A ŠTA S ORĐIVANJM STAROSTI MTO OM UGLJ NIK -14? · govečeta sa Aljaske, i neumereno spora stopa akumulacije fekalija gigantskog lenjivca u starijim slojevima pećina gde je starost

A ŠTA S ODREĐIVANJEM STAROSTI METODOM UGLJENIK-14? – dr Don Batten

WWW.ISTINAOBOGU.RS WWW.CREATION.COM

WWW.CREATION.COM

1

dr Don Batten

A ŠTA S ODREĐIVANJEM STAROSTI METODOM UGLJENIK-14?

• Kako ugljenikov ’’sat’’ funkcioniše?

• Šta određivanje starosti metodom ugljenik-14 zaista pokazuje?

• Šta s drugim radiometrijskim metodama određivanja starosti?

• Postoje li dokazi da je Zemlja mlađa nego što mnogi tvrde?

Oni koji se interesuju za određivanje starosti metodom ugljenik-14 (takođe poznata pod

nazivima karbonsko datiranje, ili radiokarbonsko datiranje, prim. prev) obično žele da više

saznaju o radiometrijskim1 metodama određivanja starosti čiji rezultati ukazuju na milione

i milijarde godina; metoda ugljenik-14 (čak i teoretski) može dati samo hiljade godina.

Nedvosmisleno, milijarde godina se ne mogu smestiti unutar Biblije, a da se pri tom ne

dovede u pitanje ono što Biblija govori o Božijoj dobroti i poreklu greha, smrti i patnje –

razlogu Isusovog dolaska na svet.

Hrišćani Isusove izjave

uzimaju ozbiljno. On je rekao

’’Ali, u početku stvaranja Bog ih

'stvori muško i žensko'.’’ (Ev. po

Marku 10:6). Ova premisa jedino

ima smisla u okviru vremenske

skale koja kreće sa nedeljom

stvaranja pre više hiljada godina.

Izjava nema nikakvog smisla ako

se ljudska vrsta pojavila

na koncu milijardi

godina evolucije.

Prvo ćemo razmotriti

određivanje starosti metodom

ugljenik-14, a zatim i druge

metode određivanja starosti.



WWW.CREATION.COM

2

KAKO UGLJENIKOV SAT FUNKCIONIŠE

Ugljenik nalazimo u više različitih oblika ili izotopa. Jedan od ovih oblika ima atome koji

su 14 puta teži od atoma vodonika, a koji se označava kao ugljenik-14, 14C, ili radioaktivni

ugljenik.

Neutroni, koje stvara kosmičko zračenje u gornjim slojevima atmosfere sudaraju se sa

atomima azota (14N) na nižim visinama, pretvarajući ih u 14C. Za razliku od običnog

ugljenika (12C), 14C je nestabilan i raspada se, menjajući se nazad u azot. Ova

nestabilnost čini ga radioaktivnim.

Običan ugljenik (12C) nalazi se u ugljen-dioksidu (CO2) u vazduhu, i koriste ga biljke,

kojima se, u lancu ishrane, hrane životinje, te na taj način unose u sebe ovaj element. Iz

tog razloga kost, ili list drveta, ili čak i komad drvenog nameštaja sadrže ugljenik. Kao i

običan ugljenik (12C), 14C se može naći u ugljen-dioksidu (14CO2), te na taj način on prolazi

kroz ćelijske cikluse biljaka i životinja.

U uzorku vazduha možemo izbrojati 12C i 14C atome, i izračunati proporcionalnu srazmeru 12C i 14C. Iz razloga što je 14C tako dobro pomešan sa 12C, očekujemo da ga nađemo u

sličnoj porporcionalnoj srazmeri kao i u listu drveta, ili delu našeg tela.



WWW.CREATION.COM

3

Živa bića, bez obzira na to što se atomi 14C stalno pretvaraju u 14N, razmenjuju ugljenik

sa svojim okruženjem, tako da mešavina ostaje otprilike ista kao i u atmosferi. Međutim,

čim biljka ili životinja ugine, atomi 14C, koji se raspadaju, više nisu deo razmene, te količina 14C u nekada živim bićima opada (Slika 1.). Drugim rečima, procenat 14C u odnosu na 12C

se smanjuje. Time dobijamo ’’sat’’ koji kreće da kuca čim nešto umre (Slika 2.).

Svakako, ova metoda utvrđivanja starosti primenljiva je samo na nekada živim stvarima,

a ne na predmetima koji to nisu bili, kao na kamenju, na primer.

Stopa raspadanja 14C je takva da će se polovina količine pretvoriti u 14N za 5.730 ± 40

godina. Ovo je vreme poluraspada. Dakle, u dva vremena poluraspada, ili 11.460 godina,

samo četvrtina će ostati. Ako je količina 14C u odnosu na 12C u datom uzorku jedna

četvrtina u odnosu na živi organizam, primerak ima teoretsku starost od 11.460 godina.

Bilo šta staro preko 100.000 godina ne bi trebalo da ima količinu 14C koja se može izmeriti.

Iz tog razloga određivanje starosti metodom ugljenik-14 ne može kao rezultat dati milione

godina starosti bilo kog merenog objekta. Zapravo, prisustvo 14C u ispitanom uzorku je

jak dokaz da primerak nije star na milione godina.

Međutim, nije sve tako jednostavno. Prvo, biljke selektivno uzimaju ugljen-dioksid koji

sadrži 14C, dajući prvenstvo ugljen-dioksidu koji sadrži 12C. Drugim rečima, one uzimaju

manje 14C nego što bi smo očekivali, i zbog toga testovi pokazuju da su starije nego što

zaista jesu. Pored toga, različite vrste biljaka su izbirljive na različit način i zbog ovoga se

tumačenje rezultata mora korigovati2.

Drugo, proporcionalna količina 14C u odnosu na 12C u atmosferi nije konstantna. Drugim

rečima, bila je veća u periodu pre industrijskog doba, u kome je sagorevanje fosilnih

goriva oslobodilo mnogo više ugljen-dioksida koji je bio osiromašen u smislu sadržaja 14C.

