1

ODRŽIVI MEDIJI SUSTAINABLE MEDIA

2

Indeks održivosti medija Media Sustainability Index – MSI

• Indeks održivosti medija (MSI) – jedan od praktičnih oblika ocenjivanja rada nacionalnih medijskih sistema Evrope i Azije.

• Realizuje od 2001. godine.

IREX – američka neprofitna organizacija (osnovana 1968); prati i ocenjuje godišnji rad nezavisnih medija pojedinih država; u saradnji sa Agencijom za međunarodni razvoj SAD (USAID) i partnerom – IREX Europe; pribavljaju podatke o stanju medija iz više od 50 zemalja.

3

4

Pet ključnih zahteva

• Zahtevi su definisani kao „najznačajniji

aspekti održivih i profesionalno nezavisnih

medijskih sistema” i predstavljaju

kriterijume prema kojima se rangira

uspešnost nacionalnih medijskih sistema

pojedinih država.

5

1. Postojanje zakonskih i društvenih normi koje štite i promovišu slobodni govor i dostupnost javnim informacijama.

2. Novinarstvo zadovoljava profesionalne standarde kvaliteta.

3. Pluralizam izvora informacija, koji građanima omogućava pouzdano i objektivno informisanje.

4. Profitabilno poslovanje medija – nezavisni mediji su biznis kojim se dobro upravlja; finansijska nezavisnost medija omogućava uredničku nezavisnost.

5. Državne institucije (vlade i regulatorna tela) i poslovno okruženje podržavaju profesionalne interese nezavisnih medija.

6

Prvi zahtev: postojanje zakonskih i društvenih normi koje štite i

promovišu slobodni govor i dostupnost javnih informacija.

1. Postoji zakonska i društvena zaštita slobodnog govora; ona je podržavana i neprestano pojačavana.

2. Dodela licenci za elektronske medije odvija se na fer, konkurentan i nepolitičan način.

3. Ulazak na tržište i oporezivanje medija odvija se na fer način i uporediv je sa drugim privrednim granama.

4. Strogo se kažnjavaju kriminalni akti protiv novinara ili medija, ali je pojava takvih radnji retka.

5. Državni ili javni mediji nemaju privilegovan zakonski tretman, a zakon garantuje medijsku nezavisnost.

6. Kleveta u medijima u domenu je građanskog prava, ali oštećene strane moraju da dokažu netačnost ili zlonamernost te klevete.

7. Javna informacija je lako dostupna; pravo dostupnosti je jednako za sve medije i sve novinare.

8. Mediji imaju neograničenu dostupnost informacijama.

9. Stupanje u novinarsku profesiju je slobodno; vlada ne postavlja nikakve restrikcije, ne ograničava to licenciranjem ili specijalnim obavezama za novinare.

7

Drugi zahtev: novinarstvo zadovoljava profesionalne

standarde kvaliteta.

1. Izveštavanje je fer, objektivno, zasnovano na dobrim izvorima.

2. Novinari slede priznate i prihvaćene etičke standarde.

3. Novinari i urednici ne praktikuju autocenzuru.

4. Novinari izveštavaju o ključnim događajima i temama.

5. Nivoi plata novinara i drugih medijskih profesionalaca dovoljno su visoki da obeshrabre pokušaje korupcije.

6. Zabavni program po obimu prevazilazi vesti i informativne sadržaje.

7. Visok nivo tehničke opremljenost za prikupljanje, produkciju i distribuciju informacija.

8. Kvalitetno izveštavanje o manje interesantnim (nepopulističkim) temama; proizvodnja programa za manje grupe (istraživačko novinarstvo, ekonomija, lokalne i političke teme).

8

Treći zahtev: pluralitet izvora vesti pruža građanima

pouzdane i objektivne informacije.

1. Mnoštvo dostupnih javnih i privatnih izvora informacija (štampanih, elektronskih, internet).

2. Građani imaju neograničenu dostupnost domaćih i međunarodnih medija.

3. Državni ili javni mediji održavaju gledišta čitavog političkog spektra i služe javnom interesu.

4. Nezavisne informativne agencije sakupljaju i distribuišu vesti za štampane i elektronske medije.

5. Nezavisni elektronski mediji proizvode sopstvene emisije vesti.

6. Transparentnost medijskog vlasništva omogućava publici da procenjuje koliko su vesti objektivne; medijsko vlasništvo je koncentrisano u malo konglomerata.

7. U medijima je prezentovan spektar tema od najšireg društvenog interesa; to uključuje informisanje na manjinskim jezicima.

9

Četvrti zahtev: nezavisni mediji predstavljaju dobro vođen i

profitabilan biznis koji omogućava uredničku nezavisnost.

1. Mediji i firme koje ih podržavaju funkcionišu kao efikasan, profesionalan i profitabilan biznis.

2. Mediji stiču dohodak iz više izvora.

3. Agencije za oglašavanje i privredni subjekti koji su s njima u vezi podržavaju oglašivačko tržište.

4. Plaćanja za oglašavanje, kao procenat ukupnih prihoda, u skladu su sa prihvaćenim standardima komercijalnog poslovanja.

5. Nezavisni mediji ne primaju subvencije od vlade.

6. Istraživanja tržišta koriste se u svrhu strateških planova, uvećavanja prihoda od oglašavanja i za praćenje života proizvoda – prema potrebama i interesima publike.

7. Rejtinzi emisija i brojke koje pokazuju koliki su tiraži, zasnovani su na pouzdanim merenjima nezavisnih agencija.

10

Peti zahtev: institucije podržavaju profesionalne

interese nezavisnih medija.

