A. De Mello - Meditacije ljubavi.doc

7/22/2019 A. De Mello - Meditacije ljubavi.doc

1/112


2/112

A

MB

E


3/112


4/112

PrevodMilena egarac

Za izdavaaStevan Korolija


5/112

Jer kakva je korist ovekuako sav svet zadobije adui svojoj naudi?"

Mt. 16,26

Razmislite o oseanju koje se javlja u vama kada vashvale, obasipaju vas komplimentima, kada uvaavaju netoto ste uradili, kada vas prihvataju kao linost. Mislitezatim, s druge take gledita, na oseanja koja se bude uvama pri zalasku sunca ili u zoru, pred lepotom prirodeuopte, ili kada itate neku knjigu ili gledate film kojimase potpuno preputate. Uporedite ta oseanja sa onimto ste osetili kada vas hvale - sa oseanjem koje, u su-tini, potie od samovelianja", od samouzdizanja",to su tzv. spoljanja" oseanja, dok oseanja druge, vr-ste potiu od samoostvarenja" - to su oseanja due.

Razmotrite sada vaa oseanja prilikom nekog uspe-

ha, kada neto postignete, pobedite u nekom takmie-nju, dobijete neku opkladu ili se istaknete u nekoj disku-siji. Uporedite ova oseanja sa radou koju oseate, na

primer, kada ste zaista zadovoljni neim to radite, ra-dom koji vas potpuno ispunjava, kome se preputatesvim svojim biem. Prva oseanja dolaze spolja,' a drugoiznutra, kao oseanje due.

Jo jedno poredenje: setite se ta ste oseali kada steu rukama imali mo, kada ste bili naredbodavac i kada


6/112

Anteni De Melo

su drugi gledali u vas, spremni da vas posluaju, kadaste bili popularni. Ovom oseanju suprotstavite oseanjeintimnosti, ispunjenosti koju ste osetili kada vam je bilolepo u drutvu nekog prijatelja, ili na nekom bezbrinom

i veselom izletu.Na ovoj taki, pokuajte da shvatite pravu sutinu

oseanja koja dolaze spolja, ne iz samoostvarenja, ve odsamouzdizanja. To nisu prirodna oseanja - njih su stvo-rili vae drutvo i kultura, da bi vas uinili produktivnimi drali vas pod kontrolom. Ta oseanja ne daju vam ni-kad takvu ispunjenost i sreu kao kada vas zadivi priro-da, kada uivate u drutvu prijatelja, ili u radu kome se

preputate. Oseanja koja vam je nametnulo drutvo us-merena su na to da izazovu opijenost sobom i kao rezul-tat javlja se... praznina.

Posmatrajte tok svoga dana ili itavih nedelju dana i

razmislite: za koliko aktivnosti koje ste obavili ili ues-tvovali u njima moete rei da su bile imune od veiteelje za isticanjem, za uzbuenjima, od tenje da osvojite

panju, aplauze, slavu, popularnost, uspeh ili mo?A sada pogledajte ljude oko sebe. Nalazite li meu

njima jednu jedinu osobu koja nije u potrazi za tim pri-zemnim zadovoljstvima, koja nije podjarmljena njima,koja nije alava i sebina, koja svesno ili nesvesno ne pro-vodi ni trenutak svog postojanja u traenju svega toga?

Kada sve to sagledate, shvatiete kako se ljudi upi-nju da osvoje svet, ivei potpuno praznim ivotom, uzishod potpunog gubljenja svoje due.

Da zakljuimo jednom parabolom na ovu temu. Gru-pa turista udobno sedi u autobusu i putuje. Kraj njih pro-miu jezera, planine, livade i reke. Ali zavese na prozori-ma su sputene i oni, ne znajui ta je van autobusa,itavo putovanje provode u raspravama ko zasluuje dasedi napred, ko je najprivlaniji ili uiva najvei ugled me-u njima, i tako dalje, a onda... putovanje se okonava.


7/112

PUT LJUBAVI

Ako neko doe meni i nemrzi oca svojega i mater i

enu i decu i brau i sestrepa i ivo t svoj ne moe

biti moj uenik."

Lk. 14,26

Paljivo gledajte oko sebe i videete nesreu kojavlada u svetu, oko vas i u vama. ta je uzrok tome? Mo-da ete rei: usamljenost, potlaenost, ratovi, beda, po-kvarenost, ateizam.. . ali greite. Samo jedan je uzrokvaskolike nesree - lana ubeenja kojih se drite, ube-enja toliko rairena i ukorenjena, tako vrsto utemelje-na, da nikad niste ni pomislili kako bi trebalo raspravlja-ti o njima. Zbog takvih naopakih ubeenja vidite svet isame sebe u iskrivljenoj perspektivi. Vae mentalne e-me tako su ubedljive, a pritisak drutva kome ste izloenitoliko je snaan, da ste bukvalno duni da gledate svetoko sebe na taj naopak nain. Nema vam spasa, ba za-to to nikad i ne posumnjate da kratkovido gledate nasvet, da je va nain razmiljanja moda nakaradan i izo-

paen, i da su vaa ubeenja u osnovi lana.Osvrnite se jo malo oko sebe, ne biste li moda

pronali jednu jedinu osobu koja je autentino srena,osloboena strahova, nesigurnosti, napetosti i briga-ako imate sree, otkriete jednu u sto hiljada.


8/112

Antoni De Melo

Ovo bi trebalo da vas navede da s rezervom gledatena programiranost i ubedenja zajednika vama i ljudimaoko vas. Meutim, vi ste takoe programirani da ivite

bez sumnji, bez suvinih dilema, programirani da veru-

jete u stavove koje vam je usadila vaa tradicija, kultura,drutvo i religija. I, ako ne nalazite da ste sreni, dresi-rani ste da oplakujete same sebe, umesto da okrivite svo-

je uzore, predrasude, kulturna i nasleena ubedenja.

Da bi situacija bila jo traginija, tu je i injenica dasu mnogi medu nama do te mere bili izloeni pranjumozga, da nisu ak ni svesni da su nesreni - kao ovekkoji sanja, ne znajui da samo sanja.

Koja su ta lana ubedenja koja nam blokiraju put kasrei? Evo nekih.

Prvo: ne moete biti sreni ako nemate sve ono za

ta ste vezani i to smatrate tako dragocenim.Suta la. Ne postoji ni jedan trenutak u vaem i-votu u kome nemate sve to je potrebno da biste bilisreni. Vaa nesrea potie od toga to usmeravate svoju

panju na ono to nemate, umesto na to to u odree-nom trenutku imate.

Druga lana ideja: srea je negde u budunosti.Netano. Sreni ste tu gde ste, i ba u ovom asu;

ali vi to ne znate, jer su vas lana ubedenja i naopakovienje sveta zaaurili u strepnje, nespokojstva, veze isukobe, nainivi od vas odgovornu pedalu u igrama zakoje ste programirani, i pri tom vas ubedili da morate

uestvovati u njima. Kada biste bili kadri da vidite ita-vu tu farsu s nalija, otkrili biste da ste sreni a da to ine znate.

Jo jedno lano ubeenje: srea se postie ako ovekuspeno manipulie situacijama i ljudima koji ga okru-uju.

Nije istina. Ljudi glupavo rasipaju ogromnu energijuda bi rekonstruisali" svet. Ako je vaa sudbina da


9/112

PUT LJUBAVI

menjate svet, u redu - samo napred, menjajte ga, ali ne-mojte da uobraavate kako e vas to uiniti srenim.Ono to vas ini srenim ili nesrenim nisu svet i ljudioko vas, ve samo misli u vaoj glavi. Koliko je zaludno

traiti orlovske gnezdo na dnu okeana, toliko je zaludnotraiti sreu u spoljnom svetu. Ako zaista elite sreu,ne rasipajte energiju traei sredstva protiv svoje elavo-sti, ili trudei se da oblikujete miiavo telo, ili menjaju-i kuu, posao, branu vezu, stil ivota ili ak sopstvenulinost. Kada biste moda i uspeli da promenite sve testvari, da svoj izgled uinite privlanijim, svoju linostkompleksnijom, da naete lepi ambijent za svoj ivot,itd., da li ste pomislili kako biste moda, uprkos svemutome, ostali nesreni? Najskrivenijim delom svoga biavi znate da je to istina, ali svejedno i dalje razbacujetesnagu i energiju u potrazi za neim to vas (a to veunapred znate) ne moe trajno usreiti.

Evo jo jednog lanog ubeenja: sreni smo kadanam se sve elje ostvare. Jo jedna neistina. U stvarno-sti, ba su te elje i veze ono to vas ini napetim, frus-triranim, nervoznim, nesigurnim i uplaenim. Sastavitespisak svih svojih veza i elja, i pored svake dopiite: Udubini svoga bia znam, ak i kad bi mi se to ispunilo,ne bih mi se ostvarila trajna srea". Razmislite o istini-tosti ove tvrdnje. Ispunjenje neke elje moe nam najvi-e dati munjevitu opijenost, kratkotrajnu radost, ali takoneto ne treba brkati sa sreom.

ta je onda srea? Malo je takvih koji mogu da od-govore, a niko od njih ne ume to izraziti recima. Jer, sre-a ne moe da se iskae. Da li biste mogli da opietesvetlost ljudima koji su itav ivot proveli u mraku? Ilida opiete stvarnost nekome ko samo sanja? Spoznajsvoj mrak i on e nestati - tada e saznati ta je svet-lost. Spoznaj svoje komare onakve kakvi zaista jesu ioni e ieznuti, a ti e se probuditi u stvarnost. Spo-znaj svoja lana ubeenja i ona e se izgubiti - samo nataj nain okusiete ta je srea.


10/112

Antoni De Melo

Kad ljudi tragaju za sreom na naopak nain, zatone pokuaju da razjasne sebi svoja lana ubeenja? Kao

prvo, zato to ih nikad ne vide kao lana; ne vide ih akni kao ubeenja, ve bukvalno kao injenice, kao objek-tivnu stvarnost, toliko su duboko zaglibljeni u svoju pro-gramiranost. Drugo, zato to su prestravljeni idejom da

bi mogli da izgube jedini svet koji poznaju - svet elja,veza, strahova, drutvenih pritisaka, napetosti, ambicija,strepnji, krivice; svet s bljeskovima uitka, olakanja iopijenosti koje stvari u njihovom svetu mogu da im pru-e. Pokuajte da zamislite oveka koji se uasava da iza-e iz svog komara zato to je, na kraju krajeva, to jedi-ni svet koji on poznaje - i eto vam fotografije vas i ljudikoji vas okruuju.

Ukoliko elite da dostignete trajnu sreu i spokoj-

stvo, morate biti spremni da odbacite oca, majku, pa aki sopstveni ivot, i da kaete zbogom svemu to posedu-jete. Na koji nain? Ne bukvalnim odbacivanjem sveko-like stvarnosti od koje je sazdan va ivot (jer biste uvekostali vezani za ono to ste na silu odbacili), ve sagle-davi sve to kao privid, to stvarno i jeste. Ako se tako

postavite, bez ikakvog je znaaja da li ete odbaciti testvari ili ne - one gube svoju mo nad vama, svoju spo-sobnost da vas povrede, i vi se najzad budite iz svojihsnova, iz mraka, iza vas ostaju svi vai strahovi, sva vaanesrea.

Odvojite ipak neko vreme i potrudite se da ogoljeno

sagledate, kakve stvarno jesu, stvari za koje pokuavateda se zakaite, sva ta privienja koja vam s jedne strane

pruaju omamljenost i uitak, ali i nesigurnost, patnje,napetost, strepnju i nesreu.

Otac i majka - privid; ena i deca, braa i sestre-privid; sve to posedujete - privid; va sadanji ivot-privid; bilo koja stvar za koju ste vezani i koja, po vama,

jedina moe da vas usrei - privid.

10


11/112

PUT LJUBAVI

Na toj taki odbaciete majku i oca, enu i decu,brau i sestre, kao i sopstveni ivot sa svim dobrima-prestaete da se kaite i vezujete za sve ove stvari, i ta-ko ete ponititi njihovu sposobnost da vas povrede. Na

toj taki, najzad, doiveete to tajanstveno stanje koje sene moe opisati niti izraziti: uronjenost u sreu i duev-ni mir, i shvatiete koliko je istinito da se svakome koodbije da se grevito dri majke, oca, ene i dece, braei sestara, zemlje ili kue... stostruko vraa, i on kona-no stupa u veni ivot.

11


12/112

A n ton i De Melo

,,I koji hoe da se sudi s tobomi koulju tvoju da uzme,

podaj mu i haljinu;i ako te ko potera jednu milju,

idi sa njim dve."