Ovo će imati za posledicu to da bića koja su u to vreme umrla izgledaju starije kada se

analiziraju metodom ugljenik-14. Potom, količina 14CO2 je povećana atmosferskim

testiranjima atomskih bombi pedesetih godina prošlog veka3. Objekti čija starost

procenjena metodom ugljenik-14 u tom periodu, pokazaće se mlađim nego što zaista

jesu.

Merenje 14C u objektima čija je starost istorijski poznata (npr., semenke u grobovima koji

su deo grobnica kojima je starost određena istorijskim metodama) omogućava da se nivo 14C u atmosferi proceni, te je delimično podešenje ’’sata’’ moguće. U skladu s tim,

određivanje starosti metodom ugljenik-14 može biti korisno ako se pažljivo primenjeni na

objekte iz određenih istorijskih perioda. Međutim, čak i sa takvim istorijskim



WWW.CREATION.COM

4

prilagođavanjem, arheolozi ne smatraju 14C datume apsolutnim zbog čestih anomalija.

Oni se oslanjaju na metode određivanja starosti koji su vezani za istorijske zapise.

Van okvira zabeležene istorije, pravilno podešavanje 14C ’’sata’’ je nemoguće4.

DRUGI FAKTORI KOJI UTIČU NA ODREĐIVANJE STAROSTI METODOM UGLJENIK-14

Količina kosmičkog zračenja koja ulazi u Zemljinu atmosferu utiče na količinu 14C koja se

proizvede, a time i na određivanje starosti. Količina kosmičkog zračenja varira u odnosu

na Sunčevu aktivnost, kao i u odnosu na Zemljin prolazak kroz magnetne oblake u toku

putovanja koje Solarni sistem načini galaksijom Mlečnog puta.

Snaga Zemljinog magnetnog polja utiče na količinu kosmičkog zračenja koje ulazi iz

atmosfere. Kad je magnetno polje jače, ono odbija više kosmičkog zračenja. Sve u

svemu, energija Zemljinog magnetnog polja vremenom opada5, te se više 14C proizvodi

danas nego što je to bio slučaj u prošlosti. Ovo će imati za posledicu da se starije stvari

učine starijim nego što zaista jesu.

Takođe, Potop opisan u knjizi Postanja (1. Mojsijeva) je veoma poremetio balans

ugljenika. Potop je zakopao ogromnu količinu ugljenika, koja se pretvorila u ugalj, naftu,

itd., time umanjujući količinu 12C u biosferi (uključujući atomsferu – biljke koje su rasle

posle potopa su verovatno absorbovale CO2 koji nije bio zamenjen raspadanjem

zakopane vegetacije)6. Celokupna količina 14C je takođe proporcionalno smanjena u

ovom periodu, ali dok nijedan proces na Zemlji ne proizvodi više 12C, 14C se kontinuirano

proizvodi, i to u stopi koja ne zavisi od postojeće količine ugljenika (dolazi iz azota).

Shodno tome, nivo 14C, u odnosu na nivo 12C, je porastao od vremena Potopa. Dakle,

srazmerna količina 14C u odnosu na 12C u biljkama/životinjama/atmosferi pre Potopa

morala je biti niža nego što je sad.

Ako zbog ovog faktora (koji je dodatak u odnosu na problem magnetnog polja koji smo

maločas razmotrili) ne korigujemo rezultate, određivanje starosti metodom ugljenik-14 za

fosile nastale za vreme Potopa daće starost daleko veću od stvarne.

Kreacionistički istraživači su predložili da procene starosti koje su dale 35.000 - 45.000

godina moraju biti podešene do biblijskog datuma za Potop7. Takvo podešavanje daje

smisao neispravnim podacima koje daje određivanje starosti metodom ugljenik-14 – na

primer, veoma neujednačena starost dobijena za različite delove leša mošusnog



WWW.CREATION.COM

5

govečeta sa Aljaske, i neumereno spora stopa akumulacije fekalija gigantskog lenjivca u

starijim slojevima pećina gde je starost procenjeni metodom ugljenik-147.

Pored toga, vulkani izpuštaju puno CO2 koji je osiromašen u smislu 14C. Pošto je Potop

bio propraćen brojnim vulkanskim aktivnostima, fosili formirani u ranom periodu posle

Potopa analizirani metodom ugljenik-14 izgledaće starije nego što to zaista jesu.

Da sumiramo, 14C metoda, korigovana za faktore Potopa, može dati korisne rezultate, ali

mora biti primenjena pažljivo. Ona ne daje milione godina, i korigovana se odlično uklapa

u bibljski Potop.

DRUGE RADIOMETRIJSKE METODE ODREĐIVANJA STAROSTI

Postoje razne druge radiometrijske metode koje se koriste da bi se dobila starost stena

od više miliona ili milijardi godina. Ove tehnike, za razliku od određivanje starosti

metodom ugljenik-14, uglavnom koriste relativne koncentracije produkata ’’roditelja’’ i

’’kćeri’’ (ili ’’potomka’’) u radioaktivnim lancima. Na primer, kalijum-40 podleže spontanom

razdvajanju jezgra (raspada se) dok se ne pretvori u argon-40, uranijum-238 u olovo-206

preko drugih hemijskih elemenata poput radijuma, uranijum-235 raspada se do olova-

207, rubidijum-87 raspada se do stroncijuma-87, itd. Ove tehnike se primenjuju na

vulkanskim stenama, i obično se smatra da daju vreme od trenutka očvršćivanja.

Koncentracija izotopa može se meriti veoma precizno, ali kokncentracije izotopa nisu

datumi. Da bi dobili starosti iz takvih merenja, mora se poći od nedokazivih pretpostavki

(vidi dijagram peščanog sata) poput:

• Početni uslovi su poznati (npr., da ’’kćeri’’ izotopa nije bilo na početku, ili da znamo

koliko ga je bilo)

• Brzina raspadanja jezgra je uvek bila ujednačena.

• Sistemi su zatvoreni (izolovani) te ni ’’roditelj’’ ni ’’kćer’’ izotopi nisu izgubljeni ili

dodavani.



