UDK: 338.43 YU ISSN:0350-5928

AGROEKONOMIKA

Broj 59 - 60

Novi Sad, 2013.

AGROEKONOMIKA

ĈASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE

I SOCIOLOGIJU SELA

UNIVERZITET – NOVI SAD

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:

Dr RADOVAN PEJANOVIĆ, redovni profesor

UREDNIŠTVO:

Dr RADOVAN PEJANOVIĆ

Dr NEBOJŠA NOVKOVIĆ

Dr NEDELJKO TICA

Dr BRANISLAV VLAHOVIĆ

Dr VESNA RODIĆ

REDAKCIJA:

Dr Zoran Njegovan Dr Šandor ŠomoĊi (MaĊarska)

Dr Svetlana Potkonjak Dr Herbert Ströbel (Nemaĉka)

Dr Dušan Milić Dr Mile Peševski (Makedonija)

Dr Danica Bošnjak Dr Franczisek Kapusta (Poljska)

Dr Ţivojin Petrović Dr Knjin J. Pope (Holandija)

Dr Vladislav Zekić Dr Jorgos Zervas (Grĉka)

Dr Katarina Đurić Dr Drago Cvijanović (Beograd)

Dr Veljko Vukoje Dr Natalija Bogdanov (Beograd)

Dr Mirjana Lukaĉ – Bulatović Dr Dragić Ţivković (Beograd)

Dr Todor Marković Dr Cosmin Salasan (Rumunija)

Dr Dejan Janković Dr Aleksandra Despotović (Crna Gora)

Dr Tihomir Zoranović Dr Srećko Devjak (Slovenija)

Dr Janko Veselinović Dr Vidoje Vujić (Hrvatska)

Dr Lovre Boţina (Hrvatska)

SEKRETAR REDAKCIJE:

Mr Sanja Đukić

RAČUNARSKI SLOG:

Štamparija „Feljton“

UDK: SlaĊana Beker, Upravnik biblioteke

ŠTAMPA:

Štamparija „Feljton“, Straţilovska 17, Novi Sad

Tiraţ: 140

Redakcija i administracija Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, tel. 458-138

AGROEKONOMIKA BR. 59-60/2013.

S a d r ţ a j Pejanović, R. Makroekonomski pokazatelji (indikatori) u metodologiji ekonomskih istraţivanja (II).. 5

Macroeconomic indicators in the methodology of economic research (II)...................... 26

Zekić, V., Tica, N., Tomović, V., Milić, D.

Ekonomska obeleţja proizvodnje biodizela iz otpadnih

sirovina prehrambene industrije.................................................................................... 27

Economic characteristics of biodiesel production

from waste raw materials of food industry................................................................... 33

Veselinović, J. „Farmerske privilegije“ i obavezna licenca kao izuzetak od

nepovredivosti prava intelektualne svojine oplemenjivaĉa........................................... 34

"Farmers’ privileges" and obligatory licence as an exception

from the inviolability of intellectual property rights of plant breeders....................... 40

Milić, D., Vulić, Tatjana, Tica, N., Zekić, V., Bačkalić, Z. Ekonomska obeleţja primene fotokatalitiĉkih suspenzija pri

oĉuvanju istorijskih spomenika..................................................................................... 42

Economic characteristics of application photocatalytic

suspension of preservation of historical monuments..................................................... 48

Zekić, V., Tica, N., Dţinić, N., Milić, D., Vidović, V., Lukač, D. Cena koštanja uzgoja specijalizovanih rasa svinja........................................................ 49

The cost of specialized breeds of pigs fattening............................................................ 56

Backović, N. U potrazi za novom tranzicionom platformom: Pouke globalne krize.......................... 57

In search of a new transition platform: Lessons from the global crisis...................... 78

Simeunović, T., Milošević, Vera Vaţnost analize finansijskih izveštaja poljoprivrednih

preduzeća sa osvrtom na kvalitet.................................................................................. 79

Significance analysis of financial statements

agricultural firm with emphasis on quality.................................................................... 84

Radosavac, Adriana, Pejanović, R., Premović, Jelena Znaĉaj preduzetništva za razvoj turistiĉke privrede...................................................... 85

The importance of entrepreneurship for development of tourist business.................... 93

Petrović, D. Marko Agroturizam u savremenoj nauĉnoj literaturi............................................................... 94

Аgritourism in contemporary scientific literature...................................................... 113

Radović, Gordana Problemi razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji................................................ 114

Development problems of rural tourism in the Republic of Serbia............................ 123

Otović, Slavica, Pejanović, R., Miličić, Ţeljka Popis stanovništva – indikator razvoja poljoprivrede (na primeru opštine Vrbas).... 124

Census of population – an indicator of

agricultural development (for example the municipality Vrbas)............................... 136

Jovanović, Jelena, Pejanović, Lj., Savić, Elizabeta Marketing i ponašanje potrošaĉa u procesu kupovine................................................ 137

Marketing and consumer behavior in purchasing process.......................................... 148

Tica, N., Zekić, V., Milić, D., Zekić, S. Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti.................................................... 149

Acquisition and disposal of high value propert.......................................................... 156

Figurek, Aleksandra, Vukoje, V. Pokazatelji uspeha poslovanja poljoprivrednih gazdinstava u EU............................. 157

Business performance indicators on agricultural holdings in EU member states...... 167

Pejanović, R.

Prikaz knjige „Anatomija savremene ekonomske krize“ autora Dţozefa Stiglica, 2013................. 169

Pejanović, R., Tomaš-Simin, Mirela

Prikaz knjige „Monetarna ekononomija“ autora Lovre Boţine, 2012.............................................. 173

Pejanović, R., Tomaš-Simin, Mirela

Prikaz knjige „Makroekonomija“ autora Gregory Mankiwa, 2005.................................................. 176

Đukić, Sanja

Prikaz knjige „Ekonomika poljoprivrede, agrarna politika i ruralni razvoj“

autora Radovana Pejanovića, Zorana Njegovana i Gorana Maksimovića, 2013. ...... 180

5

UDC: 330.101.54 Pregledni rad

Review paper

MAKROEKONOMSKI POKAZATELJI (INDIKATORI) U

METODOLOGIJI EKONOMSKIH ISTRAŢIVANJA (II)

PEJANOVIĆ, R.1

Rezime

Autor u dva dela analizira makroekonomske pokazatelje (indikatore) sa

aspekta metodologije ekonomskih istraživanja. U ovom (drugom) delu

razmatraju se : fiskalni pokazatelji, monetarni indikatori, pokazatelji valutnog

kursa, pokazatelji platnog bilansa, indikatori ulaganja i štednje. Polazeći od

sjajne knjige Richard-a Stuttely-a („Ekonomski pokazatelji“), kao i od

autorovog dugogodišnjeg iskustva profesora ekonomije, on razmatra ovu

problematiku sa makroekonomskog aspekta. Svaki od navedenih pokazatelja

(indikatora) značajan je u metodologiji ekonomskih istraživanja.

Ključne reči: makroekonomski pokazatelji (indikatori), metodologija,

fiskalni pokazatelji, monetarni indikatori, valutni kurs, platni bilans, ulaganje i

štednja.

1. UVOD

Fiskalna ekonomija i fiskalna politika su jedni od temeljnih segmenata ekonomske

politike. Reĉ je o upotrebi fiskalnih prihoda i budţetskih rashoda za ostvarivanje ciljeva i

zadataka makroekonomske politike.

Monetarna ekonomija objašnjava ulogu novca u determinisanju tokova privredne

aktivnosti. Pod uticajem novca na privredna kretanja treba podrazumevati ne samo uticaj

na cene, nego i na takva realna privredna kretanja kao što su investicije, potrošnja,

proizvodnja, zaposlenost, itd. Predmet prouĉavanja monetarne ekonomije (monetarnih

finansija) ĉine monetarna teorija, monetarna analiza i monetarna politika. Monetarnom

politikom se reguliše koliĉina novca u opticaju radi postizanja odreĊenih ekonomskih

ciljeva (stabilnost cena, ekonomski rast, porast zaposlenosti i ravnoteţa platnog bilansa).

Ona se ostvaruje preko odgovarajućih instrumenata monetarne politike (eskontna

politika, politika otvorenog trţišta, politika obaveznih rezervi, regulisanje uslova

kreditiranja i selektivna kreditna politika).

Valutni kurs je cena jedinice strane valute izraţene u jedinicama domaće valute.

Kursna politika je sastavni deo spoljno-trgovinske politike jedne zemlje kojom se

1 Dr Radovan Pejanović, red. prof., Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,

Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela.

6

reguliše obim i vrednost ekonomske razmene zemlje sa inostranstvom i to promenom

deviznog kursa domaće valute. Razlikuju se dva osnovna sistema utvrĊivanja deviznih

kurseva: fiksni i fluktuirajući. Valutna intervencija ima odreĊeni uticaj na valutni kurs.

Valutna intervencija se odvija kupovinom ili prodajom veće koliĉine inostranih novĉanih

sredstava koje obavlja emisiona banka ili drţavna blagajna neke zemlje. Svrha joj je da

utiĉe na odnose ponude i traţnje strane valute i na taj naĉin vrši odgovarajuću promenu

kursa domaćeg novca. Kada se kurs ţeli povećati na trţište se iznosi strana valuta i tako

obara njena cena. Povlaĉenjem strane valute iz prometa povećava se njena cena i sniţava

kurs domaćeg novca.

Spoljna trgovina je deo meĊunarodne ekonomije. Reĉ je o trgovini robom i

uslugama neke nacionalne privrede sa drugim nacionalnim privredama. U tom kontekstu

je i platni bilans kao sistematski pregled ekonomskih transakcija jedne zemlje sa drugim

zemljama u toku godine.

Investicije su ulaganja u proširenje ili obnovu ekonomskog potencijala, pretvaranje

finansijskih sredstava u elemente realnog kapitala. Za investicije, pa i za ekonomski

razvoj, bitan je odnos izmeĊu potrošnje i štednje, kao vaţnih instrumenata

makroekonomske politike.

2. FISKALNI POKAZATELJI

Fiskalni pokazatelji obuhvataju budţetske prihode i budţetske rashode, koji

znaĉajno utiĉu na javne finansije2. Fiskalne aktivnosti omogućavaju vladama drţava

pruţanje usluga, redistribuciju prihoda i uticaj na opštu privrednu aktivnost. Oni su jedan

od alata za kontrolu privrede3. Ostali ukljuĉuju monetarnu politiku i direktnu

intervenciju kao i kontrolu nad platama, cenama i aktivnostima u industriji (Jurković, P.,

1997).

Budţetski rashodi (javni rashodi) sluţe za finansiranje tzv. budţetske potrošnje4.

Budţetski rashodi obuhvataju: plate drţavnih ĉinovnika, kupovinu dobara i usluga,

drţavne investicije, kamate na javni dug, transfere i subvencije. To je indikator koji se

prezentuje meseĉno i godišnje u tekućim cenama5.

Budţetska potrošnja pokriva usluge koje ukljuĉuju zakon i red, odbranu,

obrazovanje i zdravstvo, gradnju puteva, itd. Takva potrošnja predstavlja „injekciju“ za

2 Javne finansije su tradicionalni naziv za prihode i rashode drţave. Javne finansije se bave

ekonomskim principima i problemima javnog sektora. Obiĉno imaju minimum tri funkcije:

alokativnu, distributivnu i funkciju stabilizacije. Za Srbiju je karakteristiĉna kriza javnih finansija.

Budţetski deficit pokazuje, naime, kumulativni proces stalnog rasta, kako primarnog tako i

sekundarnog. Primarni deficit je porastao sa 51 milijarde ili 1,9% BDP-a u 2008. na 192 milijarde

ili 6,1% u 2012. godini. 3 Prema standardima EU fiskalna disciplina zahteva: budţetski deficit ne sme prelaziti 3% BDP-

a, a javni dug do 60% BDP-a. 4 Prema najširoj definiciji javne rashode ĉine: (1) rashodi vladinih organa na robu i usluge bilo

direktno ili putem subvencija; (2) plaćanje socijalne pomoći ili socijalnog osiguranja, kamate na

drţavni dug, subvencije i druga plaćanja koja su poznata pod zajedniĉkim imenom transferna

plaćanja; (3) kapitalni izdaci nacionalizovanih (drţavnih) grana privrede. 5 U zemljama OECD-a proseĉni javni izdatak je iznosio 40,7% BDP-a izmeĊu 2000. i 2004.

(Stutely, R., 2009).

7

kruţni tok prihoda i ima znaĉajan uticaj na ukupnu traţnju. To ima stabilizujući uticaj

(automatski stabilizator) ukoliko se isplate za socijalna davanja povećavaju dok raste

nezaposlenost, jer pomaţu pri odrţavanju potrošnje kupaca.

Javna potrošnja moţe biti klasifikovana na nekoliko razliĉitih naĉina: prema nivou

vlasti (srednja i lokalna nadleţna tela, fondovi za socijalno osiguranje i javne

korporacije); prema sektoru (poljoprivreda, odbrana, trgovina, itd); prema funkciji

(zaštita ţivotne sredine); prema privrednoj kategoriji (tekuća potrošnja i kapitalna

potrošnja).

Glavne kategorije tekuće potrošnje ukljuĉuju sledeće: plaćanje radnika u javnom

sektoru; ostala tekuća potrošnja (roba i usluge kao što su oprema, lekovi, uniforme, itd.);

subvencije (poljoprivrednom sektoru, itd.); socijalno osiguranje (razne beneficije u

sluĉaju bolesti, starosti, novĉana pomoć ugroţenima, socijalna pomoć); kamata na

drţavni dug.

Kapitalna potrošnja je dugoroĉno ulaganje u infrastrukturu i stanovanje.

Ulaganja javnog sektora kreću se od oko 1,5% BDP-a u V. Britaniji i SAD do 5% u

Japanu.

Meseĉne brojke za budţetsku potrošnju uvek se prezentuju u nominalnom

novĉanom iznosu.

Budţetski prihodi (javni prihodi) su sledeći pokazatelj. Oni se formiraju iz poreza

i obaveznih doprinosa. Utiĉu na ukupnu traţnju, iz njih se finansira (delimiĉno)

budţetska potrošnja. Prezentuju se meseĉno i godišnje u tekućim cenama. U zemljama

OECD-a u proseku su iznosili 38,4% BDP-a izmeĊu 1995. i 2005. godine (Stutely, R.,

2009).

Budţetski prihodi uglavnom dolaze iz poreza, doprinosa za socijalno osiguranje,

naknada za usluge i drugih razliĉitih izvora, kao što je kamata na zajmove koje je

odobrila vlada. Neke se vlade bave i trgovanjem, ostvarujući i na taj naĉin prihod6. Drugi

izvor prihoda dolazi od prodaje imovine, tj. iz privatizacije javnog sektora. Budţetski

prihodi obuhvataju, dakle, sledeće: poreze, carine, kamate na drţavnu imovinu, transfere,

viškove javnih preduzeća i prihode od prodaje javne imovine.

Uz finansiranje javne potrošnje porezi imaju veliki uticaj na privrednu aktivnost.

Oni imaju i vaţan automatski stabilizatorski uticaj. Porez se povećava i pomaţe kod

oblikovanja traţnje na vrhuncu privrednog ciklusa. Isto tako, porez pada tokom recesije i

u nekoj meri kompenzira smanjenje prihoda.

Prihod od poreza je znaĉajna stavka budţeta i instrument budţetske politike7. U

evrozoni prihod od poreza u proseku dostiţe 40% BDP-a. U Japanu i SAD on je izmeĊu

20 i 30% BDP-a, dok je najveći u Švedskoj gde je iznosio 50% BDP-a (2004.).

Postoje razliĉite podele poreza. Sve one obuhvataju sledeće vrste poreza:

progresivni, proporcionalni, regresivni porezi; direktni i indirektni porezi8.

6 Za industrijski razvijene zemlje (kao grupu) porezi na prihod, porezi na plate (uglavnom

socijalno osiguranje) i potrošnju obuhvataju svaki 24-31% ukupnih poreskih davanja (2003.).

Preostalih 17% dolazi uglavnom iz poreza na dobit i imovinu društva (Stutely, R., 2009, str. 100). 7 Budţetska politika je skup mera i instrumenata kojima se postiţu ciljevi drţavnog budţeta, koji

odobrava parlament. UsklaĊivanje javnih rashoda i javnih prihoda najvaţniji je zadatak budţetske

politike u odreĊenom periodu, tj. budţetskoj godini.

8

Budţetski bilans je pokazatelj vladine fiskalne politike9. Kada su budţetski prihodi

jednaki budţetskim rashodima tada se postiţe budţetska ravnoteţa. Tada je reĉ o

savršenom balansu, koga je teško postići, zbog automatskih stabilizatora potrošnje i

prihoda. Deficiti su, naime, uobiĉajeniji od suficita. Prezentuje se meseĉno i godišnje po

tekućim cenama.

Budţetski deficit nastaje kada je potrošnja veća od prihoda (kada su veći budţetski

rashodi od budţetskih prihoda). On se, obiĉno, mora pokriti ili viškom štednje na

domaćem trţištu i/ili uvozom dobara iz inostranstva, a moţe se finansirati zaduţivanjem

kod domaćeg bankarskog sektora (monetarizacija deficita), iz nebankarskih izvora i

inostranim sredstvima (novim zaduţivanjem).

Budţetski suficit nastaje kada su prihodi veći od rashoda u budţetu. On moţe biti

dobar ako vlada gomila veliki višak u svom fondu za socijalno osiguranje, ili nepoţeljan

ako uzima previše novca iz kruţnog toka10

.

Nacionalni (drţavni) dug (budţetski ili javni dug) je kumulativni ukupni iznos

celokupnog budţetskog zaduţenja minus otplate11

. Uglavnom ga finansiraju graĊani i

ĉesto se percepira kao prenos s generacije na generaciju. To ga razlikuje od spoljnog

duga, koji mora biti finansiran putem zarade od izvoza.

Javni dug se javlja u periodu nepodudaranja javnih rashoda i fiskalnih prihoda.

Javlja se u funkciji balansiranja budţeta, kao sredstvo za pokriće budţetskog deficita.

Javni dug moţe biti upotrebljen: za saniranje posledica elementarnih nepogoda; za

finansiranje privrednih investicija (infrastrukture); za ciljeve stabilizacione politike.

3. MONETARNI INDIKATORI

Novac je „kamen temeljac“ moderne ekonomije. Javlja se kao mera vrednosti,

sredstvo razmene i izvor bogatstva (Boţina, L., 2012).

Kamatne stope su cena novca. Povezuju sadašnjost i budućnost, i osetljive su na

oĉekivanja inflacije (Pejanović, R., 2008).

Finansijski sistemi su se dramatiĉno promenili 70-ih, 80-ih, 90-ih i 2000-ih godina.

Tri stvari su uticale na to: liberalizacija i deregulacija (kurs, kontrole kredita i kamatne

stope postale su popustljivije u velikim industrijski razvijenim zemljama); inovacije

(uvedeno je mnoštvo novih finansijskih instrumenata ukljuĉujući finansijske fjuĉerse i

opcije); tehnološke promene (raĉunari i moderne komunikacije omogućuju brzo i jeftino

sprovoĊenje transakcija).

8 Indirektni porezi, obraĉunati na robu i usluge, ukljuĉuju sledeće: porez na dodatnu vrednost

(PDV); porez na prodaju i promet; carine na uvoz; daţbine na domaću robu (npr. cigarete).

Indirektni porezi su obiĉno regresivni. Obraĉunavaju se po jedinstvenoj stopi ili prema procentu. 9 Fiskalna politika obuhvata oblikovanje poreza i javnih rashoda u nameri da se doprinese

ostvarivanju zadataka makroekonomske politike. 10 Najveći budţetski višak u svetu (20-40% BDP-a) ostvarili su Kuvajt nakon naglog povećanja

cena nafte 1970. godine i Bocvana zahvaljujući prihodima ostvarenim prodajom nafte i

dijamanata. Viškovi u ostalim zemljama su obiĉno manji (do 5% BDP-a). 11 Iznosi javnog duga pojedinih zemalja razliĉiti su. Tako na primer, neto javni dug Italije i Belgije

u 2001. godini iznosio je skoro koliko i njihov godišnji BDP. Danas je Grĉka vodeća zemlja u

iznosu javnog duga.

9

Ponuda novca, zalihe novca, Mo…M5 je indikator koji pokazuje ukupnu koliĉinu

novca u odreĊenom vremenskom periodu. Novĉanice, kovanice i razliĉiti bankovni

depoziti cirkulišu permanentno u privredi zemlje. Potrebno je pratiti njihove promene

tokom vremena. O tome se objavljuju podaci meseĉno, ili jedan mesec na kraju

posmatranog perioda. Proseĉan rast novca u OECD-u iznosio je 11,7% godišnje tokom

200-2005. g. (Stutely, R., 2000)

Novac je valuta u cirkulaciji, plus bankovni depoziti. Novĉanice i kovanice, koje

izdaje centralna banka ĉine samo mali deo ponude novca. Ostatak su bankovni depoziti

inicijalno stvoreni unutar bankarskog sektora.

Ukupan iznos novca koji cirkuliše, zalihe novca ili ponuda novca naziva se (M).

Koliko puta novac proĊe kroz ruke svake godine zove se brzina opticaja novca (V). Ako

pomnoţimo to dvoje zajedno (MxV) dobićemo iznos novca koji je potrošen, koji po

definiciji mora biti jednak stvarnoj zaradi (Y) pomnoţenoj sa indeksom cene (P),

odnosno MxV=YxP. Ova jednaĉina je temelj za razumevanje novca (Labus, M., 1997).

U većini zemalja uţa definicija novca obeleţava se sa M1 (valuta u cirkulaciji plus

depoziti po viĊenju, tj. raĉuni koji omogućuju isplatu gotovine na zahtev12

.

Šire definicije novca nazivaju se M2 i M3. U suštini M2 se sastoji od M1 plus štedni

ulozi i oroĉeni depoziti. Definicija M3 je još šira13

.

Brzina opticaja novca, odnosno koliko puta novac preĊe iz ruke u ruku u godini

dana, moţe biti izmeren nominalnim BDP-om koji podelimo sa bilo kojom monetarnom

sumom, kao što je proseĉni M2 tokom godine.

Poslovne banke stvaraju novac. Mogu posuĊivati velike iznose depozita plasirane

kod njih, budući da je malo verovatno da će svi klijenti zatraţiti svoj novac natrag. U

svrhe monetarne kontrole centralne banke ograniĉavaju udeo novih depozita koje banke

mogu dalje pozajmljivati, zahtevajući od njih da zadrţe fiksni obim svojih sredstava.

Monetarna nadleţna tela vrše monetarnu kontrolu na nekoliko naĉina: promena

obima obaveznih rezervi – imovine (što utiĉe na iznos koji banke mogu davati na

zajam); operacije na otvorenom trţištu (kupovina ili prodaja drţavnih obveznica na

otvorenom trţištu, koja povećava ili smanjuje iznos novca u bankarskim rezervama);

uticaj na kamatne stope; kreditna kontrola (ograniĉenje ukupnog kreditiranja banke,

ukupnih kredita za fiziĉke osobe ili marţi); moral (razgovori sa poslovnim bankama s

ciljem da ih nagovore da ograniĉe svoje zaduţivanje).

Monetarni rast moţemo pratiti posmatranjem depozita koji su ukljuĉeni u razliĉite

monetarne pokazatelje. Alternativni pokazatelji monetarnog rasta su: bilans bankarskog

sektora (kretanje pasive tj, depozita mora biti usklaĊeno sa kretanjem aktive, tj.

uglavnom zajmova); uravnoteţenost po sektoru (ona se meri novcem koji javni sektor

uzima iz cirkulacije).

Monetarna nadleţna tela usvajaju niz pristupa za monetarnu kontrolu. Pored toga,

monetarni rast je jedan od nekoliko pokazatelja privredne aktivnosti koje prate bankari u

12 Postoje, s tim u vezi, varijacije. Britanska uţa definicija novca naziva se M0 (gotovina u opticaju

plus bankarski operativni depoziti u Engleskoj banci). Ameriĉka mera M1 ukljuĉuje i putniĉke

ĉekove, Japanska definicija ukljuĉuje i valutne depozite po viĊenju (Stutely, R., 2009). 13 U SAD M3 obuhvata M2 plus institucionalni novĉani fondovi, veliki oroĉeni depoziti, sporazumi

o kupovini i prodaji eurodolara. U evrozoni M3 je jednak M2 plus sporazumi o kupovini i prodaji,

fondovi i papiri na trţištu novca (Stutely, R., 2009).

10

centralnoj banci. MeĊutim, mnoge centralne banke više ciljaju na inflaciju nego na

monetarni rast.

Ako ukupni monetarni iznos prebrzo raste (brţe nego ciljna stopa, ili brţe od ciljne

inflacije centralne banke) to moţe biti argument za centralnu banku da poveća kamatne

stope. Slab monetarni rast je, pak, znak slabljenja privredne aktivnosti i moţe biti

argument za niţe kamatne stope. MeĊutim, treba uzeti u obzir i ostale signale koji

upućuju na pritisak inflacije.

Bankarsko kreditiranje, zajmovi, krediti indikator je koji pokazuje zajmove

osobama, privrednim društvima i javnom sektoru. On je pokazatelj monetarnog stanja.

Prezentuje se ukupan iznos na meseĉnoj bazi. Po pravilu, rast bi trebao bit jednak cilju

za monetarni ukupni iznos.

Brojke vezane za bankarsko kreditiranje ukazuju na efikasnost monetarne politike.

Krediti za fiziĉke osobe i potrošaĉki krediti su u principu dobri (pozitivni), ali mogu

uticati na inflaciju ako je traţnja prevelika. Prekomerno zaduţivanje stanovništva moţe

biti zabrinjavajuće, posebno u uslovima privredne krize praćene rastom nezaposlenosti.

Društva (preduzeća) se zaduţuju radi finansiranja svojih poslovanja, ulaganja i

preuzimanja. Velika zaduţenost moţe, meĊutim, imati negativne posledice (primer naše

zemlje).

Politika kamatnih stopa centralne banke je pokazatelj monetarne politike

centralne banke. Ta politika vrši uticaj na bankarske rezerve, monetarni rast i trţišne

kamatne stope. Prezentuje se kao godišnji procenat. Objavljuju se dnevne promene,

fiksno nedeljno ili u neredovnim intervalima.

Centralne banke nastoje uticati na monetarno stanje odreĊujući kamatne stope po

kojima su spremne kreditirati poslovne banke. Te stope utiĉu na stope po kojima banke

posluju jedna sa drugom i s njihovim klijentima, te utiĉu na privrednu aktivnost u celini.

Za evropske centralne banke (kao što je Evropska centralna banka -ECB, Engleska

banka i švedska Riksban), glavni instrument monetarne politike zove se repo stopa (ili

prema ECB-u stopa refinansiranja ili „refi“ stopa)14

. Kod odreĊivanja repo stope

centralna banka objavljuje uslove pod kojima će osigurati kratkoroĉni zajam (recimo za

jednu nedelju dana) bankama, za koji banke zalaţu svoje vrednosne papire kao

kolateralu. Repo stopa je kamatna stopa na zajam, izraţena na godišnjoj bazi.

Politika kamatnih stopa obiĉno se odreĊuje na redovnim sastancima centralnih

banaka.

Kamatne stope, kratkoročne stope i stope na trţištu novca su pokazatelji

monetarnog stanja, oĉekivanja i kreditne sposobnosti. Prezentuje se godišnji procenat, a

objavljuje kontinuirano skoro 24 ĉasa dnevno.

Trţišta novca su trţišta na kojima banke i drugi posrednici trguju kratkoroĉnim

finansijskim instrumentima. Centar aktivnosti je obiĉno meĊubankarsko trţište, kada

banke posluju jedna s drugom radi zadovoljavanja propisanih rezervi i dugoroĉno radi

finansiranja zajmova i investicija.

Kratkoroĉne meĊubankarske kamatne stope uglavnom su odreĊene intervencijom

centralne banke, iako je pritisak trţišta dosta uticajan.

14 Repo je sporazum o prodaji i kupovini u skladu s kojim neki diler prodaje vrednosne papire

drugome uz dogovor da ih otkupi natrag po odreĊenoj ceni na odreĊeni datum.

11

Drţavne obveznice (zajmovi vladi) smatraju se potpuno sigurnim u razvijenim

zemljama i imaju najbolju (najniţu) kamatnu stopu, obiĉno ispod meĊubankarskih

kamatnih stopa. Kamatne stope su veće na certifikate za depozit (CD-bankovni depozit

koji moţe biti prodat) i obiĉno još više na zajmove društvenim ili poslovnim bankama

(zajmovi privrednim društvima).

MeĊubankarske stope su kotacije (za kreditiranje) vrednosnih papira (traţnja za

kreditima). Londonska meĊubankarska stopa (LIBOR) je referentni pokazatelj. Dosta je

kamatnih stopa na kredite širom sveta odreĊeno u relaciji sa njom (npr. kao LIBOR plus

0,5%). Uz stvaranje evra pojavio se EURIBOR15

. LIBOR se stalno menja pod uticajem

ponude i traţnje.

Kamatne stope se razlikuju od diskontnih stopa. Drţavne obveznice i komercijalni

zajmovi izdaju se, naime, uz diskontnu stopu do vrednosti dospeća.

Kamatne stope su veoma znaĉajne za monetarnu politiku. One obiĉno rastu kada

cveta privredna aktivnost i padaju kada ona pada. Niţe kamatne stope podstiĉu

zaduţenost, koja vodi do veće potrošnje i ulaganja, povećanog uvoza, višeg nivoa

privredne aktivnosti i verovatno brţe inflacije. Veće kamatne stope imaju obrnuto

delovanje. Zbog toga je za nosioce monetarne politike vaţno pitanje promene kamatnih

stopa (Boţina, L., 2012).

Promene kamatnih stopa uzrokuju s tim povezanu privlaĉnost drţanja valute. Na

primer, povećanje ameriĉkih kamatnih stopa podstaći će prebacivanje u dolar,

naduvavajući ga i ĉineći da uvozi iz SAD budu jeftiniji nego iz Evrope. Zbog toga

mnoge zemlje, koje ţele zadrţati valutne odnose ili spreĉiti odlive sa trţišta novca

prisiljene su da podiţu kamatne stope.

Prinosi na obveznice su pokazatelj oĉekivanja za kamatu i inflaciju, kreditne

sposobnosti. Reĉ je o prinosu na vrednosne papire sa fiksnom kamatnom stopom.

Prezentuje se kao godišnji procenat, a objavljuje skoro kontinuirano (24 ĉasa dnevno).

Obveznice su zajmovi s fiksnim redovnim kuponima (plaćanje kamate) i obiĉno s

fiksnom otplatom na odreĊeni datum. Prinos (efektivna kamatna stopa) na obveznice je

odreĊen zavisno od uslova na trţištu.

Investitori u obveznice ţele kompenzaciju zbog gubitka kamate na drugim

instrumentima i zbog rizika inflacije. Rizici su potpuno smanjeni kada se radi o vladinim

obveznicama (zajmovi vladi) i za razliku od akcija njihova je vrednost na dan dospeća

fiksna16

.

Sa obveznicama se trguje na sekundarnim trţištima17

po cenama koje odraţavaju

njihovu otkupnu vrednost, kupon, kreditni rejting i ostale kamatne stope. Karakteristiĉan

je negativan odnos izmeĊu prinosa i obveznica i cena obveznice. Ako cene padnu, prinos

na kamatu se povećava. Ako cene rastu, prinosi padaju.

15 EURIBOR je stopa po kojoj meĊubankarske oroĉene depozite u evrima unutar evrozone jedna

banka nudi drugoj. 16 Britanske vladine obveznice su nazvane neriziĉnim ili su poznate kao ulaganje u neriziĉne

vrednosne papire. 17 Sekundarno trţište su berze i vanberzansko trţište na kome se trguje postojećim hartijama od

vrednosti nakon njihovog primarnog plasmana na primarnom trţištu. Prihode na sekundarnom

trţištu ostvaruju prodavci hartija od vrednosti a ne eminenti tih hartija.

12

Pošto kamatne stope obiĉno rastu kada ekonomija cveta i padaju kada ekonomija

slabi, cene obveznica obiĉno padaju kada su u gornjem delu ekonomskog ciklusa i rastu

kada su na donjem.

Kriva prinosa je pokazatelj oĉekivanja za kamatu i inflaciju. Pokazuje razliku

izmeĊu prinosa kamate na razliĉite instrumente. Prezentuje se kao godišnji procenat.

Objavljuje se skoro kontinuirano (24 ĉasa dnevno).

Razliĉiti prinosi (npr. na blagajniĉke zapise i drţavne obveznice) signalizuju

percepciju rizika na trţištu, kamatne stope, inflaciju i moţda kretanje valutnog

kursa.

Kriva prinosa je crta na grafiĉkom prikazu koja povezuje kamatne stope za celi niz

dospeća. Moţe se, meĊutim, prezentovati numeriĉki, putem razlike izmeĊu dveju

dospeća, kao što je na primer, prinos na dugoroĉne vladine obveznice umanjen za

blagajniĉki zapis s dospećem od tri meseca.

Dugoroĉne stope su obiĉno veće od kratkoroĉnih zbog rizika vremena i inflacije

tokom posedovanja obveznica. Kriva prinosa se moţe upotrebiti kao signal za monetarno

stanje i kao vodeći pokazatelj privredne aktivnosti.

Obim prinosa je prinos na dugoroĉne vladine obveznice podeljen sa proseĉnom

dobiti od dividendi za akcije. Obim prinosa je npr. bio izmeĊu 1,5 i 5 na svakom od

glavnih trţišta 2005. godine. Visoki obim, implicira da su akcije precenjene u odnosu na

obveznice (koje su s fiksnim vrednostima otplate).

Stvarna kamatna stopa i prinos je pokazatelj kamatne stope ili prinosa u odnosu

na stopu inflacije. OdreĊuje investiciono ponašanje. Prezentuje se kao godišnji procenat.

Objavljuje se skoro kontinuirano (24 ĉasa dnevno).

Stvarne kamatne stope su nominalne kamatne stope umanjene za stopu inflacije18

.

One su znaĉajne jer se odluke (barem implicitno) o ulaganju temelje na stvarnim

kamatnim stopama. Pošto je inflacija u budućem periodu nepoznata to se stopa inflacije

uzima kao aproksimativna vrednost kod izraĉunavanja stvarnih kamatnih stopa.

Cene akcija i prinosi pokazatelj su privrednih oĉekivanja. Prezentuju se

pojedinaĉne cene akcija u novcu i indeks proseĉnih cena. Objavljuje se skoro

kontinuirano (24 ĉasa dnevno).

Cene akcija odraţavaju diskontinuiranu vrednost buduće isplate dividendi, s

premijom koja pak odraţava rizike. Kada ulagaĉi oĉekuju recesiju, manje naginju

kupovini akcija i njihova cena pada (medveĊe trţište)19

. Ĉim se pojavi traĉak nade za

oporavak privrede ulagaĉi se prebacuju na akcije, naduvavajući njihove cene

(bikovsko trţište)20

. Stoga su cene akcija vrlo cikliĉne i mogu biti koristan pokazatelj

oĉekivanja21

.

18 Na primer, tokom 2000-2005. godine ameriĉke proseĉne kamatne stope za tri meseca iznosile su

2,7%, a potrošaĉke cene su rasle za 2,5% godišnje. Stvarna kamatna stopa je iznosila: 2,7-

2,5=0,2% (prema: Stutely, R., 2009, str. 229). 19 Engl. bear market – trţište sa padajućim cenama. 20 Engl. bull market – trţište sa rastućim cenama. 21 Za to se koriste indeksi akcija, kao npr. ameriĉki Standard Poor indeks 500 akcija ili britanski

FTSE (berza Financial Timesa) indeks za skoro 800 akcija (Stutely, R., 2009).

13

4. POKAZATELJI VALUTNOG KURSA

Valutni kurs je cena jedne valute u odnosu na drugu valutu. OdreĊuje ih uglavnom

ponuda i traţnja, kao izraz trgovanja i drugih meĊunarodnih plaćanja i, što je još vaţnije,

promenljivi tok kapitala, koji se u svetu konstantno menja u nastojanju da postigne

najviši oĉekivani prinos od ulaganja.

Valutni kurs vrši snaţan uticaj na platni bilans. To se vidi i kroz istoriju valutnog

kursa. Prvo smo imali zlatni standard, pre 1914. kada je valutni kurs bio fiksno odreĊen

u zlatu. Trgovalo se uglavnom fiziĉkom robom, a tok kapitala je bio priliĉno ograniĉen.

Zemlja koja bi zabeleţila manjak trgovinskog bilansa prvo bi potrošila svoje valutne

rezerve. Onda bi morala platiti za uvoz prevozeći zlato brodom. Prenos zlata bi smanjio

ponudu novca u zemlji sa manjkom i podstakao je negde drugde, jer su valute mogle biti

konvertovane u zlato. U praksi je to funkcionisalo sve dok sistem nije bio izbaĉen iz

ravnoteţe 1920. godine. Zlatni standard je privremeno suspendovan tokom Prvog

svetskog rata. Zemlje su se suoĉile sa rapidnim i promenljivim stopama inflacije, kada je

posle rata ponovo uveden. Izvozi su uveliko bili podcenjeni ili precenjeni. Zabeleţeni su

veliki viškovi i manjkovi u trgovinskim bilansima. Zlatni standard je pao u nemilost i

skoro u potpunosti napušten od 1930. godine.

Eksperimenti sa fiksnim i promenljivim valutnim kursevima bili su rasprostranjeni

tokom 30-ih godina prošlog veka. Skoro svaka zemlja pokušavala je umanjiti

nezaposlenost tokom Velike depresije, ograniĉavajući uvoz i pojaĉavajući izvoz,

merama kao što su carine na uvoz, kvote ili devalvacija valute.

Sazvana je (1944.) u SAD-u u Breton Vudsu (Nju Hempšir) meĊunarodna

konferencija. Uĉesnici su se sloţili oko osnivanja MMF-a i Svetske banke, koji bi

promovisali meĊunarodnu monetarnu saradnju. Glavne valute su bile fiksno odreĊene u

odnosu na dolar. Fluktuacije su bile ograniĉene na 1% u bilo kojem smeru. Uz to,

ameriĉka vlada se sloţila da kupi zlato na zahtev, po ceni od 35 dolara po unci, što je

dolar uĉinilo zlatnim standardom.

Sistem Breton Vudsa slomio se 1970-ih. Stalni ameriĉki deficiti doveli su do viška

dolara u inostranstvu, a ameriĉke zlatne rezerve su se našle pod pritiskom. Godine 1971.

amerikanci su suspendovali konvertibilnost dolara, nametnuli 10% naknade na uvoz i

preduzeli mere za eliminisanje deficita platnog bilansa. Glavne valute su mogle ostati

promenljive, a neke od njih zavisno od pritisaka nametnutih od strane valutnih kontrola

(interventni kurs).

Fiksne stope, uz odreĊenu fleksibilnost, ponovo su uvedene krajem 1971. nakon

sastanka MMF-ove Grupe Desetorice („Smitsonov sporazum“). Taj sporazum je,

meĊutim, kratko trajao (do 1972.) i do sledeće godine sve su glavne valute bile

promenljive ili podloţne kontrolisanom odreĊivanju kursa (Stutely, R., 2009).

Uprkos velikim turbulencijama, većina glavnih valuta se nastavila menjati sve do

danas. Izuzetak su valute EU. Nekoliko njih je zajedno preţivelo 80-te i veći deo 90-ih

godina prošlog veka u mehanizmu valutnog kursa Evropskog monetarnog sistema.

Poĉetkom 1999. godine 11 zemalja je neopozivo fiksiralo svoje valute i preuzelo

jedinstvenu evropsku valutu-evro. Grĉka se pridruţila 2001. godine. Odnos evra i drugih

valuta je slobodan.

Nominalni valutni kurs je cena jedne valute u odnosu na drugu. Ovaj indikator

utiĉe na spoljnu trgovinu, tok kapitala, itd. Godišnja kretanja od više od nekoliko

14

procenata u bilo kom smeru mogu imati destabilizujući efekat. Ovaj pokazatelj se

objavljuje permanentno (iz minute u minut).

Valutni kurs ukazuje koliko jedinica jedne valute moţe biti kupljeno sa jednom

jedinicom druge valute. Na primer, 1 evro=115 dinara. Ako se kurs menja (1 evro= 120

dinara) kaţe se da je evro porastao ili ojaĉao, a dinar pao ili oslabio za odgovarajući

procenat.

Kada valute oslabe ili ojaĉaju kaţe se da je došlo do apresijacije ili depresijacije

(ako se radi o promenljivim valutama), ili da je došlo do revalorizacije ili devalvacije

ako ih odreĊuju centralne banke.

Kurs za trenutno raspoloţivo trgovanje valutama naziva se kurs za promptno

trgovanje valutama. Današnji kurs valute za trgovanje na odreĊeni datum u budućnosti

zove se terminski kurs, koji omogućava zaraĊivanje na razlici22

.

Šta odreĊuje valutni kurs? Dve glavne teorije koje daju odgovore na ovo pitanje

temelje se na kupovnoj moći i imovinskim trţištima (investicioni portfelj).

Kupovnu moć odreĊuje cena korpe roba i usluga u dvema zemljama23

. Dugoroĉno

gledajući, tvrde neki ekonomisti, valute bi se trebale kretati u skladu sa kupovnom moći.

Pristup koji ukljuĉuje portfelj sugeriše da se kursne stope kreću prema balansiranju

ukupnog povraćaja (kamatna stopa plus oĉekivano kretanje kursne stope)24

.

Valutni kurs, dakle, dugoroĉno je odreĊen prema kupovnoj moći, ali na to

kratkoroĉno utiĉe pritisak portfelja. Zbog toga valute nadilaze kupovnu moć (Stutely, R.,

2009, str. 192).

Ko odreĊuje valutni kurs? Oĉito postoji sloţena interakcija izmeĊu valutnog kursa i

razliĉitih ekonomskih i finansijskih varijabli, od kojih je dosta izvan domaće kontrole

(odreĊeni su prema spoljnim varijablama). Centralna banka moţe pokušati kontrolisati te

varijable kako bi odredila kursnu stopu, ili je prepustiti trţištima (Stutely, R., 2009)25

.

Najbrţi uĉinak slabije valute je veća inflacija u zemlji zbog skupljeg uvoza.

Istovremeno, cena izvoza u stranoj valuti i prilivi od najamnina, kamata, dobiti i

dividendi donose veći prihod gledano u domaćoj valuti. Stoga se trgovinski bilans i saldo

trgovinskog bilansa pogoršavaju.

S druge strane, slabija valuta utiĉe na to da ulaganje u zemlji bude puno privlaĉnije.

U stranoj valuti su izdaci manji, a povraćaji veći, ali to ne mora da bude dovoljno da

privuĉe ulagaĉe ako je valuta oslabljena zbog nepovoljnih privrednih uslova.

22 Ako banka, na primer, odluĉi da kupi dolare u zamenu za japanski jen u jednom mesecu, ona u

suštini pozajmljuje dolare danas, konvertuje ih u jen i plasira jen na trţištu novca da zaradi kamatu

za jedan mesec. Na kraju meseca banka prodaje jen, uzima dolare i koristi ih za otplatu zajma u

dolarima. Ovde nema kursnog rizika. 23 Ĉuveni londonski ekonomski ĉasopis The Economist koristi Big Mac indeks, koji se zasniva na

teoriji obima kupovne moći, u skladu s kojom bi kursne stope trebale biti usklaĊene kako bi se

izjednaĉio trošak korpe robe i usluga, ma gde god se kupovalo širom sveta. Prema ovom indeksu

najjeftiniji hamburger (prema trţišnom valutnom kursu iz 2006.) bio je u Kini gde je koštao 1,30

dolara, u poreĊenju sa proseĉnom ameriĉkom cenom od 3,15 dolara. To implicira da je tada

kineska valuta juan bio podcenjen za 59%. 24 Ako depozit u japanskom jenu nosi kamatu od 6%, a depozit u dolarima od 8%, investitori će

kupovati dolare zbog većeg povraćaja. 25 Od oko 150 valuta ĉlanica MMF-a (1990.) manje od jedne šestine je bilo slobodno promenljivo.

Od preostalih 32 su bile odreĊene ili ograniĉeno fleksibilne, dok su ostale bile svedene na dolar ili

druge valute.

15

Celokupna ekonomska politika utiĉe na kurs, iako promene kamatnih stopa imaju

verovatno najdirektniji i najvidljiviji uticaj. Valutni kurs je stoga i najširi pokazatelj

monetarne politike (Boţina, L., 2012).

Centralne banke ĉesto intervenišu na valutnim trţištima. Kupuju ili prodaju svoju

valutu kako bi promenile ponudu i traţnju i pomerile kursnu stopu. To je, u suštini,

kratkoroĉno ublaţavanje, jer mogu kupiti jednu valutu samo ako imaju drugu za prodaju.

Posebna prava vučenja (SDR) je indikator koji meri vrednost korpe sa ĉetiri

glavne valute. Prezentuje se apsolutna vrednost po jedinici valute26

. Objavljuje se

nekoliko puta dnevno.

Posebna prava vuĉenja imaju neke karakteristike svetske valute. Uveo ih je MMF

1970. godine kako bi poboljšao svetsku likvidnost, nakon što je obim svetskih rezervi i

uvoza pao za polovinu od 1950. godine27

. Preko unosa u knjigovodstvu MMF je dodelio

posebna prava zemljama ĉlanicama u proporciji sa njihovim kvotama28

. Zemlje kojima

je potrebna strana valuta mogu je dobiti od centralne banke u zamenu za posebna prava

vuĉenja29

.

Prednost posebnih prava vuĉenja su što su ona stabilna. Nedostaci su u tome što su

posebna prava vuĉenja prosek ĉetiri valute, manje su vredna od najjaĉe valute i meĊu

prvima „odlaze“ kada doĊe do rasprodaje rezervi.

Evro je postao jedinstvena valuta 11 evropskih drţava 1999. godine (Grĉka se

pridruţila evro zoni 2001). Znaĉaj evra je ogroman, on je meĊunarodna valuta i temelj

evropskog valutnog mehanizma, on je i rezervna imovina. Cirkuliše u obliku papirnih

novĉanica i kovanica. Prezentuje se u odnosu na dolar, jen, britanski peni za evro.

Izraĉunava se stoga u odnosu na druge valute, posebno dolar. Objavljuje se kontinuirano.

Sluţbene kamatne stope u 12 zemalja gde vlada evro odreĊuje Evropska centralna

banka. Guverneri nacionalnih centralnih banaka sede u Veću guvernera Evropske

centralne banke, zaduţenom za odreĊivanje kursne liste.

Efektivni valutni kurs je proseĉni valutni kurs u odnosu na korpu valuta. Pokazuje

opšta kretanja kursa. Povećanje ukazuje na jaĉanje valute. Višeprocentna kretanja na

godišnjoj bazi mogu imati destabilizujućii uticaj. Objavljuje se dnevno ili meseĉno.

Efektivni kurs meri vrednost jedne valute u odnosu na korpu drugih valuta.

Promene ukazuju na proseĉnu promenu jedne valute u odnosu na sve druge. Efektivni

26 SDR=1,18 USD (80-ih godina); 1,40 USD 90-ih i 1,25 USD (2000-2005). 27 SDR je prvobitno odreĊen 1970. u vrednosti do 1/35 unce zlata, ili taĉno 1 dolar. Kada je dolar

prestao pratiti zlatni standard SDR je fiksno odreĊen 1974. u obliku korpe sa 16 valuta. To se

pokazalo nepraktiĉnim i 1981. sadrţaj korpe je suţen na pet glavnih valuta. Sa dolaskom evra

1999. broj valuta je smanjen na ĉetiri. 28 MMF svakoj zemlji ĉlanici dodeljuje kvote koje odraţavaju vaţnost zemlje u svetskoj trgovini i

platnom sistemu. Veliĉina kvote odreĊuje moć glasanja, upise u zlatu i valutama, mogućnost

zaduţenja i posebna prava vuĉenja. 29 Svaka ĉlanica koja ima problem sa platnim bilansom moţe zameniti svoja posebna prava za

rezervne valute u centralnim bankama koje je odredio MMF. Moţe, takoĊe, iskoristiti svoju

vlastitu valutu da kupi (povuĉe) stranu valutu iz sredstava MMF-a. Prvi deo valute (rezervna

tranša) u iznosu od 25% od kvote ĉlanice moţe biti preuzet bez ikakvih uslova. Ĉetiri dodatne

kreditne tranše (po 25% kvote) mogu biti preuzete uz progresivno pojaĉavanje uslova. MMF

odobrava standby aranţmane u vreme ozbiljnog pritiska na valutu.

16

kurs se ponekad zove i trgovinski kurs, jer se efektivni valutni kurs raĉuna kao

ponderisani prosek brojnih kretanja valute u trgovinskim odnosima zemlje30

.

MMF, glavne centralne banke i neke organizacije izraĉunavaju efektivne valutne

stope za sve glavne valute31

.

Efektivni kurs ne uzima u obzir inflaciju, tako da ništa ne otkriva o promenama

vezanim za konkurentnost zemlje.

Stvarni valutni kurs meri meĊunarodnu konkurentnost zemlje. Pokazuje

sposobnost zemlje da prodaje u inostranstvu i pritiske neto cene (inflacija i valutna

stopa) na platni bilans. Prezentuje se u obliku indeksa. Što je indeks niţi zemlja je

konkurentnija. Objavljuje se meseĉno ili jedan mesec na kraju posmatranog perioda.

MeĊunarodna konkurentnost roba i usluga proizvedenih i zemlji zavisi od kretanja

troškova ili cena nakon usklaĊivanja s kretanjima kursa32

. Reĉ je o „povezanim

troškovima“ ili „cene izraţene u zajedniĉkoj valuti“, ili još jednostavnije kao „stvarni

kurs“.

Mere za izraţavanje meĊunarodne konkurentnosti su razliĉite: povezane cene

izvoza, povezana profitabilnost izvoza, konkurentnost cena uvoza, povezane

proizvoĊaĉke cene, deflatori dodatne vrednosti koji se odnose na BDP, povezani

troškovi radne snage, normalizovani povezani troškovi radne snage33

. Povezani troškovi

radne snage u proizvodnji i povezane izvozne cene su najpopularnije mere, delimiĉno i

zbog toga što su dostupne na brz i lagan naĉin.

Pokazatelji su izraţeni u obliku indeksa. Indeks raste ako domaći troškovi ili cene

rastu brţe od stranih troškova ili cena. Stoga veći indeks (jaĉi stvarni kurs) ukazuje na to

da je domicilna zemlja manje konkurentna. To implicira da valuta mora biti oslabljena

radi oporavka konkurentnosti, ili da domaće cene/troškovi moraju biti manje povećani u

odnosu na strane cene/troškove.

Sadašnja meĊunarodna praksa koristi 2000.-tu godinu kao osnovicu za indekse.

Indeksi ne uzimaju u obzir necenovne faktore, kao što su kvalitet, pouzdanost i dizajn.

Uslovi trgovanja su indikator koji pokazuje odnos izvozne cene u odnosu na

uvoznu. Meri koliĉinu uvoza koja moţe biti kupljena s jednom jedinicom izvoza.

Prezentuje se u obliku indeksa. Poboljšanje ukazuje na to da zarada od izvoza znaĉi više

uvoza – ali trgovinski bilans se moţe pogoršati. Objavljuje se meseĉno.

Uslovi trgovanja ukazuju na kupovnu moć kod izvoza zemlje u odnosu na uvoz koji

kupuje. Kaţe se da su uslovi trgovanja poboljšani ako cene izvoza rastu brţe ili padaju

sporije od cena uvoza34

.

30 Ako, na primer, dolar poraste 10% u odnosu na japanski jen, ali ostane nepromenjen u odnosu

na sve druge valute, i ako jen zauzima 25% ameriĉke trgovine, onda je efektivni kurs dolara

porastao za 2,5%. 31 Indeksi Engleske banke objavljeni u ĉasopisu The Economist i nekim dnevnim novinama za

zemlje koje nisu u evrozoni, temelje se na MMF-ovom modelu. MMF objavljuje meseĉne indekse

za većinu zemalja, ukljuĉujući ĉlanice evrozone (Stutely, R., 2009). 32 Na primer, ako se cene u Nemaĉkoj povećaju za 4% i u SAD za 6%, ameriĉka konkurentnost

pada za 2%. MeĊutim, ako tokom istog perioda dolar padne za 3% onda se opšta ameriĉka

konkurentnost poboljšava (za 1%). 33 Videti: Stutely, R., 2009, str. 203-206. 34 Ako, na primer, cene izvoza rastu za 5%, a cene uvoza za 2% data koliĉina izvoza kupuje oko

3% više uvoza. Uslovi trgovanja su se poboljšali za 3%.

17

Uobiĉajena terminologija sugeriše da su kretanja trgovanja „povoljna“ ili

„nepovoljna“. MeĊutim, nakon „nepovoljnog“ kretanja u trgovanju trgovinski bilans će

se poboljšati (manji rast cena izvoza od cena uvoza znaĉi da su izvozi konkurentniji),

dok „povoljna“ kretanja u trgovini mogu cenom istisnuti izvoznike s trţišta što i rezultira

slabijim trgovinskim bilansom.

Vlade obiĉno definišu uslove trgovanja kao cenu izvoza podeljenu s cenom uvoza,

izraţenu u indeksima. Povećanje indeksa ukazuje na poboljšanje uslova trgovanja: jedna

jedinica izvoza kupiće više uvoza (Stutely, R., 2009).

Obiĉno devalvacija kursa ili depresijacija valute povećavaju cene uvoza povezane s

cenama izvoza i uzrokuju pogoršanje u trgovini.

5. POKAZATELJI PLATNOG BILANSA

Platni bilans (engl. balance of payments) je sistematski pregled svih ekonomskih

transakcija rezidenata jedne zemlje sa inostranstvom u toku godine. Transakcije se

beleţe u momentu prelaska robe preko granice i po vrednosti koja sadrţi troškove do

granice. Sadrţi tekući i kapitalno-finansijski bilans. U tekućem bilansu se registruju

izvoz i uvoz robe (trgovinski bilans), sve vrste usluga, prihodi i rashodi od rada i kapitala

i tekući transferi (plaćanja). U kapitalnom bilansu se registruju kapitalne i finansijske

transakcije. Finansijski bilans beleţi direktne i portfolio investicije, ostale investicije i

devizne rezerve (Babić, M., 1993).

Platni bilans je, dakle, jednostavan raĉunovodstveni dokument o meĊunarodnim

tokovima novca. Finansijski izveštaji platnog bilansa beleţe finansijske tokove u

odreĊenom periodu za jednu godinu. Finansijski prilivi (kao što su prihodi od izvoza ili

ulaganja stranaca na trţištu akcija) tretiraju se kao krediti ili pozitivni prilivi. Odlivi (kao

što su plaćanja za uvoz ili kupovina akcija na stranom trţištu) su dugovanja ili negativni

unosi.

Finansijski izveštaji platnog bilansa se sastavljaju u fazama. U svakoj fazi moţe biti

postignuta ravnoteţa. Do kraja 90-ih godina prošlog veka većina zemalja je preuzela

nove meĊunarodne standarde, date u metodologiji MMF-a (u Priruĉniku za platni

bilans).35

Platni bilans mora biti u ravnoteţi. Kada analitiĉari govore o manjku ili višku

platnog bilansa onda misle na manjak ili višak na jednoj strani izveštaja.

Uvoz robe i usluga je indikator koji meri kupovine u inostranstvu. Uvoz je dobar za

blagostanje, ali moţe zameniti domaću proizvodnju i iscrpiti finansijske izvore.

Prezentuje se vrednost i koliĉina u novĉanom obliku i u obliku indeksa. Meri se rast

(ukupno vezano za uvoz) i kao procenat BDP-a.36

OECD-ov proseĉan rast koliĉine

uvoza roba i usluga iznosio je 4,3% godišnje tokom perioda 2000-2005. godine. Ovaj

indeks se objavljuje se meseĉno ili barem jedan mesec na kraju posmatranog perioda.

35 U praksi je nemoguće identifikovati sve tokove: nevidljive je teško pratiti, neke špekulativne

tokove je nemoguće izmeriti, a neke transakcije su sakrivene zbog izbegavanja poreza ili

organizovanog kriminala. Ĉak je i vidljiva trgovina ponekad previĊena (Stutely, R., 2009). 36 Uvoz robe i usluga kao procenat BDP-a ukazuje na nivo zavisnosti od uvoza. Što je brojka veća,

uvozi više zamenjuju domaću proizvodnju. Neuobiĉajeni rast uvoza moţe biti signal da domaća

privreda posluje sa punim kapacitetima, ili pak da je domaća proizvodnja u problemu.

18

Trgovina ili vidljivi uvozi povezani su sa fiziĉkom robom. Uvoz usluga su isplate

strancima za nerobne stavke kao što su špedicija, putovanja i turizam, finansijske usluge

ukljuĉujući osiguranje, bankarstvo, robnu razmenu i brokerstvo. Tu su i druge stavke kao

što su oglašavanje, obrazovanje, zdravlje, provizije i tantijeme.

Veliki uvoz poluproizvoda i investicionih dobara generalno je dobar ako se ta roba

koristi za proizvodnju drugih komponenti ili za ostvarivanje zarade. To dodaje vrednost

BDP-u i verovatno pridonosi budućem rastu izvoza. Povećanje koliĉine uvoza potrošne

robe je direktan signal traţnje potrošaĉa. Ono implicira da domaći proizvoĊaĉi ne mogu

zadovoljiti traţenu cenu, kvalitet i koliĉinu (Dimitrijević, D., 1972).

Pošto nafta zauzima veliku udeo u uvozu u mnogim zemljama (obiĉno do 20%), a

cena moţe fluktuirati, zbog toga mnoge zemlje objavljuju brojke za uvoz i izvoz

iskljuĉujući naftu i vanredne okolnosti, što pomaţe pri identifikovanju postojećih

trendova.

Izvoz robe i usluga je indikator koji meri prodaju u drugim zemljama. Izvoz je

znaĉajan jer donosi devize i privredni rast. Prezentuje se u vrednosti i koliĉini u

novĉanom obliku i u obliku indeksa. Meri se rast (ukupno vezano za izvoz) i kao

procenat BDP-a. OECD-ov proseĉni rast koliĉine izvoza robe i usluga iznosio je 3,4%

godišnje tokom 2000-2005. godine. Objavljuje se meseĉno ili barem jedan mesec na

kraju posmatranog perioda.

Izvoz donosi zaradu u stranoj valuti. Rast izvoza utiĉe na BDP, što pak implicira i

više uvoza, tako da izvoz nikada ne bi trebalo razmatrati izolovano.

Traţnja za izvozom zavisi od privrednog stanja u stranim zemljama, od cene

(inflacija i valutni kurs), od kvaliteta, pouzdanosti, itd.

Kao i kod uvoza, zavisnost od nekoliko vrsta roba povećava osetljivost na promene

u traţnji, dok zavisnost od nekoliko zemalja povećava osetljivost na njihov privredni

ciklus.

Što je veći obim izvoza u odnosu na BDP to je bolja domaća proizvodnja, kada se

povećava traţnja iz inostranstva.37

Velika zavisnost izvoza i BDP-a implicira i veći pad

kada opada traţnja iz inostranstva.

Trgovinski bilans (robni trgovinski bilans) je indikator neto bilansa izmeĊu

izvoza i uvoza robe. Prikazuje fundamentalnu trgovinsku poziciju zemlje. Prezentuje

novĉane vrednosti. Objavljuje se meseĉno ili barem jedan mesec na kraju posmatranog

perioda.

Trgovinski bilans je razlika izmeĊu izvoza i uvoza. Moţe meriti samo vidljivu

(robnu) trgovinu ili trgovinu robama i uslugama. Nevidljive stavke je teško izmeriti, tako

da je ovaj indikator, zbog toga, manje pouzdan.

Veliki trgovinski deficit moţe signalizovati da je do deficita došlo zbog povećanja

uvoza. To ukazuje na to da drţava nije sposobna uskladiti proizvodnju sa većom

domaćom traţnjom. Pored toga, to moţe biti signal gubitka konkurentnosti domaće

privrede.

Trgovinski bilans za robu i usluge meri odnos izmeĊu nacionalne štednje i ulaganja.

Deficit ukazuje na to da ulaganja prevazilaze štednju, kao i na to da apsorpcija stvarnih

resursa prevazilazi proizvodnju. Za zemlje u razvoju razlika izmeĊu izvoza i uvoza roba

i usluga obiĉno se zove jaz resursa. Radi se, naime, o tome u kojoj meri zemlja zavisi od

37 Na primer, izvoz u Holandiji ĉini više od 70% BDP-a.

19

spoljnjeg sveta.38

Za industrijski razvijene zemlje neravnoteţa u trgovanju ne predstavlja

nuţno problem: odraţava izbor koliko i nuţnost.39

Postoje dva glavna naĉina na koji spoljno-trgovinski manjak (deficit) moţe biti

uravnoteţen: promena koliĉine u trgovanju (ako se traţnja u zemljama s deficitom

smanji ili raste sporije nego u zemljama sa suficitom, koliĉina izvoza će se povećati,

vezano uz koliĉinu uvoza); promena cena zbog promena valutnog kursa ili promene

domaćih cena (uvoz postaje skuplji, a izvoz jeftiniji ako padne vrednost valute zemlje

koja beleţi deficit, ili ako je inflacija niţa u zemlji sa deficitom nego u zemlji sa

suficitom, što će uticati na smanjenje traţnje uvoza i podstaći izvoz).

Postoje, meĊutim, i drugi naĉini, kao što su nametnute (administrativne) promene

koliĉina (zabrane uvoza) ili cena, što izaziva negativne promene na trţištu.

Saldo trgovinskog bilansa je indikator koji pokazuje neto tekuća plaćanja. On je

znaĉajan jer identifikuje meĊunarodne uplate koje moraju biti usklaĊene sa tokom

kapitala i promenama u deviznim rezervama. Prezentuje se u novcu, a objavljuje obiĉno

meseĉno, ili barem jedan mesec na kraju posmatranog perioda.40

Saldo trgovinskog bilansa je trgovinski bilans za robu i usluge plus prihod i tekući

prenosi. Zemlje koje beleţe suficit (višak) salda trgovinskog bilansa stiĉu imovinu u

inostranstvu s kojom ostvaruju dalji prihod u trgovinskom bilansu za budući period. Te

zemlje su poznate pod skraćenicom RIPD41

(najamnine, kamata, dobit i dividende).

Novĉani prenosi u saldu trgovinskog bilansa ukljuĉuju doznake stranim radnicima u

njihove matiĉne zemlje42

, isplatu penzionerima koji ţive u inostranstvu, doznake vlade

meĊunarodnim organizacijama i stranu pomoć.

Deficit salda trgovinskog bilansa moţe biti pokriven izvozom usluga ili neto

prilivima od prihoda ili novĉanih prenosa, ali celokupan saldo ne moţe ostati u deficitu

na neodreĊeno vreme. Mora biti finansiran kroz neka ili sva ulaganja u zemlji, kroz

zaduţivanje u inostranstvu, kroz prodaju imovine u inostranstvu i smanjenje deviznih

rezervi.

Kretanje računa kapitala i finansija je indikator kretanja meĊunarodnog kapitala i

finansijskih tokova. Znaĉaj se ogleda u doprinosu fluktuacijama deviznog kursa. Odlivi

predstavljaju kupovinu imovine u inostranstvu. Prezentuje se u obliku novca, tromeseĉno

ili barem jedan mesec na kraju tromeseĉja.

Odliv kapitala, danas implicira prihod u trgovinskom bilansu sutra. Inicijalna

direktna investicija prikazuje se, naime, kao odliv, sa raĉuna kapitala. Kasnije doznaĉena

dobit dodaje se prilivu u trgovinskom bilansu i utiĉe na BNP vezan uz BDP.

MeĎunarodna investiciona pozicija (MIP)43

je indikator nivoa bilansa spoljnih

potraţivanja i obaveza44

. Ukazuje na kumulativnu spoljnu aktivnost. MIP meri nivo

38 Osamdesetih i 90-ih godina prošlog veka dosta zemalja u razvoju je zabeleţilo jaz resursa

ekvivalentan 20-30% BDP-a. 39 Tokom većeg dela proteklih 200 godina V. Britanija je zabeleţila deficit u vidljivoj trgovini,

koji je bio više nego prebijen s jednim od najvećih viškova u nevidljivoj trgovini na svetu (Stutely,

R, 2009). 40 Proseĉni saldo trgovinskog bilansa u zemljama OECD-a bio j -0,4% BDP-a kasnih 80-tih, -0,2%

tokom 90-tih i -1,3% 200-2005. Godine (Stutely, R., 2009). 41 Rents, interests, profits, dividens. 42 U mnogim zemljama u razvoju doznake radnicima u zemlji ĉuvaju saldo trgovinskog bilansa od

nekontrolisanog deficita (manjka), što je bio sluĉaj sa SFR Jugoslavijom.

20

investicija u zemlji i inostranstvu u odnosu na ostatak sveta. Prezentuje se vrednost na

kraju tromeseĉja ili na kraju godine. Objavljuje se obiĉno godišnje, oko šest meseci

nakon završetka godine.

Sluţbene rezerve45

su indikator koji ukazuje na sposobnost zemlje da plati uvoz.

Ovaj indikator signalizuje pritisak na platni bilans. Reĉ je o zlatu i valutama u posedu

vlade. Prezentuje se u nominalnoj vrednosti na kraju godine, ĉesto u dolarima. Po pravilu

bi rezerve trebale biti dovoljne da pokriju tri meseca uvoza. Objavljuje se meseĉno.

Centralna banka, naime, drţi zalihe (rezerve) zlata i valuta koje su prihvatljive u

svetu i konvertibilne, kao što je dolar. Te se rezerve koriste za podmirivanje

meĊunarodnih obaveza i rešavanje privremene neuravnoteţenosti izmeĊu ponude i

traţnje valuta.

Centralna banka ĉesto interveniše na trţištima kako bi uticala na kurs svoje valute.

To utiĉe na njihove rezerve. MeĊutim, rezerve se menjaju i zbog drugih razloga, a ne

samo zbog intervencije, ukljuĉujući budţetsko zaduţivanje ili plaćanja u inostranstvu.

Spoljni dug je indikator koji govori o neto zaduţivanju javnog i privatnog sektora.

Reĉ je o obavezi koja moţe biti plaćena jedino iz zarade ostvarene izvozom. Prezentuje

se u novcu, a objavljuje godišnje.

Tokom 70-tih godina prošlog veka zemlje u razvoju su akumulirale izuzetno velike

spoljne dugove, kako bi mogle finansirati svoj razvoj i plaćati sve skuplju naftu nakon

izbijanja naftne krize poĉetkom 70-tih godina. Najveći deo tih zemalja ušao je

(poĉetkom 80-ih) u duţniĉku krizu i krizu spoljne likvidnosti, za ĉije se odreĊenje kao

indikator obiĉno koristi koeficijent otplate spoljnog duga, tj. kada je udeo dospelih

obaveza po spoljnom dugu u ukupnom deviznom prilivu u jednoj godini viši od 20%.