Mt. 5,40-41

Ako razmotrite nain na koji ste konstruisani" i nakoji funkcioniete", otkriete da je u va mozak ubaenkompletan program, sa itavom serijom zahteva koji vamgovore kako bi trebalo da se odvijaju stvari u svetu okovas, kakvi bi trebalo da budete i, samim tim, ta bi tre-

balo da elite. . .Ko je odgovoran za tu programiranost?Svakako niste vi - niste vi utemeljili te osnovne ele-

mente kao to su vai prohtevi, elje, takozvane potrebe,vae vrednosti, ukusi, stavovi, navike. Vai roditelji, dru-tvo u kome ste ponikli i u kome ivite, va kulturalniambijent, religija, va osobeni izgled, odgovorni su zaoperativne sheme kompjutera koji je usaen u vama.

Sve u svemu, bilo da ste mladi ili stari, nezavisno odpravca u kome se kreete, taj komjuter hoda zajedno svama, aktivan i delotvoran u svakom svesnom trenutkuvaeg dana, i ultimativno zahteva od ivota, drugih ljudiili vas, da zadovoljite njegove potrebe.

12


13/112

PUT LJUBAVI

Kada je njegovim zahtevima udovoljeno, kompjutervam doputa da budete spokojni i sreni; u suprotnom-ak i ako nimalo niste krivi zbog toga - kompjuter

budi u vama negativne emotivne reakcije koje vas pune

bolom i patnjom.Ako se, na primer, ljudi ne ponaaju prema oekiva-

njima vaeg kompjutera, on izaziva u vama oseanjafrustracije, besa i gorine. Ili, kada izgubite kontrolu naddogaajima, kada se budunost ukazuje nesigurnom, vakompjuter ini da osetite napetost, strepnju, zabrinu-tost. Vi onda troite mnogo energije da biste nekako pre-vazili ta negativna oseanja. I uglavnom uspevate u to-me, ali samo tako to jo vie produbljujete tenju darekonstruiete svet oko sebe, sve da bi zadovoljili zahte-ve svog kompjutera. Tako sebi obezbeujete mrvice pri-vremene sree. Privremene, jer u svakom trenutku moeiskrsnuti neka nova nezgoda (voz kasni, telefon se blo-kira, pismo ne stie na vreme), bilo ta suprotno progra-miranim predvianjima vaeg kompjutera, koji onda vra-a stvar na poetak, sa svojim neudovoljenim zahtevima.

I tako ivite prilino munom egzistencijom, nepre-stano pod pritiskom stvari i ljudi oko vas, veito teei da

prilagodite sve te ljude i stvari naredbama svog kompju-tera, da biste s vremena na vreme mogli da uivate u tre-nucima spokojstva koje vam se prua, tj. u kratkim pa-uzama kada va kompjuter miruje sa svojim programima.

Postoji li neki izlaz?

Da, postoji. Sigurno je da ne moete zagospodaritisvojom uslovljenou za kratko vreme. Moda vam to ni-kad nee uspeti. Ali to nije toliko vano. Pokuajte ova-koi zamislite da ste se nali u neprijatnoj situaciji ili udrutvu neke vama neprijatne osobe. Videete kako vakompjuter smesta stupa u akciju, navodei vas da izbe-gnete ili promenite takvu situaciju. Meutim, ako nitane uinite u tom pravcu, on insistira jo jae, i ubrzo i-

13


14/112

Antoni De Melo

ni da osetite razdraenost, zebnju, krivicu ili ko zna kojedrugo negativno oseanje.

Ali, ukoliko nastavite da razmiljate na temu nez-

godne situacije ili neprijatne osobe, uvideete da nega-tivne emocije u vama ne potiu od njih. Situacije i ljudi,u sutini, idu svojim putem, one su to to jesu, dobre ililoe. Va kompjuter je taj koji, na osnovu svojih progra-ma, izaziva vae negativne reakcije u kontaktu s njima.

Ovo ete jo bolje shvatiti kad vam postane jasno daneka druga osoba, s drukijim programom od vaeg, udodiru sa istim situacijama ili osobama moe reagovatisasvim spokojno, ili je one ak mogu uveseljavati.

Nemojte se zaustaviti u razmiljanju sve dok ne do-ete do sledee istine: jedini razlog to i vi ne reagujetetako spokojno ili veselo je u tome to va kompjuter sle-

po insistira da rekonstruiete stvarnost, kako bi se prila-godila njegovim programima.Posmatrajte sve te stvari sa distance i videete kakav

e se udesan preobraaj desiti u vama.Kada konano shvatite ovu istinu i trajnije spreite

svoj unutranji kompjuter da u vama budi negativne re-akcije, moi ete da preduzmete svaku akciju za koju seoseate sposobnim - da izbegnete neprijatnu situaciju ilizaobiete osobu koja vas nervira, kao i da, recimo, poku-ate da ih promenite; moete se suprotstaviti, da bi se

potovalo vae pravo i pravo drugih ljudi; moete akprimeniti i fiziku silu.

Ali sve to moete preduzeti tek kada zagospodaritesvojom emocionalnom pometnjom, jer e tada vae po-naanje biti plod smirenosti i ljubavi, umesto neurotineelje da uutkate kompjuter u sebi ili se prilagodite nje-govim programima. I tako, najzad ete se otarasiti nega-tivnih oseanja kojim vas je punio.

Tada ete shvatiti koliko je duboka mudrost u izre-ci: I koji hoe da se sudi s tobom i koulju tvoju da uz-

14


15/112

PUT LJUBAVI

me, podaj mu i haljinu; i ako te ko potera jednu milju,idi sa njim dve."

Na ovoj taki, postae vam jasno i oigledno da istin-ska prinuda ne dolazi od onoga koji hoe da te izvede nasud, ve od despota koji vas tera ropski da mu sluite,unutranjeg kompjutera koji svojim programima unitava

bezbrinost i spokojstvo vaeg duha, kad god objektivneokolnosti u spoljnom svetu ne odgovaraju njegovim zah-tevima. Ali, ba zbog te prinude, koja izvire iz vae uslov-ljenosti, vi imate snanu potrebu da se oslobodite.

Samo pod tim uslovima iskusiete unutranju slobo-du koja je jedini prihvatljivi podstrek za bilo kakvu soci-

jalnu revoluciju, jer vas tada snano oseanje (ak strast)koje se na prizore drutvenih nepravdi budi u vaem sr-cu, podstie da uinite neto konkretno. A to ne izvirevie iz vae uslovljenosti ili vaeg 'ega', ve iz objektivne

realnosti.

15


16/112

AntomDe Meto

A on se snudi zbog ove reci iotide alostan, jer bejae vrlo bogat."

Mk. 10,22

Da li vas je ikad uzdrmalo oseanje kako ste predo-dreeni da budete nesreni, i da e zato, ta god predu-zeli u pravcu dostizanja sree, svi napori biti osueni na

propast? Kao kada biste nahranili kompjuter matemati-kim formulama, da bi svaki put pobesneli kada mu za-traite da vam pokae ekspirove stihove! elite li sre-u? Ono to vam je potrebno nije napor, ak ni dobravolja, nisu to ni iskrene elje - potrebna vam je samo

precizna svest o sopstvenoj programiranosti.Eto kakav je preokret nastao: pre svih ostalih, vaa

okolina i kultura nauili su vas da verujete kako ne mo-ete biti sreni bez odreenih ljudi i odreenih stvari.Pogledajte oko sebe - na sve strane ljudi koji uistinu ba-ziraju sopstveni ivot na slepo utemeljenoj pretpostavcida je bez odreenih stvari (recimo novca, moi, uspeha,dobrog glasa, ljubavi, prijateljstva, duhovnog uzdizanja,Boga) nemogue biti srean. Kad smo ve kod toga, koja

je vaa formula?Kada jednom progutate pilulu linog ubeenja, u va-

ma se prirodno javlja strast prema odreenoj osobi ilinekoj stvari, za koje ste uvereni kako su vam neophodni

16


17/112

PUT LJUBAVI

da biste bili sreni. Zato ulaete silnu energiju i trud dase to vre veete za te, vama tako dragocene objekte,kada ste ih se konano doepali; istovremeno, morate dauloite odreen napor kako biste otklonili svaku mogu-

nost da ih izgubite. To vas osuuje na veliku emocional-nu zavisnost, jer su objekti za koje ste se vezali nad va-ma zadobili mo da drhtite kada ih osvojite, da vas dreu napetosti kada ih nemate, da se osetite mizerno kadavam se desi da ih izgubite. Zaustavite se sada na trenu-tak i zgrozite se nad beskonanom listom veza iji stezatoenik i rob postali. Dovoljno je da mislite na kon-kretne osobe i stvari, ne na apstraktne pojmove.

Od trenutka kada se upetljate u ovu mreu zavisno-sti, vi usmeravate sve svoje snage, u svakom trenutkusvog ivota, da drukije rekonstruiete svet oko vas, ne

bi li vam to obezbedilo osvajanje objekata za koje ste ve-zani. Ali to vremenom postaje sve stresnije i ostavljavam sve manje snage da se upustite u stvarni ivot, daivite punim pluima. Povrh svega, to je veoma teak za-datak, u ovom svetu koji se neprestano menja i izmiesvakoj naoj tenji da ga kontroliemo.

I tako, umesto maksimalno ostvarenog ivota, nala-zite sebe osuene na ivot prepun frustracija, strepnji,nesigurnosti, razoaranja. Svakako, u kratkotrajnim inter-valima svet poputa pred vaim naporima i prilagoavase vaim eljama - i vi ste onda privremeno usreeni. Ili,

bolje reeno, doivljavate bljesak uitka koji u sutini nije

srea, jer se iza toga krije strah da e taj svet stvari iosoba koji ste s tekom mukom prilagodili svojoj meri,iznenada izmaknuti vaoj kontroli i ostaviti vas na cedi-lu; a to je ono to se neumitno deava, pre ili kasnije.

Ima jo jedan detalj na koji treba obratiti panju-kad god vas obuzmu zabrinutost i strah, to je samo za-to to moete izgubiti ili ne dostignuti objekat za kogaste vezani. Zar nije tako?

17


18/112

Antoni De Melo

Kad god vas obuzme ljubomora, zar to nije zato tobi neko mogao da utekne s dragocenim objektom za kojiste se zakaili? A sav va bes - zar ne potie gotovouvek od injenice da je neko stao izmeu vas i objekta

koji vam je potreban? Zar ne vidite kako lako postajeteparanoini kada se pojavi i senka pretnje da e taj obje-kat biti ugroen - vie niste sposobni da realno rasuu-

jete, poinjete naopako da gledate svet oko sebe. Nije litako?

I kad god osetite zamor od svega, zar to nije zatoto ne uspevate da u odgovarajuoj meri dostignete onoza ta smatrate da e vas usreiti ili za ta ste posebnovezani? A kada ste depresivni i ojaeni, razlog za to sva-kome je oigledan: ivot vam ne prua ono bez ega (povaem ubeenju) ne moete biti sreni.

Svako negativno oseanje koje se javlja u vama sko-ro uvek je direktna posledica vae vezanosti za neto.

Tako otkrivate da ste negativno odreeni svojim ve-zama, i svi vai napori da dostignete sreu samo pojaa-vaju taj negativni naboj u vama. Nalazite se u totalnoapsurdnoj situaciji. Tragedija lei u injenici da je svakood nas indoktriniran kako je to jedini sistem da bi se do-lo do sree. Meutim, to je metod koji nepogreivo pro-izvodi strepnju, zabrinutost, razoaranja i patnje. Tekoda se ikome od vas ikada ukazala sledea istina: da bi-smo bili autentino sreni, neophodno je samo otklonitisvoju uslovljenost, otarasiti se svake veze koja nas inizavisnim.