WWW.CREATION.COM

6

Postoje trendovi u podacima o izotopima

Postoji obilje dokaza da sistemi procene starosti radioizotopima nisu nepogrešive tehnike

kao što mnogi misle, kao i da merenja ne pokazuju milione godina. Međutim, određene

rezultate treba objasniti. Npr., kamenje nađeno na većoj dubini obično daje starije ’’doba’’.

Kreacionisti se slažu da kamenje nađeno na većoj dubini jeste starije, ali ne za milione

godina. Geolog John Woddmorappe, u svojoj kritici poražavajućoj po radiometrijsko

određivanje starosti8 ukazuje da postoje drugi široki trendovi promena u kamenju koji nisu

povezani sa radioaktvinim raspadanjem.

’’Loši’’ datumi?

Kada se dobijena starost razlikuje od očekivane, istraživači hitro izmisle priče koje bi

’’objasnile’’ rezultat. Česta primena takvog retroaktivnog rezonovanja pokazuje da

radiometrijski metodi određivanja starosti imaju ozbiljnih problema. Woodmorappe citira

stotine ’’objašnjenja’’ za ’’loše’’ datume.8



WWW.CREATION.COM

7

Npr., istraživači su primenili retroaktivno rezonovanje pri proceni starosti fosila

Australopithecus ramidus9. Većina uzoraka bazalta najbližih slojevima u kojima su fosili

nađeni dali su starost od oko 23 Ma (Mega annum, miliona godina) pri analizi metodom

argon-argon. To je bilo ’’previše staro’’ u odnosu na to gde su fosili trebali biti unutar

evolucionističke šeme. Onda su uzeli bazalt koji je bio nađen dalje od fosila i izabrali 17

od 26 uzoraka da bi dobili prihvatljivu maksimalnu starost od 4,4 Ma. Ostalih devet

primeraka dali su neprihvatljivo stare datume, i autori su smatrali da su verovatno

kontaminirani, te su ih odbacili. Ovakav način funkcionisanja radiometrijskog

odeređivanja starosti uslovljen je ukorenjenim predrasudama duboke starosti sveta, koji

preovladava u akademskim krugovima.

Slične okolnosti karakterišu i procenu starosti lobanje primata poznate kao KNM-ER

1470.10,11 Ovo je počelo sa inicijalnom procenom starosti na 212 do 230 miliona godina,

što je, za fosile, preko 200 miliona godina starije nego što je očekivano da bude. Učinjeni

su i drugi pokušaji da se odredi starost vulkanskog kamenja u okolini. Tokom godina,

sporazumno se došlo do starosti od oko 2,9 miliona godina na osnovu nekoliko različitih

objavljenih studija (mada su studije bile podložne selekciji ’’dobrih’’ u odnosu na ’’loše’’

datume, kao i u slučaju Australopithecus ramidus).

Međutim, unapred prihvaćen stav o ljudskoj evoluciji nije bilo moguće pomiriti sa time da

je lobanja 1470 i ’’toliko stara’’. Studija svinjskih fosila ubedila je većinu antropologa da je

lobanja 1470 daleko mlađa. Dalje studije su spustile radiometrijsko doba na oko 1,9

miliona godina – i opet, nekoliko studija je ’’potvrdilo’’ ovu cifru. Ovo je igra određivanja

starosti.

Da li sugerišemo da evolucionisti kuju zaveru da ’’masažom’’ podataka dođu do odgovora

koje žele da čuju? Ne, barem uopšteno govoreći. Jednostavno, sve opservacije moraju

se smestiti unutar postojećeg obrasca. Obrazac, ili sistem verovanja, da su molekuli

evoluirali u ljude tokom eona vremena je toliko snažno urezan da se ne dovodi u pitanje

– smatra se ’’činjenicom’’. Dakle, svako se zapažanje mora povinovati ovom obrascu.

Nesvesno, istraživači, koji su navodno ’’objektivni naučnici’’, biraju rezultate da bi ih

uklopili u ovaj sistem verovanja.

Moramo da zapamtimo da naučnici ne mogu da eksperimentišu na događajima iz

prošlosti. Naučnici ne mere starost kamenja, oni mere koncentracije izotopa, koje je

moguće meriti veoma precizno. Međutim, ’’starost’’ se izračunava korišćenjem

pretpostavki o prošlosti koje se ne mogu dokazati.



WWW.CREATION.COM

8

Treba se podsetiti Božije opomene Jovu: ’’Gde si bio kad sam zemlju osnovao?’’ (Jov

38:4).

Oni koji se bave nepisanom istorijom, sakupljaju informacije u sadašnjosti i sklapaju priče

o prošlosti. Nivo potrebnih dokaza za takve priče je, izgeda, mnogo manji od onog koji se

koristi u studijama empirijskih nauka, poput fizike, hemije, molekularne biologije,

psihologije itd.

Jedan od eksperata u polju uticaja radioaktivnih elemenata na sredinu je pronašao

sedamnaest grešaka u određivanju starosti putem izotopa u samo tri široko uvažena

članka koji navodno ustanovljuju da je starost Zemlje 4,6 milijardi godina12. Takođe,

Woodmorappe je akademski i analitički kritikovao ove metode određivanja starosti8. Izneo

je na videlo stotine mitova koji su postali sastavni deo ovih tehnika. Pokazao je da se

nekoliko ’’dobrih’’ datuma koji su ostali pošto su ’’loši’’ odbačeni mogu lako objasniti kao

slučajnost.

TESTIRANJE METODA RADIOMETRIJSKOG ODREĐIVANJA STAROSTI

Ako su tehnike određivanja starosti koje daju duboku starost zaista objektvine metode za

nalaženje starosti kamenja, one bi morale biti efektivno primenjene na kamenju čija je

starost već poznata. Takođe, različite tehnike bi se morale da međusobno slože.

Kamenje čija je starost poznata

Postoji puno primera gde su metodi određivanja starosti dali pogrešne ’’datume’’ za

kamenje čija je starost poznata. Jedan primer je primena K-Ar metode na pet istorijskih

tokova lave sa planine Ngauruhoe na Novom Zelandu. Iako se jedan tok lave desio 1949.,

tri u 1954. i jedan u 1975., dobijeni ’’datumi’’ su bili u razmaku od manje od 0.27 miliona

do 3.5 miliona godina13.

