

+Део, посао, орао, пепео, пакао, вео. котао ... итд.

1.3 ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ:

1 (jедан) (кило-) грам литар флаша сат234

(кило-) грама литра флаше сата

5... (кило-) грама литара флâша сати

Напомена! “Колико jе сати?”

2.2.1 ИМЕНА СТАНОВНИКА ДРЖАВА, ЦЕЛИНА, МЕСТА

а) без побуде:Рус, Грк, Румун, Енглез, Хрват, Словак ... итд.

б) зависи од смисла суфикса (наставка):

-анин/ -анка Европљанин (Европа), Луксембуржанин (Луксембург) ...

-анин/ -анка Будвљанин (Будва), Никшићанин (Никшич)..

-чанин/ -чанка Загрепчанин (Загреб), Берличанин (Берлин ...

-ин/ -инjа Србин, Бугарин, Арапин, Турчин-aц/ -кa Афганистанац (Афганистан)

-aнац/ -aнкa Африканац (Африка)

Изузеци:Сремица (Сремац), Немица (Немац), Данкиња (Данац), Финкиња (Финац), Иркиња (Ирац).

-лија/ -лијка Нишлија (Ниш), Сарајлија (Сарајево), Добојлија (Добој).

Изузеци:Нишлијка, Сарајка, Добојка.

2.2 ЗАНИМАЊЕ:

5

-ик/ -ица наставник/ наставница–тељ/ -тељица учитељ/ учитељица

2.3 ПОЧЕТНИК:

-ач навијач (навијати), пливач (пливати), веслач (веслати) ...

-лац гледалац (гледати), читалац (читати) ...

-тељ љубитељ (љубити) ...-ник победник (победити) ...-aш кошаркаш (кошарка), хокејаш

(хокеј) ...-aр/ -jaр политичар (политика), планинар

(планина) ...-ист (a) спортист(а) (спорт), бициклист(а)

(бицикл), каратист(а) (карате) ...Напомена! Добар спортист/ спортиста; добри спортисти.

ПРИДЕВ

1. Подела придева по значењу

описни (квалитивни) плав, црвен, нов, висок, храбарприсвојни (посесивни) очев, Марков, школски, човечији

градивни златан, пешчани, дрвен, оловни, свилен

пр. временског односа данашњи, вечерњи, прошлогодишњи

пр. просторног односа доњи, горњи, тамошњи, деснипр. других односа (намене

нпр.)сточна, житни (трг), здравствени(картон)

2. ПРОМЕНА једнинамушки род женски средњи

Номинатив - -а -оГенетив -ог -е -огДатив -ом -оj -омАкузатив -ог -у -оВокатив -и -а -оИнструментал

-им -ом -им

Локатив -ом -ој -ом

множина

6

мушки род женски средњиНоминатив -и -е -аГенетив -их -их -ихДатив -им -им -имАкузатив -е -е -аВокатив -и -е -аИнструментал

-им(а) -им(а) -им(а)

Локатив -им(а) -им(а) -им(а)

2.1једнина

мушки род женски средњиН. висок висока високоГ. високог високе високогД. високом високи високомАк. високог високу високоВ. високи висока високоИ. високим високом високимЛ. високом високој високом

множинаН. високи високе високаГ. високих високих високихД. високим високим високимАк. високе високе високаВ. високи високе високаИ. високим(а) високим(а) високим(а)Л. високим(а) високим(а) високим(а)

3 ВРСТЕ

присвојни

-ов/-ин

-ски/ -чки (-ска/ -чка)-ки-ни-ји

Дарков, (отац>) очев;Надин, (мајка>) мајчин;медицински, болнички,

возачки;животни;

говеђи (д+ј>ћ), телећи (т+ј>ћ)

неопредељени/ тачни(прид. м.р)

-o-и

новнови

глаголски трпни

глаголски радни

-o ( -a, -o)

-o (-a/ -o)

поништен (поништена, поништено)

одрастао (одрасла, одрасло)