Kada se ljudi suoe sa tako oiglednom istinom, po-staju plen uasavanja nad mogunou patnje koju bimorali da pretrpe prilikom pokuaja da se oslobode svihsvojih veza. Meutim, to uopte nije tako bolno. Napro-tiv, oslobaanje od veza moe postati vrlo prijatna ope-racija ako se ne koristi tehnika snage volje ili odricanja,ve samo tehnika sagledavanja - potrebno je samo otvo-riti oi da biste videli kako vam u sutini nije potreban

18


19/112

PUT LJUBAVI

nijedan objekat za koji ste vezani; otvoriti oi da biste vi-deli kako ste od samog poetka uslovljeni, kako ste pre-trpeli pranje mozga iji je jedini cilj bio da vas ubedi dane moete biti sreni bez odreene osobe ili stvari. Pri-

setite se svojih duevnih muka, ubeenosti da nikada vi-e ne moete biti sreni, kada ste izgubili neku stvar iliosobu koje su vam izgledale tako neophodne. Ali ta sezatim desilo? Prolo je vreme, i vi ste nauili da sasvimdobro isplivate iz toga, zar ne? To bi trebalo da vas uiniopreznim kada su u pitanju vaa ubeenja, da uoite

prevaru u kojoj ivite, zahvaljujui svojoj uslovljenosti.Veza nije konkretna injenica - to je samo vae ube-

enje, fantazija vaeg duha, prelomljena kroz vau uslov-Ijenost. Da se ta fantazija nije uselila u va duh, veze ne

bi bilo - voleli biste ljude i stvari i duboko biste uivaliu njima, ali bez te bolesne fiksacije, uivali biste duhom

koji je osloboen veza koje samo sputavaju.Da li uistinu postoji drugi nain da bi se stvarno

uivalo u neemu? Izvrite smotru" svih svojih veza, isvakoj osobi ili stvari koja vam padne na pamet pokuajteda kaete: ,Ja u sutini nisam vezan za tebe - potpuno

je iluzorno moje ubeenje da bez tebe ne mogu bitisrean." Ponavljajte ovo iz sveg srca i videete kakva ese promena odigrati u vama: Ja u sutini nisam vezanza tebe - samo sam obmanjivao sebe, ubeen da bez te-

be ne mogu biti srean."

19


20/112

Antoni De Melo

Lake je kamili kroz iglene ui proinegoli bogatome u Carstvo Boije ui."

Mk. 10,25

ta treba uiniti da bi se dostigla srea? Nita - ne-ma niega to bi vi ili bilo ko drugi mogli da uinite. Za-to? Iz jednostavnog razloga to ste danas u sutini vesreni. Kako se moe osvajati neto to ve imate? Ako

je tako, zato vam nikada ne polazi za rukom da uivateu toj srei koja je ve vaa? Zato to va duh stvara te-skobe na svakom koraku. Izbacite ove teskobe iz svogaduha i srea koja je oduvek bila u vama smesta e pro-cvasti.

Kako da se oslobodite nesree? Pokuajte da otkrije-te i do kraja analizirate razloge te nesree - ona e tadaieznuti.

Na ovoj taki, ako produbite svoje istraivanje, vide-ete da postoji samo jedna stvar koja proizvodi teskobu,a zove se kaenje". ta znai kaenje"? To je emoci-onalno stanje izazvano ubeenjem kako bez odreeneosobe ili stvari ne moete biti sreni. U tom emocional-.nom stanju vidljiva su dva elementa, pozitivan i negati-van. Pozitivni je sainjen od onog bljeska naslade i opi-

jenosti, onog ushienja koje doivljavate kada vam poeza rukom da dosegnete objekat za koji ste se zakaili.

20


21/112

PUT LJUBAVI

Negativni element sazdan je od oseanja ugroenosti inapetosti koje uvek prati kaenje za neto. Zamislite ne-kog zatoenika u koncentracionom logoru koji konanodobija svoj komad hleba: jednom rukom prinosi hleb

ustima, dok ga drugom titi od ostalih logoraa koji sto-je oko njega, spremni da mu ga oduzmu pri prvom zna-ku njegove nepanje. Ovo je prava slika osobe koja je r-tva kaenja.

Sutinska priroda kaenja ini vas ranjivim na emo-cionalnu uznemirenost i ono je uvek tu, da razori vaunutranji mir. Kako se onda moe pomisliti da bi nekoko je tako opsednut mogao da ue u okean sree koji sezove Carstvo Boije? To je ba kao kad bi kamila prolakroz uice jedne igle!

Tragedija kaenja je u tome to ono proizvodi nesre-u ako se ne dosegne eljeni objekat. Meutim, ak i ka-da se taj objekat dosegne, to vam ne daje eljenu sreu,ve samo kratkotrajnu opijenost, za kojom odmah slediumor, a zatim strepnja da ne izgubite objekat za koji stezakaeni.

Rei ete: Zar ne mogu nijednu vezu da sauvam?"Kako da ne - moete ih sauvati koliko god vam drago.Ali za svaku ete platiti odreenu cenu nesree. Takva je

priroda kaenja, jer ak i kada biste u jednom danuuspeli da zadovoljite sve za ta ste vezani, a ostane vam

jedna jedina stvar nezadovoljena, to bi bilo dovoljno davam stvori teskobu u dui i uini vas nesrenim. Nikadase ne moe dobiti bitka protivu veza. Zar postoji voda

bez vlage? Tako ne postoji kaenje bez nesree. Jo nijeroen taj koji bi otkrio formulu kako da se sauvajuobjekti kaenja bez borbi, strepnji, briga i, pre ili posle,neuspeha.

Samo je jedan put da ovek prevazie zavisnost odveza - odbacivanje. Nasuprot ustaljenom miljenju, touopte nije teko. Sve to treba da uinite je da ozbiljnosagledate i shvatite istine koje u vam nabrojati.

21


22/112

Antoni De Melo

Prva istina: vi se slepo drite lanog ubedenja dabez odreene osobe ili stvari ne moete biti sreni. Ana-lizirajte sve svoje veze, jednu po jednu, i uvideete la-nost takvog ubedenja. Moda se pojavi otpor u vama,

ali u trenutku kada zaista shvatite ovu istinu, desie seneposredna promena na planu emocija. U tom trenutkuvae kaenje i zavisnost izgubie svaku snagu i vlast nadvama.

Druga istina: ako nauite da uivate u stvarima takoto neete dozvoliti sebi da im robujete, odbivi da veru-

jete u lano ubeenje kako bez njih ne moete biti sreni,potedeete sebe svih borbi i napora da ih zatitite i sau-vate. Da li vam se uopte desilo da sauvate sve objekteza koje ste bili vezani, a da pri tom niste bili primorani dase odreknete bar jednog od njih? Meutim, ako se oslobo-dite veza i gledate na njih bez posesivnosti, znatno vie

uivate u njima, jer tada niste u sukobu sa samim sobom,spokojni ste i neugroeni.

Trea i poslednja istina: ako nauite da uivate umirisima hiljadu cvetova, nee vam se vie desiti da sekaite i vezujete samo za jedan od njih, ili da patite ka-da vam ne uspe da uberete taj jedan jedini cvet koji vamnedostaje. Ako nalazite zadovoljstvo u hiljadu razliitihstvari, nedostatak jedne od njih proi e neopaeno i neeugroziti vau sreu. Ali ba vas kaenje i zavisnost ododreenih stvari spreavaju da razvijete iri i raznovr-sniji ukus prema svemu to vas okruuje.

U svetlosti ovih triju istina nema takvog kaenja koje

bi se odralo. Ali ta svetlost mora neprekidno da zraida bi bila efikasna. Kaenja i vezanost bujaju samo umraku iluzija.

22


23/112

PUT LJUBAVI

6

Lisice imaju jamei ptice nebeske gnezda;

a Sin oveiji nema gde glavu zakloniti."

Mt. 8,20

Preimo sada na analizu greke koja se mnogimadeava u odnosima sa blinjim, kada pokuavamo da stvo-rimo vrsto uporite u veito promenljivoj struji ivota.

Mislite na osobu iju ljubav elite da osvojite. eli-te da joj postanete vani? Hoete da budete jedini zanju? Hoete da se ta osoba zainteresuje za vas i upustise u trajnu vezu s vama? Ako je tako, dobro otvorite oi:vi nerazumno pozivate tu osobu da vas prihvati u ek-skluzivnom smislu, pozivate je da ogranii vau slobodu

prema svom nahoenju, da kontrolie vae ponaanje,vae planove, va razvoj - sve to iskljuivo za dobrobitnjenih interesa. To je kao kada bi vam ta osoba rekla:Ako eli da bude jedino bie za mene, mora da se

podvrgne mojim uslovima, jer od trenutka kada presta-ne da zadovoljava moja oekivanja, prestae da bude

jedino bie za mene". Vi ste hteli da budete jedini tojosobi, zar ne? Automatski morate da platite cenu gubit-kom svoje slobode - morate da pleete u ritmu koji vamnamee ta osoba, isto kao to oekujete da drugi pleu uvaem ritmu, ako ele da budu jedini za vas.

23


24/112

Antoni De Melo

Upitajte se sada vredi li platiti tako visoku cenu zaono to zauzvrat dobijate. Zamislite kako govorite tojosobi iju ljubav traite: Ostavi mi slobodu da budemonakav kakav sam, da mislim svojom glavom, da idem za

sopstvenim ukusima i tenjama, da se ponaam na nainkoji mi najvie odgovara". Traei tako neto, vi traitenemogue. Kada zahtevate od nekoga da budete jedino

bie za njega, to sutinski znai kako treba ozbiljno dase potrudite ne bi li uinili sebe prijatnim toj osobi. Natoj taki, vi gubite svoju slobodu. Razmiljajte o ovomekoliko god vam volja, ali potrudite se da to i shvatite.

Moe se desiti da na kraju resite: Draa mi je mo-ja sloboda od tvoje ljubavi". Ako morate da birate izme-u biti s nekim", ali u zatvoru, ili da hodate sami i slo-

bodni, ta biste izabrali? Sada recite toj osobi: Slobodansi da bude onakav kakav si - da misli svojom glavom,da ide za svojim ukusima i tenjama, da se ponaaonako kako ti najvie odgovara".

Kad izgovorite ove reci, desie se jedna od sledeedve reakcije: ili e ih vae srce odbaciti, i postaete sve-sni kakvi ste - dakle neko ko se kaci za druge i sutinskiih koristi (tada paljivo analizirajte vae lano ubeenjeda ne moete da ivite niti da budete sreni bez te oso-

be); ili e vae srce iskreno izgovoriti te reci, i tada, utom trenutku, nestae svaka kontrola, svaka obmana,svako iskoriavanje, svaka posesivnost i ljubomora: Slo-

bodan si da bude ono to jesi - da misli svojom gla-vom, da ide za svojim ukusima i tenjama, da se pona-a na nain koji ti najvie odgovara".

Zapaziete jo jednu stvar: konkretna osoba presta-e tada da bude jedina i najvanija za vas. Ostae vanana isti nain kao to je to zalazak sunca ili neka simfo-nija, isto kao to je svako drvo unikat po sebi, nezavisnood senke i plodova koje vam moe dati. Vaa najdraaosoba nee pripadati iskljuivo vama, ve svima i svemu,odnosno nikome i niemu - ba kaozalazaksunca ili ne-

24


25/112

PUT LJUBAVI

ko drvo. Ponavljajte ove reci: Slobodna si da bude onoto jesi..." Izgovarajui ih, oslobaate sami sebe - sadaste spremni za ljubav. Jer, kada se zakaite za bie kojevolite, ono to tada nudite nije ljubav, ve samo lanac

koji e okovati ili vas ili to bie. Ljubav moe postojatisamo u slobodi.

Onaj koji stvarno voli nekoga, uvek radi za njegovodobro, a osnovni elemenat toga je oslobaanje ljubljenogod strane onoga koji ga voli.

25


26/112

Antoni De Melo

Tada se razgnevi domaini ree slugi svome:

'Izai brzo na trgove i ulice gradskei dovedi amo siromahe i bogalje,

hrome i slepe'."

Lk. 14,21

Mislite o nekoj osobi koja vam se ne svia, osobikoju uglavnom izbegavate, jer njeno prisustvo budi u va-ma negativna oseanja. Zamislite da je sada prisutna i

postanite svesni tog negativnog oseanja.

Eto, nali ste se pred nekim ko je siromah i bogalj,hrom i lep.

Sada pokuajte da shvatite sledee: ako pozovete tuosobu, tog ulinog prosjaka, u svoju kuu, dakle udosto-

jite je svog prisustva, i ona e vam dati poklon koji nika-da ne biste dobili ni od koga od vaih zanosnih i ugod-nih prijatelja, koliko god da su bogati. Ta osoba otkrivavas samom sebi, ona vam razotkriva ljudsku prirodu. To

je neuporedivo otkrie, koje ne moete dobiti ak ni izSvetih spisa. (Jer. kakva je korist da znate sve to pie unjima, ako pri tom ne poznajete sami sebe i ivite ivo-tom robota?) Istina koju bi vam doneo taj prosjak ras-tvorila bi i proirila vae srce sve dok se u njemu ne bi

26


27/112

PUT LJUBAVI

stvorio prostor za svako ivo bie. Moete li zamisliti le-pgi poklon od toga?