Ponovo, rezonujući retroaktivno, dati su argumenti da je ’’višak’’ argona u magmi

(topljenom kamenu) zadržan kada je ista očvrsnula. Naučna literatura daje mnoge

primere ’’viška argona’’ koji su razlog dobijanja miliona godina starosti za kamenje čija je

starost istorijski poznata14. Ovaj višak izgleda dolazi iz gornjeg sloja, koji je ispod Zemljine

kore. Ovo je u skladu sa teorijom da je svet relativno mlad – argon nije imao dovoljno

vremena da napusti Zemljinu koru. Ako višak argona može da dovede do preuveličanog

broja godina starosti u kamenju čija je starost poznata, zašto bi smo verovali ovoj metodi

kada se primenjuje na kamenje čija starost nije poznata?



WWW.CREATION.COM

9

Druge tehnike, kao one koje koriste izohrone16, polaze od drugačijih pretpostavki vezanih

za početne uslove, ali postoji sve više raspoznavanja da takvi ’’nepogrešivi’’ metodi

takođe mogu dati ’’loše’’ datume. Podaci su, dakle, ponovo birani u skladu sa onim u šta

istraživač veruje da je istina u vezi starosti datog kamena.

Po evolucionističkim pretpostavkama, lava koja se prelila preko litice Velikog kanjona

Kolorada mora biti milijardu godina mlađa od bazalta koji se nalazi na dnu. Standardna

rubidijum-stroncijum izohrona metoda dala je rezultat pri kom je skoriji tok lave 270

miliona godina stariji od bazalta koji je ispod Velikog Kanjona – a to je nemoguće17.

Različite metode određivanja starosti

Ako su različiti metodi koje smo pomenuli pouzdan način određivanja starosti, trebalo bi

da daju međusobno saglasne rezulatate. Hemičar očekuje da svi validni metodi merenja

glukoze u krvi daju isti odgovor (unutar granica eksperimentalnih grešaka). Međutim,

različite radiometrijske tehnike često daju veoma različite rezultate.

U izučavanju Velikog kanjona Kolorada koje je radio Austin17, različite tehnike dale su

različite rezultate (vidi tabelu ispod). Ponovo, dati su razni razlozi da se ’’loši’’ datumi

odbace, ali ovo je opet rezon dat gledajući unatrag. Metodi koji daju rezultate koji mogu

biti odbačeni zato što se ne slažu sa onim u šta mi unapred verujemo ne mogu se smatrati

objektivnim.

U Australiji, ostaci drveta nađeni u bazaltu očigledno su bili zarobljeni u izlivu lave koji je

oformio bazalt, što se vidi iz ugljenisanja. Metoda ugljenik-14 je kao starost drveta dala

45 hiljada godina, ali kalijum-argon metoda je kao starost bazalta dala 45 miliona

godina!18

Određivanje starosti kristala komada uranijuma u Australiji putem olovo-olovo izohrone

dalo je 841 milion godina.19 Ovo je kontradiktorno starosti od 1.550-1.650 miliona godina

dobijenih na osnovu merenja drugih izotopa,20 i starostima od 275, 61, 0, 0 i 0 miliona

godina dobijenim odnosom torijuma i olova.19 Kasnije figure su značajne zato što datumi

dobijeni torijumom moraju biti pouzdaniji, jer je torijum manje pokretan od minerala

uranijuma koji su ’’roditelji’’ izotopa olova u sistemu olovo-olovo.19 ’’Nula’’ starost je u

ovom slučaju u skladu sa Biblijom.



WWW.CREATION.COM

10

DODATNI DOKAZI DA NEŠTO NIJE U REDU

14C u fosilima navodno starim više miliona godina

Fosili stariji od 100.000 godina bi morali imati premalo 14C da bi ga mogli izmeriti, ali

laboratorije konstantno nalaze 14C u fosilima koji su navodno stari mnogo miliona godina,

i to u meri značajno većoj od onog u okolini.21, 22 Npr., nije nađen ni jedan izvor uglja koji

ne sadrži 14C, a ugalj je navodno star i na stotine miliona godina.23 Fosili su, u stenama

čija je starost procenjena između 1 i 500 miliona godina putem radioizotopskih metoda,

dali prosečnu radiokarbonsku ’’starost’’ od 50.000 godina - dakle manje od granice

modernog određivanja starosti metodom ugljenik-1422 (pogledaj iznad zašto su čak i ovi

datumi preuveličani). Dalje, nije bilo obrasca od mlađeg ka starijem u datumima dobijenim

metodom ugljenik-14 koji bi bili u korelaciji sa evolucionističkim/uniformitarijanističkim

’’datumima’’.22

Ovi dokazi su u saglasnosti sa time da su ovi slojevi stena bili oformljeni u toku

jednogodišnje globalne katastrofe biblijskog Potopa, kao što i geolozi koji podržavaju

potop još od doba Nikolasa Stenoa (1631-1687) potvrđuju.

Čak i predkambrijski (’’stariji’’ od 545 miliona godina) grafit i dijamanti (koji nisu mogli biti

’’kontaminirani ugljenikom-14’’ nakon formacije), sadrže 14C koji čiji je nivo iznad nivoa

nađenog u okolini.22



WWW.CREATION.COM

11

Ovo sve je u skladu sa time da je Zemlja stara svega nekoliko hiljada godina, kao što i

jasno čitanje Biblije kazuje.