4. ПОРЕЂЕЊЕ (компарациjа)позитив/ компоратив/ суперлатив

стар (-ији) стар-ији стар-ијивелик(и)

млад(-ј ) већи већи

већи нај- већи

леплак

(-ш ) леп-ши лак-ши

леп-ши лак-ши

Напомена! мален (-а, -о) > мањи (-а, -е) > најмањи (-а, -е)

7

мали (-а, -о) > мањи (-а, -е) > најмањи (-а, -е)

5. ПРОМЕНЕ: a) З (+к) ~ Сузак – уског; уска

б) О ~ Амушки род модер-а-н крат-а-к с-а-в как-а-вженски модер-#-на крат-#-ка с-#-ва как-#-васредњи модер-#-но кратt-#-ко с-#-ве как-#-во

c) Л ~ Оцео град- целог града...

ГЛАГОЛИ

1.НЕЛИЧНИ: инфинитив, глаголски придеви, глаголски прилози ЛИЧНИ: времена: аорист, имперфект, перфекат, плусквамперфекат, презент, . футур 1, и начини: императив, потенциал и футур 2

2. ОДНОС БИЋА, ОДНОС СТВАРИ И РАДЊЕ, СТАЊА ИЛИ ЗБИВАЊА

активни однести, читати

медиални старати се, бринути се, живети

пасивни книга се чита, је читана

3. ПОТРЕБА ПРАВОГ ОБЈЕКТА

ПРЕЛАЗНИ активни писати /књигу/, бацити /лопту/(транзитивни) пасивни књига се чита (од студента)НЕПРЕЛАЗНИ (интранзитивни)

сести, седети, ићи

себе умивати се, облачити се, чешљати се...ПОВРАТНИ узајамно сретати се ...

опште значење

љутити се, бојати се, смејати се ...

3.1 Повратни глаголи:враћати

спремати враћати се

спремати се ...----

бојати се бавити се ...

4. ВРСТЕ

I врста II врста III врста IV врстаТРЕС-ТИ ПИСА-ТИ БРИНУ-ТИ а) ЧУ-ТИ б) КОВА-ТИ

8

JаТиОн

МиВиОни

Тресе-мТресе-шТресе-о

Тресе-моТресе-теТрес-у

Пише-мПише-шПише-о

Пише-моПише-теПиш-у

Брине-мБрине-шБрине-о

Брине-моБрине-теБрин-у

Чује-мЧује-шЧује-о

Чује-моЧује-теЧуј-у

Кује-мКује-шКује-о

Кује-моКује-теКуј-у

V врста VI врста VII врстаПЕВА-ТИ НОСИ-ТИ, ВОЛЕ-ТИ ДРЖА-ТИ

JаТиОн

МиВиОни

Пева-мПева-шПева-о

Пева-моПева-теПева-ју

Носи-м волим...Носи-шНоси-о

Носи-моНоси-теНос-е

Држи-мДржи-шДржи-о

Држи-моДржи-теДрж-е

5. ВРЕМЕ*** ИНФИНИТИВ

глаголски облик којим се именују радња, стање или збивање. Нема категорије лица, времена и начина, граматичког броја и рода. Неодређени глаголски облик

а) –ти/ -ћи (радити, рећи)б) свршени/ несвршени глаголи

-нути ду-нути

-ити, -ати, авати,-ивати(-ивам),-ивати(-ујем),-јати, -јавати,-вати

ду-вати

за-ћутати ћутати

чути слушати

Напомена! СВРШЕНИ глаголи имају ПРОШЛО и БУДУЋЕ време НЕСВРШЕНИ гл. имају САДАШЊЕ, ПРОШЛО и БУДУЋЕ време

в) -ов/ев- > -u-

-ов-/ -у- становати > стануjем-ив- / -у- посећивати >

посећуjем

г) -ати, -ити инфинитиви

-ати (инфинитив)> -о (3. лице jеднине)-jу (3. лице множине)

ГЛЕДАТИ>гледа-огледа-jу

-ити (инфинитив)> -и (3. лице jеднине)РАДИТИ>

рад-и

9

-е (3. лице множине) рад-е5.1 САДАШЊЕ ВРЕМЕ- означава радњу, стање или збивање који се врше у време када се о њима говори.