Zaduţivanje u inostranstvu je naĉin finansiranja deficita na raĉunu tekućih

transakcija, obiĉno uslovljenog procesom ekonomskog razvoja, pri ĉemu je deficit

razlika izmeĊu domaćih investicija i domaće štednje, koja se finansira porastom

zaduţivanja u inostranstvu (korišćenjem inostrane štednje). Zemlje u razvoju imaju

teškoća u stvaranju dovoljno velike domaće štednje, kojom bi se finansirao ekonomski

razvoj bez spoljne pomoći. Sa stanovišta likvidnosti zaduţivanje u inostranstvu znaĉi da

zemlja povećava svoje kratkoroĉne obaveze prema inostranstvu, odnosno da smanjuje

svoju neto imovinsku poziciju prema inostranstvu.

6. INDIKATORI ULAGANJA I ŠTEDNJE

Ulaganje je sinonim za investicije (lat. investitio – unosno ulaganje novca). Suština

je u odricanju od potrošnje u sadašnjosti radi ostvarivanja većih efekata u budućnosti. Na

makro nivou investicije su, uz potrošnju, jedan od elemenata društvenog proizvoda. Na

mikro nivou – sredstvo za ostvarivanje rasta i razvoja preduzeća. Razlikuju se realne i

43 International investment position. 44 Ameriĉka imovina u inostranstvu iznosila je 9,8 milijardi dolara krajem 2004. godine. Strana

imovina u SAD iznosila je 12,5 milijardi dolara (iste godine)-prema Stutely, R., 2009. 45 Reĉ je o monetarnim rezervama u koje pored zlatnih rezervi ulaze devizne rezerve koje se

sastoje od vodećih svetskih valuta, koje imaju ulogu rezervne valute, kao i specijalna prava

vuĉenja (SPV) kod MeĊunarodnog Monetarnog Fonda. Osnovna svrha drţanja monetarnih rezervi

jeste oĉuvanje stabilnosti nacionalne valute i odrţavanje likvidnosti zemlje.

21

finansijske (portfolio) investicije46

. Realne investicije se dele na investicije u osnovna

sredstva i investicije u obrtna sredstva.

Ulaganje je trošenje na fiziĉku imovinu koja traje duţe od godinu dana. Ulaganje je

osnova buduće proizvodnje. Obiĉno se kaţe da preduzeća ulaţu dok pojedinci

konzumiraju. Ako domaćinstvo kupi npr. raĉunar, to se u nacionalnim finansijskim

izveštajima tretira kao liĉna potrošnja. Ako preduzeće kupi taj isti model, ta potrošnja je

klasifikovana kao ulaganje47

. Zalihe sirovine i robe privrednog društva klasifikovane su

kao ulaganja.

Štednja je uzdrţavanje od potrošnje materijalnih dobara ili novca. Sprovodi se

odlaganjem, odnosno ograniĉavanjem potrošnje na odreĊeno vreme, izbegavanjem

„beskorisnog“ trošenja ili društveno manje korisnog trošenja u odnosu prema drugim

upotrebama. Postoje posebne privatne i javne ustanove za štednju, koje podstiĉu graĊane

da štede i brinu se o racionalnom korišćenju ušteda48

.

Štednja je, ustvari, razlika izmeĊu realizovanih dohotka i efektivnih izdataka za

tekuću potrošnju. Višak novĉane akumulacije se posredstvom finansijskog sistema

stavlja na raspolaganje deficitarnim subjektima – kod kojih su realne investicije veće od

sopstvene akumulacije. Sposobnost privrede da se brţe ili sporije razvija, u uslovima

manje ili veće ekonomske stabilnosti i monetarne ravnoteţe zavisi, upravo, od mase,

kvaliteta, strukture i rasporeda štednje po osnovnim privrednim sektorima (Pejanović,

R., 2008).

Firme i domaćinstva su „kiĉma“ privrede. Firme zapošljavaju ljude da proizvode

robu i pruţaju usluge. Domaćinstva na taj naĉin ostvaruju prihod. Potrošnja domaćinstva

je racionalna pozadina za postojanje firmi. Tako nastaje kruţni tok prihoda. Ukratko,

output=prihod=izdatak. U tom kruţnom toku štednja i ulaganje su „rupe“ i „dodatne

injekcije“.

Ulaganje i štednja su odreĊeni razliĉitim faktorima. Ako planirana štednja preĊe

planirano ulaganje, zalihe se gomilaju, a privredna društva moraju smanjiti svoju

proizvodnju, tada pada BDP. Ako je planirana štednja manja od planiranog ulaganja,

privredna društva proizvode više kako bi zadovoljila ekstra traţnju i povećanje BDP-a.

Teško je identifikovati idealni nivo štednje i ulaganja. Manje štednje znaĉi više

potrošnje danas, ali i manje ulaganja i manju buduću potrošnju49

. Ekonomisti govore o

„zlatnom pravilu“ koje povećava potrošnju po glavi stanovnika kod svih generacija50

.

46 Nekada su se investicije vezivale iskljuĉivo za ulaganja u realnu aktivu i kapitalna dobra

(zemlja, zgrade, opremu), danas mnogo šire – ulaganje: u marketing, kanale distribucije, odnose sa

javnošću, kadrove. U finansijskoj teoriji – to je posebna nauĉna disciplina koja se bavi ulaganjem

u razliĉite finansijske instrumente. 47 Racionalno razmišljanje koje se krije iza toga je da domaćinstvo koristi raĉunar radi

„zadovoljstva“, dok ga preduzeće koristi za ostvarivanje buduće zarade. 48 Posebno je rasprostranjena novĉana štednja, drţanjem gotovine ili ulaganjem u štedne ustanove

(banke, štedionice, pošte), koje ulagaĉima izdaju posebne štedne isprave. Gomilanjem sitnih

štednih uloga stvaraju se velika novĉana sredstva koja se mogu koristiti za ostvarivanje krupnih

privrednih i drugih društvenih projekata. 49 Investiciono-štedni jaz je razlika izmeĊu nivoa investicija i nivoa štednje u privredi. Za razliku

od klasiĉnih postavki da će investicije uvek biti jednake štednji preko kamatne stope, u praksi su

moguće situacije neravnoteţe investicija i štednje. Ukoliko je štednja veća od investicija javiće se

recesioni pritisci, kojima će odgovarati nedovoljna agregatna traţnja. Ukoliko su investicije veće

22

Svi sektori u privredi štede i ulaţu. Stvarni ţivot na makro nivou nije tako

jednostavan kao poslovno ulaganje i štednja u domaćinstvu.

Ulaganje u dugotrajnu imovinu je ulaganje u robu koja traje duţe od godinu dana.

Ovo ulaganje je temelj za buduću output, ono je direktan doprinos BDP-u. Ovaj

indikator se prezentuje u obliku vrednosti, koliĉine i indeksa51

. Objavljuje se tromeseĉno

ili 1-3 meseca na kraju posmatranog perioda. Podloţan je ĉestim revizijama.

Dugotrajno ulaganje je potrošnja na fiziĉku imovinu. Fiziĉka imovina ukljuĉuje:

infrastrukturu, kao što su putevi i luke; zgrade kao što su stanovi, fabrike i kancelarije;

fabrike i mašine; vozila; opremu kao što su personalni raĉunari. To, generalno, osigurava

potencijal za veću zaradu u budućnosti. Novo ulaganje u fiziĉku imovinu ekonomisti

zovu „bruto domaćim ulaganjem u dugotrajnu imovinu (GDFCF)“52

.

Ulaganje u dugotrajnu imovinu obuhvata u proseku oko 20% BDP-a u industrijski

razvijenim privredama. Prema tome, po pravilu, porast ulaganja od 1% u dugotrajnu

imovinu znaĉi porast od oko 0,2% BDP-a u istom periodu, ako je sve ostalo konstantno.

To će podstaći i potencijalnu buduću zaradu, posebno ako se ulaţe u fabrike i mašine53

.

To je obiĉno oko 7-9% BDP-a.

Ulaganje je vrlo cikliĉno. Veća je verovatnoća da će firme ulagati ako rade punim

kapacitetima, ako oĉekuju veliku traţnju i ako su kamatne stope niske. Ako su ti uslovi

obrnuti, firme će verovatno smanjiti dugotrajna ulaganja.

Podsticaje vlade na ulaganje treba tretirati sa oprezom, jer mogu biti i

kontraproduktivni (dugoroĉno gledano). Promene u budţetskoj potrošnji na ulaganja

takoĊe treba pomno pratiti. U zrelijim ekonomijama izdatak vlade moţe istisnuti

ulaganje privatnog sektora sa štetnim efektom (Stutely, R., 2009).

Brojke ulaganja za BDP objavljuju se sa zakašnjenjem. Ostali pokazatelji bi trebali

unapred signalizirati ulagaĉke namere, graĊevinsku potrošnju, kupovinu stambenog

prostora, prodaju automobila, proizvodnju i uvoz kapitalne opreme.

Ulagačke namere su planovi za kapitalnu potrošnju, ponekad samo u proizvodnji.

Znaĉaj ovog indikatora je u doprinosu sadašnjem i budućem BDP-u. Prezentuju se

vrednosti, ukupna koliĉina ili promene. Trend je planirano povećanje koliĉine.

Objavljuje se meseĉno, ili jedan mesec na kraju posmatranog perioda.

Kod ovog indikatora ankete igraju znaĉajnu ulogu. Naime, vlade i pojedina

udruţenja, kao što su Ameriĉki institut za upravljanje zalihama i/ili Konfederacija

britanske industrije, objavljuju rezultate ankete o ulagaĉkim namerama. Te ankete mogu

biti potpuno subjektivne („Oĉekujete li više ili manje odobrenja za kapitalnu potrošnju

od štednje javiće se inflatorni pritisci. Uticaće i na spoljno-trgovinske tokove. Zbog toga zemlja

koja investira manje nego što štedi ima spoljno-trgovinski suficit. 50 Jedna studija MMF-a navodi da je nacionalna štednja u SAD-u u periodu 1986-1990. iznosila

samo polovinu iznosa koji zahteva zlatno pravilo (Prema: Stutely, R., 2009, str. 124). 51 Prosek dugotrajnih investicija u zemljama OECD-a porastao je za 5,5% tokom 1995-2000. i za

2,0% godišnje tokom 2000-2005. Godine (Stutely, R., 2009). 52 Engl. gross domestic fixed capital formation. Bruto-jer je pre amortizacije; domaće-jer je u

zemlji (a ne u inostranstvu); dugotrajno-jer ne ukljuĉuje zalihe; i kao porast vrednosti-jer se

razlikuje fiziĉko od finansijskog ulaganja. 53 Povećanje traţnje za 1% moţe znaĉiti više od 1% povećanja zarade ako firme na to odgovore

povećanim ulaganjem.

23

tokom sledećih 12 meseci?“) ili navesti samo brojke („Koliko će kapitalna potrošnja u

dolarima iznositi ove kalendarske godine?“).

Tamo gde su ankete izraţene u vrednostima, prvi korak bio bi razmotriti koliko su ti

iznosi povezani sa koliĉinama. Ispitanici obiĉno ukazuju na vrednost ulaganja nakon

oĉekivanih povećanja cena, tako da bi ukupni iznosi trebali biti smanjeni radi postizanja

planiranog povećanja koliĉine. Kao grubi pokazatelj deflacije mogu se koristiti cene

proizvoĊaĉa. Ako se one povećavaju za 5%, a privredna društva oĉekuju da se vrednost

njihove investicije poveća za 7%, onda će koliĉina investicija biti veća za oko 2%. Ako

se inflacija ubrzava ili usporava, treba se osloniti na konsenzus (tokom anketiranja),

vezano uz oĉekivanu inflaciju za dolazeći period.

Kakvi su rezultati ankete? Namere se retko kad pretvore u potrošnju na bazi jedan za

jedan. Ankete o ulagaĉkim namerama govore nam nešto o budućim trendovima u

privredi, ali istovremeno bismo morali interpretirati rezultate ankete u sklopu razvoja

privrede. Na primer, povećanje kamatnih stopa nakon ankete moţe dovesti do niţeg

nivoa ulaganja od najavljenog.

Zalihe su pokazatelj pritiska traţnje, potencijalna prodaja. Reĉ je o zalihama

proizvoĊaĉa i distributera. Prezentuje se vrednost, ukupna koliĉina i promene. Akcenat je

na ukupnom iznosu u odnosu na prodaje, promene. Objavljuje se tromeseĉno, ponekad

meseĉno, ili 1-3 meseca na kraju posmatranog perioda. Vrše se ĉeste revizije.

Zalihe ili inventar su materijal i gorivo, radni pogon i završni proizvod nekog

privrednog društva.

Knjigovodstvena vrednost zaliha se menja i to iz dva razloga: povećanje zaliha

(kada doĊe do povećanja novĉane vrednosti zaliha usled inflacije, što utiĉe na nominalnu

ali ne i na stvarnu zaradu); stvaranje zaliha (to je promena fiziĉke koliĉine zaliha, koja

utiĉe na nominalnu i stvarnu zaradu). Ovi podaci se obiĉno prikupljaju u obliku

vrednosti i deflacionirani su u koliĉine. Prikaz izmeĊu fiziĉke promene i povećanja

zaliha ne mora biti pouzdan, posebno ne tokom perioda brze inflacije.

Zalihe su pod snaţnim uticajem ciklusa. Naime, nivo zaliha po pravilu raste kako se

povećava nacionalni prihod. Pošto su zalihe tampon zona izmeĊu proizvodnje i

potrošnje, kada doĊe do neoĉekivanog rasta traţnje, prvi znak je smanjenje zaliha, i to

pre nego proizvoĊaĉi odgovore povećanjem proizvodnje. Ako se, pak, traţnja poĉne

neoĉekivano smanjivati zalihe se akumuliraju. Proizvodnja moţe brţe rasti nego prodaja.

Odnosi zaliha i prodaje u svakoj fazi aktivnosti (proizvodnja, veleprodaja,

maloprodaja) znaĉajni su (vodeći) pokazatelji. Ako su ti odnosi viši od normalnog, to

znaĉi da će proizvodnja i uvoz biti smanjeni, ako se ne poveća traţnja. Ako su ti odnosi

manji od normalnog, onda će proizvodnja i uvoz rasti, ako traţnja ne padne. Ako su

odnosi niski i ako je prisutan pritisak na kapacitet (korišćenje punog kapaciteta i/ili mala

zaposlenost), višak traţnje moţe dovesti do veće inflacije ili uvoza.

Niski ili visoki odnosi zaliha i prodaje kroz ĉitavu privredu šalju jasne signale.

Razliĉiti odnosi u razliĉitim fazama impliciraju uska grla ili strukturalne probleme. Na

primer, nizak odnos u maloprodaji i visok odnos u proizvodnji moţe ukazivati na to da

povećanje traţnje potrošaĉa još nije stiglo do proizvoĊaĉa, ili moţe sugerisati da domaći

proizvoĊaĉi ne mogu osigurati traţenu robu, te da višak potrošaĉke traţnje mora biti

nadoknaĊen iz uvoza.

24

Ankete su koristan dokaz za to kako privredno društvo percepira svoje zalihe. Ako,

recimo, proizvoĊaĉi misle da su njihove zalihe prevelike, smanjiće proizvodnju tokom

sledećih nekoliko meseci, ako se traţnja ne poveća.

Utiĉu li zalihe na BDP? Promena stopa stvaranja zaliha utiĉe na meru izdataka za

BDP, a ne ukupni nivo zaliha. Povećanje zaliha odraţava ekstra proizvodnju koja nije

konzumirana. Napominjemo, meĊutim, da pad nivoa zaliha moţe dovesti do povećanja

BDP-a, ako se uspori smanjivanje zaliha.

Uĉinci promena u zalihama su ograniĉeni ako ih merimo tokom nekoliko godina, ali

stvaranje zaliha je priliĉno promenljivo ako ga posmatramo tromeseĉno. Prema tome,

promene stopa stvaranja zaliha mogu biti jedan od glavnih uticaja na traţnju i BDP.

Nevolja u stvaranju zaliha je što je to jedna od najmanje predvidivih komponenata BDP-a.

Nacionalna štednja je ukupna štednja u privredi. Ona je znaĉajna jer vrši glavni

uticaj na ulaganje i kamate, ukupna štednja=ulaganje. Prezentuju se ukupni iznosi i

procenat BDP-a. Prate se trendovi. Objavljuje se tromeseĉno sa iznosima za BDP54

.

Štednja je odloţena potrošnja te stoga utiĉe na ulaganje (temelj je budućeg outputa i

potrošnje). Za privredu u celini bitna je stopa nacionalne štednje, iznos štednje privatnog

sektora i budţeta.

Bruto štednja je štednja potrebna za finansiranje bruto ulaganja. Neto štednja je ona

potrebna za finansiranje neto ulaganja kapitala. Nacionalna štednja je štednja kao

procenat BDP-a.

Privatna štednja je iznos štednje po osobama i privrednim društvima. Liĉna štednja

je liĉni raspoloţivi prihod umanjen za liĉnu potrošnju. Obim štednje domaćinstva ĉini

štednja domaćinstva kao procenat raspoloţivog prihoda domaćinstva. Štednja privrednih

društava je cikliĉna, pošto poslovanja imaju likvidne rezerve kao preventiva privrednog

ciklusa i radi finansiranja dalje ekspanzije.

Budţetsku štednju ĉini prihod opšte drţave minus tekući izdatak. Budţetska

kapitalna potrošnja klasifikovana je kao ulaganje55

.

Neto priliv stranog kapitala implicira da je domaća štednja manja od domaćeg

ulaganja. Višak štednje stranaca popunjava investicioni jaz. Neto odliv kapitala implicira

da je domaća štednja veća od domaćeg ulaganja.

Trendovi u domaćoj štednji su bitan pokazatelj na koji treba pripaziti. Povećanje

domaće štednje je nešto što je poţeljno za nacionalnu ekonomiju.

7. UMESTO ZAKLJUČKA: PORUKA

Navedeni makroekonomski pokazatelji (indikatori) su znaĉajni u metodologiji

ekonomskih (i agroekonomskih) istraţivanja. Ovde je reĉ o setu indikatora iz oblasti

fiskalne, monetarne, meĊunarodne ekonomije i ekonomije ulaganja (investicija). Svi oni,

na svoj naĉin, pruţaju sliku o makroekonomskim kretanjima, stanju privrede i pravcima

54 Prosek u zemljama OECD-a bio je oko 20% tokom 90-ih i poĉetkom 2000-ih godina (Stutely,

R., 2009). 55 Budţetska štednja ĉesto odraţava politiĉke odluke i uglavnom je cikliĉna. „Kresanje“ budţeta u

industrijski razvijenim zemljama dovelo je do veće budţetske štednje ili manje budţetske

potrošnje u sklopu BDP-a od 90-ih godina prošlog veka, posebno od 2007. (od pojave globalne

finansijske krize).

25

društveno-ekonomskog razvoja. Oni, pored toga, šalju signale nosiocima ekonomske

politike. Zbog toga ih je potrebno znati, analizirati i primenjivati u praksi i metodologiji

ekonomskih istraţivanja.

8. LITERATURA

1. BABIĆ, M.: MeĊunarodna ekonomija, „Mate“, Zagreb, 1993.

2. BOŢINA, L.: Monetarna ekonomija, Sveuĉilište Jurja Dobrile, Pula, 2012.

3. DIMITRIJEVIĆ, D.: Monetarna analiza, Institut zaštite na radu, Niš, 1981.

4. DIMITRIJEVIĆ, D.: Platni bilans i kreditno-monetarna politika, Bilten NBJ,

Beograd, P. 1/1972.

5. Ekonomski leksikon, LZ „M. Krleţa“-„Masmedia“, Zagreb, 1995.

6. FRIDMAN, M.: Teorija novca i monetarna politika, Rad, Beograd, 1973.

7. GALBRAJT, J. K.: Novac, „Stvarnost“, Zagreb, 1978.

8. GORDON, R.: Macroeconomics, Scott, Foresman and Company, Fifth Edition,

1990.

9. GRBIĆ, G.: Makroekonomski bilansi, Ekonomski fakultet, Beograd, 1983.

10. JAKŠIĆ, M.: Makroekonomija, „Ĉigoja“, Beograd, 2001.

11. JURKOVIĆ, P.: Fiskalna politika u ekonomskoj teoriji i praksi, „Informator“,

Zagreb, 1997.

12. KATUNARIĆ, A.: Banka-principi i praksa bankovnog poslovanja, CID, Zagreb,

1988.

13. KINDLBERGER, Z.: MeĊunarodna ekonomija, „Vuka Karadţić“, Beograd, 1974.

14. KOMAZEC, S.: Makroekonomija, Institut za preduzetništvo i razvoj, Beograd,

1992.

15. LABUS, M.: Osnovi ekonomije, „Jugoslovenska knjiga“, Beograd, 1997.

16. MANKIW, G. N.: Macroeconomics, third Edition, World publishers, N. Y., 1997.

17. MEADOWS, D.: Granice rasta, „Stvarnost“, Zagreb, 1984.

18. PEJANOVIĆ, R.: Ekonomija II (Uvod u makroekonomiju), Poljoprivredni fakultet,

Novi Sad, 2008.

19. PEJANOVIĆ, R.: Ekonomija, „Dnevnik“, Novi Sad, 2000.

20. PEJANOVIĆ, R.: Makroekonomski pokazatelji (indikatori) u metodologiji

ekonomskih istraţivanja (I), Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,

2013.

21. PEJANOVIĆ, R.: Uvod u metodologiju ekonomskih nauka, Poljoprivredni fakultet,

Novi Sad, 2010.

22. PERIŠIĆ, I., ŠOKMAN, A.: Monetarno-kreditna politika, „Informator“, Zagreb,

1992.

23. SEKULOVIĆ, M., KITANOVIĆ, D., CVETANOVIĆ, S.: Makroekonomija, Zavod

za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.

24. STUTELY, R.: Ekonomski pokazatelji, Poslovni dnevnik „Masmedia“, Zagreb,

2009.

25. ŠUMPETER, J.: Povijest ekonomske analize, „Informator“, Zagreb, 1975.

26. VUKADIN, E.: Ekonomska politika, „Dosije“, Beograd, 1999.

26

MACROECONOMIC INDICATORS IN THE METHODOLOGY OF

ECONOMIC RESEARCH (II)

PEJANOVIĆ, R.56

Summary

The author analysis macroeconomic indicators in terms of the methodology

of economic research, divided into two parts. In this (second) section the

analysis is concentrated on: fiscal indicators, monetary indicators,

indicators of currency exchange rate, balance of payments and indicators of

investment and savings. Starting from the great book by Richard Stuttely

("Economic Indicators"), as well as years of experience as a professor of

economics, the author examines this issue from a macroeconomic point of

view. Each of these indicators is important in the methodology of economic

research.

Key words: macroeconomic indicators, methodologies, fiscal indicators,

monetary indicators, currency exchange rates, balance of payments,

investments and savings.

Primljen: 02.10.2013.

Prihvaćen: 05.11.2013.

56 Radovan Pejanović, PhD, Full Professor, University of Novi Sad, Agricultural Faculty, Novi

Sad, Department for economy of agriculture and rural sociology.

27

UDC: 33:662.767.2 Pregledni rad

Review paper

EKONOMSKA OBELEŽJA PROIZVODNJE BIODIZELA IZ

OTPADNIH SIROVINA PREHRAMBENE INDUSTRIJE

ZEKIĆ, V., TICA, N., TOMOVIĆ, V., MILIĆ, D.1

Rezime

Biodizel je alternativno gorivo koje je po svojim fizičkim i upotrebnim

osobinama najbliže zameni za dizel gorivo dobijeno iz nafte. Za proizvodnju

biodizela može se koristi celi niz sirovina na bazi ulja i masti tj. triglicerida

uključujući i ulja i masti koje nastaju kao otpad od pripreme hrane ili kao

sporedni proizvod industrijske proizvodnje prerade mesa i ribe, proizvodnje

jestivih ulja i obrade otpadnih voda. Za sada se efikasnno koriste otpadna

jestiva ulja i masti, odnosno masti i primarno izdvojene životinjske masti,

dok se moguća primjena tehničkih kafilerijskih masti te lipida od rafinisanja

jestivih ulja i obrade otpadnih voda još istražuje. Biodizel proizveden iz

otpadnih sirovina ima lošija hladna svojstva u poređenju sa biodizelom

proizvedenim iz biljnih ulja, ali po svim drugim karakteristikama može

zadovoljiti zahtjeve kvaliteta.

Ključne reči: otpadne sirovine, prehrambena industrija, biodizel.

1. UVOD

Pri ekonomskoj analizi proizvodnje standardnog biodizel goriva potrebno je

sagledati sve troškove proizvodnje u lancu koji čine proizvodnja uljarica (suncokret, soja

i uljana repica), njihova prerada u sirovo ulje i proizvodnja biodizel goriva (Jovanović i

sar., 2004, 2005). Sumnju dugoročnoj održivosti obnovljivih goriva predstavlja problem

sirovinske održivosti proizvodnje. Bez obzira na to da li je u pitanju etanol koji se dobija

1 Dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi

Sad; dr Nedeljko Tica, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi

Sad; dr Vladimir Tomović, vanredni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet,

Novi Sad, mr Dragan Milić, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi

Sad, E-mail: zekic@polj.uns.ac.rs.

Realizacija istraživanja vršena je sredstvima Ministarstva nauke Republike Srbije, u okviru

projekta broj: 31032, pod nazivom: „Razvoj tradicionalnih tehnologija proizvodnje fermentisanih

suvih kobasica sa oznakom geografskog porekla cilju dobijanja bezbednih proizvoda standardnog

kvaliteta“.

28

iz kukuruza i šećerne trske, ili biodizel koji se dobija od uljane repice i drugih ratarskih

kultura, za standardnu proizvodnju ovih goriva potrebne su znatne površine obradive

zemlje. Jasno je da upravo zbog toga postoji ozbiljna tehnološka prepreka da se ova

goriva proizvedu u dovoljnoj meri, tako da države uglavnom u svojim kratkoročnim

ciljevima planiraju jednocifrene procente udela ovih obnovljivih goriva u opštoj

potrošnji.

Sa druge strane proizvodnja biodizel goriva od otpadnih sirovina ne zahteva utrošak

sirovina koje imaju alternativnu namenu već se proizvodnja izvodi iz otpadnih materijala

koji jednim delom predstavljaju i ekološku smetnju. Bez obzira što je osnovni cilj

investiranja proizvonja biodizela od otpada značajno je istaći i uklanjanje animalnog

otpada, sprečavanje zagađenja životne sredine, vode i zemljišta (Okanović i sar., 2008.).

Procena količine pojedinih otpadnih sirovina za proizvodnju biodizela može se napraviti

prema količini primarnih sirovina iz kojih one dolaze: za otpadno jestivo ulje i mast : 20-

25 % ukupne količine jestivog ulja i masti koje se proda na tržištu, za ulja i masti kao

sporedne proizvode životinjskog porijekla: primarne masti od industrije crvenog mesa;

10-15 % na masu žive vage, kafilerijske tehničke masti; 3-4% od mase žive vage za

crveno meso i 0,6% od mase žive vage za meso peradi, za otpadne lipide od rafinacije

jestivih ulja: 6% od početne količine ulja, za lipide iz mulja otpadnih voda: 0,4% od

količine otpadnih voda preradne industrije (Jurac i sar., 2012).

Prednosti korišćenja otpadnih sirovina u proizvodnji biodizela su niža cena sirovine,

smanjenje količine otpada, pozitivan odnos neto energije i izostanak kompeticije sa

proizvodnjom hrane (Dias i sar., 2006). Nedostaci su niži kvalitet sirovine i ograničena

raspoloživost.

2. METOD RADA I IZVORI PODATAKA

Podaci za ispitivanja potiču iz više izvora. Korišćena su istraživanja drugih autora,

statistički podaci, tržišne informacije i tehnički normativi posmatranog postrojenja za

proizvodnju. Materijalni troškovi prerade otpadnih masnoća u biodizel gorivo utvrđeni

su na osnovu vrednosti ulazne sirovine (otpadne masnoće) obračunate prema tržišnim

cenama, troškova proizvodnje i troškova prerade sirovog ulja u biodizel gorivo (metanol,

sirćetna kiselina, kalijum hidroxid, voda, toplotna energija i elektroenergija). Obračun

troškova se bazira na obračunu ukupnih troškova proizvodnje pri čemu se raspored

troškova izvodi putem divizione kalkulacije (Marko i sar., 1998; Andrić, 1998).

Predviđeno je radno angažovanje 10 lica, dok se obračun zarada bazira se na bruto zaradi

pri čemu je ista obračunata u skladu sa prosečnim zaradama u poljoprivredi Srbije.

Troškovi korišćenja osnovnih sredstava utvrđeni su kao zbir troškova amortizacije,

održavanja, osiguranja i kamata opreme i građevinskih objekata. Pri obračunu se ne

uključuju opšti troškovi. U skladu sa normativima rada i utroška obračuni su izvedeni za

sledeću godišnju proizvodnju: 1. godina 500.000 litara, 2. godina 650.000 litara, 3.

godina 750.000 litara biodizel goriva. Predviđeno je da će se približno polovina

investicije (40.000.000,00 dinara) finansirati iz subvencionisanog kredita sa grace

periodom od godinu dana i kamatnom stopom od 3%. Nije vršen obračun vrednosti

proizvodnje budući da ne postoje tržišne cene za biodizel dobijen na ovaj način i sirovi

glicerin koji nastaje u procesu proizvodnje.

29

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM

Procena ulaganja u fiksnu imovinu se vrši na temelju specifikacije potrebnih zgrada,

uređaja i druge opreme za obavljanje proizvodno - poslovnih operacija. Vrednost

ulaganja određuje se procenom troškova nabavke. Predračunska cena pogona za

proizvodnju biodizela sa tehnološkom opremom zahteva investiciju od ukupno

89.500.000,00 dinara. Prilikom toga ulaganje u opremu čini sledeća tehnološka celina:

A. Prijemni rezervoar za sirovinu (3 komada), B. Reaktor za: esterifikaciju,

transesterifikaciju, neutralizaciju i separaciju, C. Reaktor za pravljenje smeše metanol-

katalizator, D. Prokronski rezervoar za prikupljanje kondenzovanog metanola, E.

Uparivačka stanica sa kondenzatorom za uklanjanje i povratak u proces ne izreagovalog

metanola, F. Međurezervoar, G. Centrifugalni separator, H. Prihvatni rezervoar za

hlađenje, I. Jonoizmenjivačka jedinica, J. Filterski agregat, L. Skladišni rezervoar za

glicerin (2 komada).

Ostali elementi pogona su: 1. Električni kotao „termomont“ set 24 kw sa

sopstvenom automatikom, cirkulacionom pumpom i regulacijom temperature za

održavanje temperaturnog režima tehnološke linije, 2. Komandno – energetski ormari za

celu tehnološku liniju, 3. Zupčasta pumpa za punjenje reaktora. 4. Pumpa za

recirkulaciono umešavanje pražnjenje reaktora i doziranje metoksida. 5. Vakum pumpa

za stvaranje podpritiska u sistemu za otparavanje metanola. 6. Elektromotorni razvod.

Pri ekonomskoj analizi utvrđuju se svi relevantni troškovi koji utiču na formiranje

cene biodizel goriva proizvedenog iz otpadnih sirovina. Ovde se posmatra pogon

kapaciteta 750.000 litara godišnje proizvodnje biodizela. Obračun troškova proizvodnje

polazi od troškova osnovnog i pomoćnog materijala. Troškovi osnovnog i pomoćnog

materijala za proizvodnju približno 1000 litara biodizel goriva prikazani su u narednoj

tabeli (tab. 1). Prilikom obračun korišćene su veleprodajne tržišne cene pojedinih

sirovina bez obračunatog PDV-a.

Tabela 1. Obračun troškova materijala po jedinici mere (d)

Table 1. The calculation of the cost of materials per unit (d)

R. br. Opis Jedinica

mere

Kol. po jed.

proizvoda

Cena po

jed. mere Ukupno

1 Metanol l 250,00 90,00 22.500

2 Sirćetna kiselina l 1,50 180,00 270

3 Kalijum hidroxid kg 16,00 175,00 2.800

4 Otpadne masnoće kg 1.000,00 30,00 30.000

Ukupno 55.570

Izvor: Obračun autora

Obračun ukupnih troškova materijala izveden je za planiranu godišnju proizvodnju u

periodu od tri godine: 1. godina 500.000 litara, 2. godina 650.000 litara, 3. godina

750.000 litara biodizel goriva. Iznosi ukupnih troškova osnovnog i pomoćnog prikazani

su u tabeli broj 2.

30

Tabela 2. Obračun ukupnih materijalnih troškova proizvodnje biodizela (d)

Table 2. The calculation of the total material cost of biodiesel production (d)

R. br. Opis Godine veka projekta

1 Methanol 11.250.000 14.625.000 16.875.000

2 Sirćetna kiselina 135.000 175.500 202.500

3 Kalijum hidroxid 1.400.000 1.820.000 2.100.000

4 Otpadne masnoće 15.000.000 19.500.000 22.500.000

Ukupno 27.785.000 36.120.500 41.677.500 Izvor: Obračun autora

Obračun ukupni troškova proizvodnje uključuje i troškove energije pri čemu su isti obračunati na osnovu instalisane snage postrojenja i cene električne energije u Srbiji. Ostali materijalni troškova obuhvataju utroške sanitarnog i drugog materijala koji se utroši u procesu proizvodnje. Troškovima amortizacije obuhvaćeni su takođe i troškovi projektovanja i inžinjeringa kao i troškovi probnog rada. Procenjeno je da bi za posmatrani proizvodni pogon kapaciteta potrebno angažovati 10 lica. Njihove zarade obračunate su u bruto iznosu. Troškovi usluga i osiguranja obuhvataju troškove održavanja i osiguranja opreme i građevinskih objekata. Obačunom putnih troškova, troškova komunikacija i ostalih nematerijalnih troškovi kompletira se obračun ukupnih troškova proizvodnje.

Pošto sadašnjim Zakonom o posebnom porezu na naftne derivate nije obuhvaćen biodizel, kao i da se u većini zemalja Evropske unije ne naplaćuje porez, u ovim istraživanjima kalkulacijom biodizela on nije obuhvaćen. Pored toga, u obračun nisu uključeni troškovi skladištenja, rastura i škarta, propagande i opšti troškovi proizvodnje. Pregled ukupnih troškova prikazan je u tabeli broj 3.

Tabela 3. Obračun ukupnih troškova proizvodnje biodizela

Table 3. The calculation of the total production cost of biodiesel

R. br. Elementi Godine veka projekta

1 2 3

1 Sirovine i materijal 27.785.000 36.120.500 41.677.500

2 El. energija 415.500 518.400 652.170

3 Ostali materijalni

troškovi

510.000 510.000 510.000

4 Amortizacija 10.740.000 10.740.000 10.740.000

5 Radna snaga 5.528.400 5.528.400 5.528.400

6 Usluge 950.000 950.000 950.000

7 Kamata po kreditu 939.729 366.092

8 Osiguranje 447.500 447.500 447.500

9 Putni troškovi 120.000 120.000 120.000

10 Komunikacije 85.000 24.000 24.000

11 Ostali troškovi 290.000 30.000 30.000

Ukupno 46.871.400 55.928.529 61.045.662 Izvor: Obračun autora

Sabiranjem svih elemenata troškova za proizvodni dati pogon kapaciteta od utvrđena

je cena koštanja biodizel goriva (tab. 4).

31

Tabela 4. Obračun cene koštanja biodizela

Table 4. The calculation of the cost of biodiesel

R.

br. Elementi

Godine veka projekta

1 2 3

1 Ukupni troškovi (d) 46.871.400,00 55.928.528,99 61.045.661,73

2 Planirani obim

proizvodnje (l) 500.000,00 650.000,00 750.000,00

3 Cena koštanja (d/l) 93,74 86,04 81,39

Izvor: Obračun autora

Ovako utvrđena cena koštanja po 1 litru biodizel goriva ne sadrži u sebi akumulaciju

i troškove poreza. Njen nivo je niži od regresirane i tržišne cene standardnog dizel

goriva. Navedeni podaci su povoljni ali za održavanje procesa proizvodnje potrebno je

imati stabilan izvor sirovina. U skladu sa prethodno iznetim proporcijama otpadnih masti

u odnosu na osnovne proizvode jasno je da su potencijali za proizvodnju znatni. Prema

podacima iz Evropske unije ukupna količina otpadnog jestivog ulja je oko 5 kg po glavi

stanovnika godišnje (Dias, 2006; Cvengroš, 2006) ali jasno je da isti ima znatnu

dispergovanost i u skladu sa time mora se posmatrati sa određenom dozom rezerve što

delimično važi i za druge izvore.

Bez obzira na to primena ovako specifičnog goriva zahteva dugoročan i strategijski

pristup (Zekić, Jovanović, 2007) pri čemu posebnu pažnju treba posvetiti distribuciji i

tehničkim rešenjima direktne upotrebe.

4. ZAKLJUČAK

Primena biodizela ima čitav niz prednosti koje ga čine perspektivnim gorivom. Na

prvom mestu to je mogućnost za povećanom sigurnosti u snabdevanju tečnim gorivom

za transportni sektor i poljoprivredu. U slučaju da je proizvodni proces pravilno

tehnološki zasnovan i da postoji sigurno i ravnomerno snabdevanje potrebnim

sirovinama biodizel obezbeđuje korisniku pouzdano gorivo sa nižom cenom. Pored toga,

biodizel manje zagađuje okolinu, a istovremeno ne zahteva znatne prepravke na

motorima i može se u određenom odnosu mešati sa fosilnim dizelom. Usled toga

moguće je smanjiti emisija gasova (pogotovo CO2) koji učestvuju u efektu staklene bašte

i njihov uticaj na globalnu klimu budući da se ratifikacijom Kyoto protokola EU

obavezala da smanji ukupnu emisiju gasova i zemlje članice Evropske unije moraju da

obezbede minimalne proporcije biodizela i ostalih obnovljivih goriva na svojim tržištima

čime se stvara stabilna tržišna pozicija.

Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva sagledani su svi značajniji

parametri koji utiču na formiranje cene biodizela u procesu proizvodnja biodizela.

Obračun cene koštanja dizela ukazuje da je ista niža od regresirane i tržišne cene dizel

goriva. Na osnovu ovoga moglo bi se konstatovati da je biodizel konkurentan

standardnom dizel gorivu, ali budući da postoje problemi koji se tiču eksploatacionih

osobina i razvoja distributivne mreže najrealnije je biodizel primarno posmatrati kao

zamenu za lož ulje a ne za standardno dizel gorivo.

32

5. LITERATURA

1. ANDRIĆ, J. (1998): Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji,

Poljoprivredni fakultet – Zemun, Beograd.

2. CVENGROŠ, J., CVENGROŠOVA, Z. (2004): Used frying oils and fats and their

utilisation in the production of methyl esters of higher fatty acids, Biomass and

Bioenergy 27,173-175.

3. DIAS, M. J., ALVIM-FERAZ, M. C. M., ALMEIDA, M. F. (2006): Production of

biodiesel from acidwaste lard, Bioresource Technology 100, 6355-6361.

4. JOVANOVIĆ, M., BOŠNJAK, D., ZEKIĆ, V. (2004): Ekonomska analiza

proizvodnje biodizela, Ekonomika poljoprivrede, Poljoprivredni fakultet- Zemun,

specijalni broj, 3-344.

5. JOVANOVIĆ, M., BOŠNJAK, D., ZEKIĆ, V. (2005): Economic charasteristic of

fuel-grade biodiesel production, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet,

Novi Sad, 246 – 251.

6. JURAC, Z., ZLATAR, V., STANIŠA KRISTINA (2012): Waste raw materials for

production of biodiesel Energy and the Enviroment, p. 23-30.

7. MARKO, J., JOVANOVIĆ, M., TICA, N. (1998): Kalkulacije u poljoprivredi,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

8. OKANOVIĆ, Đ., RISTIĆ M., DELIĆ, STANISLAVA (2008): Sporedni proizvodi

poljoprivrede i prehrambene industrije i kvalitet životne sredine, Kvalitet, 65-68.

9. ZEKIĆ, V., JOVANOVIĆ, M. (2007): Predlog strategije za korišćenje energije iz

biomase kao obnovljivog izvora energije u AD Mitrosrem, Revija agronomska

saznanja, br. 5, Novi Sad, str. 21-23.

33

ECONOMIC CHARACTERISTICS OF BIODIESEL PRODUCTION

FROM WASTE RAW MATERIALS OF FOOD INDUSTRY

ZEKIĆ, V., TICA, N., TOMOVIĆ, V., MILIĆ, D.2

Summary

Biodiesel is alternative fuel which is as per its phisico-chemical

characteristics currently themost realistic repleacement for petrodiesel. for

production of biodiesel it is possible to usevariety of raw materials on the

basis of oils and fats i.e. triglycerides, including oils and fatswhich arises as

waste material at fying and paration of food, or as by-product of inustrial

production of meat and fish, refinement of edible oils andtreatment of waste

waters. At present are effctively utilised used frying oils ansd fats, and also

primary separated animal fats, while possible appliance of technical

rendering plant fats aswell as lipids from refinement of edible oils and

waste water treatment is still investigated. Biodiesel produced from waste

raw materials has inferior cold flow properties than biodiesel prduced from

vegetable oils, however in terms of all other characteristics it can meet

requirements of quality.

Key words: waste materials, food processing, bio-diesel.

Primljen: 30.09.2013.

Prihvaćen: 28.10.2013.

2 PhD Vladislav Zekić, Associate Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi

Sad; PhD Nedeljko Tica, Full Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi Sad;

PhD Vladimir Tomović, Associate Professor, University of Novi Sad, Faculty of Technology,

Novi Sad; mr Dragan Milić, Assistant, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi Sad;

E-mail: zekic@polj.uns.ac.rs.

Implementation of the research was carried out by the Ministry of Science, Republic of Serbia,

under the project number: 31032, entitled ''Development of production technology of traditional

fermented dry sausages with geographical origin to obtain safe products of standard quality''.

34

UDC: 339.13.025.3 Pregledni rad

Review paper

„FARMERSKE PRIVILEGIJE“ I OBAVEZNA LICENCA KAO

IZUZETAK OD NEPOVREDIVOSTI PRAVA INTELEKTUALNE

SVOJINE OPLEMENJIVAČA

VESELINOVIĆ, J.1

Rezime

„Farmerske privilegije“ i obavezna licenca su izuzeci od osnovnog pravila

da oplemenjivači biljnih sorti uživaju nepovredivost intelektualne svojine.

Dok je u prvom slučaju reč o ograničavanju prava oplemenjivača, kod

obavezne licence se radi o državnoj intervenciji kako bi se biljna sorta

koristila, čak i u suprotnosti sa voljom oplemenjivača. Reč je o specifičnim

pravnim kategorijama o kojima ne postoji jedinstveno mišljenje stručne

javnosti. Oba izuzetka uređena su domaćim zakonodavstvom.

Međunarodnim konvencijama je normirana samo „farmerska privilegija“,

ali ne i obavezna licenca. Dok farmerska privilegija predstavlja ograničenje

prava za oplemenjivača biljnih sorti za farmere, ona predstavlja povlasticu.

Slično je i sa obaveznom licencom, koja za primaoca obavezne licence

predstavlja korišćenje tuđe intelektualne svojine, uz „posredovanje“ države.

Za davaoca obavezne licence, odnosno oplemenjivača, predstavlja

„prinudno“ ustupanje, uz naknadu, njihove intelektualne svojine. Očekuje

se da će u narednom periodu biti stručnih rasprava, ali i promena u ovoj

oblasti.

Ključne reči: „farmerske privilegije“, obavezna licenca, oplemenjivaĉi,

biljne sorte.

1. UVOD

Zaštitu intelektualne svojine uţivaju oplemenjivaĉi, odnosno stvaraoci novih biljnih

sorti. Ta zaštita moţe biti ostvarena kao sui generis zaštita ili kroz realizaciju patentnog

prava. Da li će se intelektualna svojina ostvariti na jedan ili drugi naĉin zavisi

prvenstveno od pravnog sistema u kome se zaštita ostvaruje. U Srbiji se pravo

oplemenjivaĉa ostvaruje kao posebno pravo (sui generis). Ovo pravo deluje erga omnes

(prema svima) baš kao i druga apsolutna prava. MeĊutim, postoje dva izuzetka od ovog

1Dr Janko P. Veselinović, docent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman

za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad; email: veselinovic.janko@gmail.com.

35

pravila. Prvi izuzetak je tzv.„farmerska privilegija“. Specifiĉnost intelektualnog prava, u

ovom sluĉaju, proizilazi iz prirode biljnih sorti, koje treba da su dostupne celokupnom

ĉoveĉanstvu. „Privilegija farmera“ (farmers privilege) je pravna mogućnost da farmer

ponovo koristi seme zaštićene sorte, iako je ono zaštićeno kao intelektualna svojina. U

našem pravnom sistemu ova privilegija egzistira kao pravo malih poljoprivrednih

proizvoĊaĉa da ne plate nosiocu prava oplemenjivaĉa naknadu za korišćenje „semena sa

tavana“. Ovo je istovetna privilegija, jer je se pod „semenom sa tavana“ podrazumeva

ono seme zaštićene sorte koje je poljoprivredni proizvoĊaĉ ostavio za narednu setvu.

Drugi izuzetak je vid drţavne intervencije kako bi se biljna sorta koristila, ĉak i u

suprotnosti sa voljom oplemenjivaĉa, kroz obaveznu licencu.

2. „FARMERSKE PRIVILEGIJE“

„Farmerske privilegije“ nastale su iz potrebe da se kroz ograniĉenje intelektualne

svojine omogući poljoprivrednim proizvoĊaĉima upotreba semena, koje potiĉe od

zaštićene sorte, ali samo za sopstvene potrebe. U našem pravu ta privilegija ostvaruje

se kroz pravni institut „upotrebe semena sa tavana“. Za realizaciju ovih privilegija

relevantne su dva meĊunarodna dokumenta. Reĉ je o MeĊunarodnom ugovoru o

biljnim genetiĉkim resursima za hranu i poljoprivredu i MeĊunarodnoj konvenciji o

zaštiti novih biljnih sorti. Ova dva dokumenta mogu da budu predmet poreĊenja. Ako

poĊemo od pretpostavke da je neka biljna sorta zaštićena kao intelektualna svojina to

znaĉi da kolekcionar, odnosno oplemenjivaĉ ima izvesna prava na reprodukcionom i

ubranom materijalu za svoje sorte. Istina i drugim selekcionarima se daje se pravo da

bez ikakvih obaveza prema prvom selekcionaru koriste zaštićene sorte za razvoj novih.

Ova Konvencija predviĊa i tzv. „farmersku privilegiju“ po kojoj ugovorne stane mogu

ograniĉiti prava oplemenjivaĉa, u okviru razumnih granica i uz oĉuvanje zakonskih

interesa oplemenjivaĉa kako bi se omogućilo poljoprivrednim proizvoĊaĉima da u

svrhu umnoţavanja na sopstvenim imanjima koriste ubrani materijal zaštićene sorte

koji su dobili setvom na svom imanju (seme sa tavana). „Privilegija farmera“ (farmers

privilege) je pravna mogućnost da farmer ponovo koristi seme zaštićene sorte, iako je

ono zaštićeno kao intelektualna svojina. MeĊutim, ako poĊemo od pravne doktrine,

koja je sadrţana u Konvenciji, ona je revidirala do taĉke da je gotovo nemoguće

razlikovati zaštitu novih biljnih sorti od industrijskog patenta. To bi moglo da znaĉi da

se „farmerske privilegije“ neće širiti, odnosno da se moţe oĉekivati njihovo

ograniĉavanje.

Od „privilegije farmera“ (farmers privilege), treba razlikovati prava farmera

(Farmers Rights). Pravo farmera su „prava koja proizilaze iz prošlog, sadašnjeg i

budućeg uĉešća farmera u konzervaciji, unapreĊenju i korišćenju biljnih genetiĉkih

resursa, posebno onih iz centara porekla diverziteta svrha tih prava je da „osiguraju pun

doprinos farmerima i da odrţe kontinuitet njihovog doprinosa“.Zanimljivo je, ipak, da se

MeĊunarodnim ugovorom o biljnim i genetiĉkim resursima, u ĉlanu u kome se govori o

pravima farmera, istiĉe da „ništa u ovom ĉlanu neće biti tumaĉeno kao ograniĉavanje

bilo kog prava poljoprivrednih proizvoĊaĉa da saĉuvaju, koriste, razmenjuju i prodaju

„seme sa tavana“ sadni materijal u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i tamo gde je

to odgovarajuće.

36

Zakonom o zaštiti prava oplemenjivaĉa biljnih sorti „za sorte biljnih vrsta koje su

ukljuĉene u listu vrsta poljoprivrednog bilja na koje se odnose izuzeci od prava

oplemenjivaĉa, smatra se da pravo oplemenjivaĉa nije povreĊeno od strane

poljoprivrednog proizvoĊaĉa koji u okviru razumnih granica i u skladu sa oĉuvanjem

prava oplemenjivaĉa, u svrhu umnoţavanja na sopstvenom imanju, koristi ubrani

materijal zaštićene sorte („seme sa tavana“) koji je dobio setvom na sopstvenom imanju.

„Prema ovom propisu“ poljoprivredni proizvoĊaĉi, osim malih poljoprivrednih

proizvoĊaĉa, su duţni da plate nosiocu prava oplemenjivaĉa razumnu naknadu, u skladu

sa trţišnim uslovima, za korišćenje „semena sa tavana“, koja je znaĉajno niţa od

naknade za kupovno seme. Dakle, iz ovog stava proizilazi oslobaĊanje plaćanje naknade

za korišćenje „semena sa tavana“ za male poljoprivredne proizvoĊaĉe, a drugo,

regulisana je znaĉajno niţa naknada za tu vrstu semena za „velike“ proizvoĊaĉe. Kako bi

mogle da se ostvare ove privilegije, poljoprivredni proizvoĊaĉi su duţni da dostave

oplemenjivaĉu, na njegov zahtev, u pismenoj formi, potrebne podatke u vezi sa

korišćenjem „semena sa tavana“. Sorte voćaka, ukrasnog i povrtarskog bilja, kao i

šumskog drveća ne mogu biti ukljuĉene u listu vrsta poljoprivrednog bilja ĉije se seme

moţe koristiti bez naknade, odnosno kao „seme sa tavana“. U cilju efikasnije primene

ovih odredbi, nadleţni ministar propisuje listu vrsta poljoprivrednog bilja i elemente za

odreĊivanje malih poljoprivrednih proizvoĊaĉa.

Ograniĉenja farmerskih privilegija u našem pravu, ali i u drugim zakonodavstvima

se ogleda na sledeći naĉin:

farmerima je zabranjeno ĉuvanje semena pojedinih biljnih vrsta,

samo odreĊeni farmeri (npr. proizvoĊaĉi sa odreĊenom veliĉinom farme ili

prihodima) mogu da uţivaju privileguju,

poljoprivrednici moraju vlasniku sorte za proizvedeno „seme sa tavana“ koje

imaju na farmi da plate dodatnu naknadu,

farmeri mogu samo da saĉuvaju seme, ali ne i da ga zamene,

farmeri mogu da saĉuvaju seme i razmene ga, ali ne mogu da ga prodaju,

farmer moţe da saĉuva, razmeni i proda seme, ali samo bez upotrebe imena

sorte.

Zakonom o zaštiti biljnih sorti, kao i pomenutom Konvencijom se stvara privilegija,

odnosno pravni izuzetak. Farmerima je ovim dozvoljeno da uĉine nešto mimo osnovnih

pravila zaštite sorte kao intelektualne svojine. MeĊutim, kako smo istakli, Konvencija

garantuje izvesna iskljuĉiva prava na sadni materijal, pa su poljoprivrednici ĉesto

prisiljeni da se ugovorom obaveţu da neće upotrebljavati seme proizvedeno na svom

imanju za setvu naredne godine. Time se poljoprivrednici spreĉavaju da koriste

„farmerske privilegije.“

U preambuli MeĊunarodnog ugovora o biljnim genetiĉkim resursima za hranu i

poljoprivredu potvrĊuje se da su „prava priznata Ugovorom da se saĉuva, koristi,

razmenjuje i prodaje „seme sa tavana“ i drugi propagandni materijal i uĉestvuje u

odluĉivanju o pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proizilaze iz korišćenja biljnih

genetiĉkih resursa za hranu i poljoprivredu, od fundamentalnog znaĉaja za realizaciju

prava poljoprivrednih proizvoĊaĉa, kao i za unapreĊenje prava poljoprivrednih

proizvoĊaĉa na nacionalnom i meĊunarodnom nivou“.

37

Kada je u pitanju primena „farmerske privilegije“ na podruĉju Evropske unije,

pravni osnov za nju je Uredba EU 98/44/EC. Prema njoj poljoprivrednici mogu slobodno

da koriste seme patentom zaštićene sorte za sopstvenu upotrebu, a proizvod biljnog

materijala je bez zaštite. Poljoprivrednicima, meĊutim, nije dozvoljeno da ponovo

prodaju patentirano seme.

Farmerske privilegije mogu biti potpuno zabranjene, a time i upotreba „semena sa

tavana.“ Moguće je da kroz dominaciju doktrine patentnog prava i u oblasti zaštite

biljnih sorti vlasnik intelektualne svojine dobije neograniĉeno pravo da kontroliše sve

koristi dobijene od sorte. Baš kao patent, zaštita biljne sorte (Plant Variety Protecton) će

dati vlasniku neograniĉeno pravo da kontroliše sve koristi dobijene od sorte. Otvara se

pitanje da li u budućnosti moţe da se desi da nestane mogućnost pojedinih zemalja da

dozvoljavaju upotrebu „semena sa tavana“. U teoriji će i dalje ostati opcija za farmere

da se dogovore sa razliĉitim vlasnicima licenci, što ne postoji kod patentne zaštite. U

praksi je vrlo verovatno da se kompanije neće odreći svojih steĉenih prava da kontrolišu

svo seme. Taj trend će rasti i tako povećavati profit kompanija. Veoma je sporna

„privilegija farmera“ i sa pravnog i sa ekonomskog stanovišta. Naime, ostaje izuzetak od

osnovnog pravila da je svojina neprikosnovena, a time i intelektualna svojina. Sa druge

strane, semenska industrija odnosno njeni vlasnici, ţele da kontrolišu ko proizvodi

seme, kao i trţište semena. Kako se još uvek znaĉajan deo svetske proizvodnje hrane

zasniva na „semenu sa tavana“, kao produktu „farmerskih privilegija“, semenska

industrija radi na tome da obezbedi pravni sistem koji će tu upotrebu ograniĉiti ili ĉak

sasvim ukinuti. To se ĉini kako putem Svetske trgovinske organizacije (STO), ali i

bilateralnim trgovinskim sporazumima ili direktno lobiranjem vlada. Već sada, vlade

brojnih zemalja, insistiraju da im se dostavljaju podaci o koliĉinama umnoţenog semena

sa farmi. To je prvi korak prema restrikcijama upotrebe semena zaštićene sorte na

farmama.

Najdrastiĉniji primer koji je u direktnoj suprotnosti sa duhom MeĊunarodnog

ugovora o biljnim genetiĉkim resursima za hranu i poljoprivredu je primena tzv.

„terminator tehnologija“. Ona nije zabranjena Konvencijom o zaštiti novih biljnih sorti.

Bolje reĉeno, dozvoljena je kao vid zaštite intelektualne svojine. Ova tehnologija

predviĊa da se genetiĉkim inţenjeringom u biljku ugradi mehanizam koji uništava biljku

sledeće generacije. Kompaniji Delta and Pene Land Co 1998. godine dodeljen je US

patent 5,723,765 za Technology Procet Sistem. U ovom primeru se sukobljavaju dva

kljuĉna principa. Prvi je neprikosnovenost svakog oblika svojine, pa i intelektualne.

Drugi princip je da su biljni genetiĉki resursi za hranu i poljoprivredu zajedniĉka briga

svih zemalja, s obzirom da one u velikoj meri zavise od biljnih genetiĉkih resursa za

hranu i poljoprivredu koji vodi poreklo iz neke druge zemlje. Ako razradimo teoriju

razmimoilaţenja ovih principa, nameće se pitanje poloţaja oplemenjivaĉa biljnih sorti u

Srbiji, koji ne samo da ne primenjuju tzv. terminator tehnologiju, već su prava na novim

biljnim sortama, kao intelektualnu svojinu zaštitili u veoma malom procentu. Uz to,

prema MeĊunarodnom ugovoru o biljnim genetiĉkim resursima za hranu i poljoprivredu,

navedene biljne sorte moraju da stave na raspolaganje svakom fiziĉkom i pravnom licu

koje je sa podruĉja zemlje potpisnice Ugovora. Treba podsetiti da je jedan od strateških

orjentacija bivše zajedniĉke drţave bio razvoj semenarstva i stvaranje sopstvenih biljnih

sorti. Samo u periodu od 1960. do 1997. godine domaći oplemenjivaĉi su zaštitili više od

hiljadu novostvorenih biljnih sorti meĊu kojima je veliki broj koji su po kvalitetu i

38

rodnosti meĊu vodećim u svetu. Vaţan podatak je da je za potrebe nacionalne Banke

biljnih gena u okviru programa zaštite biodiverziteta i oĉuvanja genetiĉkih resursa od

1982. do 1992. godine stvoren poĉetni genofond od 58 kolekcija sa oko 32.000 uzoraka.

Posledica raspada bivše drţave je i devastacija domaće poljoprivredne proizvodnje i

smanjenje ulaganja u oplemenjivanje biljnih sorti. Poslednjih godina stanje je znatno

bolje, ali naţalost nema dovoljno sredstava za zaštitu novih biljnih sorti kao

intelektualne svojine.

Veoma je bitno upozorenje antiglobalista, ĉije kritike idu prvenstveno na raĉun

multinacionalnih kompanija. Tako su, prema mišljenju Karen Lejman i Al Krebsa, po

prvi put multinacionalne kompanije na domaku uspostavljanja kontrole genetskog

bogatstva planete pomoću globalnog pravnog okvira koji je utvrdila svetska trgovinska

organizacija. Isti autori navode da je pet stotina hiljada indijskih farmera 2. oktobra

1993. godine demonstriralo protiv GAT-a, kada su se zakleli se da će zaštititi svoje

pravo da proizvode i ĉuvaju svoje seme. Saĉinili su povelju prava zemljoradnika, meĊu

kojima naroĉito prava da saĉuvaju, reprodukuju i izmene seme i biljku.

3. OBAVEZNA LICENCA

Ĉlanom 31. Zakonom o zaštiti oplemenjivaĉa biljnih sorti, ustanovljava se

obavezna licenca, kao posebna kategorija, za sluĉaj da nosilac prava oplemenjivaĉa

odbije da drugim licima ustupi pravo na korišćenje zaštićene biljne sorte ili im

postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje. Kako je licenca i ugovor o licenci

pravni institut patentnog prava vidljivo je da je i naš zakonopisac prešao „granicu“ sui

generis zaštite.

MeĊutim, kao i kod „farmerskih privilegija“ zakon definiše obim intelektualne

svojine i naĉin njenog korišćenja. Kod „farmerskih privilegija“ propisi ograniĉavaju

prava oplemenjivaĉa biljnih sorti, dok kod obavezne licence nosilac prava oplemenjivaĉa

se pojedinaĉnim pravnim aktom obavezuje da to pravo ustupi, uz naknadu drugom licu,

iako se oplemenjivaĉ tome protivi. Opravdanje za ovakve odredbe se nalaze u

specifiĉnosti intelektualne svojine nad biljnim sortama imajući u vidu njihov znaĉaj za

ishranu stanovništva.

Obavezna licenca se ustanovljava u odreĊenim sluĉajevima, a koji se tiĉu zaštite

„nacionalne ili druge izuzetne potrebe“.Ministar rešenjem moţe da „uspostavi“

obaveznu licencu. Pod drugim izuzetnim potrebama prema Zakonu, se podrazumeva

zaštita zdravlja i ishrana stanovništva, kao i zaštita javnog interesa u oblastima od

vitalnog znaĉaja za društveno ekonomski i tehnološki razvoj. Obaveznu licencu ministar

moţe dati samo ako nosilac prava oplemenjivaĉa odbije da drugim licima ustupi pravo

na korišćenje zaštićene sorte ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje.

Obavezna licenca se daje na zahtev tog lica, koje nije moglo da realizuje „redovnu“

licencu, ali pod uslovom da oplemenjivaĉ sam ili preko drugih lica ne koriste ili

nedovoljno koriste zaštićenu sortu u Republici Srbiji. Zainteresovano lice moţe biti

samo onaj subjekt koji dokaţe da raspolaţe mogućnostima i kapacitetima potrebnim za

korišćenje zaštićene bilje sorte. O postupku izdavanja obavezne licence odmah se

obaveštava nosilac prava oplemenjivaĉa. Obavezna licenca neće biti izdata ukoliko

nosilac prava oplemenjivaĉa dokaţe da postoje opravdani razlozi zbog kojih ne koristi

ili nedovoljno koristi zaštićenu sortu.

39

Obavezna licenca se izdaje za snabdevanje trţišta Republike Srbije, o ĉemu govore i osnovni razlozi za njeno izdavanje. To znaĉi da se ova licenca ne moţe traţiti kako bi neko dobio pravo korišćenja licence radi izvoza proizvoda. Imajući u vidu da se obavezna licenca izdaje sa odreĊenim ciljem, tako se odreĊuje i obim i njeno trajanje. Ovo znaĉi da su oni odreĊeni svrhom za koju je data.

Nosilac obavezne licence je duţan da nosiocu prava oplemenjivaĉa plaća naknadu za

korišćenje zaštićene sorte, koju sporazumno odreĊuju obe strane. Ako se strane ne

sporazumeju, visinu i naĉin plaćanja naknade utvrdiće nadleţni sud. Nosilac prava

oplemenjivaĉa duţan je da, na zahtev nadleţnog ministarstva, isporuĉi licu kome je data

obavezna licenca koliĉinu reprodukcionog materijala koja je neophodna za korišćenje

obavezne licence, dok je nosilac obavezne licence duţan da plati naknadu za isporuĉeni

reprodukcioni materijal. Ovo pravo je ustanovljeno sa ciljem realizacije obavezne

licence, za šta je reprodukcioni materijal nuţan. Nosilac obavezne licence duţan je da

nosiocu prava oplemenjivaĉa za isporuĉeni reprodukcioni materijal plati naknadu koju

sporazumno odrede obe strane, a ako se strane ne sporazumeju, visinu i naĉin plaćanja

naknade utvrdiće nadleţan sud.

Ako se promene uslovi zbog kojih je obavezna licenca izdata ili ako lice kome je

obavezna licenca izdata prestane da ispunjava uslove, ostaje da ministar rešenjem moţe

da oduzme obaveznu licencu.

4. ZAKLJUČAK

„Farmerske privilegije“ kao izuzetak od osnovnog pravila da oplemenjivaĉ ima

pravo da uţiva potpunu zaštitu svoje biljne sorte ustanovljene su zbog sprecifiĉnosti

predmeta zaštite i poloţaja farmera, odnosno poljoprivrednih proizvoĊaĉa. Iako se ne

moţe sporiti pravo stvaraoca intelektualne svojine, ubuduće treba voditi raĉuna o svim

posledicama umanjenja ili potpunog ukidanja „farmerskih privilegija“. Tome će posebno

teţiti velike multinacionalne kompanije u ovoj oblasti. Eventualna promena normativnog

okvira u ovoj oblasti kod nas morala bi da bude paţljivo pripremljena i ne bi smela da

dovede do stvaranja monopola oplemenjivaĉa, i njihova osnovna prava ne smeju da budu

ugroţena. Naša postojeća normativni regulative rezultat je balansa izmeĊu ova dva

zahteva. Primena prinudne licence u našim uslovima trebala bi bude izuzetak, koji će se

primenjivati samo u zakonom propisanim sluĉajevima. Svako širenje mogućnosti

primene ovog pravnog institute ugrozila bi slobodno raspolaganje intelektualnom

svojinom.

5. LITERATURA

1. KIŠGECI, J. (1997), Savezni zavod za biljne i ţivotinjske genetiĉke resurse u

sistemu zaštite biodiverziteta Jugoslavije, Savremena poljoprivreda, Novi Sad.

2. LEJMAN, K., DŢERI, M., DŢERI, GOLDSMIT, E. (2003), Kontrola nad svetskim

zalihama hrane „Globalizacija – argumenti protiv“, str 154, Clio, Beograd.

3. MARKOVIĆ, K., (2011), Faktori razvoja poljoprivrede i njihov uticaj na svetsku

prehrambenu situaciju, Agroekonomika br. 51-52, Novi Sad, str. 49.

40

4. MeĊunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti (UPOV), Pariz 1961, Ţeneva

1972, 1978, 1991.

5. MeĊunarodni ugovor o biljnim genetiĉkim resursima za hranu i poljoprivredu, Sl.

glasnik RS, MeĊunarodni ugovori, br 1/13.

6. MILOŠEVIĆ, M., Zaštita biljne sorte kao intelektualne svojine, 2012, Semenarska

asocijacija Srbije, Novi Sad.

7. RADIN W, JOHN (2010), The tehnology Protection system: Revolutionary or

evolutionary?, str. 1 www.bioetic-monitor.nl.

8. SIMEUNOVIĆ, T., LUGONJA, D., SIMEUNOVIĆ, J. (2012), MeĊunarodna

selekcija i orijentacija ljudskih resursa kao ĉinilac strategija poslovnog nastupa,

Agroekonomika br. 55., Novi Sad, str. 79.

9. ŠARAC, J. (2006), Specifiĉnosti zaštite prava intelektualne svojine u oblasti

biotehnologija,Beograd, str. 355.

10. Zakon o zaštiti prava oplemenjivaĉa biljnih sorti, Sl. glasnik RS, br. 41/09.

"FARMERS’ PRIVILEGES" AND OBLIGATORY LICENCE AS AN

EXCEPTION FROM THE INVIOLABILITY OF INTELLECTUAL

PROPERTY RIGHTS OF PLANT BREEDERS

VESELINOVIĆ, J.2

Summary

"Farmers’ privileges" and obligatory licence are exceptions from the basic

rule that plant breeders enjoy inviolability of intellectual property. While

the former has to do with limitation of rights of plant breeders, obligatory

licence refers to intervention by the state so as to use the plant breed, even

against the will of the plant breeder. These are specific legal categories on

which there is no singular opinion of the broader professional public. Both

exceptions are covered by the Serbian legislation, but international

conventions regulate only the "farmers’ privilege", not the obligatory

licence, as well. While the farmers’ privilege is a limitation of rights of

plant breeders, it is a privilege for the farmers. It is similar with obligatory

licence, which, for the receiver of such a licence means using the

intellectual property of others with state "mediation", while for the giver of

the licence it means a "coerced" compensated yielding of their intellectual

property. It can be expected that in the ensuing period, there will be

professional debates, but also changes in this field.

2Janko P. Veselinović, PhD, docent, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Department

of Agricultural Economics and Rural Sociology, Novi Sad; email: veselinovic.janko@gmail.com.

41

Key words: "farmers’ privileges", obligatory licence, plant breeders, plant

varieties.

Primljen: 30.09.2013.

Prihvaćen: 30.10.2013.

42

UDC: 330.163:726.825 Pregledni rad

Review paper

EKONOMSKA OBELEŽJA PRIMENE FOTOKATALITIČKIH

SUSPENZIJA PRI OČUVANJU ISTORIJSKIH SPOMENIKA

MILIĆ, D., VULIĆ, TATJANA, TICA, N., ZEKIĆ, V., BAĈKALIĆ, Z.1

Rezime

Razvoj modernog ekonomskog sistema podrazumeva intenzivan razvoj

tercijalnog sektora. Budući da Republika Srbija ima znaĉajan potencijal u

oblasti turistiĉke ponude, isti postoji i u oblasti ruralnog turizma. Ruralni

turizam u širem smislu podrazumeva spektar aktivnosti, usluga i dodatnih

sadržaja koji se organizuju u okvirima ruralnih regiona u cilju privlaĉenja

turista i stvaranja dodatnog prihoda. Ovaj oblik turizma se pored prirodnih

bogatstava delom zasniva i na promociji kulturno istorijskih znamenitosti.

