Број 5 Абердар октобар 2011.

................................................................................................................. уређују чланови Новинарске секције ОШ „Ђура Јакшић“ у Равнима

.................................................................................................................

НАШ ЂУРА ЈАКШИЋ

Када се говори о Ђури Јакшићу, обично се мисли о њему као славном

песнику и боему. Међутим, он је много више од тога. Најзначајнији део

његовог стваралаштва било је сликарство. Сматра се једним од најбољих

српских сликара 19. века. Најзначајнији радови су му Девојка у плавом,

Караула, Таковски устанак, затим портрети кнеза Милана, кнеза Лазара,

Краљевића Марка, аутопортрет. Био је плодан приповедач (око 40

приповетки) и драмски писац (Станоје Главаш, Јелисавета). Најмање је

радио на поезији, али је писао песме које су и сада популарне и познате, а

осим тога имају трајну вредност (Поноћ, На Липару, Мила, Падајте браћо,

Пут у Горњак). Радио је као сеоски учитељ и професор гимназије.

Кафанска атмосфера му је пријала јер је у боемском друштву налазио

уметничку инспирацију. Био је веома омиљен међу пријатељима, а

омражен у круговим власти коју је немилосрдно критиковао.

Својим стваралаштвом и личним

животом, Ђура Јакшић је прави тип

уметника из доба романтизма. Био

је бујне природе, пун енергије, често

горд и гневан, али и емотиван. Док

је једнима био узор, други су га

оспоравали. Такав је остао и данас.

Јединствен и непревазиђен. Наша

школа у Равнима са великим

поносом носи његово име и са

радошћу очекујемо да наредне

године обележимо 180 година од

његовог рођења.

ЂУРА ЈАКШИЋ – сликар, приповедач, драмски писац, песник, учитељ и боем

АБЕРДАРОВЕ ВЕСТИ

Наш лист је од ове године установио

награду ''Рзавско перо'', намењену

ученицима који су се нарочито

истакли у активностима новинарске

секције у школи. Ове године награда

је припала Немањи Томићу, ђаку

седмог разреда, због ауторског и

истраживачког рада у новинама

''Абердар'', ''Филмски магазин'' и

''Аероплан''. Сви полазници новинарске секције сложили су се да је Томић

заслужио ово признање јер је припремао разноврсне прилоге за новине и

уређивао више различитих рубрика.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Јубиларни тридесети ''Сусрети аматерских група'' у Равнима одржани су

10. септембра 2011. на школском игралишту. Учествовало је 25 група из

разних градова и села западне Србије. Као и прошле године, сусрете је

отворио оркестар ''Орфеј'', а за њима су следили млади фолклорци из

Равни. Од певачких група истицали су се Шљивовичани и Чајетинци, а од

КУД-ова ''Први партизан'' из Ужица. Одушевљење у публици изазвали су

учесници из Злакусе, са игром која је приказивала жетвене радње са српом.

За становнике Равни, ови сусрети много значе јер осим уживања у

традиционалној музици и песми, имају прилику да се међусобно више

друже. По завршетку манифестације, славље се пренело у центар села и

трајало до раних јутарњих часова.

УКРАС НАШЕ ШКОЛЕ: Милица, Милица, Бојана, Наташа и Кристина

Археологија у Равнима има изгледа да напредује. Ако се земља стрпљиво и

пажљиво раскопава, велика је вероватноћа да ће се пронаћи неки предмет

из прошлости. Да је то тачно, показао је и Јован Вуловић, ученик другог

разреда. Док је чачкао по изрованом земљишту, ископао је чауру топовског

метка са ознакама MS 57-83 и 63-18.

Још увек су непознати порекло и

старост нађеног предмета. Сасвим је

сигурно да сличних остатака из

разних ратова има још по засеоцима

Равни. Ако би се потрудили, можда

би једног дана од ископаних ствари

могли направити и изложбу. Зашто

да не? Постанимо археолози.

Најмлађи археолог у Равнима са топовском чауром

-----------------------------------------------------------------------------------------------

У петак, 23. септембра, полазници изборног предмета ''Свакодневни живот

у прошлости'' у Дрежнику имали су школско надметање у познавању

обичаја, културе и језика српског народа у 19. веку. Формирале су се две

екипе које су симболично носиле заборављене називе старих занимања.

Болтаџије (трговци увозном луксузном робом) против Дрндара (они који

чешљају вуну и памук и праве јоргане). Први део мегдана било је

састављање делова фотографија са мотивима традиционалних српских

сеоских кућа. Дрндари су били много бржи и победили са 2:1 у сетовима.