Sada razmotrite svoju negativnu reakciju i upitajtesebe: Hou li ja biti taj koji vlada situacijom, ili e ta si-tuacija vladati nada mnom?" To je prvo otkrie, za kojimodmah sledi novo - put koji vodi ovladavanju tom situa-cijom je gospodarenje nad samim sobom. Kako se to po-stie? Potrebno je samo da shvatite da na svetu postojeljudi koji, da su na vaem mestu, ne bi negativno reago-vali pred osobom koja tako deluje na vas. Oni bi se ose-tili odgovornim za tu situaciju, bili bi iznad nje, a ne po-djarmljeni njome kao vi. Ali vaa negativna oseanja neizaziva, ta konkretna osoba (kako pogreno zamiljate)ve vaa unutranja uslovljenost - to je tree i najvani-

je otkrie. Vidite li ta se deava kada zaista shvatite"?Kad ste doli do ovakvih otkria o sebi, evo vam jed-

nog otkria koje se odnosi na ljudsku prirodu. Shvatateli da takva osoba koja izaziva negativnu reakciju u vamanije odgovorna za takvo svoje ponaanje i osobine? Vimoete da pothranjujete taj negativan stav u sebi isklju-ivo ako pogreno mislite da je ta osoba slobodna i sve-sna, a samim tim i odgovorna. Ali ko uopte ini zlo pri

punoj svesti o tome? To to nas ini sposobnim da na-nosimo bol i da budemo zli nije ni u kom sluaju slobo-da ve slabost, jer nam nedostaje svest i senzibilnost.Onaj ko je stvarno svestan i slobodan, nije u stanju dagrei. Ta sirota osoba koja je pred vama samo je hroma ilepa, a ne osiona ili pokvarena kakvom je pogreno vi-

dite.Shvatite ovu istinu, udubite se malo u to, i videete

kako se va negativan stav postepeno menja u ljubaznosti saoseanje. I eto kako se istovremeno stvara prostor uvaem srcu za nekoga koga ste vi i drugi nalik na vasosudili na ivot skitnice i bednika.

Sada ete shvatiti da je taj prosjak vama doneo milo-stinju - proirenje vaeg srca i oslobaanje vaeg duha.

27


28/112

AntomDe Melo

Ako ste pre toga bili podjarmljeni (te osobe imale sumo da izazovu negativna oseanja u vama, pa ste akili drugim putem da bi ih izbegli), sada vam je podare-na sloboda koja vam omoguava da- nikoga ne izbegava-

te, da idete bilo kojim putem koji vam odgovara.Kada ovo sagledate, osetiete kako se, uz saosea-

nje, u vaem srcu javlja i zahvalnost prosjaku koji se pre-tvorio u vaeg dobroinitelja. To je jo jedno oseanjekoje vas oslobaa i od vas ini sasvim novo bie.

28


29/112

PUT LJUBAVI

8

Zasud ja dooh u ovaj svet,da vide koji ne vide i koji

vide da postanu slepi."

Jv. 9,39

Kae se da je ljubav lepa. Da li je zaista tako? Ustvarnosti, nita na ovom svetu ne vidi tako otro kaoljubav. Nije ljubav ta koja je lepa, ve veza, zavisnost,kaenje. Kaenje je, kao to smo videli, stanje u komeneko grabi, grevito se dri nekog objekta, u lanomubeenju da je to neophodno za njegovu sreu. Imate litakve veze, za koje pogreno mislite da ne moete iveti

bez njih? Jo jednom ih pobrojite u mislima, pre negoto preemo na analizu kako vas one ine slepim.

Zamislite nekog politiara koji je ubeen da ne mo-e biti srean ako ne osvoji politiku mo - njegova trkaza osvajanjem moi otupljuje njegovu senzibilnost zasvaku drugu ivotnu manifestaciju. On s naporom odvaja

deli vremena za porodicu i prijatelje. Istovremeno, onsva ljudska bia vidi iskljuivo kao poluge ili prepreke naputu ka ostvarenju svoje ambicije. One koji ne predstav-ljaju ni polugu ni prepreku on uopte i ie gleda, za nje-ga oni ne postoje. Ako se u toj trci za osvajanjem moikaci i vezuje i za druge stvari, kao to su seks ili novac,taj jadnik postaje tako ogranien u svom vienju svetada se moe smatrati gotovo slepim. A to svi vide. Sviosim njega.

29


30/112

Antoni De Melo

Takvo je duhovno stanje koje vodi odbacivanju Spa-sitelja, istine, lepote i dobra, jer nastaje potpuno slepiloza takve stvari.

Zamislite da se nalazite u sali za koncerte gde slu-ate orkestar u kome snani udarci po timpanima zaglu-uju svaki drugi zvuk. Meutim, da biste uivali u nekojsimfoniji, potrebno je da ujete svaki instrument u or-kestru. Da biste zaista dospeli u stanje koje nazivamoljubavlju, morate postati osetljivi za jedinstvenost i lepo-tu svake pojedine stvari ili osobe oko vas. Teko je reida voli neto ako to jedva primeuje; ukoliko vidi sa-mo neke detalje i osobine, iskljuujui sve ostale, to ta-koe nije ljubav, jer ljubav ne iskljuuje bilo ta niti bilokoga - ona obuhvata sveukupnost ivota, slua simfonijukao celinu, ne samo ovaj ili onaj meu raznim instru-mentima.

Zastanite na trenutak da razmotrite kako vaa kae-nja amputiraju i ine svaki va doivljaj jalovim, ba kaoto slepo kaenje politiara za mo, ili kaenje poslovnogoveka za novac ine takve ljude gluvim za sveukupnumelodiju ivota.

Sada pogledajte na sve to sa druge take gledita-ogromna koliina informacija svakodnevno se obruavana vas, preko vaih ula, preko mree organa u vaemtelu. Od svih tih informacija samo mali deli dopire dovaeg svesnog duha. To je kao beskrajna koliinainformacija koja dolazi predsedniku neke drave - samominimalan deo nalazi put do njega, jer neko odvaja samoono to smatra vanim da mu se iznese na sto. Koodluuje ta od svega to vas zatrpava iz spoljnog svetatreba da dospe do vaeg svesnog duha? Postoje tri glavnafiltera: prvi su vae veze; drugi su vae fiksacije; trei suvai strahovi.

Vae veze: vi neizbeno posveujete panju onometo takve veze unapreuje ili ih ugroava;* ostalo vas nezanima, kao to krtog i pohlepnog biznismena ne zanima nita to mu ne donosi dobit. '

30


31/112

PUT LJUBAVI

Vae fiksacije: uzmite nekog fanatika - takvi obraa-ju panju iskljuivo onome to potvruje njihova ubee-nja, ignoriui sve to ih moe dovesti u sumnju; takoete shvatiti ta u vama proizvode fiksacije.

Na kraju strahovi: kada biste znali da ete za nede-Iju dana biti osueni, to bi vam do te mere obuzelo duh,da bi iskljuilo svaku drugu misao. To je ono to nam i-ne strahovi - oni neodoljivo usmeravaju nau panju naodreene stvari, potpuno ignoriui sve ostalo. Vi pogre-no mislite kako vai strahovi slue da bi vas zatitili, dasu vaa najnepokolebljivija ubeenja napravila karakter-nu osobu od vas, dok su vae veze uinile va ivot uz-

budljivim i sigurnim. Meutim, uopte ne primeujeteda je sve to samo podiglo zid izmeu vas i ivota.

Naravno, gotovo je nemogue svesno pratiti svakupojedinu notu u simfoniji ivota; ali, ako va duh i ulanaue da se otvore, poeete da vidite i reagujete nastvari onakve kakve jesu, i osetiete kako vas ispunjavaharmonija vaseljene. Tada ete konano osetiti ta je lju-

bav.

Razmotrite sada sve ovo iz drugog ugla: vi viditestvari i ljude ne onakve kakvi su, ve kakvi ste vi. Akoelite da ih vidite onakve kakvi stvarno jesu, morateobratiti panju na svoje veze i strahove koje te veze iza-zivaju u vama. Jer, ba te veze i strahovi odluuju ta trebada vidite, a ta da ignoriete. ta god da vam se ukae,vaa panja je ve unapred monopolizovana; od trenutka

kada je vae vienje postalo sutinski selektivno, vi ima-te potpuno iluzornu viziju stvari i ljudi oko sebe. to du-e ivite u toj iskrivljenoj viziji, bivate sve vie ubeenikako je to jedina slika sveta, jer vae veze i strahovi na-stavljaju da vre selekciju svega to dopire do vas, na na-in koji sve vie suava va pogled na svet. Eto ta leiu osnovi vaih fiksacija - unapred stvorena, nepromen-Ijiva vizija stvarnosti, dok stvarnost, suprotno toj viziji,uopte nije takva, ve se stalno menja i tee. Proizilazi

31


32/112

Antoni De Melo

da svet koji volite i od koga je sainjen va ivot uoptenije stvaran svet, ve je to svet stvoren u vaem mozgu.

Samo kada se oslobodite svojih ubeenja, strahova iveza koje ih neprestano hrane, osetiete da ste se oslo-

bodili neosetljivosti koja vas ini tako gluvim i slepim uodnosu na svet i sebe.

32


33/112

PUT LJUBAVI

Pohajte se, jer blizuje Carstvo nebesko."

Mt. 4,17

Zamislite radio-aparat koji prima i emituje samojednu stanicu, bez obzira koliko vrteli dugme na njemu;radio na kome ne moete da kontroliete jainu zvuka,

pa se ponekad jedva uje, a ponekad vam pucaju bubneopne od zaglune buke; radio koji ne moete iskljuiti,koji ponekad sam prekida emisiju zvukova i reci, dok se

ponekad iznenada oglaava i poinje da treti ba kad bi-ste hteli da se odmorite. Ko bi trpeo takav aparat?

Meutim, kad se vae srce ponaa na tako besomu-an nain, vi ne samo to ga trpite, ve to ak smatratenormalnim i humanim.

Pomislite koliko ste puta bili kidani svojini emocija-

ma, koliko ste puta trpeli napade besa, depresije, brige,koliko je puta vae srce hrlilo neemu to ne posedujfr-te, grevito teilo da se zakai za neto to ste zadobili,ili da izbegne neto to ste odbacili.

eznuli ste za nekom osobom i nali se odbaeni iljubomorni, ba kad su se va duh i srce usredsredili nataj jedinstveni objekat, i tako je banket ivota postao sa-mo pepeo u vaim ustima.

33


34/112

Antoni De Melo

Uvrteli ste u glavu da uspete u nekom takmienju, imete borbe omeo vas je da ujete cvrkut ptica - vaaambicija uutkala je sve glasove oko vas.

Desilo se da ste ugroeni ozbiljnom boleu, ili mo-gunou gubitka voljene osobe - i eto kako odjednomniste u stanju da se usredsredite ni na ta drugo.

Ukratko, u istom trenutku kada prihvatite da nekokaenje pusti korenje u vama, ta udesna tvorevina ka-kvo je ljudsko srce postaje nalik na mrtvu stvar.

Ako hoete da popravite svoj radio-aparat, morateda prouite elemente elektrotehnike. Ako hoete da ob-novite svoje srce, morate ozbiljno razmotriti etiri oslo-

baajue istine. Prethodno odaberite kaenje koje vamzadaje najvie briga, neto za ta ste posebno vezani, ilineto o emu matate i ve dugo eznete za tim, a onda

prouite sledee etiri istine.Prva istina. Morate odabrati izmeu svog kaenja i

svoje sree. Ne moete imati i jedno i drugo. U trenut-ku kada postanete plen nekog kaenja, vae srce odbijada funkcionie kako valja i gubi se vaa sposobnost daivite spokojnim i radosnim ivotom, osloboenim bri-ga. Proverite koliko je ovo tano, primenivi to na kae-nje ili vezu koje ste odabrali da sauvate.

Druga istina. Odakle potie vae kaenje? Svakakonije roeno s vama. Ono potie od jedne lai koju vam

je nametnulo vae drutvo i vaa kultura i koju ste po-navljali sebi - da bez ove ili one stvari, bez ove ili one

osobe, ne moete biti sreni... Ako otvorite oi, videe-te koliko je sve to lano - na stotine ljudi savreno jesreno i bez ovih stvari ili osoba ili situacija za kojima vi

jurite, jer, po vama, ne moete drukije. Ali morate oda-brati: ili vae veze, ili srea i sloboda.

