1

САДРЖАЈ

Увод .................................................................................................... 2

Етика и одрживи развој ........................................................................ 2 Регулација одрживог развоја ................................................................. 3

Образовање за опстанак........................................................................ 6 Закључак ............................................................................................. 8

Литература............................................................................................ 9

www.diplomski-rad.com

2

1. УВОД

Национална стратегија одрживог развоја дефинише одрживи развој као

циљно орјентисан, дугорочан, непрекидан, свеобухватан и синергетски процес

који утиче на све аспекте живота (економски, социјални, еколошки и институционални) на свим нивоима. Одрживи развој подразумева израду

модела који на квалитетан начин задовољавају друштевно – економске

потребе и интересе грађана, а истовремено уклањају или знатно смањују утицаје који прете или штете животној средини и природним ресурсима.

Дугорочни концепт одрживог развоја подразумева стални економски раст који осим економске ефикасности, технолошког напретка, више чистијих технологија, иновативности целог друштва и друштвено одговорног пословања

обезбеђује смањење сиромаштва, дугорочно боље коришћење ресурса, унапређење здравствених услова и квалитета живота и смањење загађења на

ниво који могу да издрже чиниоци животне средине, спречавање нових загађења и очување биодиверзитета.1

Еколошке принципе одрживог развоја поштовале су још древне

цивилизације, које су живеле у далеко већем складу са природним окружењем. Размишљања и учења о односима човека и животне средине унапређивана су

током векова.

Идеја о одрживом (усклађеном) развоју у данашњем смислу те речи почиње

да се користи осамдесетих година у Светској стратегији заштите животне

средине, коју је усвојла Међународна унија заштите природе (IUCN) и у Извештају Комисије УН за животну средину и развој под називом „Наша

заједничка будућност“ обелодањеног 1987. године.

Етика као наука о моралу има задатак не само да нас упозна с тим шта је то

морал, које су његове основне компоненте, него и да заузме критичко

становиште према постојећој моралној пракси, дакле, не само да нам укаже на различита гледања људи, него да изврши вредносну оцену и да укаже на

праве и истинске вредности. Критичко – филозофска етика не треба да покаже

само какве судове људи доносе, него и какве моралне судове би требало да

доносе одређеним каркатериситкама и поступцима.

2. ЕТИКА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

Основни етички принципи одрживог развоја су2: 1) кружење супстанци и 2)

протицање енергије, засновани на : 3) трофичким односима (односима исхране) у екосистемима, 4) биохемијским циклусима, 5) биолошкој разноврсности (биодиверзитету), 6) хијерархијској организацији и 7)

адаптибилности биолошких система, њиховој 8) динамичности и сукцесијама, 9) органској репродукцији, као и 10) стабилним и уравнотеженим абиотичким и

биотичким условима и ресурсима средине. У данашње време, у ери

1 Божидар Ђелић, Национална стратегија одрживог развоја Републике Србије,Влада Републике Србије,

Београд,2008.год. 2 Стеван Лилић, Заштита животне средине, локална самоуправа и локална Агенда 21, 2004. год. стр. 23.

www.diplomski-rad.com

3

индустријализације, технолошког напретка и назаустављивог раста људске популације, требало би прихватити као етички принцип, еколошку свест и

савест, савременог цивилизованог друштва, за одрживим коришћењем и

враћањем неупотребљивих и обновљених ресурса природи. Са развојем

цивилизације, а нарочито у савременим условима, човек својом активношћу ремети еколошке принципе и непоштовањем еколошких законитости доводи у

питање опстанак живота на Земљи. Наиме, човек неуморно троши богатсва

природе, много брже искоришћава доступне ресурсе Земље стварајући себи неопходне продукте, него што они могу (или уопште не могу) да се разграде.

Из тога произилази страховито нагомилавање штетних продуката, које

саморегулативни еколошки системи на Земљи не могу да приме и обезбеде њихову рециклажу. Данас су посебно експолатисани и осиромашени водени

екосистеми, шумски и ливадски екосистеми, нарочито тамо где се све веће

површине претварају у агроекосистеме и велика урабана подручја, која

комплексним загађивањем ваздуха, земљишта и воде нарушавају далеко шире области од оне коју сами заузимају.