VELIKI BROJ FIZIČKIH DOKAZA SUPROTSTAVLJA SE ’’MILIJARDAMA GODINA’’

STAROSTI

Od svih mogućih metoda za procenu Zemljine starosti, 90% ukazuje na starost daleko

manju od milijardi godina koje nameću evolucionisti. Evo nekoliko njih:

• Postojanje pokazatelja brze formacije geoloških slojeva, verovatno u toku

biblijskog Potopa. Neki od njih su: nedostatak erozije između slojeva stena koje

navodno deli starost od mnogo miliona godina; nedostatak poremećaja slojeva

stena od strane bioloških aktivnosti (crvi, korenje itd.); nedostatak slojeva

zemljišta; polistratni fosili (koji se vertikalno prostiru u više slojeva – oni nisu mogli

stajati vertikalno u toku eona vremena dok su lagano bivali zakopavani); debeli

slojevi ’’kamena’’ koji su iskrivljeni a nisu polomljeni, što ukazuje na to da je kamen

bio mek kad je bio izvijen; i mnogo drugog.17,24

• Ćelije crvenih krvnih zrnaca, hemoglobin i kolagen, nađeni su u kostima

dinosaurusa. Oni ne mogu trajati više od nekoliko hiljada godina – svakako ne 65

miliona godina od smrti poslednjih dinosaurusa, što je cifra u koju evolucionisti

veruju.25

• Zemljino magnetno polje opada toliko brzo da izgleda da je mlađe od 10.000

godina. Brza inverzija u toku godine Potopa i promenljivost koja je neposredno

usledila, uticala je na to da energetsko polje opadne još i brže. 26,27

• Supernova je eksplozija ogromne zvezde. Ta eksplozija na trenutak obasja celu

galaksiju. Ostaci supernova bi trebalo da se šire stotinama hiljada godina, u skladu

sa fizičkim jednačinama. Međutim nema veoma starih, tj. široko raspršenih

(Stadijum 3) ostataka supernova, a samo nekoliko njih, koje nisu veoma stare

(Stadijum 1), postoji u našoj galaksiji, Mlečnom putu, ili u susednim galaksijama,

Magelanovim oblacima. Ovo je ono što bi smo i očekivali od mladih galaksija koje

ne postoje dovoljno duge za široko rasprostanjenje.28,29

• Kontinenti erodiraju tako brzo da bi potpuno nestali nekoliko puta u toku više

miliona godina.30 Problem je izraženiji u planinskim predelima, a takođe postoje i

velike doline koje su navodno veoma stare, a gotovo da nemaju erozije.



WWW.CREATION.COM

12

Prosečno smanjenje visine svih konitinenata u svetu je 6,0 mm u 100 godina.31

Visina kontinenata od 150 km bi erodirala u 2.5 milijarde godina

(uniformitarijanistička procena starosti jezgra kontinenata). Ako se erozija zaista

odigravala milijardama godina, onda nijedan kontinent ne bi trebao da ostane na

Zemlji. Npr., Sverna Amerika bi morala biti sravnjena u svega 10 miliona godina

pri eroziji koja se odvijala prosečnom, gore navedenom, stopom. Imajte na umu

da je ovo maskimalni vremenski limit, a ne istinska starost.

• So ulazi u more mnogo brže nego što izlazi. More nije ni izbliza dovoljno slano da

bi se ovaj proces mogao odvijati milijardama godina. Čak i ako prihvatimo

proizvoljne i velikodušne pretpostavke u korist evolucionista, kao to da u moru na

početku nije bilo soli, starost mora se ne može proceniti na više od 62 miliona

godina, što je previše mlado za evolucioniste. Ponovo, ovo je maskimalni

vremenski limit, a ne istinska starost.32,33

• Dr Russell Humphreys daje primere drugih procesa koji nisu u skladu sa

milijardama godina u brošuri Dokaz da je svet mlad.

Međutim, krecionisti ne mogu da dokažu starost Zemlje koristeći specifičan naučni metod

kao što to ne mogu ni evolucionisti. Oni razumeju da je nauka puna pretpostavki jer

nemamo sve relevantne podatke, pogotovu kada obrađujemo prošlost. Ovo je istina za

oba, i kreacionistički i evolucionistički skup naučnih argumenta. Evolucionisti su se kroz

istoriju morali odricati mnogo ’’dokaza’’ za evoluciju kao što su i kreacionisti morali da



WWW.CREATION.COM

13

modifikuju svoje argumente. Ateista i evolucionista W.B. Provine je priznao: ’’Većina toga

što sam naučio o nauci (evoluciona biologija) na fakultetu (1964.-1968.) je ili pogrešno ili

drastično izmenjeno.’’34

Kreacionisti razumeju ograničenost metoda određivanja starosti bolje od evolucionista

koji tvrde da mogu da koriste procese osmotrene u sadašnjosti da time ’’dokažu’’ da je

Zemlja stara milijarde godina. Svi metodi određivanja starosti, čak i oni koji ukazuju na

mladu Zemlju, oslanjaju se na nedokazive pretpostavke.

Kreacionisti u krajnjoj liniji određuju starost Zemlje koristeći biblijsku hronologiju, jer veruju

da je ona veorodostojan zapis svedoka o svetskoj istoriji. Biblija unutar same sebe nosi

dokaze da jeste Božija reč, i da je u potpunosti pouzdana (vidi brošuru Da li Bog postoji

za neke od dokaza; prim prev.: pogledajte članak BOŽIJA REČ našeg sajta za sličan

sadržaj).

Radio-oreoli ’’siročića’’

Radioaktivne čestice koje se raspadaju

unutar čvrstog kamena stvaraju sferične

zone oštećenja u okolnim kristalnim

strukturama. Čestica uranijuma-238, npr.,

ostaviće sferičan trag promenjene boje

različitog radijusa za svaki element koji

prozvedu u lancu raspadanja sve do olova-

206.35 Kada se gledaju u poprečnom

preseku pod mikroskopom, ovi sferični

tragovi se pojavljuju kao prstenovi koji se

nazivaju radio-oreolima. Dr Robert Gentry je

izučavao radio-oreole mnogo godina, i

objavljivao svoje rezultate u vodećim

naučnim časopisima.36

Neki od međuproizvoda raspadanja – kao izotopi polonijuma – imaju veoma kratko vreme

poluraspada (raspadaju se brzo). Npr., vreme poluraspada 214Po je samo 164

mikrosekundi. Neobično interesantno je da se prstenovi koje stvara polonijum često

nalaze bez prstenova ’’roditelja’’ - uranijuma. Dakle, polonijum je mora da uđe u kamen

pre nego što kamen očvrsne, ali ne može da proizađe iz čestica uranijuma unutar čvrstog

kamena, jer bi smo u tom slučaju našli prstenove uranijuma. Ovo ukazuje da se kamen

http://www.istinaobogu.rs/bo382ija-re269.html

http://www.istinaobogu.rs/bo382ija-re269.html



WWW.CREATION.COM

14

oformio veoma brzo.37 Takođe je verovatno da je morao postojati period brzog raspadanja

uranijuma da proizvede nivo polonijuma koji nalazimo. Oreoli ’’siročića’’ govore o

uslovima iz prošlosti koji se ne uklapaju u evolucionističko viđenje istorije, a koji leže u

osnovi radiometrijskih metoda određivanja starosti.