Касније се прешло на проверу знања народних израза турског порекла. Ту

су много бољи били Болтаџије, па су ривале савладали са 7:4 по

бодовима. Ученици су том приликом показали прилично предзнање о

народној традицији и спремност да усвајају нова знања.

Судар два еснафа у Дрежнику: Болтаџије (лево) и Дрндари (десно)

ОРФЕЈ У ПЉЕВЉИМА

Прво свирање нашег оркестра ОРФЕЈ у иностранству било је 12. августа

2011. у Пљевљима, у Црној Гори. Тамо смо преспавали две ноћи, били смо

смештени у хотел. За доручак, ручак и вечеру ишли смо у ресторан ''Милет

башта''. Прво вече у Пљевљима имали смо наступ, тад нам је било много

лепо. Кад смо завршили, прославили смо успешно свирање, поносни на

себе. Видели смо многа занимљива места. Обишли смо ''Хусеин-пашину

џамију'', православни храм, шетали се по граду, понешто смо купили да

нас подсећа на Пљевља.

Али, да се не заборави, најлепше од свега било је дружење. Шалили смо се

у хотелу, чукали једни другима на врата, смејања никад није било доста.

Дечаци су гледали утакмицу на стадиону, било је и лепог фотографисања

за успомену. Вратили смо се трећег дана. Од тада смо почели много брже

да напредујемо у свирању и још увек се сећамо како нам је било дивно у

Пљевљима. Верујемо да ће следеће године бити још боље.

Драгана Раковић

Сви пљеваљски мандолинисти

А САД, МАЛО МАТЕМАТИКЕ (докле знамо да бројимо)

Многа деца питају: који број је највећи? Е, па он не постоји, мада људски

ум не може бесконачно измишљати имена бројевима. Пред вама је само

део табеларног прегледа великих бројева:

НАЗИВ КОЛИКО ИМА НУЛА БРОЈ

Хиљада 3 1 000

Милион 6 1 000 000

Милијарда 9 1 000 000 000

Билион 12 1 000 000 000 000

Билијарда 15 1 000 000 000 000 000

Трилион 18 1 000 000 000 000 000 000

Трилијарда 21 Не може стати у рубрику

Квадрилион 24 Не може стати у рубрику

Квадрилијарда 27 Не може стати у рубрику

Квинтилион 30 Не може стати у рубрику

Квинтилијарда 33 Не може стати у рубрику

Секстилион 36 Не може стати у рубрику

Секстилијарда 39 Не може стати у рубрику

Септилион 42 Не може стати у рубрику

Септилијарда 45 Не може стати у рубрику

Октилион 48 Не може стати у рубрику

Октилијарда 51 Не може стати у рубрику

Нонилион 54 Не може стати у рубрику

Нонилијарда 57 Не може стати у рубрику

Децилион 60 Не може стати у рубрику

Децилијарда 63 Не може стати у рубрику

Ундецилион 66 Не може стати у рубрику

Ундецилијарда 69 Не може стати у рубрику

Дуодецилион 72 Не може стати у рубрику

Дуодецилијарда 75 Не може стати у рубрику

Тридецилион 78 Не може стати у рубрику

Тридецилијарда 81 Не може стати у рубрику

Гугл 100 А, тек овај нема шансе!

Број са сто нула зове се ''Гугл''. Ту реч је сковао деветогодишњи дечак

Milton Sirrota када га је његов стриц, амерички математичар Edward Kasner

замолио да измисли назив броју са толико нула.

Милион секунди су 11,5 дана. Милијарда секунди је 31,5 година, а билон

секунди 31,680 година.

ЈЕСТАСТВЕНИЦА*

*Јестаственица је стари словенски назив за природне науке као што су

минералогија, ботаника и зоологија. У српским школама 19. века, тако се називао

данашњи наставни предмет- биологија. (Прим. уредника)

БАГРЕМ (Robinia pseudoacacia) – листопадно дрво пореклом из Северне

Америке. Стабло може достићи висину до 25

метара, а дебљину до 50 цм. Кора је тамно смеђа и

избраздана. Листови су уски, у облику елипсе,

дужине 10-30 центиметара. Цветови лепо миришу

и медоносни су. Багрем је веома значајан за

пчеларство, јер пчеле са његових цветова праве

квалитетан рани мед. Ниске гране и изданци су

храна козама. Користан је за пошумљавање

пешчаних и бујичних подручја, као и голих

терена. Дрво багрема се употребљава као

техничка грађа, за израду паркета и за огрев.

