Agregatna ponuda i

agregatna tražnja

Pojam agregatne ponude i tražnje

Dijagram (na sledećem slajdu)

pokazuje glavne činioce koji utiču na

celokupnu privrednu aktivnost. Na

levo su glavne mere koje odreĎuju

agregatnu ponudu i tražnju: mere

ekonomske politike, kao što su

monetarna i fiskalna politika zajedno

sa stanjem kapitala i rada. U centru,

meĎusobni uticaj agregatne ponude i

tražnje kao sukob nivoa tražnje i

raspoloživih sredstava. Glavni rezultati

su prikazani na desnoj strani:

proizvodnja, zaposlenost, cene i neto

izvoz.

Novac

Potrošnja i

porezi

Ostale sile

Nivoi cena

i troškovi

Potencijalni

proizvod

Kapital,rad i

tehnologija

Proizvodnja

(realni

GNP)

Zaposlenost i

nezaposlenost

Cene i

inflacija

Neto izvoz

Interakcija

agregatne

ponude i

tražnje

Agregatna

ponuda

Agregatna

tražnja

Agregatna ponuda predstavlja veličinu

proizvodnje u nacionalnoj privredi koja se nudi

pri različitim cenama. Veličina proizvodnje se

definiše kao ukupnost robe i usluga

proizvedenih u nacionalnoj privredi uvećana za

izvoz. Agregatna ponuda zavisi od nivoa cena

koje poslovni sektor može odrediti, kao i od

kapaciteta privrede ili potencijalnog outputa.

Agregatna tražnja pokazuje nivo realne

potrošnje svih sektora privrede uz različite nivoe

cena. Definiše se kao zbir njenih komponenti:

lične potrošnje, javne potrošnje, investicione

potrošnje i izvoza.

Kriva agregatne ponude i tražnje

Kriva ponude i tražnje koriste se kao pomoć u analizi makroekonomske ravnoteže.

Slika pokazuje agregatnu ponudu i tražnju za proizvod čitave privrede. Na horizontalnoj osi ili osi količine, je ukupni proizvod privrede, a na vertikalnoj, opšti nivo cena.

AD

AS

E

Realni GNP (milijarde)

Izn

os

ce

na

za

sve

ro

be

1000 2000 3000 4000 5000

50

100

150

200

250

Opadajuća kriva je kriva agregatne tražnje ili AD kriva. Ona predstavlja ono što bi različiti entiteti u privredi kupili pri različitom nivou cena uz ostale nepromenjene činioce koji deluju na tražnju. Kriva agreratne tražnje pokazuje meĎuzavisnost agregatne tražnje i nivoa cena, uz pretpostavku ceteris paribus.

Rastuća kriva je kriva agregatne ponude ili AS kriva. Ona predstavlja količinu proizvoda proizvoda i usluga koje je poslovni sektor spreman proizvesti i prodati pri svakoj ceni. Kriva agregatne ponude pokazuje meĎuzavisnost ukupne proizvodnje i nivoa cena, uz pretpostavku ceteris paribus.

Oblik krive agregatne ponude dugo je bio kontraverzan među ekonomistima. Po klasičarima, funkcija ponude je potpuno neelastična na cene. Kejnsova kriva agregatneponude je potpuno elastična. Neoklasičaripretpostavljaju da je agregatna ponuda rastuća funkcija cena, s tim da je u početku, u uslovima visoke nezaposlenosti, jako neelastična.

Makroekonomska ravnoteža se ostvaruje u tački E.

Kako privreda postiže ravnotežu u tački E? Makroekonomska ravnoteža je kombinacija opšteg nivoa cena i količine pri kojoj niti kupci, niti prodavci ne žele promeniti svoje kupovine, odnosno prodaje i cene.

Kriva agregatne tražnje

U jednostavnom modelu privrede u kojoj nema državne potrošnje i spoljne trgovine, prisutna su dva osnovna izvora tražnje za dobrima i uslugama u nacionalnoj ekonomiji: a) tražnja domaćinstava za potrošnim dobrima i b) tražnja preduzeća za investicionim dobrima.

Kriva agregatne tražnje pokazuje veličinu ukupnih izdataka pri različitim nivoima cena uz ostale nepromenjene uslove. Za razliku od krive tražnje za individualnim dobrima, u slučaju agregatne tražnje na y – osi je označen opšti nivo cena, a na x – osi veličina društvenog proizvoda.