а) показни начин-м -(и)м, -(е)м Изузеци::

-(а)ти -ити, -ети моћи, хтетиЈаТи

Он, она, оно

падампадашпада

носим, пишемносиш, пишеш

носи, пише

могу, хоћуможеш, хоћеш

може, хоћеМиВи

Они, оне, она

падамопадатепадају

носимо, пишемоносите, пишете

носе, пише

можемо, хоћемоможете, хоћете

могу, хоћеНапомена! Мо ћи : могу да говорим= могу говорити;Морати: морам да говорим= морам говорити;Требати: требам да говорим= требам говорити.

JaТиОн, она, оно

хоћу, ћухоћеш, ћеш

хоћe, ћuМи, меВи, веОни, оне, она

хоћемо, ћемохоћете, ћете

хоће, ће

«ненаглашени» «наглашениJаТиОн, она, оно

(ни-) сам(ни-) си(ни-) je

jесамjесиjесте

Ми, меВи, веОни, оне, она

(ни-) смо(ни-) сте(ни-) су

jесмоjестеjесу

3) заповедни начин (императив)ПИТАТИ

-пита-j

нека пита

пита-jмопита-jте

нека пита-jу

ИЗВИНИТИ ДОЋИ ДУНУТИ ПАЗИТИ ДАТИ-извин-инека извини

извин-имоизвин-итенека извин-е

-дођ-и

нека дођ-е

дођ-имодођ-ите

нека дођ-у

-дун-и

нека дун-е

дун-имодун-ите

нека дун- у

-паз-и

нека пази-Ø

паз-имопаз-ите

нека паз-е

-да-j

нека да- Ø

да-jмода-jте

нека да-jу

Напомена! немоj (немоjмо, немоjте) бити љут!4) погодбени начин (потенциал)а)

бихбиби

бисмо

чита-о/ (л)ачита-о/ (л)ачита-о/ (л)а/ -(л)о

читали/ (л)е

10

бистеби

чита-ли/ (л)ечита-ли/ (л)е/ -(л)а

Напомена! (глаголски енклитик): Радо би га питао. Питао га је(!).

б) потенциал прошли

Ја бих био(а,о) радио(а,o)Ти би био(а,о) радио(а,o)Он, она, оно би био(а,о) радио(а,o)

Ми бисмо били(е) радили(е)Ви бисте били(е) радили(е)Они, оне, она би били(е,а) радили(е, а)

1.2 ПРОШЛО ВРЕМЕ1) несавршено (ПЕРФЕКАТ)- означава да су се радња, стање или

збивање (из)вршили пре времена када говорник о њима саопштава, дакле у прошлости

бити ићи

JаТи

Он, она, оно

МиВи

Они, оне, она

био, била самбио, била сибио, била, било је

били, биле смобили, биле стебили, биле, била су

ишао, ишла самишао, ишла сиишао, ишла, ишло је

ишли, ишле смоишли, ишле стеишли, ишле, ишла су

2) савршено (ИМПЕРФЕКАТ)- означава да су радња, стање или збивање који су се вршили у одређено време у прошлости

једнина/ множина једнина/ множина

1.2.3.

-ијах-Ø-ијаш-е-ијаш-е

-ијас-мо-ијас-те-ијах-у

1.2.3.

-ах-о-аш-е-аш-е

-ас-мо-ас-те-ах-у

глаголи I. групе

I. група II, III, IV, V, VI, VII II, III, IV, V, VI, VII

1.2.3.

Трес- ијахТрес- ијаш-еТрес- ијаш-е

Трес- ијас-моТрес- ијас-теТрес- ијах-у

1.2.3.