лист, цвет и плод багрема

БРЕЗА (Betula pendula) – постоје две врсте: бела (обична) бреза и цветна

(северна) бреза. Дрво је високо од 10 до 25 метара са танким гранчицама и

белом глатком кором. Цветне ресе су од 3 до 4 цм и развијају се заједно са

лишћем. Бреза је веома лековита и у ту сврху користе се њен сок, ресе,

листови и кора. Сок се вади из стабла у пролеће. Он у себи садржи шећер,

па уколико се угреје да проври, добија се лековито брезово вино. Од лишћа

се прави брезов чај.

СКАКАВАЦ (Caelifera) – спада у инсекте правокрилце. Главне особине су

му снажно развијене задње ноге, које му омогућавају кретање скоковима и

антене које су краће од тела. Можу да прави скокове који су и до 200 пута

већи од његове сопствене дужине. Величина скакавца

креће се од 3 до 65 милиметара, а код тропских врста

може да буде и до 25 центиметара. Највишеволи сува

и топла степска станишта. Усни апарат је прилагођен

за грицкање. Храни се углавном биљном, а ређе и

животиљском храном ( другим инсектима). Антене

скакавца састоји се од великог броја чланака и често

су чекиљастог или кончастог облика.

( На слици: стари скакавац кога су појеле године)

ЈЕЛЕН (Cervus elaphus) – шумска животиња из фамилије преживара.

Распрострањен је у Европи, у шумама око великих река и у планинским и

брдским крајевима. Дужина тела јелена износи око 2,5 метра, а висина у

раменима око 1,5 метар. Реп је дугачак око 20-25 центриметра. Телесна

маса износи од 125 до 300 кг, а код кошуте од

70 до 130 кг. Креће се кораком, касом или

трком. На врату мужјак има гриву, док је женке

немају. Рог има више парожака. Ружа на рогу

назива се венац. Сва чула су одлично развијена.

Јелени су најактивнији у сумрак. Ако је дневна

светлост слабија, онда су активни и по дану.

Њихови главни природни непријатељи су вук и

медвед, а нејакој телади рис. Јако стари мужјаци

живе самотњачким животом. Искључиво се

хране биљном храном. Једу изданке шумског растиња, разне траве, дивље

крушке и јабуке. Ипак, највише воле кукуруз, јечам, зоб, раж и друге врсте

усева. Осим воде за пиће, потребна им је и вода за каљужање. Животни век

јелена је од 15 до 20 година.

РИС (Lynx) – род животиља из фамилије мачака. Чине га четри врсте:

обични, канадски, пиринејски и црвени рис. Тешки су од 15-30 кг. Обични

рис је знатно већи од других, а пиринејски

знатно мањи. Рисови су мачке средње величине,

дугих ногу, великих ушију са чуперцима на

врховима и кратким репом. Боје су од светло-

смеђе до сиве. Имају и тамно-смеђе пеге,

нарочито на ногама. Понашање риса највише

подсећа на леопарда. Живе углавном самачким

животом, врло су дивљи и тежко их је видети у

природи. Човека нападају само у одбрани.

Женке обично доносе на свет 2 до 4 младунца

годишње. Мајка их одгаја у периоду до једне

године, а после су самостални. Хране се

животињама попут птица, малих сисара и риба,

али и већим сисарима попут оваца, коза, срна,

љут сам као рис дивокоза, па чак и ирваса.

Јована Милојевић

Сања Лазаревић

Душко Тодорић

ИЗЛЕТ ДО СИРОГОЈНА

Редакција нашег листа организовала је на почетку летњег распуста излет за

младе новинаре од Равни до Сирогојна. План нам је био да обиђемо етно

музеј ''Старо село'' како би се упознали са свакодневним животом у

прошлости. Желели смо да то време искористимо и за проверу вештина

потребних у нашој новинарској секцији, а то су смишљање интервјуа,

репортаже, фотографисање, снимање документарног видео материјала.

Наравно, најбитније било је дружење уз веселе приче.

Тог 14. јуна кренули смо у 8 часова, свесни да ћемо пешачити пуних 18

километара (ђаци из Врана прешли су много више). Превоз смо одбили,

како би по лепом дану уживали у природи нашег краја. Ишли смо путем

који води преко Доњих Лучића и Бјелића. Често смо се заустављали како

би убрали шумске јагоде којих је било пуно покрај пута. Опрезни Мита нас

је упозоравао да се припазимо да из траве ''не искочи каква гуја'', па смо

пажљиво бирали место за одмор. Прву већу паузу направили смо код места

званог ''Вишњина клупа''. Та клупа је, заправо, некадашње стајалиште за

аутобус и налази се на пола пута између Колишевице и Сирогојна. Постоји

више верзија о томе како је добила име. Најзанимљивија (и сасвим сигурно

нетачна) била је она коју је испричао Немања. Наводно, ту је баба по

имену Вишња чекала аутобус који никад није дошао, па је на тој клупи и

умрла. Одмор нам је добро дошао и због дебеле хладовине тог места.