Godišnji prihodi Republike Srbije od turizma u iznose od oko milijardu

dolara, od ĉega se skoro 30 % odnosi na prihode ostvarene od turizma u

seoskim oblastima. Ovi podaci ukazuju na znaĉaj ruralnog turizma i

potrebu za dodatnim ulaganjima u ovoj oblasti. Ulaganja u ruralnim

podruĉjima omogućuju oĉuvanje vrednog nacionalnog nasleĊa koje je u isto

vreme i od velikog znaĉaja za turistiĉku ponudu. Cilj istraživanja ĉiji se deo

prikazuje u ovom radu je utvrĊivanje ekonomskih obeležja sanacije i

oĉuvanja objekata od kulturnog znaĉaja primenom fotokatalitiĉkih

suspenzija. Dobijeni rezultati ukazuju na nisku cenu materijala za zaštitu

kulturno istorijskih spomenika po jedinici površine pri ĉemu se veći deo

troškova odnosi na aplikaciju suspenzija. PoreĊenje ukupnih troškova

proizvodnje suspenzija proizvedenih od materijala razliĉitog kvaliteta na

pokazuju znatna odstupanja u ukupnim troškovima tako da je prednost

potrebno dati materijalima najvišeg kvaliteta.

Ključne reči: istorijski spomenici, restauracija, ruralni turizam,

fotokatalitiĉke suspenzije.

1 Mr Dragan Milić, asistent, Univerzitet u Novom Sadu; Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr

Vulić Tatjana, vanredni profesor, Univerzitet u Novom Sadu; Tehnološki fakultet, Novi Sad; dr

Nedeljko Tica, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu; Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr

Vladislav Zekić, vanredni profesor, Univerzitet u Novom Sadu; Poljoprivredni fakultet, Novi Sad;

dr Zoran Baĉkalić, Nexe Srbija.

Ovo ispitivanje finansirano je sredstvima Ministarstva nauke Republike Srbije, u okviru projekta

broj: 45008 pod nazivom: „Razvoj i primena multifunkcionalnih materijala na bazi domaćih

sirovina modernizacijom tradicionalnih tehnologija“.

43

1. UVOD

Prilikom razvoja tehnologija i kasnije implementacije istih u ruralnim regionima,

odnosno putem modela za razvoj poduzetništva od presudnog znaĉaja je pravilno

protumaĉiti Evropski model razvoja poljoprivrede. Evropski pravac razvoja

poljoprivrede se zasnova na konkurentnom, multifunkcionalnom i odrţivom modelu

poljoprivrede. Ideja multifunkcionalnosti potvrĊuje ĉinjenicu da poljoprivreda ima

mnogo razliĉitih uloga jer, pored proizvodnje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda,

poljoprivrednici osiguravaju kvalitet i bezbednost hrane koju proizvode koristeći dobre

poljoprivredne prakse, oni štite prirodnu sredinu, brinu se o dobrom izgledu prirodne

sredine i doprinose ekonomskom i društvenom razvoju sela, obezbeĊujući, u isto vreme,

vredna javna dobra društvu u celini (Nacrt plan strategije ruralnog razvoja, 2009-2013). Upravo na ovaj naĉin posmatranom multifunkcionalnom modelu poljoprivrede treba

traţiti sposobnost datog sektora da doprinese odrţivom razvoju ruralne ekonomije kroz korišćenje lokalnih resursa. Sa druge strane razvoj ruralnih sredina ne treba ograniĉavati samo na sektor poljoprivredno prehrambene proizvodnje, već razvoj treba da se proširi i na druge sektore. U skladu sa time oĉuvanje istorijskih spomenika moţe da bude vredan izvor za otvaranje novih radnih mesta kao i za njihovo odrţavanje u ruralnim oblastima u Srbiji. Ovo je od posebnog znaĉaja za ruralne oblasti u kojima ne postoje drugi izvori zapošljavanja na raspolaganju. Na ovaj naĉin moguće je ostvariti ciljeve koji su definisani na nivou Strategije ruralnog razvoja. Proširenje delatnosti stanovništva u nerazvijenim ruralnim sredinama u znatnoj meri bi kroz smanjenje nezaposlenosti uticalo na odrţivost dohotka porodica. Razvoj tehnologija koje ne zahtevaju visoku kvalifikacionu strukturu zaposlenih uticalo bi na smanjenje siromaštva i socijalnog iskljuĉivanja. Povećanje dohotke stanovništva bi stvorilo osnove za poboljšanje ekonomske i društvene infrastrukture u ruralnoj Srbiji.

Cilj istraţivanja ĉiji se deo prikazuje u ovom radu je ocena ekonomskih obeleţja

oĉuvanja objekata od kulturnog znaĉaja. U prvoj fazi proizvod, odnosno materijal za

sanaciju dobijen novom tehnologijom primenjivao bi se na objektima u Srbiji, dok

kasniji razvoj pretpostavlja primenu na podruĉju šireg regiona. Budući da su sredstva za

ovu namenu ograniĉena potrebno je primeniti tehnološki napredne i ekonomski

prihvatljive metode. U tom smislu u radu je analizirana primena fotokatalitiĉke

nanoprevlake koja u prisustvu sunĉeve svetlosti razara organske neĉistoće i prevodi ih u

jedinjenja koja nisu štetna za ţivotnu okolinu (Ranogajec i sar, 2008). Ovakva ispitivanja

fotokatalitiĉki aktivnih prevlaka su od velikog znaĉaja jer predstavljaju mogućnost

uklanjanja ili umanjenja problema vezanih za trajnu eksploataciju i neminovno oštećenje

graĊevina pod dejstvom spoljašnjih uticaja (HadnaĊev i sar, 2011).

2. METOD RADA I IZVORI PODATAKA

Projektovanje proizvodnje fotokatalitiĉkih suspenzija bazirano je na proizvodnji 25

kg fotokatalitiĉnog praha, ako osnove za proizvodnju suspenzija na godišnjem nivou

ĉime se stvaraju uslovi za proizvodnju pribliţno 3.100 litara fotokatalitiĉki aktivne

suspenzije. Proizvedeni litar suspenzije omogućava zaštitu od 30 do 40 m2 zida objekata.

Obraĉun troškova se bazira na obraĉunu ukupnih troškova proizvodnje pri ĉemu se

raspored troškova izvodi putem divizione kalkulacije. PredviĊeno je angaţovanje 5 lica.

44

Obraĉun zarada bazira se na proseĉnoj bruto zaradi u privredi Srbije koja je korigovana u

skladu sa potrebnom kvalifikacionom strukturom. Obraĉunom nisu obuhvaćeni troškovi

pakovanja, transporta i opšti troškovi proizvodnje i prodaje.

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM

Proces unapreĊenja ruralnih regiona ne mora bili nuţno vezan za razvoj industrije i

visokih tehnologija, već u prvom redu, na stvaranje osnove za dinamiĉno preduzetništvo. Mogući prostor za ovakav tip razvoja pruţa upravo korišćenje tradicionalnih tehnologija prilagoĊenih trţišnom modelu privreĊivanja. Za stvaranje povoljnog ambijenta potrebno je prevazići ĉitav niz ograniĉavajućih faktora: 1. odsustvo društveno-ekonomske motivacije za inovativno ponašanje i proizvodno preduzetništvo, 2. mala raspoloţivost kvalifikovane i meĊunarodno kompetentne radne snage, 3. slab kvalitet regionalne, subregionalne i lokalne infrastrukture, 4. orijentacija regionalne finansijske infrastrukture na kreditiranje uvoza i stanovništva, i 5. mala efikasnost regionalne, subregionalne i lokalne javne uprave i javnih usluga u otklanjanju ovih problema (Adţić Sofija, 2006). U svetlu ovih saznanja, jasno je da razvoj ruralnog sektora ne moţe da se u neposrednoj budućnosti osloni na razvoj industrija visokih tehnologija već rešenje za svoje probleme mora da pronaĊe u pristupaĉnijim delatnostima. Resursi ruralnih regiona su po pravilu veoma dispergovani ĉime se uslovljava specifiĉan, odnosno lokalni karakter njihove eksploatacije. Upravo ova ĉinjenica daje mogućnosti za veće ukljuĉivanje turizma u oĉekivani rast ovog sektora.

Republika Srbija ima znaĉajan potencijal u oblasti celokupne turistiĉke ponude, pa

samim tim i u oblasti ruralnog turizma, koji pored prirodnih bogatstava treba da se

zasniva i na promociji kulturno istorijskih znamenitosti. Ruralni turizam podrazumeva

spektar aktivnosti, usluga i dodatnih sadrţaja koji se organizuju u okvirima ruralnih

regiona u cilju privlaĉenja turista i stvaranja dodatnog prihoda. Na ovaj naĉin se utiĉe na

povećanje turistiĉkih potencija pri ĉemu se primat najĉešće stavlja na specifiĉnosti

seoske sredine, termalne izvore, reke ili jezera i u novije vreme ţivotne vrednosti

seoskog naĉina ţivota, ali i na tradicionalne i na kulturno istorijske vrednosti.

Prema podacima Vlade Republike Srbije u toku 2011. godine, Srbija je ostvarila

prihod od turizma u iznosu od oko milijardu dolara, od ĉega 27 % odnosi na prihode

ostvarene od turizma u seoskim oblastima. Ovi podaci ukazuju na znaĉaj ruralnog

turizma i potrebu za dodatnim ulaganjima u ovoj oblasti u ruralnim podruĉjima, sa

ciljem povećanja ove vrste prihoda, kako u apsolutnom iznosu, tako i u povećanju

uĉešća ovog sektora u okviru celokupne turistiĉke delatnosti. Svakako da je ulaganje u

restauraciju i sanaciju kulturno istorijskih spomenika jedan od prioriteta za ostvarivanje

navedenih ciljeva. Oĉuvanje vrednog nacionalnog nasleĊa je od velikog znaĉaja za

turistiĉku ponudu, pri ĉemu je usled svojih specifiĉnosti ruralni turizam posebno vezan

za objekte od kulturnog i istorijskog znaĉaja. Baza podataka Nacionalnog centra za

digitalizaciju Srpske akademija nauka i umetnosti sadrţi zapise o 1.335 zaštićenih

nepokretnih spomenika kulture. U cilju njihovog potpunog korišćenja u okviru turistiĉke

ponude, na većini ovih objekata potrebno je izvršiti sanaciju. Vrednost spomenika

kulture, moţe se utvrĊivati na razne naĉine, a najĉešće zakonskom regulativnom

pojedinih drţava pri ĉemu je potrebno imati u vidu unikatnost.

45

Obraĉun troškova proizvodnje fotokatalitiĉkih suspenzija bazira se da postrojenju za

proizvodnju fotokatalitiĉke suspenzije malog kapaciteta prilagoĊenom potencijalima i

potrebama ruralnih regiona. Procenjene investicije potrebne za formiranje postrojenja za

proizvodnju fotokatalitiĉkih suspenzija iznosi 128.250,00 €, od ĉega se 48.750,00 €

odnosi na investicije u laboratoriju za proizvodnju fotokatalitiĉkog praha, dok se

79.500,00 € odnosi na pogon za proizvodnju same suspenzije. Planirane investicije

obraĉunate su prema rezultatima prethodnih istraţivanja (Milić i sar, 2012).

Navedeni predraĉun investicija nije ukljuĉio ulaganja u komunalno i infrastrukturno

opremanje jer je instalisanje postrojenja predviĊeno u okviru postojećih pogona sa ciljem

upotpunjavanja proizvodnog procesa i racionalnijim korišćenjem postojećih kapaciteta.

Pokretanje proizvodnje u okviru pilot postrojenja predviĊa angaţovanje 5 lica ĉija

kvalifikaciona struktura odgovara zahtevima tehnološkog procesa. Procenjeni proizvodni

kapacitet postrojenja projektovan je za proizvodnju 25 kg fotokatalitiĉnog praha godišnje

ĉime se stvaraju uslovi za proizvodnju pribliţno 3.100 litara fotokatalitiĉki aktivne

suspenzije.

Obraĉun troškova proizvodnje fotokatalitiĉkih suspenzija posmatranih nivoa

kvaliteta obraĉunato je u skladu sa prethodnim istraţivanjima (Milić i sar, 2012). Ukupni

direktni troškovi proizvodnje pojedinih vrsta suspenzija prikazani su u tabeli broj 1.

Tabela 1. Troškovi proizvodnje fotokatalitičkih suspenzija (€/l)

Table 1. Production costs photocatalytic suspension (€/l)

Redni

broj Opis

Troškovi

Niži

kvalitet

Najbolji

kvalitet

Standardni

kvalitet

1 Prah /8 grama/ 13,4814 17,6500 14,7336

2 Rastvaraĉ 1,0500 1,0500 1,0500

3 Korišćenje kapaciteta 11,7587 11,7587 11,7587

4 Ukupno 26,2902 30,4587 27,5423

Izvor: Obraĉun autora

Obraĉun cena koštanja fotokatalitiĉkih suspenzija svih posmatranih nivoa kvaliteta

pokazuje da odstupanja izmeĊu najniţih i najviših troškova iznose samo 13,7%. U

skladu sa time troškovi suspenzije po metru kvadratnom iznose od 0,88 do 1,02 € u

zavisnosti da li koliĉina od 1 litra prekriva 30 ili 40 m2. Tumaĉenje ovog rezultata ne

moţe da posluţi za adekvatnu ekonomsku ocenu budući da je obraĉun ukljuĉio samo

direktne troškove proizvodnje. Ukupan obraĉun troškova proizvodnje i primene

fotokatalitiĉkih suspenzija pored navedenih troškova mora da ukljuĉi: 1) rastura i ostalih

gubitaka, 2 ) opšte troškove proizvodnje, 3) troškove pakovanja, 4) troškove upravljanja

i marketinga, 5) troškove transporta, i 6) troškove aplikacije. Obraĉun navedenih

troškova prikazan je u narednoj tabeli.

46

Tabela 2. Troškovi primene fotokatalitičkih suspenzija (€/l)

Table 2. Cost of application photocatalytic suspension (€/l)

Redni

broj Opis

Niži

kvalitet

Najbolji

kvalitet

Standardni

kvalitet

1 Cena proizvodnje

suspenzije 26,29 30,46 27,54

2 Rastur i ostali gubici 1,31 1,52 1,38

3 Opšti troškovi proizvodnje 8,28 8,28 8,28

4 Troškovi pakovanja 0,45 0,45 0,45

5 Troškovi upravljanja i

marketinga - - -

6 Troškovi transporta 0,11 0,11 0,11

7 Ukupni troškovi

suspenzije 36,45 40,83 37,77

8 Troškovi nanošenje

suspenzije 94,50 94,50 94,50

9 Ukupna cena 130,95 135,33 132,27

10 Cena aplikacije po m2 3,74 3,87 3,78

Izvor: Obraĉun autora

Pojedine kategorije troškova ukljuĉene su u obraĉun u skladu sa raspoloţivim

podacima i izvedenim istraţivanima. Troškovi rastura i gubitaka ukalkulisani su u iznosu

od 5% proizvodne cene suspenzije u skladu sa iskustvenim normativima. Opšti troškovi

su normirani u vrednosti od 30% prethodno obraĉunatih troškova. Troškovi pakovanja

podrazumevaju pakovanje u plastiĉne kanistra 5 litara uz korišćenje standardne etikete.

Troškovi upravljanja i marketinga nisu obraĉunati budući da ih nije moguće normirati u

ovoj fazi istraţivanja. Troškovi transporta podrazumevaju kamionski prevoz i troškove

manipulacije pri proseĉnoj udaljenost od 200 km. U skladu navedenim troškovima

obraĉunati su ukupni troškovi suspenzije. Navedeni troškovi obraĉunati su na paritetu

fco gradilište i na iste je potrebno dodati troškove aplikacije. Troškovi aplikacije, sastoje

se iz troškova nanošenja suspenzije i troškova korišćenja graĊevinske skele. Isti su

obraĉunati za površinu od 35 m2 tako da ukupna cena aplikacije iznosi od 135,95 € do

135,33 €, odnosno od 3,74 €/m2 do 3,87 €/m

2. U posmatranom sluĉaju troškovi izmeĊu

pojedinih kvaliteta suspenzije razlikuju se za maksimalno 3,34% tako da je prednost

definitivno potrebno dati materijalima najvišeg kvaliteta.

4. ZAKLJUČAK

Razvoj modernog ekonomskog sistema u društvu podrazumeva intenzivan razvoj

tercijalnog sektora. Potencijal Srbija u oblasti turistiĉke ponude postoji u oblasti ruralnog

turizma. Budući da se ovaj oblik turizma delom zasniva i na kulturno istorijskim

znamenitostima i da se skoro 30 % odnosi na prihode ostvarene od turizma u seoskim

oblastima moguće oĉigledan je znaĉaj ovog sektora. Svako ulaganje u oĉuvanje

nacionalnog nasleĊa u isto vreme je od velikog znaĉaja za turistiĉku ponudu. Obraĉun

troškova pokazuje nisku cenu materijala za zaštitu kulturno istorijskih spomenika po

jedinici površine. Pri tome najveći deo troškova se odnosi na aplikaciju suspenzija.

Obraĉun troškova aplikacije fotokatalitiĉkih suspenzija pri oĉuvanju istorijskih

47

spomenika nije ukljuĉio troškove marketinga i upravljanja budući da je njihov nivo i

iznosu ovoj fazi veoma teško predvideti. Dobijeni rezultati ukazuju na relativno

prihvatljivu cenu materijala za zaštitu kulturno istorijskih spomenika po jedinici površine

i prednosti korišćenja materijala visokog kvaliteta.

5. LITERATURA

1. ADŢIĆ, SOFIJA (2006): Regionalna strategija razvoja visokih tehnologija - sluĉaj

Vojvodine, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, br. 120, str. 305-318.

2. ANDRIĆ, J. (1998): Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji,

Poljoprivredni fakultet – Zemun, Beograd.

3. HADNAĐEV-KOSTIĆ, M., VULIĆ, T., RANOGAJEC, J., MARINKOVIĆ-

NEDUĈIN, R., BAĈKALIĆ, Z., ŠKAPIN, A. (2011). Dizajniranje fotokatalitiĉki

aktivnih prevlaka na bazi anjonskih glina, Izgradnja, 65(9-10), str. 531-534.

4. MARKO, J., JOVANOVIĆ, M., TICA, N. (1998): Kalkulacije u poljoprivredi,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

5. MILIĆ, D., VULIĆ, TATJANA, TICA, N., ZEKIĆ, V., BAĈKALIĆ, Z. (2012):

Oĉuvanje istorijskih spomenika kao faktor razvoja ruralnog turizma,

Agroekonomika br. 56, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 87-94.

6. RANOGAJEC, J., MARINKOVIĆ-NEDUĈIN, R., VREBALOV, M., BAĈKALIĆ,

Z., ZORIĆ, D., HADNAĐEV, M. (2008) Ispitivanje fotokatalitiĉke aktivnosti nano-

prevlaka na keramiĉkom crepu, Izgradnja, 62(5-7), str. 187-189.

7. ZEKIĆ, V., TICA, N., MILIĆ, D., RANOGAJEC, J., RADEKA, MIROSLAVA

(2011): Tradicionalni graĊevinski materijali kao element ruralnog razvoja,

Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 86-92.

48

ECONOMIC CHARACTERISTICS OF APPLICATION

PHOTOCATALYTIC SUSPENSION OF PRESERVATION OF

HISTORICAL MONUMENTS

MILIĆ, D., VULIĆ, TATJANA, TICA, N., ZEKIĆ, V., BAĈKALIĆ, Z.2

Summary

The development of the modern economic system involves intensive

development of the tertiary sector. As the Republic of Serbia has significant

potential in the field of tourism, it exists in the field of rural tourism. Rural

tourism in a broader sense includes a spectrum of activities, services and

other facilities that are organized within the framework of rural regions in

order to attract tourists and create additional revenue. This form of tourism

, in addition to natural resources, generally based on the promotion of

cultural and historical sights. Annual revenues from tourism of the Republic

of Serbia in the amount of one billion dollars, of which nearly 30% is

related to income generated from tourism in rural areas. These data

highlight the importance of rural tourism and the need for additional

investment in this area. Investments in rural areas enable the preservation

of valuable national heritage that is at the same time of great importance

for the tourist industry. The aim of the research which is part of this paper

shows Determining the economic characteristics of rehabilitation and

preservation of buildings of cultural significance using photocatalytic

suspension. The results indicate low-cost materials for the protection of

cultural and historical monuments per unit area where most of the costs

related to the suspension of the application. Comparison of the total cost of

power produced by the generation of materials of different quality to show

significant differences in the overall costs to the priority should be given the

highest quality materials.

Keywords: historical monuments, restoration, rural tourism, photocatalytic

suspension.

Primljen: 14.10.2013.

Prihvaćen: 15.11.2013.

2 Mr Dragan Milić, Assistant, University of Novi Sad; Faculty of Agriculture, Novi Sad; Tatjana

Vulić, PhD, University of Novi Sad; Faculty of Technology, Novi Sad; Nedeljko Tica, PhD, Full

Professor, University of Novi Sad; Faculty of Agriculture; Novi Sad; Vladislav Zekić, PhD,

Associate Professor, University of Novi Sad; Faculty of Agriculture, Novi Sad; Zoran Baĉkalić,

PhD, Nexe Srbija.

49

UDC: 338.516.22:599.731 Pregledni rad

Review paper

CENA KOŠTANJA UZGOJA SPECIJALIZOVANIH RASA SVINJA

ZEKIĆ, V., TICA, N., DŽINIĆ, N., MILIĆ, D., VIDOVIĆ, V., LUKAĈ, D.

1

Rezime

Cilj rada je utvrĊivanje cene koštanja tovljenika od оĉeva rasa durok i

pietren u intenzivnom sistemu uzgoja. Posmatrana proizvodnje treba da

pruži sirovinsku osnovu za izradu tradicionalnih fermentisanih kobasica,

odnosno specifiĉnih proizvoda sa zaštićenim poreklom. Obraĉun ukupnih

troškova tova posmatranih rasnih kombinacija svinja vršen je do klaniĉne

mase od 107,3 kg za F1 x Durok, odnosno 101,4 kg za F1 x Pietren.

Navedeni obraĉun ukljuĉuje troškove osnovnog i pomoćnog materijala,

troškove energije, troškove eksternih usluga, troškove zarada i amortizacije

korišćenih objekata i opreme. Na ovaj naĉin moguće je doći do ukupne cene

koštanja proizvedenih tovljenika po kilogramu žive mase bez opštih

troškova. Cena koštanja tovljenika za rasnu kombinaciju F1 x Durok iznosi

129,38 d/kg, odnosno 1,13 €/kg i u skladu je sa trenutnom otkupnom cenom

na tržištu. Cena koštanja tovljenika F1 x Pietren viša je od otkupne cene i

iznosi 168,17 d/kg, odnosno 1,46 €/kg. Dakle, cena koštanja je u sluĉaju

tovljenika rasne kombinacije F1 x Pietren su znatno nepovoljnija u odnosu

rasnu kombinaciju F1 x Durok.

Ključne reči: tov svinja, terminalna rasa, pietren, durok, troškovi.

1. UVOD

Nijedna ĉista rasa svinja nema sve osobine potrebne za dobijane dobrih rezultata u

proizvodnji tovljenika što uslovljava ukrštanje i korišćenje hibr idnih rasa u

1 Dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi

Sad; dr Tica Nedeljko, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi

Sad; dr Natalija Dţinić, docent, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet u Novom Sadu;

mr Dragan Milić, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr

Vitomir Vidović, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad;

MSc Dragomir Lukaĉ, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Realizacija istraţivanja vršena je sredstvima Ministarstva nauke Republike Srbije, u okviru

projekta broj: 31032, pod nazivom: „Razvoj tradicionalnih tehnologija proizvodnje fermentisanih

suvih kobasica sa oznakom geografskog porekla cilju dobijanja bezbednih proizvoda standardnog

kvaliteta“'.

50

proizvodnji. U osnovu rase se dele na: 1) plodne pasmine: švedski landras i veliki

jorkšir, 2) tovne pasmine sa dobrim rezultatima koji se tiĉu prirasta i konverzije hrane:

nemaĉki landras, durok, hempšir, danski landras, 3) izrazito mesne pasmine svinja:

pietren i belgijski landras. Ukrštanjem navedenih rasa teţi se dobijanju grla sa

optimalnim proizvodnim karakteristikama. Pored dobrih proizvodnih osobina, trebalo

bi da svinje budu stresno otporne i dobro prilagodljive razliĉitim uslovima drţanja.

Nauĉna saznanja o negativnoj genetskoj zavisnosti izmeĊu svojstava plodnosti te

mleĉnosti sa jedne strane i svojstava mesnatosti sa druge strane dovela su do stvaranja

specijalizovanih rasa i linija svinja (Vidović i sar., 2011). Ovakva ukrštanja koriste se

u proizvodnji hibridnih tovljenika pri ĉemu hibridna grla predstavljaju konaĉan

proizvod koji se koristi u tovu. Kao rezultat datih saznanja stvorene su i

specijalizovane farme svinja koje se primarno bave selekcijom i proizvodnjom

roditeljskih linija. U nukleus farmama se uzgajaju tzv. pradedovske, dedovske i

roditeljske linije tovnih grla. Na bazi osnovnog stada proizvedenog na nukleus

farmama komercijalne farme vrše proizvodnju hibridnih tovljenika. Iskorišćenje

hibridnog potencijala postiţe se tov sa minimalnim utroškom hraniva i ekonomski

prihvatljivom cenom koštanja. Po pravilu za proizvodnju F1 majki koriste se plodne

rase, najĉešće landras i jorkšir (Bidanel, 2010; Bergszma, 2010). Ovakva grla se pare

sa priplodnjacima terminalnih rasa i to durok, hempšir i pietren kao i njihov

meĊusobni F1 proizvod. Potomci na ovaj naĉin formiranog osnovnog stada su konaĉan

proizvod i stuţe kao tovna grla. Nastojanja su da odaberu kombinacije parenja onih

rasa koji daju najbolji rezultat. Do današnjih dana, nivo korišćenja genetskog

potencijala svinja ostao je nizak, nisu definisane najproduktivnije rase i rasne

kombinacije rezistentne na stres, nedovoljno su izuĉeni njihova mesna produktivnost,

kvalitet i tehnološka svojstva mesa, nije opredeljena industrijska upotrebljivost

(Lisicyn i sar., 2005).

Zadatak i cilj istraţivanja je da se utvrdi opravdanost upotrebe nerastova terminalnih

rasa durok i pietren kao treće rase u kombinaciji parenja sa F1 plotkinjama iz

kombinacije rasa landras i jorkšir. Ispitivanja će se izvesti na svojstva porasta,

konverziju hrane i sadrţaj mesa u polutkama od roĊenja do kraja tova.

2. MATERIJAL I METOD RADA

Istraţivanje ekonomskih parametara proizvodnje hibridnih tovnih svinja rase oĉeva

pietren i durok kao sirovine za izradu fermentisanih proizvoda bazira se na odreĊivanju

ukupnih troškova proizvodnje u intenzivnom sistemu uzgoja. UtvrĊivanje cene koštanja,

odnosno pojedinih kategorija troškova bazira se na naturalnim pokazateljima dobijenim

eksperimentalnim putem i proceni troškova amortizacije i odrţavanja (Andrić, 1998;

Marko i sar., 1998). Istraţivanja su obuhvatila 5.756 hibridna grla koja potiĉu od 649 F1

krmaĉa, koje su parene sa 12 nerastova, od toga 6 nerastova rase pietren i 6 rase durok.

Krmaĉe su uzrasta od prvog do ĉetvrtog prašenja, distribuirane redosledom prašenja.

Ţivotinje potiĉu sa komercijalne farme kapaciteta 1.100 F1 hibridnih plotkinja. U

istraţivanja su ukljuĉena sledeća svojstva: starost i teţina na zaluĉenju, teţina,

konverzija i prirast u odgoju, te trajanje tova i teţina na kraju tova, konverzija hrane i

sadrţaj mesa u polutkama.

51

3. REZULTATI ISTRAŢIVANJA I DISKUSIJA

Prilikom ispitivanja na posmatranom gazdinstvu na bazi posmatranog uzorka i u

skladu sa time ustanovljeni proizvodni podaci koji u dovoljnoj meri opisuju proizvodnju

obe posmatrane rasne kombinacije. U prvoj fazi analizirana reprodukcija je obe

posmatrane hibridne kombinacije pa su ustanovljene vrednosti koje se tiĉu veliĉine legla

i broja grla u odgoju i tovu. Navedeni podaci su prikazani u tabeli 1. Uvidom u iste jasno

se uoĉavaju znatno bolje reprodukcione osobine prilikom korišćenja rase durok kao

termalne.

Tabela 1. Fenotipski razlike vezane za veličinu legla Table 1. Phenotypic differences for litter size

Redni

broj Opis

F1 x Durok F1 x Pietren

δ δ

1 Veliĉina legla 12,87 2,85 11,23 3,11

2 ŢivoroĊeno 12,23 4,58 10,99 6,23

3 Zaluĉeno 11,10 3,11 9,42 4,21

4 Oprašeno po krmaĉi godišnje 29,60 2,69 25,82 3,24

5 Zaluĉeno po krmaĉi godišnje 25,53 2,41 21,66 4,11

6 Tovljenika po krmaĉi godišnje 23,38 3,25 17,74 3,89

Izvor: Istraživanje autora

U drugoj fazi istraţivanja utvrĊene su veliĉine koje se tiĉu proizvodnih osobina,

odnosno prirasta i konverzije hrane za obe posmatran rasne kombinacije. Posmatranjem

dobijenih rezultata oĉigledna je bolja produktivnosti duroka kao termalne rase. Uporedni

pregled daje se u tabeli 2.

Tabela 2. Ostvareni rezultati u uzgoju i tovu Table 2. The results achieved in the breeding and fattening

Redni

broj Osobine F1 x Durok F1 x Pietren

1 Masa na zaluĉenju, kg 7,3 6,4

2 Vreme u odgoju, dana 58 63

3 Poĉetak tova, kg 36,5 26,5

4 Hrane u odgoju, kg 38 37

5 Konverzija u odgoju, kg 1,3 1,8

6 Trajanje tova, dana 85,4 104,3

7 Masa na kraju tova, kg 107,3 101,4

8 Konverzija, kg 2,720 3,100

Izvor: Istraživanje autora

Najveći deo troškova materijala uzgaja i tova ĉine troškovi ishrane. Obraĉun

troškova predviĊa korišćenje tri vrste koncentrata pri ĉemu se proizvodnja istog obavlja

na samom gazdinstvu. Tov zaluĉene prasadi poĉinje se sa koncentratom sa 20% proteina.

U toku tova udeo proteina u hrani se postepeno smanjuje tako da se tov završava sa

koncentratom koji sadrţi 14% proteina. Za ishranu grla koja ĉine osnovno stado

predviĊena je posebna smeša hraniva. Pregled vrsta koncentrata koje se koriste u toku

trajanja tova i troškova materijala utrošenog za njihovu proizvodnju dat je tabeli 3.

52

Tabela 3. Proizvodna cena koncentrata Table 3. Production price of the used concentrate

Red. broj Vrsta koncentrata Cena

(RSD/kg)

1 Ishrana prasadi 46,89

2 Ishrana u tovu 31,40

3 Ishrana osnovnog stada 41,47

Izvor: Obraĉun autora

Obraĉun troškova tova grla podeljen je u dve faze. Iste odgovaraju fazama

tehnološkog procesa proizvodnje tovljenika: 1) prva faza obuhvata obraĉun troškova

proizvodnje prasadi, 2) druga faza se odnosi na obraĉun troškova u tovu. Obraĉunom

troškova u proizvodnji prasadi u obzir se uzimaju troškovi hrane za prasad, veterinarske

usluge, troškovi grejanja i gubici prasadi. Obraĉun troškova proizvodnje prasadi u

sluĉaju korišćenja duroka kao terminalne rase prikazan je u tabeli 4.

Table 4. Obračun troškova proizvodnje prasadi F1 x Durok Table 4. Calculation of piglet price F1 x Duroc

Red.

broj

No

Vrste troškova

Expences

Količina

Amount

Cena

(d/j.m.)

Price

(RSD/m.u)

Ukupno

(d)

Total

(RSD)

1 Hrana za prasad 38,00 46,89 1.781,74

2 Hrana za krmaĉe i nerastove po prasetu 47,02 41,47 1.949,91

3 Veterinarske usluge 186,58

4 Gubici prasadi 540,08

5 Ukupno 4.458,31

Izvor: Obraĉun autora

Prema istoj metodologiji izvršen je obraĉun troškova proizvodnje prasadi korišćenja

pietrena kao terminalne rase prikazan u tabeli 5.

Table 5. Obračun troškova proizvodnje prasadi F1 x Pietren Table 5. Calculation of piglet price F1 x Pietren

Red.

broj

No

Vrste troškova

Expences

Količina

Amount

Cena

(d/j.m.)

Price

(RSD/m.u)

Ukupno

(d)

Total

(RSD)

1 Hrana za prasad 37,00 46,89 1.734,86

2 Hrana za krmaĉe i nerastove po prasetu 55,40 41,47 2.297,40

3 Veterinarske usluge 201,61

4 Gubici prasadi 682,14

5 Ukupno 4.916,01

Izvor: Obraĉun autora

Obraĉun ukupnih troškova proizvodnje tovljenika, kao druge faze u obraĉunu

polazi od proizvodne cene prasadi i nastavlja se utrvĊivanjem svih ostalih troškova

koji nastaju u fazi odgoja tovljenika proseĉne teţine od 107,3 kg za tovljenike F1 x

53

Durok, odnosno 101,4 kg za tovljenike F1 x Pietren. Obraĉun ukupnih troškova

izveden je na osnovu prethodno prikupljenih podataka. Pored toga, izvedene su

korekcije troškova i njihovo usaglašavanje sa normativima prema odgovarajućim

kategorijama.

Obraĉun troškova proizvodnje tovljenika izveden je prema pojedinim rasnim

kombinacijama. Pregled ukupnih troškova proizvodnje tovljenika F1 x Durok prikazan

je u tabeli 6. Prvu kategoriju troškova ĉini proizvodna cena prasadi za tov. Navedena

veliĉina preuzima se iz obraĉuna proizvodnje prasadi za tov i predstavlja prvu stavku

troškova u proizvodnji tovljenika.

Tabela 6. Obračun ukupnih troškova po jednom tovljeniku F1 x Durok Table 6. Calculation of total cost per fettling F1 x Duroc

Red.

broj

No

Troškovi

Expences

Jedinica

Mere

Measurment

Unit

Cena

(d/j.m.)

Price

(RSD/u.m)

Količina

(kg)

Amount

(kg)

Cena

(d)

Cost

(RSD)

1 Prasad za tov kg 122,15 36,50 4.458,31

2 Hrana za tov kg 31,40 192,58 6.046,89

3 Veterinarske usluga 52,53

4 Vode 85,49

5 Elektriĉna energija 146,56

6 Amortizacija objekata, opreme i

osnovnog stada 1.434,63

7 Zarade 1.184,25

8 Gubici u tovu i ekonomsko klanje 474,31

9 Ukupno 13.882,97

Izvor: Obraĉun autora

Druga kategorija troškova je stoĉna hrana. Koliĉine iskazane u obraĉunu utvrĊene su

na osnovu utvrĊenih utrošaka hraniva za datu rasnu kombinaciju. Ukupna koliĉina hrane

za ishranu tovljenika od 36,5 do 107,3 kilograma telesne mase iznosi 192,58 kg. Treću

kategoriju ĉini obraĉun troškova veterinarskih usluga. Ova kategorija obraĉunata je na

bazi procene ovih troškova na 0,5% od ukupno ostvarenih troškova uzgoja praseta i

ishrane tovljenika u fazi tova. Obraĉun ostalih kategorija troškova bazira se na

normativima i izvršenim obraĉunima uz korekciju vezanu za vreme trajanja tova. Ĉetvrtu

kategoriju ĉine troškovi snabdevanja farme vodom koji su obraĉunati u iznosu od 85,49

dinara po grlu, dok procenjeni troškovi elektriĉne energije iznose 146,56 po grlu.

Troškovi amortizacije objekta i boksova za prašenje utvrĊeni su uz pretpostavljeni vek

korišćenja (20 godina) i projektovani broj tovljenika. Troškovi amortizacije osnovnog

stada obraĉunati su kroz vrednost razlike izmeĊu nabavne i klaniĉne vrednosti

rasporeĊene na predviĊeni broj tovljenika po grlu. Obraĉun troškova zarada

podrazumeva standardizovani utrošak radnog vremena po jedinici kapaciteta i

angaţovanje lica niţih kvalifikacija. Navedeni podaci su u većoj meri saglasnosti sa

prethodnim istraţivanjima (Zekić i sar., 2007, 2008, 2009, 2010, 2012).

Obraĉun troškova proizvodnje tovljenika rasne kombinacije F1 x Pietren prikazan je

u tabeli 7. Kao i u prethodnom sluĉaju prvu kategoriju troškova ĉini proizvodna cena

prasadi za tov.

54

Tabela 7. Obračun ukupnih troškova po jednom tovljeniku F1 x Pietren Table 7. Calculation of total cost per fettling F1 x Pietren

Red.

broj

No

Troškovi

Expences

Jedinica

Mere

Measurment

Unit

Cena

(d/j.m.)

Price

(RSD/u.m)

Količina

(kg)

Amount

(kg)

Cena

(d)

Cost

(RSD)

1 Prasad za tov kg 185,51 26,50 4.916,01

2 Hrana za tov kg 31,40 233,74 7.339,44

3 Veterinarske usluga 61,28

4 Vode 70,00

5 Elektriĉna energija 120,00

6 Amortizacija objekata, opreme i

osnovnog stada 1.890,74

7 Zarade 1.046,36

8 Gubici u tovu i ekonomsko klanje 1.609,06

9 Ukupno 17.052,88

Izvor: Obraĉun autora

Koliĉine iskazane u obraĉunu utvrĊene su na osnovu utvrĊenih utrošaka hraniva za

datu rasnu kombinaciju. Ukupna koliĉina hrane za ishranu tovljenika od 26,5 do 101,4

kilograma telesne mase iznosi 233,74 kg. Narednu kategoriju troškova ĉini obraĉun

troškova veterinarskih usluga. Ova kategorija obraĉunata je na bazi procene ovih

troškova na 0,5% od ukupno ostvarenih troškova uzgoja praseta i ishrane tovljenika u

fazi tova. Ostali troškovi su obraĉunati kao i u sluĉaju prethodne rasne kombinacije uz

korekciju za trajanje tova. Ĉetvrtu kategoriju ĉine troškovi snabdevanja farme vodom

koji su obraĉunati u iznosu od 70 dinara po grlu, dok procenjeni troškovi elektriĉne

energije iznose 120 dinara po grlu.

4. ZAKLJUČAK

Obraĉun troškova proizvodnje tovljenika obe posmatrane rasne kombinacije izveden

je u uslovima intenzivnog sistema uzgoja. Na ovaj naĉin je utvrĊena cena koštanja

proizvodnje bez opštih troškova po kilogramu ţive mase. U skladu sa time cena koštanja

tovljenika za rasnu kombinaciju F1 x Durok iznosi 129,38 d/kg, odnosno 1,13 €/kg i u

skladu je sa trenutnom otkupnom cenom na trţištu. Sa druge strane cena koštanja

tovljenika F1 x Pietren viša je od otkupne cene za tovljenike oplemenjenih rasa i iznosi

168,17 d/kg, odnosno 1,46 €/kg. Ovi rezultati su u sluĉaju tovljenika rasne kombinacije

F1 x Pietren su znatno nepovoljniji u odnosu rasnu kombinaciju F1 x Durok.

Radi sigurnosti poslovanja neophodno je dobijene proizvode realizovati kroz viši

stepen finalizacije i na taj naĉin moguće je ostvariti dodatne ekonomske efekte. Znatne

promene cene tovljenika svinjarsku proizvodnju ĉine veoma riziĉnom tako da je

proizvodnja prehrambenih proizvoda racionalno rešenje putem koga se izbegavaju

negativni uticaji cenovnih oscilacija i stvara kontinuitet u snabdevanju sirovinama

ujednaĉenog i zadovoljavajućeg kvaliteta.

Kompletnu ocenu ekonomskih obeleţja moguću je date tek posle obraĉuna prihoda

za svaku rasnu kombinaciju. Ovaj obraĉun mora da, pored prihoda od prodaje tovljenika,

55

ukljuĉi i prihode koji nastaju prilikom ekonomskog klanja. Troškovi ovog dela

proizvodnje su obraĉunati u okviru gubitaka u tovu. Pored toga, prihode od prodaje grla

izluĉenih iz osnovnog stada. Pored toga, prilikom obraĉuna prihoda od prodaje

tovljenika potrebno je u obzir uzeti i kvalitetu mesa, odnosno barem razlike u procentu

mesa u polutkama.

5. LITERATURA

1. ANDRIĆ, J. (1998): Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji,

Poljoprivredni fakultet – Zemun, Beograd.

2. BERGSMA, R., KANIS, E., VERSTEGEN, M., KNOL, E. (2010): Genetic

correlations between lactation performance and growing-finishing traits in pigs.

WCGALP, 697, Leipcig, Germanny.

3. BIDANEL, J.-P. (2010): Genetic Associations of growth and Feed Intake with other

Economically Important Traits in pigs. WCGALP, 895, Leipcig, Germany.

4. MARKO, J., JOVANOVIĆ, M., TICA, N. (1998): Kalkulacije u poljoprivredi,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

5. LISICYN, A., SUS, I. V., MITTELŠTEJN, T. M., & KUZNECOVA, T. G. (2005).

Genetski potencijal ĉistokrvnih i ukrštenih rasa svinja koje se koriste i industriji

mesa. Tehnologija mesa, 46(5-6), 244-249.

6. VIDOVIĆ, V., LUKAĈ, D., ŠTRBAC, L., PUNOŠ, D., & STUPAR, M. (2011).

Genetski trendovi korišćenjem razliĉitih kriterijuma selekcije kod specijalizovanih

rasa svinja, Biotechnology in Animal Husbandry, 27(4), 1779-1786.

7. ZEKIĆ, V., TICA, N., STANĈIĆ, B., RADOVIĆ, I. (2009): OdreĊivanje optimalnog

vremena korišćenja priplodnih krmaĉa, Ekonomika poljoprivrede, Institut za

ekonomiku poljoprivrede, Beograd, 4/2009, str. 685-693.

8. ZEKIĆ, V., OKANOVIĆ, Đ., ŢIVKOVIĆ, B. (2007): Ekonomski aspekti

proizvodnje svinjskog mesa, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi

Sad, 47, 1-2, str. 206-211.

9. ZEKIĆ, V., OKANOVIĆ, Đ., ŢIVKOVIĆ, B. (2008): Ekonomiĉnost proizvodnje

tovnih svinja na individualnom sektoru, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad, 47, 3-4, str. 229-237.

10. ZEKIĆ, V., OKANOVIĆ, Đ. (2007): Prudence of fatty pigs production, I

International Congress: "Food technology, quality and safety", XI Symposium

NODA: "Technology, quality and safety in pork production and meat processing",

Proceedings, Novi Sad, p. 33-37.

11. ZEKIĆ, V., TICA, N., OKANOVIĆ, Đ., VUKOJE, V., MILIĆ, D. (2010): The

impact of extruded linseed usage on economic results of fatling production,

Ekonomika poljoprivrede, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, 4/2010, str.

637-646.

12. ZEKIĆ, V., VIDOVIĆ, V., MILIĆ, D., LUKAĈ, D. (2012): Ekonomska obeleţja

tova svinja rase jorkšir, Agroekonomika br. 55, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str.

57-63.

56

THE COST OF SPECIALIZED BREEDS OF PIGS FATTENING

ZEKIĆ, V., TICA, N., DŽINIĆ, N., MILIĆ, D., LUKAĈ, D.

2

Summary

The aim is to compare the cost of fattening breeds Duroc fathers and

Pietrain in intensive breeding system. The observed production should

provide the raw material for making traditional fermented sausages, or

specific products with protected origin. The calculation of the total cost that

the observed cross breeds of pigs was carried out by the live weight of 107,3

kg for F1 x Duroc and 101,4 kg for F1 x Pietrain. The above calculation

includes the cost of materials or supplies, the cost of energy, the cost of

external services, the cost of wages and depreciation of facilities and

equipment used. In this way it is possible to reach the total cost of pigs

produced per kilogram of live weight with no overhead costs. Cost of pigs

for racial combination of F1 x Duroc is 129,38 d/kg or 1,13 €/kg and is

similar to the purchase price in the market. The cost of F1 x Pietrain pigs is

higher than the purchase price and is 168,17 d/kg or 1,46 €/kg. The cost in

the case of fattening breads F1 x Pietrain were even worse than racial

combination of F1 x Duroc.

Key words: pig, terminal race, Pietrain, Duroc, costs.

Primljen: 08.10.2013.

Prihvaćen: 13.11.2013.

2 Vladislav Zekić, PhD, Associate Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi

Sad; Nedeljko Tica, PhD, Full Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi

Sad; Natalija Dţinić, PhD, Docent, University of Novi Sad, Faculty of Technology, Novi Sad; mr

Dragan Milić, Assistant, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi Sad; Vitomir

Vidović, PhD, Full Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi Sad, MSc

Dragomir Lukaĉ, Assistant, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi Sad.

Realization of research was performed by the Ministry of Science, Republic of Serbia, under the

project No. 31032, entitled "Development of traditional technology of fermented dry sausage with

geographical indications to obtain safe products of standard quality".

57

UDC: 338.43 Pregledni rad

Review paper

U POTRAZI ZA NOVOM TRANZICIONOM PLATFORMOM:

POUKE GLOBALNE KRIZE

BACKOVIĆ, N. 1

Moramo stvoriti novi svet utemeljen na etici,

a ne na pohlepi za novcem.

S. Hessel

Rezime

Aktuelna kriza ima sve elemente depresije. Traje punih pet godina. Njene

posledice se mogu sumirati u jednoj rečenici. Imamo opštu krizu morala;

ekonomija na teret budućih generacija je kratkog daha. Za izlazak iz krize

ključni zahtev je održivost (održivi rast; održivo društvo). Za održivi razvoj

potrebne su reforme koje nisu predodređene ideološkim ubeđenjima i

poželjnošću jednog modela. Globalna kriza pokrenula je fundamentalna

pitanja rasta i razvoja, aktuelizirala kritike „tržišnog fundamentalizma“,

stavila pod lupom uprošćenu predstavu o tranziciji zagovornika

neoliberalne doktrine i reafirmisala značaj reformskog kredibiliteta države i

izgradnje inkluzivnih institucija za razvoj održive ekonomije i društva. Rad

predstavlja pokušaj obrade ovih pitanja, posmatranih iz ugla jedne male,

otvorene i nedovoljno konkurentne zemlje koja je u procesu zakasnele

tranzicije. Istraživanja u radu ukazuju na potencijalnu delotvornost

originalnog reformskog kursa i društvenu rentabilnost „korak po korak“

reformskih promena.

Ključne reči: tranzicija, odrţivost, reforme, inkluzivni rast, društvo, sistem,

drţava, neoinstitucionalizam.

1. UVOD

Pet godina nakon kolapsa „Lehman Brothers“, svetska ekonomija i dalje tavori u

zoni niskog rasta i visoke stope nezaposlenosti, nejednakosti, siromaštva i korupcije.2

1Dr Nebjoša Backović, vanredni profesor, Visoka ekonomska škola Peć u Leposaviću;

email:nebbac@gmail.com. 2The world Bank, Global Economics Prospects, 2013 (www.worldbank.org/data-research-

prospects/).

58

Ĉinjenica da privredni rast i dalje stagnira, uprkos ogromnim subvencijama upućenim

bankarskom sistemu i spašavanju interesa moćnih elita, govori o sistemskom karakteru

krize.

Ovo je kriza neoliberalnog sistema. Taj univerzalni model ureĊenja sveta u

prethodnim decenijama shvaćen je kao opšta deregulacija, privatizacija i liberalizacija

pri ĉemu će ekonomski rast nastupiti kao prirodni rezultat trţiţnog automatizma i

„nevidljive ruke“. Profit je postao temeljni kriterijum ponašanja svih segmenata društva.

Takav izbor funkcije cilja nije mogao ostati bez teških deformacija na ĉitavu skalu

društvenih vrednosti. Taj sistem je razvijao i pohlepu, gramzivost i netransparentnost.

Njegove posledice su korupcija, nezaposlenost, nejednakost, siromaštvo. Društveno

ekonomski sistem koji za posledicu ima poraz javnog interesa nad privatnom pohlepom

elita vodi ka socijalnoj i teritorijalnoj fragmentaciji društva, krizama i neodrţivom rastu i

razvoju.

Za izlazak iz krize potrebne su nove ideje i drugaĉija platforma. Cilj tranzicije je

povratak sveta na putanju dugoroĉnog odrţivog rasta i razvoja. Da bi se to ostvarilo,

neophodno je efektivno i efikasno rehabilitovati društveno ekonomski sistem

kapitalizma uhvaćen u „sindromu“ opšte degradacije.

Ako je neoliberalni koncept tranzicije neodrţiva platforma u sprovoĊenju

ekonomskih i društvenih reformi, postavlja se pitanje šta je alternativa ovom modelu i

koji je naĉin povratka na putanju stabilnog i odrţivog rasta i razvoja? Ovo je posebno

vaţno pitanje za one male i nedovoljno konkurentne zemlje koje su u procesu tranzicije

bile izloţene pritisku primene tog radikalnog koncepta oliĉenog u formi „Vašingtonskog

konsenzusa“.3Adekvatan odgovor na postavljeno pitanje zahteva, pre svega, dobru

dijagnozu problema. Redefinisanju podleţe ne samo ekonomska politika i neoliberalni

koncept tranzicije već i sama ekonomska teorija i praksa.

Poslednjih decenija evidentan je rast interesovanja za performanse razvojnih modela

najuspešnijih zemalja u proteklih šest decenija. Iskustva pokazuju da zemlje koje su

ostvarile ekonomski i društveni prosperitet, svoj uspeh duguju razvojnim strategijama i

politikama koje bitno odudaraju od preporuka neoliberalne doktrine. Otvaraju se nova

polja istraţivanja, dolazi se do novih saznanja i otvaraju se novi putevi za realizaciju

ekonomskih i društvenih reformi.

Drugi izvor ideja, za iznalaţenje adekvatnih rešenja za probleme aktuelne stvarnosti,

nalazi se u ekonomskoj teoriji. Malo je teorija u oblasti ekonomije koje je doţivelo tako

snaţnu reafirmaciju, poslednjih decenija, kao što je neoinstitucionalna paradigma. Za

razliku od neoliberalne doktrine i njene uprošćene predstave tranzicije, ova teorija,

umesto nametanja jednog modela, nastoji da razume i predloţi promene koje mogu da

podstaknu rast. Tranziciju kapitalizma posmatra kao dugoroĉni proces koji podrazumeva

stvaranje novog sistema vrednosti na podlozi inkrementalnih institucionalnih promena.

U akademskim krugovima sve se snaţnije ĉuju tonovi koji povezuju uspeh u reformama

3Vašingtonski konsenzus je kovanica koju je 1990g. Uveo Dž. Vilijemson, analizirajući osnovne

principe na kojima treba da počiva ekonomska politika tržišnog fundamentalizma. U formulisanju

ovih principa, ključnu ulogu su imali najuticajniji poslovni krugovi; Nobelov komitet;

međunarodne institucije (SB i MMF) i politički centri moći. Ove institucije imaju sedište u SAD,

pa otuda i naziv (Williamson, J. and Mahar, M; A Survey of finacial liberalization; in esseys in

international finance, No. 2, Princeton, 1998).

59

sa postojanjem inkluzivnih institucija. Prema tome, teorija tranzicije, postaje teorija

institucionalnih promena.

Cilj ovog rada je da, koristeći nova saznanja u ekonomskoj teoriji i praksi, ukaţe na

moguće alternative postojećoj neoliberalnoj tranzicionoj platformi, politici i strategiji.

Na tom putu univerzalni recepti (modeli) nisu pravi „lek“, što nam govori i iskustvo

mnogih uspešnih zemalja u svetu u proteklih 60 godina. Alternativna politika reformi za

okosnicu bi morala imati takvu tranzicionu platformu koja omogućava nacionalnoj

ekonomiji povratak na putanju dugoroĉnog i odrţivog rasta i razvoja. Takva politika i

strategija morala bi biti: 1) osetljiva na nivo izgraĊenosti inkluzivnih institucija; 2)

postupna; 3) fokusirana na eliminisanje kljuĉnih ograniĉenja odrţivom rastu i razvoju.

Rad predstavlja pokušaj obrade napred izloţenih pitanja, kako bi se odgovorilo na

postavljeni cilj i zadatak. Rad je strukturiran u tri dela. U prvom delu rada sagledani su

uzroci krize koji su prouzrokovali potrebu za talasom novih reformi, a zatim je ukazano

na razloge neodrţivosti neoliberalne paradigme kao tranzicione platforme u budućem

preobraţaju kapitalizma. Utom smislu je bilo relevantno razmotriti, u drugom delu rada,

nove ideje i moguća rešenja za novu platformu. To je, de fakto, i obaveza ekonomije kao

normativne nauke. U trećem delu rada su specificirani kljuĉni elementi novog

reformskog kursa kao i efekti koji su postignuti sprovoĊenjem originalnih refomi u

pojedinim uspešnim zemljama.

2. UZROCI KRIZE I NEODRŢIVOST NEOLIBERALNOG

TRANZICIONOG MODELA

Od kada je pre tri decenije ideja liberalizma zagospodarila ekonomskom teorijom i

praksom, a deregulacija trţišta postala platforma za sprovoĊenje ekonomskih reformi,

svet je zahvatilo oko 100 kriza od kojih je poslednja iz 2008. godine ubedljivo najveća,

najdublja i najkompleksnija.4

Posledice ove krize osećaju se i danas. Manifestuju se podjednako na lokalnom,

regionalnom i globalnom nivou. Ekonomisti i politiĉari ulaţu napore da proniknu u

njene uzroke kako bi trasirali puteve izlaska iz krize.

Imajući u vidu da se uzroci recesije menjaju od jedne do druge krize, tako i ova ima

svoj specifikum. Tretira se kao posledica sloma trţišta hipotekarnih kredita u SAD, koji

je izazvan deregulacijom finansijskih trţišta i bankarskog sistema. I dok se

konzervativna neoliberalna struja trudi da krizu pojednostavljeno redukuje na njen

finansijski aspekt, neprestano se uvećava broj onih koji argumentovano dokazuju da ova

kriza ima dublje korene i znatno šire dimenzije.

Aktuelna kriza je produbila brojne ekonomske, društvene, ekološke, etiĉke i humane

dimenzije globalnih rizika sa kojima se suoĉava savremeni svet u poslednjoj deceniji. U

ovom trenutku postoji visok stepen saglasnosti u akademskim krugovima oko grupe

rizika koji suštinski ugroţavaju funkcionisanje kapitalizma kao društveno – ekonomskog

sistema i dovode do socijalne, ekonomske i politiĉke nestabilnosti5. Reĉ je o dva tipiĉna

4 The World Bank, Global Economics Prospects: Crisis, Finance and Growth, 2010. 5 Shwab, K., Zabrinjavajući Izgledi svetske ekonomije, Davos, Januar 2013,

www.wforum.org/klaus-schwab-founder-an.

60

sistemska rizika koja proizilaze iz: 1) neadekvatnog upravljanja društveno –

ekonomskim sistemom; i 2) produbljivanja razlika izmeĊu bogatih i siromašnih.

Neadekvatni menadţment ispoljava svoje slabosti kroz: neefikasno funkcionisanje

institucija; probleme sa rentnim ponašanjem poslovne i politiĉke elite (rastući trend

zabeleţenih skandala); neuspešnu regulaciju trţišta6.

Neuspehe menadţmenta po pravilu prati produbljivanje razlika izmeĊu bogatih i

siromašnih ljudi. To stvara prostor za eskalaciju drugih rizika. Na primer, neadekvatan

kvalitet menadţmenta na razliĉitim nivoima i poslediĉno izraţena socijalna i teritorijalna

fragmentacija u svetu (rast nejednakosti, siromaštva, nezaposlenosti...), utiĉu na rast

grupe rizika vezanih za ilegalnu ekonomiju. Ona obuhvata nedozvoljenu trgovinu,

organizovani kriminal i korupciju. Prema procenama WEF, ilegalna ekonomija uĉestvuje

sa 7 – 9% u svetskom BDP-u, što kvantitativno iznosi 1,3 hiljade milijardi dolara7.

Ilegalna ekonomija preko: pranja novca, izbegavanja poreza i legalizacije prljavog

novca, korupcije itd, ukazuje na postojanje deficita institucionalne regulacije na

internacionalnom i nacionalnom nivou. Poslediĉno sve to vodi smanjenju izvesnosti,

uvećanju transakcionih troškova, niskim (negativnim) prinosima i recesionim

trendovima.

Pomenuti rizici su u interakciji. Na primer, rast stope siromaštva (ili koncentracija

bogatstva) je blisko povezana sa rastom: nivoa korupcije, spekulativnih transakcionih

poslova, nestabilnošću drţava i rastom socijalne i teritorijalne fragmentacije. Ova

kauzalnost se posebno ispoljava u zaoštrenom vidu u malim, otvorenim i nedovoljno

konkurentnim privredama koje imaju neadekvatan nivo ekonomskih aktivnosti. U

takvim sredinama rast ove grupe rizika je blisko povezan sa ponašanjem rentno

orijentisane elite i izborom institucionalne strukture koja nije u funkciji zadovoljenja

kolektivnih interesa društva. Neizvesnost koju donosi izbor takve strukture postaje deo

rizika koji suštinski ugroţava ekonomski razvoj i dovodi do socijalne i politiĉke

nestabilnosti. U takvim sredinama transakcioni troškovi su visoki kao rezultat neefikasne

zaštite vlasniĉkih prava, nekonkurentnih trţišnih struktura i nepoštovanja ugovora. U

takvom ambijentu akteri na trţišnoj sceni, po pravilu, nemaju dugoroĉnu perspektivu i

uglavnom su okrenuti ka realizaciji kratkoroĉnih finansijskih transakcija u cilju

preţivljavanja. Najprofitabilniji poslovi proizilaze iz transakcionih odnosa, poslova

redistribucije i poslova na sivom i crnom trţištu. Takav kontekst negira zdravo

preduzetništvo i konkurenciju na kojoj istorijski poĉiva komparativna prednost i

efikasnost trţišnog sistema. U zemljama sa takvom institucionalnom strukturom

potencijalni strani investitori radije samo prodaju robu proizvedenu u drugim svetskim

destinacijama umesto da otvaraju preduzeća, investiraju i proizvode. Osnovnu prepreku

razvoju, prema tome, ne predstavljaju skromni resursi koliko nekredibilne ekonomske i

politiĉke institucije. U takvim ekonomijama, posmatrano prema Gini indeksu,

6Odsustvo institucija koje regulišu rad finansijskih tržišta imalo je za posledicu (slom tržišta

hipotekarnih kredita u SAD) rast transakcionih troškova u formi nemogućnosti izmirenja duga od

strane dužnika. Rast dugova jedan je od uzroka aktuelne recesije (Stiglitz, J; At All: The Stiglitz

Report; Reforming the International Monetary And Finacial Systems in the Wake of the Global

Crysis; The New Press, New York, 2010; pp. 11). 7World Economics Forum, Global risks 2012, www.wforum.org.

61

koncentracija bogatstva je naroĉito izraţena8. „Preko noći“ se stvaraju bogatstva i

naglašavaju socijalne nejednakosti u društvu koje nisu posledica izraţene preduzetniĉke

sposobnosti, već posebne vrste rentno orijentisanog ponašanja pojedinaca i interesnih

grupa. Otuda ni malo ne iznenaĊuje što u takvom institucionalnom ambijentu pojedinci

(javnost), reformske procese u oblasti demokratskog izbornog sistema, doţivljavaju kao

politiĉku borbu „mafijaških klanova“ a svojinske i strukturne reforme kao kraĊu („veliku

pljaĉku“)9. Drugim reĉima, poverenje javnosti u institucije sistema opada, a

tradicionalne vrednosti zamiru. Nekada visoko integrisane nacionalne zajednice

transformišu se u fluidne zajednice. To stvara dodatne tenzije i nepoverenje u

sposobnosti vlasti da reaguje na pomenute izazove. U pitanju su, dakle, rizici koji

suštinski ugroţavaju odrţivi rast i razvoj, funkcionisanje društveno ekonomskog sistema

i dovode do krize.

Uzroci rastućih globalnih i lokalnih rizika (neadekvatno upravljane, neefikasne

institucije, rast nejednakosti, ali i druge istaknute distorzije na internacionalnom i

nacionalnom nivou), dovode se direktno u vezu sa doktrinom neoliberalnog trţišnog

fundamentalizma. Smatra se da su ovi problemi direktna posledica dugogodišnjeg

nerazumnog insistiranja na primeni ortodoksnih postulata neoklasiĉne ekonomske teorije

i na njoj zasnovanih strategija (neoliberalna šok terapija) i oficijelnih politika

(„Vašingtonski konsenzus“).

U svetu je sve više pristalica tvrdnje da na postojećim institucionalnim i teorijsko

koncepcijskim osnovama neoliberalne doktrine sadašnju krizu nije moguće prevladati. U

okviru rasprava i debata na ovu temu sve su uoĉljivija mišljenja u akademskim

krugovima da se ne radi samo o cikliĉnoj već o mnogo ozbiljnijoj sistemskoj krizi10

.

Glavni argument u prilog ovoj tezi su: dubina poremećaja, duţina trajanja i

kompleksnost krize i njen globalni karakter.

Ovu krizu nije moguće prevazići na kratak rok. Postavlja se pitanje kako „izleĉiti“

ekonomiju koja je suoĉena sa zaista dramatiĉnom depresijom uzrokovanom brojnim

faktorima ekonomske i neekonomske prirode. Klasiĉni instrumetarijum kejnsijanske

antirecesione makroekonomske politike ( u ĉijoj osnovi je ekspanzivna kreditno

monetarna i fiskalna politika) je koristan alat za presecanje negativnih trendova na kratak

rok. Ali kako dugoroĉno oţiveti rast i razvoj? „Miksom ekonomskih lekova“ je gotovo

nemoguće leĉiti na dugi rok kancerogeno oboleli sistem društvenih vrednosti. Reĉ je o

društveno ekonomskom sistemu zasnovanom na pohlepi za profitom. Ovakav sistem je

zarobljenik interesa bogatih pojedinaca i moćnih elita. Nedavna istraţivanja Peterson

Instituta za meĊunarodnu ekonomiju su otkrila da ĉak 70% anketiranih veruje da sistem

8Posmatrano prema Gini indeksu, najdramatičnije povećanje nejednakosti je zabeleženo u ex-

socijalističkim zemljama nakon tranzicije i pogubne privatizacije (Milanović, B; "More or Less"

Finance and Development, IMF, Vol. 48, No. 3, September, 2011). Izuzetak kada su ZUR u

pitanju, predstavljaju neke zemlje L. A. poput Brazila, Meksika, Argentine (Gasparni, L; Cruces,

G; Tornarolli, L; Recent Trends in income in equality in Latin America, Economia, Vol. 11, No. 2,

2011, pp 147-190). 9Radošević, D; Politička ekonomija post tranzicijskih zemalja, Zbornik radova, Ekonomski institut

Zagreb, Travanj 2010, str. 153. 10Stiglitz, J; Free Fall: America Free Markets, and The Sinking of the World Economy, Norton,

NewYork 2010.

62

nepravedno favorizuje bogate11

. On zapostavlja solidarnost i socijalnu pravdu kao temelj

stabilnosti društva i njegove odrţivosti i razvoja. Prema tome, ovo je kriza moralnih i

etiĉkih vrednosti.

Povratak na putanju odrţivog rasta i razvoja zahteva inovacije, koje ukljuĉuju

promene u ekonomskom i društvenom sistemu. Ima mišljenja, koja efikasno

funkcionisanje kapitalizma dovode u vezu sa izgradnjom inkluzivnih institucija. One

strukturiraju sve društvene interakcije i snaţno deluju na aktere ekonomskog i

društvenog procesa12

. Inkluzivne institucije upravljaju motivacijom aktera, inovacionom

dinamikom, utiĉu na adaptivnu efikasnost, pomaţu akterima u politiĉkom odluĉivanju u

donošenju i realizaciji strategija i politika, ĉime se sistem moralnih i etiĉkih vrednosti ali

i profesionalizam struke štiti od diskrecionih politiĉkih uticaja moćnih elita. Zato je

veoma bitno da se „vidljiva ruka drţave“ prepoznaje u izgradnji politiĉkih i ekonomskih

inkluzivnih institucija13

. One ohrabruju inovacije i investicije u nova znanja, razvoj

preduzetništva i podstiĉu sveukupan razvoj.

Vezujući probleme kapitalizma za postojanje ekstraktivnih institucija, veruje se da

kapitalizam ima kapaciteta da se uvek i iznova reformiše14

. Tranzicija kapitalizma vidi se

kao dvadesetogodišnji trend vertikalnih (promena u i sistemu vrednosti) i horizontalnih

promena (smanjenje nejednakosti nacija i regiona15

). Novi kapitalizam, voĊen

izgradnjom inkluzivnih institucija, poprimiće drugi oblik u vremenu koje dolazi, sa

jednim ciljem da što uspešnije zadovolji više potreba ljudi, odnosno da omogući bolji

kvalitet ţivota.

3. EKONOMSKA NAUKA PRED NOVIM IZAZOVIMA: OD EKONOMIKE KA

NORMATIVNOJ TEORIJI

Ekonomska misao na Zapadu znatno pre globalne depresije od 2008 – 2013. godine

je ukazala da aktuelni model tranzicije i pragmatiĉni okvir politike MMF dovodi do niza

ekonomskih i socijalnih problema. Postavlja se onda pitanje zašto je ona zatajila u

ponudi adekvatnih rešenja, na prve simptome krize, ako se ima u vidu da su negativni

signali iz okruţenja bili dovoljno jaki i prepoznatljivi, još poĉetkom prve decenije 21.

veka. Smatra se da je interes jednog procenta ili pre, 0,1 % najbogatijih „obojio diskusiju

11Posen, A; How Capitalism can Repair its bruised Image, World Street Journal, Washington,

January 2013; www.online.wsj.com. 12Barton, D and All; "Towards a more Inclusive Capitalism", Hennry Jackson Society, London

2012 (www.hennryjacksoninitiative.org). 13Institucije mogu biti inkluzivne ili ekstraktivne. Inkluzivne vode prosperitetu nacije, doprinose

pobedi javnog interesa nad privatnom pohlepom elita. Ekstraktivne, blokiraju ekonomski rast.

Vode rastu siromaštva i otvaranju sukoba. Služe interesima manjine – eliti na vlasti za zgrtanje

bogatstva na račun zemlje i stanovništva (Šire o tome: Acemoglu D; Robinson J; Why nations

failed: The origins of power prosperity and poverty; Kruna Publishing Group; March 2012; PP

544; ISBN 0307719235, 9783077/9232) 14Stiglitz, J; "Why we have to Change Capitalism", 2010

(www.telegraph.co.uk...banksandfinance). 15Majer, K, Kirby, J; "Standing on the Sun: How the Explosion of capitalism obroad will change

business everywhere", Harward Buisiness Review Press, 2012.