Највећа светска Конференција о заштити животне средине и развоју,

одржана јуна 1992. године у Бразилу, резултирала је документима ( „ Рио декларација“, Конвенција о клими, Конвенција о биодиверзитету и Агенда за

21. век) у којима се међународна заједница залаже за одрживи развој заснован на еколошким принципима и под којим подразумева мудро

управљање природним добрима, очување биодиверзитета и саморепродукције природе, рационалну потрошњу и штедњу енергије и природних богатстава, нарочито, необновљивих, рециклажу и тзв. чисте технологије, предузимање

мера заштите животне средине, а све ради задовољења потреба садашњих и будућих генерација.3

Међународно договорена начела, поједине компаније и корпорације преносе у интерне документе, која тако постају доступнија јавности. Једна од таквих је

корпорација Ericson. Наиме, желећи да јавност упозна са начелима којима се

корпорација руководи објављен је Кодекс пословне етике и пословног понашања. Кодекс пословне етике и пословног понашања садржи правила која

се односе на одговорности појединаца и групе једнаких овлашћења, као и на

одговорности запослених, купаца, добављача, деоничара и осталих интересних група, и подразумева усклађеност са законом, правилима и одредбама,

укључујући и правила трговања деоницама, преко поштовања ериксонових

запослених до заштите околине и пријављивања неетичког понашања. Циљ

овог Кодекса корпорације Ericson био је , дакле, да себе представи као „доброг грађанина“, корпорацију која је осетљива на друштвена питања и питања

заштите околине и која је посебно заинтересована за питања људских права,

радних услова и пословну праксу која је добра за околину. Као водећа хрватска компанија у информационо – комуникационим технологијама Ericson

Nikola Tesla доследно доприноси већем квалитету живота и повећању пословног учинка, што омогућава рационалније и делотворније искоришћавање ресурса којима послује. Ericson Nikola Tesla прихвата своју

друштвену одговорност као саствани део своје пословне стратегије, између осталог подржава образовне иницијативе укључујући и глобалну иницијативу

Уједињених нација за електронску одрживост.

3. РЕГУЛАЦИЈА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

3 Напори Уједињених нација за бољу животну средину у 21. веку, Савезно министарство за развој, Београд

1992. год.

www.diplomski-rad.com

4

Године 1968. Аурелио Печеи, потпредседник FIAT – а сазвао је конференцију економиста, генетичара, политиколога, социолога, менанаџера и

руководилаца светских истраживачких институција у циљу разматрања

еколошких проблема, верујући да су еколошки проблеми заједнички за цео

свет. Тако је оформљен Римски клуб који је имаo задатак да применом тачних метода истражи стање човекове средине и предложи стратегију за решавање

еколошких проблема.

На првом састанку клуба донета су два закључка:

1. стопа раста становништва и употреба природних ресурса указују на брзу исцрпљеност природних ресурса до заустављања материјалног

прогреса и изазивања друштвених сукоба и беде,

2. у савременом друштву се ови проблеми на глобалном плану не

узимају озбиљно у обзир. У том циљу клуб је ангажовао групу научника са Масачусетског института за технологију.

Први извештај – Граница раста

Припремила га је група научника са Масачусетског института за технологију на челу са Денисом Мидоусом и објављен у виду књиге Граница раста (1972).

Закључци су формулисани у 3 тачке :

1. ако се убрзана индустријализација, брзи пораст становништва,

исцрпљивање природних ресурса, светски раширена недохрањеност и нарушавање човекове околине наставе без промена, границе раста

биће достигнуте за следећих 100 година,

2. могуће је мењати распоређеност раста становништва и успоставити еколошке и економске стабилности,

3. ако човечанство усмери своје напоре према овом другом закључку, и

то што пре, имаће веће шансе за успех.

Истраживачи су том приликом дошли до схватања да у развоју друштва постоје 3 алтернативе : неограничен раст, самонаметнуто и природом

наметнуто ограничење раста. Самонаметнуто ограничење раста треба да

осигура свакој особи разумно дуг живот и одржи стање равнотеже. Стопа

рађања се мора изједначити са стопом смртности, стопа капиталних улагања са стопом депресијације и стопе улаза и излаза морају бити одржаване на

минимуму али усклађене са вредностима друштва.4

Други извештај – Човечанство на раскршћу

Аутори су настојали да ублаже песимистичке поруке првог извештаја и да одговоре на 5 питања :

1. да ли су кризе енергије , хране, сировина сталне или производ нашег

несхватања и непажње,

4 Закон о потврђивању Кјото протокола уз Оквирну конвенцију УН о промени климе (SgRS, br. 88/07).

www.diplomski-rad.com