Opadajući tok krive agregatne tražnje pokazuje da će biti tražen veći obim proizvodnje ukoliko doĎe do opadanja cena.

Slika ukazuje na postojanje negativne korelativne veze izmeĎu nivoa cena i tražnje nacionalnog proizvoda.

Na oblik krive agregatnetražnje je od uticaja veliki broj faktora. Svakako treba pomenuti sledeće: 1) visina kamatne stope, 2) efekat imovine i 3)efekat uvoznih kupovina.

AD

Y

P

0

Kretanje duž krive

agregatne tražnje

uslovljeno je sa promenom

u nivou cena. Suprotno,

promena jednog ili više

necenovnih faktora

dovodi do pomeranja same

krive agregatne tražnje.

Uvećanje ukupne tražnje

prikazano je kao

pomeranje krive ukupne

tražnje udesno, od AD1 na

AD2, a umanjenje ukupne

tražnje kao njena

translacija od AD1 na AD3.

P

AD1

OY

AD3

AD2

Determinante agregatne tražnje

Cenovne determinante agregatne tražnje su: 1) efekat kamatne stope, 2) efekat materijalnih vrednosti i 3) efekat izvoznih kupovina.

1) Viši nivo cena uvećava tražnju za novcem čime se, u uslovima neizmenjenog obima novčane mase, utiče na rast kamatne stope. Viši nivo cena će odgovarati manjem obimu realne proizvodnje i ukupne tražnje.

2) Drugi faktor koji odreĎuje opadajući karakter krive agregatne tražnje je efekat imovine stanovništva. Pri visokom nivou cena kupovna sposobnost stanovništva smanjuje.

3) Odnos uvoza i izvoza zavisi, pored ostalog, i od odnosa cena uvoznih i izvoznih dobara. Pri ostalim jednakim uslovima, povećanje domaćih cena usloviće smanjenje izvoza i porast uvoza.

Necenovni faktori su: 1) promene u rashodima

potrošača, 2) promene u investicionim rashodima, 3)

promene u rashodima države 4) promene u neto

izvozu.

(1) Promena jednog ili više necenovnih faktora može da izmeni

strukturu izdataka potrošača i na taj način da dovede do

pomeranja krive agregatne tražnje. Ovi faktori su: a)

blagostanje potrošača, b) očekivanja potrošača, c) zaduženost

potrošača i d) porezi.

a) Materijalne vrednosti sastoje se iz svih aktiva koje posuduju potrošači: finansijska aktiva i nepokretnosti. Naglo smanjenje realne vrednosti aktive dovodi do uvećanja njihove štednje. Posledica smanjenja kupovina potrošača je pomeranje krive agregatne tražnje ulevo.

b) Promene u strukturi rashoda potrošača zavise i od prognoza koje oni čine. Ako ljudi pretpostavljaju da će u budućem periodu njihov dohodak opadati, smanjivaće se njihova potrošnja, a analogno tome i njihova agregatna tražnja.

c) Visok nivo zaduženosti potrošača može da deluje na smanjenje potrošnje, budući da oni iz raspoloživog dohotka moraju najpre vratiti dugove. Logična posledica ovakve situacije je snižavanje rashoda potrošača i pomeranje krive agregatne tražnje ulevo.

d) Smanjenje poreza uslovljava povećanje raspoloživog dohotka i mogućnost veće kupovine dobara pri datom nivou cena. Smanjenje poreza dovodi do pomeranja krive agregatne tražnje udesno.

(2) Investiciona potrošnja tj. kupovina mašina i opreme je druga necenovna determinanta. Smanjene kupovine novih sredstava proizvodnje dovodi do pomeranja krive agregatne tražnje. Necenovni faktori koji mogu da promene karakter investicione potrošnje su: a) kamatne stope, b) očekivani profiti od novih investicija, c) porezi, d) tehnologija i e) proizvodne mogućnosti.

a) Pri ostalim nepromenjenim uslovima, povećanje kamatne stope, imaće za posledicu smanjenje investicione potrošnje, što će dovesti do pomeranja krive agregatnetražnje.

b) Optimistične prognoze u vezi očekivanog profita na uloženi kapital uvećavaju tražnju investicionih dobara i na taj način pomeraju krivu agregatne tražnje udesno.

c) Povećanje poreskog opterećenja dovode do smanjenja njihovih profita, što ima za posledicu smanjenje investicionih rashoda i agregatnetražnje.

d) Tehnološke promene stimulativno utiču na rast investicione potrošnje. Time one podsticajno deluju na rast agregatne tražnje.

e) Postojanje neiskorišćenog kapaciteta obuzdava tražnju za novim investicijama i na taj način deluje na smanjenje agregatne tražnje.