63

meĊu akademskim ekonomistima“16

. Rasprave o nestabilnosti institucija, destruktivnim

spekulacijama, rentno orijentisanom ponašanju elite, korupciji, siromaštvu, nejednakosti,

iracionalnosti investitora, skoro da su nestale iz akademskog diskursa. Osnovni razlog

tome Krugman vidi u sledećem: Dobar broj najbogatijih je zaraĊivao zahvaljujući

neregulisanom sistemu, te su imali direktan interes da podrţe istrajavanje dominantne

konzervativne neoliberalne akademske struje koja nije bila naklonjena regulaciji. Štaviše

oni najkonzervativniji u odbrani neoliberalnog koncepta i interesa bogatih izraţavaju

ţestoko protivljenje oţivljavanju ideja kejnsijanizma17

i institucionalizma. Ali to nije

sve. Braneći neodbranjivo (sopstvene greške i interese) ova konzervativna struja meĊu

akademskim ekonomistima odigrala je veliku ulogu u podrivanju efikasne reakcije na

tekuću depresiju ostvarujući pritom i brojne materijalne koristi18

. Oĉigledno je da „moć

novca nikada u istoriji nije bila ovako beskrupulozna kao danas, sa svojim vlastitim

slugama, ĉak i u najvišim vrhovima politike i nauke19

“. Doduše i danas se oglašavaju

pojedini „neoliberalni desperadosi“ u odbranu ove doktrine. MeĊutim, da nije tragiĉno,

to bi samo bio deo ekonomske komediografije današnjeg sveta.

Samo se ideološkim slepilom, ali i odmetnutim (izgubljenim) akademskim moralom i

etikom, moţe objasniti zbunjujuće ignorisanje ekonomskih trendova koji su protivreĉili

neoliberalnoj teoriji. Uspon zemalja Zapadnog Pacifika, Kine i Japana je u teorijskom

smislu bio ignorisan, ili komentarisan kao uspeh neoliberalne ideje. Sa druge strane,

skandinavski socijal – demokratski model je tretiran kao specifiĉan sluĉaj „drţava

blagostanja“, dok je tranzicija istoĉno – evropskih zemalja (sa svim pogubnim

ekonomskim i društvenim posledicama) proglašavana za trijumfom neoliberalne doktrine.

Ţestoki udarac neoliberalnoj ideji stigao je u prvoj polovini 2008 godine, kada je

jedna istraţivaĉka grupa, koju je predvodio nobelovac Majkl Spens, saopštila svoje

rezultate20

. Istraţivanja su bila usmerena na prouĉavanje razvojnih modela trinaest

najuspešnijih drţava u poslednjih šest decenija (uglavnom zemlje jugoistoĉne Azije i

Dalekog istoka). Rezultati istraţivanja ukazuju da nema jedinstvenog recepta za razvoj,

niti jedinstvene tranzicione platforme, ali da postoji najmanji zajedniĉki imenitelj

njihovog kolektivnog uspeha. Svi uspešni modeli zasnivaju se na: 1) integrisanosti u

svetsku ekonomiju; 2) sposobnosti preduzetno orijentisane vlade da adekvatno upravlja

promenama koje vode ka odrţivom ekonomskom rastu i razvoju; 3) kredibilnim

16Krugman, P; Okončajte ovu depresiju. Odmah!, Helix-Smederevo, Interkomerc-Beograd, 2012,

str. 98. 17Godine 2005. desničarski časopis Human Events uvrstio je Kejnsovu „Opštu teoriju

zaposlenosti, kamate i novca“ među 10 najštetnijih knjiga 19. i 20. Veka, rame uz rame sa

Hitlerovim „Main Kampf-om“ i Marksovim „Kapitalom“ (Krugman, P; op.cit., str. 96). 18 Priznanje protagonista neoliberalne teorije da je njihova proklamovana ideja (da je tržište

savršeni samoregulišući mehanizam a deregulacija platforma za sprovođenje ekonomskih i

društvenih reformi) duboko zastranila u praksi, bilo bi ravno priznanju da su veći deo karijere

proveli u teorijskom ćorsokaku. Elegantnost i naizgled korisnost ove teorije, naoružane

impresivnim apstraknim matematičkim modelima donela je njenim tvorcima niz Nobelovih

nagrada, i brojne materijalne koristi (Krugman, P; op. cit., str. 92). 19Hassel, S; Time For Outrage, Indigenez Vous!, Charles Glass Book, 2010, pp. 15, ISBN: 978-

1455509720. 20Spence, M; Solow, R; "The Growth and Inclusive Development", Commision on Growth and

Development; IBRD/The World Bank, Washington DC, World Bank, may 2008;

www.siteresources.worldbank.org/.../Growthcommiss.../.

64

institucijama, odnosno, adekvatnoj regulaciji sistema usklaĊenoj sa autentiĉnim

vrednostima kulture interne sredine; 4) visokim stopama domaće štednje i investicija.

Konstatuje se da zemlje šampioni nisu previše naklonjene slobodnom trţištu. Kriza je

samo potvrdila ove nalaze i dala dopunski kredibilitet odgovornom delovanju drţave.

Rezultati Spensove istraţivaĉke grupe, objavljeni u predveĉerje krize (maja 2008), nisu

ostali iza zatvorenih vrata. Financial Times je svoj uvodnik 22. maja 2008. godine

zapoĉeo reĉenicom: „Vašingtonski konsenzus dereguliši, stabilizuj, privatizuj,

liberalizuj, je mrtav“. Drţeći se Kejnsove logike, da kada se ĉinjenice menjaju, menja se i teorija, novom

osmišljavanju rešenja za aktuelne razvojne izazove svetske ekonomije, sa velikom dozom nauĉne i metodološke kompetentnosti pristupa neoinstitucionalna paradigma. Motivisana istraţivanjem celine objektivne stvarnosti, metodološki pristup koji primenjuje ova doktrina u literaturi se oznaĉava kao holizam (holistiĉki pristup). On ukljuĉuje istraţivanje svih kljuĉnih sfera društvenog ţivota, od ekonomije i raspodele moći, preko politike, pa sve do kulture i ideoloških orijentacija koje uobliĉavaju društveni organizam. Granice razvojne teorije su se, dakle, preselile u novu interdisciplinarnu teorijsku ravan. Dugogodišnja dominacija uprošćenih predstava o tranziciji je prosto zahtevala pojavu doktrine koja će moći da ponudi uravnoteţeniji uvid u proces tranzicije u celini. Reĉ je praktiĉno o novoj pluralistiĉkoj paradigmi u koncepcijskom pristupu ekonomskoj i društvenoj stvarnosti, sa fokusiranjem paţnje na razliĉite institucije, praksu i razumevanje uslova koji podstiĉu ekonomski i društveni prosperitet.Za razliku od neoliberalnog ekonomskog nastojanja da gotov model tranzicije „ugura“ u postojeću stvarnost i time realizuje „linearan i jeftin“ pravac kretanja u trţišnu ekonomiju, prema neoinstitucionalnoj paradigmi tranzicija je izuzetno kompleksan proces koji podrazumeva stalno ispitivanje, prilagoĊavanje novim razvojnim izazovima i prevazilaţenje mnogih ograniĉenja i protivureĉnosti.

Novi pristup tranzicionim (razvojnim) izazovima se zasniva na korišćenju većeg

broja mehanizama, instrumenata i politika i ima mnogo šire ciljeve. Vodeći na rang listi

ciljeva, u tranzitornom procesu, su ciljevi kvalitativne, a ne kvantitativne prirode.

Poseban znaĉaj se pridaje kvalitetu izgradnje institucionalne regulacije trţišne privrede i

demokratskog društva; poboljšanju kvaliteta menadţmenta na svim nivoima; jaĉanju

kohezione snage nacije (društvene harmonije, socijalnog kapitala) i povećanju stabilnosti

šireg okruţenja itd; a ne samo makroekonomskim kvantitativnim parametrima

(povećanju investicija kao kljuĉnoj determinanti oţivljavanja privrednog rasta). Razvoj

se, dakle, više ne doţivljava samo kao proces akumulacije kapitala, već kao proces

kompleksnih institucionalnih promena.

Nova doktrina je šira i realistiĉnija u odnosu na doskora vodeće pravce u

ekonomskoj nauci, neoklasiĉnu i kejnsijansku ekonomsku teoriju. U odnosu na

kejnsijansku ekonomsku misao, koja smatra da ekonomski uspeh zavisi od potrošnje, i

neoklasiĉnu teoriju, po kojoj je od presudnog znaĉaja investiciona aktivnost racionalnih

privrednih subjekata, za neoinstitucionalnu doktrinu dominantnu ulogu u privrednom

razvoju imaju institucije u najširem znaĉenju te reĉi. Savremeni pristup, ne odbacuje

rezultate tradicionalne ekonomske teorije od Smita do Kejnsa. Razlikuje se od ove dve

teorije u tome što aktuelnu stvarnost sagledava u širem društvenom kontekstu. Shodno

tome, nova paradigma istiĉe oblasti od znaĉaja za sagledavanje razvojnih izazova, na

koje ekonomska teorija ranije nije dovoljno obraćala paţnju (kvalitet institucija,

korupcija, birokratska samovolja, kvalitet upravljanja, principal agent problemi, socijalni

65

kapital itd). To je pruţilo mogućnost ocene (u dobroj meri i merenja) uticaja

neekonomskih faktora na ekonomske procese, ĉime je na odreĊeni naĉin

neoinstitucionalna ekonomska doktrina proširila okvire ekonomske teorije i ekonomske

analize uopšte. Reĉ je o analitiĉkom okviru koji je pruţio mogućnost kompleksnije

analize uzroka krize i neuspelih reformi u zemljama u tranziciji ali i u dobroj meri i

doprineo iznalaţenju rešenja za aktuelne razvojne izazove. Konaĉno, to je i obaveza

ekonomije kao normativne nauke. Smatra se da je stvaranje institucija koje osiguravaju niske transakcione troškove

kljuĉni problem u obezbeĊenu preduslova za razvoj zdrave, konkurentne i prosperitetne trţišne ekonomije i demokratskog društva. Zato su u fokusu interesovanja protagonista ove teorije institucionalni aranţmani koji, voĊeni kolektivnom akcijom, imaju za cilj kreiranje kolektivnih benefita. Suprotstavljajući duh kooperativnosti i saradnje (snagu kolektivne akcije), egoizmu i pohlepi, u borbi za sticanje bogatstva i moći, uoĉavaju nedostatke kapitalizma neoliberalnog tipa i ukazuju na društveno – ekonomske efekte razliĉitih institucionalnih aranţmana. Prednost dobijaju oni koji: doprinose smanjenju transakcionih troškova i principal-agent problema; podupiru razvoj konkurentnih trţišta i na taj naĉin povećavaju ekonomsku i društvenu uspešnost.

Nesumnjivi doprinos ovoj teoriji i afirmaciji ovog pravca daje osam nobelovaca: K. Arow; F. Hayek; G. Myrdal; H. Simon; R. Coase; D. Norih; J. Stiglitz i O. Williamson. Radovi ovih autora i njihovih savremenika imaju snaţan uticaj na rast interesovanja za rezultate istraţivanja neoinstitucionalne doktrine, ali i na otvaranju novih polja istraţivanja. Sve to nije ostalo samo u okviru interesovanja u akademskim krugovima. Otvorilo je put ovom starom pravcu ekonomske nauke (ali sada u novom ruhu) u institucije UN (SB; MMF).

Uticaj nove institucionalne paradigme na politiku SB i MMF sve je evidentniji. Institucije, kao metafaktor konkurentnosti i privrednog razvoja, postale su predmet zanimanja ovih relevantnih meĊunarodnih organizacija, ali i znaĉajna instrumentalna varijabla u koncipiranju raznih reformskih modela. Centralna teza, koja se moţe uoĉiti u studijama ovih afilijacija UN, usmerena je na razumevanje sloţenosti uslova koji podstiĉu ekonomski i društveni prosperitet. Vaţno polazište koje se naglašava u studijama Svetske banke jeste da „dobra“ makroekonomska politika nije dovoljna za povratak na putanju odrţivog privrednog rasta i razvoja. Pokušaji da se setom mera makroekonomske politike stanje popravi mogu imati ograniĉen kratkoroĉni efekat, ali dugoroĉno, nisu dovoljni da se uklone uzroci krize, osigura stabilnost i razvoj. Dobre institucije i regulatorna tela imaju bitan endogeni uticaj na funkcionisanje zdrave, konkurentne i prosperitetne trţišne ekonomije i demokratskog društva. „Dobre institucije“ se posmatraju kroz dioptriju kvaliteta

21: 1) vladavine politiĉkih prava (kroz

performanse koje ukazuju na korupciju, ograniĉenja politiĉke elite, efikasnost izbornog sistema i javnog sektora, regulaciju monopola); 2) ekonomskih institucija (pravnu zaštitu privatne svojine; nivo ureĊenosti trţišta kroz performanse koje ukazuju na obezbeĊenje, oĉuvanje i ohrabrivanje konkurencije); 3) uloge neformalnih pravila u upravljanju ljudskim odnosima (koliko je snaţan moralni i etiĉki kodeks kao temelj društvene stabilnosti koji ekonomski i društveni sistem ĉini odrţivim i vitalnim). Iako se naglašava

21Edison, H, Macfarlan, M; Snamafora, N; "Of Institutions for Economics Development. Testing

the links. How strong are the links between institutional quality and economics performance" IMF,

Economics Outlook, April 2003 (www.imf.org/external/pubs/ft.../edison.

66

snaţna interakcija izmeĊu ovih komponenti kvaliteta institucionalne regulacije, posebna paţnja se pridaje izgradnji kredibilnih ekonomskih institucija. Reĉ je o institucijama koje: ohrabruju preduzetniĉku inicijativu, regulišu rad integralnog trţišta, pomaţu organizaciji efikasne proizvodnje i smanjenju troškova, stvaraju dobar pravni sistem koji obezbeĊuje ispunjenje ugovora, zaštitu svojine itd.

Ĉinioci koji doprinose oţivljavanju privrednog rasta i razvoja, nisu, dakle, iskljuĉivo

investicije nego i skupina institucija (set regulatornih i konstitutivnih pravila, politika i

sistema) koja je u tesnoj vezi sa visinom transakcionih troškova kao vaţnim

kriterijumom efikasnosti samog ekonomskog i društvenog sistema. Izvor transakcionih

troškova je vezan za funkcionisanje imperfektnih trţišnih struktura ali i odsustvo

efikasnih vladinih i demokratskih institucija (neadekvatnu regulaciju, principal agent

problem društvenog izbora itd).22

Zadatak institucija jeste da redukuje transakcione troškove. Što su oni izraţeniji

zahtevaju radikalnije reforme i više resursa (humanih, materijalnih, finansijskih,

informacionih) za stabilizaciju narušene institucionalne strukture kojom bi se osigurala

putanja odrţivog rasta i razvoja.

4. OD VAŠINGTONSKOG KONSENZUSA KA PARADIGMI INKLUZIVNOG

RASTA

4.1. Novi pristup tranziciji: iskustvo uspešnih zemalja

U potrazi za novom tranzicionom platformom smatramo vaţnim tzv: „hipotezu

krize“, ameriĉkog politikologa M. Olsona, vodeću teoriju o tome kada društvo

postaje sposobno i odluĉno za reforme. On dokazuje, da društva imaju prirodnu

sklonost sklerozi, da ona tokom vremena gube fleksibilnost usred pritisaka posebnih

interesnih grupa, te da reforme postaju mogućim tek kada duboka kriza destabilizuje

postojeći sistem. Drugim reĉima, u društvu se stvara reformski potencijal tek u

uslovima dubokih kriza, kada je društvo spremno za promene pod pritiskom brojnih

izazova23

.

Aktuelna kriza je priliĉno uzdrmala tranzicioni model koji je, na talasu neoliberalne

euforije, ĉesto proglašavan apsolutno superiornim u odnosu na postojeće alternative u

svetu, i, saglasno tome, uzorom po kome treba organizovati kapitalistiĉku privredu i

društvo. Pokazalo se da su institucije, u okviru ovog modela, delovale kao generator

recesionih kretanja na finansijskom trţištu i poslediĉne recesije koja će izazvati globalnu

nestabilnost.

Postavlja se pitanje kako se vratiti na putanju odrţivog rasta i razvoja. Znati uzroke

infarkta, uopšte nije isto što i znati kako ga leĉiti. Isto vaţi i za aktuelnu krizu sa duplim

22Smatra se da vlade često nemaju dovoljno kapaciteta za adekvatno upravljanje rizicima. Ovime

se ne omalovažava sposobnost države da se uključi u rešavanje aktuelnih problema u realnoj

stvarnosti, kao što to čini neoliberalna doktrina, ali se ne veruje ni u postojanje svemoguće,

bezgrešne i ekonomski racionalne države i njene izvršne vlasti. Drugim rečima, država kao

regulatorni mehanizam ima svoje imperfektnosti koje nisu zanemarljive. 23Olson, M; "Power and Prosperity, Outgrowing Communist and Capitalist, Dictatorships“,

Oxford University Press, 2000.

67

dnom. A nas bi najviše trebalo da zanima pitanje leĉenja. Smatra se da svaka zemlja za

leĉenje „infarkta“ treba da napravi svoj „miks lekova24

“. Prema tome, preporuke

„trţišnog i institucionalnog fundamentalizma“, u vidu univerzalnih reformskih recepata,

nisu pravi lek. Aktuelna stvarnost delegitimiše pokušaje apsolutizovanja bilo kog

tranzicionalnog (razvojnog) modela ili institucionalnog aranţmana. Novi reformski

pravac treba da bude determinisan konkretnim okolnostima specifiĉnim za svaku

pojedinaĉnu ekonomiju.

Izvor ideja za novi konceptualni okvir moguće je potraţiti u novoj paradigmi

odrţivog i inkluzivnog (sveobuhvatnog) rasta i razvoja nastaloj u okrilju Svetske

Banke25

. Tranziciona platforma zasnovana na ovoj doktrini dobar je naĉin za rešavanje

brojnih problema sa kojima se suoĉavaju male i nedovoljno konkurentne zemlje. Ova

paradigma je specifiĉna u dva aspekta: 1) Novi reformski kurs i tranzicione strategije i

politike su indukovane empirijskim iskustvom brzo rastućih ekonomija ; 2) Stavlja

akcenat na jaku vezu izmeĊu ciljeva odrţivog i inkluzivnog rasta i posvećenosti

preduzetno orijentisane elite strukturnim i institucionalnim reformama. Prema tome

zaokret prema empirijskom pragmatizmu i „ vidljivoj ruci“ drţave ĉine je razliĉitom od

tranzicionog koncepta, strategije i politike post – vašingtonskog konsenzusa.

Iako je oficijelna politika Zapada odbacila svoje antipatije prema drţavnom

intervencionizmu, smatra se da je svojim prevelikim naglaskom na izgradnji institucija,

zapostavila da naglasi znaĉaj „ vidljive ruke“ drţave u: otklanjanju prepreka rastu,

kreiranju konkurentnog miljea za rast i formulisanju strategijskog koridora za razvoj i

promene. Kriza je uĉvrstila stavove onih koji smatraju da nema odrţivog i inkluzivnog

rasta bez posvećenosti reformskih snaga rešavanju ovih pitanja26

.

Drţava je institucija institucija. Odrţivi razvoj je prosto nezamisliv bez njenog

ozbiljnog angaţovanja. Vladavina institucija i drţavne reformske politike odnosi se na

oblikovanje odgovarajućih podsticaja. Do povratka na putanju odrţivog razvoja dolazi se

ohrabrivanjem: 1) pametnog rasta (razvoja ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama);

2) odrţivog rasta (podsticanja inteligentnih investicija u javnom i privatnom sektoru koje

su u skladu sa prioritetima i politikama odrţivog razvoja); 3) sveobuhvatnog rasta

(podsticanja privrede sa visokom zaposlenošću koja bi donela socijalnu i teritorijalnu

koheziju) na principima kooperacije i saradnje javnog i privatnog sektora. ObezbeĊenje

odrţivog rasta podrazumeva unapreĊenje: resursno efikasnije, ekološki ĉistije, društveno

odgovornije i konkurentnije ekonomije. Pretpostavlja se pravedan razvoj, što podrazumeva

bolji ţivot za sve društvene slojeve, a ne samo one na vrhu i traţi se socijalno demokratski

razvoj (jaĉanje kulture sloboda), gde će graĊani na razliĉite naĉine uĉestvovati u donošenju

odluka koje će uticati na njihov bolji kvalitet ţivota.

24Rodrik, D; "Is There a New Washington Consenzus", Project Syndicate, June 2008

(www.project-syndicate.org/commentary/isthere...). 25 "The World Bank, Commision, on Growth and Development", Growth Report Strategies for

Sustainable Growth and Inclusive Development, 2008. 26Uočava se da je jedna od ključnih manjkavosti strategije i politike post vašingtonskog

konsenzusa ta što nije valjano detektovao značaj otklanjanja najvećih socijalnih prepreka

održivom rastu i razvoju. Nedostaci ovog koncepta su umanjeni sa prepoznavanjem „vidljive ruke

države“ u reformskom procesu. (Rodrik D; Is There a New Washington Consensus, Project

Syndicate, June 2008).

68

Za odrţivi razvoj potreban je poţeljan nivo odrţive institucionalne stabilnosti.

Smatra se da je najvaţnija uloga institucija da smanji nivo neizvesnosti (nestabilnosti)

sistema i uspostavi stabilne strukture ljudske interakcije. Kooperativni ishodi, po pravilu,

rezultiraju rastućim prinosima. Na taj naĉin se privreda i društvo, sa manje otpora (uz

manje transakcione troškove) adaptiraju na promene i brţe se akumulira kritiĉna masa

znanja potrebna za nove razvojne izazove. Prema tome, institucije savremenoj privredi i

demokratskom društvu daju strukturu ograniĉenja i podsticaja, a kako se ta struktura

formira, ona usmerava ekonomske i društvene promene prema rastu, stagnaciji ili

opadanju. Samo u okviru inkluzivnog (ekonomskog i politiĉkog) institucionalnog

sistema je moguće ostvariti proklamovane ciljeve, smanjiti neizvesnost i uspostaviti

odrţivu stabilnost. Sa druge strane, ekstraktivne institucije uništavaju podsticaje,

obeshrabruju pametan, odrţiv i sveobuhvatan rast. One su obiĉno konstituisane po meri

„rentno orijentisanih elita“ i za njihovu dobrobit. Tamo gde postoje ekstraktivne

institucije potrebne su radikalne reforme, kako bi se društvo vratilo na putanju odrţivog

rasta i razvoja27

.

Na drţavi je i reformskoj vladi da, primereno nivou prepreka rastu, kreira kurs

promena. Empirijsko iskustvo brzo rastućih ekonomija Juga (J. Koreja, Tajvan,

Singapur, Kina, Indija, Brazil i druge) o tome najbolje govori. Na primer, odgovor na

azijsku krizu krajem XX veka bio je odluĉno rešavanje kljuĉnih sistemskih prepreka

(korupcija i konkurentska politika) i strateških izazova (tranzicije ekonomije zasnovane

na efikasnosti ka ekonomiji zasnovanoj na efektivnosti). Uspeh tranzicije azijskih

zemalja zasniva se na originalnom reformskom kursu autoritarnih preduzetno

orijentisanih elita koje uspevaju da nametnu nekonvencionalne politike u realizaciji

zacrtanih strategijskih ciljeva.28

Umesto strategije oslonjene na trţište ili institucijama voĊeni rast, ekonomijama

Juga je primereniji bio dinamiĉki model inkluzivnog rasta zasnovan na razliĉitim

pristupima u razliĉitim zemljama. Za ostvarivanje strategije inkluzivnog rasta i razvoja,

ove zemlje pronašle su originalne politike podrţane strukturnim i institucionalnim

reformama (slika 1).

27Acemogly, D; Robinson, J; op. cit. str 17. 28Vidi: Case Study, Coreas Transiotion Towards Knowledge Economy, the story of one "Vision",

(www.worldbank.org/casestudies).

69

Slika 1. Od vašingtonskog konsenzusa ka paradigmi inkluzivnog rasta

Figure 1. From the Washington Consensus towards the paradigm of inclusive growth

Izvor: Prilagođeno prema: Spence, M; Solow, R; "Post crisis Growth in Developing

Countries", A Special Report, Washington, DC, World Bank 2009;

www.siteresources.worldbank.org/.../Growthcommiss.../.

Industrijska politika je u vrhu prioriteta reformskog kursa ovih zemalja. Uspeh se

vezuje za model razvoja zasnovan na strukturnim promenama iz nisko produktivnih

aktivnosti u poljoprivredi i industriji ka novim granama i delatnostima koja su znanjem

intenzivne. Nesumnjivo glavni pokretaĉ strukturnih promena je privatni sektor.

MeĊutim, vladina uloga je nezamenjiva u postavljanju takvog reformskog kursa, koji

podstiĉe inovacije i tehnološke promene.29

Strukturne promene vode ka rastu produktivnosti, što je i preduslov za povećanje

ţivotnog standarda i rast ishodišne i procesne konkurentnosti30

. Iskustva pokazuju da su

ekonomski efekti, iskazani rastom ishodišne i procesne konkurentnosti, postignuti

razliĉitim strategijama i politikama privrednog razvoja i institucionalnim putanjama.

Ostvareni visok nivo konkurentnosti ovih zemalja, prema izveštajima Svetskog

ekonomskog foruma, istovremeno je i izraz njihove sposobnosti za stvaranje većeg nivoa

29 Uspeh aeronautičke privrede u Brazilu i auto industrije u J. Koreji bio bi nezamisliv bez

koordinirane podrške Vlade razvoju novih grana i delatnosti na principu kolaboracije javnog i

privatnog sektora. (Altenbrug Tilman, "Industrial Policy in Developing Countries: Overview and

Lessons from Seven Country cases" 4/2011, Discussion Pappers, German Development Institute

(www.2!gtz.de/urbannet/library/detail/rsp. 30 Konkuretnost je dinamička kategorija širokog obuhvata. Ukoliko se ona definiše kao sposobnost

stvaranja blagostanja onda ima dve komponente. Jedna je iskodišna konkurentnost koja meri

uspeh države u postizanju rasta produktivnosti, a druga, procesna konkurentnost odnosi se na

procese i sposobnosti koji dovode do ishodišne konkurentnosti. Opisuje se kao sposobnost

kreiranja blagostanja. Ova potonja je funkcija kvalitativnih (institucije, klasteri, veze između

subjekata, inovacioni sistemi) i klasičnih faktora proizvodnje(kapital, rad, tehnički progres).

70

društvenog blagostanja. Danas se one nalaze u “sigurnim vodama”odrţivog rasta i

razvoja i uspele su da uhvate „prikljuĉak“ sa SAD i Evropom.

Moţemo zakljuĉiti da agenda reformi ovih zemalja ne spada u „oficijelni main

stream“. Primetno je da iskustvo ovih zemalja odudara od konvencionalnih politika i

preporuka MMF-a. Upadljivo odsustvo industrijske politike, u oficijalnoj tranzicionoj

platformi Zapada, o tome najbolje govori31

.

Ekonomije Juga reformski kurs kreiraju prema zahtevima koje nameće imperativ

konkurentnosti i inkluzivnog rasta. Reĉ je o originalnim modelima razvoja zasnovanim

na:reindustrijalizaciji, izgradnji inkluzivnih institucija, obrazovnim reformama i

globalnom umreţavanju. Uspeh je ostvaren uz pomoć: 1) izbora na vlast nekorumpirane

politiĉke elite; 2) ojaĉavanje politiĉke odgovornosti; 3) ostvarenja partnerstva javnog i

privatnog sektora; 4) ojaĉavanja institucionalnih mehanizama javnog nadzora; 5)

sprovoĊenja inkrementalnih promena.

4.2. Ključni elementi novog reformskog kursa

U svetu posle krize kljuĉni zahtev je odrţivost (odrţiva ekonomija, odrţivo društvo).

Za odrţivi razvoj potrebne su reforme ĉiji su rezultati odrţivi. U realizaciji nove

generacije reformi drţava ne moţe da izbegne ulogu korektora trţišta i usmerivaĉa

razvoja, prema definisanim prioritetima. Promena paradigme, prema tome, znaĉi zamenu

skeptiĉnog stava, o ulozi drţave u ekonomskom i društvenom ţivotu, afirmativnim

stavom po kome je uloga drţave neminovna zbog ugraĊivanja regulatornih mehanizama

(„osiguraĉa“) koji omogućavaju odrţivi razvoj.

U vremenu u kojem dugoroĉni strateški ciljevi i interesi odnose prevagu u odnosu na

one kratkoroĉne, drţava se pojavljuje u ulozi koncepcijskog lidera i stratega u razliĉitim

oblastima od znaĉaja za ekonomski i društveni prosperitet nacije. Izgradnjom efikasnog

institucionalnog poretka (inkluzivnih institucija), kreiranjem originalnog modela razvoja

zasnovanog na nekonvencionalnim politikama (formulisanjem i realizacijom primarnih

sektorskih industrijskih politika i makroekonomskih podrţavajućih politika), preduzetno

orijentisane elite (reformske snage) daju novu dimenziju drţavnom intervencionizmu u

savremenoj trţišnoj privredi. (tabela 1).

Potpuno se, dakle, menjaju pogledi na odnos drţave i ekonomskog razvoja. Ideja

„minimalne drţave“, koja je sastavni deo „Vašingtonskog konsenzusa“, bila je

motivisana strahom od totalitarne drţave kao glavnoj pretnji blagostanja naroda. Danas

je sloboda i demokratija ugroţena demontiranjem „drţave blagostanja“.

Nova generacija reformi uglavnom poĉinje rehabilitacijom upravljaĉkog

kredibiliteta drţave. U tom sklopu reforma javne uprave, na naĉelima meritokratije,

dobija na znaĉaju32

.

Prvi zadatak reformisane javne uprave je izbor vlastite strategije i politike, „skrojene“

prema domaćim resursima i ograniĉenjima. Veoma koristan u formulisanju vlastite

31Chang Ha Joon, "It’s Time to reject the Washington Consensus", The Guardian, November 2010

(www.Guardian.co.uk/commentisfre/2010/ timetoreject-washington-seoul-g20). 32Adekvatno upravljanje promenama u privrednom i društvenom sistemu počiva na

profesionalnom makro menadžmentu, odnosno na sposobnim, visoko stručnim, motivisanim,

moralnim i pristojno plaćenim javnim službenicima, što se obično označava pojmom

„meritokratija“.

71

strategije razvoja moţe biti pristup dijagnosticiranja kritiĉnih ograniĉenja odrţivom rastu i

razvoju. Reformske vlade, umesto nametanja duge liste opseţnih reformi, fokusiraju

paţnju na prirodu ograniĉenja (grupu socijalnih i ekonomskih rizika), koja mogu da budu

rezultat brojnih distorzija. Nakon identifikovanja pomenutih ograniĉenja, definišu se

prioriteti politike, koji su usmereni ka njihovom uklanjanju. IzmeĊu ograniĉenja najpre se

biraju ona, ĉije uklanjanje po, meritornoj oceni vlade, daje najveći podsticaj reformi33

. U

praksi to bi znaĉilo davanje odgovora na pitanje, šta najviše sputava rast, definisanjem rang

liste ograniĉenja. Tako je sposobnost zemlje da stvara blagostanje izloţena razliĉitim

ograniĉenjima: 1) fiskalne odrţivosti (budţet, javni dug); 2) eksterne odrţivosti (spoljno

trgovinski i platni bilans); 3) socijalne odrţivosti itd.

Ne zanemarujući ekonomska, socijalna ograniĉenja suštinski ugroţavaju sposobnost

reformske vlade da stvara blagostanje nacije. Rast grupe socijalnih rizika (siromaštvo,

nezaposlenost, korupcija, nejednakost) u koliziji je sa stvaranjem pretpostavki za odrţivi

rast i razvoj. Ovaj problem se posebno ispoljava u zaoštrenom vidu u malim, otvorenim i

nedovoljno konkurentnim zemljama. Prioritetni cilj svakog demokratskog politiĉkog

sistema u ovim zemljama, u post-kriznom periodu, mora biti otklanjanje najvećih

socijalnih (društvenih) prepreka reformama ali i uzroka latentne krize.

Tabela 1. Pogled na tranziciju iz ugla male i nedovoljno konkurentne zemlje: stari i

novi pristup Table 1. View of the transition from the perspective of small and insufficiently

competitive countries: old and new approach

Tranziciona

platforma zasnovana

na neoliberalnom

konceptu

(1990 – 2000)

Globalizacija I

Od politiĉke ekonomije ka ekonomici

Vladajuća paradigma

Univerzalni model razvoja zasnovan na doktrini neoliberalnog

trţišnog fundamentalizma

Oficijelna politika

Vašingtonski konsenzus

Efikasnost, efektivnost

Ortodoksni program: stabilizacije, privatizacije, liberalizacije,

deregulacije

„ Nevidljiva ruka trţišta „

„ drţava – noćni ĉuvar „ - minimalna drţava“

Reformski projekat

-strategija-

neoliberalna šok terapija

Saldo tranzicionih reformi

Dobitnici „rentno“ orijentisane elite; gubitnici-društva narod

enormni društveni troškovi-nezaposlenost; nejednakost; siromaštvo

Privatizacija-„velika pljaĉka stoleća pribliţava se kraju“

Recesioni trendovi

(1997-2000)

Elementi sistemske i cikliĉne krize

(tranziciona kriza u eks-socijalistiĉkim zemljama;

Azijska finansijska kriza 1997-1998);

Od ekonomike ka normativnoj teoriji

33 Housmann, R; Rodrik, D; Velasco, A; "Growth Diagnostics", in Stiglitz, Jl; Sera, N. eds. The

Washington reconsidered: Towards A New Global Governance, NewYork, Oxford Univerity Press,

2008, pp. 327-331.

72

Reformisana

(dopunjena)

neoliberalna

tranziciona

platforma

(2000-2008)

Pametna

(smart)

regulacija

Vladajuća paradigma

Doktrina rekonceptualizacije neoliberalnog modela razvoja*

Oficijelna politika

Post Wašingtonski konsenzus

Efektivnost, efikasnost

Rekonceptualizacija otrodoksnog programa

(fokus je na dugoroĉnoj makroekonomskoj stabilizaciji i

institucionalnim reformama)

„nevidljiva ruka trţišta“

prepoznat je znaĉaj veće uloge drţave u razvoju ekonomije

(veza izmeĊu brţeg razvitka i izgraĊenosti inkluzivnih insitucija)

Reformski projekat

Strategija gradeulizma – postupnosti u reformama

Saldo tranzicionih reformi

izostanak institucionalnih reformi je propraćen vidnim posledicama

deregulacije na finansijskim trţištima

odsustvo programa za : 1) smanjenje nejednakosti u društvu; 2)

suzbijanje rentno orijentisanog ponašanja elita

Talas velike krize sa

duplim dnom 2008-

2013

Karakter krize sistemska i duţniĉka

Tranzicija u post-

kriznom periodu

(Originalni

reformski kurs)

(dugoroĉni proces

koji podrazumeva

stvaranje novog

sistema vrednosti)

globalizacija II

(od globalizacije

ka globalnoj

odrţivosti)

Vladajuća paradigma

Paradigma inkluzivnog rasta

Originalni odrţivi model razvoja zasnovan na nekonvencionalnim

politikama

(fokus je na reindustrijalizaciji i izvozu zasnovanom na znanju i

inovacijama)

Nekonvencionalna politika

Originalni nacionalni konsenzus

vidljiva ruka drţave“ – preduzetno orijentisane elite

(koncepcijski lideri i stratezi u razliĉitim oblastima

Heterodoksni pristup u voĊenju ekonomske politike

Industrijske politike primarne – (za grane u kojima nacionalna

ekonomija ima korporativnu prednost); makroekonomske politike

(fiskalna, monetarna, finansijska...) podrţavajuće.

Reformski projekat

kombinacija šok terapije i strategije graduelizma

(imperativ kompatibilnosti sa EU)

* Fokus je na deset reformskih zadataka i to na: 1) Reformi pravnog i političkog sistema; 2) izgradnji regulatornih institucija; 3) merama protiv korupcije i organizovanog kriminala; 4) reformi tržišta rada; 5) uvođenju finansijskih standarda i kodeksa ; 6) poštovanju pravila STO; 7) pažljivoj liberalizaciji kapitalnih računa platnog bilansa; 8) fleksibilnom deviznom kursu; 9) targetiranju inflacije uz nezavisnost Centralne Banke; 10) reformi sistema socijalne sigurnosti i borbi protiv siromaštva.

Izvor: Prilagođeno prema: Rodrik D., (2006.) Goodbye Washington Consensus, Hello Washington

Confusion? A Review of The World Bank's Economic Growth in the 1990. Learnin from a Decade

of Reforming in Journal of Economics Literature, Vol. XLIV/December 2006, pp. 973-987; Rodric

D., (2007) One Economics-Many Recipes: Globalization, Institutions and Economics Growth;

Princeton University Presss, Princeton N.; Rodric D; (2010) The return of industrial policy,

Project Syndicate (www.project-syndicate.org).

73

Visoki socijalni (sistemski) rizici uslovljeni su prevashodno rastom korupcije i

organizovanog kriminala. Korupcija predstavlja pretnju svakom reţimu i utiĉe na rast

nestabilnosti. Konaĉno, visoko korumpirana privreda ne moţe biti odrţiva. Korupcija

koĉi razvoj i poput kancera, kada metastazira, razara ekonomski, društveni i politiĉki

sistem. Dodamo li tome privatizaciju sa kriminalnim elementima locirali smo glavne

uzroke recesionih i tranzicionih problema u mnogim zemljama. Korumpirani postupci

ĉine: privatizaciju pogubnom, preduzeća propadaju, radna mesta nestaju, najtalentovaniji

ljudi odlaze iz matiĉne zemlje, socijalni problemi rastu. Prihvatiti korupciju znaĉi „in

ultima linea“- izdati narod (odreći se prosperiteta). Korupcija otvara krizu legitimiteta

vlasti, obeshrabruje napore za kolektivnom akcijom (društvenom harmonijom). Prema

tome uspeh reformi zavisi od toga koliko su reformske snage društva spremne da uloţe

napor u eliminisanje interesa rentno orijentisanih pojedinaca i grupa koje reformama

pruţaju politiĉki otpor. Drugim reĉima, koliko je radikalan ovaj prvi korak reformske

vlade u procesu tranzicije, na samom poĉetku novog reformskog kursa. Onog trenutka

kada rezultati u ovoj oblasti postanu vidljivi vraća se poverenje graĊana prema vlasti. Na

taj naĉin drţava uĉvršćuje reformski kredibilitet.

Pitanje je kako stati na put uticajnim interesnim grupama ĉiji je danak platila i sama

drţava. Neoliberalni model, niti autoritarni poredak, nije lek za eliminisanje politiĉke

rente uticajnih interesnih grupa i drugih nesavršenosti trţišta i drţave.

Demokratske zemlje mogu da postignu uspeh, ukoliko postoji: 1) jasna i

beskompromisna politiĉka volja reformskih snaga društva da se sa ovim pojavama

prekine; 2) osmišljen projekat realizacije originalnog reformskog kursa. Mora se

pokazati da su aktuelne politiĉke i drţavne strukture demokratskog društva, sposobni i

da sprovedu pomenute dve stvari. Pitanje morala i etike nosilaca vlasti od presudnog su

znaĉaja za uspeh ekonomske i politiĉke tranzicije. Moral i etika, nosilaca reformskih

promena, direktno utiĉu na njihovu reputaciju i kredibilitet koji uţivaju kod javnosti, što

determiniše i uspeh reformskog projekta koga sprovode.

Smatra se da se protiv najvećih socijalnih prepreka (korupcije i organizovanog

kriminala) ne moţete boriti niti dugim niti kratkim ciljevima, niti policijskom

represijom, niti drţavnim zakonodavstvom, još manje „politiĉkim holivudskim

spektaklima“34

. Protiv socijalnih prepreka moţete dobiti bitku samo reformom

institucionalnog sistema, tako da u sve delove drţavnog regulatornog sistema

(procedure, zakone, institucije) ugradite „stabilne osiguraĉe“. Njih nevidljivo ugraĊuju

kreatori novog društveno – ekonomskog sistema kroz izgradnju inkluzivnih institucija,

prilagoĊenih autentiĉnim performansama kulture interne sredine. Reĉ je o podruĉju

uĉvršćivanja upravljaĉkog reformskog kredibiliteta drţave koji je nuţan uslov izgradnje

dugoroĉnog odrţivog razvoja privrede i društva. On se prepoznaje po ostvarenim

rezultatima u pet osnovnih podruĉja35

i to po: 1) uoĉljivoj politiĉkoj odgovornosti

nosilaca vlasti koja dobija potvrdu u javnosti (zahvaljujući odluĉnosti da se istraje u anti

koruptivnoj borbi i mnogo toga još); 2) reformisanim drţavnim institucijama

(poštovanjem autonomije izvršne, sudske i zakonodavne vlasti); 3) aktivnom uĉešću

civilnog sektora u javnom ţivotu i prepoznatljivom doprinosu nezavisnih medija u

34Jurić, Lj; Hrvatsko gospodarstvo, stanje i perspektive, Ekonomski pregled, Vol. 62, No. 12,

Sječanj 2012, Zagreb. 35 The World Bank, "Governance And Anti-Coruption, The New Vision"; www.worldbank.org.

74

izveštavanju o javnom i privatnom sektoru; 4) efikasnosti ekonomskih institucija koje

doprinose stvaranju uspešnog privatnog sektora privrede; 5) konsistentnim,

sinhronizovanim i usaglašenim inkrementalnim ekonomskim i društvenim promenama,

bez ideologizacije zapadnih institucionalnih standarda (strategija graduelizma).

Stavljanjem u prvi plan reformskih procesa, eliminisanje najvećih

socijalnih(sistemskih) ograniĉenja, reafirmiše se pitanje odnosa politiĉkih (društvenih) i

ekonomskih promena, strategije, politike i institucija.

5. ZAKLJUČAK

Posle dugog perioda dominacije ideologije Vašingtonskog konsenzusa, prisustvo

alternativa i razliĉitih pristupa tranziciji u svetu je sve evidentniji. Iskustva pokazuju da

zemlje koje su ostvarile ekonomski i društveni prosperitet, svoj uspeh duguju razvojnim

strategijama, i reformskim projektima koji bitno odudaraju od preporuka oficijalne

politike Zapada.

Suprotstavljajući se univerzalnim receptima, novim pristupom tranziciji, koji istiĉe

originalnost modela, pragmatizam i empirijsku postupnost, „ekonomije Juga“ su

ostvarile zavidan ekonomski i društveni napredak. Reĉ je o takvim tranzicionim

strategijama i politikama koje su dobro izbalansirale promene u globalnom okruţenju sa

resursima i ograniĉenjima lokalne sredine. Postignuti rezultati se vezuju za model

razvoja zasnovan na reindustrijalizaciji, izgradnji inkluzivnih institucija, obrazovnim

reformama i globalnom umreţavanju.

Uspeh Juga i pad politike i ideološke prevlasti Zapada nije sluĉajan. Primenjena

„receptura“ neoliberalnog modela u praksi aktivirala je brojne društveno-ekonomske

izazove. Zapad se suoĉava sa opštom krizom morala, postoji nespremnost da se investira

u budućnost, podrivena je socijalna i teritorijalna kohezija društva. Saniranje posledica

krize, traţi nove ideje i drugaĉiju tranzicionu platformu.

Nova doktrina ne nudi univerzalne recepte. Ona se zasniva na postulatima

paradigme inkluzivnog rasta. Sugeriše potrebu da se razvijaju nove strategije kao

odgovor na imperativ odrţivosti, jednakosti, demokratije, socijalne pravde,

konkurentnosti, rastu zaposlenosti, dobrobiti za ogromnu većinu. To je teţak zadatak, ali

je ovo vreme pravo za njegovu realizaciju.

Promene doţivljava i sama ekonomska teorija. Kritiĉko suĉeljavanje sa idejama i

osnovnim postulatima neoliberalne doktrine, u akademskim krugovima, dovodi do

oţivljavanja ideja predstavnika „stare ekonomije“ (F. Lista, T. Veblena, J. Šumpetera, J.

M. Kejnsa i drugih) koji su imali drugaĉiju viziju funkcionisanja ekonomskog i

društvenog razvoja.

Pitanje odrţivog rasta i razvoja je pitanje opstanka ĉoveĉanstva. Analiza krize

ukazuje na neophodnost horizontalne (smanjenje nejednakosti izmeĊu nacija i regiona) i

vertikalne tranzicije kapitalizma (promene u sistemu vrednosti) ako se ţeli da se svet

vrati na putanju odrţivog rasta i razvoja. Perspektiva je u globalnoj odrţivosti.

Aktuelni sistem vrednosti, zasnovan na pohlepi je odgovoran za brojne probleme u

svetu. Promena sistema društvenih vrednosti zahteva reafirmaciju moralnih i etiĉkih

normi zasnovanih na kodeksu ekonomske i društvene odgovornosti. Samo na taj naĉin

svet je moguće uĉiniti odrţivim. Drugim reĉima, u uslovima duboke krize, reforme u

75

oblasti ekonomskog sistema nisu dovoljne za povratak na putanju odrţivog rasta i

razvoja. Oĉigledno je da je ulog u tranziciji mnogo veći od reformskih zahvata u oblasti

ekonomije. Ova poruka je posebno vaţna za one male i nedovoljno konkurentne zemlje

koje su u procesu tranzicije bile izloţene nekritiĉkoj primeni receptura neoliberalnog

modela. Umesto univerzalnih preporuka koje dolaze iz Vašingtona, procesu tranzicije

ovih zemalja su primerenija originalna reformska rešenja. Reĉ je praktiĉno o napuštanju

zablude o modeliranju ekonomskih sistema i njegovih institucija imajući u vidu da je

tranzicija izuzetno kompleksan proces koji podrazumeva stalno prilagoĊavanje novim

razvojnim izazovima. Svaka promena ima smisla samo ako doprinosi ostvarivanju

ekonomskih i društvenih ciljeva, a to je povećanje efektivnosti i efikasnosti. Sa druge

strane, svako insistiranje na odrţivosti pravca reformi koji ne doprinosi realizaciji

ekonomskih ciljeva i blagostanju nacije – motivisan je ideološko politiĉkim razlozima.

Reforma društveno-ekonomskog sistema poĉinje rehabilitacijom moderne drţave.

Aktivna uloga drţave i njena odgovornost za odrţivi rast i razvoj kljuĉni su deo nove

tranzicione platforme. Naime, trţište uvek preferira kratkoroĉne i partikularistiĉke

interese, podreĊujući im dugoroĉne i društvene. Taj problem se bez upliva drţave u

regulisanju ekonomskih i društvenih tokova nikada nije mogao rešiti. To, meĊutim, ne

znaĉi da je politika „ vidljive ruke drţave“ uvek na reformskom kursu koji vodi ka

ekonomskom i društvenom prosperitetu. Rizik od neuspeha je posebno visok u

ekonomijama gde su tranzicione strategije i politike oslonjene na rentno orijentisane

elite. Mnogo je empirijskih dokaza da „vidljiva ruka drţave“ moţe voditi inferiornim

putevima rasta ako je zarobljenik rentno orijentisane elite.

Uspešne zemlje u tranziciji uspele su da pod voĊstvom autentiĉnih lidera –

reformista: 1. ostvare odluĉnu i sinhronizovanu dinamiku reformi; 2. snaţno mobilišu

politiĉku volju (parlamenta, izvršne vlasti i vodećih politiĉkih partija) u prevladavanju

socijalnih i ekonomskih prepreka reformama; 3. odrţe ravnoteţu mera institucionalnog

podsticaja i regulatorne discipline kako bi realizovali aktivnu politiku strukturnih

promena. Ova društva se danas nalaze u sigurnim vodama odrţivog rasta i razvoja.

Ekonomski efekti iskazani rastom ishodišne i procesne konkurentnosti ovih zemalja,

postignuti su razliĉitim tranzicionim strategijama, politikama i institucionalnim

aranţmanima. Zemlje koje su se strogo pridrţavale oficijalne politike Zapada, nisu

postigle sliĉan uspeh u reformama.

Sve ovo ukazuje na tri vaţna pragmatiĉna zakljuĉka: prvi je da reforme društvenog

(politiĉkog) i ekonomskog sistema zahtevaju centralnu ulogu drţave, u obezbeĊenju:

kvalitetnog upravljanja, makroekonomske stabilnosti, inkluzivnih institucija,

infrastrukture i industrijske politike usklaĊene sa signalima trţišta; drugi je da anti –

koruptivna strategija i njeni rezultati u praksi predstavljaju sine qua non reformskog

procesa i vraćanja na putanju odrţivog rasta i razvoja. Konaĉno, dodeljivanjem

preduzetno orijentisanoj eliti misije pokretaĉa latentne društvene energije ka procesu

otkrivanja i osvajanja oblasti pametne specijalizacije, reindustrijalizacije i inkluzivnog

rasta, drţava na startu novog reformskog kursa uĉvršćuje svoj upravljaĉki kredibilitet.

76

6. LITERATURA

1. ACEMOGLU, D., ROBINSON, J.: Why nations failed: The origins of power

prosperity and poverty; Kruna Publishing Group; March 2012.

2. ALTENBRUG, TILMAN: “Industrial Policy in Developing Countries: Overview

and Lessons from Seven Country cases” 4/2011, Discussion Pappers, German

Development Institute;www.worldbank.org/casestudies. 3. BARTON, D. AND ALL; „Towards a more Inclusive Capitalism“, Hennry Jackson

Society, London 2012; www.hennryjacksoninitiative.org. 4. Case study, Coreas Transiotion Towards Knowledge Economy, the story of one

„Vision“; www.worldbank.org/casestudies. 5. CHANG, HA JOON: „It’s Time to reject the Washington Consensus“, The

Guardian, November 2010; www.guardian.co.uk/. 6. EDISON, H., MACFARLAN, M., SNAMAFORA, N.: „Of Institutions for

Economics Development. Testing the links. How strong are the links between

institutional quality and economics performance“ IMF, Economics Outlook, April

2003; www.imf.org/external/pubs/ft.../edision. 7. GASPARNI, L., CRUCES, G., TORNAROLLI, L.: Recent Trends in income in

equality in Latin America, Economia, Vol. 11, No.2, 2011, PP 147-190.

8. HASSEL, S.: Time For Outrage, Indigenes Vous!; Charles Glass Book, 2010.

9. HOUSMANN, R., RODRIK, D., VELASCO, A.: “Growth Diagnostics”, in Stiglitz,

Jl; Sera, N. eds. The Washington reconsidered: Towards A New Global Governance,

NewYork, Oxford Univerity Press, 2008, pp. 327-331.

10. JURIĆ, LJ.: Hrvatsko gospodarstvo, stanje i perspektive, Ekonomski pregled, Vol.

62, No. 12, Zagreb, Sjeĉanj 2012.

11. KRUGMAN, P.: Okončajte ovu depresiju. Odmah!, Helix-Smederevo, Interkomerc-

Beograd, 2012.

12. MAJER, K., KIRBY, J.: „Standing on the Sun: How the Explosion of capitalism

obroad will change business everywhere“, Harward Buisiness Review Press, 2012.

13. MILANOVIĆ, B.: „More or Less“ Finance and Development, IMF, Vol. 48, No.3,

September 2011.

14. OLSON, M.: „Power and Prosperity, Outgrowing Communist and Capitalist,

Dictatorships“, Oxford University Press, 2000.

15. POSEN, A.: How Capitalism can Repair its bruised Image, World Street Journal,

Washington, January 2013; www.onlive.wsj.com. 16. RADOŠEVIĆ, D.: Politička ekonomija post tranzicijskih zemalja, Zbornik radova,

Ekonomski institut Zagreb, Travanja 2010.

17. RODRIC, D.: One Economics-Many Recipes: Globalization, Institutions and

Economics Growth Princeton University Presss, Princeton N., 2007;

www.press.princeton.edu

18. RODRIC, D;The return of industrial policy, Project Syndicate, 2010; www.project-

syndicate.org. 19. RODRIK, D., Goodbye Washington Consensus, Hello Washington Confusion? A

Review of The World Bank's, 2006; www.hks.harward.edu/drodrik/.

77

20. RODRIK, D.: „Is There a New Washington Consenzus“, Project Syndicate, June

2008; www.project-syndicate.org. 21. SHWAB, K.: Zabrinjavajući Izgledi svetske ekonomije, Davos, Januar 2013;

www.wforum.org/. 22. SPENCE, M., SOLOW, R.: „Post crisis Growth in Developing Countries“, A

Special Report, Washington, DC, World Bank, October 2009;

www.siteresources.worldbank.org. 23. SPENCE, M., SOLOW, R.: „The Growth and Inclusive Development“, Commision

on Growth and Development; IBRD/The World Bank, Washington DC, World

Bank, may 2008; www.siteresources.worldbank.org. 24. STIGLITZ, J. AT ALL: The Stiglitz Report; Reforming the International Monetary

And Finacial Systems in the Wake of the Global Crysis; The New Press, New York,

2010.

25. STIGLITZ, J.: „Why we have to Change Capitalism“, 2010; www.telegraph.co.uk. 26. STIGLITZ, J.: Free Fall: America Free Markets, and The Sinking of the World

Economy, Norton, NewYork 2010.

27. WILLIAMSON, J., MAHAR, M.: A Survey of finacial liberalization; in esseys in

international finance, No.2, Princeton, 1998.

28. The World Bank, “Governance And Anti-Coruption, The New Vision”;

www.worldbank.org. 29. The World Bank, Commision, on Growth and Development“, Growth Report

Strategies for Sustainable Growth and Inclusive Development, 2008;

www.siteresources.worldbank.org. 30. The World Bank, Global Economics Prospects, 2013; www.worldbank.org/data-

research-prospects/. 31. The World Bank, Global Economics Prospects: Crisis, Finance and Growth, 2010.

32. World Economics Forum, Global risks 2012;www.wforum.org.

IN SEARCH OF A NEW TRANSITION PLATFORM: LESSONS FROM

THE GLOBAL CRISIS

BACKOVIĆ, N.

36

Summary

Actual crisis have many elements depression. He is long five years. The

depressional consequences can be summarised in one sentence: We have

global crisis of moral; Economy will be a burden to future generation is

short breath. Global Depressiona wave has set in motion fundamental

36Nebjoša Backović, PhD, Associate Professor, High economic school of professional studies;

email:nebbac@gmail.com.

78

questions of development and growth; Has made criticism of „market

fundametalism“ topical investigated throughly the simplifiction model of

transiotion economy consistent with postulates neoliberal paradigm; and

again has reafirmed social-democratic principles towards better future. The

paper has a focus on one new model transition and elements of new concept

towards a creation of order to provide a sustainable growth and

development.

Key words: Transition, sustainable, Reforms, Inclusive growth, Society,

System, State, Neoinstitucioanlism.

Primljen: 15.10.2013.

Prihvaćen: 15.11.2013.

79

UDC: 336.111.4 Pregledni rad

Review paper

VAŽNOST ANALIZE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

POLJOPRIVREDNIH PREDUZEĆA SA OSVRTOM NA KVALITET1,2

SIMEUNOVIĆ, T., MILOŠEVIĆ, VERA3

Rezime

U kontekstu opstanka poljoprivrednih preduzeća u uslovima tržišnog

okruženja, pretpostavlja se upravljanje poslovanjem i razvojem. Pri tome se

uočava značenje analize poslovanja poljoprivrednih preduzeća koja

proizvodi informacije potrebne za upravljanje. U celovitoj analizi se teži ka

celovitom obuhvatanju svih relevantnih podataka i informacija, bilo da se

radi o vrednosnim (novčanim) ili količinskim (naturalnim) podacima i

informacijama. Suprotno tome, analiza finansijskih izveštaja ponajpre je

orijentisana na vrednosne ili novčane podatke i informacije. Prema tome,

analiza finansijskih izveštaja usmerena je na kvantitativne finansijske

informacije i zbog toga se često naziva još i finansijskom analizom. Koliko

je taj segment analize važan u uslovima tržišnog okruženja i tržišta kapitala

čini se da nije potrebno posebno naglašavati.

Ključne reči: finansijski izveštaji, racia, upravljanje, informacije.

1. UVOD

Uobičajeno se ističe da postoje tri aktivnosti koje opredeljuju postanak i razvoj

analize finansijskih izveštaja (finansijske analize). To su finansijsko upravljanje,

upravljačko računovodstvo i finansijsko računovodstvo.4 Ističe se da je računovodstvo

jezik poslovanja, a finansijska analiza koja se temelji na računovodstvu i finansijskom

1 Napomena: U prethodnom dvobroju Agroekonomike napravljena je greška. U sadrţaju za rad

„Budţetiranje kapitala poljoprivrednih kompanija u uslovima rizika“ navedeni su autori Teodor

Simeunović, Boško Vojnović i Dejan Grujić, dok se u samom radu navode sledeći autori: Teodor

Simeunović, Danijel Lugonja i Jugoslav Simeunović. Ispravno je Teodor Simeunović, Boško

Vojnović i Dejan Grujić. 2 Dr Teodor Simeunović, Visoka Poljoprivredna Škola strukovnih studija, Šabac; prof. dr Boško

Vojnović, Visoka Poljoprivredna Škola strukovnih studija, Šabac; prof. dr Dejan Grujić, Visoka

Poljoprivredna Škola strukovnih studija, Šabac. 3 Dr Teodor Simeunović, Visoka Poljoprivredna Škola strukovnih studija, Šabac; Docent dr Vera

Milošević, Visoka Poljoprivredna Škola strukovnih studija, Šabac. 4 Wilson, R. M. S.-McHugh, G: Financial Analysis/A Managerial Introduction, op. cit, pp. 20.

80

računovodstvu, omogućava primenu tog jezika u svim poslovnim situacijama. Analiza

finansijskih izveštaja teţi i ka pogledu u budućnost i naglašavanju onih aspekata

poslovanja koji su kritični za preţivljavanje, a to su pre svega, sigurnost i uspešnost

(efikasnost) poslovanja. Posmatrano s finansijskog aspekta, analiza poslovanja za

potrebe menadţera mora obuhvatiti analizu finansijskih rezultata, finansijskih uslova,

finansijske strukture i promena u finansijskoj strukturi.5 U tom se kontekstu analiza

finansijskih izveštaja moţe opisati kao proces primene različitih analitičkih sredstava i

tehnika pomoću kojih se podaci iz finansijskih izveštaja pretvaraju u upotrebljive

informacije relevantne za upravljanje. Uobičajena analitička sredstva i postupci koji se

koriste u analizi finansijskih izveštaja su:

– Komparativni finansijski izveštaji koji omogućavaju uočavanje promena tokom

vremena (više obračunskih razdoblja) te uočavanje tendencija promena s pomoću

serije indeksa,

– Strukturni finansijski izveštaji koji omogućavaju uvid u strukturu,

– Analiza s pomoću pokazatelja,

– Specijalizirane analize6.

Vaţnost analize finansijskih izveštaja razmatra se u prvom redu s aspekta

upravljanja poslovanjem i razvojem poljoprivrednih preduzeća. Ona prethodi procesu

upravljanja ili preciznije rečeno, prethodi procesu planiranja koji čini sastavni deo

upravljanja. Za dobro upravljanje, planiranje je vrlo vaţno, ili drukčije rečeno planiranje

je ključ uspeha finansijskih menadţera. Dobar finansijski plan mora uvaţavati dobre

osobine poljoprivrednih preduzeća i njegove slabosti. Zadatak analize finansijskih

izveštaja upravo je u tome da prepozna dobre osobine poljoprivrednih preduzeća da bi se

te prednosti mogle iskoristiti, ali i da prepozna slabosti poljoprivrednih preduzeća kako

bi se mogla preduzeti korektivna akcija. Da bi se osigurala finansijska stabilnost

poljoprivrednih preduzeća, finansijski menadţer mora planirati svoje buduće finansijske

uslove, a njegovo planiranje mora započeti analizom finansijskih izveštaja. Analiza

finansijskih izveštaja dakle, stvara informacionu podlogu za potrebe upravljanja, tj.

odlučivanja. Međutim, potrebno je voditi računa o tome da je pristup analize finansijskih

izveštaja problematici odlučivanja parcijalan pristup koji iako obuhvata vrlo bitne

elemente za donošenje poslovne odluke, ipak ne obuhvata celinu. S tim u vezi potrebno

je naglasiti da je poslovna odluka determinisana namerom ili svrhom koja se ţeli postići,

raspoloţivim informacijama i promišljanjem, tj. prosuđivanjem o sadašnjem i budućem

poslovanju. Prema tome, analiza finansijskih izveštaja osigurava informacije kao

temeljni input na osnovu kojeg je moguće promišljanje i prosuđivanje poslovanja

poljoprivrednih preduzeća u svrhu donošenja odluka, tj. upravljanja. Međutim,

informacije koje proizlaze iz te analize nisu sveobuhvatne i ne osiguravaju razmatranje

celine poslovanja poljoprivrednih preduzeća. U tom kontekstu uočavaju se određena

ograničenja u primeni analize finansijskih izveštaja za potrebe upravljanja. Naime, ta

analiza osigurava samo finansijske informacije koje, iako su vrlo vaţne za upravljanje,

nisu sveobuhvatne. Uočeni nedostatak analize finansijskih izveštaja kao preduslova

5 Robson, A. P: Essential Accounting for managers, Cassel Publishers Ltd, London 1988, pp. 99. 6 Detaljnije o tome, Berstein, L. A, Wild, J. J: Analysis of financial Statements, McGraw-Hill New

York, 2000, pp. 30-52.

81

procesa upravljanja ne eliminiše tu analizu iz pripreme informacija za potrebe

upravljanja, ali prilikom prosuđivanja njenog značenja potrebno je voditi računa i o tom

ograničenju koje proizilazi iz parcijalnog pristupa problematici upravljanja.

2. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA KAO SASTAVNI DEO POSLOVNE

ANALIZE

Poljoprivredno preduzeće ne posluje samo za sebe, već deluje u sloţenoj okolini i

pod uticajem je tehnoloških, pravnih, socio-kulturoloških i drugih procesa. U tom

smislu, poljoprivredno preduzeće je nemoguće posmatrati nezavisno od njegove okoline,

a posebno od industrije kojoj pripada. Analiza industrije i okoline u kojem

poljoprivredno preduzeće deluje početna je faza u razumevanju načina i kvaliteta

poslovanja preduzeća. Drugim rečima, određivanje i razumevanje industrijske strukture i

strategije preduzeća moţe biti od velikog značaja za interpretaciju rezultata analize

finansijskih izveštaja.

Analiza industrije i okoline u kojem poljoprivredno preduzeće deluje izuzetno je

sloţena i predmet je mnogih naučnih istraţivanja. Najuticajniji oblik industrijske analize

razvio je Porter prema kojemu je industrija struktura koja zavisi od uticaja pet faktora

(konkurentskih sila).7

1. Jačini konkurentnosti između poljoprivrednih preduzeća,

2. Postojanju poljoprivrednih preduzeća koja su spremna ući na trţište ukoliko je

profitabilnost dovoljno velika,

3. Prelasku kupaca na zamenske proizvode (opasnost od supstituta),

4. Pregovaračkoj moći kupaca,

5. Pregovaračkoj moći dobavljača.

Porterov model industrijske strukture, temeljen na pet konkurentskih sila naglašava

da bi se poljoprivredna preduzeća u prvom redu trebala orijentisati na industriju u kojoj

posluju i vrednovati i ocenjivati na temelju standarda industrija kojima pripadaju, a ne

izolovano od svoje okoline. Drugim rečima, ako su profitabilnost i finansijska uspešnost

finansijski kriterijumi na temelju kojih poljoprivredno preduzeće ocenjuje svoj kvalitet

poslovanja, tek u poređenju sa drugim poljoprivrednim preduzećima koja posluju u istoj

industriji i u pribliţno istim uslovima, moći će se videti prava slika o konkurentskoj

prednosti na trţištu.

Analiza finansijskih izveštaja integralni je deo poslovne analize. U tom smislu

poslovna analiza je širi pojam od analize finansijskih izveštaja, jer obuhvata još i analizu

okoline, njegove strategije, finansijskog poloţaja i kvaliteta poslovanja. Cilj poslovne

analize je pruţiti informacije o finansijskoj situaciji, menadţmentu, planovima i

strategijama koje poljoprivredno preduzeće sprovodi, poslovnoj okolini kako bi se na

temelju tako prikupljenih informacija mogle doneti poslovne odluke.8

7 Porter, M. E: How competitive Forces Shape Strategy, Harvard Business Rewiew, No 2, 1979,

pp 137-145, citirano prema Tipurić, D: Konkurentska sposobnost poduzeća, Singerija, Zagreb

1999, str. 9. 8 Wilg J. J, Bernstein, L. A, Subramanyam, K.R: Financial Statement Analysis, op. cit. str. 12.

82

Analiza finansijskih izveštaja započinje računovodstvenom analizom. Računo-vodstvenom

analizom nastoje se identifikovati eventualna računovodstvena odstupanja koja mogu

umanjiti kvalitet analize finansijskih izveštaja. Računovodstvena odstupanja posledica su:

1. Računovodstvenih procena,

2. Friziranje finansijskih izveštaja pod uticajem interesa menadţmenta, na primer, ako

zarade i bonusi menadţmenta zavise od ostvarenih finansijskih rezultata, tada će

menadţment biti sklon kreativnom računovodstvu,

3. Promena računovodstvenih standarda koji mogu uzrokovati značajne devijacije u

finansijskim informacijama.

Zbog uticaja računovodstvenih devijacija javlja se računovodstveni rizik. Glavni cilj

računovodstvene analize je umanjiti taj rizik i omogućiti komparabilnost finansijskih

izveštaja. U okviru analize finansijskih izveštaja potrebno je obuhvatiti i finansijsku

analizu. Ključna pitanja na koja finansijska analiza treba dati odgovore jesu:

– Kakva je profitabilnost poljoprivrednog preduzeća?

– Koji su izvori sredstava finansiranja tog poljoprivrednog preduzeća?

– Kakva je likvidnost, odnosno sposobnost poljoprivrednog preduzeća da podmiruje

dospele obaveze u rokovima njihovog dospeća?

– Kakva je ekonomičnost poslovanja preduzeća?

– Ima li poljoprivredno preduzeće potencijal za rast i razvoj?

3. POVEZANOST ANALIZE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I

KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

U turbulentnoj, promenljivoj i neizvesnoj okolini teško je upravljati poslovanjem

poljoprivrednog preduzeća. To je posebno izraţeno u uslovima u kojima je za poslovanje poljoprivrednog preduzeća zainteresovan niz interesenata počevši od vlasnika, kreditora, dobavljača, zaposlenih, kupaca. Njihovi interesi i ciljevi ponekad su na prvi pogled međusobno suprotstavljeni i konfliktni. Međutim, bez obzira na pojedinačne ciljeve, interesne skupine u većini slučajeva ţele da se poljoprivredno preduzeće uspešno razvija, ostvaruje profit i uvećava svoju vrednost. Bez obzira o kojim ciljevima ili interesnim skupinama se radilo, u procesu poslovnog odlučivanja su potrebne informacije. Bez kvalitetne informacione podloge pojedine interesne skupine ne bi bile u mogućnosti donositi kvalitetne poslovne odluke. Zbog toga je vaţno sprovoditi analizu finansijskih izveštaja pomoću koje će se informacije iz finansijskih izveštaja pretvoriti u informacije relevantne za proces poslovnog odlučivanja i upravljanja.