1. Poslovne asocijacije predstavljaju interese vlasnika privatnih medija i pružaju usluge svojim članicama.

2. Profesionalne asocijacije rade u svrhu zaštite prava novinara.

3. Nevladine organizacije podržavaju slobodan govor i nezavisne medije.

4. Izbor emisija u kojima je kvalitet novinarstva na visokom nivou.

5. Kratkoročna obuka i programi obuke unutar pojedinih službi omogućavaju novinarima da usavrše svoje veštine ili da steknu nova znanja.

6. Izvori štampanih vesti i štamparska oprema u privatnim su rukama, nepolitični i neograničeni.

7. Kanali distribucije medija (kiosci, transmiteri, internet) privatni su, nepolitični i neograničeni.

11

Četiri nivoa ocena o stanju medijskog sistema

• Neodrživ medijski sistem (0–1): zemlja nikako ili samo minimalno zadovoljava ciljeve; protiv slobode medija; vlada i zakoni aktivno koče razvoj slobodnih medija; nizak nivo novinarskog profesionalizma; minimalne aktivnosti medijske industrije.

• Neodrživ kombinovani medijski sistem (1–2): država minimalno zadovoljava ciljeve; aktuelna vlast se suprotstavlja slobodnom informisanju; postoji sloboda štampe; evidentan je napredak u zagovaranju slobode štampe; povećan novinarski profesionalizam; profitabilno poslovanje u medijskoj sferi skorašnje je orijentacije pa se ne može dati konačna ocena.

• Skoro održiv medijski sistem (2–3): država je na ovom planu napredovala; zakonske norme, profesionalizam, poslovno okruženje podržavaju nezavisne medije; napredak nije prekidan uprkos promenama vlasti; potrebno je više vremena da bi se stvorili uslovi za stabilnost, te da profesionalizam i medijsko poslovno okruženje budu održivi.

• Održiv medijski sistem (3–4): država ima medije koji se generalno smatraju profesionalnim, slobodnim i održivim; potrebno je izgraditi takve medije koji mogu preživeti smene različitih vlada, ekonomske fluktuacije, promene u javnom mnjenju i socijalnim konvencijama.

12

Ocene IREX-a

• Prema izveštaju IREX-a za 2004. godinu, Srbija ima možda najlošije regulisan medijski sistem u regionu jugoistočne Evrope.

• Prosečna ocena rada medija bila je najniža – tek 2,46 poena (što je manje nego u 2003. godini kada su srpski mediji dobili ocenu 2,52).

• Hrvatska je tada dobila najbolje ocenjena – 2,82 (druga je bila Bugarska koja se tu popela sa sedmog mesta; Crna Gora je, po indeksu održivosti medija, na šestom mestu, Kosovo na sedmom, dok je Albanija poslednja).

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

Održivost medija u Srbiji

• Procesi reforme medija novijeg datuma, pa je stoga teško dati ukupnu ocenu stanja medija.

• Može se, ipak konstatovati da naša zemlja realizuje mnoge aspekte datih indikatora i ubrzano se približava onom nivou organizacije i funkcionisanja medija koji se, prema zadatim parametrima smatra održivim.

• Tome doprinosi i povoljnije društveno i političko okruženje, klima „razumevanja” medija, kao i podrška koju daju relevantne institucije i poslovno okruženje, te izrazito konkurentska sredina.

24

Proceduralistička stabilizacija

• Zahvaljujući proceduralističkoj stabilizaciji,

menja se i implicitna slika društva, pa

promene vlasti u Srbiji više ne mogu

ozbiljnije da ugroze zagarantovane

profesionalne i ekonomske slobode i

nezavisnost medija.

25

Pluralizam medija = pluralizam interesa?

• Ostaje, međutim činjenica da sama

struktura medija i oštra međusobna

konkurencija, rađaju i povećanu

konkurenciju između nosilaca oprečnih i

raznolikih ideja, ali ne i veću raznolikost

mišljenja u javnosti i osećaj da su u

društvu efikasno zastupljeni različiti

interesi.

26

Održivost MSI metodologije

• Evaluacija rada (auditing) nacionalnih

medijskih sistema aplicirana kroz

metodologiju indeksa održivosti medija,

konstruisana je za tranzitorne zemlje.

• Zato ne može da predstavlja

opšteprimenjiv evaluacioni sistem.

27

Normativizam

• Pristup i MSI metodologija – prenaglašen normativizam.

• Rezultira mehanicističkim odvajanjem medijske sfere od društva.

• Stvara se utisak kao da neko želi postojanje slobodnih medija – zarad njih samih.

• Ili se možda radi o nameri da se ovim putem ocenjuje karakter samog društva i poželjnih ciljeva njegovog razvoja, budući da ne postoji medijski sistem koji ne odražava stanje u društvu?

28

Održiv (idealan) medijski sistem

• Postoji li takav nacionalni medijski sistem

koji konsekventno udovoljava svim

zahtevima datim u kriterijumima indeksa

održivosti medija: • potpuno nezavisan,

• nepolitičan,

• profitabilan,

• vlasnički transparentan,

• neograničenih kanala distribucije?

STEJKHOLDER MODEL

PRIMARNI STEJKHOLDERI

Klijenti/Auditorijum Zaposleni Finansijeri

Dobavljači Najšira javnost

STEJKHOLDER MODEL

SEKUNDARNI STEJKHOLDERI

Agencije (RRA, RATEL) Stručna i naučna javnost

Država (aktuelna vlada)

Kritičari Političke stranke

Drugi mediji

Religijske grupe Profesionalna udruženja

Ekološka javnost Organizacije i

udruženja za zaštitu

Nevladin sektor autorskih prava

(SOKOJ, OFPS)