3) Namera vlade da kupi nova dobra i usluge predstavlja treći necenovni faktor. Povećanje državnih kupovina nacionalnih dobara pri datom nivou cena dovodi do povećanja agregatnetražnje sve do trenutka dok poreska zahvatanja ostaju nepromenjena.

4) Poslednji necenovni faktor agregatne tražnje su

i rashodi čistog izvoza. Kriva agregatne tražnje

u nekoj makroekonomiji pomera se i kada dolazi

do promene u kupovini proizvoda te ekonomije u

inostarnstvu, nezavisno od nivoa cena na

domaćem tržištu.

Porast nacionalnih dohodaka inostranih

ekonomija povećava tražnju za dobrima

proizvedenim u posmatranoj makroekonomiji i

deluje na uvećanje agregatne tražnje u njoj.

Izmena deviznog kursa domaće valute takoĎe

ima uticaja na neto izvoz, i analogno tome, na

veličinu agregatne tražnje.

Kriva agregatne ponude

Njome se objašnjava logika ponašanja

proizvodnje na nacionalnom nivou.

Agregatna ponuda zavisi od nivoa troškova,

od promena na tržištima rada, kapitala,

zemlje i drugih prirodnih resursa, od izmena

u tehnologiji i konačno, od kretanja

produktivnosti.

U ekonomskoj teoriji još uvek nema

jedinstvenog stava po pitanju opšteg izgleda

krive agregatne ponude.

Klasičari su krivu ponude tretirali kao vertikalnu

pravu koja je podignuta na nivo pune

zaposlenosti, u kratkom i dugom roku. U

klasičnom modelu cene i nadnice su fleksibilne,

što omogućuje privredi da, ako bude izbačena iz

ravnoteže, vrlo brzo dostigne nivo potencijalnog

proizvoda i pune zaposlenosti.

Suprotan slučaj je potpuno elastična kriva

agregatne ponude koja je u ekonomskoj nauci

poznata kao Kejnsova kriva agregatne

ponude. Kejns, naime, tvrdi da privreda nije

uvek u stanju pune zaposlenosti, a agregatna

ponuda i agregatna tražnja mogu se seći u tački

pri kojoj je autput daleko ispod potencijalnog, što

dovodi do pojave nevoljne nezaposlenosti.

Čini se da je ipak najbliži realnosti oblik agregatne

krive ponude dat od predstavnika nove klasične

ekonomije. Polazi se od stava da je kriva agregatne

ponude rastuća funkcija cena, te da je na početku u

uslovima nedovoljne zaposlenosti njen oblik

naglašeno elastičan, a da je kasnije isti izrazito

neelastičan.

Kriva ukupne ponude reprezentuje realni

obim nacionalne proizvodnje za različite

nivoe cena. Ona se sastoji iz tri segmenta:

horizontalnog ili kejnsijanskog, kada se obim

proizvodnje menja uz nepromenjene cene, b)

vertikalni ili klasični, kada nacionalna

proizvodnja ostaje na nepromenjenom nivou,

pri postojanom nivou “pune zaposlenosti”,

dok se nivo cena može menjati i c) središnji,

tzv. neoklasični segment, kod koga se menja

i nivo proizvoĎenje i nivo cena.

Determinante agregatne ponude

Ključni atributi agregatne ponude su: (1) veličina

potencijalnog autputa i (2) nivo troškova.

Potencijalni proizvod privrede predstavlja

količinu dobara i usluga koju jedna privreda

može proizvesti uz stabilne cene. Potencijalni

proizvod ne podrazumeva punu zaposlenost.

Naprotiv, on podrazumeva postojanje “prirodne”

stope nezaposlenosti. Ukoliko je obim

proizvodnje u privredi iznad potencijalnog

proizvoda, doći će do opšteg rasta cena. U

suprotnom slučaju, ako je obim proizvodnje

ispod potencijalnog proizvoda doći će do pojave

visoke nezaposlenosti i neiskorišćenih

kapaciteta.

Uvećanje proizvodnih mogućnosti jedne

privrede, tj. rast njenog potencijalnog

proizvoda dovodi do pomeranja krive

agregatne ponude naviše i udesno, što znači

da dolazi do povećnja agregatne ponude.