Trea istina. Ako hoete da ivite punim ivotom,morate u sebi razviti oseaj za perspektivu - ivot je ne-uporedivo iri od tih mizernih gluposti za koje se kaci

34


35/112

PUT LJUBAVI

vae srce i kojima ste dozvolili da vas tako duboko uz-drmaju. Gluposti, rekao sam - jer, ako dovoljno dugo

budete iveli, sigurno e doi dan kada e sva ta kaenjaizgubiti svoj znaaj, tako da ih vie neete ni pamtiti. Va-

e iskustvo moe to da potvrdi - danas teko i da se se-ate sitnih nevolja koje su vam u prolosti zadavale ua-sne brige.

etvrta istina sadri neizbean zakljuak: nema teosobe ili stvari u spoljnom svetu koja poseduje sposob-nost da vas uini srenim ili nesrenim. Jer, samo vi od-luujete da li ete biti sreni, zavisno od toga koliko seu pojedinim situacijama kaite za objekte od kojih ste za-visni.

Razmatrajui ove istine, opaziete da vae srce pru-a otpor, traei argumente kojima bi im se suprotstavi-lo, ili ak odbija da ih uopte razmatra. To znai da jo

niste dovoljno patili zbog svojih veza.Meutim, moe se desiti da vae srce ne prua vie

otpor ovim istinama. Ako je tako, radujte se: javilo sepokajanje i preobraaj u vaem srcu, a veni ivot, u vi-du smirenosti duhovnog detinjstva, najzad je zakucao navaa vrata.

35


36/112

Antoni De Melo

10

Uitelju blagi,koje dobro da uinimda imam ivot veni?"

Mt. 19,16

Zamislite da ste u pozoritu gde gledate neku operu;usred zanosne arije iznenada se setite da ste zaboravili dazakljuate automobil. Bojite se za svoj automobil, ali nemoete ni da izaete iz sale, to vas spreava da uivateu muzici. Eto savrene slike kako ive mnogi od nas. i-vot je zanosna arija za onoga ko ima ui; ali retka su, ve-oma retka ljudska bia koja uopte mogu da je uju.

Zato? Zato to su zauzeti oslukivanjem meteakoji su u njihov mozak usadile njihove uslovljenosti iubeenja. To je primarni razlog; zatim sledi drugi - nji-hove veze. Kaenje je glavni ubica ivota. Da bi ste stvar-no uli simfoniju ivota, sva vaa ula treba da se uskla-

de sa svakim instrumentom orkestra. Vi moete uivatiu violinama ili klaviru vie nego u drugim instrumenti-ma, ali to ne umanjuje vau sposobnost da ujete muzi-ku u celini. Meutim, ako se to pretvori u iskljuivost,

postajete gluvi za ostale zvuke, i slepi ak i za taj instru-ment koji najvie volite, jer mu pridajete nesrazmernuvanost u odnosu na njegovo mesto u orkestru.

Pogledajmo sada osobu ili stvar za koju ste se veza-li i dali joj mo da vas uini srenim ili nesrenim. Da

36


37/112

PUT LJUBAVI

biste se usredsredili na osvajanje te osobe ili stvari, iustoliili se pred njom u cilju opsesivnog i iskljuivoguivanja, izgubili ste oseaj za itav ostatak sveta - oka-menili ste se. Skupite hrabrost da vidite koliko ste postali

tupi i slepi za sve ostalo, otkako ste postali plen takvezavisnosti.Uzmimo da se u vama probudi elja da raistite sve

svoje veze. Ali kako to uiniti?Odricanje i ukidanje nisu od velike pomoi, jer ako

bi se ukinuo neki instrument u orkestru, to ne bi poni-tilo vau iskljuivu ljubav za taj instrument. Vama je

potrebno da shvatite, da postanete svesni, a ne da seodriete. Ako su vam veze prouzrokovale patnje, to vamve pomae da shvatite. Ako ste bar jedanput u ivotuosetili sladak ukus slobode i ivotne radosti koja vam je

podarena odvajanjem, i to pomae da svesno ujete zvuk

ostalih instrumenata" u orkestru.Onog dana kada stignete do ove spoznaje, kada ne-

stane vae iskljuivosti, iveete od trenutka do trenut-ka, totalno uronjeni u sadanjost, nosei sa sobom takomalo svoje prolosti da vam duh moe proi kroz uiceigle; biete slobodni od strepnji pred budunou kao

ptice nebeske i cvee u polju. I voleete samo ivot, svimsvojim srcem, itavom svojom duom, svim svojim du-hom i snagama. Postaete uronjeni u venu sadanjost.Tada ete u sebi otkriti odgovor na pitanje: Uitelju, tatreba da uinim da bih zadobio veni ivot?"

37


38/112

Antoni De Melo

1 1

/pristupie mu uenici njegovi damu pokau graevine hrama.

A Isus im ree:'Ne vidite li sve ovo?Zaista vam kaem:

Nee ostati ovde ni kamen na kamenukoji se nee razmetnuti'."

Mt. 24,1-2

Zamislite neku korpulentnu osobu, zadriglu u salo,i pred sobom imate sliku i priliku onoga u ta moe dase pretvori va duh - obloen salom sve dok ne postane

previe otupeo i lenj da misli, posmatra, istrauje, da iz -milja. Gubi svoju bistrinu, lucidnost i elastinost, da bi

postepeno zamro. Pogledajte oko sebe, i videete kolikoima takvih ljudi: otupelih, zatienih slojevima sala, kojine trae nita drugo osim da ne budu uznemireni ili na-terani da se razbude.

ta su ti slojevi sala oko due? Sve fiksacije kojimase hranite, sve predrasude koje ste izgradili o ljudima istvarima, sve vae navike, sve vae veze. U periodu kadaste se formirali kao linost, trebalo vam je pomoi dauklonite ove slojeve i oslobodite svoj duh. Meutim,drutvo u kome ivite i kultura kojom ste hranjeni bu-kvalno su vas obloili tim slojevima, i ak vas nauili da

38


39/112

PUT LJUBAVI

to i ne opaate, da ivite uspavani, i prepustite drugima_ ekspertima", vaim politiarima, intelektualcima i ver-skim vodama da misle umesto vas. I tako zavravatesmodeni teinom autoriteta i tradicije koje nikada niste

ak ni podvrgnuli analizi.Razmotrimo ove slojeve jedan po jedan.Prvo, vaa vera. Ako ivite kao komunista ili kapita-

lista, musliman ili jevrej, ivite na predvidiv i tendenci-ozan nain - eto prepreke, jo jednog sloja sala izmeustvarnosti i vaeg duha, koji ne uspeva vie da je vidi ineposredno dodirne.

Drugi sloj. Vae ideje. Ako se u pogledu neke osobefiksirate za neku svoju ideju, tada ne moete voleti tuosobu, ve samo ideju koju ste stvorili o njoj. Kada ne-to kae ili se na odreeni nain ponaa, smesta joj lepi-

te etiketu: Glupaa", Gnjavator", Grubijan", Apsolu-tno draesna", itd. Od tog trenutka stvara se zid, slojsala izmeu vas i te osobe, jer ete je i sledei put vide-ti na osnovu ovih ideja, ak i ako se u meuvremenu

promenila. Razmislite: nije li bilo tako sa gotovo svimosobama koje poznajete?

Trei sloj. Vae navike. One su jedan od kljunih ele-menata ljudskog bia - da nema navika, ko zna kako bi-smo uopte hodali, govorili ili vozili automobil? Ali na-vike pripadaju mehanikom nivou ivota - ne bi trebaloda budu ukljuene u podruje ljubavi ili intelekta. Postojili neko ko eli da bude voljen iz navike?! Ipak, kada

neko prvi put vidi okean, ostaje zadivljen, ali ribar kojiga po itave dane gleda, uopte ne poklanja panju nje-govoj velianstvenosti. ime to objasniti? Time to smostvorili unapred utvrene modele o svim stvarima okonas i, kada ih ponovo vidimo, ne vidimo ih u njihovojiskonskoj sveini, ve u svedu svojih fiksacija. Tako se

ponaamo u odnosu na ljude i stvari, i takvi su odnosikoje uspostavljamo s njima - bez ikakve sveine, bez ie-ga novog, veito iste ideje, isti putevi kojima se bezbroj

39


40/112

Antom De Melo

puta prolo - eto plodova navike. Ne umete vie da gle-date na drukiji i kreativniji nain jer, izgradivi mental-ni oklop, zadovoljavate se da ukljuite automatskog pilo-ta u svom duhu i legnete da odremate.

etvrti sloj. Vae veze i strahovi. To je sloj koji jenajlake uoiti. Da li se esto kaite ili strahujete (to jenajdalje od ljubavi) u odnosu na osobe ili stvari? U ta-kvim trenucima odbijate da ih vidite onakve kakve stvar-no jesu. Prisetite se neke osobe koja vam se ne dopadaili od koje strahujete i uvideete koliko je ovo tano.

Shvatate li sada da se nalazite u zatvoru koji su stvo-rila vaa verovanja, tradicije vaeg drutva i kulture, pre-drasude, uzori, veze i strahovi koji potiu iz vaeg subje-ktivnog vienja? Zidovi i zidovi okruuju eliju vaegzatvora, i ini se gotovo nemogue da ete ikada izai iz

njega, kako biste konano stupili u kontakt sa raskoi i-vota, ljubavi i slobode, izvan tvrave u kojoj ste zatoeni.

Meutim, taj poduhvat ne samo da nije nemogu,ve je lak i ugodan. ta da uinite da biste se nali naslobodi?

Moete da uinite etiri stvari.Kao prvo, shvatite da ste okrueni zidovima elije i

da je va duh zarobljen. Retko kome se deava da posta-ne svestan toga, pa ive i umiru zatoeni - kao konfor-misti", prilagodili su se zatvorskom ivotu. Neki od njih

postaju reformatori i bore se da poboljaju uslove ivota

u zatvoru: za bolje osvetljenje, efikasniju ventilaciju...Teko je postati buntovnik, revolucionar koji e razvalitizidove tog zatvora. Da biste postali revolucionar, morateiskljuivo i pre svega videti zidove svog zatvora.

Drugo, satima i satima posmatrajte zidove svoje e-lije - svoje navike, uzore, veze i strahove - tek tako, bez

procenjivanja i osude. Postepeno, videete kako se raspa-daju u paramparad.

40


41/112

PUT LJUBAVI

Tree, posvetite svoje vreme posmatranju ljudi istvari koji vas okruuju. Gledajte (ali stvarno gledajte,kao da prvi put gledate) lice nekog prijatelja, list, drvo,

pticu u letu, ponaanje i postupke ljudi koji vas okruu-

ju. Tako ete ih videti onakvim kakvi stvarno jesu (ili barpriblino), u sveini karakteristinoj za njih, bez zama-gljenja koja im stvaraju vae ideje i mentalne navike.

etvrti sloj, i najvaniji. Opustite se i posmatrajtekako funkcionie va mozak: otkriete neprekidni tokmisli, senzacija i reakcija. Gledajte itav ovaj tok du-gim" pogledima, kao to bi, na primer, gledali reku ilineki film. Zapaziete da vas gledanje onoga to je unu-tar vas mnogo vie obuzima od reke ili filma, i da vamdaje mnogo sveiji oseaj ivota i osloboenosti. U suti-ni, moete li nazvati sebe ivim biem ako niste svesnisvojih misli i reakcija? Nesvestan ivot, reeno je, nije

vredan da bude proivljen. To se, na kraju krajeva, nemoe ak ni smatrati ivotom, ve mehanikim postoja-njem, kao u robota: san, nesvesnost, smrt - takve stvariljudi nazivaju ivotom!

Posmatrajte zato, istraujte, diskutujte, i va duh eoiveti, oslobodie se naslaga sala i ponovo postati luci-dan, iv i aktivan. Zidovi vaeg zatvora e se ruiti, ma-lo po malo, sve dok od vaeg Hrama ne ostane ni kamenna kamenu, i na vas e se spustiti blagoslov nesputanogvienja - videete stvari onakve kakve su, dospeete doneposrednog iskustva Stvarnosti.

41


42/112

Antoni De Melo

12

A ti kad ini milostinju, dane zna levica tvoja ta inidesnica tvoja."

Mt. 6,3

U milostinji ima neto to je pribliuje srei i sveto-sti. Nikad ne moete rei da ste sreni, jer u trenutkukada postanete svesni svoje sree, vi prestajete da bude-te sreni. Ono to nazivate iskustvom sree nije srea,ve samo opijenost, ushienje izazvano nekom osobom,objektom ili dogaajem. Istinska srea nema uzroka.Sreni ste i taka, bez razloga. Na isti nain, autentinasrea ne moe postati predmet eksperimenta, jer ne ula-zi u polje svesnosti - ona je u nesvesnom.