Da li radiometrijski ’’datumi’’ imaju bilo kakav značaj?

Geolog John Woodmorappe je, pošto je analizirao 500 izdatih članaka o radioizotopskim

metodama, zaključio da je određivanje starosti putem izotopa u principu prazna priča koja

se daje da se rezultati uklope u unapred određene ideje istraživača.8

Tehnika određivanja starosti putem izohrona16 se nekada smatrala nepogrešivom, jer

navodno nije zavisila od pretpostavki o početnim uslovima i zatvorenim sistemima.

Međutim, čak 113 uzoraka zemljišta koji su oštećeni vremenskim prilikama, tj. definitvno

nisu deo zatvorenog sistema, (ceđenje ’’roditelja’’ ili ’’kćeri’’ izotopa bi obezvredilo takve

’’datume’’), dali su veoma urednu olovo-olovo izohronu sa ’’starošću’’ od oko 1,445±20

miliona godina.19

Ove ’’lažne izohrone’’ su toliko česte da je nastala čitava terminologija da ih opiše, kao

npr. prividna izohrona, izohrona-omotač, pseudo-izohrona, sekundarna izohrona,

nasleđena izohrona, eruptirana izohrona, mešana linija i mešana izohrona. Zheng kaže:

’’...neke od osnovnih pretpostavki Rb-Sr (rubidijum-stroncijum) izohrone metode moraju

da se modifikuju, a osmotrena izohrona ne definiše sa sigurnošću validnu informaciju o

starosti geološkog sistema, čak i ako se pri grafičkom iscrtavanju 87Sr/86Sr u odnosu na 87Rb/86Sr dobiju eskrepimentalni rezultati koji se dobro uklapaju. Ovaj se problem ne

može ignorisati, naročito u evaluaciji numeričke vremenske skale. Slična pitanja se

takođe mogu pitati u vezi sa primenom Sm-Nd (samarijum-neodmijum) i U-Pb (uranolovo)

izohronih metoda.’’38

Čak i kod ’’istinskih izohrona’’, deo izohrone se tumači na taj način da se ne smatra

posledicom starosti. Kako može jedan deo linije biti pripisan starosti, a drugi deo iste linije

biti ignorisan kao nevažan tamo gde se proizvoljno pretpostavlja da ne može biti posledica

starosti? Dalje, čak i ne-radioaktivni elementi daće rezultate urednih pravih linija kad se

odnos koncentracija grafički prikaže.39 Iz ovoga proizilazi jasan zaključak da takvi rezultati

uopšte nisu posledica starosti.



WWW.CREATION.COM

15

Još jedan popularan metod određivanja starosti je tehnika saobraznosti uranijuma i olova.

Pri ovome se kombinuju dve krivulje raspadanja uranijum-olova u jednu šemu. Međutim,

rezultati iz cirkona, npr., generalno leže van krivulje - oni su diskordinantni (u neslaganju).

Različiti modeli, ili priče razvijene su da bi se ovakvi podaci objasnili.40 Međutim, takvo

pričanje priča nije objektivna nauka koja dokazuje duboku starost Zemlje.

Frakcionacija (sortiranje) elemenata u rastopljenom stanju unutar Zemljine kore može biti

značajan faktor u objašnjenju odnosa koncentracije izotopa koji se tumače kao starost.

Ovo bi takođe objasnilo preovladavanje ’’lažnih izohrona’’. Ali kako geolozi razaznaju

lažne izohrone od ’’pravih’’? Tako što rezultate koji se poklapaju sa pretpostavljenom

starošću proglase ’’dobrim’’. Ovo je kretanje u krug i loš pristup nauci.

Dobitnik Nobelove nagrade Melvin Cook, profesor metalurgije na Univerzitetu Jute, dao

je dokaz da razmera izotopa olova, npr., može da bude uslovljena drugim važnim

faktorima pored radioaktivnog raspadanja.41 Cook je primetio da je u pojedinim rudama

nađeno obilje olova-208, koji je stabilan izotop, ali nije bilo torijuma-232 kao izvora olova-

208. Torijum ima dugačko vreme poluraspada (raspada se veoma sporo) i ne luži se iz

kamena, te ako je olovo-208 nastalo kao posledica raspadanja torijuma, neka količina

torijuma bi tu još uvek morala biti pronađena. Cook smatra da je olovo-208 možda nastalo

konverzijom kroz absorbovanje neutrona iz olova-206 u olovo-207, a onda u olovo-208.

Međutim, periodi brzog radioaktivnog raspadanja bi takođe mogli da daju objašnjenje

rezultata (vidi niže). U svakom slučaju, rezultati su saglasni sa hiljadama, a ne milionima

godina starosti.

Helijum i toplota: promenljive stope opadanja?