Najčešći korisnici finansijskih informacija jesu investitori. Investitori se mogu

posmatrati u širem i uţem smislu. U uţem smislu investitore predstavljaju potencijalni

ulagači u poljoprivredno preduzeće. U širem smislu investitori su deoničari. Investitori u

glavnicu, po pravilu procenjuju dva motiva za ocenu kvaliteta poslovanja: uvećanje

vrednosti poljoprivrednog preduzeća kroz rast trţišne cene deonica i udeo u neto dobiti

za isplatu dividendi. Kako bi bili sigurni u ostvarivanje svojih ciljeva, investitori su

naročito zainteresovani za finansijsko zdravlje i profitabilnost poljoprivrednog preduzeća

u koje su uloţili novac. Drugim rečima, investitori trebaju finansijske informacije kako

bi procenili sadašnju i buduću finansijsku snagu poljoprivrednog preduzeća, a time i

sigurnost svog ulaganja.

83

Kreditori takođe čine značajnu grupu korisnika finansijskih informacija s obzirom

da su glavni izvor finansiranja poljoprivrednih preduzeća. Kreditori se mogu podeliti na

one koji čine kratkoročni ili dugoročni izvor sredstava za poljoprivredno preduzeće. U

svakom slučaju, kreditori će sprovoditi kreditnu analizu kako bi na temelju tako

prikupljenih informacija smanjili rizik neplaćanja, odnosno sebi osigurali povrat

glavnice s pripadajućim kamatama. Time će kreditori koji su angaţovali kratkoročna

sredstva pre svega voditi računa o trenutnoj likvidnosti i sposobnosti poljoprivrednog

preduzeća da generira novčani tok. Kreditorima koji su angaţovali dugoročna sredstva u

poljoprivrednom preduzeću neće biti primaran interes već samo trenutna sposobnost

preduzeća da generira novčani tok. Na temelju prikupljenih finansijskih informacija o

trenutnom poslovanju sprovodiće se analiza scenarija na temelju koje će se predviđati

novčani tokovi tog poljoprivrednog preduzeća za razdoblje dospeća kreditnih obaveza.

Na koji deo analize će se usmeriti korisnik, zavisi u prvom redu i od toga za koji

aspekt kvaliteta poslovanja je korisnik zainteresovan: kratkoročni, dugoročni ili za oba.

Menadţment poljoprivrednog preduzeća će biti zainteresovan za sve aspekte poslovanja

kako bi osigurao efikasnost i efektivnost svih poslovnih aktivnosti. U tom smislu

menadţment će procenjivati finansijsko zdravlje, profitabilnost i projekcije finansijskih

rezultata, jer su sve to elementi koji utiču na ostvarivanje ili neostvarivanje definisanih

strateških ciljeva.

4. LITERATURA

1. ALPIN, R. D., AND CASLER G. L.: Capital investment Analysis, Columbus 1973.

2. BIERMAN, H. JR., SMIDT, S.: The capital budgeting decision, Economics

Analysis and financing of investment decision, The Macmillan company New York

1965.

3. Block and Heart, Foundations of financial management, Richard Irwin Homewood,

Illinois 1978.

4. OBRENOVIĆ, D., VUKOJE, V.: Analiza finansijskog rezultata i finansijskog

poloţaja poljoprivrednih preduzeća Vojvodine, Agroekonomika 29, Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad, 2000.

5. PEJANOVIĆ, R. , NJEGOVAN, Z.: Principi ekonomije i agrarna politika,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011.

6. PENEZIĆ, N.: Ekonomika preduzeća, FTN, Novi Sad, 2005.

7. PETRIFCK, M., LATRUFFE, D.: Contractual Relations in Agricultural Credit

Markets-a nedonie Pricing Appreach with Application to Poland, Journal of

Agricultural Economics, Vol. 57, Varshava, 2006.

8. RANKOVIĆ, J.: Konsolidovani godišnji zaključak, EF, Beograd, 1995.

9. RODIĆ, J. I SAR.: Teorija, politika i analiza bilansa, EF, Beograd, 2007.

10. ROMIĆ, LIDIJA: Teorija bilansa, Agape, Novi Sad, 2005.

11. SREDOJEVIĆ, Z.: Ekonomski problemi ekološke poljoprivrede, PF, Beograd,

2002.

12. STEVANOVIĆ, N., MALINIĆ, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski

fakultet, Beograd, 2003.

84

13. VUJEVIĆ, D.: Ekonomska politika u vreme krize-izazovi, ograničenja i paradoksi,

Kopaonik biznis forum, Savez ekonomista Srbije, Beograd, 2009.

14. VUKOJE, V., VUKELIĆ, G.: Finansijsko propadanje poljoprivrednih preduzeća

Vojvodine, Računovodstvo, vol. 54, Novi Sad, 2010.

15. ŢAGER, KATARINA, MAMIĆ SAĆER, IVANA, SEVER,SANJA ŢAGER, L.:

Analiza finansijskih izveštaja, Zagreb 2008.

SIGNIFICANCE ANALYSIS OF FINANCIAL STATEMENTS

AGRICULTURAL FIRM WITH EMPHASIS ON QUALITY

SIMEUNOVIĆ, T., MILOŠEVIĆ, VERA 9

Summary

In the context of the survival of enterprises in terms of market environment,

it is assumed business management and development. The perceived

importance of the analysis of business enterprise that produces the

information needed for menegement. In analysis tends to be a thorough

codification of all relevant data and information, whether it’s about value

(cash) or quantitative (material) data and information. In contrast, analysis

of financial statements is primarily oriented towards cash or valuable data

and information. Thus, analysis of financial statements is directed

quantitative financial information and therefore are often also called

financial analysis. How is this important segment of the analysis in terms of

market and capital market environment seems to be no need to stress.

Key words: financial statements, different management, information.

Primljen: 21.10.2013.

Prihvaćen: 20.11.2013.

9 Teodor Simeunović, PhD, College of Professional Studies in Agriculture, Šabac; Vera Milošević,

PhD, Docent, College of Professional Studies in Agriculture, Šabac.

85

UDC: 005.961:005.914.3 Pregledni rad

Review paper

ZNAČAJ PREDUZETNIŠTVA ZA RAZVOJ TURISTIČKE PRIVREDE

RADOSAVAC, ADRIANA, PEJANOVIĆ, R., PREMOVIĆ, JELENA1

Rezime

Preduzetništvo ima ključnu ulogu u povećanju stope zaposlenosti i

ostvarivanju poslovnog uspeha preduzeća, kao i u obezbeđivanju

ekonomskog rasta i razvoja nacionalnih ekonomija u celini. Ostvarivanje,

zadržavanje i povećanje nivoa konkurentnosti primenom preduzetničkog

koncepta, predstavlja osnovnu pretpostavku uspešnosti u savremenom

društveno-ekonomskom okruženju.

Turizam je specifična privredna grana koja ostvaruje značajne ekonomske

rezultate na međunarodnom tržištu. Učešće turizma je oko 10,5% u BDP

sveta, posredstvom turizma se realizuje preko 12,5% vrednosti ukupnog

izvoza u svetu i oko 30% svetske trgovine uslugama. Projekcije daljeg rasta

udela turističke privrede koje se očekuju do 2020. godine, veoma su

optimistične.

Kako bi se ostvarile očekivane performanse turističkog rasta, neophodno je

razvijati preduzetnički pristup u upravljanju celokupnim turističkim

sektorom. U radu se posebno analiziraju komparativne mogućnosti ruralnih

područja i ističe značaj preduzetništva za razvoj agroturizma.

Ključne reči: preduzetništvo, MSP, turizam, ruralna podruĉja, agroturizam,

agropreduzetništvo.

1. UVOD

Pokretaĉki mehanizmi najrazvijenih tržišnih privreda se ne mogu shvatiti bez analize

i razumevanja preduzetništva i preduzetniĉke funkcije. Uspeh i neuspeh preduzeća, kao i

brži i sporiji tempo privrednog razvoja jedne nacionalne ekonomije su uslovljeni

prvenstveno uspešnim ili manje uspešnim obavljanjem preduzetniĉke funkcije.

Preduzetništvo, kao razvojna poslovna filozofija današnjice, predstavlja skup

raznovrsnih sposobnosti i funkcija koje se odnosi na organizovanje, koordiniranje,

nadzor, upravljanje i rukovoĊenje poslovnim procesima i akcijama.

1 Mr Adriana Radosavac, doktorant, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad;

Dr Radovan Pejanović, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi

Sad, mr Jelena Premović, doktorant, Ekonomski fakultet, Kragujevac.

86

Pojam poslovnog preduzetništva se najĉešće poistovećuje sa pojmom malih i

srednjih preduzeća (MSP) koja poseduju veću fleksibilnost i veću moć prilagoĊavanja

tržišnim kretanjima što je i uslov efikasnijeg poslovanja, a samim tim i povećanja

konkurentnosti. Stoga, sektor malih i srednjih preduzeća i drugih preduzetnika

prepoznaju se kao glavni pokretaĉi ekonomskog razvoja, kako na nacionalnom, tako i na

lokalnom nivou, takoĊe i u zemljama u tranziciji, koje kreću od centralizovane i

planirane ka tržišno orijentisanoj ekonomiji (Pejanović, Njegovan, 2009).

Razvoj malog i srednjeg preduzetništva omogućava organizaciju delatnosti na

savremenom tehniĉko - tehnološkom nivou, povećanje kvaliteta proizvodnje i

uspostavljanje tržišnih uslova privreĊivanja. Preduzetništvo se smatra novim sektorom

savremene privrede, a preduzetnici kao kreatori novih radnih mesta (Penezić, N., 2008).

Osnivanje sektora MSP zahteva manja finansijska sredstva, što je znaĉajno za zemlje u

tranziciji koje se suoĉavaju sa nedostatkom finansijskih sredstava. Posebno treba istaći da

su mala i srednja preduzeća nosilac preduzetniĉkog duha kojeg karakteriše: kreativnost,

inovativnost, sposobnost preuzimanja rizika, želja za maksimalnim uspehom, fleksibilnost

odnosno prilagoĊavanje novim tržišnim i poslovnim zahtevima. TakoĊe, osnivanje i razvoj

MSP utiĉe na povećanje stope zaposlenosti, što je izuzetno važno za sve uĉesnike na

globalnom tržištu, a posebno za države u tranziciji.

2. PREDUZETNIŠTVO KAO FAKTOR EKONOMSKOG RAZVOJA

Osnovni put sveukupnog razvoja jedne države je put u tzv. preduzetniĉko društvo.

Savremeno preduzetništvo je nosilac permanentne preduzetniĉke inovacije koja obnavlja,

transformiše i podstiĉe razvoj preduzeća, ali i nacionalnih ekonomija širom sveta.

Konkurentnost ima odluĉujući znaĉaj za ekonomski razvoj, zaposlenost, ekonomski

isplativu razmenu sa svetom i povećanje blagostanja. Ona predstavlja sintetiĉki izraz

uspešnosti privrede jedne zemlje i pokazatelj efikasnosti i efektivnosti poslovanja njenih

preduzeća. Zbog znaĉaja za položaj zemlje u globalnoj ekonomiji i uticaja na dugoroĉno

blagostanje graĊana razvoj konkurentnosti danas predstavlja jedan od najvažnijih ciljeva

vlada mnogih zemalja. Dostizanje, održavanje i povećanje konkurentnosti je osnovna

pretpostavka uvećanja ekonomskih i tehnoloških mogućnosti privrede svake zemlje.

(Pejanović, R., 2003).

Razvoj preduzetništva predstavlja kljuĉ održivog razvoja zemlje, posebno razvoja

agroprivrede i ruralnih podruĉja (Pejanović, Njegovan, 2009).

Preduzetnici su pokretaĉka snaga revitalizacije, transformacije i razvoja poslovne

aktivnosti u svetu, jer oni obezbeĊuju stalno raĊanje i razvoj novih poslovnih poduhvata,

a time omogućavaju vitalnost tržišnoj privredi. Jedan od kljuĉnih zadataka savremenih

preduzetnika i menadžera je pribavljanje, razvoj i alokacija organizacionih resursa.

Podrška razvoju preduzetništva ostvaruje se u EU kroz podsticanje razvoja malih i

srednjih preduzeća, kroz konkretne programe, propise, usmerenja i fondove. Formirani

su regionalni fondovi, inkubator centri za razvoj MSP, kroz program partnerstva i

saradnje (TEMPUS, PHARE i dr.) izmeĊu država ĉlanica. TakoĊe, postoji i podrška

razvoju agrobiznisa putem mera subvencija, gde je postignut visok nivo agrarnog i

ruralnog razvoja. Takav koncept razvoja podrazumeva ĉvrstu vezu izmeĊu

preduzetništva, agrobiznisa i multifunkcionalnog razvoja ruralnih regiona.

87

U cilju efikasnog i efektivnog iskorišćavanja potencijala malih i srednjih preduzeća na jedinstvenom evropskom tržištu, Evropska komisija je 2008. godine formirala Evropsku mrežu preduzetništva – Enterprise Europe Network (EEN). Evropska mreža preduzetništva, kao najveća evropska mreža za poslovnu podršku, nudi pomoć malim i srednjim preduzećima u Evropskoj uniji, kao izvan tih okvira. Evropska mreža preduzetništva sastavljena je od oko 600 partnerskih organizacija i institucija (poput asocijacija, nacionalnih agencija, nauĉnih instituta..) u kojima je angažovano preko 4.000 eksperata s podruĉja preduzetništva, inovacija i transfera tehnologije, sa ciljem promocije konkurentnosti i inovacija na lokalnom i evropskom nivou. Osim toga, mreža olakšava pristup najrazliĉitijim informacijama i omogućava uspostavljanje kontakata i povezivanje u 40 zemalja: sve zemlje ĉlanice EU, Norveška, Island, zemlje kandidati i potencijalni kandidati za ĉlanstvo u EU (Turska, Makedonija, Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina), Švajcarska, treće zemlje (Jermenija, Ĉile, Rusija). Usluge Evropske mreže preduzetništva su besplatne.

3. ODRŢIVI RAZVOJ TURISTIČKE PRIVREDE

Turistiĉka delatnost uzima se kao društvena pojava sa stanovišta uzroka, ciljeva,

pojavnih oblika i njihovih neekonomskih posledica, ali istovremeno i kao ekonomski fenomen sa stanovišta naĉina i sredstava ostvarenja društvenih tendencija, tekućih privrednih procesa u turistiĉkoj privredi i njihovih posledica (Gajić, T., 2010).

Razvijena infrastruktura predstavlja realan osnov za kreiranje celokupne privredne politike jedne države koja se može smatrati razvijenom. Poseban znaĉaj razvijena infrastruktura ima za razvoj turistiĉke privrede. Turistiĉka infrastruktura obuhvata objekte za informisanje, odmor, snabdevanje, rekreaciju, edukaciju i zabavu turista, i to: skijališta, kupališta i plaže, tematski i zabavni parkovi, turistiĉki informativni centri i drugo... Turistiĉka suprastruktura podrazumeva ugostiteljske objekte kao i galerije, izložbeni, kongresni i zabavne objekte koji su u neposrednoj vezi sa ugostiteljskim objektima i objektima sportsko rekreativnog sadržaja ili sa njima ĉine jedinstvenu celinu (Vujović, S., 2008).

Prema statistiĉkim podacima Svetske turistiĉke organizacije ukupan broj od 880 miliona turista u 2009. godini, povećan je na jednu milijardu 2010. godine, a predviĊa se da će u 2020. godini iznositi ĉak 1,6 milijardi.

Tabela 1. PredviĎanja razvoja meĎunarodnog turizma do 2020. godine

Table 1. Prediction of the development of international tourism until 2020.

Godine Broj turista

(u mil.)

Turistička potrošnja

(u mld.$)

1995. 550,3 485,0

2000. 698,8 575,0

2005. 984,0 988,0

2010. 1.363,0 1.770,0

Proseĉna godišnja

stopa rasta (%)

2000-2020

3,40

5,75

Izvor: Adaptirano prema UNWTO, 2009

88

Uĉešće turizma u BDP sveta je oko 10,5%, posredstvom turizma se realizuje preko

12,5% vrednosti ukupnog izvoza u svetu i oko 30% svetske trgovine uslugama. Ovakav

oĉekivan razvoj podrazumeva ozbiljan rizik za životnu sredinu i blagostanje

stanovništva, ali i za turizam kao privrednu granu. Ostvarujući znaĉajan udeo u

globalnom bruto nacionalnom proizvodu i ukupnoj zaposlenosti mnogih zemalja,

turizam je preuzeo, takoĊe, i znaĉajnu odgovornost u odnosu na ekonomsko, društveno,

kulturno i prirodno okruženje.

Pravovremenim planiranjem razvoja turizma mogu se spreĉiti štete i izbeći

postepeno uništavanje vrednosti životne sredine znaĉajne za turizam. Sadašnji negativni

uticaji turistiĉkih aktivnosti na kvalitet životne sredine uzrokovani su slabim

sprovoĊenjem propisa o planiranju i izgradnji, nedostatkom infrastrukture za tretman

otpadnih voda i nekontrolisanim odlaganjem otpada, kao i neefikasnim upravljanjem u

zaštićenim prirodnim dobrima. Ostvareni rezultati kao i projektovani dalji turistiĉki rast,

ukazuju da neophodnost strateškog upravljanja turistiĉkim sektorom, pre svega u pravcu

kontrole daljeg turistiĉkog rasta. Analize su pokazale da se pred turistiĉku privredu i sve

institucije u oblasti turizma postavlja zadatak uspostavljanja, pre svega, održivog i

odgovornog razvoja u cilju oĉuvanja životne sredine kao resursa turistiĉkog proizvoda.

U kontekstu ostvarivanja ovih ciljeva, danas dominira koncepcija održivog turistiĉkog

razvoja pod kojom se podrazumeva razvoj turizma koji zadovoljava potrebe sadašnjih

turista, turistiĉkih destinacija i svih uĉesnika u turizmu, uz istovremeno oĉuvanje i

uvećanje potencijala za korišćenje turistiĉkih resursa u budućnosti, bez ugrožavanja

mogućnosti budućih generacija da zadovolje sopstvene potrebe (Premović i sar., 2011).

Prema Krippendopf-u razlike izmeĊu masovnog ili neodrživog i održivog turizma su

suštinske. Osnovne karakteristike ova dva oblika turizma prikazane su u tabeli 2.

Tabela 2. Neodrţivi i odrţivi turizam2

Table 2. Unsustainable and Sustainable Tourism

NEODRŢIVI TURIZAM ODRŢIVI TURIZAM

Ne uvažava socijalne ĉinioce i

faktore životne sredine, agresivan

Uvažava socijalne ĉinioce i faktore

životne sredine, oprezan

Brz razvoj Spor razvoj

Nesrazmeran, neusmeren

(nekontrolisan) razvoj

Razvoj u manjim srazmerama

(planiran i kontrolisan)

Razvoj rukovoĊen kratkoroĉnim

interesima

Razvoj rukovoĊen dugoroĉnim

interesima

Sektorski pristup turizmu,

uvažavanje iskljuĉivo interesa

turizma

Holistiĉki pristup turizmu, uvažavanje

interesa drugih delatnosti koje su manje

ili više vezane za turizam

Nestabilan razvoj Stabilan razvoj

Kvantitativan razvoj Kvalitativan razvoj

Fokusiran na cenu turistiĉkog

proizvoda

Fokusiran na vrednosti koje se mogu

dobiti za novac

2 Krippendorf, J.: Reconciling tourist activities with nature conservation, Council of Europe,

Strasbourg, 1992.

89

NEODRŢIVI TURIZAM ODRŢIVI TURIZAM

Neobuĉeni ili nedovoljno obuĉeni

kadrovi

Kontinuirano obrazovanje i obuka

kadrova

Nerazvijena struktura zanimanja u

turizmu

Razvijena struktura zanimanja u

turizmu

Publicitet turizma se zasniva na

prevaziĊenom (zastarelom) modelu

Edukovanje turista i ĉitave javnosti o

znaĉaju (održivog) turizma

Lokalni pristup turizmu sa fokusom

na ekonomske efekte turizma

Regionalni pristup turizmu, kao ĉiniocu

integralnog razvoja širih prostornih

celina, odnosno regija

Znaĉajne komparativne mogućnosti za održivi turistiĉki razvoj imaju razliĉite

ruralne sredine. Mogućnosti razvoja ruralnih sredina su razliĉite i one zavise od velikog

broja faktora, pre svih od:

geografskog položaja i pristupaĉnosti (sredine bliže urbanim naseljima, važnim

saobraćajnicama, preraĊivaĉkim kapacitetima i tržištu imaju razvojne prednosti),

prirodnih uslova i potencijala (nadmorska visina, klima, zemljište, šumski

pokrivaĉ, biodiverzitet, vodni resursi, rudno bogatstvo),

ljudskih i materijalnih resursa (infrastruktura, privredni kapaciteti, broj i struĉnost

radne snage, razvijenost javnih službi, veliĉina i morfologija naselja), i

socijalnog kapitala i interakcija (kulturološke osobenosti, odnos prema tradiciji,

modernizaciji, horizontalna i vertikalna saradnja i dr.) (Popović, et al, 2011).

Kljuĉnu pretpostavku razvoja ruralnog turizma ĉini priroda, odnosno, povoljni

prirodno-demografski uslovi. Osnovna odlika ruralnih podruĉja je da su ona malih

razmera, usitnjena i najĉešće prostorno dislocirana. Pozitivni efekti održivog razvoja

ruralnog turizma su brojni, a kao najznaĉajnije možemo istaći: povećavanje zaposlenosti

lokalnog stanovništva i dodatni izvor prihoda, razvoj srodnih delatnosti, pre svih

proizvodnih i uslužnih delatnosti, zadržavanje lokalnog stanovništva na seoskim-

ruralnim podruĉjima i spreĉavanje migracija ka urbanim podruĉjima, zaštita i oĉuvanje

prirodne, kulturne, nacionalne i istorijske baštine.

Turizam se u praksi pokazao kao efikasan instrument razvoja emitivnih i receptivnih

podruĉja, posebno ako se radi o privredno zaostalim delovima zemlje. Taĉnije ova

delatnost se smatra motornom snagom procesa izvoĊenja ekonomski zaostalih podruĉja

na prag privredne razvijenosti, ali osim ovog i ovakvog neposrednog efekta turizma on

utiĉe i na rešavanje ostalih privrednih problema, ĉije se ublažavanje ili prevazilaženje

uzdiže na nivo ciljeva svesne akcije društva u ekonomskoj sferi života (Gajić, T., 2010).

U svetu je registrovano blizu milion gazdinstava koja pružaju usluge ruralnog

turizma ĉime se obezbeĊuje od 1,5 do 3 miliona radnih mesta. Evropski kontinent je

danas lider u oblasti ruralnog turizma sa oko 200.000 registrovanih pružalaca usluga u

ruralnom turizmu (više od 2.000.000 ležajeva), dok se broj direktno i indirektno

zaposlenih u ruralnom turizmu EU procenjuje se na 500.000. Procenjuje se da smeštaj na

farmama, u privatnim seoskim kućama i u malim porodiĉnim pansionima privlaĉi

direktnu godišnju turistiĉku potrošnju od oko 12 milijardi evra. Ruralni turizam se

najĉešće poistovećuje sa „seoskim odmorom“, ali on obuhvata i sve ostale turistiĉke

aktivnosti u ruralnim podruĉjima (Premović i sar., 2011).

90

4. SPECIFIČNOSTI PREDUZETNIŠTVA U AGROTURIZMU

Preduzetništvo je presudan faktor u povećanju konkurentnosti preduzeća u turizmu i

obuhvata brojne elemente kao što su kreativnost, inovacije, menadžerske sposobnosti,

preuzimanje rizika, neizvesnost (Hjalager, 2010).

Kada je turizam razvijen kao jedna masovna pojava tada prožima celokupnu

materijalnu osnovu društva. Opšte je poznata ĉinjenica da su ekonomske funkcije

turizma sa gledišta privrednog razvoja veoma bitne, ali su one neposredno uslovljene i

zavisne od neekonomskih funkcija. Ljudski porivi koji iniciraju turistiĉka kretanja, u

suštini imaju neekonomski karakter uslovljavajući aktiviranje delatnosti koje svojom

aktivnošću oliĉavaju ekonomski funkcionalni segment turizma (Gajić, T, 2010).

Specifiĉnost turistiĉkog tržišta i povezanosti savremenih turistiĉkih proizvoda sa

brojnim privrednim i vanprivrednim delatnostima, utiĉe da društveno-ekonomski efekti

turizma budu višestruki. Razvojem turizma stvaraju se mogućnosti za pokretanje niza

drugih privrednih delatnosti. Samim tim, turizam predstavlja znaĉajan faktor za

pokretanje ukupnog privrednog razvoja kao i razvoja ostalih uslužnih i neuslužnih

delatnosti, npr proizvodnja specifiĉnih roba za potrebe turizma.

„Na ekonomske efekte turizma na odreĊeno mesto, uticaj imaju grupe razliĉitih

faktora. Neke od njih, sa znaĉajnijim intenzitetom su:

prirodne i antropogene vrednosti podruĉja,

materijalna osnova,

pristupaĉnost (udaljenost od emitivnih turistiĉkih podruĉja, saobraćajna

povezanost),

organizacija i politika razvoja turizma,

organizovana ponuda sa svim sadržajima.

Navedeni faktori i vrednosti odreĊuju uticaje i znaĉaj turizma za konkretno mesto“

(Pejanović, Vujović, 2008).

U savremenim uslovima poslovanja, poseban akcenat je stavljen na razvoj

agropreduzetništva kao perspektivnog oblika preduzetništva. Ovakav primer

preduzetništva prisutan je u zemljama ĉlanicama EU od 70-tih godina XX veka, koje su

upravo preko ovog vida preduzetništva stvorile jak agrarni sektor. Potrebno istaći da je

koncept preduzetništva u poljoprivredi usko vezan i sa konceptom ruralnog razvoja.

Stoga, postoji ĉvrsta veza izmeĊu preduzetništva, agrobiznisa i multifunkcionalnog

razvoja ruralnih regiona.

Ideja agrarnog preduzetništva u EU se javila 70-tih godina i podržana je 90-tih

godina u EU, a realizovana je usvajanjem Agende 2000, reformskim dokument

zajedniĉke agrarne politike (CAP) Evropske Unije. U tom kontekstu potrebno je pratiti i

primeniti iskustva EU u razvoju preduzetništva u agrobiznisu.

Ovaj koncept preduzetništva je tokom 90-tih godina XX veka zvaniĉno

proklamovan putem tzv. Agende 2000 u zemljama ĉlanicama EU. Na taj naĉin je preko

raznih programa ruralnog razvoja sprovedena obuka farmera u korišćenju novih

tehnologija u restrukturiranoj poljoprivredi, što je bitno uticalo na jaĉanje mešovitih i

resursno ograniĉenih gazdinstava.

TakoĊe, potrebno je istaći da je u EU ovaj vid preduzetništva evoluirao u tzv.

„seosko preduzetništvo“, kao novom organizacionom obliku preduzetništva koji

91

povezuje poljoprivrednu proizvodnju sa drugim delatnostima kao što su: turizam,

prehrambena industrija, trgovina, proizvodno i uslužno zanatstvo, zadrugarstvo

razliĉitog tipa, obrazovanje, usluge, kultura, zdravstvo, ĉuvanje krajolika i životne

sredine, izdavanje u najam zemljišta i kuća za stanovanje i druge profitabilne aktivnosti.

Naime, sve ove delatnosti se zasnivaju zajedniĉkom korišćenju istih resursa.

Revitalizacija ruralnih podruĉja i razvoj agroprivrede i turizma u njima su od

posebnog znaĉaja za razvoj nacionalnih privreda zemalja u tranziciji. Razvoj

preduzetništva višestruko doprinosi razvoju agroprivrede preko: većeg stepena

iskorišćavanja poljo(privrednih) potencijala, većeg stepena finalizacije poljoprivrednih

proizvoda, revitalizaciji sela, smanjenja depopulacije seoskog stanovništva, rasta

konkurentnosti, veće zaposlenosti radno sposobnog stanovništva i celokupnog

ekonomskog razvoja jedne zemlje. Tranzicija agro(privrede) je proces izgradnje nove,

moderne privredne delatnosti zasnovane na efikasnosti, konkurentnosti, intenzivnosti i

tržišnosti, po ugledu na agroprivredu razvijenih zemalja (Pejanović, Tica, 2005).

Turizam je specifiĉna privredna delatnosti u svetu koja je u direktnoj korelaciji sa

poljoprivredom. Sa jedne strane je zavistan od poljoprivrede, a sa druge strane podstiĉe

prosperitet poljoprivrede. Pojam agroturizam predstavlja vezu izmeĊu turizma i

poljoprivrede koji je usmeren ka održivom razvoju, proizvodnji zdrave hrane, zdravoj

ishrani turista, boravku turista u zdravoj sredini, integralnom razvoju poljoprivrede,

plasmanu zdrave hrane na tržištu (Vujović, S., 2007).

Ako posmatramo agroturizam kao deo koncepta turistiĉke delatnosti možemo reći da

u tom sluĉaju obuhvata sve poslove koji su vezani za putovanje i privremeni boravak

ljudi van svog prebivališta (kao što su seoski, lovni, zabavni, kulturni, izletniĉki,

sezonski i vansezonski turizam). Razvoj turizma i agroturizma dovodi do bržeg razvoja

svih delatnosti koje su sa njim usko povezane (poljoprivreda, industrija, ugostiteljstvo)

(Cvijanović i sar., 2005).

Razvoj turistiĉkog preduzetništva-seosko preduzetništvo predstavlja veliki potencijal

za povećanje ekonomske moći tih podruĉja kao i pružanje velike šanse za povećanje

zaposlenosti stanovnika na selu koji teže dolaze do radnih mesta. Sve te aktivnosti deluju

stimulativno na stanovnike sela za njihov ostanak na selu kao i smanjenje odlazećeg

stanovništva sa sela u grad. Razvoj preduzetništva u turizmu je moguć u svim oblastima,

potrebno je imati viziju i biti istrajan u njegovom ostvarenju (Cvijanović i Vuković, 2010).

5. ZAKLJUČAK

Turizam predstavlja jednu od najperspektivnijih privrednih grana današnjice i

dopunsku delatnost poljoprivrede. U svom razvoju i razvoju poljoprivrede susreće se sa

nizom delatnosti koje su usko povezane sa agrobiznisom i koji utiĉe na razvoj agrarne

proizvodnje, na zaposlenost u poljoprivredi i ruralnoj sredini, utiĉe na zaustavljanje

migracije stanovništva, podizanje obrazovnog i kulturnog nivoa na selu. Agroturizam

usmerava celokupan agrokompleks ka održivom razvoju, proizvodnji zdrave hrane i

njihovom plasmanu na tržište. Održivi turizam predstavlja aktivnosti u turizmu sa ciljem

dugoroĉnog oĉuvanja prirode, kulturnih i društvenih resursa, pozitivnog ekonomskog

rasta i razvoja. Razvoj MSP treba usmeravati, podsticati i podržavati u cilju njihovog

doprinosa razvoju agrobiznisa, agroprivrede uvoĊenjem novih proizvoda na tržište,

92

razvoj obnovljivih izvora energije, ekološke proizvodnje, revitalizacije sela, povećanje

izvoza kao i smanjenje uvoza.

Za razvoj preduzetništva u turizmu neophodna je podrška u vidu saveta, pomoć

struĉnog znanja, stvoriti preduzetniĉku klimu, regulisati odreĊene zakonske propise u

cilju stimulisanja.

6. LITERATURA

1. CVIJANOVIĆ, D., POPOVIĆ, V., KATIĆ, B.: Marketing i multifunkcionalna

poljoprivreda, MeĊunarodna konferencija TEMPO-HP 0,5, Ĉaĉak, 6-8. 10. 2005

Tehniĉki fakultet Ĉaĉak, Agronomski fakultet Ĉaĉak, Jugoslovensko društvo za

pogonske mašine, traktore i održavanje, Novi Sad, 2005, str. 295-301,.

2. CVIJANOVIĆ, D., VUKOVIĆ, P.: Agritourism in Serbia as a chance for food export,

International Conference – Food and Rural economy competitiveness under the global

crisis, 23-25 September, Bucharest, Romania, Edition II, 2010, pp. 433-438.

3. GAJIĆ, T.: Turizam u funkciji intenzifikacije privrednog razvoja receptivnih i

emitivnih podruĉja- primer Južnobaĉkog okruga, ĉasopis Industrija, 3/2010,

Ekonomski institut-Beograd, 2010, str. 139-154.

4. HJALAGER, A - M.: A Review of Innovation Research in Tourism, Tourism

management, 31(1), 2010, pp. 1-12.

5. KRIPPENDORF, J.: Reconciling tourist activities with nature conservation, Council

of Europe, Strasburg, 1992.

6. MARKOVIĆ, K.: „Poljoprivredna savetodavna služba u funkciji razvoja

menadžmenta u poljoprivredi“, magistarski rad, Poljoprivredni fakultet Novi Sad,

2004.

7. PEJANOVIĆ, R.: „Konkurentnost u agrobiznisu“, Savremeni farmer, br. 15,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2003, str. 35-36.

8. PEJANOVIĆ, R., TICA, N.: Tranzicija i agroprivreda, Univerzitet u Novom Sadu,

Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, 2005.

9. PEJANOVIĆ, R., VUJOVIĆ, S.: Ruralni razvoj i agroturizam, Agroekonomika:

ĉasopis Departmana za Ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog

fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, br. 37-38, 2008, str. 5-14.

10. PEJANOVIĆ, R., NJEGOVAN, Z.: Preduzetništvo i (agro)ekonomija, monografija,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2009.

11. PENEZIĆ, N.: Preduzetništvo-savremeni pristup, Akademska knjiga, Novi Sad,

2008.

12. PREMOVIĆ, J., BOLJEVIĆ, A. i ARSIĆ, LJ.: Resursni potencijali održivog

turistiĉkog razvoja Srbije, VI MeĊunarodni nauĉni skup Mediteranski dani Trebinje

2011: Turizam i ruralni razvoj - savremene tendencije, problemi i mogućnosti

razvoja, Tematski zbornik ISBN 978-99955-664-2-5, COBISS.BH-ID 2222360,

(štampano izdanje), Trebinje, 2011, str. 430-439.

13. PREMOVIĆ, J., BOLJEVIĆ, A. i ARSIĆ, LJ.: Turizam u funkciji održivog razvoja

Srbije, Agroekonomika, ĉasopis Departmana za Ekonomiku poljoprivrede i

sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, broj 51-52,

ISSN:0350-5928, COBISS.SR-ID 28370439, 2011, str. 155-164.

93

14. POPOVIĆ, V., KATIĆ, B. i SAVIĆ, M.: Ruralni razvoj u Srbiji i lokalne zajednice,

Ekonomika poljoprivrede, broj 1, 2011.

15. VUJOVIĆ, S.: Agroturizam kao podsticajni faktor ekonomskog razvoja Vojvodine,

Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 36, 2007.

16. VUJOVIĆ, S.: Materijalna osnova turizma-stvaranje materijalne osnove nove turistiĉke

destinacije, monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, 2008.

17. VUJOVIĆ, S., MACURA, R., SPAJIĆ, J.: Razvojni aspekti turizma (Opština Knić),

Ekonomika poljoprivrede, Beograd, Vol. LVIII, СБ/SI-1 (1-368), 2011, str. 41-47.

THE IMPORTANCE OF ENTREPRENEURSHIP FOR DEVELOPMENT

OF TOURIST BUSINESS

RADOSAVAC, ADRIANA, PEJANOVIĆ, R., PREMOVIĆ, JELENA

3

Summary

Eentrepreneurship is a key part for increasing employment rate and

achieving business success of the company and also insuring company

growth rate and development of national economy as a whole. Realization,

maintaining and increasing the competitiveness through the concept of

entrepreneurship, represent a basic assumption of success in modern socio-

economic environment.

Tourism is a specific economic sector that achives significant economic

resulsts on international market. Tourism participate in about 10,5 % of the

GDP in the world, through the tourism the value of total export is over 12,5

% in the world and about 30 % in world trade services. Projection of

further growth of the tourism economy until the year 2020 is very optimistic.

If the expecting growth of tourism would be achived, it's necessary to

develop entrepreneurship approach in handling a whole tourism sector.

Comperative possibilities of rural area's are specially analized in this paper

and a significance of entrepreneurship for the development of agro tourism.

Key words: entrepreneurship, MSP, tourism, rural areas, agro tourism, agro

entrepreneurship.

Primljen: 14.10.2013.

Prihvaćen: 15.11.2013.

3 Mr Adriana Radosavac, PhD candidate, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi

Sad, Radovan Pejanović, PhD, Full Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture,

Novi Sad, mr Jelena Premović, PhD candidate, Faculty of Economics, Kragujevac.

94

UDC: 338.487:339.138 Pregledni rad

Review paper

AГРОТУРИЗАМ У САВРЕМЕНОЈ НАУЧНОЈ ЛИТЕРАТУРИ

ПЕТРОВИЋ, Д., MAРКО1

Резиме

У раду су анализиране појмовне одреднице и вишедимензионални

приступ тематици агротуризма. Дат је основни научни оквир којим

се објашњава термин и појава агротуристичких активности, са

становишта пружалаца и корисника таквих услуга. Дефинисане су

врсте смештајних јединица које су на располагању туристима и

извршено је поређење принципа управљања сеоског пољопривредног

домаћинства и сеоског туристичког домаћинства. Образложене су

функције и мултидисциплинарни карактер познавања агротуризма.

Најзад, пружен је увид у просторне одреднице и појашњени субјекти,

производи и услуге који су присутни у овом виду туризма, на основу

савремене домаће и иностране научне литературе и извора података.

Кључне речи: агротуризам, савремена научна литература, рецептивна

основа, вишедимензионални приступ .

1. УВОД

Седамдесетих година ХХ века термин агротуризам се по први пут појављује у

међународној научној литератури. Настаo je као симбиоза префикса агро од грчке

речи agros или латинске речи ager што значи земља, поље, тло или земљорадник

(особа која се бави земљорадњом) са речју туризам. Према Теобалду (Тheobald,

1998), реч туризам је настала од латинске речи tornare и грчке tornos, што заправо

означава кружно кретање, односно кретања око централне тачке или осе. Стога, тура

(обилазак) представља пут који има повратну карту, односно, чин одласка, а затим

чин повратка у првобитну полазну тачку, и зато, онај ко предузима такав пут може

се назвати туристом. Спајањем речи агро и речи туризам резултирало је стварању

1 Марко Д. Петровић, М.Sc., студент докторских студија геонаука (модул: туризам) на Департману за

географију, туризам и хотелијерство, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду и

истраживач - стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Владе Републике Србије. Контакт мејл: marko.d.petrovic@uns.ac.rs.

Напомена: Рад је подржан од стране Републичког пројекта ИИИ 47007, Министарства просвете, науке и

технолошког развоја, Владе Републике Србије.

95

новог термина који се односи на туристичке активности људи које су присутне у

објектима у сеоској средини са преовлађујћом пољопривредном функцијом.

У савременом проучавању развоја туризма у свету, агротуризам се јавља као

његов веома значајан и растући сегмент. Иако изгледа једноставно дефинисати

термин агротуризам (енг. Аgritourism; Farm tourism; Farm-stay tourism) као

„туризам који се одвија у аграрном простору”, ова дефиниција не укључује

сложеност активности и различите облике и значења који су развијени у

различитим земљама. Полази се од чињенице да су агротуристичке активности

присутне у угоститељским објектима за смештај који се у српском законодавству

дефинишу као сеоско туристичко домаћинство (енг. Farm stay) и објекти домаће

радиности (енг. Self-service beds), које ће касније бити појашњене у тексту.

Теоретичари Никерсон, Блек и Мекул (Nickerson et al., 2001) наводe да је рурални

простор основни ресурс за развој агротуризма и да се ова туристичка активност

ослања на потребу градских становника за миром и простором за рекреацију на

отвореном. Уз то, aутори напомињу да су боравак у селу и рурални крајолик

незаобилазни при овој туристичкој активности. Међутим, агротуризам се ипак

уобичајеније користи за појмове који се односе на туристичке производе који су

директно везани за пољопривредну (аграрну) средину, пољопривредне производе

и боравка у руралном окружењу (Canoves et al., 2004; Donaldson & Momsen, 2011).

Шнајдер и сарадници (Sznajder et al., 2009) у агротуристичке активности укључују:

боравак у сеоској средини (било у приватној смештајној јединици или у виду

камповања), образовне посете, рекреативне активности или продају

пољопривредних производа и производа ручне радиности.

Нилсон (Nilsson, 2002), у свом раду о агротуризму, дефинише овај вид туризма

као основни сегмент руралног туризма. Према овом аутору, рурални туризам се

заснива на руралном окружењу уопште, док се агротуризам искључиво заснива на

пољопривредном добру и произвођачу. Кларк (Clarke, 1996) објашњава да постоји

извесне просторне разлика у агротуризму. Наиме, ако је смештај измештен из

пољопривредног окружења, онда се ради о пољопривредном туризму, док туризам

на пољопривредном добру значи да су пољопривредно окружење и његова понуда

укључени у производ (нпр. учешће у пољопривредним радовима, вожња

трактором, обрада производа, и сл.). Проблеми у пољопривредној производњи су

дали велики подстицај пољопривредницима и креаторима пољопривредне

политике да траже алтернативне активности, међу њима је управо и агротуризам

(Illbery et al., 1998).

Како наводи Kушен (Кušen, 2007а; 2007б), проблематика одређивања термина

агротуризам је врло деликатна, јер се често меша са појмом руралног туризма.

Аутор тврди да је често помињање агротуризма уствари чиста маркетиншка појава

која има за циљ постизање што бољих економских резултата. Наиме, он сматра да

је агротуризам део сегментације руралног туризма (поред ловног, еко,

здравственог, верског, културног, итд.), али да се у стручној литератури спомињу

као синоними, иако се агротуризам, као такав, развија на Истри. Уз то, аутор чак

напомиње да на развој руралног туризма у Хрватској неповољно утиче

неконзистентна употреба речи агротуризма, рурални простор, рурални туризам,

сеоски туризам, туризам на сељачким господарствима, туристичка сељачка

домаћинства и друго, које се користе у стручним радовима и законским

прописима. Закључује да је у интересу развоја агротуризма и руралног туризма, да

96

се више не понављају нека нефункционална решења коришћења поменутих

термина у стручној и нормативној пракси.

Данас, међутим већина теоретичара (Sharpley, 2002; Canoves et al., 2004;

Tchetchik et al., 2006; Sznajder et al., 2009; George & Rilla, 2011) је сагласна да је

агротуризам заправо јасан сегмент руралног туризма, исто као и екотуризам,

авантуристички, културни или етнички туризам. Како бројни аутори наводе

(Милетић и Тодоровић, 2003; Тодоровић и Штетић, 2009), агротуризам представља

сегмент руралног туризма који се одвија на пољопривредним газдинствима где

постоје могућности да се, уз основну пољопривредну активност, понуде услуге

јела, пића и/или смештаја. Уз ово, аутори напомињу да угоститељска делатност, с

акцентом на локалној гастропонуди, може бити саставни део активности

агротуризма под називом гастрономски туризам.

С друге стране, Стојановић (2007), наводи да је агротуризам део тзв.

алтернативних типова туризма који су се јавили 80-их година прошлог века под

утицајем тренда „зелене потрошње”2 и као последица развијене свети о

путовањима у складу са заштитом животне средине. С друге стране, поједини

аутори ипак тврде да су појмови агротуризам и рурални туризам истоветни (Di

Muzio, 2000; Hall et al., 2003). Такође, извршена је подела између термина

агротуризам и фармерски туризам, где први термин укључује „све активности

везане за туризам у руралним подручјима...”, док други представља искључиво

„туристичке активности које подразумевају боравак на фармама ...” (Штетић, 2007,

118). У овом случају, агротуризам и рурални туризам представљају идентичне

термине, што није у складу са преовлађујућим мишљењима у међународној

литератури. Према истој ауторки, агротуризам може укључивати следеће

активности: рекреацију у природи, образовне активности, забавне програме,

угоститељске услуге и продају производа са фарме.

Међутим, ако се прихвати концепт да агротуристички производ обухвата

искључиво скуп туристичких производа, услуга и активности у сеоским

јединицама, какви су сеоска туристичка домаћинства и објекти домаће радиности,

може се конкретизовано анализирати суштина и квалитет таквог производа, што су

доказали и бројни истраживачи (Reichel et al., 2000; Sirgy & Cornwell, 2001;

Nickerson et al., 2001; Hall et al., 2003; Adams, 2008; George et al., 2009; Sznajder et

al., 2009).

Према Мастер плану одрживог развоја руралног туризма у Србији (2011, 16),

агротуризам или пољопривредни туризам се дефинише као „вид туризма у којем

је главна мотивација учествовање у пољопривредним активностима и

земљорадничком начину живота”, односно „свака активност коју иницира

пољопривредник и/или породица са циљем да забаве или едукују посетиоца о

начину живота на фарми”. Агротуризам укључује пољопривредне активности и

пољопривредне производе који се производе на селу, и врло снажно се преплиће

са руралним туризмом, будући да је боравак у руралном смештају кључни део

агротуризма.

2 Према Стојановићу (2007), зелена потрошња се јавила као део промена у менталитету потрошње савремене цивилизације, па се ставља акценат на производе и услуге који су „пријатељски настројени

према окружењу”, а овакав вид потрошње је у знатној мери присутан и у међународним туристичким

токовима.

97

Постоје бројне студије које говоре у прилог просторним одредницама у

терминологији агротуризма и његовој вези са руралним туризмом. Динел (Dinell,

2003) наводи да су у Сједињеним Америчким Државама (САД) ова два вида туризма

заправо истоветна, с обзиром на чињеницу да у већини савезних држава постоје

простране руралне области са бројним ранчевима и фармама, тако да значење

руралне средине према европским мерилима овде готово да и не постоји. С друге

стране, у државама Европске уније (ЕУ), где бројни рурални простори имају и

непољопривредне функције (нпр. шумарство, узгој ловних и риболовних врста,

угоститељска делатност, занатство и сл.), разлике у агротуризму и руралном туризму

су значајне. То се оправдава чињеницом да је у бројним руралним просторима ЕУ

екстензивнa пољопривредна производња готово изумрела, али је локална заједница

пронашла алтернативне видове приходовања и на тај начин остала на селу (нпр.

производно занатство, саобраћајне делатности, бројни видови предузетништва и

сл.). Насупрот поменутим примерима, у државама бившег Савеза Совјетских

Социјалистичких Република (СССР), где је процес дерурализације био врло

интензиван и радикалан, приватна сеоска домаћинства и локална заједница на селу

су финансијски врло осиромашила, па се рурални и агротуризам третирају као

сасвим нови видови привређивања на селу (Sznajder et al., 2009). Исти аутори

сматрају да се термин агротуризам другачије перцепцира од стране туриста и од

стране пружаоца агротуристичких услуга. За туристе, агротуризам представља

зближавање са пољопривредним активностима на домаћинствима, рекреацију у

руралном окружењу, али и физичку помоћ коју они могу пружити домаћинима

током боравка у домаћинству. На основу њихових очекивања, и пружаоци услуга на

сеоским туристичким домаћинствима перципирају агротуризам као интегрисану

понуду коју могу пласирати својим гостима. То се пре свега мисли на понуду

смештаја и услуга припреме хране, пића и напитака, али и с посебним акцентом на

концепт пијаца у кући (продаја сопствених производа „на лицу места”). Уз то,

наглашена је образовна функција агротуризма која има за циљ едукацију гостију о

животу људи на селу, пољопривредној производњи и традиционалној обради

пољопривредних производа (George & Rilla, 2011).

2. ДЕФИНИЦИЈА И ВРСТЕ СМЕШТАЈНИХ ЈЕДИНИЦА У АГРОТУРИЗМУ

Агротуризам представља вид туристичких активности чију рецептивну основу

чине агротуристичке смештајне јединице, под којим се најчешће подрaзумевају

сеоска туристичка домаћинства и објекти домаће радиности (куће, апартмани и

собе за издавање). Основна разлика између ова два типа смештаја јесте што у

случају сеоских туристичких домаћинстава, власници објекта ту живе и активно се

баве пољопривредном производњом, док у случају објеката домаће радиности,

власници живе на другом месту, а сам објекат у сеоском окружењу издају

туристима. Међутим, бројни теоретичари агротуризма (Sznajder et al., 2009; Joshi,

2012; Orlić & Bršĉić, 2012) обухватају и различите угоститељске објекте за

смештај у руралним срединама, као што су агрохотели или рурални хотели,

агроколибе и агрокампинзи. С обзиром, да у класификацији угоститељских

98

објеката за смештај у Србији још увек не постоје дате врсте објеката3, у категорију

смештајних објеката у руралној средини би могли бити обухваћене следеће врсте

објеката: хотел, преноћиште, одмаралиште, ловачка вила, ловачка кућа и ловачка

колиба, пансион, апартманско насеље, мотел, коначиште, хан, конак, етно кућа,

вила, камп, кампиралиште, кампинг одмориште, кампинг стоп и други (Граф. 1).

Међутим, овакав обухват чини укупну рецептивну основу у руралном туризму,

што је знатно шира димензија од агротуризма, па ће за потребе овог рада бити

анализиране само основне агротуристичке смештајне јединице: сеоска туристичка

домаћинства и објекти домаће радиности.

Графикон 1. Угоститељски објекти за смештај у руралним срединама

Chart 1. Accommodation facilities for housing in rural areas

Извор: Самостална израда аутора (Individual work by the author).

Према члану 12., Службеног гласника Републике Србије (48/2012), сеоско

туристичко домаћинство представља „угоститељски објекат или групу угоститељских објеката за смештај, у којем се пружају услуге смештаја, исхране и пића или само исхране и пића, који се налази у руралном (сеоском) окружењу са елементима локалног обележја и наслеђа”. Ови објекти категоришу у распону од једне до четири звездица (- 4* 3* 2* 1*). У српском језику се као синоними сеоском домаћинству користе термини сеоско газдинство, фарма, ранч, мајур и имање.

Сеоско туристичко домаћинство у којем се пружају услуге припремања и

послуживања хране, пића и напитака мора имати кухињу и просторију односно

простор за услуживање. Услуге смештаја, односно исхране и пића пружа физичко

лице, предузетник, привредно друштво, друго правно лице или огранак страног

3 Према Службеном гласнику РС, бр. 48/2012 (члан 5), врсте угоститељских објеката за смештај у

Србији су: хотел, апарт хотел, гарни хотел, мотел, туристичко село, апартманско насеље, камп,

пансион, хостел, преноћиште, одмаралиште, кућа, апартман, соба, сеоско туристичко домаћинство, ловачка вила, ловачка кућа, ловачка колиба и други објекти за пружање услуга смештаја независно од

назива под којим послују (коначиште, хан, конак, етно кућа, вила, кампиралишта, кампинг

одмориште, кампинг стоп и др.).

99

правног лица, у складу са законом којим се уређује област туризма. У кухињи гости

могу самостално припремати храну, а тамо где се пружају услуге исхране и пића, ове

услуге се могу одвијати и на отвореном простору. Сеоско туристичко домаћинство не

мора имати посебан простор за пријем гостију - рецепцију са рецепцијским пултом за

рецепционера и простором за госте, ако је обезбеђена особа за пријем гостију. С

обзиром на значајне карактеристике сеоског туристичког домаћинства, у односу на

традиционално сеоско (пољопривредно) домаћинство, неопходно је направити

поређење основних принципа управљања у оба случаја (табела 1).

Табела 1. Поређење основних принципа управљања сеоског туристичког

домаћинства и сеоског пољопривредног домаћинства

Table 1. Comparison of the main principles of management of agricultural farms and

agritourist farms

Принципи

управљања

Сеоско пољопривредно

домаћинство

Сеоско туристичко

домаћинство

Коришћење

земљишта

Максимално коришћење

земље за потребе

пољопривредне

производње.

Коришћење земље и за потребе

агротуризма (изградња

додатних објеката, паркинга,

спортских терена...).

Структура

производње

Искључиво

пољопривредна

производња.

Присутне су и туристичке

активности, а поред њих могу

бити и занатске, трговинске,

саобраћајне и др.

Организација

посла

Употреба пољопривредне

механизације и ауто-

матизације уз максималну

радну ефикасност.

Организација пољопривредних

активности је доступна

туристима, односно при-

лагођена њиховим потребама.

Ниво

инвестиција

Улагање у интензивну

пољопривреду уз значајну

употребу хемијских и

других средстава у циљу

повећања производње.

Повратак екстензивној

производњи, уз очување

животне средине и

аутентичности агротуристичког

амбијента.

Тржиште за

пољопривредне

производе

Индиректна продаја пољо-

привредних производа на

тржишту, уз ретке дире-

ктне контакте са крајњим

потрошачима.

Директна продаја производа

„на лицу места”, где потрошачи

(туристи) купују вишак

пољопривредних производа од

домаћина.

Извор прихода

и његов значај

Сви приходи долазе од

продаје пољопривредних

производа.

Приходује се и од туристичких

активности.

Окружење Интензивна пољопривредна

производња је преовла-

ђујућа, па је однос према

околини често немаран и

деструктиван.

Очуваност традиционалних

обележја и етно мотива, с

акцентом на одрживи развој

животне средине.

Извор: Самостална израда аутора уз помоћ Шнајдерa и сар. (Sznajder et al., 2009)

100

На основу претходне табеле, могло се закључити да је сеоско туристичко

домаћинство увело бројне новине у управљању пољопривредним добром, почев од

коришћења земљишта за потребе надоградње и измена у просторном размештају

капацитета, до других значајних сегмената. За разлику од уобичајеног сеоског

домаћинства, где је најчешће присутна искључива пољопривредна производња, у

туристичком домаћинству су присутне и друге привредне гране, а најчешће је у

питању производно занатство с акцентом на старим занатима, који су врло

атрактивни савременом туристи. Уз то, туризам је утицао да нагласак буде на

очувању традиционалног и аутохтoног, како би испунио очекивања градског

становништва за повратком ка изворном. И најзад, врло је важан економски

сегмент, односно остваривање прихода од агротуристичких активности, које на

нетуристичком, односно пољопривредном домаћинству, нису могући.

С обзиром да евидентне разлике, важно је истаћи предлог уређења једног

интегрисаног сеоског туристичког домаћинства који обједињује објекте за становање

и окућницу са површинама намењеним земљорадњи и сточарству (Граф. 2).

Графикон 2. Предлог плана интегрисаног сеоског туристичког домаћинства у

Војводини (тамно сиво – објекти за становање и окућница; светло сиво –

земљорадничке и сточарске површине)

Chart 2. Draft plan of integrated agritourism household in Province of Vojvodina

(dark gray - housing and back yard; pale gray - agricultural and livestock areas) Извор: Самостална израда аутора (Individual work by the author).

Уз сеоско туристичко домаћинство, према члану 100, Службеног гласника РС

(48/12), дате су одреднице и за објекат домаће радиности, као врсти угоститељског

објеката за смештај у агротуризму. Према овом документу, објекат домаће радиности

101

може бити „кућа, апартман и соба у којима се пружају угоститељске услуге смештаја,

припремања и услуживања хране, пића и напитака гостима смештеним у објекту

домаће радиности”. Куће и апартмани категоришу у распону од једне до четири

звездица (- 4* 3* 2* 1*), док се собе категоришу у распону од једне до три звездица

(- - 3* 2* 1*). Захтев за одређивање категорије куће, апартмана, собе и сеоског

туристичког домаћинства подноси физичко лице надлежном органу јединице локалне

самоуправе, за сваки објекат појединачно, у складу са Законом. Овакви објекти чине

исто тако важан део понуде у агротуризму, али не испуњавају основни услов

концепта агротуризма – контакт са реалним животом људи на селу. Међутим, важно

је нагласити да се њихова лоцираност у руралном окружењу може третирати као

неоспорив сегмент рецептивне основе у агротуризму.

Са становишта дужине боравка туриста у агротуристичким смештајним

јединицама, може се извршити подела на једнодневне посетиоце за које је неопходно

обезбедити један или више оброке или туристе који проводе више дана, користећи то

као свој годишњи одмор и који користе и услугу смештаја (Cox et al., 2011).

Међутим, посматрано становиште се може далеко више сегементисати на:

- пролазне агротуристе (лица која се задржавају три до четири сата и

најчешће су то пасивни посматрачи активности у домаћинству),

- целодневне агротуристе (најчешће излетници, односно лица чији дневни

боравак није дужи од 12 сати и не користе услуге смештаја),

- агротуристе који користе преноћиште у домаћинству (лица која поред

целодневног боравка остају и да преноће код домаћина),

- викенд агротуристе (лица која најчешће долазе током петка поподне или

суботом ујутру и остају до краја недеље) и

- агротуристе који се задржавају три или више дана (лица која проводе своје

годишње одморе или део годишњег одмора у домаћинству, задржавајући се

од три до седам дана, ређе две недеље, а изузетно три или више недеља)

(Jolly & Reynolds, 2005).

Поред техничке и организационо-кадровске поделе, сегментација

агротуристичких смештајних јединица се може извршити и на основу старосне

структуре. Како наводе Џорџ и Рила (George & Rilla, 2011) широм света, а

поготово у САД, постоји велики број субјеката које су уско опредељене за

одређену старосну групу потрошача услуга. На тај начин дефинисане су

агротуристичке јединице специјализоване за: децу; школарце и студенте; разоноду

и пословне сусрете запослених лица, кроз стручна предавања, семинаре,

подстицајна путовања, повезивање тимова кроз сарадњу (енг. Team-building) и за

особе треће доби (пензионери).

3. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУПИ И ФУНКЦИЈЕ АГРОТУРИЗМА

Постоје два приступа агротуристичким активностима. Први, традиционални,

обухвата пасиван боравак туриста на сеоском туристичком домаћинству, уз

посматрање послова домаћина без значајнијих укључивања у агротуристичке

активности. Овакав приступ у западној литератури је познатији под називом life-

seeing („посматрање живота”) и све је мање присутан у међународним

агротуристичким токовима. С друге стране, концепт life-participating

102

(„учествовање у животу”) представља нови, модеран начин провођења времена

туриста у агротуристичким смештајним јединицaма, уз активно бављење већином

пољопривредних и других послова који су на располагању. Познате су три основне карактеристике агротуризма: 1. могућност да се задовоље туристичке потребе кроз практично учествовање у

стварном животу људи на селу, односно у процесу производње хране, пића и напитака, свакодневним пословима на имању и догађајима у локалној средини (верским, привредним, културним, гастрономским, и сл.),

2. намењеност групама људи који траже нестандардне видове провођења слободног времена и који желе да науче неке нове вештине и знања у аутентичном амбијенту и

3. шанса да се туристи брину о домаћим животињама, учествују у обрађивању повртарских, воћарских и ратарских култура, и све то у изворном руралном простору који је другачији од онога одакле већина туриста долази (Sidali et al., 2011).

С научне тачке гледишта, агротуризам представља симбиозу бројних научних дисциплина, које су комплементарне једна другој. Како извесни аутори наводе (Drzewiecki, 1992; Sznajder et al., 2009; Sonnino, 2011; Torres & Momsen, 2011), агротуризам је потребно третирати као хуманистичко-пословну активност која обједињује знања из неколико научних и пословних сфера (Граф. 3.), а која је настала услед потребе (градског) становништа за боравак у очуваној руралној средини. Ову тврдњу поткрепљује и чињеница да се теорија агротуризма у свету изучава у различитим високошколским институцијама, односно у оквиру департмана и катедри за туризам, пољопривреду, економију, географију, пејзажну архитектуру, заштиту животне средине и слично.

Графикон 3. Мултидисциплинарни карактер познавања агротуризма

Chart 3. The multidisciplinary character of knowledge of agritourism Извор: Самостална израда аутора уз помоћ Шнајдера и сар. (Sznajder et al., 2009)

Када су у питању финансијска и логистичка подршка актерима у руралним

срединама у циљу развоја агротуризма, Владе САД, Канаде и земаља ЕУ предњаче

у овом погледу. Искуства из ЕУ показују да је политика земаља чланица усмерена

на потребу да сеоско становништво остане на својим имањима и да се миграције

село - град сведу на прихватљив минимум. Чак и услед недовољног приходовања

од пољопривреде, сеоско становништво се подстиче за бављење и

непољопривредних делатности, међу којима је и агротуризам. Поред тога, земље

ЕУ последњих година наглашавају концепт мултифункционалне или

мултиактивне пољопривреде, која према Пејановићу и Вујовићу (2008),

подразумева следеће бенефите:

- развој сеоске средине (повезивање пољопривреде са другим привредним

гранама, као што је туризам и повећане могућности за запослење локалног

становништва),

103

- обезбеђивање прехрамбене сигурности људи на селу,

- очување животне средине и

- ревитализација и заштита материјалних и нематеријалних културних

обележја локалне заједнице. На овај начин, агротуризам је постао важан део социјалне политике земаља

ЕУ, и то кроз принцип мултифункционалног развоја домаћинстава и свеобухватног мултифункционалног развоја руралних предела. Према ауторима Камински (Kaminski, 1995) и Јасуо (Yasuo, 2007), овакав развој у основи укључује:

- пољопривредне активности (земљорaдња и сточарство), - непољопривредне активности, директно повезане са агротуризмом (набавка

материјала и средстава за производњу; производне услуге, као што су заштита биља, механизација, редекорација и конструкција; куповина, складиштење, транспорт и трговина пољопривредних производа и сл.),

- непољопривредне активности, индиректно повезане или незнатно повезане са пољопривредом (рурални и агротуризам, шумарство, пејзажна архитектура, заштита животне средине, итд.) и

- све остале производне и услужне активности које нису директно повезане са пољопривредом (јавни сервиси и активности, различити видови предузетништва у руралним срединама и сл.).

Са становишта функција агротуризма, важно је нагласити три важне димензије које су од великог значаја: 1. почетне функције (потенцијално одређивање жељених ефеката од развоја агротуризма), 2. хипотетичке функције (очекивани ефекти од развоја агротуризма на основу извођених прогноза) и 3. реализоване функције (остварени и реални ефекти од развоја агротуризма) (Gaworecki, 2006). Међутим, као и код других видова туризма, научна заједница је издвојила три основне, општеприхваћене функције агротуризма, које су бројни аутори (Iakovidou et al., 2000; Williams et al., 2004; Reeder & Brown, 2005) представили су своjим радовима, а то су: социо-психолошке, економске и просторне функције (Граф. 4). У случају агротуризма, издвојене су функције које су прилагођене искључиво руралној средини и становништву које тамо живи и привређује.

Графикон 4. Опште функције агротуризма

Chart 4. General functions of agritourism Извор: Самостална израда аутора уз помоћ Иаковидоу и сар. (Iakovidou et al., 2000)

104

Социо-психолошке функције обухватају скуп компоненти које се тичу

друштвених и менталних користи које локално становништво у сеоским срединама

има од развоја агротуризма. Наглашавају се предности и могућности које су

оствариве током контаката са туристима и ефектима које такви контакти остварују

(побољшање друштвених садржаја, упознавање нових људи, култура, језика,

целоживотно образовање и сл.). Поред позитивних, постоје и негативни стране, као

што су деградација архитектуре, нарушавање културног наслеђа, прекомеран број

туриста, драстичне промене у навикама и обичајима локалног становништва и сл.

Са друге стране, економске функције омогућавају видљиве материјалне добити

од туристичких активности. Пре свега, ове функције имају за циљ побољшање

животног стандарда локалног становништва, запошљавање „рањивијих” радних

група, као што су особе треће доби, жене, и особе са посебним потребама, али и

могућност унапређења и повећања броја смештајних капацитета унутар

домаћинства. Како Адамс (Adams, 2008) наводи, у Јужноафричкој Републици

(ЈАР) од просечних прихода остварених од сваких 200 гостију који преноће у

домаћинству, могуће се саградити нове смештајне капацитете (у случају ЈАР-а то

су најчешће агроколибе) или значајно уложити у осавремењивање постојећих

капацитета или других сегмената агротуристичке понуде.

И најзад, последње али ништа мање битне просторне функције се више тичу

макропростора у агротуризму, односно добробити читаве локалне заједнице где се

налази домаћинство. Овде се ставља акценат на свеукупно побољшање услова

приступа, односно просторне доступности локалној заједници

(инфраструктурални и супраструктурални објекти), уз одрживи развој животне

средине и ублажавање или заустављање исељавања (емиграције) локалног

становништва из сеоских средина. На овај начин, одрживи туризам би, према

Премовићевој и сар. (2011), требало да омогући оптимално коришћење ресурса

животне средине, одржавајући битне еколошке процесе и помажући очувању

културног наслеђа у циљу обезбеђивања одрживог дугорочног пословања.

Иако је свака од наведених функција подједнако важна, истраживања

Шнајдера и сар. (Sznajder et al., 2009), спроведена у Великој Британији, Новом

Зеланду, Пољској, Русији и Канади на узорку од више хиљада испитаника,

показала су да је ипак економска функција (тачније „додатни извор прихода”)

најважнија за посматране испитанике. Овај податак се може објаснити чињеницом

да већина локалног становништва жели побољшање материјалног стања и бољи

квалитет живота, што је могуће остварити кроз агротуризам.

Када је у питању укупна зарада на простору Европе, процене Европске

федерације за агротуризам и сеоски туризам (EuroGites, 2012) показују да

европске државе годишње зараде око 26 милијарди евра од ових видова туризма. У

овај збир урачунати су сви мултипликовани ефекти туризма који остану сеоским

срединама. Ако се томе додају приходи од свих туристичких активности у

руралним просторима, зарада се процењује на око 65 милијарди евра. Како наводи

Светска туристичка организација (UNWTO, 2012), у Европи се од туризма 2012.

године зарадило око 356 милијарди евра (43% светске зараде од туризма). На

основу овог податка може се закључити да рурални туризам учествује са нешто

више од 18% у укупним туристичким приходима Европе, што наводи на закључак

о великом значају који има овај вид туризма.

105

Поред остваривих прихода, за успешно пословање у агротуризму неопходно је

имати знања из бројних привредних области. Свака област знања може уједно

бити и аспект агротуризма, што обавезно укључује: организацију, управљање,

маркетинг и економске аспекте (Sznajder et al., 2009).

Организација агротуризма подразумева пословање и правне основе

пословања, а затим и безбедноснe прописe и стварање законског оквира за

бављењем овом делатношћу. Структурална организација може обухватати

вертикалну, хоризонталну и територијалну интеграцију, или комбинацију неке од

наведених. Под организацијом агротуризма подразумева се и интерна структура

агротуристичке смештајне јединице, односно везе унутар те структуре. Пре свега

се алудира на однос између производње и пласирања сировина које се нуде

туристима (храна, пиће и напици). На овај начин, може се постићи склад унутар

јединице и извршити дефинисање и интеграција туристичке понуде на микронивоу

(на нивоу домаћинства и/или објекта).

Управљање агротуризмом, као и код већине других делатности, подразумева

управљање логистиком, производима и услугама, као и квалитет, безбедност и

адекватне људске ресурсе (мотивисане и професионалне особе). Посебно се

издваја сегмент квалитета, где поједине државе ЕУ (нпр. Аустрија, Белгија,

Данска) имају стандардизована мерила квалитета у агротуризму, па велики удео

броја сеоских туристичких домаћинстава има видљиве ознаке које потврђују

квалитет њихових производа и услуга.