Rast troškova uslovljava pomeranje krive

agregatne ponude naviše i ulevo, što znači

da dolazi do smanjenja agregatne ponude.

Konkretna kriva agregatne tražnje pokazuje

zavisnost izmeĎu nivoa cena i realnog obima

nacionalne proizvodnje, pri ostalim

nepromenjenim uslovima. No, kada se jedan

ili više “ostalih uslova” promene, pomeriće se

i sama kriva agregatne ponude.

Ovi faktori se nazivaju

necenovnim faktorima

agregatne ponude, zbog

toga što svi oni zajedno

uzeti “determinišu” položaj

krive agregatne ponude.

Najvažnija meĎu

determinantama

agregatne ponude je ona

koja se odnosi na

promenu cena faktora

proizvodnje.

Ravnoteža agregatne ponude i agregatne

tražnje (AS - AD model)

Krive AS i AD seku se u kejnzijanskom

delu. Pomeranje ka ravnotežnom nivou

proizvodnje ne podrazumeva promenu cena,

odnosno ispoljavanje inflacije.

Kriva AD seče krivu AS u središnjem, tzv.

neoklasičnom segmentu AS krive.

U ovom slučaju dolazi do promena kako

ravntežnih cena tako i ravnotežnog nivoa

proizvodnje. Razumljivo da su ove promene

nejednakog intenziteta.

Promena ravnoteže u AS-AD modelu

Pretpostavimo da sektor stanovništva i sektor

preduzeća odluče da povećaju svoje

troškove, tj. odluče da kupe veću količinu

proizvoda pri datom nivou cena.

Kao što se može pretpostaviti, kvalifikacija

posledica porasta agregatne tražnje zavisi od

toga na kom segmentu krive agregatne

ponude (kejnzijanskom, novoklasičnom ili

klasičnom) se nalazi privreda.

Uvećanje ukupne tražnje u kejnsijanskom

segmentu, dovodi do uvećanja realne

proizvodnje uz nepromenjeni nivo cena.

Analogno takvoj premisi treba iskoristiti sve

mogućnosti za uvećanje agregatne tražnje.

U klasičnom (vertikalnom segmentu)

uvećanje ukupne tražnje rezultira

povećanjem nivoa cena, dok stvarni obim

proizvodnje ne može nadmašiti nivo

proizvodnje pri punoj zaposlenosti.

Uvećanje ukupne tražnje u središnjem delu

uslovljava kako promenu obima proizvodnje

tako i promenu u visini cena. Logično je da

su ove promene nejednakog intenziteta, iz

čega proizilazi i zaključak o velikom

manevarskom prostoru kreatora

makroekonomske politike.

Ukoliko do porasta agregatne ponude doĎe

zahvaljujući promenama cena, u

makroekonomiji će u dugom roku doći jedino

do pojave inflacije, dok će obim proizodnje

ostati nepromenjen.Sasvim je razumljivo da je sa

stanovišta makroekonomije

daleko najpoželjnija

situacija koja računa sa

pomeranjem krive agregatne

ponude sa AS1 na AS3, a

koja reprezentuje pomeranje

tačke ravnoteže E1 u E3. Usled

rasta produktivnosti,

odnosno efikasnosti

privreĎivanja na makronivou,

došlo je do pomeranja

ravnoteže

koja označava niže cene

dobara i usluga i veću količinu

proizvodnje.

Novoklasični pristup - pomeranje akcenta u istraživanju

ravnoteže na agregatnu ponudu i faktora koji

determinišu njenu veličinu

Pomeranje interesovanja ekonomista

novoklasičnog pravca sa istraživanja tražnje na

proučavanje ponude, odnosno pomeranje akcenta

u ekonomskoj teoriji i politici sa pitanja koja

karakterišu probleme kratkoročne stabilizacije na

probleme vezane za dugoročnu ekspanziju

proizvodnje i zaposlenosti mogu se označiti

svojevrsnim zaokretom u ekonomskoj teoriji.

Osnovna tačka kritika je bilo tvrĎenje po kome se

ekonomska politika previše bavi agregatnom

tražnjom, dok su pitanja ponude gotovo potpuno

zapostavljena. Rečju, ekonomska politika je

zanemarila pitanje vitalnosti privrede, kao svakako

najvažnijeg makroekonomskog cilja.