Пев- ахПев- ашеПев- аше

Пев- ас-моПев- ас-теПев- ах-у

3) АОРИСТ- означава радњу, стање или збивање који су се вршили, односно извршили у одрећеном времену у прошлости или у времену говорења о тој радњи, што значи да су и у једном и у другом случају то прошле радње, стања или збивања

(к, г + е > ч, ж)

РЕЋИJаТи

Он, она, оно

-х (-ох)-о (-e)-о (-e)

рек-охреч-ешреч-е

11

Ми, меВи, ве

Они, оне, она

-смо (-осмо)-сте (-осте)-ше (-оше)

рек-осморек-остерек-оше

4) давно прошло време (ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ)- означава да су радња, стање или збивање који су се (из)вршили у прошлости пре неке друге радње, такође прошле, односно означава стање настало иза извршене радње а које је истовремено са неком прошлом ситуацијом о којој се говори

1.2.3.

беjах/ бех певао, -(л)абеjаше/ беше певао, -(л)абеjаше/ беше певао, -(л)а, -( л)о*

беjасмо/ бесмо певали, -ебеjасте/ бесте певали, -ебеjаху/ беху певали, -е, -а*

- Кад је човек стигао у Цариград, Ћамила су већ били упутили Латиф ефендији.- После буна и ратова бејаху наишли неред, оскудица, глад и свакојаке болести.

1.3. БУДЕЋЕ ВРЕМЕ

а) будуће време 1: означава радњу, стање или збивање који ће се извршити после времена говорења или после неког другог времена на које се мисли

ћу писати писаћу ћу да пишемћеш писати писаћеш ћеш да пишешће писати писаће ће да пише

ћемо писати писаћемо ћемо да пишемоћете писати писаћете ћете да пишетеће писати писа ће ће да пишу

б) будуће време 2 : означава нереализовану радњу за коју говорник предпоставља да ће се (из)вршити после времена говорења, у будућности, пре неке друге будуће радње или истовремено с њом

будем купио, купилабудеш купио, купилабуде купио, купила, купило

будемо купили, купилебудете купили, купилебуду купили, купиле, *купила

12

- Ако будемо стигли на време, добићемо улазнице за ту представу.

в) Будуће време < контекст (!): “Сутра долазиш код мене!”

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ

САДАШЊИ

облика 3. лица мнж. презента + ЋИ тресу-ћи

ПРОШЛИ основа аориста + (а)ВШИ + (а)В

отрес-авши; прочит-авшиотрес-ав; прочит-ав

- Излазећи из купатила, укључили смо бојлер.

ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ

ТРПНИ презентска основа + -ен (а,о) Трес-енинфинитив. основа + -н (а,о) Ора-н, писа-н

РАДНИ инфинитив. основа + -а-о (ла,ло) Трес-а-о, трес-ла; трес-ли

инфинитив. основа + -о (ла, ло) Ора-о, ора-ла; ора-ли

ПРИЛОЗИ

простор овде, онде, овамо, онамо, ту, негде ...

опис, степен вешто, дуго (дуже, најдуже) ...

време некад, јуче, раниjе, пре ...

начин добро, лепо, како, какво, овако ...

поређење најслабиjе, даље...

количина нешто, мало...

ЗАМЕНИЦЕ

личне ја, ти, он, она, оно....

присвојне мој, моја, моје, твој...свој, своја, своје.

повратне себе, се

упитнеко, штакоји(а,е)чији(а,е)

13

неодређене неко, нешто, неки(а);некоји...

свако, свашта, сваки(а);свакаков, свакакво

ма ко, било кокоји год, ма који....