Маркетинг агротуризма представља неизоставан моменат у туристичкој

афирмацији домаћинстава. Остваривe кроз принцип 4П маркетинг микса

(производ, продаја, промоција и продајни канали), маркетиншке активности

представљају данас обавезну праксу у агротуризму многих земаља. Циљ

маркетинга јесте успостављање добро развијеног и препознатљивог производа или

услуга (Kotler et al., 2007), а са становишта агротуризма, то може бити велики, чак

и неограничен дијапазон понуде (храна, пиће и напици, специфичне форме

туристичких услуга и сл.). Такође, неопходно је напоменути да се маркетинг у

агротуризму, као и код других области, води истраживању и анализи потреба

потрошача. То се испитује тако што се изврши сегментација њихових

преференција и то на основу бројних критеријума (полне и старосне структуре,

просечне месечне зараде, места пребивалишта, специфичних захтева и потреба,

стила живота и др.). Аутори Оленбург и Бакли (Ollenburg & Buckley, 2011)

закључују да заједно с наведеним критеријумима, локација домаћинства има

пресудну улогу у одабиру маркетиншких средстава.

Економија агротуризма обухвата разматрање економије на регионалном и

националном нивоу, економију предузећа, потрошача и свих доносиоца одлука (у

свим структурама), економију производње и маркетинга, као и економију

планирања на нивоу државе. Економска анализа агротуризма описује све сегменте

који послују у овом сектору, а које поред домаћинстава и објеката домаће

радиности чине и сва остала правна лице у овој области (асоцијације, удружења,

приватна предузећа и сл.). Основна сврха ове анализе јесте проналажење

секундарних извора финансирања за комитенте који се баве развојом агротуризма

(Phelan & Sharpley, 2012), односно приходовање и од непољопривредних

активности, каква је и агротуристичка. С тим у вези, Тодоровић и Штетић (2009),

106

наводе да у земљама планског и развијеног руралног туризма, приходи од туризма

на сеоским домаћинствима не смеју бити већи од прихода добијеног

пољопривредном производњом. Важно је напоменути и да је и код ове сфере

битна сегментација потрошача агротуристичких услуга и истраживање тржишта,

што укључује и проблематику финансирања агротуристичких предузећа,

инвестициону политику и приходовање локалног становништва у руралним

срединама.

4. ПРОСТОРНИ ОКВИРИ, ПРОИЗВОДИ И УСЛУГЕ У АГРОТУРИЗМУ

Битан елемент развоја агротуризма чини простор. Истраживања Џолија и

Рејнолдса (Jolly & Reynolds, 2005), показала су да агротуристи вреднују

индивидуалне елементе простора. Њихова студија је показала да туристи из

великих градова САД сматрају да су воћњаци најинтересантнији просторни

мотиви, атрактивнији од шума, пашњака или поља са ратарским културама.

Насупрот њима, туристи у мањим градовима САД сматрају шуме

најзанимљивијим мотивом руралних простора. Како наводе Шнајдер и сарадници

(Sznajder et al., 2009), агротуристички простор можемо посматрати у ужем и

ширем смислу. Ужи смисао обухвата микропростор сеоског домаћинства (главни

објекат и помоћни, комплеметарни објекти) и околних површина где се обавља

сточарска и земљорадничка активност. У ширем смислу, агротуристички простор

обухвата ближу и даљу околину домаћинства, односно читаво подручје хатара

села у коме се налази домаћинство. Према истим ауторима, туристи посебно

вреднују разноликост агротуристичког простора која зависи од бројних природних

и антропогених компоненти, које обухватају: конфигурацију терена, биљни и

животињски свет, састав тла, руралне антропогене објекте, величину

домаћинстава, специјализацију пољопривредне производње, итд.

Концепт агротуризма је управо осмишљен како би више сегмената локалне

привреде приходовало од присутних туристичких активности. С тим у вези, на

граф. 5 су представљени субјекти у агротуризму подељени у четири групе. Прву

групу чине они субјекти који директно обезбеђују агротуристичке производе и

услуге, а то су сеоска туристичка домаћинства и објекти домаће радиности. Другу

групу чине субјекти који користе агротуризам за директну продају својих

производа где се, поред поменутих, јављају и предузећа прехрамбене индустрије

(млинарско-пекарска, млекарска, месно-прерађивачка, и сл. Трећа група се састоји

од лица која посредством агротуризма промовишу своје производе, што се може

односити готово на све приказане субјекте. И најзад, четврту групу чине субјекти

који подржавају процесе у агротуризму а који не чине основу понуде овог вида

туризма. Најчешћи пример су продавнице сувенира, али могу бити и туристичке

агенције, саобраћајна и трговинска предузећа, и сл.

У складу са интегрисаном понудом, у англо-саксонској литератури су се

временом јавили бројни нови термини у агротуристичкој понуди. Данас је

уобичајено пронаћи у понуди агротуризма бројне видове агросмештаја (енг. Agri-

accommodation), као што су агрохотел, агрокампинг, агроколиба (енг. Agri-hotel;

Agri-camping; Cottage stay), и сл. Уз то, све присутнији су и појмови агрохрана и

107

Графикон 5. Подела субјеката у агротуризму

Chart 5. The division of entities in agritourism Извор: Самостална израда аутора уз помоћ Шнајдера и сар. (Sznajder et al., 2009)

агропиће (енг. Agri-food, Agri-beverages), агрорекреација (енг. Agri-recreation),

агроспорт (енг. Agri-sport), агротерапија (енг. Agri-therapy), агрорелаксација (енг.

Agri-relaxation), а аутор Блевинс (Blevins, 2003) је чак саставио најновију кованицу

– агритејмнт (енг. Agritainment = agri+entertainment), што заправо значи

агроразонода. Под овим термином, аутор је укључио све рекреативно-разонодне

активности које је могуће упражњавати у оквиру домаћинства (нпр. јахање, учење

старих заната, учешће у земљорадничким и сточарским пословима, припрема

традиционалних кулинарских специјалитета, и сл.), а које нису могуће код

пружаоца стандардних туристичких услуга. Најзад, Асоцијација за одмор у

руралној средини Манитобе (Manitoba Country Vacation Association - MCVA) у

Канади је развила посебан програм активности у агротуризму и назвала га

агривенчр (енг. Agri-adventure), односно агропустоловина или агроавантура.

Програм обухвата, поред боравка на фарми, и посете пољопривредним сајмовима,

тржницама и разноврсни узгој биљака и животиња. Слична асоцијација постоји и у

суседној покрајини Саскачеван (http://www.countryvacations.mb.ca/). Све наведене

компоненте чине интегрисану понуду производа и услуга што агротуризам издваја

од осталих видова туризма селективних интересовања (Табела 2).

Како наводи Адамс (Аdams, 2008), сеоско туристичко домаћинство има бројне

ресурсе које може користити у туристичком пословању, а које не могу бити део

даљих пољопривредних процеса. То су, пре свега, неискоришћене собе у

домаћинству, вишак готових гастропроизвода (нпр. зимница, сухомеснати

производи, свеже воће и поврће, млечне прерађевине, итд.), расположива радна

снага (поготово током зимских месеци када нема пуно пољопривредних радова),

ресурси околине (пејзажне атрактивности, чист ваздух и вода), и сл. Коришћењем

наведених ресурса, домаћинство добија могућност додатне зараде и психолошке

мотивације. Ауторка напомињe да агротуризам у ширем смислу укључује и услуге

предузећа која прерађују и продају храну, односно да је овај вид привређивања

изузетно важан у државама са развијеном прехрамбеном индустријом.

108

Табела 2. Производи и услуге у агротуризму

Table 2. The products and services in agritourism

АГРОТУРИЗАМ

Примарна основа

агротуризма

Индивидуално посматрање живота

домаћина

Индивидуално учествовање у животу

домаћина

Образовна посета агротуристичкоj

смештајној јединици

Смештајна

јединица

(агротуристички

субјекат)

Сеоско туристичко домаћинство

Објекат домаће радиности (кућа, апартман

и соба)

Понуда исхране,

пића и напитака

Домаћи оброк у оквиру агротуристичке

смештајне јединице

Ресторан

Кантина/Менза

Директна продаја Продаја домаћих производа „на лицу

места”

Продаја типа „изабери сам”

Продавнице са понудом домаћих

производа из локалне средине

Агрорекреација Рекреација током годишњег одмора

Рекреација током краће посте (један дан,

викенд или више дана)

Агроспорт Рекреативно пешачење

Јахање коња

Лов и риболов

Просторне игре нове генерација

Спортови који захтевају веће површине

Агроразонода Агротуристичке екскурзије и излети

Учење старих заната

Агротерапија Терапија у присуству домаћих животиња

Терапија помоћу лековитог и ароматичног

биља

Посебан режим исхране

Позитивни ефекти чистог ваздуха и воде

Естетске лепоте окружења

Културни аспекти Објекти културног и историјског наслеђа

Збирке покретне културне заоставштине

Нематеријално културно наслеђе локалне

заједнице

Извор: Самостална израда аутора уз помоћ Шнајдера и сар. (Sznajder et al., 2009)

109

5. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Савремена научна литература третира агротуризам мултидисциплинарно.

Будуће тенденције развоја агротуризма у Србији и у иностраним државама биће у

великој мери зависне од политике ресорних министарстава и прекограничне

сарадње. У Србији, према Националној стратегији развоја туризма (2006),

истакнуто је девет кључних туристичких производа, који представљају предмет

највећег интересовања домаћих и страних туриста. То су: градски одмор; кружна

путовања; пословни туризам; здравствени туризам; планине и језера; наутика;

догађаји; рурални туризам (и у оквиру њега агротуризам) и cпецијални интереси.

С обзиром да преовлађује мишљење да се агротуризам сматра значајним

сегментом руралног туризма, може се донети закључак да је овај селективни вид

туризма један од приоритених у будућем развоју националне туристичке привреде.

Конкретније, према истој стратегији, на територији туристичког кластера

Војводина4, издвојено је пет кључних туристичких производа: рурални туризам,

догађаји, специјални интереси, наутика и планине и језера, у којима агротуризам

поново представља један важан сегмент. Као високи приоритети у оквиру

руралног туризма истичу се: активности у природи (риболов, вожња бицикла,

јахање и сл.), активности везане за културу и гастрономске туре.

Пример са Тајвана потврђује комплексност понуде локалних производа кроз

агротуризам. Хол и сарадници (Hall et al., 2005) тврде да је у овој источноазијској

земљи развијен концепт изабери своју фарму (енг. Pick your own farm - PYO), који

охрабрује потрошаче да посете фарме и уз наплату одређене симболичне таксе,

изаберу и пробају сезонске пољопривредне производе током боравка. На овај

начин, њима се пружа увид у начин производње и обраде производа који се

пласирају на тржиште. Тиме потрошачи постају упознати са избором који им се

нуди у продавницама, па могу лакше и објективније донети одлуку о куповини

одређеног производа. С друге стране и понуђачи услуга добијају још јачи мотив да

се изборе и докажу квалитет својих производа. Истраживања која су спровели

Доналдсон (Donaldson, 2002), Баум (Baum, 2011), Јоши и Бујбал (Joshi & Bhujbal,

2012), показују да ће и убудуће мотиви пружаоца агротуристичких услуга, поред

додатне зараде, бити и прилика да се упознају други људи и културе, очувају

културно наслеђе, идентитет и аутентичност домаћинства. Са овим закључцима су

се сложилe ауторке Џорџ и Рила (George & Rilla, 2011), које су још додале и мотив

очувања природног окружења и животне средине. Ауторке истичу да су идеје и

предузимљивост пружалаца услуга у агротуризму као и мере Владе државе у којој

се налази агротуристички субјекат, једина потенцијална ограничења која се могу

појавити у реализацији циљева.

Будуће тенденције у светском агротуризму су несагледиве, па се могу се

очекивати велике промене. Према мишљењима Шнајдера и сарадника (Sznajder et

al., 2009), промене у агротуризму биће најуочљивије у домену интернета, GPS

технологије, електронског банкарства и глобалних резервационих система (GRS).

Једна од иновација јесте и Виртуелна агротуристичка тура (енг. Agricybertour).

Ова интернет апликација је настала као производ израде Глобалног планера за

4 Према истој Стратегији (2006), у Србији су дефинисана четири просторна туристичка кластера:

Војводина, Београд, Југоисточна Србија и Југозападна Србија.

110

агротуризам (енг. Global Agritourist Planner), који има за циљ да на интерактивној

карти уцрта жељене локације (расположиве агротуристичке смештајне јединице) и

помоћу алатки прикаже њихове карактеристике и понуду. У даљем кораку,

програм нуди опцију упита о жељеном датуму и дужини боравка и афинитетима о

врсти, категорији и понуди смештаја и садржаја на основу чега врши аутоматску

резервацију лежаја у домаћинству. Уз то, апликација Agricybertour меморише све

потребне контакт податке домаћина и свих туристичких субјеката у околини, али и

упућује на начине плаћања, услове осигурања и остале појединости око правних и

пословних регуларности. С друге стране, ова апликација помаже и пружаоцима

агротуристичких услуга тако што им даје увид у информације о лицима која ће

бити њихови гости, терминима доласка и боравка, врсти услуга које ће користити,

и што је најважније, пружа им сигурност и увид о уплатама.

На основу свега наведеног, може се закључити да светски трендови у туризму

стреме ка сеоским срединама и да наглашавају потребе и мотиве савременог

становништва за повратак природној и незагађеној средини. У оваквој тенденцији,

агротуризам може заузети значајан тржишни сегмент, а поштујући правила

одрживог развоја, и уз неговање локалне традиције и културе, овај вид туризма

постаје један од стратешких и најефикаснијих начина будућег развоја руралних

простора.

6. ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА

1. ADAMS, B. B. (2008). The new agritourism. Hosting community and tourists on your

farm. Auburn: New World Publishing.

2. BAUM, S. (2011). “The Tourist Potential of Rural Areas in Poland”. Eastern

European Countryside 17, 107-135.

3. BLEVINS, J. (2003). More Colorado farmers dabble in 'agritainment'. Washington:

Knight Ridder Tribune Business News.

4. CANOVES, G., VILLARINO, М., PRIESTLEY, G. K. AND BLANCO, A. (2004).

“Rural tourism in Spain: an analysis of recent evolution”. Geoforum. 35: 755-769.

5. CLARKE, J. (1996). “Farm accommodation and the communication mix”, Tourism

Management, 17(8), 611–620.

6. COX, R., HOLLOWAY, L., VENN, L., KNEAFSEY, M. & DOWLER, E. (2011).

“Adopting a sheep in Abruzzo: agritourism and the preservation of transhumance farming

in central Italy”. Tourism and Agriculture – New geographies of consumption, production

and rural restructuring, edited by Torres, R.M. & Momsen, J.H. London: Routledge.

7. DI MUZIO, R. (2000). Agriturismo e sviluppo delle aree rurali (1st Ed.). Bologna:

Calderini Edagricole.

8. DINELL, D. (2003). Wichita Business Journal, 9 May, 18(19), 3.

9. DONALDSON, J. (2002). An Assessment of Farm Stay Tourism in California,

Unpublished M.S. Thesis, Los Angeles: University of California.

10. DONALDSON, J. & MOMSEN, J. (2011). “Farm-stay tourism in California: the

influence of type of farming. Tourism and Agriculture – New geographies of

consumption, production and rural restructuring, edited by Torres, R. M. & Momsen, J.

H. London: Routledge.

111

11. DRZEWIECKI, M. (1992). Rural Recreation Space. Warsaw: Instsitute of Tourism.

12. GAWORECKI, W. W. (2006). Tourism. Warsaw: Polish Economics Publishing

House.

13. GEORGE, E. W., MAIR, H. AND REID, D. G. (2009). Rural Tourism

Development: Localism and Cultural Change, Bristol: Channel View Publications.

14. GEORGE, H. AND RILLA, E. (2011). Agritourism and Nature Tourism in California

(2nd Ed.), Richmond: University of California, Agriculture and Natural Resources.

15. HALL, D. R., ROBERTS, L. AND MITCHELL, M. (2003). New Directions in

Rural Tourism: Local Impacts, Global Trends, Hants: Ashgate Publishing.

16. HALL, D. R., KIRKPATRICK, I. AND MITCHELL, M. (2005). Rural Tourism and

Sustainable Business, Bristol: Channel View Publications.

17. IAKOVIDOU, O., PARTALIDOU, M. & MANOS, B. (2000). „Agritourism: a

challenge for the development of the Greek countryside“. In International Seminar:

Agritourism and Rural Tourism. A Key Option for the Rural Integrated and Sustainable

Development Strategy, pp. 65-70.

18. ILLBERY, B., BOWLER, I., CLARK, G., CROCKETT, A., & SHAW, A. (1998).

“Farm-based tourism as an alternative farm enterprise: A case study from the Northern

Pennines, England”. Regional Studies, 32(4), 355–364.

19. JOLLY, D. & REYNOLDS, K. (2005). Consumer demand for agricultural and on-

farm nature tourism, Davis: Small Farm Center and University of California.

20. JOSHI, M. P. V. & BHUJBAL, M. M. B. (2012). “Agro-Tourism a Specialized

Rural Tourism: Innovative Product of Rural Market”. International Journal of Business

and Management Tomorrow, 2(1).

21. JOSHI, P. V. (2012). “Agritourism: Agri-allied Enterprise Way to Sustainable Rural

Development”. Articles and Case Studies: Inclusive & Sustainable Growth Conference,

1(2), 1-12.

22. KAMINSKI, W. (1995). ’’Variants of multifunktional rural development – spatial

conditions’’, in Multifunctional Rural Development in the Context of Overcoming Agrarian

Overpopulation, 295(43), 19-25, Cracow: Agricultural University Publication House.

23. KOTLER, P., BROWN, L., ADAM, S., BURTON S. & ARMSTRONG, G. (2007).

Marketing (7th

ed.), Frenchs Forest (N.S.W.): Pearsons Education Australia.

24. KUŠEN, E. (2007а). Kako ugostiti turiste na vlastitom imanju, Zagreb: Institut za

turizam.

25. KUŠEN, E. (2007б). Terminologija ruralnog turizma, Zagreb: Institut za turizam.

26. MILETIĆ, R. & TODOROVIĆ, M. (2003). ’’Ecotourism and complementary

activities as apossibility of includingin the development process. Development and

Potentials of Ecotourism on Balkan Peninsula’’, Geographical Institute “Jovan Cvijic”

Serbian Academy of Sciences and Arts, No. I, 85-93.

27. СТОЈАНОВИЋ, В. (2007). Одрживи развој туризма и животне средине. Нови

Сад: Универзитет у Новом Саду, Департман за географију, туризам и

хотелијерство.

28. NICKERSON, N. P., BLACK, R. J. AND MCCOOL, S. F. (2001). “Agritourism:

motivations behind farm-ranch business diversification”. Journal of travel research,

40(1), 19-26.

29. NILSSON, P. A. (2002). “Staying on farms –an ideological background”, Annals of

Tourism Research, 29(1), 7-24.

112

30. OLLENBURG, C. & BUCKLEY, R. (2011). “Which farmers turn to tourism? A

continental-scale analysis”, Tourism recreation research, 36(2), 127-140.

31. ORLIĆ, I. & BRŠĈIĆ, K. (2012). “The Role of Hospitality in Agrotourism”,

Tourism & Hospitality Management - Conference Proceedings, 355-364.

32. PEJANOVIĆ, R. (2013): Ogledi iz agrarne i ruralne ekonomije, Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad.

33. PEJANOVIĆ, R., VUJOVIĆ, S. (2008). ''Ruralni razvoj i agroturizam'',

Agroekonomika, 37-38, 1-10.

34. PHELAN, C. & SHARPLEY, R. (2012). “Exploring entrepreneurial skills and

competencies in farm tourism”, Local Economy, 27(2), 103-118.

35. PREMOVIĆ, J., BOLJEVIĆ, A. & ARSIĆ, LJ. (2011). ’’Turizam u funkciji

održivog razvoja Srbije’’, Agroekonomika, 51-52, 155-165.

36. REEDER, R. J. AND BROWN, D. M. (2005). Recreation, Tourism, and Rural Well-

being, A Report from the Economic Research Service (ERS) and United States

Department of Agriculture (USDA).

37. REICHEL, A., LOWENGART, O. AND MILMAN, A. (2000). „Rural tourism in

Israel: service quality and orientation”, Tourism Management 21, 451-459.

38. SHARPLEY, R. (2002). “Rural tourism and the challenge of tourism diversification

the case of Cyprus”. Tourism management, 23(3): 233-244.

39. SIDALI, K. L., SPILLER, A. AND SCHULZE, B. (2011). Food, Agri-Culture and

Tourism: Linking Local Gastronomy and Rural Tourism: Interdisciplinary Perspectives,

Dordrecht: Kluwer Academic Publisher.

40. SIRGY, M. J. AND CORNWELL, T. (2001). “Further validation of the Sirgy et al.’s

measure of community quality of life”. Social Indicators Research, 56, 125-143.

41. SONNINO, R. (2011). For a 'Piece of Bread'? Agritourism and Sustainable

Development in Southern Tuscany, Saarbrücken: LAP Lambert Academic Publishing.

42. SZNAJDER, M., PRZEZBORSKA, L. AND SCRIMGEOUR, F. (2009).

Agritourism, Wallingford: CABI Publishing.

43. ШТЕТИЋ, С. (2007). Посебни облици туризма, Београд: Форма Б.

44. TCHETCHIK, A., FLEISCHER, A. & FINKELSHTAIN, I. (2006) “Rural Tourism:

Development, Public Intervention and lessons from the Israeli experience”. [online]

45. THEOBALD, W. F. (1998). Global Tourism (2ND

Ed.). Oxford: Butterworth-

Heinemann.

46. ТОДОРОВИЋ, М. & ШТЕТИЋ, С. (2009). Рурални туризам, Београд: Форма Б.

47. TORRES, R. M. AND MOMSEN, J. H. (2011). Tourism and Agriculture: New

Geographies of Consumption, Production and Rural Restructuring, New York:

Routledge Publishing.

48. YASUO, O. (2007). “Multifunctionality and rural tourism: A perspective on farm

diversification”. Journal of International Farm Management, 4(1), 1-23.

49. WILLIAMS, P. W., LACK, K., & SMITH, K. C. (2004).Cultivating agritourism:

Tools and techniques for building success. Ottawa, ON: Canadian Farm Business

Management Council.

50. Влада Републике Србије (2006). Стратегијa развоја туризма Републике Србије.

51. Влада Републике Србије (2009). План стратегије руралног развоја 2009-2013.

52. Влада Републике Србије (2011). Мастер план одрживог развоја руралног

туризма у Србији.

113

53. Службени гласник Републике Србије (бр. 48/2012). Правилник о условима и

начину обављања угоститељске делатности, начину пружања угоститељских

услуга, разврставању угоститељских објеката и минимално техничким условима

за уређење и опремање угоститељских објеката.

54. European Federation of Farm and Village Tourism (EuroGites), Available at:

http://www.eurogites.org/member.php?lang=EN&id=RS

55. Manitoba Country Vacation Association (MCVA), Available at:

http://www.countryvacations.mb.ca/

56. World Tourism Organization (UNWTO), Available at:

http://media.unwto.org/en/press-release/2013-05-15/international-tourism-receipts-grew-

4-2012.

АGRITOURISM IN CONTEMPORARY SCIENTIFIC LITERATURE

PETROVIĆ, D, MARKО5

Summary

This paper analyzes а conceptual guidelines and multidimensional

approach to the topic of agritourism. It has been given a basic scientific

framework to explain the appearance of the term agritourism activities from

the perspective of providers and users of such services. It has been

explained the types of accommodation that are available to tourists and a

comparison of the principles of agricultural and agritourist farms. It has

been defined functions and multi-disciplinary character of knowledge of

agritourism. Finally, it has been provided an insight into the spatial

features and explanations of subjects, products and services that are present

in this type of tourism, based on contemporary domestic and foreign

scientific literature and data sources.

Key words: agritourism, contemporary scientific literature,

accommodation, multidimensional approach.

Primljen: 18.10.2013. Prihvaćen: 15.11.2013.

5Marko D. Petrović, M.Sc., Ph.D. student of Geosciences (module: tourism), on Department of Geography,

Tourism and Hotel Management, Faculty of Sciences, University of Novi Sad and Project Researcher at

Ministry of Education, Science and Technological Development, Government of the Republic of Serbia, E-mail: marko.d.petrovic@uns.ac.rs.

Acknowledgement: The paper is supported by Ministry of Education, Science and Technological

Development, Republic of Serbia (Grant 47007).

114

UDC: 338.487:339.138 Pregledni rad

Review paper

PROBLEMI RAZVOJA RURALNOG TURIZMA U REPUBLICI SRBIJI

RADOVIĆ, GORDANA 1

Rezime

Cilj rada je da analizira razvijenost ruralnog turizma u Republici Srbiji, da

identifikuje kljuĉne probleme, predloži moguća rešenja, kao i pravce

razvoja. Republika Srbija poseduje potrebne prirodne i društvene resurse za

razvoj ruralnog turizma, ali je on nedovoljno razvijen. Prema oceni autora,

u aktuelnom pravcu razvoja, više se obraća pažnja na kvantitativni, a

nedovoljno podstiĉe kvalitativni aspekt. Nepostojanje standarda, registra, te

preciznih podataka koliko se subjekata na podruĉju Republike Srbije bavi

ruralnim turizmom su kljuĉni nedostaci aktuelnog stanja. Imajući u vidu

multiplikativni efekat turizma na privredu, razvoj ruralnog turizma bi

mogao da inicira i razvoj ruralne ekonomije, ali i regionalni razvoj. Mogući

pravac razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji, prema oceni autora, bi

trebao da se zasniva na iskustvima zemalja u okruženju, ali potrebno je i da

se razvija sopstveni ruralni turistiĉki proizvod. Multikulturalnost, tradiciona

gostoljubivosti našeg naroda, riznica etno-obeležja i bogata gastronomija

bi trebale da bude njegove osnovne karakteristike, ali razvoj se mora

zasnivati i na kreiranju turistiĉkih sadržaja, kontinuiranoj edukaciji i

podizanju kvaliteta usluga.

Ključne reči: ruralni turizam, razvoj, ruralni turistiĉki proizvod, Republika

Srbija.

1. UVODNA RAZMATRANJA

Ruralni turizam, prema definiciji koja je 1986. godine prihvaćena u okviru Evropske

unije, obuhvata sve aktivnosti u ruralnim podruĉjima, a ne samo one koje bi se mogle

definisati kao farmerski ili agroturizam (Demonja, Ruţić, 2010). Ruralni turizam

objedinjuje preko 19 razliĉitih vrsta turizma: turizam na seljaĉkom gazdinstvu,

rezidencijalni, zaviĉajni, gastronomski, vinski, lovni, ribolovni, kulturni, verski, nautiĉki,

kontinentalni, edukacijski, zdravstveni, sportsko-rekreativni, avanturistiĉki, kamping,

tranzitni, prirodi bliski, eko- turizam, mešovite i ostale vrste turizma (Kušen, 1995).

1 Mr Gordana Radović, doktorant, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Trg

Dositeja Obradovića 8, tel. +381 64 13 78 643, e-mail:gordana.radovic09@gmail.com.

115

Turizam u ruralnim prostorima se u evropskim drţavama javlja još u periodu

industrijske revolucije, a od 70-ih godina XX veka postaje deo strategija razvoja ruralnih

podruĉja. Poslednjih godina XX veka ruralni turizam je u Evropi zabeleţio stopu rasta

turistiĉke traţnje od 52% (Todorović, Bjeljac, 2007).

Prema podacima iz dostupne literature ruralni turizam se na podruĉju Republike

Srbije poĉeo razvijati spontano 70-ih godina prošlog veka. Prve goste primila su

domaćinstva u golijskom selu Devići u opštini Ivanjica 1972. godine. To je bio poĉetak

bavljenja ruralnim turizmom ne samo u Srbiji, već i u celoj tadašnjoj Jugoslaviji.

(Marković, S., Ostojić M., 2012). Ruralnim turizmom se, prema informacijama iz arhiva

turistiĉkih saveza, krajem osamdesetih godina XX veka bavilo 800 domaćinstava, koja

su se nalazila u 50 sela, a raspolagala su sa oko 3.000 leţajeva (www.selo.co.rs).

Ruralni turizam, kao i turizam uopšte, ima ekonomski, društveni i politiĉki znaĉaj.

Ovaj vid turizma omogućava plasman poljoprivrednih proizvoda po višim cenama nego

na pijaci, inicira razvoj nepoljoprivrednih delatnosti, pre svega, zanatstva i trgovine, te

obezbeĊuje rast prihoda stanovništva i razvoj ruralnih podruĉja. Prihodi od ruralnog

turizma mogu da obezbede i suficit u platnom bilansu, ukoliko ruralni turistiĉki proizvod

kreira traţnju i na inostranom turistiĉkom trţištu. Znaĉaj ruralnog turizma je validan i sa

društvenog i politiĉkog aspekta. Ovaj vid turizma omogućava upoznavanje razliĉitih

kultura, obiĉaja, gastronomije, naĉina ţivota, a time doprinosi i boljem razumevanju

razliĉitih naroda.

Cilj rada je da analizira razvijenost ruralnog turizma u Republici Srbiji, da identifikuje

kljuĉne probleme, predloţi moguća rešenja, kao i pravce razvoja. Osnovna hipoteza od

koje se polazi u istraţivanju glasi da se aktuelni stepen razvijenosti ruralnog turizma u

Republici Srbiji ne moţe identifikovati sa kvantitativnim podacima, već se mora

posmatrati i sa kvalitativnog aspekta. U cilju ispitivanja postavljene hipoteze u istraţivanju

se primenjuje: metod intervjua, metod posmatranja, analize, sinteze i komparativni metod.

Istraţivanje je realizovano u jednogodišnjem periodu, zakljuĉno sa oktobrom 2013. godine,

a uzorak je obuhvatilo preko 100 subjekata. Izvori podataka su: pruţaoci usluga u

domicilnom ruralnom turizmu, asocijacije i udruţenja ovih subjekata, predstavnici

turistiĉkih organizacija i turistiĉkih agencija, kao i predstavnici resornog ministarstva i

udruţenja pri privrednim komora. U cilju komparacije u radu su kao izvori podataka

korišćene i informacije predstavnika asocijacija u oblasti ruralnog turizma i poljoprivrednih

zavoda iz zemalja u okruţenju, kao i dostupna literatura i normativni okvir.

2. PRETPOSTAVKE ZA RAZVOJ RURALNOG TURIZMA

Prema podacima navedenim u literaturi pretpostavke za razvoj ruralnog turizma su

vezane za posedovanje: (a) prirodnih privlaĉnosti- prirodnih resursa; (b) društvene

privlaĉnosti ruralnog turistiĉkog odredišta; (c) razvijenošću saobraćajne povezanosti; (d)

karakteristikama ponude ruralnog turizma i (e) razvijenošću turistiĉkog posredovanja.

(Ruţić, 2009).

Analizirajući, na osnovu navedenih kriterijuma, pretpostavke za razvoj ruralnog

turizma u Republici Srbiji, moţemo da izvedemo sledeće zakljuĉke:

(1) Republika Srbija poseduje bogate prirodne resurse koji bi se mogli valorizovati

razvojem ruralnog turizma. Raznovrstan biljni i ţivotinjski svet, brojne prirodne retkosti,

116

postojanje nezagaĊenih vodnih resursa, ĉist vazduh, pogodna klima, predstavljaju

znaĉajan potencijal za razvoj ruralnog turizma;

(2) Ruralna podruĉja, prema kategorizaciji OECD-a, ĉine 85% teritorije Republike

Srbije i u njima ţivi oko 55% od ukupnog broja stanovnika. U većini ruralnih predela se

zadrţala tradicionalna arhitektura, kao i naĉin ţivota, a neguju se narodni obiĉaji, folklor,

narodne rukotvorine, kao i nacionalna gastronomija. U ruralnim predelima se odrţavaju

brojne manifestacije, taĉan broj se ne zna, ali se procenjuje da se dnevno odrţava, na

podruĉju Republike, tri do ĉetiri manifestacije. Najbrojnije su gastronomske i

etnografske, što ĉini dobru pretpostavku za razvoj ruralnog-turistiĉkog proizvoda.

Ukoliko bi turistiĉke agencije ponudile da turisti, pored posete ovih manifestacija,

borave nekoliko dana u seoskim turistiĉkim domaćinstvima, kao i da posete kulturno-

istorijske spomenike u neposrednoj blizini, omogućila bi se sinteza ruralnog,

manifestacionog i kulturnog turizma, a time i razvojna pretpostavka;

(3) Saobraćajna povezanost ruralnih turistiĉkih destinacija u Republici Srbiji je,

uglavnom, dobra, ali veliki nedostatak predstavlja kvalitet puteva, kao i loša turistiĉka

signalizacija, koja turistima oteţava putovanje. Ukoliko saobraćajnu povezanost

posmatramo u širem smislu, i u pogledu telefonskog saobraćaja, i fiksnog i mobilnog,

kao i internet veza, mogli bismo reći da je u tom pogledu situacija razliĉita u pojedinim

delovima Republike Srbije. Ova karakteristika u većini ruralnih predela predstavlja

ograniĉenje, a ne pretpostavku razvoja ruralnog turizma;

(4) U pogledu kvaliteta ponude pruţaoca usluga u ruralnom turizmu u Republici

Srbiji, potrebno je ocenu rašĉlaniti na:

(a) ocena kvaliteta ponude smeštaja - vidljiv nedostatak standarda u ruralnom

turizmu;

(b) ocenu kvaliteta usluga ishrane - bogata gastronomska ponuda, ne znaĉi

automatski i da je kvalitet usluge ishrane u ruralnom turizmu adekvatan. Primera radi, u

Republici Sloveniji je zakonom definisano da pruţaoci usluga ishrane u ruralnom

turizmu moraju da 30% proizvoda samostalno proizvode, mogu do 30% da kupuju u

trgovini, a ostatak proizvoda treba da nabavljaju od poljoprivrednih gazdinstava iz

okruţenja. U Republici Srbiji, u aktuelnom Zakonu o turizmu, navedeno je da „fiziĉko

lice (seosko turistiĉko domaćinstvo) moţe da pruţa usluge pripremanja, usluţivanja

hrane i pića koje je preteţno sam proizveo“.

(c) ocenu kvaliteta ponude turistiĉkih sadrţaja- pruţaoci usluga u ruralnom turizmu

u Republici Srbiji većinom ne posvećuju dovoljno paţnje ovom segmentu ponude, a

nemaju adekvatnu podršku ni od turistiĉkih organizacija i turistiĉkih agencija;

(5) U pogledu ocene kvaliteta turistiĉkog posredovanja moţe se izneti stav da je u

narednom periodu potrebno veće angaţovanje turistiĉkih organizacija i turistiĉkih

agencija u cilju razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji;

(6) U okviru ostalih pretpostavki (ograniĉenja) za razvoj ruralnog turizma u

Republici Srbiji, moţemo navesti:

(a) finansijska ograniĉenja-subjekti u ruralnim predelima ne poseduju sopstvene

izvore finansiranja, usled nerazvijenosti, odnosno niske akumulativnosti poljoprivredne

proizvodnje,

(b) organizaciona ograniĉenja- udruţenja su u postupku formiranja, a tamo gde

postoje, rezultat rada zavisi od sposobnosti i upornosti lidera;

(c) edukacija subjekta u ruralnom turizmu se sprovodi povremeno i nedovoljno;

117

(d) promocija bi trebala da bude kontinuirana u cilju obezbeĊivanja pretpostavki za

razvoj ruralnog turizma u Republici Srbiji.

3. RAZVIJENOST RURALNOG TURIZMA U REPUBLICI SRBIJI

Prema podacima navedenim u Programu odrţivog razvoja ruralnog turizma u

Republici Srbiji je u 2009. godini ostvareno 145.354 registrovanih noćenja u ruralnom

turizmu u uţem smislu i 2.556.128 noćenja koja se mogu pripisati ruralnom turizmu, što

ukupno ĉini 2.700.000 ili 27% od ukupnog broja noćenja ostvarenih na podruĉju

Republike Srbije u svim vidovima turizma. Ne postoje zvaniĉni podaci o broju

registrovanih poljoprivrednih domaćinstava koja se bave seoskim turizmom, ali prema

proceni lokalnih turistiĉkih organizacija, Srbija raspolaţe sa 10.567 kreveta u ruralnim

domaćinstvima i pretpostavka je da bi se još 32.747 moglo koristiti za potrebe ruralnog

turizma. TakoĊe, procenjeno je da je u 2010. godini ostvareno 10 milijardi dinara

prihoda od ruralnog turizma, što ĉini 16% od ukupno 62 milijarde dinara, koliki je

ukupan direktan turistiĉki bruto domaći proizvod za Srbiju u 2010. godini. Ruralni

turizam је na podruĉju Republike Srbije delimiĉno razvijen i to u AP Vojvodini,

centralnoj i zapadnoj Srbiji.2

Zakonom o turizmu je propisano da „nadleţni organ jedinice lokalne samouprave

vodi evidenciju kategorisanih seoskih turistiĉkih domaćinstava i da je duţan da Registru

turizma kvartalno dostavlja evidenciju koju vodi u pisanoj formi (štampanoj i

elektronskoj).“ Registar ruralnog turizma bi trebao da se vodi u Agenciji za privredne

registre, ali on još nije ustanovljen.

Prema podacima Nacionalne asocijacije „Seoski turizam Srbije“3, koja na svom sajtu

ima najpotpuniju bazu pruţaoca usluga u ruralnom turizmu, u Republici Srbiji je do

kraja 2012. godine ukupno kategorisano 950 subjekata koji se bave pruţanjem usluga u

ruralnom turizmu. Domaćinstva su rasporeĊena u 67 opština, a aktivna seoska turistiĉka

domaćinstva u proseku ostvare od 750 do 1.500 noćenja godišnje, dok pojedina

realizuju godišnji turistiĉki promet i do 3.000 noćenja.

Vrste smeštajnih objekata u ruralnom turizmu u Republici Srbiji, prema podacima

koje poseduje Nacionalna asocijacija „Seoski turizam Srbije“ prikazane su u tabeli broj

1. Potrebno je istaći da aktuelni Zakon o turizmu definiše samo seosko turistiĉko

domaćinstvo i objekte domaće radinosti, kao pruţaoce usluga u ruralnom turizmu, a

prema podacima prikazanim u tabeli broj 1 to su i: etno kuće, etno sela, salaši, konaci,

vajati, brvnare, a postoje i hoteli na selu (npr. u selu Jeţevica u opštini Poţega).4

Podaci navedeni na sajtu Nacionalna asocijacija „Seoski turizam Srbije“ obuhvataju

prikaz ponude 490 pruţaoca usluga u ruralnom turizmu. Ova asocijacija raspolaţe i sa

2 Program razvoja odrţivog ruralnog turizma u Republici Srbiji, Sluţbeni glasnik Republike Srbije

br.85/2011. 3 Nacionalne asocijacije „Seoski turizam Srbije“ (www.selo.co.rs) je osnovana 2002. godine.

Zahvaljući rezultatima svoga sajta, ĉlan je i predstavnik Srbije u Evropskoj federaciji za razvoj

ruralnog turizma-EUROGITES. 4 Radović, G., (2013): Istraţivanje sprovedeno u okviru izrade doktorske disertacije: „Modaliteti

finansiranja ruralnog turizma u Republici Srbiji”, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, materijal je u

rukopisu.

118

podatkom da je, zakljuĉno sa krajem 2012. godine, u Republici Srbiji kategorisano

ukupno 950 smeštajnih objekata.

Tabela 1. Vrste smeštajnih objekata u ruralnom turizmu u Republici Srbiji

Table 1. Types of accommodation facilities in rural tourism of Republic Serbia

Vrsta smeštajnog objekta Broj objekata %

Kuće u selu 320 65,31

Salaši 10 2,04

Vajati 3 0,61

Konaci 11 2,24

Etno sela 16 3,27

Brvnare i vajati 25 5,10

Apartmani 40 8,17

Hoteli u selu 6 1,22

Vikendice 23 4,70

Vile 33 6,73

Ekskluzivni objekti 3 0,61

Ukupno 490 100,00

Izvor: http://www.selo.co.rs/listing_browse.php?city. (sajtu pristupljeno 25.10.2013.)

Na osnovu podataka prikazanih u tabeli 1. moţe se izvesti zakljuĉak da su u

ukupnom broju aktuelnih pruţaoca usluga u ruralnom turizmu Republike Srbije, ĉija se

ponuda nalazi u bazi podataka Nacionalne asocijacija „Seoski turizam Srbije“ najbrojnije

kuće na selu ili seoska turistiĉka domaćinstva, kojih ima 320, što ĉini 65,32 % od

ukupnom broja smeštajnih objekata.

Regionalni rasprostranjenost smeštajnih objekata u ruralnom turizmu u Republici

Srbiji prikazana je u tabeli broj 2, a izvor podataka je, takoĊe, Nacionalna asocijacija

„Seoski turizam Srbije“. Potrebno je istaći da se ovi podaci ne mogu smatrati potpunim,

ali su najkompletniji u odnosu na ostale izvore podataka. Na osnovu podataka,

prikazanih u tabeli, moţe se zakljuĉiti da su smeštajni objekti ravnomerno regionalno

rasporeĊeni. Najveći broj smeštajnih objekata imaju opštine: Gornji Milanovac, Uţice i

Ĉajetina. Ove opštine su ĉlanice Regionalne turistiĉke organizacije zapadne Srbije, koja

kontinuirano ostvaruje dobre rezultate u ruralnom turizmu.

Prema brojnosti smeštajnih objekata, a na osnovu podataka prikazanih u tabeli broj

2. moţe se izvesti zakljuĉak da je ruralni turizam u Republici Srbiji, razvijen i na

teritoriji opština Ljubovija, Pirot, Ljig, Luĉani, Arilje, Knjaţevac, Oseĉina, Knić,

Kragujevac, Kosjerić, Valjevo i Ivanjica.

Prema rezultatima sprovedenog istraţivanja5, razvijenost ruralnog turizma na ovim

podruĉjima je rezultat, pre svega, agilnosti, udruţenja i asocijacija pruţaoca usluga u

ruralnom turizmu. TakoĊe, aktuelni stepen razvijenosti ruralnog turizma je zasnovan i na

5 Radović, G. (2013):Istraţivanje sprovedeno u okviru izrade doktorske disertacije: „Modaliteti

finansiranja ruralnog turizma u Republici Srbiji”, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, materijal je u

rukopisu.

119

viziji, upornosti i predanom radu zaposlenih u pojedinim turistiĉkim organizacijama,

koji su uspeli da uĉešćima na raznim konkursima i projektima obezbede neophodna

finansijska sredstva, kako za razvoj smeštajnih kapaciteta, tako i za edukaciju.

Тabela 2. Broj smeštajnih objekata u opštinama na području Republike Srbije

Table 2. Number of accommodation facilities in municipalities of Republic of Serbia

Opština

Broj

smešt.

objek.

% Opština

Broj

smešt.

objek

% Opština

Broj

smešt.

objek

%

Aleksandrovac 1 0,2 Koceljeva 1 0,2 Novi Sad 5 1,0

AranĊelovac 4 0,8 Kosjerić 12 2,4 Novi Pazar 1 0,2

Arilje 14 2,8 Kovaĉica 4 0,8 Oseĉina 12 2,4

Babušnica 1 0,2 Kovin 5 1,0 Petr. na Mlavi 1 0,2

Baĉka Palanka 2 0,4 Kragujevac 12 2,4 Pirot 23 4,5

Baĉka Topola 1 0,2 Kraljevo 9 1,8 Poţega 6 1,2

Bajina Bašta 8 1,6 Krupanj 1 0,2 Priboj 3 0,6

Barajevo 3 0,6 Kruševac 1 0,2 Prokuplje 1 0,2

Boljevac 1 0,2 Lazarevac 3 0,6 Šabac 1 0,2

Bor 5 1,0 Ljig 18 3,6 Senta 2 0,4

Brus 8 1,6 Ljubovija 28 5,6 Smed. Palanka 1 0,2

Bujanovac 7 1,4 Loznica 8 1,6 Sokobanja 4 0,8

Ĉaĉak 3 0,6 Luĉani 17 3,4 Sombor 9 1,8

Ĉajetina 36 7,1 Majdanpek 4 0,8 Sopot 1 0,2

Despotovac 3 0,6 Mali IĊoš 1 0,2 St. Pazova 1 0,2

Dimitrovgrad 4 0,8 Mali Zvornik 4 0,8 Subotica 5 1,0

Gornji Milanovac 67 13,3 Malo Crniće 2 0,4 Surdulica 1 0,2

InĊija 3 0,6 MedveĊa 2 0,4 Topola 1 0,2

Irig 4 0,8 Mionica 8 1,6 Trstenik 2 0,4

Ivanjica 11 2,2 Mladenovac 2 0,4 Uţice 37 7,2

Jagodina 1 0,2 Negotin 2 0,4 Valjevo 11 2,2

Kikinda 1 0,2 Niš 1 0,2 Vrnjaĉka Banja 2 0,4

Knić 12 2,4 Nova Varoš 11 2,2 Ţagubica 1 0,2

Knjaţevac 14 2,8 Novi Beograd 1 0,2 Zajeĉar 2 0,4

Izvor: http://www.selo.co.rs/listing_browse.php?city. (sajtu pristupljeno 25.10.2013.)

120

Tabela 3. Turistički promet – realizovan broj noćenja u ruralnom turizmu u

periodu od 2005.-2010. godine6

Table 3. Table 3 Tourist traffic - the number of realized overnights in rural tourism in

the period from 2005 to 2010.

Vremenski period Realizovan broj

noćenja u ostalim

turističkim mestima i

ostalim mestima

Realizovan broj

Noćenja u svim

Turističkim mestima

U RS

Učešće ostvarenog

broja noćenja

ruralnog turizma u

ukupnom broju

noćenja u svim

vidovima turizma u

Republici Srbiji

(%)

I-XII 2005. 1.411.305 6.499.352 21,71%

I-XII 2006. 1.354.027 6.592.622 20,54%

I-XII 2007. 1.528.389 7.328.692 20,85%

I-XII 2008. 1.636.509 7.334.106 22,31%

I-XII 2009. 1.453.792 6.776.763 21,45%

I-XII 2010. 1.437.714 6.413.515 22,42%

UKUPNO 8.821.736 40.945.050 21,55 %

Izvor: .[http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx. ]

Aktuelna razvijenost ruralnog turizma u Republici Srbiji moţe da se analizira na

osnovu podataka Republiĉkog zavoda za statistiku, podataka koji se odnose na turistiĉki

promet posmatran sa aspekta realizovanog broja noćenja. S obzirom na to da se prema

aktuelnoj klasifikaciji turistiĉkih mesta u Republici Srbiji ne izdvajaju posebno za ruralni

turizam, stava smo da se turistiĉki promet u ostalim turistiĉkim mestima i ostalim

mestima, koja su prema podacima Republiĉkog zavoda za statistiku navedena u

klasifikaciji turistiĉkih mesta, mogu smatrati turistiĉkim mestima u kojima se realizuje

turistiĉki promet u okviru ruralnog turizma. Ukoliko statistiĉke podatke posmatramo sa

navedenog aspekta, moţemo da zakljuĉimo da je proseĉan procenat registrovanih

noćenja u ruralnom turizmu u Republici Srbiji u periodu od 2005. do 2010. godine, bio

21,55%, odnosno da je u ruralnom turizmu ostvareno nešto više od 1/5 od ukupnog broja

registrovanih noćenja u svim vidovima turizma koja su se realizovala na podruĉju

Republike Srbije u posmatranom periodu.7

6 Radović, G., Pejanović, R., (2013): Neophodnost institucionalnih reformi u cilju razvoja

ruralnog turizma u Republici Srbiji, Zbornik radova sa Konferencije: Institucionalne reforme,

ekonomski razvoj i proces pridruţivanja Evropskoj uniji, Nauĉno društvo ekonomista Srbije sa

Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, str. 301-312.

7 Radović G., Pejanović R., (2013), Neophodnost institucionalnih reformi u cilju razvoja ruralnog

turizma u Republici Srbiji, Zbornik radova sa Konferencije: Institucionalne reforme, ekonomski

razvoj i proces pridruţivanja Evropskoj uniji, Nauĉno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom

ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, str. 301-312.

121

4. ZAKLJUČAK

Razvijenost ruralnog turizma u Republici Srbiji, ukoliko bi se posmatrala samo sa

kvantitativnog aspekta, odnosno broja kategorisanih pruţaoca usluga u ruralnom

turizmu, broja smeštajnih objekata, kao i procenta realizovanih noćenja u ovom vidu

turizma, mogla bi se okarakterisati kao zadovoljavajuća. Bitno je istaći da ne postoje

zvaniĉni podaci i da su podaci navedeni u radu rezultat procene. Na osnovu sprovedenog

istraţivanja došlo se do zakljuĉka da nivo razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji,

posmatrano sa kvalitativnog aspekta, nije usklaĊen sa resursnom osnovom.

Problemi identifikovani u istraţivanju, a koji usporavaju razvoj domicilnog ruralnog

turizma su:(a) nepostojanje registra i definisanih standarda ruralnog turizma; (b)

nedovoljno udruţivanje pruţaoca usluga u ruralnom turizmu, kao i njihova edukacija; (c)

nedovoljna ponuda turistiĉkih sadrţaja; (d) nerazvijenost infrastrukture i turistiĉke

signalizacije; (e) nepodudarnost subjekata ruralnog turizma predviĊenih zakonskim

rešenjem sa aktuelnim stanjem u praksi; (f) nerazvijenost turistiĉkog posredovanja,

odnosno nedovoljna angaţovanost turistiĉkih agencija u promociji i prodaji ruralnog

turistiĉkog proizvoda.

Pored navedenih, vaţno je istaći i kljuĉni problem, drastiĉno smanjivanje broja

stanovnika u selima i podatak da odumire svako ĉetvrto selo u Republici Srbiji.

Kao mogući pravci razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji predlaţu se: (a)

usvajanje Strategije razvoja ruralnog turizma, bilo da se ona usvoji kao poseban

dokument ili kao sastavni deo Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja; (b) formiranje

Registra ruralnog turizma i Registra podsticaja; (c) neophodno je da drţava jasno

definiše koje razvojne projekte podrţava u oblasti ruralnog turizma dodeljivanjem

podsticajnih sredstava i da se kontinuirano prati njihova realizacija; (d) neophodno je da

se u okviru podsticajnih sredstava uvedu i subvencije za mlade ljude koji ţele da ţive na

selu i da se bave ruralnim turizmom; (e) potrebno je da se kontinuirano radi na edukaciji

subjekata u ruralnom turizmu i na podizanju kvaliteta usluga; (f) neophodno je da se

razvoj ruralnog turizma zasniva na odrţivom osnovama (odrţivom ekonomskom,

socijalnom i ekološkom razvoju), a u tom cilju trebalo bi na lokalnom, regionalnom i

nacionalnom nivou formirati menadţment koji bi bio zaduţen za realizaciju ovog

koncepta.

5. LITERATURA

1. DEMONJA, D., RUŢIĆ, P. (2010): Ruralni turizam u Hrvatskoj s hrvatskim

primjerima dobre prakse i evropskim iskustvima, Meridijani, Zagreb.

2. CVIJANOVIĆ, D. VUKOVIĆ, P. (2012): Edukacija lokalnog stanovništva kao

pretpostavka za razvoj ruralnog turizma u Srbiji, Agroekonomika, Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad, Broj 53-54, str. 73-79.

3. ĈUĈEK, V. (2013): Turizam na poljoprivrednim imanjima u Sloveniji, oĉekivanja

potrošaĉa, prezentacija, Celje.

4. GEORGE, W., MAIR, H., REID, D. (2009): Rural tourism Development Localism

and Cultural Change, Channel view Publicatios, Toronto, Canada.

122

5. HALL, D., KIRKPATRICK, I., MITCHELL, M. (2005): Rural Tourism and

Sustainable Business, Aspects of Tourism:26, Channel View Publications, UK-

USA-Canada.

6. KATICA, D. (2013): Inovativni pristup razvoja i promocije ruralnog turizma, Treća

regionalna turistiĉka konferencija „Inovacije i turizam“, Beograd.

7. KUŠEN, E. (1995): Turizam na seljaĉkom gospodarstvu, Turizam 7-8, Hrvatska

turistiĉka zajednica, Institut za turizam, Zagreb, str. 127-133.

8. IVANOVIĆ, V. (2013): Selo.rs-Seoski turizam Srbije, Godišnji skup turistiĉke

industrije Srbije, Sajam turizma, Novi Sad.

9. Marketing strategija turizma Vojvodine, (2009): Sekretarijat za privredu Vlade AP

Vojvodine, Novi Sad.

10. MARKOVIĆ, S., OSTOJIĆ, M. (2012): Ĉetiri decenije seoskog turizma u

Moraviĉkom kraju, zbornik radova, Prvi struĉni skup o ruralnom turizmu i odrţivom

razvoju, Kragujevac, str. 28-40.

11. NJEGOVAN, Z., PEJANOVIĆ, R. (2009): Ruralna regionalizacija AP Vojvodine,

monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

12. PEJANOVIĆ, R., NJEGOVAN, Z. (2011): Ruralni razvoj i lokalno ekonomski

razvoj AP Vojvodine, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

13. PEJANOVIĆ, R., RADOVIĆ, G. (2012): Ruralni turizam kao faktor diverzifikacije

ruralne ekonomije u Republici Srbiji /Rural tourism as a factor of rural economy

diversification in the Republic of Serbia/, MeĊunarodni nauĉni skup „Sustainable

Agriculture and Rural Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic

Goals Implementation within Danube Region-preservation of rural values“, Tara,

06.-08.decembar 2012. godine.

14. PEJANOVIĆ, R. (2013): Ogledi iz agrarne i ruralne ekonomije, monografija,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

15. Program razvoja odrţivog ruralnog turizma u Republici Srbiji, Sluţbeni glasnik

Republike Srbije br. 85/2011.

16. RADOVIĆ, G., PEJANOVIĆ, R., NJEGOVAN, Z. (2012): Znaĉaj i uloga

integrisanog ruralnog turistiĉkog proizvoda u Republici Srbiji, Ekonomski vidici -

tematski broj: Privredni preobraţaj Srbije – mogućnosti i ograniĉenja, Beograd,

God. XVII, broj 4, str. 577-591.

17. RADOVIĆ, G., PEJANOVIĆ, R., KOŠIĆ, K., (2013): Koncept organizovanja

održivog razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji, Anali Ekonomskog fakulteta u

Subotici, Vol. 49, broj 29/2013, str. 421-432.

18. RADOVIĆ, G., PEJANOVIĆ, R., (2013): Neophodnost institucionalnih reformi u

cilju razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji, Zbornik radova sa Konferencije:

Institucionalne reforme, ekonomski razvoj i proces pridruţivanja Evropskoj uniji,

Nauĉno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski

fakultet u Beogradu, str. 301-312.

19. RADOVIĆ, G., (2013): Istraţivanje sprovedeno u okviru izrade doktorske

disertacije: „Modaliteti finansiranja ruralnog turizma u Republici Srbiji”,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, materijal je u rukopisu.

20. RUŢIĆ, P. (2009): Ruralni turizam, Institut za poljoprivredu i turizam Poreĉ, Pula.

21. STIĆ, D. (2010): Marketing u turizmu˛&Marketinški menadţment destinacije,

Beretin, Split.

123

22. Strategija razvoja turizma Republike Srbije, Sluţbeni glasnik RS br. 91/2006.

23. TODOROVIĆ, M., BJELJAC, Ţ. (2007): Osnove razvoja ruralnog turizma u Srbiji,

Glasnik srpskog geografskog društva, sveska LXXXVII-br. 1, str. 135-148.

24. Zakon o turizmu Republike Srbije, Sluţbeni glasnik Republike Srbije br. 36/2009,

88/2010, 99/2011.

25. http://www.selo.co.rs/listing_browse.php?city. (sajtu pristupljeno 25.10.2013.)

DEVELOPMENT PROBLEMS OF RURAL TOURISM IN THE

REPUBLIC OF SERBIA

RADOVIĆ, GORDANA8

Summary

The aim of the paper is to analyze the development of rural tourism in the

Republic of Serbia, to identify major problems, propose possible solutions

and directions of development. The Republic of Serbia possesses all the

necessary natural and social resources for the development of rural

tourism, but it is still underdeveloped. According to the author of the paper,

today’s development pays more attention to quantitative than to qualitative

aspect of rural tourism. The lack of standards, register and accurate data

on the number of subjects involved in rural tourism in Serbia, are some of

the key drawbacks. Bearing in mind the multiplicative effect that tourism

has on the economy, the development of rural tourism could initiate the

development of rural economy as well as the regional development. The

author states that one of the possible directions for the development of rural

tourism in Serbia could be based on the experience of the neighbouring

countries. However, at the same time, we must create and develop our own

tourism product. Multiculturalism, traditional hospitality of our people, rich

ethnic heritage and gastronomy should be its basic characteristics. Still, the

development must be based on creation of tourist contents, constant

education and improvement in quality of services.

Key words: rural tourism, development, rural tourist product, The Republic

of Serbia.

Primljen: 17.10.2013.

Prihvaćen: 18.11.2013.

8 Gordana Radović, MSc, PhD candidate, University in Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg

Dositeja Obradovića 8, tel. +381 64 13 78 643, e-mail: gordana.radovic09@gmail.com.

124

UDC: 351.755.3 Pregledni rad

Review paper

POPIS STANOVNIŠTVA – INDIKATOR RAZVOJA POLJOPRIVREDE

(NA PRIMERU OPŠTINE VRBAS)

OTOVIĆ, SLAVICA, PEJANOVIĆ, R., MILIĈIĆ, ŽELJKA1

Rezime

Popis poljoprivrede predstavlja osnovu za razvoj poljoprivrede kako u

zemlji, tako i na nivou Evropske unije. Sa ciljem harmonizacije propisa koje

važe za podruĉje EU, a predstavljaju preduslov za konkurisanje

predpristupnim evropskim fondovima za razvoj, pristupilo se popisu

poljoprivrede u Srbiji u toku 2012. godine. Popis je vršen propisanom

metodologijom, sa izriĉito jasnim protokolom koji je zahtevao prethodnu

obuku kandidata za popis. Prvi zvaniĉni rezultati dobijeni su u februaru

2013. godine, a potpuno obraĊeni podaci sa konaĉnim rezultatima biće

objavljeni 2014. godine. Podaci popisa, uvršteni u strategiju razvoja na

svim nivoima, kao i struĉne publikacije, predstavljaće osnovu za planski

razvoj poljoprivrede.

Ključne reči: popis poljoprivrede, harmonizacija propisa, rezultati, razvoj.

1. UVOD

Poslednjih decenija XX veka, u eri industrijalizacije, poljoprivreda je u Srbiji

gurnuta u drugi plan. Otvarane su fabrike, javna preduzeća i ustanove i cilj većine ljudi

je bio da se nastani u gradovima. Jednostavniji i lakši način da se zaradi za ţivot uz niz

pogodnosti urbane sredine, desetkovale su stanovništvo ruralnih oblasti. Socijalni

programi zapošljavanja usled pritiska izazvanog migracijama ljudi sa sela u gradove,

odsustvo praćenja rezultata rada zaposlenih (otkaz se dobijao samo za veoma teške

prekršaje), nedovoljno planiranje proizvodnje na načelima dobre ekonomske prakse,

svetska ekonomska kriza... izazvali su loše stanje u privredi i neefikasnost tadašnjih

preduzeća. Tranzicija je dovela do niza restrukturiranja i privatizacija kompanija koje su

1 Prof. dr Radovan Pejanović, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, pejanovic@polj.uns.ac.rs;

MSc Slavica Otović, šef kabineta predsednika, opština Vrbas, slavica.otovic@vrbas.net,

064/805 3154;

Mr Ţeljka Miličić, student doktorskih studija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad.

125

prouzrokovale visoku stopu nezaposlenosti. Nezaposlenost ljudi koji su godinama

odlazili na posao od 6-14 h i očekivali redovnu mesečnu nadoknadu, bez razvijanja

preduzetničkog duha i moći snalaţenja, uslovila je tešku socijalnu situaciju - većim

delom orijentisanje budţeta lokalnih samouprava na socijalna davanja, pa čak i otvaranje

narodnih kuhinja u mnogim gradovima.

Potencijal razvoja Srbije i izlaska iz ekonomske krize na osnovu mišljenja

agroekonomista, ogleda se prvenstveno u razvoju ruralnih područja putem razvoja

poljoprivrede i pratećih usluţnih delatnosti. Pejanović i Vujović (2008) govore da

„Multifunkcionalna poljoprivreda podrazumeva akcije koje nisu usmerene jedino na

povećanje proizvodnje i bavljenje poljoprivredom, nego i na ostale koristi ţivota na selu,

kao što su: (1) korist od očuvanja okoline (biodiverzitet, zaštita od poplava, erozije,

očuvanja prirodnih pejzaţa...); (2) korist od obezbeđivanja prehrambene sigurnosti u

ruralnim područjima; (3) razvoj ruralnih područja (obezbeđivanje zaposlenosti i

povezivanje poljoprivrede sa ostalim sektorima); (4) socijalno – ekonomska korist

(očuvanje tradicionalnih seoskih vrednosti, kulturnog nasleđa, promovisanje

tradicionalne gastronomije, itsl.).“

Slika 1 Aktivnosti na gazdinstvu2

Figure 1. Activities on the farm

2 Izvor: Republički zavod za statistiku (2012), Popis poljoprivrede 2012. godine u Republici Srbiji

– METODOLOŠKO UPUTSTVO, Republički zavod za statistiku, Beograd str. 82.

126

Komentar: Metodološko uputstvo na koncizan i slikovit način predstavlja sve

aktivnosti na gazdinstvu, te je pored ustrojenog obrasca popisa popisivaču, ali i

ispitanicima (vlasnicima gazdinstava) omogućilo brţe i kvalitetnije popunjavanje

anketnog listića.

Opseţnim sagledavanjem trenutnog stanja, klasifikovanjem pojedinih seoskih

područja i usmeravanjem na razvoj delatnosti koja poseduje konkurentsku prednost,

postoji mogućnost da se na trţištu proizvoda i usluga u okviru drţave, kao i na

globalnom nivou, ostvari profitabilno poslovanje. Dugoročan proces razvoja

podrazumeva niz faza od kojih se (nakon procene) prva sastoji u popisu poljoprivrede,

formiranju savetodavnih centara (npr. Kancelarija za lokalno ekonomski razvoj pri

lokalnoj samoupravi, Poljoprivredna stručna sluţba...), u edukaciji stanovništva i

marketinškom pristupu.

Popis poljoprivrede omogućava sagledavanje registra svih resursa koji se mogu

upotrebiti u proizvodnji i način na koji se mogu kombinovati proizvodnje, prerade ili

dodatne usluge više poljoprivrednih gazdinstava. Popis, takođe omogućava plansko

stimulisanje najatraktivnije poljoprivredne proizvodnje (po zahtevima trţišta –

potrošača) od strane nadleţnih institucija na drţavnom i lokalnom nivou, pristup

fondovima i subvencionisanim kreditima za nabavku savremenih sredstava za

proizvodnju, ali i efikasno kreiranje istih. Preko popisa poljoprivrede svi individualni

proizvođači i gazdinstva posredno učestvuju u stvaranju ruralne politike na lokalnom,

drţavnom, ali i svetskom nivou.

Preporuka Ujedinjenih nacija nakon Svetskog programa popisa poljoprivrede 2010.

(World Programme for the Census of Agriculturae 2010. FAO – UN) je da sve zemlje

izvrše popis poljoprivrede u periodu 2006. – 2015. godine u skladu sa specifičnostima

pojedinih ruralnih područja, sa propisanim minimumom podataka za uporednu

međunarodnu analizu kao preduslov globalnih planskih aktivnosti u okviru

poljoprivrede.

2. MATERIJAL I METOD RADA

Prvi pisani podaci o popisu poljoprivrede datiraju iz XVIII veka, dok se na prostorima

tadašnje Austro - Ugarske Monarhije (pa i prostor Srbije), stoka redovno popisuje od prve

polovine XIX veka. U okviru svetskog popisa, izvršen je popis poljoprivrednih gazdinstava

31. marta 1931. godine na teritoriji Kraljevine Jugoslavije. Nakon II svetskog rata u okviru

tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, popis stoke je vršen svake

godine - od 1948. do 1960, ali je samo 1951. godine popis uključivao i podatke o setvenim

površinama, strukturi zemljišta kao i mehanizaciji koja je upotrebljavana. Godine 1960.

popisana su društvena i privatna gazdinstva različitom metodologijom u opštem popisu

poljoprivrede, a slično je učinjeno i 1969. ali na određenom statističkom uzorku. Popisom

stanovništva iz 1981., 1991. i 2002. godine obuhvaćen je i popis poljoprivrednih

gazdinstava i poljoprivrednih fondova.

U okviru projekta za Popis poljoprivrede 2012. godine dobijena su sredstva za

proces popisa preko predpristupnih fondova Evropske unije IPA (Instrument Pre-

acccesion Assistance) za 2011. godinu, Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i

šumarstva i Pokrajinskog sekretarijata poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva AP

127

Vojvodine, dok je sam proces popisa organizovao i sprovodio Republički zavod za

statistiku u skladu sa Zakonom o popisu poljoprivrede.

Podaci su sakupljani putem intervjua (ankete) na terenu od individualnih

proizvoĎača i vlasnika gazdinstava, dok se anketiranje privrednih subjekata i

zemljoradničkih zadruga vršilo i/ili putem pošte, u skladu sa metodološkim

priručnikom Republičkog zavoda za statistiku.

Predmet popisa su „... podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava: lokaciji

gazdinstava, zemljišnom fondu i kategorijama korišćenja poljoprivrednog zemljišta,

zakupu zemljišta, površinama pod usevima i zasadima, broju voćnih stabala - po vrstama

voća, navodnjavanju, upotrebi organskih i mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja,

broju stoke – po vrstama i kategorijama, košnicama pčela, organskoj proizvodnji i

metodama poljoprivredne proizvodnje, poljoprivrednoj mehanizaciji, opremi i

objektima, radnoj snazi, kao i drugim aktivnostima gazdinstva koje donose prihod,

ribnjacima i površinama pod šumama, trţišnoj orijentisanosti poljoprivredne

proizvodnje, korišćenju podsticajnih sredstava i kredita za obavljanje poljoprivrednih

aktivnosti odlaganju poljoprivrednog otpada gazdinstva.“ (Popis poljoprivrede za 2012.

godinu – Metodološko uputstvo (2012) Republički zavod za statistiku Beograd str. 19).

Cilj popisa je da statističkim podacima o poljoprivredi Republika Srbija upotpuni

pristupnicu kao kandidat za pristup Evropskoj uniji, da se omogući povlačenje sredstava

iz predpristupnih razvojnih fondova za poljoprivredu EU, da se uskladi politika

ruralnog razvoja lokalnog i državnog nivoa, da se stvori baza podataka za dalja

istraţivanja i razvoj.

Cilj rada je da se prvim rezultatima Popisa poljoprivrede u opštini Vrbas

ustanovi ukupan broj ha i procenat poljoprivrednog zemljišta u gradu Vrbasu i

naseljenim mestima, kao i broj ha i procenat zemljišta koje se ne koristi, kako u

državnoj, tako i u privatnoj svojini. Na osnovu rezultata preporučiti nadleţnim

strukturama ispitivanje o vrsti i kvalitetu zemljišta, kao i mogućnostima najefikasnijeg

iskorišćavanja.