На одмору код ''Вишњине клупе''

Када смо стигли до Сирогојна, дочекао нас је Милан Илић из Равни, звани

Лиџан. Он нам је био водич јер познаје Сирогојно као свој џеп. Одвео нас

је до цркве из 1764. године, посвећене Светим апостолима Петру и Павлу.

Одмах до храма налази се породична гробница Смиљанића, па смо

пожелели да видимо гроб Манојла Смиљанића, револуционара који је

погинуо у рату 1941. Милан нам је испричао о животима многих који су ту

сахрањени.

Поглед ка Сирогојну. Црква у селу

Након тога, посетили смо и музеј ''Старо село'' где смо могли видети како

се живело у сеоским домаћинствима 19. века. Обилазили смо куће, штале,

вајате, радионице, салаше... У ''Старом селу'' налази се и крчма, уређена на

старински начин, затим собе за смештај туриста, киоск са традиционалним

сувенирима, галерија уметничких слика и још доста тога. Милан нам је,

затим, показао центар Сирогојна и споменике културе у њему. Кад смо све

то обишли, девојчице су наставиле шетњу, а дечаци играли кошарку.

Остали би тамо, вероватно и до увече, али је било време да пођемо назад.

Опростисмо се од Милана и кренусмо пут Равни.

Док смо се враћали, дошли смо на идеју да искористимо повратак тако што

ћемо снимити један играни краткометражни филм. Смишљали смо у ходу

сценарио и већ на пола пута почели са снимањем. Одлучили смо да се

филм зове Дрекавац у шуми равањској, јер говори том бићу из старе српске

митологије. Последњи кадар снимљен је код Тановића моста, пар минута

пред полазак аутобуса у 16.часова. Тако смо успели да сваки делић излета

искористимо за нешто. Спојили смо завичајну историју и географију,

свакодневни живот у прошлости, физичку, музичку и ликовну културу,

новинарство и филмску уметност. Вратили смо се јако уморни, али и

задовољни што нам је овако прошао дан.

Редакција листа

АБЕРДАР

СКАДАРСКА 36 У РАВНИМА

На Крстовдан, 27. септембра 2011, у Културном простору ''Потпалубље'', у

нашој школи, отворена је изложба под називом Скадарска 36, посвећена

стваралаштву и приватном животу Ђуре Јакшића. На зиду су изложене

слике најпознатијих Јакшићевих ликовних дела, одломци његових песама,

као и фотографије београдских улица и кафана из 19. века. Посебно су

била опремљена три изложбена стола: Ђурин радни сто, сликарски, и онај

чувени у ''Три шешира''. Око поставке антикварних предмета из прошлости

потрудили су се шест волонтера ''Потпалубља'' (ученика 7. разреда). Тако

су посетиоци могли видети фотографије Ђурине деце, његове рачуне,

визит-катре, писма, џепни сат, филџане за кафу, стару лулу. Циљ изложбе

био је да данашњим људима дочара атмосферу свакодневице тог доба, да

упозна са делима Ђуре Јакшића, и да пренесе појединости о приватном

животу тог великог уметника и његове породице. Назив Скадарска 36 дат

је по адреси у којој је становао у Београду, у оквиру познате боемске

четврти – Скадарлије.

детаљи са првог дана изложбе Скадарска 36

Посебан ''зачин изложбе'' били су глумци као саставни део програма, па је

за столом седео лично Ђура (кога тумачи Немања Томић) и разговарао са

посетиоцима, док је келнер Милисав (Миладин Петровић) покушавао да

му безуспешно наплати рачун од 113 гроша! Та духовита сцена успела је

измамити алпауз присутних. Све то време у позадини пуштана је изворна

народна и староградска музика, па је уз звуке жамора и смеха са ходника, у

потпуности доживљена стара романтична Скадарлија.