одричне нико, ништа

показнеовај, ова, ово (знати, близу)

тај, та, то (знати, даље)онај, она, оно (незнати, даље)

оваков, оволики; онолики, толикиЛичнеН. ЈА ТИ ОН ОНО ОНАГ. мене, ме тебе, те њега, га ње, јеД. мени, ми теби, ти, њему, му њој, јојАк. мене, ме тебе, те њега, га, њ њу, јуВ. -- -- -- --И. мном(е) тобом њим њомЛ. мени теби њему њој

Н. МИ ВИ ОНИ ОНА ОНЕГ. нас вас њих, ихД. нама, нас вама, вас њима, имаАк. нас вас њих, ихВ. ми, ме ви, ве --И. нама вама њимаЛ. нама вама њимаПовратнеН. --Г. себе, сеД. себи, сиАк. себе, сеВ. --И. собомЛ. себи, си

ПрисвојнеН. МОЈГ. мојег(а) мог(а)Д. мојем(у) мом(у)Ак. мој/мојег(а) мој/мог(а)В. -- --И. мојимЛ. мојем мом(е,у)

Упитне НеодређенеН. КО ШТО ШТА Н. СВАКИ

СВАКОСВАКА

Г. кога (ког) чега(чег) шта

Г. сваког(а) сваке

Д. коме (кому)

чему Д. сваком(е) свакоj

Ак. кога (ког) што шта

Ак. свако сваку

В. -- -- В. сваки/сваког(а) --

14

свакоИ. киме (ким) чиме (чим) И. сваким свакомЛ. коме (ком) чему (чем) Л. сваком(е) свакој

ПоказнеН. ОВАЈ ОВО ОВА ОВИ ОВА ОВЕГ. овог(а) ове овихД. овом(е,у) овој овим(а)Ак. овај/ овог(а) ово ову ове ова овеВ. -- -- --И. овим овом овим(а)Л. овом(е,у) овој овим(а)

БРОЈЕВИ

основни нула, један(а,о), два, три...редни први(а,о), други...двадесет пети...збирни двоје, троје, четворо, петоро...

двадесетак...

ОсновниН. ЈЕДАН ЈЕДНО ЈЕДНА ДВА (двоjица) ДВЕГ. једног/ једном(е,у) једне двају (двоjице) двејуД. једном(е,у) једној двама (двоjици) двемаАк. један/ једног(а) једно једну два (двоjицу) двеВ. -- -- два (двоjица) двеИ. једним једном двама (двоjицом) двемаЛ. једном једној двама (двоjицом) двема

Збирни Једнина/ множинаН. ДВОЈЕ ДВОЈИ ДВОЈА ДВОЈЕГ. двога/ двојега двојихД. двома/ двоме/ двојему двојимАк. двоје двоје двоја двојеВ. двоје -- -- --И. двома двојимЛ. двома/ двоме/ двојему двојим

ВЕЗНИЦИ

спој, веза и/ ни, па...

разлог зато што, због тога, јер

место где, у, на, к(а)....

време кад, док, чим...

циљ да

дозвола, допуштање

иако, нека

услов ако, кад, онда, већ, него...

15

истоветност или

поређење као, како

супротност но, али, а

ПРЕДЛОЗИ

простор поред, код, близу, крај,дуж, око, до

смер у, на

време сад, ране

узрок, поређење, заједница, циљ,

намена и др.

ради, са, за, због.....

Генитив из, с(а), од, до, поред, крај, код, близу, изнад, испод, испред, иза, између, пре, после, након, уочи, усред, око, (из)ван, приликом, због, услед, ради, попут, упркос, против, осим/сем, место...

Датив к(а), према, упркос...Акузатив на, у, о, по, уз, низ, кроз, за, над, под, пред, међу...Инструментал с(а), над, под, пред, за, међуЛокатив на, у, о, по, према, при...

РЕЧЦЕ

истицање супротности међутим, пак...

посебно истицање баш, бар, и...

модалне речце да, дакако, уистину, нипошто, вероватно, ваљда, збиља, можда...

позивање ево, ето, ено

питање зар, да ли

потврђивање, одрицање

да, не

УЗВИЦИ

ах, ох, јао, хај, а, о, ој...ајц, инц, иш, шиц...дум, бум, , фију, кврц, шрас... исл.

саставила Наталија Членова

16