3. PRVI REZULTATI POPISA – OPŠTINA VRBAS

Na primeru opštine Vrbas biće prezentovani prvi rezultati popisa poljoprivrede -

korišćenja zemljišta koji je izvršen u Srbiji u periodu 1. oktobra - 15. decembra 2012.

godine. Konačnim rezultatima će se saznati veličina i struktura stočnog fonda,

mehanizacije i angaţovane radne snage.

128

Tabela 1. Poljoprivredno zemljište opštine Vrbas

Table. 1. Agricultural land of Vrbas municipality

Na

ziv

op

štin

e

Poljoprivredno zemljište, ha (oranice i bašte, voćnjaci, vinogradi, livade i

pašnjaci – bez bara, trstika i ribnjaka)

Uk

up

no

Drţavno U

privat.

svojini

%

Nekorišć

enog

zemljišta

u

privatnoj

svojini U

ku

pn

o

Dato u zakup3 Nije

dato u

zakup

U sporu

(uzurp.)

Fiz

ičk

im

lici

ma

Pra

vn

im

lici

ma

Ko

rist

i

se

Ne

ko

rist

i se

Vrb

as 28179,

2962

6951,9

239

3760,

9468

2830,1

960

360,

7811

0,

00

00

0,

0000

21.227,

3723

0,0000

Izvor: Originalni podaci / prvi rezultati – Popisna komisija opština Vrbas

(Popis poljoprivrede, februar 2013. god.)

Komentar: Tabelarnim prikazom originalnih podataka prvih rezultata popisa

poljoprivrede u opštini Vrbas koje se odnosi na popis poljoprivrednog zemljišta kako u

drţavnoj, tako i u privatnoj svojini uočeni su sledeći rezultati:

- Ukupno zemljišta 28.179,2962 ha,

- Ukupno drţavnog zemljišta 6.951,9239 ha,

- Drţavno zemljište izdato u zakup fizičkim licima 3.760,9468,

- Drţavno zemljište izdato u zakup pravnim licima 2.830,1960,

- U zakup nije izdato 360,7811 ha,

- Ukupno privatnog zemljišta 21.227,3723,

- Svo poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini se obraĎuje.

3 Svo drţavno poljoprivredno zemljište koje je opština dala u zakup, bez obzira na

godinu kada je zemljište dato u zakup, odnosno bez obzira koje je godine zaključen

ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta.

129

Tabela 2. Poljoprivredno zemljište naseljenih mesta opštine i grada Vrbasa

Table 2. Agricultural land in the villages and the town of Vrbas

Naziv

naselja

Poljoprivredno zemljište, ha (oranice i bašte, voćnjaci, vinogradi, livade i pašnjaci –

bez bara, trstika i ribnjaka)

Ukup. Drţavno U

privat.

svojini

%

Nekorišćen

og

zemljišta u

privatnoj

svojini

Ukup Dato u zakup4 Nije

dato u

zakup

U sporu

(uzurp.)

Fiz

ičk

im

lici

ma

Pra

vn

im

lici

ma

Ko

rist

i se

Ne

ko

rist

i

se

Vrbas

6.996,

5371

1060,7

036

479,

9740

504,

566

76,163

6

0.000

0

0,000

0

5935,

8335

0,

0000

Bačko

Dobro

Polje

3.340,

0071

1.045,6

942

464,

0137

558,

3236

23,

3569

0,

0000

0,

0000

2.294,

3129

0,

0000

Zmajevo

4507,

2578

1760,

5303

1107,

4567

464,

1895

188,

8841

0,

0000

0,

0000

2746,

7275

0,

0000

Ravno

Selo

4372,

7978

510,

0468

362,

0451

148,

0017

0,

0000

0,

0000

0,

0000

3862,

7510

0,

0000

Savino

Selo

2695,

3168

647,

1027

438,

0350

178,

4907

30,

5770

0,

0000

0,

0000

2.048,

2141

0,

0000

Kucura

4264,

7418

384,

2893

349,

4063

13,

526

21,

3570

0,

0000

0,

0000

3880,

4525

0,

0000

Kosančić

2.002,

6378

1543,5

570

560,

0160

963,

0985

20,

4425

0,

0000

0,

0000

459,

0808

0,

0000

Izvor: Originalni podaci / prvi rezultati – Popisna komisija opština Vrbas

(Popis poljoprivrede, februar 2013. god.)

Komentar: Uporedni rezultati popisa poljoprivrednog zemljišta u gradu i

naseljenim mestima opštine Vrbas govore o odnosu zemljišta koje nije dato u zakup:

- Vrbas – ukupno drţavnog zemljišta 1060,7036 ha, nije dato u zakup 76,1636

ha ili 7,180%,

- Bačko Dobro Polje – ukupno drţavnog zemljišta 1045,6942, nije dato u zakup

23,3569 ili 2,234%,

- Zmajevo – ukupno drţavnog zemljišta 1760,5303 ha, nije dato u zakup

188,8841 ha ili 10,729%,

- Ravno Selo - ukupno drţavnog zemljišta 510,0468 ha koje je i dato u zakup,

4 Svo drţavno poljoprivredno zemljište koje je opština dala u zakup, bez obzira na

godinu kada je zemljište dato u zakup, odnosno bez obzira koje je godine zaključen

ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta.

130

- Savino Selo – ukupno drţavnog zemljišta 647,1027 ha, nije dato u zakup

30,5770 ha ili 4,725%,

- Kucura – ukupno drţavnog zemljišta 384,2893 ha, nije dato u zakup 21,3570

ha ili 5,558%,

- Kosančić – ukupno drţavnog zemljišta1543,5570 ha, nije dato u zakup 20,4425

ha ili 1,324%.

Grafikon 1. Poljoprivredno zemljište u opštini Vrbas

Chart 1. Agricultural land in the Vrbas municipality Izvor: Originalni podaci / prvi rezultati – Popisna komisija opština Vrbas

(Popis poljoprivrede, februar 2013. god.)

Komentar: Na osnovu grafika i prethodnih tabelarnih prikaza sa originalnim

podacima poslednjeg popisa poljoprivrede (prvi rezultati februar 2013. godine) moţe se

zaključiti da je u opštini Vrbas zemljište većim delom u privatnom vlasništvu i da se u

celosti koristi za poljoprivrednu proizvodnju, ali da postoji jedan deo drţavnog

poljoprivrednog zemljišta koje nije izdato u zakup.

Rezultati popisa poljoprivrednog zemljišta u opštini Vrbas govore da je 360,7811 ha

drţavnog zemljišta ostalo neobrađeno, ali ne i kakve je strukture, kvaliteta, odnosno

kakva je mogućnost iskorišćavanja. Planskom analizom uz pribavljanje nedostajućih

kvalitativnih podataka neophodno je kao sledeći korak osmisliti program sa akcionim

planom uz pomoć Savetodavne poljoprivredne stručne sluţbe Vrbas i Javne agencije za

zoohigijenu i poljoprivredu u Vrbasu.

Poljoprivredno zemljište u opštini Vrbas

Vrbas

Bačko dobro Polje

Zmajevo

Ravno Selo

Savino Selo

Kucura

Kosančić

131

4. DISKUSIJA

SWOT analiza poljoprivredne delatnosti opštine Vrbas:

Prednosti (snage):

-Plodno zemljište (spada među

najplodnije u Evropi)

-Kompanije: Carnex (prerada mesa i

proizvodnja mesnih prerađevina), Vital

(proizvodnja ulja i biljnih masti),

Šećerana (proizvodnja šećera), Medela

(proizvodnja konditorskih proizvoda i

keksa), AD „Sava

Kovačević“(proizvodnja mleka i mlečnih

proizvoda, ali i dorada semena

(poslovanje u sastavu Mirotin grupe),

Novi Trading – AD Zmajevo (600 ha

poljoprivrednog zemljišta i farma tovne

junadi kapaciteta 600 grla) – pored

poljoprivredne proizvodnje bave se i

otkupom od individualnih proizvođača,

odnosno prerađivačkom industrijom

- Poznati brendovi: Carnex paštete, Vital

ulje, Medeline štrudlice

- Brendovi u razvitku Mlečni proizvodi

Dana, alkoholna pića Rajal, proizvodi od

mesa i mleka udruţenja Bikara

- Usluţni tov

- Genetički centar za svinjarstvo

-Javna agencija za zoohigijenu i

poljoprivredu

Slabosti:

-Slaba pošumljenost, nedostatak

vetrozaštitnih pojaseva (vetrovi

narušavaju optimalan sastav zemljišta)

-Kod individualnih proizvođača najčešće

nisu implementirani GAP, ISSO i HCCP

standardi

-Loša informisanost individualnih

poljoprivrednih proizvođača / teţi

pristup povoljnim kreditima i

subvencionisanim pozajmicama, kao i

podsticajnim fondovima

-Nedovoljna permanentna edukacija

poljoprivrednih proizvođača

-Zastarela tehnologija pristupa

poljoprivrednoj proizvodnji, kao i

zastarelost mašina za obradu kod

individualnih proizvođača

- Nekontrolisana upotreba sredstava za

zaštitu bilja i (ne) adekvatno odlaganje

njihove ambalaţe

- Slaba organizovanost poslova

Veterinarske sluţbe

- U naseljenom mestu Savino Selo

postoji ribnjak koji se ne koristi, već je

predviđen za pošumljavanje

-Rodna neravnopravnost (retka su

poljoprivredna gazdinstva gde je osoba

ţenskog pola vlasnik sredstava za

proizvodnju, organizator poslovne

delatnosti i osoba koja odlučuje o

raspodeli finansijske dobiti

132

Šanse (prilike):

- Jegrička – nacionalni park pod zaštitom

drţave

-Geografski poloţaj (opština Vrbas se

nalazi u centralnom delu Bačke)

-Razvijena saobraćajna infrastruktura

-Odlična povezanost sa većim gradskim

centrima

-Formiranje strukovnih udruţenja i

zajednički nastup na trţištu

-Poljoprivredna stručna sluţba (pored

opštine Vrbas, nadgleda i vrši

savetodavne usluge u opštini Bečej,

Srbobran i Kula)

-Razvijena mreţa kanala DTD –

mogućnost navodnjavanja i transporta

-Mapa poljoprivrednih proizvođača

(u izradi), proizvoda i način distribucije

(uskoro dostupno na zvaničnoj internet

prezentaciji opštine Vrbas)

Pretnje (opasnosti):

-Veliki bački kanal – crna ekološka

tačka Evrope – pretnja razvoju opštine

Vrbas. Zainteresovanost potencijalnih

investitora značajno umanjena zbog

dugotrajnog procesa čišćenja i

revitalizacije. Trenutna faza: pušteni u

rad prečistači u kompanijama

zagađivačima, kao i formiranje

kanalizacione mreţe kroz celu opštinu

Vrbas. Očekivana faza tokom 2013.

godine: izmuljavanje i čišćenje.

-Rodna neravnopravnost (retka su

poljoprivredna gazdinstva gde je osoba

ţenskog pola vlasnik sredstava za

proizvodnju, organizator poslovne

delatnosti i osoba koja odlučuje o

raspodeli finansijske dobiti (jedan od

preduslova za dobijanje kreditnih ili

bespovratnih finansijskih sredstava

putem prekogranične saradnje ili iz IPA

fondova u cilju osnaţivanja ruralnog

razvoja

Izvor: Opština Vrbas (2010). Strategija razvoja opštine Vrbas 2010.-2015., strana 24:31,

dostupno na http//www.vrbas.net

„Od vitalne je vaţnosti postepeno popravljanje zatečenog stanja i podizanje nivoa isplativosti bavljenja poljoprivredom. Potrebno je napraviti ravnoteţu između raspoloţivih resursa i resursa na koje se sa sigurnošću u budućnosti moţe računati:

1. S obzirom da je razvoj poljoprivrede u direktnoj vezi sa razvojem privrede, potrebno je da se strateške intervencije odnose na revitalizaciju postojećih i otvaranje novih kapaciteta za preradu poljoprivrednih proizvoda, čime će se u značajnoj meri povećati prihodi stanovništva, kako iz primarne proizvodnje, tako i iz prerade.

2. Blizina vodotokova i razgranata mreţa kanala omogućava navodnjavanje, ali je potrebno izgraditi i savremene melioracione sisteme koji će povećati prinose (agrokultura – primedba autora). U cilju masovnije i pristupačnije primene navodnjavanja, potrebno je izgraditi električnu distributivnu niskonaponsku mreţu duţ vodotokova, S obzirom na zastarelost, preporuka je obnova postojeće mehanizacije, sa akcentom na priključne mašine, a ne kao do sada na pogonske agregate.

3. Uzimajući u obzir nepovoljnu starosnu strukturu poljoprivrednog stanovništva

(poljoprivrednih proizvođača – primedba autora), nezainteresovanost mladih za

133

bavljenje poljoprivredom, neophodno je sprovoditi aktivne (stimulativne – prim. aut.)

mere koje će sprečiti odliv mlađe populacije (u urbanu sredinu – prim. autora).

4. Takođe, neophodna je kontinuirana edukacija poljoprivrednog stanovništva, u

cilju efikasnog planiranja i sprovođenja proizvodnje.

5. U smislu navedenog, potrebno je da lokalna samouprava, uz podršku drţavnih i

pokrajinskih nadleţnih institucija, na osnovu jasno utvrđene razvojne strategije, a u

skladu sa svojim ovlašćenjima, sprovodi aktivne mere za razvoj poljoprivrede...

6. Za korišćenje poljoprivrednog zemljišta, radi efikasnosti, neophodno je praviti

program (zakupa – prim aut.) za minimum tri godine. Potrebno je pratiti dešavanje oko

restitucije i popisati eventualno (procenjene – prim. aut.) površene koje mogu biti

uključene u proces restitucije. Potrebno je napraviti knjigu polja sa detaljnom

evidencijom svih parcela...

7. Za podizanje ugleda opštine Vrbas potrebno je odrţati imidţ „ grada brendova“

očuvanjem postojećih i pomaganjem u afirmaciji novih brendova (iz opštine Vrbas)...

8. Radovima na čišćenju Velikog bačkog kanala i povećanjem protočnosti

laterarnih kanala stvoriće se mnogo bolji uslovi za korišćenje pomenutih površina u

meliorizaciji zemljišta. U smislu sprovođenja ovog plana, potrebno je intenzivirati

saradnju sa (kompanijom – prim. autora) Vode Vojvodine...

9. Sitne (individualne - prim. aut.) proizvođače potrebno je okupiti u strukovna

udruţenja, radi zajedničkog nastupa na trţištu... Da bi obezbedila kvalitetan rad novo

nastalih udruţenja opština Vrbas mora obezbediti stručno osoblje za nadzor udruţenja...

10. Stočarskim proizvođačima omogućiti subvencionisano veštačko osemenjavanje

ţivotinja, kao profilaktičku i zoohigijensku meru...

11. Javna agencija za zoohigijenu i poljoprivredu u jednom delu poslovanja moţe

nadomestiti (preuzeti deo obaveza- prim autora) određene nedostatke Veterinarske

sluţbe u opštini Vrbas... Radi bolje i efikasnije kontrole prometa ţivotinja i njihovih

proizvoda, potrebno je izgraditi i stočnu pijacu, na kojoj će se jedino u opštini... odvijati

kontrolisana trgovina stokom...“5

Na osnovu dobijenih rezultata popisa formirati radno telo lokalne samouprave, u

vidu komisije sastavljene od stručnih lica, koja će utvrditi:

- tačnu lokaciju drţavnog zemljišta koje nije izdato u zakup,

- izvršiti preparcelaciju ili ukrupnjavanje parcela (da bi postale pogodne za

korišćenje),

- strukturu i kvalitet pojedinih parcela,

- tretiranost pesticidima,

- preporučenu namenu.

Zatim, odrediti interdisciplinarni stručni tim koji će prema unapred utvrđenom planu

iskoristljivosti površina, uz analizu socijalne karte i raspisan konkurs, dati na upotrebu

zemljište na osnovu utvrđenih ponderisanih kriterijuma (npr):

- Novoregistrovana poljoprivredna gazdinstva,

- Gazdinstva čiji je vlasnik ţena,

5 Opština Vrbas (2010). Strategija razvoja opštine Vrbas 2010.-2015., strana 28:30,

dostupno na http//www.vrbas.net.

134

- Porodična gazdinstva gde se sva lica bave isključivo poljoprivredom,

- Gazdinstva koja daju inovativne, trţišno orjentisane predloge,

- Prihvate preporuke o sadnji određene kulture,

- Prihvate preporuke o dozvoljenim tretmanima,

- Uz podnošenje periodičnog izveštaja i konsultacije na mesečnom nivou sa

Poljoprivrednom stručnom sluţbom Vrbas – mogućnost dve ţetve u toku jedne

godine.

Predlaže se davanje zemljišta u višegodišnji zakup u zavisnosti od namene, uz

subvenciju – oslobaĎanje plaćanja zakupa zemljišta u toku prve godine.

5. ZAKLJUČAK

Popis poljoprivrede predstavlja osnovni alat prilikom strategijske analize ruralnog

razvoja lokalne zajednice, što se vidi na primeru opštine Vrbas. Pored preliminarnih

rezultata popisa poljoprivrednog zemljišta koji su dostavljeni od strane Republičkog

zavoda za statistiku, predstoji obrada podataka o pratećoj raspoloţivoj mehanizaciji i

ostalim angaţovanim resursima – rezultati će potpuno biti poznati u toku 2014. godine.

Na osnovu dostavljenih podataka ustanovljeno je da u opštini Vrbas postoji 360 ha

obradive poljoprivrednog drţavnog zemljišta koje nije iskorišćeno. Neophodno je

utvrditi tačnu lokaciju i eventualnu, planiranu prenamenu zemljišta za formiranje radnih

zona - izdavanje u zakup potencijalnim investitorima. Na delu zemljišta gde je isključena

prenamena, uz program socijalne zaštite usmeriti proizvodnju ka konkurentskim

kulturama koje su jednostavne za uzgoj i imaju osigurano trţište u zemlji ili inostranstvu

(npr. sadnja lekovitog bilja koje uspeva na našim prostorima i bez zalivnog sistem:

čičak, kamilica, nana... ili sadnja voćnjaka, zasada aronije...).

Akciju potpune iskoristljivosti poljoprivrednog zemljišta treba snaţno podrţati

medijskom kampanjom, kontinuiranim edukacijama i dostupnošću stručne literature i

časopisa sa poljoprivrednom tematikom u seoskim bibliotekama.

Na osnovu podataka popisa treba upotpunjavati mapu indikatora ruralnog razvoja

naseljenih mesta opštine Vrbas, i to: „indikatori sektora poljoprivrede i kategorije:

indikatori uslova ţivota i blagostanja; ... povezanost kategorije: socio-ekonomski

indikatori i kategorije: indikatori uslova ţivota i blagostanja (Bošković, Njegovan

2011)“. Korelacionom analizom indikatora treba stvoriti osnovu za izradu kratkoročnih i

dugoročnih razvojnih akcionih planova prilagođenih strukturi zemljišta, u zavisnosti od

zastupljenosti potencijala agroturizma i kulturnim prednostima različitog odnosa

višenacionalnog miljea, kao i samim sklonostima ţitelja pojedinih sela.

Takođe, treba sačiniti mapu poljoprivrednih gazdinstava, individualnih proizvođača

i proizvoda - sa naznakom: količine, okvirne cene i kvaliteta. Mapu plasirati putem svih

vrsta medija i učiniti je dostupnom kako potrošačima, tako i potencijalnim investitorima.

Operativne planove treba bazirati na osnovi od tri osnovne strateške smernice

definisane strategijom opštine Vrbas 2010.-2015. godine, i to:

- Osnaţivanje poljoprivrednih gazdinstava,

- Unapređenje kvaliteta upravljanja poljoprivrednim resursima,

- Razvoj poljoprivredne infrastrukture.

135

Posebnu paţnju treba posvetiti pitanju rodne ravnopravnosti i određenim

subvencijama usmeriti registraciju poljoprivrednih gazdinstava na osobe ţenskog pola,

stvarajući predispoziciju za aktivno učestvovanje ţena u odlučivanju i organizaciji

poslova, kao i raspodeli finansijske dobiti.

Usmeriti poljoprivredne proizvođače na stalnu saradnju sa opštinskom Kancelarijom

za lokalno ekonomski razvoj i omogućiti stručnu pomoć prilikom konkurisanja za

bespovratna razvojna sredstva na pokrajinskim, republičkim i međunarodnim

projektima. Jedan od osnovnih uslova učešća na međunarodnim konkursima sa

grantovima u vezi poljoprivrede i ruralnog razvoja, je upravo popis poljoprivrede.

Popis je, dakle, značajan indikator strategije razvoja, poljoprivrede i na mikro i na

srednjem i na makro nivou.

6. LITERATURA

1. BOŠKOVIĆ, OLGICA, NJEGOVAN, Z. (2011): Primena kanoničke korelacione

analize za ispitivanje pojedinih indikatora ruralnog razvoja. Agroekonomika, Novi

Sad, 49-50, 33:47.

2. Opština Vrbas (2010). Strategija razvoja opštine Vrbas 2010.-2015., 28:30,

dostupno na http//www.vrbas.net.

3. PEJANOVIĆ, R. (2013): Ogledi iz agrarne i ruralne ekonomije, Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad.

4. PEJANOVIĆ, R., VUJOVIC, S. (2008): Ruralni razvoj i agroturizam.

Agroekonomika, Novi Sad, 37-38, 5:15.

5. Popisna komisija opština Vrbas - Originalni podaci / prvi rezultati (Popis

poljoprivrede februar 2013. god.).

6. Republički zavod za statistiku (2012): Popis poljoprivrede 2012. godine u Republici

Srbiji– METODOLOŠKO UPUTSTVO. Republički zavod za statistiku, Beograd,

82.

136

CENSUS OF POPULATION – AN INDICATOR

OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT

(FOR EXAMPLE THE MUNICIPALITY VRBAS)

OTOVIĆ, SLAVICA, PEJANOVIĆ, R., MILIĈIĆ, ŽELJKA 6

Summary

Census list of Agriculture is the basis for the development of agriculture in

the country and at the level of the European Union. To harmonize

regulations that apply in the EU, and is a prerequisite for applying pre-

accession EU funds for development, access to the agricultural census in

Serbia in 2012. year. The census is carried out the prescribed methodology,

the protocol explicitly clear that the required previous training of

candidates for the list. The first official results were obtained in February

2013., and fully processed data to the final results will be published 2014th

year. Census data, are included in the strategy development at all levels, as

well as professional publications, will form the basis for the planned

development of agriculture.

Key words: agricultural census, harmonization of regulations, the results,

development.

Primljen: 01.10.2013.

Prihvaćen: 04.11.2013.

6 Radovan Pejanović, PhD, full professor, University in Novi Sad, Agricultural Faculty,

Novi Sad, pejanovic@polj.uns.ac.rs; MSc Slavica, Otović, chief of Cabinet for Mayor, Vrbas municipality,

slavica.otovic@vrbas.net , 064/805 3154; Mr Ţeljka Miličić, student PhD, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi

Sad.

137

UDC: 633/637 Struĉni rad

Professional paper

MARKETING I PONAŠANJE POTROŠAČA U PROCESU KUPOVINE

JOVANOVIĆ, JELENA, PEJANOVIĆ, LJ., SAVIĆ, ELIZABETA1

Rezime

Ovaj rad ima za cilj animaciju i podstrek tržišta u Republici Srbiji da prati

nova kretanja u međunarodnoj borbi za potrošače. Multinacionalne

korporacije su odavno shvatile da je svaki kupac dragocen i da se mora za

njega boriti svim raspoloživim sredstvima pa i da utiče na ponašanje

potrošača i pre same kupovine roba i usluga. Informisanje kupaca o

robama i uslugama na tržištu, jedno je od najkorisnijih sredstava preko

kojih se dovodi kupac na tržište na kojem će odabrati potrebnu robu ili neku

uslugu.

Ključne reči: istraživanje, ponašanje, potrošaĉ, roba, usluga, tržište.

1. UVOD

Da bi se moglo razmatrati o potrošaĉu u kupovini roba ili nekoj od usluga, mora se

pojmovno odrediti i definisati kako potrošaĉ, tako i kupac proizvoda ili usluga.

Pre svega neophodno je odrediti i klasifikovati vrste kupaca i potrošaĉa proizvoda ili

usluga na tržištu. Ukoliko tržište u Republici Srbiji ne prepozna i ne pronaĊe

odgovarajuće i sigurne potrošaĉe, neće imati ni tržište.

U ovom radu posebno je posvećena pažnja, ponašanju potrošaĉa u procesu

kupovine. IzmeĊu ĉega su obraĊeni osnovni pojmovi koji se razmatraju u ovoj celini

vezani su za potrošaĉe i njihovo ponašanje. Koliko god neka organizacija, ustanova ili

korporacija imala dobar proizvod ili uslugu neće imati uspeha, ukoliko ne razume

potrošaĉe i ne radi konstantno na izgradnji odnosa sa njima, jer tada kvalitet njene

ponude ne može doći do potpunog izražaja niti u usluzi ni potrošnji. S tim u skladu,

organizacije bi trebale usmeriti napore da definišu profile potrošaĉa, istraže njihove želje

i potrebe kao i faktore koji utiĉu na njihove odluke o kupovini.

1 Jelena Jovanović, Msc, Fakultet za poslovne studije, Beograd; prof. dr Ljubo Pejanović, Fakultet

za pravne i poslovne studije, Novi Sad, pejanovicljubo@gmail.com; Elizabeta Savić, MSc,

Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad.

138

2. POJMOVNO ODREĐENJE I DEFINISANJE PONAŠANJA

POTROŠAČA

Kljuĉna osnova marketinga je potrošaĉ. Sa potrošaĉima se zapoĉinju i završavaju

marketing aktivnosti. Izuĉavanje potrošaĉa, odnosno njihovih obeležja – želja, potreba,

motiva, navika, životnih stilova i sl., predstavlja polaznu osnovu donošenja marketinških

odluka.

Ponašanje potrošača se definiše kao ponašanje koje potrošači pokazuju u traženju,

kupovini, korišćenju, procenjivanju i raspolaganju proizvodima i uslugama za koje

očekuju da će zadovoljiti njihove potrebe.2

Prema Ameriĉkom udruženju za marketing (American Marketing Association –

AMA) ponašanje potrošaĉa (consumer behavior) je dinamiĉka interakcija afekta i

razmišljanja, ponašanja i okruženja pomoću kojih ljudska bića upravljaju aspektima

razmene u njihovom životu3.

Kako bi povećali uspeh organizacija marketing eksperti moraju definisati ciljeve,

detaljno planirati, otkriti ciljnu publiku i pažljivo birati kanale komunikacije i otpoĉeti

gradnju odnosa sa potrošaĉima. U tom procesu potrošaĉi se moraju animirati i povezati

sa pravim sadržajem. Isto tako, potrošaĉi se moraju pitati i konstantno slušati.

2.1. Vrste potrošača u Republici Srbiji

Potrošač kao individua i društveno biće istovremeno je i ĉlan odreĊene grupe,

nacije, vere, zemlje itd. To je osoba koja želi i poseduje (novĉana) sredstva za kupovinu

proizvoda i usluga, ali potrošaĉ može biti i neka institucija. Prema tome, potrošaĉe

možemo podeliti na: pojedince (krajnje potrošaĉe) i organizacije kao potrošaĉe.

Krajnji potrošači su svi oni pojedinci koji kupuju proizvode / usluge za zadovoljenje

sopstvenih potreba ili potreba domaćinstva kao i oni koji kupuju proizvode / usluge na

poklon drugim pojedincima ili grupama.

Organizacije kao potrošači obuhvataju profitne i neprofitne organizacije, državne

organizacije i institucije koje kupuju proizvode, opremu i usluge radi obavljanja

svakodnevnih aktivnosti koje su usmerene ka zadnjem potrošaĉu.4

2.2. Opšti profili potrošača u Republici Srbiji

Profil potrošača se odnosi na skup detalja, ukljuĉujući psihološke i demografske

karakteristike, koji opisuju proseĉnog kupca nekog proizvoda ili usluge. Profilisanje

potrošaĉa pomaže organizacijama da bolje razumeju šta je to što kupci traže u

proizvodima ili uslugama.

2 Branko R. Mariĉić, Ponašanje potrošača, osmo izdanje, Centar za izdavaĉku delatnost

Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2008, str. 12. 3American Marketing Association,

http://www.marketingpower.com/_layouts/dictionary.aspx?dLetter=C, datum posete: 29.11.2012. 4Beba Rakić i Mira Rakić, Ponašanje potrošača, treće izdanje, Megatrend univerzitet, Beograd,

2007, str. 20.

139

Bez obzira na ĉinjenicu da se potrošaĉi prilikom kupovine proizvoda / usluga

razliĉito ponašaju, u zavisnosti od motiva kupovine možemo ih klasifikovati prema

nekim opštim karakteristikama u sledeće grupe:

– Grupa determinisana navikama (kupci lojalni marki proizvoda);

– Grupa determinisana saznanjem (racionalno motivisana);

– Grupa determinisana cenom proizvoda;

– Impulsivna grupa determinisana fiziĉkim ili estetskim svojstvima proizvoda

(realno neosetljiva na marku proizvoda);

– Grupa koja se rukovodi emocionalnim motivima (simbolima, imidžom i sl.);

– Grupa tzv. novih potrošaĉa koja se još nije stabilizovala u ponašanju na tržištu5.

Mariĉić (2008) navodi da prema novijim istraživanjima na osnovu stavova,

demografskih karakteristika i stilova života potrošaĉe možemo podeliti na:

– Neaktivni potrošaĉi – stariji potrošači koji ne vole da kupuju, ali koji insistiraju

na dobroj usluzi;

– Aktivni potrošaĉi – uživaju u kupovini, traže kvalitet i modne proizvode, oni su

predstavnici srednje klase;

– Društveni potrošaĉi – su verni prodavnici i traže uobiĉajen kvalitet usluge;

– Tradicionalisti – kupuju kada je za to vreme, poredeći cenu i kvalitet usluge;

– Pedantni potrošaĉi – najĉešće kupuju na osnovu kataloga;

– Racionalni potrošaĉi – uporeĊuju cene razliĉitih marki proizvoda;

– Nestabilni potrošaĉi – ne pokazuju poseban interes za kupovinu, insistiraju na

raznovrsnosti proizvoda i obiĉno su to mlađi potrošači.

2.3. Razlozi istraţivanja potrošača

Moderne kompanije moraju shvatiti da su njihovi potrošaĉi ona snaga koja generiše

najveći deo sadašnjih i budućih poslovnih prihoda i da oni stvaraju vrednost za

kompaniju, a ne savremena tehnološka rešenja. Cilj nove tehnologije u poslovanju je

povezivanje tehnoloških mogućnosti sa onim što potrošaĉi žele. Potrošaĉi su ti koji

predstavljaju glavni resurs kompanije, tako da je njihovo mesto u centru pažnje svih

poslovnih aktivnosti kako bi se stvorila, za njih, superiorna vrednost.6

Razlozi zbog kojih istražujemo potrošaĉe i njihovo ponašanje su višestruki.

Istraživanja nam pomažu da bolje shvatimo na koji naĉin potrošaĉi donose odluke o

kupovini i koji su negativni uticaji zbog kojih potrošaĉ može odustati od kupovine

proizvoda ili usluge. Na osnovu sakupljenih podataka o specifiĉnostima ljudskog

ponašanja postavljaju se marketing strategije7.

Osnovni cilj ovih istraživanja jeste da uz pomoć rezultata pokušamo predvideti

ponašanje potrošaĉa i da se ta saznanja iskoriste prilikom planiranja marketing strategija.

5Branko R. Mariĉić, Ponašanje potrošača, osmo izdanje, Centar za izdavaĉku delatnost

Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2008, str. 141-142. 6 Bojan ĐorĊević, Odnosi s potrošačima u digitalnoj ekonomiji, Ekonomski anali, br. 173.,

Ekonomski fakultet, Beograd, 2007, str. 139. 7Marketing strategija služi kao fundamentalni oslonac marketing planova koji se prave kako bi se

ostvarili marketinški ciljevi i zadaci. Ona predstavlja mogućnost da svi zainteresovani uĉesnici

shvate dugoroĉne marketinške ciljeve na ciljnom tržištu kao i mogućnost za njihovo ostvarivanje.

140

Istraživanja o ponašanju potrošaĉa pružaju više vrsta informacija:

Rezultati istraživanja pomažu nosiocima ekonomske politike da se orijentišu na

prave probleme kako bi se izbegle negativne reakcije potrošaĉa;

Rezultati istraživanja ukazuju na mnogobrojne ĉinjenice o tržišnim segmentima

(njihovoj veliĉini i strukturi), demografske, ekonomske i druge karakteristike

stanovništva;

Na osnovu rezultata istraživanja su se zasnovale mnogobrojne teorije koje su se

pokazale kao korisne u poslovnoj praksi.

Tako da, sa stanovišta marketinga, svrha istraživanja ponašanja potrošaĉa jeste da se

smanji rizik pogrešnih poslovnih odluka i da se unaprede marketing strategije i akcije

organizacije. Fokus je na pribavljanju informacija koje mogu omogućiti bolje

poznavanje potreba i želja potrošaĉa kako bi se u tom pravcu uskladila ponuda proizvoda

i usluga i na taj naĉin se uvećala prodaja a time i ostvareni profit organizacije /

korporacije.

3. ISTRAŢIVANJE MOTIVA I POTREBA POTROŠAČA

Istraživanja potreba potrošaĉa i njihovo zadovoljavanje su osnova celokupnog

savremenog marketinga, ta istraživanja nam omogućavaju da spoznamo faktore koji su

uticali na izbor potrošaĉa prilikom kupovine proizvoda ili usluga. Suštinu marketing

koncepta8 ĉine potrebe, tako da kljuĉ za opstanak profitabilnost i rast organizacije u

okruženju u kome ima sve više konkurenata jeste njena sposobnost da identifikuje i

zadovolji nezadovoljene potrebe potrošača, bolje i brže u odnosu na konkurenciju.9

Kroz izuĉavanje ponašanja potrošaĉa istražuje se kako pojedinci donose odluke o

trošenju svojih raspoloživih resursa radi kupovine odreĊenih proizvoda / usluga.

U suštini, istraživanje ponašanja potrošaĉa obezbeĊuje tri vrste informacija: rezultati

istraživanja pomažu nosiocima poslovne politike na svim nivoima da se orijentišu na

prave probleme i tako postignu efektivnost i efikasnost marketing naporima; zatim,

istraživanjem se pribavljaju brojne ĉinjenice o veliĉini i strukturi tržišnih segmenata,

demografskim karakteristikama potrošaĉa, stilu života, zadovoljstvu ponudom, potrošnji,

motivaciji i sl.; na rezultatima istraživanja su zasnovane mnoge teorije koje su postale

esencijalne u formulisanju marketing strategija i akcija.

Dakle, potrošaĉi treba da budu u centru marketing istraživanja jer informacije o

njihovom ponašanju u razliĉitim situacijama (u kupovini i korišćenju proizvoda)

omogućavaju realnu osnovu planiranja marketing strategija u preduzećima.10

3.1. Klasifikacija potreba

Organizacije moraju nastojati da shvate potrebe, želje i tražnju ciljnih tržišta.

8Marketing koncept – filozofija orijentisana ka potrošaĉima. 9 Beba Rakić i Mira Rakić, Ponašanje potrošača, treće izdanje, Megatrend univerzitet, Beograd,

2007, str. 44. 10Radmila Živković, Ponašanje potrošača, prvo izdanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011,

str. 55-58.

141

Ljudska potreba je stanje koje se javlja uskraćivanjem nekih osnovnih zadovoljenja.

Svaki pojedinac ima potrebe, neke su uroĊene, a druge su steĉene. Urođene ili fiziološke

potrebe su neophodne za održanje biološkog života i one smatraju primarnim potrebama

ili motivima, to su potrebe za hranom, vodom, vazduhom, odećom, stanom, radom i sl.

Stečene ili nauĉene potrebe nastaju kao rezultat uĉenja pojedinaca u odreĊenoj kulturi ili

društvu, one su rezultat subjektivnog psihološkog stanja pojedinaca i odnosa sa drugima.

Sekundarne potrebe su potrebe za poštovanjem, ugledom, moći i uĉenjem.

Brojni autori ukazuju i na socijalne potrebe koje se formiraju sa razvojem liĉnosti

pojedinca i zadovoljenje ovih potreba pretpostavlja prisustvo drugih osoba i socijalnu

interakciju. Dok je ljudskih potreba malo, njihovih želja je mnogo. Želje su žudnja za

zadovoljenjem ljudskih potreba i oblikuju se pod uticajem kulture, institucija (porodica,

prijatelji, škola, crkva i druge organizacije) i liĉnosti pojedinca. Tražnja predstavlja želje

za specifiĉnim proizvodima koje su odraz mogućnosti i spremnosti na kupovinu. Dakle,

želje postaju tražnja kada se temelje na kupovnoj moći.11

M. Đ. Juran veruje da se potrošaĉke potrebe mogu predstaviti hijerarhijskom

strukturom odnosno lancem primarnih, sekundarnih i tercijarnih potreba.

Primarne potrebe izražavaju potrošaĉeve motive za kupovinom proizvoda / usluge,

sekundarne predstavljaju njegove zahteve za odreĊenom kategorijom proizvoda / usluge,

tercijarne potrebe oznaĉavaju merljive manifestacije potrošaĉevih zahteva ili motiva.

Dok, Kotler navodi da postoji pet vrsta potrošaĉkih potreba: ispoljene (na primer,

potrošaĉ želi jeftin automobil), stvarne (potrošaĉ želi automobil sa niskim troškovima

korišćenja), neispoljene (potrošaĉ oĉekuje dobre servisne usluge od prodavca), prijatne

(potrošaĉ bi želeo da mu prodavac uz kupovinu automobila pokloni nešto) i skrivene

(potrošaĉ želi da ga prijatelji i okolina smatraju štedljivom osobom).12

A ima i

motivisane potrebe kojima kupac želi kvalitet, jevtin i prihvatljiv za njegove potrebe, ali

te ne postoji, ĉime se to pretvara samo u neispunjenu želju.

3.2. Motivacija i teorije motivacije potrošača

Pojam motivacija je latinskog porekla – movere, što u najširem kontekstu oznaĉava

pokretanje ili kretanje pod uticajem odreĊenih faktora, potreba. To je mentalno stanje

liĉnosti, odnosno nevidljiva unutrašnja snaga koja organizuje ljudsku energiju i

usmerava je ka izabranom cilju. Motivacija potrošaĉa je pokretaĉka snaga unutar liĉnosti

koja je tera na akciju, ona se odnosi na aktivno stanje osobe koje vodi ka ciljno

usmerenom ponašanju. Motivacija potrošaĉa je uzrokovana stanjem tenzije kao

posledicom nezadovoljene potrebe – osoba u stanju tenzije je potencijalni kupac

proizvoda i usluga preduzeća, korporacije ili drugog pravnog lica koje pruža usluge.

Motivacioni proces se inicira i poĉinje aktiviranjem potrebe (trenutkom kada

potrošaĉ postaje svestan odreĊene potrebe) koja kroz proces motivacije vodi konkretnom

ponašanju potrošaĉa u kupovini proizvoda / usluga. Potrošaĉ nastoji da kupovinom

odreĊenog proizvoda ili usluge smanji tenziju zadovoljavanjem potrebe. Dostizanje

željenog stanja predstavlja potrošaĉev krajnji cilj, a zadatak marketinga je da kreira

11Beba Rakić i Mira Rakić, Ponašanje potrošaĉa, treće izdanje, Megatrend univerzitet, Beograd,

2007, str. 48-49. 12Branko R. Mariĉić, Ponašanje potrošaĉa, osmo izdanje, Centar za izdavaĉku delatnost

Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2008, str. 123-127.

142

proizvod / usluga koji će potrošaĉima pružiti željene korisnosti i omogućiti da smanje

oĉekivanu težnju.13

Kako bi se identifikovali i “merili” ljudski motivi, najĉešće se koriste sledeće

metode: posmatranje i zakljuĉivanje, subjektivni izveštaji i kvalitativna istraživanja.

Nijedan od navedenih metoda samostalno nije potpuno pouzdan. Korišćenjem

kombinacije ocena zasnovanih na podacima o ponašanju, subjektivnim izveštajima i

kvalitativnim podacima, brojni istraživaĉi potrošaĉa smatraju da postižu bolja

istraživanja motivacija potrošaĉa nego korišćenjem samo jedne tehnike. Tako da se

istraživaĉi ĉesto okreću istovremenoj primeni dve ili više tehnika kako bi ocenili

postojanje ili jaĉinu motiva potrošaĉa.14

Teorije motivacije se mogu razvrstati na: teorije instinkta, poriva, pobuĊivanja i

kognitivne teorije, ali u ovom radu ćemo se usmeriti na dve teorije koje se smatraju vrlo

korisnim za razumevanje ponašanja potrošaĉa, to su:

– Maslovljeva teorija – ova teorija se javlja pedesetih godina prošlog veka i bazira

se na ĉetiri premise: svi ljudi pokazuju sliĉne motive kroz genetski razvoj i

društvene uticaje; neki motivi su važniji ili kritiĉniji od drugih; važniji motivi

moraju se bar minimalno zadovoljiti pre nego što se aktiviraju drugi motivi; i,

ĉim se zadovolje osnovni motivi na red dolaze sledeći motivi.

– Maslov je ljudske motive poreĊao po važnosti u hijerarhiji i podelio ih je na:

fiziološki motivi (potrebe za hranom i vodom, kretanjem, spavanjem i dr. To su

motivi povezani sa potrebom opstanka i dok se oni ne zadovolje ne aktiviraju se

drugi motivi), motivi bezbednosti, sigurnosti (potrebe za fiziĉkom i

materijalnom sigurnosti ĉoveka), motivi pripadnosti (odnose se na potrebe za

ljubavlju, druženjem, ukljuĉivanjem u društvene grupe i dr. Ako ovi motivi nisu

zadovoljeni osoba se oseća usamljenom i zapostavljenom), statusni motivi

(odražavaju težnju pojedinca za poštovanjem, rukovoĊenjem i prestižom. Ovi

motivi mogu biti orijentisani ka unutrašnjem i spoljnjem svetu ljudi), motivi

samopotvrđivanja (podrazumevaju razvoj i ispoljavanje superega liĉnosti da se

postigne maksimum satisfakcije. To je potreba ĉoveka da ostvari svoj potencijal

i da postane najbolji što može biti).

Prema Maslovu ljudske potrebe se razvijaju približno istim redom i repertoar

osnovnih potreba poseduju praktiĉno sva ljudska bića. Hijerarhija motiva odnosi se na

pet baziĉnih potreba koje su potencijalno prisutne u svim situacijama i zajedniĉke svim

ljudima. To znaĉi da ĉovek najveću pažnju poklanja zadovoljavanju dominantne potrebe,

zbog ĉega marketing preduzeća mora biti oprezan prema promenama u relativnoj

važnosti potreba.

Teorija Dž. V. Mekguara koja se zasniva na psihološkim motivima koji se koriste za

objašnjenje ponašanja potrošaĉa.

Mekguar je sve psihološke teorije organizovao u 16 kategorija na osnovi toga da li je

uzrok motivacije osobe kognitivan ili afektivan i da li je motiv fokusiran na oĉuvanje ili

poboljšanje društvenog statusa osobe. On sve ljudske motive deli na:

13Branko R. Mariĉić, Ponašanje potrošaĉa, osmo izdanje, Centar za izdavaĉku delatnost

Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2008, str. 106-107. 14Beba Rakić i Mira Rakić, Ponašanje potrošaĉa, treće izdanje, Megatrend univerzitet, Beograd,

2007, str. 54-56.

143

- interni ili nedruštveni motivi odražavaju liĉne potrebe pojedinca nezavisno od

motiva drugih osoba. Osnovni interni motivi zasnivaju se na potrebama

pojedinca za konzistentnošću, da shvati uzroke pojava, da kategorizuje

predmete i ponašanja, da nagovesti, da bude nezavisan, da bude novator i dr.;

- eksterni ili društveni motivi odnose se na motive pojedinca ali u neposrednoj

komunikaciji sa drugim osobama. U osnovi ovih motiva leže potrebe da se

pojedinac najbolje izrazi ili predstavi u društvu, da brani svoje stavove i

mišljenja, da se potvrĊuje u oblastima za koje smatra da mu odgovaraju, da se

rukovoĊen odreĊenim interesom udružuje sa drugima, prilagoĊava situaciji

itd.15

4. FAKTORI KOJI UTIČU NA PROCES ODLUČIVANJA O KUPOVINI

Ponašanje potrošaĉa uzrokovano je stimulansima i motivacijom koji su proizvod

delovanja brojnih faktora. Eksterni faktori deluju iz okruženja na potrošaĉa, dok se

interni faktori odnose na mentalno stanje i karakteristike liĉnosti potrošaĉa. Kako bi se

razumelo ponašanje potrošaĉa pod uticajem eksternih i internih faktora ĉesto se koristi

model Stimulansi/Potrošaĉ/Reakcija (Stimulus/Organism/Response – SOR). Prema ovom

modelu u središtu istraživanja je potrošaĉ, koji se prema intrapersonalnim

karakteristikama razlikuje od drugih potrošaĉa, i koji, pod uticajem stimulansa iz

okruženja, reaguje na sebi svojstven naĉin u procesu kupovine proizvoda i usluga.

MeĊuzavisnost stimulansa (S) i reakcije (R) vrlo je složena zbog ĉinjenice da se izmeĊu

nalazi živi organizam (O), koji je u potpunosti psihološki i do sada najmanje razjašnjen.

Zato su mnogi upravo ovaj srednji faktor nazvali “crnom kutijom”16

, jer se kroz bezbroj

primera pokazalo da je teško predvideti kako će se stimulans doživeti i kako će osoba

reagovati na taj uticaj. Ĉinjenica je, meĊutim, da ovaj, kao i drugi modelski pristupi u

pokušajima da se shvati potrošaĉ, ne mogu obuhvatiti i objasniti sve faktore koji utiĉu na

njegovo ponašanje.17

Brojni su faktori koji deluju na ponašanje potrošaĉa, kao

najznaĉajnije možemo izdvojiti: geografski, demografski, ekonomski, društveni,

psihološki i situacioni faktori.

4.1. Geografski faktori

Stanovništvo na razliĉitim geografskim podruĉjima ima razliĉite potrebe, navike

kupovine i kupovnu moć, koje marketing struĉnjaci istražuju.

15Branko R. Mariĉić, Ponašanje potrošaĉa, osmo izdanje, Centar za izdavaĉku delatnost

Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2008, str. 111-115. 16„Crna kutija“ nam pokazuje interakciju izmeĊu stimulansa, karakteristika potrošaĉa, njihovog

procesa odluĉivanja i reakcija. Ovaj model je povezan sa bihevioristiĉkom teorijom o „crnoj

kutiji“ prema kome fokus nije na procesima koji se odvijaju unutar potrošaĉa, nego na odnose

izmeĊu stimulansa i ponašanja potrošaĉa. 17Branko R. Mariĉić, Ponašanje potrošaĉa, osmo izdanje, Centar za izdavaĉku delatnost

Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2008, str. 152-153.

144

Osnovni geografski faktori ponašanja potrošaĉa su: reljef, klima, gustina naseljenosti

određenog područja, geografsko kretanje stanovništva.18

4.2. Demografski faktori

Demografski podaci o potrošaĉu predstavljaju kvantitativno izražena i objektivna

obeležja stanovništva. Demografski faktori su: broj stanovnika, pol, starosna i

obrazovna struktura, bračni status itd.

4.3. Ekonomski faktori

Ekonomski faktori ponašanja potrošaĉa su:

- Opšti ekonomski uslovi - Cikliĉna kretanja umnogome utiĉu na ponašanje

potrošaĉa. Procene i oĉekivanja rastu o rastu i razvoju nacionalne ekonomije

mogu snažno uticati na aktuelno ponašanje potrošaĉa i njihove potrošaĉke

navike.19

- Sklonost potrošnji ili štednji - Sklonost potrošnji ima za osnovu ekonomski

optimizam potrošaĉa, dok je sklonost štednji zasnovana na ekonomskom

pesimizmu potrošaĉa. Proseĉna sklonost potrošnji ili štednji odražava

uobiĉajeno ponašanje potrošaĉa koje je uslovljeno raspoloživim dohotkom,

odnosno prihodima. Prema nekim istraživanjima postoje ĉetiri grupe faktora

koji utiĉu na povećanje sklonosti štednji.

Prvu grupu ĉine faktori kao što su: opšta i liĉna ekonomska situacija, inflacija,

krize, nezaposlenost itd. Drugu grupu ĉine sledeći faktori: smanjenje poreza,

napredovanje u poslu i dr. Treća grupa se odnosi na sklonosti i situaciju

potrošaĉa u vezi sa porodicom i liĉnim karakteristikama. Ĉetvrta grupa je

rezultat želje ili navike potrošaĉa da štedi novac za neke veće kupovine.

- Kupovna moć i dohodak - Osnovna determinanta stvarne i potencijalne tražnje

na tržištu jeste kupovna moć potrošaĉa, ona se meri uporeĊujući prihod prema

relativnim troškovima kupovine standardnih proizvoda i usluga na razliĉitim

geografskim podruĉjima. Glavne finansijske izvore kupovne moći predstavljaju:

dohodak, kredit i bogatstvo odnosno imovina potrošaĉa.

Dohodak potrošaĉa i njihova spremnost da kupuju proizvode i usluge ĉine

tržište potrošaĉa od interesa za marketing aktivnosti preduzeća. Osnovni podaci

o primanjima i izdvajanjima stanovništva mogu pomoći u utvrĊivanju glavnih

trendova u ponašanju potrošaĉa. - Necenovni faktori - Danas, više nego ikad, istraživanje ponašanja potrošaĉa

mora da doprinosi objašnjenju i razumevanju reakcija potrošaĉa na delovanje

instrumenata marketing miksa. Za promenu navika i želja potrošaĉa posebno su

bitni necenovni instrumenti ili faktori, kao što su na primer: novi proizvodi i

18Beba Rakić, Marketing, ĉetvrto dopunjeno i izmenjeno izdanje, Megatrend univerzitet, Beograd,

2005, str. 178-179. 19 Radmila Živković, Ponašanje potrošača, prvo izdanje, Univerzitet Singidunum, 2011, str. 83.

145

usluge, dizajn, pakovanje, promocija, inoviranje strategije prodaje, odnosi s

javnošću i drugo.20

4.4. Društveni faktori

Društveni faktori imaju veliki uticaj na naĉin potrošnje i u cilju objašnjenja tražnje

proizvoda / usluga potrebno je da se razumeju sociološki faktori:

Kultura je najfundamentalnija determinanta želja i ponašanja pojedinaca. Društvo u

kome živimo oblikuje naša verovanja, vrednosti i norme i to su primarna verovanja i

vrednosti. Za razliku od njih, sekundarna verovanja i vrednosti su podložnija

promenama, tako da marketing eksperti imaju izvesne mogućnosti da ih promene.

Društveni sloj - Ljudska društva ispoljavaju društvenu slojevitost koja se ponekad

ispoljava u obliku sistema kasti, u kome ĉlanovi razliĉitih kasti imaju odreĊene uloge i

ne mogu menjati svoju kastinsku pripadnost.

Referentne grupe - Za pojedinca, referentne grupe su sve grupe ili pojedinci koji

imaju direktan ili indirektan uticaj na stavove i ponašanje te osobe. Referentna grupa je

grupa ili osoba koja predstavlja osnovu za poreĊenje za pojedinca prilikom formiranja

opštih ili specifiĉnih vrednosti, stavova ili ponašanja. Primarne grupe su one koje imaju

direktan uticaj, to su: porodica, prijatelji, susedi i kolege sa kojima se ostvaruje

neformalna i ĉesta komunikacija. Stoga se pod sekundarnim grupama podrazumevaju

verske organizacije, sindikati i profesionalna udruženja, odnosno grupe koje teže

formalnosti i ne zahtevaju stalnu interakciju.

Porodica predstavlja najvažniju potrošaĉko-kupovnu organizaciju u društvu.

Ĉlanovi porodice su najuticajnija primarna referentna grupa. U životu kupaca

razlikujemo dve porodice – orijentaciona i novoformirana porodica. Orijentaciona

porodica se sastoji od roditelja i roĊenog brata ili sestre, i ona utiĉe na suštinske

vrednosti i stavove. Novoformirana porodica ima direktniji uticaj na specifiĉne

kupovine, kao što je na primer kupovina automobila.

Uloge i status - Uloga se sastoji od aktivnosti za koje se oĉekuje da ih osoba izvrši i

svaka uloga donosi status. Dimenzije statusa primarno zasnovane na postignuću su

obrazovanje, zanimanje, prihod, i u manjem sluĉaju, mesto prebivališta.

Stil odnosno naĉin života je model života pojedinca koji se izražava aktivnostima,

interesovanjem i mišljenjem. To je naĉin na koji osoba živi i troši novac i vreme.21

4.5. Psihološki faktori

Motivacija - Motiv je dovoljno stimulisana potreba da pokrene pojedinca da traži

njeno zadovoljenje. U svakom trenutku osoba ima potrebe od kojih su neke biogene i

one nastaju na osnovu fizioloških stanja i tenzija, a druge su psihogene i one nastaju na

osnovu psiholoških stanja i tenzija.

20Branko R. Mariĉić, Ponašanje potrošača, osmo izdanje, Centar za izdavaĉku delatnost

Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2008, str. 186-198. 21Beba Rakić, Marketing, ĉetvrto dopunjeno i izmenjeno izdanje, Megatrend univerzitet, Beograd,

2005, str. 190-196.

146

Percepcija je proces kojim pojedinac bira, organizuje i interpretira ulazne

informacije da bi kreirao razumljivu sliku sveta. Kod ljudi se mogu pojaviti razliĉite

percepcije istog predmeta zbog tri procesa percepcije:

1. selektivna pažnja(znaĉi da marketing eksperti moraju dosta da se angažuju kako

bi privukli pažnju potrošaĉa),

2. selektivna distorzija (je tendencija da se iskrivi informacija prema liĉnom

mišljenju i interpretira na naĉin koji odgovara predrasudama) i

3. selektivno zadržavanje (je razlog zbog kog se veruje da će osoba zapamtiti dobre

strane koje su pomenute u vezi s proizvodom).

Proces učenja - Uĉenje, prema Kolteru, predstavlja promene u ponašanju pojedinca

koje nastaju na osnovu iskustva.

Karakteristike ličnosti - Svaka osoba ima drugaĉiju liĉnost koja utiĉe na njeno

ponašanje u kupovini. Pod liĉnošću, Kotler podrazumeva razliĉite psihološke

karakteristike jedne osobe koje vode do relativno doslednih i dugotrajnih reagovanja na

okruženje. Liĉnost može biti korisna varijabla u analizi ponašanja potrošaĉa, pod

uslovom da se tipovi liĉnosti mogu taĉno klasifikovati i da postoje jake korelacije

izmeĊu odreĊenih tipova liĉnosti i izbora proizvoda ili marke.

Uverenja i stavovi - Uverenje je deskriptivno mišljenje koje osoba ima o neĉemu i

ono se može zasnivati na znanju, mišljenju ili poverenju. Stavovi su podjednako bitni

kao i uverenja. Prema Kotleru, stav predstavlja trajne povoljne ili nepovoljne procene,

emocionalne osećaje i tendencije delovanja prema nekom objektu ili ideji.22

4.6. Situacioni faktori

Situacioni faktori su povezani sa situacijom – trenutnim okruženjem u momentu

kupovine, a koji utiĉu na ponašanje potrošaĉa. Situacioni faktori su manje važni kada je

potrošaĉ lojalan marki i kada je veoma angažovan u procesu kupovine. MeĊutim, ovi

faktori veoma ĉesto igraju glavnu ulogu u odluĉivanju o kupovini. Te u tom smislu su tri

šire kategorije situacija u procesu potrošnje i to:

- situacija komunikacija – je ona situacija u kojoj potrošaĉi primaju informacije koje

utiĉu na njihovo ponašanje; Da li smo sami ili u grupi, dobro ili loše raspoloženi, u žurbi

ili ne, neki su od faktora koji utiĉu na to kako posmatramo i prihvatamo marketing

komunikacije;

- situacija kupovine proizvoda – kako bi definisali marketing strategije koje podstiĉu

kupovinu njihovih proizvoda marketing eksperti moraju da shvate kako situacije

kupovine utiĉu na potrošaĉe;

- situacija kupovine (korišćenja) proizvoda – Izbor proizvoda u velikoj meri zavisi

od situacije u kojoj će se koristiti i zbog toga na marketing ekspertima je da poznaju

situacije u kojima se koriste ili bi se mogli koristiti njihovi proizvodi.

Hawkins je situacione faktore klasifikovao na:

Fizičko okruženje - Karakteristike situacije koje su povezane sa ĉulima se odnose na

fiziĉko okruženje – geografska lokacija, dekor, zvuk, miris, svetlo, vreme, vidljive

karakteristike proizvoda ili objekta koji okružuje odreĊeni predmet.

22Beba Rakić, Marketing, ĉetvrto dopunjeno i izmenjeno izdanje, Megatrend univerzitet, Beograd,

2005, str. 196-201.

147

Društveno okruženje - Dodatne karakteristike za opis situacije obezbeĊuje

društveno okruženje i ono se odnosi na broj, strukturu i aktivnosti drugih ljudi na mestu

kupovine.

Vremenska perspektiva - Situaciona karakteristika koja se odnosi na uticaj vremena

na ponašanje potrošaĉa je vremenska perspektiva. Kada je reĉ o vremenu marketing

eksperti bi trebalo da mogu da odgovore na sledeća pitanja:

– Kakav je uticaj sezone, nedelje, dana ili sata? Kakav uticaj imaju prošle i tekuće

odluke o kupovini?

– Koliko vremena je potrebno potrošaĉu za donošenje odluke o kupovini i

potrošnji proizvoda?

Ciljevi kupovine - Definisanje zadatka obuhvata nameru ili zahtev pri izboru,

kupovini ili prikupljanju informacija o opštoj ili specifiĉnoj kupovini. Tako da, namera

ili razlog kupovine utiĉe na izbore – donošenje odluka potrošaĉa.

Trenutno stanje potrošača - Karakteristike pojedinca koje nisu dugotrajne se odnosi

na trenutno stanje potrošaĉa – ponekad trenutno raspoloženje i trenutni uslovi potrošaĉa,

kao što su zabrinutost, zadovoljstvo, raspoloživi novac, umor i sliĉno, utiĉu više nego

njihove individualne osobine.23

5. ZAKLJUČAK

Organizacije nastoje da što bolje razumeju šta pokreće potrošaĉe kako bi svoju

ponudu na tržištu prilagodili njihovim željama i potrebama. Na ponašanje potrošaĉa

utiĉu mnogobrojni faktori i to pre samog ĉina kupovine, pa i posle obavljene kupovine

tokom korišćenja proizvoda / usluga.

Nekada je komunikacija izmeĊu kompanija i potrošaĉa bila jednosmerna. Danas,

kompanije ukoliko žele uspešno komunicirati sa potrošaĉima i na taj naĉin uticati na

njihovo ponašanje, moraju prihvatiti promene koje se dešavaju. Globalizacija i

digitalizacija su uticale na menjanje postojećih i pojavu novih naĉina marketinških

komunikacija. Sa razvojem društvenih medija i potrošaĉi i organizacije menjaju svoje

ponašanje, tako da se preusmeravaju od tradicionalnih ka društvenim medijima.

Društvene mreže, kao oblik društvenih medija, menjaju pristup, upravljanje i

vrednovanje informacija tako da one, više nego ikad, utiĉu na kompanije. Marketing

putem društvenih mreža omogućava kompanijama da u veoma kratkom roku dobiju

informacije o zahtevima, zadovoljstvu i informisanosti potrošaĉa kao i razvoj novih

proizvoda / usluga i odnosa sa njima.24

S tim u skladu, kompanije savremenog doba

ukoliko žele da opstanu i da steknu konkurentsku prednost u hiperkonkurentnom tržištu

moraju usvajati nove vidove interakcije sa potrošaĉima.

23Beba Rakić, Mira Rakić, Ponašanje potrošača, treće izdanje, Megatrend univerzitet, 2007, str.

219-225. 24 Izvod iz rada: Jelena Jovanović, Uticaj društvenih mreža na ponašanje potrošača, Master rad,

Megatrend univerzitet, Fakultet za poslovne studije, Beograd, 2013.

148

6. LITERATURA

1. American Marketing Association,

http://www.marketingpower.com/_layouts/dictionary.aspx?dLetter=C, datum poste: 2.

2. ĐORĐEVIĆ, B.: Odnosi s potrošaĉima u digitalnoj ekonomiji, Ekonomski anali, br.

173., Ekonomski fakultet, Beograd, 2007.

3. JOVANOVIĆ, JELENA: Uticaj društvenih mreža na ponašanje potrošaĉa, Master

rad, Megatrend univerzitet, Fakultet za poslovne studije, Beograd, 2013.

4. MARIĈIĆ, B.: Ponašanje potrošaĉa, osmo izdanje, Centar za izdavaĉku delatnost

Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2008.

5. RAKIĆ, BEBA I RAKIĆ, MIRA: Ponašanje potrošaĉa, treće izdanje, Megatrend

univerzitet, Beograd, 2007., str. 20.

6. ŽIVKOVIĆ, RADMILA: Ponašanje potrošaĉa, prvo izdanje, Univerzitet

Singidunum, 2011.

MARKETING AND CONSUMER BEHAVIOR IN PURCHASING

PROCESS

JOVANOVIĆ, JELENA, PEJANOVIĆ, LJ., SAVIĆ, ELIZABETA 25

Summary

This article aims to animate and encourage market in Serbia to monitor new

developments in the international fight for consumers. Multinational

corporations already have realized that every consumer is precious and it

must be fought for him by all available means and also to influence

consumer behavior even before purchase of goods and services.

One of the most useful channel that can be used for leading consumer at the

market is informing them about goods and services that are available at the

market.

Key words: research, customer behaviour, goods, services, market.

Primljen: 30.09.2013.

Prihvaćen: 30.10.2013.

25 Jelena Jovanović, MSc, Graduate School of Business Studies, Belgrade; Ljubo Pejanović, PhD,

Faculty of Legal and Business Studies, Novi Sad, pejanovicljubo@gmail.com; Elizabeta Savić,

MSc, Faculty of Legal and Business Studies, Novi Sad.

149

UDC: 347.236.1 Pregledni rad

Review paper

STICANJE I RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI

TICA, N., ZEKIĆ, V., MILIĆ, D., ZEKIĆ, S. 1

Rezime

Korišćenje imovine smatra se jednom od najvažnijih aktivnosti u poslovanju

privrednih društava. Predmet istraživanja u ovom radu je sticanje i

raspolaganje imovinom velike vrednosti kod naših privrednih društava.

Rezultati istraživanja pokazuju da nije svako sticanje odnosno raspolaganje

imovinom velike vrednosti. Nadalje, rezultati istraživanja otklanjaju dileme

da li se svako sticanje i raspolaganje može označiti kao sticanje i

raspolaganje imovinom velike vrednosti kao i nedoumice koja imovina je

predmet sticanja i raspolaganja odnosno koja vrednost imovine se koristi u

obračunu. Pored ovoga, rezultati istraživanja daju odgovor šta se smatra

povezanim sticanjem i raspolaganjem imovinom velike vrednosti, kako se i

za koji period obračunavaju povezana sticanja odnosno raspolaganja

imovinom.

Ključne reči: sticanje, raspolaganje, imovina velike vrednosti, privredna

društva.

1. UVOD

Postoji veliki broj situacija koje su povezane sa imovinom privrednih društava. U

redovnom poslovanju svakog dana menja se jedan oblik imovine u drugi. U okviru

ovakvog neprekidnog procesa pojedini oblici imovine se investiraju, kupuju, prodaju,

pozajmljuju, razmenjuju, zakupljuju. Takođe, imovina je predmet jemstva,

uspostavljanja založnog prava i hipoteke, davanja jemstva i garancija. Zato se korišćenje

imovine smatra jednom od najvažnijih aktivnosti u poslovanju privrednih društava. Nije

slučajno, usled napred navedenog, da se u novije vreme upravljanje imovinom (aktivom)

smatra prvorazrednim zadatkom za svakog menadžera. Pored toga, potrebno je istaći da

Uredbe koje regulišu status proizvođača energije iz obnovljivih izvora nameću potrebu

1Dr Nedeljko Tica, redovni profesor; dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, mr Dragan Milić, asistent;

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela,

Novi Sad; dr Stanislav Zekić, docent, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet, Departman za agrarnu ekonomiju i agrobiznis, Subotica

Istraživanje je izvršeno u okviru projekata: „Ekonomska opravdanost korišćenja biljnih ostataka kao izvora energije“ koji je finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine.

150

da se vrši transformacija postojećih privrednih subjekata koji imaju mogućnost da

proizvode energiju iz ovih izvora. Iz tog razloga je raspolaganje imovinom velike

vrednosti privrednih subjekata ima cilj da sagleda zakonske mogućnosti za efikasno i

opravdano poslovanje proizvođača energije iz biomase. Imajući u vidu ovako veliki

značaj imovine, veliki broj naših i stranih istraživača posebnu pažnju posvećuju

metodima njenog vrednovanja i proceni efekata korišćenja. (Krištof, 1964,Beaves,

1988,Andrić, 1991, Tica, 1993,Vukelić, 1996, Leko i sar, 1997, Tica i

Jovanović,1997,Marko i sar, 1998, Tica, 2003, DeFusco i sar, 2004, Gitman, 2004,

Pendlebury i Groves, 2004, Damodaran, 2006, Ryan, 2007, Tica i sar, 2009, Tica i sar,

2012).

U senci veoma obimnih istraživanja ostala su ukazivanja autora da je, u okviru

upravljanja imovinom, potrebno posebno voditi računa o pravnim aspektima upravljanja

imovinom (Vasiljević, 2004, 2006, Eraković, 2008, Slović, 2012). Značaj ovog pitanja

posebno je povećan ako u vlasničkoj strukturi privrednih društava postoji više akcionara

odnosno udeličara. Jedno od osnovnih njihovih prava je da, ako se steknu određeni

uslovi, obaveste privredno društvo čiji su vlasnici da nisu saglasni sa odlukama društva i

da zatraže da društvo otkupi njihove akcije. Ovakvo zaštitno pravo za svakog vlasnika

društva može, ukoliko se o njemu ne vodi računa, ugroziti i likvidnost društva posebno

ukoliko veliki broj akcionara odnosno udeličara društva zatraži ostvarivanje svog prava

(otkup akcija odnosno udela od strane društva).U vezi s ovim, potrebno je prilikom

donošenja odluka o upravljanju imovinom imati u vidu i pravna ograničenja kako bi se

sprečili neželjeni efekti na poslovanje privrednih društava. Važno je, dakle, pored

redovne procene rizika kod upravljačkih odluka u vezi imovine posebno proceniti i rizik

moguće nesaglasnosti vlasnika društva to jest uslove i posledice ovakvih postupaka.