ИЗЛЕТ У ВРАНАМА

Тог лепог јунског дана 2011. на излет до ушћа реке Приштавице у Вранама

пошли су други и четврти разред.Водили су нас учитељица Мира, учитељ

Милан и наставник Милош. Кренули смо пешке и успут се забављали. Док

смо ишли путем, брали смо шумске јагоде, певали разне песме и шалили се

уз вицеве. Успут нас је пратио Жељанин пас љубимац Џери. На путу за

Вране, са десне стране, видели смо рибњак који има 8 великих базена. Када

смо стигли до ушћа, учитељ је почео да прикупља дрва за ватру, а у томе

су му помагали дечаци. Док је учитељ спремао роштиљ, ми смо по бистрој

води Рзава бацали обле каменчиће како би направили ''жабице''. По благом

поветарцу играли смо багминтон, а после смо правили и куле од песка. Кад

смо пришли реци да захватимо воде, у чашу нам је улетео пуноглавац. Тад

смо решили да их ухватимо више. Међутим, мени је том приликом упала

балетанка у грмље, а од воде нисам могла да јој приђем. На крају, учитељ

ми је извадио балетанку, а ми смо завршили лов на пуноглавце.

Пошто је роштиљ био готов, учитељица нам је направила и поделила

лепиње. Полако смо јели уз музику из кола и освежавали се соковима који

су се хладили у Приштавици. У повратку је била велика врућина, па смо

отворили кишобране да би направили хлад. Излет нам се завршио кад смо

дошли до Диковића. Док смо чекали превоз до наших кућа, свратили смо

до Небојше Брајковића и гледали како напредују грађевински радови. Тај

дан ми је протекао веома занимљиво и волела бих да чешће имамо оваквих

лепих дружења.

Тамара Савић

ОБНОВА КАПЕЛЕ У РАВАЊСКОМ ПОЉУ

Капела у Равањском пољу почела је да се зида 1934. године. Народ је

уложио много труда, рада и времена за њену изградњу. Нажалост, светски

рат је прекинуо радове. Капела је остала незавршена све до шездесетих

година прошлог века. Најзад, 1961. године, владика жички ју је освештао

на задовољство мештана.

Педесет година касније, покренута је иницијатива да се капела обнови и

преуреди, јер је капелар Љубомир Ојданић увидео да се она налази у веома

лошем стању и предложио акцију. Равањски народ дао је новчани прилог

за обнову капеле (50 евра по домаћинству). Радови су започели у јуну

месецу. Морала је да се мења цела конструкција крова. Капелу је открио

Тома Старчевић. За стављање челичне конструкције крова био је задужен

Војо Старчевић са својим мајсторима: Драганом Будом, Мишом Лазовцем,

Љубишом Старчевићем, Левером...Посао је текао опуштено. Вредни

радници користили су трећину радног времена, а остатак одмарали. Многи

од мештана су навраћали да виде како иду радови, и нормално, нису хтели

доћи празних руку. Обично су доносили гајбу пива, па су радници дневно

уносили у себе 3 гајбе течности. Молер Матије Старчевић је прекречио

целу капелу. Чувени електричар Мића Глишић као донатор развео је

струју, укопао уземљење и све остало из његове струке. Миливоје Ојданић

био је донатор врата, док је једна фирма из Чачка донирала крст.

Све се морало завршити до 2.августа када је велики хришћански празник

Илиндан. Тада је организован свечани ручак за раднике, а поподне вашар.

Равањски народ је био презадовољан због обновљене капеле

Василије Ојданић

Капела у Равањском пољу

ПЕСМАРИЦА

СЕЛО

Са истока сунце руди,

Мало село сад се буди.

Још је тихо, све мирује,

Понеки се певац чује.

Песма птица јутро улепшава,

Сунце грану. ''Хвала''-рече трава.

Поток мали сад се мање чује,

Меденице са оваца брује.

Људи раде, к'о да некуд јуре

Летина се купи, зато они журе.

Ливадама свуд се стада беле,

Гракћу птице, хоће да се селе.

А увече када сунце зађе,

Замени га месец кад изађе.

Сад се само онај поток чује,

А благ ветар свугде завирује. Душица Обућина

Ивана Шмакић

ЂАЧКИ СТРИП У ДРЕЖНИКУ

Потреба да се кроз слику исприча нека прича постојала је у праисторији.

Тако је, мало по мало, настао стрип. За неког уметност, за неког забава. У

нашем Дрежнику, ученици 5. разреда Кристина Јевђић, Душица Обућина и

Дејан Цвијовић, осмислили су и нацртали стрип о Ђури Јакшићу. Ово су

тек први њихови кораци на том пољу. Надајмо се да ће ова стрип-рубрика

постојати и у неком од будућих бројева АБЕРДАРА.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Лист Абердар излази четри пута годишње. Редакција листа: Василије Ојданић, Јована

Милојевић, Немања Томић, Душко Тодорић, Милован Петровић и Сања Лазаревић.

Главни и одговорни уредник: Милош Рацић.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------