Raspadanje radioaktivnih elemenata poput uranijuma proizvodi helijum. Količina helijuma

u cirkonima iz dubokih (vrelih) buštotina nije u skladu sa evolucionističkom starošću od

1,5 milijardi godina pripisanih granitnim stenama u kojima su nađeni.36 Količina olova

proporcionalna je trenutnim stopama raspadanja uranijuma koje je delovalo u toku

pretpostavljene vremenske skale, ali skoro sav helijum koji je oformljen trebao je biti

oslobođen iz kristala u tom istom vremenskom preiodu. Stope oslobađanja helijuma su

merene i one su veoma visoke (100.000 puta veće nego što su evolucionistički geolozi

pretpostavljali), te ako se radioaktivno raspadanje odvijalo u istim stopama u datom

vremenskom periodu, tu helijuma ne bi trebalo da bude.42 I zaista, modeli difuzije ukazuju

da se desilo radioaktivno raspadanje ’’vredno 1,5 milijardi godina’’, ali stopa oslobađanja

helijuma upućuje na to da ovi cirkoni nisu stari ’’milijarde godina’’, već 5.700 ± 2.000

godina.42 Ovo ukazuje da je postojao period ubrzane stope radioaktivnog raspadanja pre



WWW.CREATION.COM

16

nekoliko hiljada godina. Šta god da je prouzrokovalo ubrzano raspadanje moglo je

prouzrokovati anomalije u izotopima olova koje je dokumentovao Cook (iznad).

Period ubrzanog raspadanja bi takođe mogao rešiti zagonetku količine toplote koju

emituje Zemlja. Ta količina je u skladu sa količinom radioaktivnog raspadanja koje se

desilo, ali ne unutar vremenske skale od više milijardi godina.43

Dakle, ima sve više dokaza koji sugerišu da se u prošlosti desio period ubrzanog

radioaktivnog raspadanja, i to pre samo nekoliko hiljada godina. Interesantno, ubrzana

stopa raspadanja je izgleda uticala najviše na izotope sa najdužim vremenom

poluraspada, a naročito na one koji su podložni alfa-raspadanju.44

ZAKLJUČAK

Postoji mnogo dokaza da datumi dobijeni radiometrijskim metodama nisu objektivni

dokazi za duboku starost Zemlje, kako mnogi tvrde, već da je svet star svega nekoliko

hiljada godina. Kvalitetna nauka daje sve više dokaza koji idu u prilog tvrdnjama onih koji

prihvataju Božiju reč, Bibliju, kao istinitu istoriju sveta.

Fusnote:

1. Takođe poznato kao izotopno ili radioizotopno datiranje. 2. Danas se stabilan izotop ugljenika 13C meri kao pokazatelj nivoa selektivnosti protiv 14C.

3. Radijacija nastala iz atomskog testiranja, kao i kosmičko zračenje, uzrokuje pretvaranje 14N u 14C. 4. Određivanje starosti putem prstenova na drveću (dendrohronologija) je korišćeno pri pokušaju da

se metoda ugljenik-14 primeni na prošlost stariju od istorijskih zapisa, ali ovo zavisi od smeštanja

fragmenata drveta (iz navodno davno umrlog drveća) u određeni vremenski period koristeći

ugljenik-14 metodu i pretpostavljajući pravolinijsku ekstrapolicju unazad. Tada se unakrsno

poklapanje ponovljenih obrazaca u prstenovima koristi za prilagođavanje ugljenik ’’sata’’. Ovo je

dakle kružni proces koji ne daje objektivno podešavanje. 5. McDonald, K.L. and Gunst, R.H., 1965. An analysis of the earth’s magnetic field from 1835 to 1965.

ESSA Technical Report IER 46-IES, U.S. Government Printing Office, Washington, D.C., p. 14. 6. Taylor, B.J., 1994. Carbon dioxide in the antediluvian atmosphere. Creation Research Society

Quarterly 30(4):193–197. 7. Brown, R.H., 1992. Correlation of C-14 age with real time. Creation Research Society Quarterly

29:45–47. Mišići mošusnog govečeta su bili procenjeni na 24.000 godina, ali je krzno bilo

procenjeno na 17.000 godina. Korigovani datumi dovode ovu razliku u starosti približno unutar

životnog doba mošusnog govečeta. Što se tiče fekalija giganskog lenjivca u pećinama, standardno

određivanje starosti nižih slojeva metodom ugljenik-14 ukazuje da su lenjivci izlučili manje od dve

kuglice godišnje. Korigovanje datuma podiže ovaj broj na realističniju cifru od 1,4 komada dnevno. 8. Woodmorappe, J., 1999. The Mythology of Modern Dating Methods, Institute for Creation

Research, San Diego, California.



WWW.CREATION.COM

17

9. WoldeGabriel, G., et al., 1994. Ecological and temporal placement of early Pliocene hominids at

Aramis, Ethiopia. Nature 371:330–333. 10. Lubenow, M., 1995. The pigs took it all. Creation 17(3):36–38. <creation.com/pigstook> 11. Lubenow, M., 1993. Bones of Contention, Baker Books, Grand Rapids, Michigan, pp. 247–266. 12. Williams, A.R., 1992. Long-age isotope dating short on credibility. Journal of Creation (CENTJ)

6(1):2–5. 13. Snelling, A.A., 1998. The cause of anomalous potassium-argon ‘ages’ for recent andesite flows at

Mt. Ngauruhoe, New Zealand, and the implications for potassium-argon ‘dating’. Proc. 4th ICC, pp.

503–525. 14. Fusnota 13 daje više primera. Npr., šest slučajeva je dokumentovano od strane Krummenacher,

D., 1970. Isotopic composition of argon in modern surface rocks. Earth and Planetary Science Letters 8:109–117; pet od srane Dalrymple, G.B., 1969. 40Ar/36Ar analysis of historic lava flows. Earth and Planetary Science Letters 6:47–55. A large excess was reported in Fisher, D.E., 1970.

Excess rare gases in a subaerial basalt from Nigeria. Nature 232:60–61. 15. Fusnota 13, str. 520. 16. Određivanje starosti izohronom se sastoji u sakupljanu određenog broja uzoraka različitih delova

stene čija se starost procenjuje. Koncentracija radioaktivnog izotopa roditelja, poput rubidijuma-87,

se grafički uporedi sa koncentracijom izotopa kćeri, poput stroncijuma-87, i to u svim uzorcima.

Prava linija (izohrona) se iscrtava kroz ove tačke, predstavljajući odnos roditelja i kćeri, iz čega se

izračunava datum. Ako se linija dobro uklapa, i starost je prihvatljiva, datum se smatra dobrim.