Isto se moe rei i za svetost. U trenutku kada po-stanete svesni svoje svetosti, ona se kvari i postaje auto-

kanonizacija. Dobro delo nikada nije tako dobro kao ka-da toga uopte niste svesni, kada ste tako zanesenisamom aktivnou da nemate svest o svojoj vrlini: vaalevica ne zna da desnica ini neko dobro delo. Vi to i-nite zato to vam to izgleda kao najprirodnija stvar nasvetu.

Zaustavite se na trenutak i razmislite. Sva vrlina ko-ju moete sagledati u sebi nije u sutini vrlina, nego jeneto to ste promiljeno odgajili i razvili. Da je to pra-

42


43/112

PUT LJUBAVI

va vrlina, ne biste toliko uivali u njoj, ve ne bi ak nimislili o tome kao o vrlini. Primarna osobina svetosti jenedostatak svesti o sebi.

Druga osobina je uzdravanje od napora i nasilja-napor moe da izmeni vae ponaanje, ali ne i vau li-nost. Razmislite: napor vam prinosi hranu ustima, ali nemoe izazvati apetit; moe vas odvesti u krevet, ali nemoe vam pruiti san; moe vas naterati da otkrijete taj-nu nekome, ali ne moe sagledati istinu; moe vas pod-stai da nekome date kompliment, ali ne moe proizve-sti iskreno divljenje; moe vas nagnati da sluite, alinemoan je da izazove ljubav ili svetost.

Sve to moete dostii naporima samo je suzbijanje,nikad autentina promena i razvoj. Menjanje je iskljui-vo posledica svesnosti, i uvek svesnosti.

Postanite svesni svoje nesree i ona e ieznuti-ustupice mesto srei. Postanite svesni svog ponosa i one ustupiti mesto samilosti. Postanite svesni svojih stra-hova i oni e se rasplinuti - javie se ljubav. Postanitesvesni svojih veza i one e nestati - javie se sloboda.

Ljubav, sloboda i srea nisu biljke koje moete uzga-jati i obnavljati. Ne moete ak ni znati ta stvarno jesu.Jedino to moete uiniti je da analizirate njihove su-

protnosti i tako uoite njihovo iezavanje.Trea osobina svetosti je da ne moe biti prieljkiva-

na. Prieljkujete li sreu? Automatski postajete napetisve dok je ne dostignete, i neprestano ste u stanju neza-

dovoljenosti. A nezadovoljenost i napetost ubijaju svakusreu koja vam je obeana. Kada sebi poelite svetost, vihranite lakomost i ambiciju koje vas ine egoistinim i

praznim - sve drugo samo ne svecem.Eto neega to treba shvatiti - ima dva naina da se

iznutra promenite. Prvi je sposobnost vaeg 'ega' da vaspodstakne da se razvijete u neto drukije od onoga zata ste predodreeni, tako da taj 'ego' moe da osvoji

43


44/112

Antoni De Melo

hvalospeve. Drugi nain da se promenite je da sleditemudrost Prirode - zahvaljujui toj mudrosti postajetesvesni, razumete svet oko sebe. To je sve to treba dauinite, preputajui Stvarnosti i Prirodi da odaberu vr-

stu, nain i brzinu vae promene.Va 'ego' je izvrstan tehniar, ali nije kreativan. Pri-

svaja razne metode i tehnike i proizvodi takozvane sve-ce" - krute, logine, mehanike, beivotne, netolerantneu odnosu na druge kao i u odnosu na sebe - nasilne lju-de, koji su apsolutna suprotnost svetosti i ljubavi. Priro-da nije tehniar - Priroda je kreativna.

Postaete stvaralac, a ne samo promiljeni tehniar,kada raistite te stvari u sebi - bez pohlepe, bez ambi-cije, bez muke, bez takmiarskog duha, bez cilja i eljeza uspehom.

Ono to se trai samo je strasna, lucidna, iva i bud-na svest o naoj ogranienosti, gluposti i egoizmu, osvim naim zavisnostima i svim naim mukama. Prome-ne koje e uslediti nee biti rezultat vaih planova ili na-

pora, ve plod Prirode koja e pretumbati sve vae pla-nove i elje, tako da u vama nee ostati ni najmanjioseaj zasluge ili uspeha - vaa levica nee znati ta Re-alnost ostvaruje vaom desnicom.

44


45/112

PUT LJUBAVI

13

Budite, dakle, mudri kao zmije

i bezazleni kao golubovi."

Mt. 10,16

Vidite li mudrost u postojanju ptica, cvea, drvea,itave prirode? Ista takva mudrost aktivna je u nama, dabi inila stvari koje na mozak nikad ne bi mogao - krvstruji u naim venama, srce otkucava, plua se ire iskupljaju, rane zarauju, dok se na svesni duh bavidrugim stvarima. To je ta prirodna mudrost koju tek da-nas otkrivamo u takozvanim primitivnim narodima, kodkojih se sauvala ta iskonska jednostavnost.

Mi, koji smatramo sebe progresivnijim, razvili smodrugi tip mudrosti - domiljatost mozga - jer smo otkrilida moemo usavriti prirodu i obezbediti sebi sigurnost,zatitu i dugotrajan ivot, brzinu i udobnost nepoznate

primitivnim narodima. Sve to zahvaljujui kompletnorazvijenom" mozgu. Izazov koji je pred nama sastoji se u

pronalaenju bezazlenosti goluba, a da pri tom ne izgubi-mo promiljenost zmije.

Kako da to postignemo? Putem vanog zahvata sve-sti - treba da shvatimo sledee: kad god se trudimo da

pobedimo prirodu tako to joj se suprotstavljamo, mi sa-mi sebe povreujemo, jer Priroda nije nita drugo nego

45


46/112

Antoni De Melo

nae sopstveno bie. To je kao da se vaa desnica bori svaom levicom, ili kao da vae desno stopalo gazi po le-vom. To su gubitniki zahvati, i vi, umesto da budete i-vi i kreativni, blokirani ste u tom sukobu. Osvrnite se

oko sebe - zar to nije stanje najveeg broja ljudi? Mrtvi,nekreativni, blokirani, jer su u sukobu s prirodom, uvekspremni da dokau sebi kako mogu da ine suprotno odonoga to im njihova priroda nalae. U sukobu prirode ivaeg mozga, drite se prirode, jer ako joj se suprotsta-vite, lako vas moe unititi. Tajna lei u unapreivanjuPrirode u skladu sa Prirodom. Kako dostii tu harmoni-

ju?

Prvo: mislite o nekoj promeni u svom ivotu ili ka-rakteru. Moda ete pokuati da nametnete ovu prome-nu sebi, putem napora i prinude, ili elje da postaneteono to je va ,,ego" programirao. To je zmija koja se bo-

ri protiv goluba.Ili se, moda, samo ograniavate na uenje, posma-

tranje, razumevanje, trudei se da postanete svesni svo-je aktuelne situacije, sa svim problemima, ali bez upinja-nja, bez forsiranja stvari kako bi to zahtevao va 'ego',ve doputajui da Stvarnost rukovodi promenama, ne uskladu s vaim planovima, ve sa planovima Prirode. Utom sluaju postoji savrena saglasnost zmije i goluba.

Razmotrite ipak promene koje elite da ostvarite usebi, i posmatrajte svoje ponaanje. Otkriete da ste seolako upustili stazom kanjavanja i nagrada, discipline ikontrole, propovedi i okrivljavanja, pohlepe i gordosti,ambicije i tatine, ignoriui put spokojnog prihvatanja,

put budne i paljive svesnosti.Drugo: mislite o svom telu i uporedite ga sa telom

ivotinje koja se nalazi u svom prirodnom okruenju. i-votinja nikad nije napeta osim kada se priprema za bor-

bu ili uzlet; nikada ne jede niti pije neto to joj moenakoditi; prua sebi sav odmor ili aktivnost koji su joj

potrebni; ima tano odmeren dodir sa elementima priro-

46


47/112

PUT LJUBAVI

de: vetrom, suncem, kiom, toplotom, hladnoom. Sve jeto zato to ivotinja slua svoje telo i preputa se njego-voj mudrosti.

Uporedite sve to s vaim glupavim lukavtinama. Kadbi vae telo moglo da govori, ta bi vam reklo? Pokazalobi vam svu vau lakomost, sujetu, ambiciju, ispraznu e-lju da se istaknete i dopadnete drugima, sva zastranjenjakoja uutkavaju glas vaeg tela, dok istovremeno slepohrlite objektima koje vam namee va 'ego'. Eto, zaistaste izgubili jednostavnost i bezazlenost goluba.

Tree: upitajte se koliko ste u dodiru s Prirodom-sa drveem, zemljom, travom, nebom, vetrom, kiom,suncem, cveem, ivotinjama i pticama. Koliko vremena

provodite u prirodi? U kojoj ste meri usklaeni s njom,koliko je posmatrate, koliko se udubljujete, koliko vasostavlja ushienim, koliko se poistoveujete s njom? Ako

je vae telo predugo odvojeno od prirodnih elemenata,ono sahne, postaje kruto i lomno, jer je odvojeno odsvoje vitalne sredine. Kada ste predugo odvojeni od Pri-rode, va duh postaje jalov i umire, jer je iupan u ko-renu.

47


48/112

Anteni De Melo

14

Carstvo nebesko s naporom se osvaja ipodvinici ga zadobijaju."

Mt. 11,12

Uporedite ist i spokojan sjaj rue u pupoljku sa ten-zijama i nemirima vae egzistencije. Rua ima jednu oso-

binu koja vama nedostaje: savreno je zadovoljna sobom.Nije, kao vi, od samog roenja programirana da bude ne-zadovoljna. Nije oteena ni najmanjom tenjom da budeneto drugo od onoga to jeste, i zato uiva tu jedinstve-nu ljupkost i odsustvo unutranjih sukoba to se u ljud-skom rodu moe videti samo kod mistika i dece.

Razmislite koliko je vae stanje alosno: veito neza-dovoljni sobom i eljni da se promenite, a istovremeno

paralizovani nasiljem i netolerancijom usmerenom nasvaki va pokuaj promene. Kakvu god promenu postigli,uvek je praena unutranjim sukobom - kao kada patitevidevi da su drugi postigli ono u emu vi niste uspeli.

Da li biste bili tako kinjeni zaviu i ljubomorom daste, kao rua, zadovoljni onim to jeste, i kada ne bi sle-

po eznuli da budete ono to niste? Ali vi veito upore-ujete sebe s nekim ko zna vie od vas, ko bolje izgledaod vas, ko uiva veu popularnost ili ima vie uspeha odvas. Vi neprestano elite da budete vetiji, dareljiviji,

48


49/112

PUT LJUBAVI

razboritiji; elite da doprete do Boga, da se maksimalnopribliite svojim idealima.

Podsetite se tune prie o svojim naporima da usa-vrite sebe - svi su propali, ili su vam pribavili samo de-limian uspeh, koji ste skupo platili borbama i patnjama.

Sada zamislite da stavljate taku na sve te napore dase promenite, i na svo nezadovoljstvo sobom. Da li bivas to moda osudilo na letargiju, pasivno prihvatanjesvega to je u vama i oko vas?

Postoji srednji put izmeu iscrpljujueg samopodsti-canja s jedne, i stagnirajueg prihvatanja s druge strane- put samospoznaje. To nije nimalo lak put, jer da bishvatili ko ste, uslov je da prethodno unitite u sebi sva-ku elju da se promenite u neto drugo.

Ovo e vam postati kristalno jasno ako uporedite

stav naunika koji prouava ponaanje mrava, bez ikakveelje da ih promeni, sa stavom dresera pasa koji proua-va njihove osobine s ciljem da ih naui odreenoj vebi.Umesto da menjate sebe, potrudite se da prouite sebe,da analizirate svoje reakcije u odnosu na odreene ljudei stvari, bez procenjivanja, osude ili elje za promenomsebe - tada ovo vae istraivanje nee biti selektivno, vecelovito; nee se zavriti krutim zakljucima, ve e po-stajati sve otvorenije i aktuelnije. Tada ete otkriti netoudesno u sebi. Osetiete kao da ste preplavljeni svetlo-u spoznaje, i doiveete neizreciv preobraaj.