Metod se sastoji u deljenju koncentracije roditelja i kćeri koncentracijom sličnog stabilnog izotopa

– u ovom slučaju stroncijuma-86. 17. Austin, S.A. (ed.) 1994. Grand Canyon: Monument to Catastrophe. Institute for Creation Research,

Santee, California, pp. 120–131. 18. Snelling, A.A., 1998. Radiometric dating in conflict. Creation 20(1):24–27. <creation.com/

basalt_wood> 19. Snelling, A.A., 1995. The failure of U-Th-Pb ‘dating’ at Koongarra, Australia. Journal of Creation

(CENTJ) 9(1):71–92. <creation.com/koongarra> 20. Maas, R., 1989. Nd-Sr isotope constraints on the age and origin of unconformity-type uranium

deposits in the Alligator Rivers Uranium Field, Northern Territory, Australia. Economic Geology

84:64–90. 21. Giem, P., 2001. Carbon-14 content of fossil carbon. Origins 51:6–30. 22. Baumgardner, J.R., et al., 2003. Measurable 14C in fossilized organic materials: confirming the

young earth creation-flood model. Proc. 5th ICC pp. 127–142. Sarfati, J., Diamonds: a creationist’s

best friend. Creation 28(4):26–27, 2006 <creation.com/diamonds>. 23. Lowe, D.C., 1989. Problems associated with the use of coal as a source of 14C free background

material. Radiocarbon 31:117–120. 24. Morris, J., 1994. The Young Earth. Creation-Life Publishers, Colorado Springs, Colorado. 25. Doyle, S., 2007. Squishosaur scepticism squashed: tests confirm proteins found in T. rex bones.

<creation.com/collagen> 26. Humphreys, D.R., 1986. Reversals of the earth’s magnetic field during the Genesis Flood. Proc.

First ICC 2:113–126. 27. Sarfati, J.D., 1998. The earth’s magnetic field: evidence that the earth is young. Creation 20(2):15–

19. <creation.com/magfield>

28. Davies, K., 1994. Distribution of supernova remnants in the galaxy. Proc. 3rd ICC, pp. 175–184. 29. Sarfati, J.D., 1998. Exploding stars point to a young universe. Creation 19(3):46–49.

<creation.com/snr>



WWW.CREATION.COM

18

30. Walker, T., Eroding ages, Creation 22(2):18–21, March–May 2000; <creation.com/erosion>. 31.

Roth, A., 1998. Origins: Linking Science and Scripture, Review and Herald Publishing, Hagerstown,

p. 271, cites Dott and Batten, Evolution of the Earth, McGraw-Hill, NY, USA, p. 155, 1988, and a

number of others. 32. Austin S.A. and Humphreys, D.R., 1990. The sea’s missing salt: a dilemma for evolutionists. Proc.

2nd ICC pp. 17–33. 33. Sarfati, J.D., 1999. Salty seas: Evidence for a young earth. Creation 21(1):16–17.

<creation.com/salty> 34. A review of Teaching about Evolution and the Nature of Science (National Academy of Science

USA, 1998) by Dr Will B. Provine. 35. Only those that undergo alpha decay (releasing a helium nucleus) produce a halo. 36. Gentry, R.V., 1986. Creation’s Tiny Mystery, Earth Science Associates, Knoxville, Tennessee (see

references therein). 37. Snelling, A.A. and Armitage, M.H., 2003. Radiohalos—a tale of three granitic plutons. Proc. 5th ICC

pp. 243–267. 38. Zheng, Y.F., 1989. Influence of the nature of initial Rb-Sr system on isochron validity. Chemical

Geology 80:1–16 (p. 14). 39. Walker, T., The Somerset Dam igneous complex, south-east Queensland, Honours thesis [1st class

Honours or Summa cum laude awarded], Dept of Earth Sciences, Uni. of Queensland, 1998. 40. Gebauer, D. and Grunenfelder, M., 1979. U-Th-Pb dating of minerals. In Jager , E. and Hunziker,

J.C. (eds). Lectures in Isotope Geology, Springer Verlag, New York, 105–131. 41. Cook, M.A., 1966. Prehistory and Earth Models, Max Parrish, London, 353 pp. 42. Humphreys, R.D., et al., 2003. Helium diffusion rates support accelerated nuclear decay. Proc. 5th

ICC, Pittsburg, pp.175–195. 43. Baumgardner, J., Distribution of radioactive isotopes in the earth, ch. 3 in Vardiman, L., Snelling,

A.A. and Chaffin, E.F. (eds), 2000. Radioisotopes and the Age of the Earth, Institute for Creation

Research and Creation Research Society, USA. 44. Vardiman, L., et al., 2003. Radioisotopes and the age of the earth. Proc. 5th ICC, pp. 337–348.

Dr Don Baten (Don Batten) je diplomirao (plasirajući se među najboljima u svojoj

generaciji) i doktorirao na Univerzitetu u Sidneju (Australija) na odelenju za botaniku.

Radio je 20 godina kao istraživač u oblasti hortikulture pri ministrastvu poljoprivrede

Novog Južnog Velsa. Njegovi stručni radovi su u velikoj meri doprineli napretku i

razumevanju uzgajanja i nege biljaka, naročito manga i liči. Uključio se u rad CMI 1994.,

i jedan je od glavnih predavača autora i urednika lista Creation, stručnog časopisa Journal

of Creation, kao i mnogih knjiga u izdanju CMI.



WWW.CREATION.COM

19

A šta s određivanjem starosti metodom ugljenik-14? (srpsko izdanje)

Prevod engleskog izdanja iz 2008.

Prevedeno uz odobrenje; preveo Aleksandar Jovanović

Izdavač: ISTINA O BOGU

© Creation Ministries International Ltd. — Creation.com

What about carbon dating? (Serbian edition)

Translated from: 2008 English edition

Translated with permission by: Aleksandar Jovanovic

Published by: ISTINA O BOGU

© Creation Ministries International Ltd. — Creation.com

Documents

A ŠTA S ORĐIVANJM STAROSTI MTO OM UGLJ NIK -14? · govečeta sa Aljaske, i neumereno spora stopa akumulacije fekalija gigantskog lenjivca u starijim slojevima pećina gde je starost