Da li se u tom trenutku deava promena? Tako je: u

vama i u svemu to vas okruuje.Meutim, ta promena nije delo vaeg promiljenog i

neumornog 'ega', uvek spremnog da se bori, sukobljava,primorava, pridikuje, sa svojom netolerantnou i ambi-cijama, stvarajui tako napetost, sukobe i otpore izmeuvas i prirode, to obeshrabruje i iscrpljuje, kao vonja s

podignutom runom konicom. Ne - svetlost spoznajepreobraava va intrigantni i narcisoidni 'ego', da bi

49


50/112

Antoni De Melo

odreila uzde Prirodi u ostvarenju promene koja se dea-va kod rue - to nije vetaka promena, ve blagoslov,neto zdravo, netaknuto vaim unutranjim sukobima.

Poto je svaka promena nasilje, i Priroda tako ini.Ali udesna osobina nasilnosti Prirode, potpuno razliitaod nasilnosti 'ega', je u tome to se ona ne raa iz neto-lerancije i mrnje prema sebi. Nema nikad besa u uraga-nu koji odnosi sve na svom putu, kao to nema nasilja uribi koja prodire svoje mlade, postupajui po nama ne-

poznatim zakonima odranja vrste. Kada Priroda unita-va, ona to ne ini iz ambicije, pohlepe, ili linog zado-voljstva, ve iz pokoravanja tajanstvenim zakonima kojitee dobrobiti celine i sveukupnosti postojanja, iznad

preivljavanja i dobrobiti pojedinih delova.Takva vrsta nasilnosti raa se u misticima kada

ustaju protiv modela i struktura ukorenjenih u njihovomdrutvu i kulturi, kada iznenada postaju svesni zla kojenjihovi savremenici ak i ne primeuju. Takva je nasil-nost koja prati cvetanje rue, i pored otpora na koje na-ilazi. Ista ta sila uinie da opadnu latice rue poto ih

je rastvorila ka suncu i okonala svoje postojanje u ne-noj i mirisnoj lepoti, nimalo zabrinuta to joj preostajesamo minut kratke egzistencije odreene sudbinom. Itako prolazi njen ivot, kao to ive ptice na nebu - ne-ma ni traga od onog nezadovoljstva, ljubomore, brige i

borbe karakteristine za svet ljudskih bia, koja se vei-to upinju da kontroliu i podjarmljuju, umesto da se pre-

puste cvetanju do spoznaje, ostavivi svaku brigu onoj

svemoi koju Bog iskazuje u prirodi.

50


51/112

PUT LJUBAVI

15

.Uitelju, znamo da pravo govori i ui,i ne gleda ko je ko, nego

zaista ui putu Boijem."

Lk. 20,21

Posmatrajte svoju egzistenciju i primetiete kolikoste je podredili drugim ljudima. Kakav je rezultat? Ljudivas na kraju epaju u smrtonosni zagrljaj. Njihovim pri-hvatanjem, odobravanjem, laskanjem, prekorima, oni usutini kontroliu vae ponaanje; ljudi imaju mo daispune vau usamljenost svojim prisustvom; mogu dauzdignu va duh na sedmo nebo svojim pohvalama, kaoto imaju mo da vas svedu na obinu krpu svojim kri-tikama i odbacivanjima.

Pogledajte sebe: gotovo svaki svesni minut vaeg da-na provodite trudei se da ugodite drugima, bilo da suivi ili mrtvi. ivite po njihovim pravilima, prilagoava-te se njihovom stilu ivota, traite njihovo drutvo, elitenjihovu ljubav, uasavate se njihovih prekora, prosjakenjihove aplauze, olako se preputate oseanjimakrivice koje vam oni nameu. ak se pribojavate da ne

budete u raskoraku s modom u oblaenju, nainu govo-ra, ponaanju, pa ak i u nainu razmiljanja.

Uoite jo jednu injenicu - vi zavisite od drugih injihov ste rob, ak i kad vam je omogueno da ih kon-

51


52/112

Antoni De Melo

troliete. Ljudi su postali do te mere deo vaeg postoja-nja, da vam je teko i da zamislite kako niste pod utica-

jem drugih, ili pod njihovom kontrolom. Oni su u sutiniuspeli da vas ubede kako ete, ako ih se oslobodite,

postati ostrvo: usamljeni, jalovi, bez ljubavi.Meutim, istina je ba sve suprotno tome. Kako

uopte moete voleti nekoga iji ste rob? Kako moetevoleti neku osobu o kojoj ste ovisni? Omogueno vam jesamo da elite, imate potrebe, da strepite i budete kon-trolisani. Ali ljubav postoji iskljuivo u odsustvu strep-nje, u punoj slobodi.

Kako dostii tu slobodu? Preko dvostruke ofanziveprotiv vaih zavisnosti i vaih robovanja.

Na prvom mestu neophodna je svesnost. Gotovo jenemogue biti zavistan, rob, ako ovek postane svestan

sumanutosti svega toga. Ali svesnost ponekad ne moebiti dovoljna osobi koja zavisi od ljudi. Zato treba da ra-zvijete neku aktivnost koja vam zaista prija; morate daotkrijete ne samo korisnu stranu svoga posla, ve i onoto je u njemu samo po sebi lepo. Razmislite o nekojaktivnosti kojom biste se bavili iskljuivo zbog nje, biloda vam ide od ruke ili ne; bilo da vas hvale ili kude; bi-lo da putem nje dobijate ljubav i nagrade, ili ne dobijatenita; bilo da vam ljudi odaju priznanje ili ne.

Koliko biste aktivnosti mogli da nabrojite u svom i-votu kojima ste se posvetili samo zato to vam prijaju iispunjavaju va duh? Ponovo ih otkrijte, razvijte ih, jerone su va paso ka slobodi i ljubavi.

Meutim, verovatno ste i na ovom planu pretrpelipranje mozga koje vas vodi potpuno potroakom nainurazmiljanja, na osnovu koga je uivanje u poeziji, raz-gledanje neke panorame ili sluanje muzike samo pukogubljenje vremena, jer bi trebalo vi da budete taj koji e

proizvesti tu poeziju ili muziku kompoziciju. Ali, pri ta-kvom nainu razmiljanja, ak i proizvoenje ovih stvariima vrlo malo smisla po sebi - vano je samo da vaa

52


53/112

PUT LJUBAVI

vrednost bude priznata. Kako neka stvar moe biti dobraako nije priznata? Nije ak dovoljno ni da je priznata-mora dobiti aplauze i pohvale ljudi, inae nita ne vredi.Va rad dobij a maksimalnu vrednost samo ako postane

popularan i dobro se prodaje na tritu! I eto, ponovoste ukljeteni u zagrljaju i kontroli drugih. Vrednost ne-ke aktivnosti, prema drugima, nije u injenici da je voli-mo i da nam sama po sebi prija, ve u tome da li rezul-tira uspehom.

Osnovni put ka samoostvarenju ne prolazi kroz mno-tvo ljudi - on prolazi kroz aktivnosti u koje se uputa-mo ne obazirui se na uspeh ili korist. Nasuprot onometo je opteprihvaeno miljenje, lek protiv usamljenostinije u traenju drutva ve u kontaktu sa stvarnou - utrenutku kada stupite u dodir sa stvarnou, tek tadaspoznajete ta je sloboda i ta je ljubav. Odvojite se od

drugih, i tako ete stei sposobnost da ih volite.Nemojte misliti kako treba pre svega da se druitesa ljudima da bi ste ispoljili svoju ljubav. To ne bi bilaljubav, ve jednostavno privlanost ili saoseanje. Meu-tim, ljubav je prvo to se raa u vaem srcu pri dodirusa stvarnou. Ne toliko ljubav prema odreenoj stvariili osobi, ve sama ljubav po sebi: odreeni stav, predo-dreenost za ljubav. Ta ista ljubav poee nakon toga dazrai ka spoljnom svetu stvari i drugih ljudi.

Ako elite da se ljubav javi u vaem ivotu, morateraskinuti okove unutranje zavisnosti od drugih, a jedininain da u tome uspete je da postanete svesni i posveti-

te se aktivnostima koje volite iskljuivo zbog njih kao ta-kvih.

53


54/112

Antoni De Melo

16

,,A vi se ne zovite uitelji;jer je u vas jedan uitelj, Hristos,

a vi ste svi braa."

Mt. 23,8

Moete pronai nekoga ko e vam dati podatke o me-hanici, matematici, stranom jeziku, ili vas nauiti da vo-zite bicikl ili radite na kompjuteru. Ali u onome to jestvarno vano - ivot, ljubav, stvarnost - niko vas nie-mu ne moe nauiti. Sve to vam uitelji mogu rei sa-mo su formule, ali u istom trenutku kada prihvatite ne-ku formulu, poinjete da vidite stvarnost kroz filter koji

je neko drugi stvorio. Ako prihvatite formule, ostajetezarobljeni - usahnuete i nikada, do svoje smrti, neetedoiveti ta znai kada sami spoznate svet oko sebe.

Pogledajmo na sve to iz drugog ugla. U vaem ivo-

tu sigurno je bilo trenutaka u kojima ste doiveli takvaiskustva za koja ste ubeeni da ete ih nositi u sebi svedo groba, jer uopte niste sposobni da ih izrazite.

U stvarnosti ne postoje reci koje bi precizno izrazi-le ono to doivljavate. Razmiljajte o oseanju koje vas

je preplavilo kada ste videli pticu koja leti tik iznad vo-de nekog jezera, ili travu koja nie iz pukotine zida, kadaste dodirnuli nago telo, ili ostali kao hipnotisani predukoenim lesom u sanduku.

54


55/112

PUT LJUBAVI

Mogli biste pokuati da uporedite svoja iskustva samuzikom, poezijom ili slikom. Ali u dubini due znateda niko nee moi tano da shvati ta ste videli ili doi-veli - neto to vas ini potpuno nesposobnim da to

izrazite recima drugom ljudskom biu, a jo manje da gatome nauite.Upravo to doivljava neki uitelj kada mu traite da

vas naui neemu o ivotu, Bogu ili objektivnoj stvarno-sti. Sve to moe da uini je da vam prenese neku for-mulu, niz povezanih reci. Ali od kakve koristi za vas?

Zamislite ponovo grupu turista koji putuju autobu-som, sputenih zavesa: ne vide, ne uju, ne oseaju ni-kakav miris pejzaa kroz koji prolaze. Za to vreme njihovdivni vodi ne prestaje da govori, ispunjavajui ih onimto se njemu ini kao iv opis mirisa, zvukova i slika ko-

je se mogu videti u svetu van autobusa. Jedine stvari koje

oni doivljavaju samo su predstave koje reci njihovogvodia izazivaju u njihovoj mati. Zamislimo da se auto-bus zaustavi i da vodi pusti turiste da izau, dobro pot-krepljene formulama o onome to mogu oekivati da vi-de ili dozive. Kakvo e biti njihovo iskustvo - modazagaeno, uslovljeno, potpuno naopako? Oni ne primajustvarnost onakvu kakva je, ve kroz filter formula kojeim je servirao njihov vodi. Gledae na stvarnost sa di-stance, ili e na nju projektovati te formule koje imaju uglavi - u stvarnosti e nai samo potvrdu onoga to una-

pred misle.Postoji li nain da otkrijete da li je ono sa im stu-

pate u kontakt stvarnost ili ne? Evo primera: ako ono todoivljavate ne moete da uklopite ni u jednu formulukoju su izmislili drugi ili vi sami - jednostavno, ako je toneto to ne moete izraziti recima. ta onda mogu da

pomognu uitelji? Mogu da vam predstave neto to nijestvarno - ne mogu vam pokazati stvarnost; mogu dauklone vae formule, ali ne mogu da vam pokau onoto te formule izraavaju; mogu da vam ukazu da grei-te, ne mogu vam pokazati istinu; sve to mogu da urade

55


56/112

A n toni De Melo

je da vam pokau put koji vodi stvarnosti, ne mogu vampokazati ta stvarno vidite. Va put morate proi sami,sami morate da otkrijete stvarnost.

Sami idete napred. Eto ta znai osloboditi se svihformula - onih koje potiu od drugih ljudi, koje ste na-uili iz knjiga, onih do kojih ste doli polazei od sop-stvenih iskustava. Meutim, najstranije za ljudsko bie

je da se upusti u svet nepoznatog, bez zatite bilo kakveformule.

ivot van sveta ljudskih bia, kao to su to inili mi-stici i proroci, ne znai da su odbacili svoje drutvo, vesamo njegove formule. U takvim sluajevima, ak i kadaste okrueni svetom, vi ste, zaista, potpuno sami.

Kakva uasna samoa! Ta samoa i tiina: samo utoj tiini videete". U takvom stanju, postae vam be-skorisni knjige, vodii i uitelji.

ta ete videti? Bilo ta, sve: list koji pada, ponaa-nje nekog prijatelja, zvezdano nebo, ulicu prepunu ljudi,

bilo ta. Ako bi se neko ponudio da vam pomogne da toizrazite recima, vi biste zavrteli glavom: Nije to", jer bise radilo iskljuivo o formuli. Neko drugi pokuao bimoda da vam objasni smisao onoga to ste videli, ali vi

biste ponovo zavrteli glavom, jer je smisao takoe samoformula, neto to ima znaenje za svako bie koje raz-milja, dok ono to ste videli prevazilazi svaku formului znaenje.

Tako e se u vama pokazati neobina promena, mo-da ne tako oigledna u poetku, ali koja e, meutim, vo-diti radikalnom preobraaju. Jer, posle vienja", nikadavie neete biti isti kao pre. Doiveete ushienost slo-

bodom, izuzetno poverenje koje potie od saznanja dasvaka formula, koliko god bila sveta, nema nikakvu vred-nost; i vi nikada vie neete bilo koga zvati uiteljem

Zato odbacite knjige i formule, skupite hrabrosti daostavite svoga uitelja, ko god da je, i sami gledajte svetoko sebe.

56


57/112

PUT LJUBAVI

17

Zaista vam kaem,ako se ne obratite i ne budete kao deca,

neete ui u Carstvo nebesko."

Mt. 18,3

Prva stvar koju primeujemo u oima deteta je nje-gova nevinost, njegova nena nesposobnost da lae ilikoristi maske, da se predstavlja kako je neto drugo odonoga to jeste. U tome je dete istovetno sa svim poja-vama u prirodi: pas je pas, rua je rua, zvezda je zvez-da, svaka stvar jednostavno je ono to je. Samo je odra-slo ljudsko bie u stanju da se pretvara da je neto drugood onoga to jeste. Kada odrasli kanjava dete zato to

je reklo istinu ili pokazalo ono to misli i osea, dete uida se pretvara, i njegova nevinost biva unitena. U tomtrenutku ono postaje samo brojka u neizmernoj gomilionih koji govore, obeshrabreni: ,Ja vie ne znam ko

sam", jer kad tako dugo kriju istinu o sebi, na kraju jesakriju i od samih sebe.

Koliko ste nevinosti detinjstva sauvali u sebi? Po-stoji li jo neka osoba u ijem prisustvu moete biti jed-nostavno i u potpunosti onakvi kakvi ste, otvoreni, golii nevini kao dete?

V1111 tvCL\J U^L^i

Postoji i drugi, podmukliji nain, da se unitinevi-: detinjstva - kad se dete zatruje eljomda postane

57

nost


58/112

Antoni De Melo

neko. Pomislite koliko se ljudi estoko upinje da na svakinain postanu ne ono to im je priroda namenila (mu-ziari, kuvari, mehaniari, stolari, batovani, pronalaza-i), ve da postanu neko": ljudi od uspeha, slave i moi;da postanu neto to ne donosi spokojno samoostvare-nje, ve samovelianje. Govorimo o osobama koje su od-

bacile svoju nevinost, jer su odabrale da ne budu ono tojesu, ve da na svaki nain uzdignu sebe, ponekad samou svojim oima. Pogledajte svoj svakodnevni ivot. Mo-ete li nai makar jednu misao, jednu re ili delo koji nisuiskvareni eljom da postanete neko", pa ak i kada je toto traite uspeh na duhovnom planu, ili svetost zakoju niko ne zna osim vas?

Nevino dete, kao ivotinja, ostavlja slobodan putsvojoj prirodi da bude i postane samo ono to jeste.Ponekad se i odrasli, koji su umeli da sauvaju svoju ne-vinost, preputaju kao deca impulsima prirode ili sudbi-ne, ne optereujui sebe da postanu neko", ili da osta-ve utisak na druge. Ali, za razliku od dece, oni se neoslanjaju na instinkt, ve na neprekidnu panju u odno-su na sve to ih okruujea to se odigrava u njima - ta

panja ih titi od zla i podstie razvoj koji im je Prirodanamenila, umesto uzdizanja njihovog ambicioznog 'ega'.

Postoji jo jedan nain na koji odrasli kvare nevinostdece - tako to ih ue da oponaaju nekoga. U trenutkukada navedete dete da se pretvori u fotokopiju neke dru-ge osobe, vi gasite iskru originalnosti sa kojom je onodolo na svet. U trenutku kada odluite da budete kaoneko drugi, kakva god je on veliina ili svetac, vi prosti-tuiete svoje bie.

Oplakujte tu boansku iskru jedinstvenosti koja jezakopana u vama, pod naslagama straha - straha da neispadnete smeni ili budete odbaeni ako skupite hra-

brost da budete ono to jeste i odbijete da se mehanikiprilagodite drugima u nainu oblaenja, ponaanja i raz-miljanja. Uoite koliko ste se prilagodili, ne samo u

58


59/112

PUT LJUBAVI

svom delanju i mislima, ve i u svojim reakcijama, emo-cijama, stavovima, vrednovanjima. Vi nemate hrabrostida odbacite ovo prostituisanje i ispoljite svoju iskonskunevinost. To je cena koju ste primorani da platite za pa-

so putem koga bivate prihvaeni u svom drutvu ili po-slovnom okruenju. I tako ulazite u svet nakaradnih ikontrolisanih, izgnanika iz carstva koje pripada deijojnevinosti.

Jo jedan podmukli nain da razorite svoju nevinostogleda se u poreenju i nadmetanju sa drugima - takozamenjujete svoju jednostavnost ambicijom i eljom da

budete uspeni kao neko drugi, ili jo bolji od njega.Razmislite: osnovni razlog to je dete u stanju da

sauva svoju nevinost i ivi, kao i ostatak prirode, u bla-enstvu svoga carstva, lei u injenici da ono jo nije usi-sano u ono to mi nazivamo svetom - u taj tmurni pre-

deo naseljen odraslima koji ne ive svoj ivot, ve samoskupljaju aplauze i divljenje; koji ne znaju za blaenstvostanja u kome je ovek ono to jeste, ve se neprestanoi neurotino porede i nadmeu sa drugima, u trci za is-

praznim stvarima koje nazivaju uspehom i slavom, ak ikada ih mogu dobiti samo odbacivanjem, poniavanjem,gaenjem i unitavanjem blinjih. Ako dozvolite sebi dastvarno pretrpite muke tog pakla na zemlji, da okusitenjegovu apsolutnu prazninu, moda ete doiveti da se uvama jave revolt i tako snana odvratnost koji e kona-no raskinuti okove zavisnosti i obmane kojima je sputa-na vaa dua, i tako ete se probiti u slobodu carstva ne-

vinosti.

59


60/112

Antoni De Melo

18

Ovo je zapovestmoja: da ljubite jednidruge kao to ja vasljubim."

Jv. 15,12

ta je ljubav? Pogledajte cvet. Moe li on rei: Nu-dim svoj miris dobrima, a uskraujem ga ravima"? Ili,moete li zamisliti ulinu lampu koja odbija da osvetli

put ravoj osobi koja prolazi ispod nje? Pogledajte kakodrvo daruje svoju nezatienu senku svima bez razlike-dobrima i loima, mladima i starima, ljudima i zverima,

pa i onima koji mu prilaze u nameri da ga poseku.

To je samo prvi smisao ljubavi: njena nedeljivost.Kao to Bog svojim suncem obasjava i zle i dobre, i da-

je kiu i pravednima i nepravednima" (Mt. 5,45).Primeri cveta, lampe i drveta pomau vam da pred-

stavite sebi ta je ljubav. Kako stii do takve vrste ljuba-vi? Kakav god napor preduzeli, samo ete je uiniti pri-silnom, izvetaenom i zato lanom, jer se ljubavi nemoe nareivati. Nita ne moete uiniti. Uprkos tome,moete pokuati neto.

Uoite kakva se udesna promena deava u vamakada odbijete da ljude etiketirate kao dobre ili rave,svece ili grenike, i ponete da ih posmatrate kao da sugotovo nesvesni i neznalice.

60


61/112

PUT LJUBAVI

Morate se kloniti svog lanog ubeenja da ljudi mo-gu svesno greiti - niko ne grei pri punoj svesti o tome.Greh se ne raa iz zloudnosti, kako to pogreno misli-mo, ve iz neznanja. Oe, oprosti im, jer ne znaju ta

ine" (Lk. 23,34).Druga osobina ljubavi je njena besplatnost". Drvo,

cvet, lampa, daruju ljubav ne traei nita za uzvrat. Me-utim, neki ljudi ne biraju enu po njenim vrlinama, vezbog miraza koji im moe doneti. Oni ne vole nju, venjen novac. Da li je moda vaa ljubav drukija kada tra-ite drutvo neke osobe koja vas hvali i oboava, a izbe-gavate one koji vas ne hvale i nagrauju? Ili kada steokrenuti u pravcu onih koji vam daju ono to elite i i-ve prema vaim oekivanjima, dok ste ravnoduni i akodbojni prema ostalima?

I ovde je samo jedna stvar koju bi trebalo uiniti da

biste doli do besplatnosti" ljubavi: da irom otvoriteoi i gledate. Vienje, svest, suoenje s vaom nazovi--Ijubavlju, onakvom kakva stvarno jeste (samo maskaegoizma i poude) bie prvi korak na tom putu.

Trea osobina ljubavi je nedostatak svesti o sebi.Ljubav je toliko zadovoljna to voli, da postaje lepa zasamu sebe; cvet iri svoj miris jer ne moe drukije, bezobzira da li postoji neko ko e ga osetiti. Svetlost lampeili senka drveta ne stvaraju se samo u neijem prisustvu,da bi nestale kada se isti ukloni. Ljubav jednostavno po-stoji, ona nema objekta, i te stvari postoje same po sebi,nezavisno od toga koliko nekom znai njihovo postoja-

nje. One nemaju svest o svojim zaslugama, niti da ineneko dobro.

Jo jedna osobina ljubavi je sloboda. Tamo gde stiuprinuda, kontrola i sukobi, ljubav umire. Pogledajte kakovas cvet, drvo ili lampa ostavljaju potpuno slobodnim.Drvo nee uiniti nita da vas privue u svoju senku akoste resili da se sunate. Razmiljajte o prinudi i kontrolikojoj se podvrgavate kada se ponaate onako kako drugi

61


62/112

A n toni De Melo

oekuju od vas, samo da biste zadobili njihovu ljubav ipriznanje, ili zato to se bojite da ih ne izgubite. Svakiput kada se podvrgnete takvoj kontroli i prinudi, vi uni-tavate u sebi sposobnost za ljubav, svoju pravu i jedinu

prirodu, jer ste drugima spremni da inite samo ono toim dozvoljavate da ine vama.

Razmiljajte o tome koliko kontrola i prinuda domi-niraju vaim ivotom, i moda e vas svest o tome nate-rati da stavite taku na sve to. A kada se oslobodite, uvama e se roditi ljubav. Jer, sloboda je samo drugo imeljubavi.

62


63/112

PUT LJUBAVI

19

Nijedan ko je metnuo ruku svoju na plugpa se obazire nazad, nije

pripravan za Carstvo Boije."

Lk. 9,62

Carstvo Boije je ljubav. ta znai voleti? Znai biti

oseajan, prijemiv na ivot, stvari, ljude; znai biti uskladu sa samim sobom i svime to nas okruuje, ne is-kljuujui bilo ta i bilo koga. Iskljuivost je uvek znak daste ogrubeli, da ste zatvorili vrata za sobom. Kada se tagrubost ispolji, senzibilnost umire. Nee vam biti tekoda otkrijete primere takve bezoseajnosti u svom ivotu.

Da li ste se ikad zaustavili da sklonite kamen ili ek-ser sa ulice da se neko ne bi povredio? Nevano je tonikada neete upoznati osobu koja vam moe biti za-hvalna na tome, i to neete dobiti nikakvu nagradu ili

priznanje. Vi to jednostavno inite iz ljubaznosti i ose-ajnosti.

Ili, na primer, dirnula vas je drama ljudske bede uzabaenom delu sveta, ili unitenje neke ume koju ni-kad niste videli i od koje nikada ne biste imali neposred-nu korist; ili ste pomogli nekom strancu da nae put,svesni da nikada vie neete sresti tu osobu.

U ovim i mnogim drugim trenucima, ljubav izranjana povrinu vaeg ivota, signalizirajui da je bila unutrau vama, iekujui da izae na svetlost.

63


64/112

Documents

A. De Mello - Meditacije ljubavi.doc