2. MATERIJAL I METOD RADA

Prema našim propisima (članu 470 Zakona o privrednim društvima) ako društvo

stiče, odnosno raspolaže imovinom čija nabavna i/ili prodajna i/ili tržišna vrednost u

momentu donošenja odluke o tome predstavlja 30% ili više od knjigovodstvene

vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja,

smatra se da društvo stiče, odnosno raspolaže imovinom velike vrednosti. Nadalje, ovim

propisom je uređeno da se pod sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike

vrednosti smatra sticanje, odnosno raspolaganja imovinom na bilo koji način, uključujući

naročito kupovinu, prodaju, zakup, razmenu, uspostavljanje založnog prava i hipoteke,

zaključenje ugovora o kreditu i zajma, davanje jemstva i garancija i preduzimanje bilo

koje druge radnje kojom nastaje obaveza za društvo. Takođe je propisano da se neće

smatrati sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti kupovina ili

prodaja imovine koja je izvršena u okviru redovnog poslovanja društva. Prema ovom

propisu,pod imovinom smatraju se stvari i prava, uključujući i nepokretnosti, pokretne

stvari, novac, udele u društvima, hartije od vrednosti, potraživanja, industrijsku svojinu i

druga prava. Ukoliko postoji vise povezanih stanja odnosno raspolaganja, ona se, prema

označenom propisu, smatraju jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem ako su izvršena

u periodu od godinu dana, pri čemu se kao vreme nastanka uzima dan izvršenja

poslednjeg sticanja, odnosno raspolaganja.

151

Istraživanja u ovom radu polaze od sledećih radnih hipoteza: 1. Da li je svako

sticanje i raspolaganje imovinom sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti ?

2. Ako se u momentu donošenja odluke razlikuje nabavna, prodajna i tržišna vrednost

imovine koja se stiče odnosno sa kojom se raspolaže, koja vrednost se primenjuje

prilikom ocene da li se radi o sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti? 3. Koja

imovina je predmet ocene o ispunjavanju uslova da se radi o sticanju i raspolaganju

imovinom velike vrednosti? 4. Šta se smatra knjigovodstvenom vrednosti ukupne

imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja? 5. Šta predstavlja

povezano sticanje odnosno raspolaganje, 6. Kako se i za koji period obračunavaju

povezana sticanja odnosno raspolaganja imovinom?

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA

U privrednim društvima, svakodnevno se odvija proces sticanja i raspolaganja

imovinom. Međutim, svako sticanje i raspolaganje imovinom nema karakter sticanja i

raspolaganja imovinom velike vrednosti. Zato se razlikuje sticanje odnosno raspolaganje

imovinom koje je izvršeno u okviru redovnog poslovanja društva u odnosu na iste

aktivnosti koje su povezane sa imovinom velike vrednosti. Zakon o privrednim

društvima ne definiše precizno šta se smatra redovnim poslovanjem društva. Nesporno je

da se najveći deo aktivnosti preduzeća u obavljanju registrovane delatnosti preduzeća

zasniva na sticanju i raspolaganju obrtnom imovinom što se ne može, u najvećoj meri,

smatrati sticanjem odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti. U ovom slučaju

radi se o redovnom poslovanju društva. Primera radi, društvo nabavlja u toku jedne

kalendarske godine materijal za proizvodnju u iznosu od 40 novčanih jedinica a ukupna

vrednost imovine društva prema poslednjem godišnjem bilansu stanja društva iznosi

100 novčanih jedinica. Sticanje materijala u označenom primeru je 40% u odnosu na

imovinu društva prema poslednjem bilansu stanja odnosno veće je od zakonom

propisanog odnosa /30% i više/ ali se ne može smatrati raspolaganjem imovinom velike

vrednosti jer nabavka materijala kao sticanje imovine predstavlja redovno poslovanje

društva. Ista situacija može se pojaviti ako društvo u toku jedne godine raspolaže sa

gotovim proizvodima kao obrtnom imovinom tako što ih proda u ukupnoj vrednosti od

50 novčanih jedinica što predstavlja 50% u odnosu na imovinu društva prema

poslednjem godišnjem bilansu stanja društva /100 novčanih jedinica/. Takvo

raspolaganje/prodaja/ gotovih proizvoda u odnosu na imovinu društva prema poslednjem

godišnjem bilansu stanja u označenom primeru takodje je veće od zakonom propisanog

odnosa /30% ili više/ ali se ne može smatrati raspolaganjem imovinom velike vrednosti

jer prodaja gotovih proizvoda predstavlja redovno poslovanje društva. Takodje, naplata

potraživanja predstavlja redovno poslovanje društva i ne smatra se sticanjem i

raspolaganjem imovinom velike vrednosti nezavisno od vrednosti potraživanja koja se

naplaćuju i od njihovog odnosa prema vrednosti ukupne imovine. Ali prodaja

potraživanja ili uspostavljanje založnog prava na potraživanjima čija vrednost

predstavlja 30% ili više od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane

u poslednjem godišnjem bilansu stanja smatra se raspolaganjem imovinom velike

vrednosti. Međutim, postoje poslovne situacije koje se mogu smatrati tzv graničnim

situacijama gde ima argumenata za i protiv prilikom ocenjivanja da li se neka poslovna

152

aktivnost smatra raspolaganjem imovinom velike vrednosti. Naprimer, društvo podnosi

zahtev poslovnoj banci za kredit za obrtna sredstva u iznosu od 40 novčanih jedinica,

ukupna imovina društva prema poslednjem godišnjem bilansu stanja je 100 novčanih

jedinica a kao obezbeđenje kredita daje hipoteku na građevinskom objektu čija nabavna

vrednost iznosi 50 novčanih jedinica. Svako društvo se u toku redovnog poslovanja

zadužuje u manjoj ili većoj meri i s takvog stanovišta nema raspolaganja imovinom

velike vrednosti. Međutim, ako se primeni takav pristup onda uopšte nema raspolaganja

imovinom velike vrednosti jer se svaka situacija može podvesti pod redovno poslovanje

u manjoj ili većoj meri. Naše stanovište je da u navedenom primeru društvo raspolaže sa

imovinom velike vrednosti ako uspostavlja hipoteku čija je vrednost 50% u odnosu na

imovinu društva prema poslednjem godišnjem bilansu stanja jer je to iznad propisanog

odnosa /30% ili više/.

Dakle, mogući zaključci u uslovima kada našim propisima nije precizno uređeno šta

se smatra redovnim poslovanjem su sledeći: 1. Uobičajeno sticanje i raspolaganje

obrtnom imovinom/ nabavka, prodaja odnosno trošenje materijala i robe, promene u

nedovršenoj proizvodnji, promene u zalihama gotovih proizvoda, nastanak i naplata

potraživanja, naplata i plaćanje sa novčanim sredstvima/ ne mogu se smatrati sticanjem

odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti nezavisno od odnosa vrednosti

imovine koja se stiče /odnosno sa kojom se raspolaže/ i vrednosti ukupne imovine prema

poslednjem godišnjem bilansu stanja. Sticanje i raspolaganje obrtnom imovinom kao na

primer kupovina odnosno prodaja potraživanja, polaganje novčanih sredstva kao

obezbeđenje vraćanja uzetog kredita, nije uobičajeno u redovnom poslovanju i podleže

oceni da li ima karakter sticanja odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti. 2.

Svako sticanje i raspolaganje osnovnim sredstvima privrednog društva najčešće

predstavlja sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti ako je vrednost takvog

sredstva /nabavna ili prodajna ili tržišna/ u momentu donošenja odluke 30% ili više od

knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem

bilansu stanja. Izuzetak može biti samo u slučaju kada je izdavanje nepokretnosti ili

slična aktivnost osnovna delatnost preduzeća.

Ukoliko nabavna odnosno prodajna vrednost imovine koja se stiče odnosno sa

kojom se raspolaže predstavlja 30% ili više od knjigovodstvene vrednosti ukupne

imovine društva prema poslednjem godišnjem bilansu stanja ne postoji potreba za

utvrđivanjem tržišne vrednosti iste imovine. Međutim, ukoliko nabavna odnosno

prodajna vrednost imovine koja se stiče odnosno sa kojom se raspolaže ne predstavlja

30% ili više od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva prema poslednjem

godišnjem bilansu stanja postoji potreba za utvrđivanjem tržišne vrednosti iste imovine.

Dakle, uvek je potrebno proveriti nabavnu, prodajnu i tržišnu vrednost imovine koja je

predmet sticanja odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti.

Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti odnosi se na stvari i prava

(nepokretnosti, pokretne stvari, novac, udeli u društvima, hartije od vrednosti,

potraživanja, industrijska svojina i druga prava). Ovde se često javlja dilema šta se

smatra knjigovodstvenom vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem

godišnjem bilansu stanja sa kojom se, prilikom ocene da li postoji sticanje odnosno

raspolaganje sa imovinom velike vrednosti, upoređuje vrednost imovine.

Knjigovodstvena vrednost ukupne imovine predstavlja imovinu društva koja je kao

poslovna imovina prikazana u poslednjem godišnjem bilansu stanja. U dosadašnjoj

153

primeni pravnog instituta sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti često se

pogrešno koristila vrednost ukupnih osnovnih sredstava umesto vrednosti ukupne

imovine. Međutim, naši propisi jasno ukazuju da se mora koristiti knjigovodstvena

vrednost ukupne imovine društva iskazana u poslednjem godišnjem bilansu stanja. Jedna od dilema je šta predstavlja povezano sticanje odnosno raspolaganje

imovinom velike vrednosti. Označenim propisom jeste propisano da se jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem velike vrednosti smatra i više povezanih prenosa odnosno raspolaganja izvršenih u periodu od godinu dana, pri čemu se kao vreme nastanka uzima dan izvršenje poslednjeg sticanja odnosno raspolaganja. Međutim, izostalo je bliže uređenje šta se smatra pod povezanim sticanjima odnosno raspolaganjima što može biti veliki praktičan problem u sprovođenju ovog propisa. U takvoj situaciji povezanost se može ceniti u zavisnosti od konkretnog slučaja, od celine pravnog posla ili imovine koja je predmet sticanja odnosno raspolaganja. Radi sigurnijeg postupanja sva sticanja i raspolaganja u periodu od godinu dana od dana kada je izvršeno poslednje sticanje i raspolaganje mogu se smatrati povezanim sticanjem i raspolaganjem.

U odnosu na period obračunavanja povezanog sticanja odnosno raspolaganja imovinom, početkom obračuna povezanih sticanja odnosno raspolaganja imovinom smatra se dan kada je izvršeno poslednje sticanje i raspolaganje. Od ovog datuma računa se period od godinu dana i sabiraju se sva pojedinačna sticanja i raspolaganja imovinom po nabavnoj odnosno prodajnoj i/ili tržišnoj vrednosti i stavljaju u odnos sa knjigovodstvenom vrednosti ukupne imovine društva koja je iskazana u poslednjem godišnjem bilansu stanja. Ako je aktuelno sticanje odnosno raspolaganje imovine po danu izvršenja nakon perioda od godinu dana u odnosu na dan kada je izvršeno poslednje sticanje i raspolaganje može se smatrati da nema povezanog sticanja odnosno raspolaganja.

4. ZAKLJUČAK

Prema našim propisima, ako društvo stiče, odnosno raspolaže imovinom čija

nabavna i/ili prodajna i/ili tržišna vrednost u momentu donošenja odluke o tome

predstavlja 30% ili više od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane

u poslednjem godišnjem bilansu stanja, smatra se da društvo stiče, odnosno raspolaže

imovinom velike vrednosti.

U privrednim društvima, svakodnevno se odvija proces sticanja i raspolaganja

imovinom. Međutim, svako sticanje i raspolaganje imovinom nema karakter sticanja i

raspolaganja imovinom velike vrednosti. Zato se razlikuje sticanje odnosno raspolaganje

imovinom koje je izvršeno u okviru redovnog poslovanja društva u odnosu na iste

aktivnosti koje su povezane sa imovinom velike vrednosti.

Uobičajeno sticanje i raspolaganje obrtnom imovinom/ nabavka, prodaja odnosno

trošenje materijala i robe, promene u nedovršenoj proizvodnji, promene u zalihama

gotovih proizvoda, nastanak i naplata potraživanja, naplata i plaćanje sa novčanim

sredstvima/ ne mogu se smatrati sticanjem odnosno raspolaganjem imovinom velike

vrednosti nezavisno od odnosa vrednosti imovine koja se stiče /odnosno sa kojom se

raspolaže/ i vrednosti ukupne imovine prema poslednjem godišnjem bilansu stanja.

Ukoliko nabavna odnosno prodajna vrednost imovine koja se stiče odnosno sa

kojom se raspolaže predstavlja 30% ili više od knjigovodstvene vrednosti ukupne

154

imovine društva prema poslednjem godišnjem bilansu stanja ne postoji potreba za

utvrđivanjem tržišne vrednosti iste imovine. Međutim, ukoliko nabavna odnosno

prodajna vrednost imovine koja se stiče odnosno sa kojom se raspolaže ne predstavlja

30% ili više od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva prema poslednjem

godišnjem bilansu stanja postoji potreba za utvrđivanjem tržišne vrednosti iste imovine.

Dakle, uvek je potrebno proveriti nabavnu, prodajnu i tržišnu vrednost imovine koja je

predmet sticanja odnosno raspolaganja.

Knjigovodstvena vrednost ukupne imovine predstavlja imovinu društva koja je kao

poslovna imovina prikazana u poslednjem godišnjem bilansu stanja. U dosadašnjoj

primeni pravnog instituta sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti često se

pogrešno koristila vrednost ukupnih osnovnih sredstava umesto vrednosti ukupne

imovine. Međutim, naši propisi jasno ukazuju da se mora koristiti knjigovodstvena

vrednost ukupne imovine društva iskazana u poslednjem godišnjem bilansu stanja.

Jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem velike vrednosti smatra i više povezanih

prenosa odnosno raspolaganja izvršenih u periodu od godinu dana, pri čemu se kao

vreme nastanka uzima dan izvršenje poslednjeg sticanja odnosno raspolaganja.

Povezanost se može ceniti u zavisnosti od konkretnog slučaja, od celine pravnog posla ili

imovine koja je predmet sticanja odnosno raspolaganja. Radi sigurnijeg postupanja sva

sticanja i raspolaganja u periodu od godinu dana od dana kada je izvršeno poslednje

sticanje i raspolaganje mogu se smatrati povezanim sticanjem i raspolaganjem.

U odnosu na period obračunavanja povezanog sticanja odnosno raspolaganja

imovinom,početkom obračuna povezanih sticanja odnosno raspolaganja imovinom

smatra se dan kada je izvršeno poslednje sticanje i raspolaganje. Od ovog datuma računa

se period od godinu dana i sabiraju se sva pojedinačna sticanja i raspolaganja imovinom

po nabavnoj odnosno prodajnoj i/ili tržišnoj vrednosti i stavljaju u odnos sa

knjigovodstvenom vrednosti ukupne imovine društva koja je iskazana u poslednjem

godišnjem bilansu stanja. Ako je aktuelno sticanje odnosno raspolaganje imovine po

danu izvršenja nakon perioda od godinu dana u odnosu na dan kada je izvršeno

poslednje sticanje i raspolaganje može se smatrati da nema povezanog sticanja odnosno

raspolaganja.

5. LITERATURA

1. ANDRIĆ, J.: „Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji“, Poljoprivredni

fakultet, Zemun, 1991.

2. BAVES, R., G.:”Present Value end Rate of Return”, The Engineering economist,

No. 33, Vol. 4, 1988.

3. DAMODARAN, A.: Damodaran on Valuation: Security Analysis for Investment

and Corporate Finance, 2nd Edition, John Wiley & Sons, New Jersey, 2006.

4. DEFUSCO, R., MCLEAVEY, D., PINTO, J., RUNKLE, D.: “Quantitative Methods

for Investment Analysis“, CFA Institute, Baltimore, 2004.

5. ERAKOVIĆ, A.: Komentar zakona o trgovačkim društvima, Organizator, 2008.

6. GITMAN, J. L.:”Principles of Managerial Finance“, Harper Colin, 2004.

7. KRIŠTOF, M.:„Kalkulacije u poljoprivredi“, I deo skripte, Poljoprivredni fakultet

Zemun, 1964.

155

8. LEKO, VERA, VLAHOVIĆ, A., POZNANIĆ, V.:„Procena vrednosti kapitala-

metodologija i primeri“, Ekonomski institut Beograd, 1997.

9. MARKO, J., JOVANOVIĆ, M., TICA, N.:„Kalkulacije u poljoprivredi“,

Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 1998.

10. PENDLEBURY, M., GROVES, R.: “Company Accounts, Analysis, Interpretation

and Understanding“, Thomson, Sixth Edition, 2004.

11. RYAN, B.:”Corporate Finance and Valution“, Thomson, London, 2007.

12. SLOVIĆ, D., MRDAK, GORDANA: Komentar Zakona o privrednim društvima,

Visoka škola za računovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd, 2012.

13. TICA, N.:„Procena vrednosti poljoprivrednog zemljišta prinosnom metodom“,

Knjigovodstvo i praksa, br. 6, Beograd, 1993.

14. TICA, N.:„Procena vrednosti preduzeća u poljoprivredi“, Zbornik referata za

međunarodni naučni skup: Savremeni problemi upravljanja finansijama i

računovodstveni informacioni sistemi, Subotica, 1993.

15. TICA, N.:„Utvrđivanje optimalnog vremena korišćenja muznih krava“, Doktorska

disertacija, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 1993.

16. TICA, N.:„Utvrđivanje prinosne vrednosti muznog stada“, Ekonomika

poljoprivrede, br. 1-2, Beograd, 1993.

17. TICA, N., JOVANOVIĆ, M.:„Metode procene vrednosti preduzeća“,

Agroekonomika, br. 26, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 1997.

18. TICA, N., MILIĆ, D., ZEKIĆ, V: „Prinosna vrednost građevinskih objekata u

poljoprivredi, Agroekonomika, br. 41-42, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 2009.

19. TICA, N., MILIĆ, D., ZEKIĆ, V.: (2009): "Procena povećanja kapitala

poljoprivrednog preduzeća", Agroekonomika br. 43-44, Poljoprivredni fakultet,

Novi Sad,

20. TICA, N., RODIĆ, VESNA, MILIĆ, D., ZEKIĆ, S.: Procena vrednosti postrojenja

za briketriranje biomase, Agroekonomika, Novi Sad, 2012.

21. VASILJEVIĆ, M.: Vodič za čitanje Zakona o privrednim društvima, Udruženje

pravnika u privredi, Beograd, 2004,

22. VASILJEVIĆ, M.: Komentar Zakona o privrednim društvima, Službeni glasnik,

Beograd, 2006.

23. Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik RS, 36, Beograd, 2011.

156

ACQUISITION AND DISPOSAL OF HIGH VALUE PROPERT

TICA, N., ZEKIĆ, V., MILIĆ, D., ZEKIĆ, S2.

Summary

Property management is considered to be one of the most important

activities in the operations of enterprises. The subject of research in this

paper is the acquisition and disposal of high value property that concerns

domestic companies. Research results show that not every acquisition of

property has high value. Furthermore, the results remove doubts whether

every acquisition and disposal can be marked as acquisition and disposal of

high value property or not. There is also a concern about the question,

which property can be a subject of acquisition and disposal and which value

is taken in the calculation. Besides, the results explain not only what is

considered to be a related acquisition and disposal of high value property

but also how and for which period the related acquisitions and disposals of

property are calculated.

Keywords: acquisition, disposal, high value property, enterprises.

Primljen: 16.10.2013.

Prihvaćen: 14.11.2013.

2 Nedeljko Tica, PhD, Full Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi Sad;

Vladislav Zekić, PhD, Associate Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi

Sad; mr Dragan Milić, Assistant, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi Sad;

Stanislav Zekić, PhD, Docent, University of Novi Sad, Faculty of Economics, Subotica.

157

UDC: 631.115.7 Pregledni rad

Review paper

ПОКАЗАТЕЉИ УСПЕХА ПОСЛОВАЊА

ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА У ЕУ

ФИГУРЕК, АЛЕКСАНДРА1, ВУКОЈЕ, В.

2

Резиме

Политика управљања пољопривредом у оквиру Европске уније -

Common Agricultural Policy (CAP) захтева поуздане информације о

пословању пољопривредних произвођача. Постојање финансијских

података о пословању пољопривредних газдинстава од велике je

важности за креирање адекватне аграрне политике, у циљу

предузимања активности које ће имати позитиван повратни утицај

на пољопривредну производњу. ЕУ Комисија оцењује економску

ситуацију у пољопривреди сагледавајући микроекономски и

макроекономски аспект целокупне пољопривредне производње. Ради

праћења и поређења економско-финансијских показатеља у овом

сектору међу земљама чланицама ЕУ, установљена је јединствена

методологија за израчунавање одређених индикатора. Систем

прикупљања, сређивања, анализе и презентације ових података

представља кључну информациону основу за доношење адекватних

одлука у сектору пољопривреде ЕУ.

Кључне речи: пољопривредна газдинства, показатељи успеха, чланице

ЕУ, рачуноводство, информације.

1. УВОД

Циљеви CAP који су дефинисани Уговором из Рима3 указују на постојање два

правца у погледу креирања приоритета заједничке аграрне политике, и на основу

1 Мр Александра Фигурек, виши асистент, Универзитет у Бања Луци, Пољопривредни

факултет, Институт за економику пољопривреде, Булевар војводе Петра Бојовића 1 А,

78000 Бања Лука. 2 Др Вељко Вукоје, ванредни професор, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни

факултет, Департман за економику пољопривреде и социологију села, Трг Д. Обрадовића

8, 21000 Нови Сад, Србија, e-mail: vukoje@polj.uns.ac.rs. 3 Уговор о оснивању Европске економске заједнице (ЕЕЗ) од 1. јануара 1958. Споразум је

потписан 25. марта 1957. Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западне

Немачке.

158

тога, одговарајуће информационе основе којом треба да се обезбеде неопходни

подаци за реализовање постављених циљева у пољопривредном сектору. Полазну

основу за један од поменутих праваца представљају основни принципи пословања:

продуктивност, рентабилност и ефикасност коришћења одређених производних

фактора. Други правац има за циљ повећање нивоа животног стандарда

пољопривредних произвођача, односно раст њихових примања. Из тог разлога,

подаци о приходима остварених на пољопривредним газдинствима представљају

његову суштинску компоненту (Berkeley, 2012).

Истовремено остваривање поменутих циљева тешко је постићи, с обзиром да

су неки од њих међусобно супротстављени. Креатори аграрне политике морају да

ускладе дефинисане циљеве и постигну компромис у степену њихове реализације.

Ово је неопходно, поред осталог, и због низа ограничења у привредном систему

појединих земаља.

Потреба за информацијама o пословању пољопривредних газдинстава постала

је изражена у 1980-им годинама прошлог века. У том периоду, на нивоу тадашње

Европске заједнице, 34% пољопривредних произвођача остваривали су приходе до

8000 ЕCU4. Њихово учешће чинило је 56% од укупно обрађеног земљишта, 62%

укупног сточног фонда, 57% оперативног капитала и 63% укупне задужености.

Удео у укупној запослености радне снаге и доприносу у остваривању нето додате

вредности поменуте групе произвођача износио је 71%. У осам земаља чланица

тадашње ЕЗ (тј. изузев Луксембурга и Грчке), егзистирала су и велика

пољопривредна газдинства – крупни пољопривредни произвођачи, који су

остваривали укупну вредност прихода у износу већем од 40000 ЕCU. Друга

крајност је била изражена кроз 40% пољопривредних произвођача који су имали

негативан финансијски резултат. Код поменутих газдинстава била је присутна већа

потрошња материјала и услуга и издвајања за позајмљена новчана средства у

односу на њихову производњу.

У циљу доношења одговарајућих стратешких одлука у пољопривредном

сектору неопходно је располагати са квалитетним производно-економским

информацијама на микро нивоу. Економски показатељи о производним

активностима пољопривредних произвођача представљају основу за планирање

њихових будућих пословних активности.

2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

Предмет истраживања у овом раду су најважнији индикатори који се односе на

остваривање прихода у сектору пољопривреде. Они се заснивају на Економским

рачунима за пољопривреду (Economic accounts for Agriculture - EAA), који су

успостављени у оквиру европског система интегрисаних економских рачуна

(European System of Integrated Economic Accounts ESA). Подаци покривају сектор

„пољопривредне производње и ловства“, који обухвата све типове пољопривредне

4 Measuring farmer's incomes and business performace, Commission of the European

communities, Directorate-General X – Agricultural information, Luxemburg, 1991. p. 10.

ECU - European Currency Unit – валута Европске Заједнице (еки) која је важила до усвајања

валуте евра, 1. јануара 1999. године,.

159

производње, производе који произилазе из главне или секундарне делатности, и

искључују не-пољопривредне делатности (не-пољопривредне активности,

наднице, плате, социјална давања, приход од имовине). Наведени систем пружа

увид у: а) структуру пољопривредне производње земаља чланица ЕУ; б) учешће

репроматеријала (инпута);, односно улазних фактора за одвијање производног

процеса; в) однос цена и количине инпута; г) вредност финалних производа и

њихов утицај на остварени приход у пољопривредној производњи између земаља

чланица.

Различити услови који егзистирају у сектору пољопривреде чланица ЕУ и

различита заступљеност појединих типова пољопривредне производње резултују

постојањем разноврсне информационе основе у овом сектору (Van Ittersum, аt all.,

2008). Европска Комисија у својим документима наглашава значај прилагођавања

и усаглашавања методологије прикупљања додатних података са пољопривредних

газдинстава, којима се омогућава сагледавање структуре трошкова и прихода који

потичу из овог сектора, на микро нивоу. Збирни подаци о укупним трошковима и

приходима не представљају довољне информационе ресурсе за одлучивање и

креирање мера аграрне политике. У циљу доношења правовремених и адекватних

одлука у овом сектору, неопходне су и информације о алокацији и учешћу

појединих категорија трошкова у њиховој укупној структури, те учешће одређених

врста пољопривредне производње у укупном приходу.

Приликом анализе ефикасности пословања пољопривредних газдинстава,

акценат је на учинку који се остварује реализацијом производних активности.

(Bratka, Prauliņš, 2008). Такође, значајно је сагледавање релативне ефикасности

пољопривредних газдинстава према интервалима њихове величине и власништва

над производним факторима. У том контексту, могуће је коришћење два основна

приступа. Један од њих представља сагледавање ефикасности на нивоу целог

газдинства, а други се базира на мерењу односа парцијалних учинака. Показатељи

вредности оутпута газдинства у односу на вредности свих пољопривредних инпута

(укупна продуктивност - Total Factor Productivity) користи се такође у циљу

сагледавања потрошње инпута и њиховог доприноса у остваривању укупног

прихода на пољопривредним газдинствима (Latruffe, 2010). Проблеми који

произилазе у циљу добијања поуздане процене за одређене инпуте (нпр.

вредновање рада пољопривредних произвођача и њихових супружника)

представљају ограничавајуће факторе приликом процене укупне вредности

уложених инпута. Парцијални показатељи као што су оутпут по члану газдинства

или по хектару) имају предности приликом сагледавања укупног пољопривредног

оутпута.

3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ

Неопходност поседовања микроекономских података, који се превасходно

односе на расподелу прихода (чије макроекономске процене не могу да обезбеде

елементе који су кључни за економску анализу на микро нивоу) имају за резултат

формирање одговарајућих индикатора. Њихов основни циљ је да се на основу

прикупљених података о економским ефектима пословања пољопривредних

160

газдинстава сагледа утицај фактора који учествују у производним процесима, како

би се у наредном периоду створили услови у погледу остваривања бољих

свеукупних резултата пословања газдинстава.

Коришћење нето додате вредности, на микро нивоу, тј. сагледавање овог

показатеља на нивоу газдинства, представља важан показатељ за анализу

структуре прихода, полазећи од типа пољопривредних газдинстава и његове

величине. Овај индикатор представља награду ("reward") за употребу свих

основних фактора у процесу производње (земљиште, капитал, рад) без обзира на

власништво над поменутим производним факторима (у случају да се ради о

властитом земљишту или изнајмљеном, односно ако је предмет анализе

ангажована радна снага (плаћена) или неплаћен рад чланова газдинства).

Основни индикатор који се користи за сагледавање пословања

пољопривредних газдинстава ЕУ представља Farm Net Value Added (FNVA) или

нето додату вредност остварену на пољопривредном газдинству (Puurunen, 2006).

Графикон 1. Нето додата вредност остварена на пољопр. газдинствима

земаља чланица ЕУ (у €), 2010.

Chart 1. Farm Net Value Added in EU member states,2010. Извор : http://ec.europa.eu/agriculture/rica/database

Остварене вредности FNVА указују на постојање значајних диспаритета

између земаља чланица. Према подацима из 2010. године, највеће вредности

FNVА по газдинству су остварене у Холандији 146.187,00 € и Данској 125.819,00

€, док су најмање вредности имале Румунија 6.369,00 € и Словенија 6.515 €.

Просечна вредност FNVА на нивоу ЕУ-27 у 2010. години износила је 27.121,00 €.

Поред нето додате вредности изражене по пољопривредном газдинству, значајан

показатељ који се користи приликом анализе укупно остварених резултата на

пољопривредним газдинствима представља FNVA/АWU5 - Нето додата вредност

остварена по годишњој јединици (Reidsma, Ewert, Lansink, 2007).

5 AWU - Anual work unit / годишња јединица рада.

0 50000 100000 150000 200000

Белгија

Чешка

Оемачка

Француска

Италија

Аустрија

Румунија

Шведска

Слпвенија Farm Net Value Added

161

Графикон 2. Нето додата вредност остварена по годишњој јед. рада, (у €),

2010.

Chart 2. Farm Net Value Added / AWU, 2010. Извор: http://ec.europa.eu/agriculture/rica/database

Анализирајући FNVA/АWU, пољопривредни произвођачи који остварују

највећу продуктивност по јединици рада, реализују своје производне активности

на територији Данске 74.445,00 €, Холандије 52.776,00 €, Белгије 42.882,00 €,

Велике Британије 39.442,00 €. Најмање вредности овог индикатора забележене су

код Словеније 3.685,00 €, Румуније 4.692,00 €, Словачке 5.842,00 €. Основни

именилац приликом изражавања нето додате вредности према AWU представља

годишња јединица рада. Анализу кретања наведеног показатеља није једноставно

извршити, с обзиром на категорије трошкова рада, чије податке је потребно

обезбедити, узимајући у обзир постојање уложеног рада од стране чланова

пољопривредног домаћинства, који се у већини случајева третира као неплаћени

рад.

С обзиром да рад представља један од фактора чији повратни утицај се

одражава на вредност FNVA, овај индикатор треба посматрати са одређеном

резервом. Један од аргумената који не иду у прилог овом индикатору, јесте

чињеница да он не кореспондира појму пословног добитка (real business profit), ни

појму личног дохотка (personal income). FNVA представља остатак који преостаје

после измирења свих основних трошкова, који нису у власништву носиоца

пољопривредног газдинства.6 Овај индикатор може бити адекватан показатељ

пословног прихода, у случају ако је целокупна површина пољопривредног

земљишта или његова већина у власништву пољопривредног домаћинства, те

уколико се не упошљава додатна радна снага.

Евидентирање разлика између остварених вредности FNVA према земљама

чланицама ЕУ (Manrique at all, 1999) није довољно у циљу целокупне анализе овог

индикатора. Такође, потребно је извршити идентификовање ограничавајућих

фактора који утичу на сам квалитет анализе прихода остварених на

пољопривредном газдинству. Зависно од земље и типова пољопривредних

6 Надокнада за закуп земљишта, камата на позајмице, и накнада за плаћену радну снагу.

Поменуте ставке се одузимају од нето додате вредности.

0 10000 20000 30000 40000 50000 60000 70000 80000

Белгија

Кипар

Данска

Грчка

Мађарска

Литванија

Латвиа

Аустрија

Финска

Слпвачка

Farm Net Value Added / AWU

162

газдинстава и њихове величине који доминирају у одређеним земљама, различита

је структура односно учешће позајмљеног капитала, изнајмљеног земљишта и

плаћене радне снаге, који утичу на крајњи резултат који се добије приликом

израчунавања FNVA. Постојање емпиријске везе између FNVA и концепта

прихода (real income concept) треба заснивати на чињеницама које требају имати

упориште, како на макро, тако и на микро нивоу. То би требало да представља

један од праваца којем треба да тежи FADN систем (Farm accounting data network)

како би се утицало не само на његову одрживост већ и на унапређење целокупне

мреже која обезбеђује прикупљање економских података са пољопривредних

газдинстава између земаља чланица ЕУ.

Још један од ограничавајућих фактора који настаје приликом анализе FNVA

по газдинству произилази услед различитог вредновања појединих трошкова.

Газдинства која користе различите количине купљених инпута, а који уједно

представљају супституцију за одређене инпуте који се користе на газдинству и

који су неопходни за одвијање производних активности, могу узроковати

идентичне вредности укупне производње, али различите вредности FNVА.

Коришћењем наведеног функционалног приступа у циљу сагледавања пословања

газдинстава у сектору пољопривреде, учињени су велики покушаји да се додата

вредност дистрибуира односно да се изврши њена расподела на појединачне

додате вредности које се односе на земљиште, капитал и рад7.

Други показатељ који се користи приликом сагледавања и анализе приходa

који се остварују на пољопривредном газдинству чини приход породичног

пољопривредног газдинства FFI / Family Farm Income. FFI/FWU представља

индикатор прихода по годишњој радној јединици чланова домаћинства који се

баве пољопривредном производњом, а чији рад се третира као неплаћени рад.

Поред резерви које се односе на концепт FFI, постоје такође одређени

ограничавајући фактори у вези са коришћењем радне јединице на

пољопривредном газдинству као имениоца. Чак ни FFI/FWU није поуздан

индикатор за укупне приходе пољопривредног произвођача и њихових

домаћинстава због укључивања прихода из других извора. Тешкоће у добијању

поузданих информација које се односе на временско трајање уложеног рада

чланова домаћинства, компликује и објективност пољопривредних произвођача.

Поред проблема у дефинисању самог концепта уложеног рада, те плаћеног и

неплаћеног рада од стране самозапослених чланова газдинства, усвојено је

правило да особа која проводи цело своје годишње радно време на

пољопривредном газдинству представља један AWU, чак и ако његово стварно

радно време проведено у реализацији производних активности превазилази

уобичајено радно време у региону које се посматра, те уколико је у питању иста

врста пољопривредне производње.

7 Потребно је сагледати учешће основних улазних фактора у остваривању додате вредности

у сектору пољопривреде.

163

Дијаграм 1. Показатељи пословања пољопривредног газдинства

8

Diagram 1. Business performance indicators on agricultural holdings

8 Standard results of agricultural holdings based on Polish FADN data, Institute of Agricultural

and Food Economics, Warsaw 2011. p. 34.

Укупна вреднпст путпута

пстваренпг у пквиру биљне

прпизвпдое

Укупна вреднпст путпута

пстваренпг у пквиру анималне

прпизвпдое

Пстали путпут

Укупна вреднпст путпута

Текућа (међуфазна)

пптрпшоа

Субвенције за

прпизвпдоу/ Ппрези

Брутп прихпд

ппљппривреднпг

газдинства

Нетп дпдата

вреднпст на ппљ.

газдинства

Ампртизација

Пстали

трпшкпви Субвенције и ппрези

на инвестиципна

улагаоа

Прихпд

ппљппривреднпг

газдинства

Плате

Закупнина

Камата

+

+

-

-

''

-

FNVA/ АWU /

AWU

/

FWU

FFI/FWU

164

У том смислу неопходно је сачинити одређену скалу на основу које ће се

вршити еквиваленција уложеног радног времена од стране чланова

пољопривредног домаћинства узимајући у обзир различиту структуру газдинства

према типу и величини и различиту старосну структуру чланова. Стављајући у

однос наведене индикаторе са појединим врстама пољопривредне производње која

је заступљена на газдинствима земаља чланица ЕУ, долази се до закључка да су

основни критерији као што су тип пољопривредне производње, припадност

газдинства одређеном региону и економској величини газдинства према којима се

врши категоризација газдинстава на нивоу ЕУ, важни чиниоци који утичу на

појављивање диспаритета у погледу остваривања прихода који произилазе из

активности који се односе на пољопривредни сектор.

4. FADN И ЊЕГОВА УЛОГА У САГЛЕДАВАЊУ РЕЗУЛТАТА НА

ПОЉОПРИВРЕДНИМ ГАЗДИНСТВИМА

Земље чланице ЕУ планирају развој и унапређење своје пољопривреде на

основу детаљних стручних анализа које произилазе из података прикупљених са

пољопривредних газдинстава. Свака од њих, у складу са добијеним

информацијама, доноси одлуку о томе која газдинства да стимулише (преко

система субвенција или неког другог вида стимулације), како према економској

величини и врсти производње, тако и према регионима у којима се она налазе. Из

наведених разлога је и формиран FADN9 систем за прикупљање и обраду

рачуноводствених података са пољопривредних газдинстава, којим се обезбеђују

подаци који су упоредиви између земаља чланица ЕУ, с обзиром на употребу

усаглашене методологије, међу земљама чланицама (Martinovska at all, 2009). На

нивоу ЕУ се интегришу подаци из свих земаља чланица и доносе мере заједничке

аграрне политике које имају за циљ унапређење пословања и побољшање

финансијских резултата остварених на пољопривредним газдинствима. На основу

детаљне анализе добијених података, пружа се могућност дугорочног планирања

улагања у пољопривредну производњу, нивоа субвенционирања пољопривредне

производње и усклађивања врсте и обима производње са захтјевима тржишта.

Обзиром да пољопривреда обухвата читав низ процесно веома различитих

активности, од којих свака има своје специфичности (земљишне површине, радну

снагу, производне технике и технологију), неопходно је континуирано вршити

анализу производних активности и фактора који својим директним или

индиректним деловањем утичу на реализацију наведених активности. Уз то,

поменуте активности имају и различиту структуру у смислу остваривања укупних

прихода и расхода (у зависности од тога да ли се ради о ратарској, воћарској или

сточарској производњи), а свакако и карактера производње унутар саме

активности. Полазну основу представља анализа учешћа односно доприноса

биљне и анималне производње у укупном оутпуту пољопривредне производње.

Анализирајући укупни оутпут остварен у пољопривредном сектору ЕУ, долази се

9 ЕU farm economic 2012, based on FADN data, European Commission, Directorate-general for

agriculture and rural development, Brussels, 2013, p 7.

165

до закључка да вредност оутпута оствареног у биљној производњи на нивоу ЕУ-27

у просеку износи, (32.408,00 €) и има веће учешће у односу на вредност оутпута

који произилази из сточарске производње (25.596,00 €).

У погледу вредности оутпута који је оствaрен продајом сточарских производа

односно стоке, највеће учешће у њиховој вредности су остварили пољопривредни

произвођачи у Данској 224.544,00 €, Холандији 182.839,00 €, Белгији 128.091,00 €

и Словачкој 111.009,00 €. Aнализом вредности оутпута оствареног у биљној

производњи земаља чланица ЕУ, долази се сличних података као и код вредности

оутпута оствареног у сточарској производњи. Холандија са 209.755,00 €, Словачка

206.328,00 €, Чешка 143.361,00 €, Данска 121.189,00 € су земље које су оствариле

највеће вредности оутпута и у биљној производњи.

Уколико се изврши компарација одређених показатеља као што су укупна

вредност пољопривредног оутпута и вредности уложених инпута, изводи се

закључак да је вредност оутпута код већине европских земаља већа од вредности

уложених средстава. Највеће негативне разлике вредности оутпута и инпута су

остварене у Словачкој, Чешкој, Луксембургу, Финској гдје њихове просечне

вредности износе 201.827,00 €, 57.341,00 €, 27.245,00 €, 27.302,00 €, респективно.

У циљу сагледавања пословања пољопривредних газдинстава развијених

земаља чланица потребно је уложити и материјалне и људске капацитете како би

се извршило адекватно сагледавање утицаја у остваривању доприноса, те развоју

пољопривреде преосталих земаља које немају висок степен развијености у овом

сектору. Пратити економске ефекте пољопривредне производње и њене

појединачне активности само на макро нивоу и индикатора који су застарели, не

иде у прилог доносиоцима аграрне политике. Сагледавање и анализа ових

резултата која се заснива на коришћењу неадекватних показатеља, доводи до

прецењивања или подцењивања резултата целокупне пољопривредне производње.

подаци који се обезбеђују на нивоу газдинства, представљају извор информација, и

имају велики значај за унапређење сектора пољопривреде како на националном,

тако и на нивоу ЕУ.

5. ЗАКЉУЧАК

Заједничку пољопривредну политику, која је, првобитно била заснована на

инструментима организовања тржишта, није спречило постојање диспаритета у

оствaривању прихода у оквиру пољопривредних газдинстава. Разлике између

појединих земаља чланица ЕУ су доста изражене, и долази се до закључка да

позитивни ефекти заједничке пољопривредне политике на доходак нису

равномерно распоређени, узимајући у обзир чињеницу да поједини региони имају

тешкоће у погледу запошљавања чланова домаћинства тј. да не нуде алтернативне

опције запошљавања за ову групацију становника руралних подручја. Диспаритети

који су евидентни у остваривању прихода на пољопривредним газдинствима су

широки, а њихови узроци су комплексни. Они су резултат комбинованог или

супротног дејства многих фактора који су карактеристични за сектор

пољопривреде; привредни потенцијали, врста пољопривредне производње,

вештине пољопривредних произвођача, али исто тако представљају и резултат

деловања екстерних фактора, као што су друштвено-економско окружење.

166

Мерење ефикасности и продуктивности производних активности на

газдинству захтевају њихово пажљиво мерење и тумачење. Односи између

параметара, као што су величина односно обим пословања, у великој мери зависи

од начина према којима је извршено вредновање неплаћеног рада на газдинству.

Дефинисањем одговарајућих индикатора, настоји се олакшати креаторима

аграрне политике доношење правовремених и адекватних одлука. Индикатори који

су застарели и који не представљају довољан показатељ производних активности,

отежавају сагледавање стварног стања у области аграрног сектора и успостављање

адекватне аграрне политике. Зато се актуелизирање индикатора и њихово

унапређење у овом сектору намеће као неопходност.

6. ЛИТЕРАТУРА

1. Berkeley Hill (2012): Farm Incomes, Wealth and Agricultural Policy: Filling the

CAP's Core Information Gap, Wallingford, Oxfordshire, UK, Cambridge, MA,

CABI, p. 262.

2. Berkeley Hill (1993): The ‘myth’ of the family farm: Defining the family farm and

assessing its importance in the European community, Journal of Rural Studies,

Volume 9, Issue 4, October 1993, p. 359–370.

3. CHAVAS, J. P., CHAMBERS, R. G., POPE, R. D. (2010): Production Economics

and Farm Management: a Century of Contributions, Americaan Journak of

Agricultural Econonomics, 92 (2): p. 356-375.

4. Commission of the European communities, Directorate-General X, Measuring

farmer's incomes and business performace Agricultural information, Luxemburg,

1991, p. 10.

5. Drectorate-general for agriculture and rural development, Development in the income

situation of the EU agricultural sector, European Commission, Brussels, 2010.

6. Directorate-general for agriculture and rural development, ЕU farm economic 2012,

based on FADN data, European Commission, Brussels, 2013, p 7.

7. FULMER, L. (1957): John Measurement of Agricultural Income of Counties,

National Bureau of Economic Research, Regional Income, Conference in Research

in Income and Wealt, NBER. p. 343 – 376.

8. FIGUREK, A., VUKOJE, V. (2011): The importance of network accounting data for

the creation of agricultural policy, Faculty of Economics Subotica, Anali

Ekonomskog fakulteta u Subotici, 2011, no. 25, p. 187-195.

9. Evaluation of Measures Applied Under the Common Agricultural Policy to the

Cereals Sector, LMC International, 2012.

10. Evaluation of CAP measures concerning sectors subject to past or present direct

support / Lot 1: Horizontal issues, Evaluation of income effect of direct support,

Final report, 2011.

11. JANSSEN, S., ANDRSEN, E., ATHANASIADIS, I., VAN ITTERSUM, M. (2009):

A database for integrated assessment of European agricultural systems,

Environmental science and policy 12, (5), p. 573-587.

167

12. LATRUFFE, L. (2010): Competitiveness, Productivity and Efficiency in the

Agricultural and Agri-Food Sectors, OECD Food, Agriculture and Fisheries Papers,

No. 30, OECD Publishing. p.19.

13. MANRIQUE, E., OLAIZOLA, A. M., BERNUÉS, A., MAZA, M. T., SÁEZ, A.

(1999): Economic diversity of farming systems and possibilities for structural

adjustment in mountain livestock farms, Options Méditerranéennes. Série B: Etudes

et Recherches, No. 27, p. 81-94.

14. PUURUNEN, M. (2006): Profitability bookkeeping as a source of economic data

from active farms in Finland, MTT Economic Research, Agrifood Research Finland,

Warsaw, 2006.

15. MARTINOVSKA STOJCESKA A., DIMITRIEVSKI, D., ERJAVEC, E.(2009):

Costs and incomes of family farms in Macedonia in FADN compatible accounting

and information system, Agricultura tropica et subtropica, Vol. 41 (3) 2009.

16. REIDSMA, P., EWERT, F., LANSINK, A. O. (2007): Analysis of farm performance

in Europe under different climatic and management conditions to improve

understanding of adaptive capacity, Climatic Change 84, p. 403-422.

17. BRATKA, V., PRAULIŅŠ, A. (2008): Comparative analysis of the performance of

agricultural holdings in te baltic states, 5th

International Scientific Conference

Business and Management, Vilnius, Lithuania. p. 513-520.

18. VAN ITTERSUM, M. K., EWERT, F., HECKELEI, T., WERY, J., ALKAN

OLSSON, J., ANDERSEN, E., BEZLEPKINA, I., BROUWER, F., DONATELLI,

M., FLICHMAN, G., OLSSON, L., RIZZOLI, A., VAN DER WAL, T., WIEN, J.

E., WOLF, J., 2008. Integrated assessment of agricultural systems – A component-

based framework for the European Union (SEAMLESS), Agricultural Systems 96,

150-165.

19. http://ec.europa.eu/agriculture/rica/database.

BUSINESS PERFORMANCE INDICATORS ON AGRICULTURAL

HOLDINGS IN EU MEMBER STATES

FIGUREK, АLEKSANDRA10

, VUKOJE, V.11

Summary

Agricultural policy in the European Union - Common Agricultural Policy

(CAP) requires reliable information about the activities of agricultural

producers. The existence of financial information on the operations on

10 Aleksandra Figurek, Msc, Senior Assistent, University of Banja Luka, Faculty of Agriculture,

Bulevar vojvode Petra Bojovića 1A, 78000 Banja Luka.

11 Veljko Vukoje, PhD, Associate Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg

D. Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Serbia, Phone: +381 21 458 138, Email: vukoje@polj.uns.ac.rs.

168

agricultural holdings, is of great importance for the creation the

appropriate policies, in order to undertake activities that will have a

positive feedback on effect on agricultural production. EU Commission

assesses the economic situation in agriculture looking at microeconomic

and macroeconomic aspects of the entire agricultural production.

In order to monitor and compare the economic-financial data in this sector

among EU member states, there is common methodology, established for

calculating certain indicators. The system of collection, processing, analysis

and presentation of this data is a crucial information base for making

appropriate decisions in the agricultural sector of the EU.

Keywords: аgricultural holdings, accounting, finance, performance

indicators, EU members.

Primljen: 21.10.2013.

Prihvaćen: 20.11.2013.

169

UDC: 338.124.4 Prikaz knjige

Book review

ANATOMIJA SAVREMENE EKONOMSKE KRIZE

(Autor: Džozef Stiglic: „Slobodan pad“, Akademska knjiga, Novi Sad, 2013)

Veliki izdavački poduhvat Akademske knjige iz Novog Sada je, svakako, prevod

nove knjige Džozefa E. Stiglica „Slobodan pad“1. Reč je o sjajnoj knjizi velikog

ekonomiste, nobelovca, profesora ekonomije na elitnim univerzitetima (Jejl, Stenford,

Oksford, Prinston, Kolumbija), eksperta Svetske banke, savetnika nekoliko vlada,

urednika više časopisa, člana nekoliko akademija nauka. On je, svojim originalnim

kritičkim pristupom, promenio način na koji ekonomisti razmišljaju o savremenim

fenomenima društva: tržištu, globalizaciji, tranziciji, siromaštvu, krizi... Posebno

fascinira Stiglicov kritički odnos prema ekonomskoj politici SAD, kao najmoćnijoj

zemlji sveta2. Originalan je, isto tako, njegov pristup savremenoj krizi, koju on tumači

kao „sistemski problem“. Nasuprot tumačenja krize kao „trule jabuke“ koju treba

ukloniti, Stiglic ukazuje da postoje „fundamentalne pukotine u sistemu“ savremenog

kapitalističkog društva. Kriza je, naime, razotkrila ključne nedostatke kapitalističkog

sistema, posebno američkog modela, smatra Stiglic. Jedan od njih je sve veći rast

nejednakosti u društvu. Na globalnom nivou problem je, po Stiglicu, što deo sveta

nastavlja da proizvodi daleko više nego što troši, a drugi deo nastavlja da troši daleko

više nego što proizvodi.

„Slobodan pad“ je metafora za „Veliku recesiju“ (kako Stiglic naziva savremenu

globalnu ekonomsko-finansijsku krizu) koja je počela 2008. godine3. Reč je o najvećoj

krizi koja je zadesila svet od „Velike depresije“ iz 30-ih godina prošlog veka. I jedna i

druga kriza, iako različite po mnogo čemu, imaju nešto zajedničko: razbile su iluziju o

apsolutizaciji, fetišizaciji i samoregulaciji tržišta. Uz sva uvažavanja ove nužne,

potrebne, moćne i nezamenljive institucije, Stiglic s pravom podseća da je čovekova

ekonomska aktivnost ukorenjena u socijalni i politički milje, i uvek je sredstvo za

ostvarenje najvažnijih društvenih ciljeva. Stoga on ističe, i u prethodnim i u ovom delu,

da „ljudi treba da upravljaju tržištem, a ne ono njima“. U suprotnom, preti opasnost od

tržišnog fundamentalizma, i po čoveka, društvo i po prirodnu okolinu (koju nemilosrdno

1 Predgovor za ovo izdanje pisao sam ja, kao i prikaz u listovima: „Od trule jabuke do trule

pukotine“ („Politika“, kulturni dodatak, Beograd, 29. VI 2013, str. 4-5); „Stiglic i velika recesija“

(„Dnevnik“, Novi Sad, 2. VI 2013, str. 10); Razgovor povodom knjige (emisija „Stepenik“, Radio

Beograd II, petak 16. VIII 2013, 17-18h). 2 Od velikog broja njegovih radova izdvajam njegove tri knjige: „Protivrečnosti globalizacije“,

„Ekonomija javnog sektora“ i „Slobodan pad“. Sve tri su kod nas prevedene, što je veoma

značajno za našu ekonomsku teoriju i praksu. 3 Interesantno je da Pol Krugman, takoĎe veliki američki ekonomist, nobelovac, za razliku od

Stiglica savremenu ekonomsku krizu naziva „Velikom depresijom“ (videti njegovu knjigu:

„Povratak ekonomije depresije i svetska kriza 2008“, „Heliks“, Beograd, 2010.).

170

pustoši). Taj i takav model razvoja rezultirao je sveopštom krizom koja potresa moderno

društvo, ceo svet, kako na globalnom tako i na nacionalnom nivou.

Ova knjiga je, kako kaže Stiglic, „knjiga o borbi ideja“, tj. protiv ideja koje su

dovele do pogrešnih politika koje su izazvale krizu i o poukama koje iz ove krize

uočavamo. U njoj Stiglic kritički preispituje ekonomsku teoriju. Knjiga je rasprava o

efektima odreĎenih politika, posebno o efektima neoliberalnog koncepta deregulacije.

„Verujem da tržišta leže u srcu svake uspešne ekonomije, ali ta tržišta ne funkcionišu

sama od sebe“, ističe Stiglic. U tom smislu „ja sam u tradiciji proslavljenog britanskog

ekonomiste Džona Majnarda Kejnsa, koji je izvršio preovlaĎujući uticaj na savremenu

ekonomiku“, priznaje Stiglic. Države treba da imaju odreĎenu ulogu ne samo u

spasavanju privrede kada tržišta pogreše, nego i u regulisanju tržišta da bi otklonile

odreĎene vrste tržišnih nedostataka, koje upravo preživljavamo. Pri tom, Stiglic s

pravom upozorava na opasnost od druge krajnosti (državnog fundamentalizma) ističući

nužnost ravnoteže izmeĎu uloge tržišta i države. U poslednjih četvrt veka, Amerika je

izgubila balans, smatra Stiglic, i nametnula ostatku sveta nebalansirani pristup izmeĎu

tržišta i države.

Jedna od posledica nebalansiranog pristupa su rastuće nejednakosti (i na globalnom i

na nacionalnom nivou). Protivrečnosti globalizacije, s jedne strane, i neoliberalni

koncept, s druge strane, koji se nametao i nameće, posebno manje razvijenim zemljama

(i zemljama u tranziciji), u funkciji su ekonomskog neoimperijalizma, koji promoviše

slobodnu trgovinu, zasnovanu na nelojalnoj i neravnopravnoj konkurenciji i otklanjanju

svih barijera za ulazak moćnog monopolskog kapitala. Rastuće nejednakosti u

nacionalnim okvirima posledica su i loše osmišljene i još gore sprovedene tranzicije, sa

korumpiranom privatizacijom, koja je dovela u mnogim zemljama, a posebno kod nas,

do katastrofalnih posledica4.

Taj i takav nebalansiran pristup imao je i ima, dakle, za posledicu pogrešne

ekonomske politike. „Zaista, greške koje su već napravljene imaće za posledicu da pad

privredne aktivnosti traje duže i bude dublji nego što bi to inače bio“, smatra Stiglic. On

se nada da će nas ova kriza opametiti, tj. da će dovesti do promena u sferi ekonomije i

politike, ali i u svetu ideja, koje će nam pomoći da donosimo pravilne odluke, koje su

jedini put i način ublažavanja i prevazilaženja ove krize. Jer, menjanje pravca kretanja,

što se dešava u mnogim zemljama, vodi u sindrom „pijanog vozača“, upozorava Stiglic.

Problem ove krize je, smatra Stiglic, što nema konsenzusa o uzrocima krize5. Kada

se, naime, pojavila kriza (2008. u SAD) navedeno je tada da je to zbog glomaznog i

neefikasnog finansijskog sistema koji je kapital pogrešno usmeravao, a finansijska

deregulacija dovodila do masovnog odobravanja kredita. Kao mogući metod za

prevazilaženje teškoća predlagano je da se države više oslone na fiskalnu politiku, što je

podrazumevalo povećanje potrošnje, umesto monetarne mere.

Sada, pet godina kasnije, uprkos činjenici da se neki hvale da su izbegli još jednu

depresiju, niko u Evropi i u SAD-u ne može da tvrdi da se prosperitet vratio. EU se

oporavlja od dvocifrene recesije, koja je u pojedinim njenim članicama bila i trocifrena,

a u nekim državama situacija je veoma loša. TakoĎe, vrednost BDP-a ne dostiže nivoe iz

4 Korupcija je, inače, glavna prepreka za razvoj biznisa u Srbiji (videti: Pejanović, R., Korupcija i

(agro)privreda, Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2013). 5 Videti: Stiglic, Dž., Nema konsenzusa o uzroku sunovrata, „Danas“, Beograd, 14. X 2013, str. V.

171

vremena pre recesije. Gotovo 27 miliona Evropljana je nezaposleno, dok 22 miliona

Amerikanaca ne uspeva da pronaĎe stalno zaposlenje. Istovremeno, vrednost prosečne

zarade radnika niža je nego pre četiri decenije.

Kod nas je danas poreska politika (tzv. fiskalna konsolidacija) u funkciji ispravljanja

grešaka postojećeg razvojnog koncepta. O toj metodi Stiglic piše u „Ekonomiji javnog

sektora“, gde naglašava da poštena (fer) država ima zadatak i cilj da kontroliše

pravičnost raspodele nacionalnog dohotka. Problem, meĎutim, leži u donošenju odluka

koje utiču na trejdof (situacija u kojoj povećanje blagostanja jednog pojedinca može da

se ostvari na račun drugih). U pitanju je prenos dohotka sa bogatih na siromašnije, koji

se ostvaruje sistemom oporezivanja. Stiglic pažljivo razmatra ovu nedoumicu, koristeći

se tzv. krivom mogućih korisnosti. On tvrdi da se malim oduzimanjem od bogatih

značajno povećava blagostanje siromašnijih, ali da takav postupak ima svoje granice.

Prekoračenje te granice podrazumeva sve manji dobitak za siromašnije, a izaziva rizik

smanjenja efikasnosti bogatih. Mora se, dakle, voditi računa o obe strane. Jer,

prekoračenje u poreskoj politici može delovati destimulativno na bogate, a siromašni,

zbog subvencija, mogu biti motivisani da manje rade, što je, takoĎe, opasno.

Stiglic zaključuje da će dužina krize zavisiti od ekonomskih politika koje se budu

sledile6. Ekonomija je, naime, sudbinski vezana za politiku. To potvrĎuju primeri

mnogih zemalja, posebno naše zemlje. Na donošenje ekonomskih odluka, na primer kod

nas, presudnu ulogu imaju političke partije, kao i meĎunarodne političko-ekonomske

institucije (MMF, Svetska banka). Ovaj uticaj često ima oblik političkog i ekonomskog

pritiska, koji ponekad prerasta u ucenu. Male zemlje, poput Srbije prinuĎene su da se

bore za golo preživljavanje „vezanih ruku“.

Šta razlikuje uspešnu od neuspešne ekonomske politike? U ekonomskoj nauci

postoje mnogobrojni kriterijumi, od kojih je, po mome mišljenju, ključno: blagostanje

ljudi. Blagostanje je širok pojam koji ne uključuje samo društveni bruto proizvod po

glavi stanovnika, već i niz drugih indikatora (stanje zdravstva i mogućnosti njegovog

korišćenja, obrazovanje, kultura, nauka, tehnika, zaštita životne sredine, sigurnost,

bezbednost, zaposlenost, demografska kretanja i niz drugih stvari koje čine čoveka

zadovoljnim, srećnim i koji mu pružaju perspektivu i budućnost).

Uspešna ekonomska politika podrazumeva i korišćenje stranih investicija i kredita u

funkciji oživljavanja privrede i povećanja zaposlenosti. Ali i u izgradnji modela

preduzetničke ekonomije, kao nove razvojne filozofije. Razvojem preduzetništva treba

naše komparativne prednosti, kojih imamo, posebno u poljoprivredi, pretvoriti u

konkurentske prednosti. I sa našim prepoznatljivim proizvodima, osvajati tržište, slično

kao u sportu i nekim drugim delatnostima. Na taj način koristiti resurse i oslobaĎati

potencijale (kako prirodne tako i ljudske). U svemu tome ogromnu ulogu ima država,

koja zajedno sa tržištem treba da podstiče, stvara ambijent i „gura“ napred razvoj u

prosperitet. Jedan od uslova da bi se to postiglo jeste borba protiv korupcije (kao „načina

života“, kako to kaže Stiglic).

6 Svaka ekonomska politika zavisi od politike i političkih „lidera“, kaže Stiglic, što ubedljivo

pokazuje naša praksa. Uzmimo npr. 90-te godine: tadašnji lideri i tadašnja politika su nam

nametnuli model autarkije, zatvorenosti, koji je prerastao u izolovanost, sankcije, rat,

bombardovanje. Na delu je bila ekonomija destrukcije. Dvehiljadite godine i njeni lideri uvode

nam neoliberalni koncept, kroz tranziciju i privatizaciju, sa pogubnim socijalno-ekonomskim

posledicama. Videćemo šta će nam doneti najnovije promene?

172

Ima li, onda, nade? Nada ipak postoji, ako je verovati jednom sjajnom ruskom

ekonomisti Nikolaju Kondratjevu (čuvenom teoretičaru kriza još s kraja 19. veka), čija

su se mnoga predviĎanja obistinila. Po njemu, u najnižoj tački krize, javljaju se nove

ideje, nove doktrine i nove političke garniture, koje mogu povesti zemlju putem

ozdravljenja. Nadu nam uliva i učenje Džozefa Stiglica koji ukazuje na nužnost

„sistemskih promena“, Noama Čomskog koji upozorava da „profit ne sme da bude iznad

ljudi“, Hilmana Minskog koji se zalaže za jačanje kontrolnih mera države, kao i velikog

ekonomiste Daglasa Norta koji smatra da „umesto alokativne efikasnosti tržišnog

liberalizma, potrebno je stremiti adaptivnoj efikasnosti institucija“. I na kraju, nadu nam

daje i Stiglicova preporuka: „Iz globalne krize mora se tražiti globalni izlaz“.

Ova knjiga, stoga, podstiče na razmišljanje, na kritičko preispitivanje o životnim

pitanjima čovečanstva: gde smo to stigli, zašto smo upali u tešku društveno-ekonomsku

krizu, kako da upravljamo njome i kako da izaĎemo iz tog začaranog kruga. Stiglic kao

vrstan, mudar i hrabar intelektualac poručuje, što je posebno značajno za nosioce

ekonomske politike na makro nivou (političare), kuda i kako treba usmeravati „veliki

brod društva“, da ne bi doživeo sudbinu „Titanika“. On, naime, upozorava na opasnost

od loših dijagnoza i procena, samoobmana, i pogrešnih ekonomskih politika, ali i

savetuje na nužnost promena (reformi) uz opreznost i obazrivost, čega, nažalost, kod nas

nije bilo. S tim u vezi, u dugu listu onih koji su okrivljeni za savremenu krizu, Stiglic

uključuje i ekonomsku profesiju, koja je posebnim interesima obezbedila argumente za

teoriju koja je istinita samo u ograničenim uslovima. „Mi ekonomisti, sposobni smo da

identifikujemo značajne efekte, meĎutim, nismo sposobni da predvidimo kada će do njih

doći“, konstatuje Stiglic.

Malo je danas intelektualaca u svetu koji kritički, hrabro i objektivno pišu o

savremenim problemima društva. Svoj profesionalni kredo Stiglic je sažeo u rečenici:

„Izazov je kako da ostanete analitički pošteni, a da ne izgubite ljudsku dimenziju“. On je

upravo ovim delom pokazao kako da naučnik „ne žrtvuje svoju čovečnost“ pišući o

problemima koji duboko zadiru u interese pojedinih država, klasa, grupa i pojedinaca.

Prof. dr Radovan Pejanović

Primljen: 01.10.2013.

Prihvaćen: 04.11.2013.

173

UDC: 33 Prikaz knjige

Book review

MONETARNA EKONONOMIJA

(Autor: Lovre Božina, 2012, 1074 str.)

„Monetarna ekonomija“ je delo autora profesora Lovre Božina, doktora ekonomskih

nauka. U pitanju je udžbenik napisan na 1074 strane, namenjen studentima Sveučilišta

Jurja Dobrile u Puli ali i svim ostalim akterima u naučnoj i privrednoj zajednici kojima

je bliska ova tematika. Udžbenik je struktuiran u četiri tematske celine, tako da je pitanje

monetarne ekonomije obraĎeno detaljno, uz pomoć obimne stručne literature, što je

prikazano u spisku literature na kraju dela.

Prva tematska celina nosi naziv Priroda monetarne ekonomije. U prvom delu ove

celine Novac i ekonomija autor definiše novac u filozofiji ekonomije i stvarnosti kroz

povezivanje novca i etičkih i moralnih načela i dovoĎenjem u vezu novca i savremenog

procesa globalizacije. Upoznaje nas sa naukom o novcu kroz definiciju monetarne

ekonomije i predmeta njenog proučavanja. TakoĎe, predstavljena su relevantna

stanovišta novca, odnosno novac kao kulturna pojava, kao društvena, ekonomska i

pravna pojava, pravna i ekonomska logika novca, legitimnost i monetarna suverenost,

pravno stanovište i društvena priroda novca i monetarne obaveze i načelo nominalizma.

Drugi deo ove tematske celine se odnosi na Prirodu i pojavne oblike novca. Autor u

ovom delu analizira ekonomsku prirodu novca kroz njegove funkcije – da li je u pitanju

jedinica obračuna ili mera vrednosti, da li je novac posrednik u razmeni ili zaliha

vrednosti. Jedno od pitanja se odnosi i na smisao novca u ekonomiji. Daljom analizom,

autor prikazuje šta je to novac (robno i nominalno shvatanje novca) i koji su njegovi

pojavni oblici (stvarni, robni, kovani, fiducijarni, papirni, depozitni). U trećem delu

Novac i monetarni sistemi autor definiše evoluciju monetarnih sistema kroz analizu

valute i valutnog područja, sistema i vezane vrednosti novca deviznih kurseva i

monetarne politike tokom zlatnog standarda. Četvrti deo Vrednost novca se dalje

nadovezuje na samu prirodu novca i monetarne ekonomije i analizira pitanja vezana za

ekonomsko shvatanje vrednosti novca – koja je to robna vrednost novca a koja

funkcionalna? Kolika je kupovna moć novca i koja je njegova mera vrednosti? TakoĎe,

ekonomsko shvatanje vrednosti novca podrazumeva i definiciju vrednosti novca u

meĎunarodnim transakcijama, otvorenost ekonomije i kupovne moći novca,

meĎunarodni monetarni sistem i meĎunarodne transakcije. Nakon odreĎivanja njegove

vrednosti autor se posvećuje pitanju promene te vrednosti putem depresijacije, inflacije,

devalvacije, apresijacije, deflacije, revalvacije i stabilizacije. Prirodu monetarne

ekonomije autor zaokružuje pitanjem novca i kredita, odnosno novca u pravnom

prometu i odnosu zajma, kredita i novca.

Druga tematska celina se odnosi na Monetarnu teoriju i čine je dva dela. Prvi deo

Novac i monetarna ekonomija prikazuje odrednice monetarne teorije – kako se definiše

monetarna teorija kao deo ekonomske teorije, koja je njena relativnost i koji je to

metodološki pristup u monetarnoj teoriji. Drugi deo je nešto kompleksniji i odnosi se na

174

pitanje Novca u makroekonomiji. Autor se prvo posvećuje monetarnoj teoriji u klasičnoj

ekonomiji. Definisane su i predstavljene monetarne teorije koje spadaju u domen

klasične ekonomije: transakcijska kvantitativna monetarna teorija, dohodovna

kvantitativna monetarna teorija, Šumpeterova dohodovna monetarna teorija, teorija

realnog salda, kvantitativna monetarna teorija i monetarni sistemi i sl. Potom se fokus

analize pomera na monetarnu teoriju u kejnzijanskoj ekonomiji. Autor polazi od

definisanja kejnzijanske ekonomije a potom se koncentriše na pitanja monetarne

ekonomije u Kejnsovoj teoriji poput – Kejnsove dohodovne monetarne teorije, Kejnsove

kupovne moći novca, Kejnsove radne moći novca i slično. TakoĎe, analizira se i

sklonost likvidnosti i potražnja novca, Kejnzijanska ponuda i potražnja novca, kriva LM

i monetarna ravnoteža, kriva IS i robna ravnoteža i novac u kejnzijanskoj monetarnoj

teoriji. Sintezom neoklasične-kejnzijanske monetarne teorije autor završava ovu celinu,

pozivajući se na dohodovnu monetarnu teoriju F. Modiglianija, Filipsovu krivu,

monetarnu teoriju D. Patinkina i J. Tobina, Fridmanovom monetarnom teorijom i

monetarnom teorijom nakon kejnzijanizma i monetarizma.

U trećoj i četvrtoj tematskoj celini autor pažnju posvećuje empirijskoj vrednosti monetarne ekonomije. Treća celina, Monetarna analiza je struktuirana iz dva dela. Prvi deo nosi naziv Monetarna i finansijska analiza i odnosi se na pitanja evolucije monetarne analize, finansijske pojave i finansijske analize, koje izmeĎu ostalog analiziraju i finansijske transakcije i transformaciju robe i novca, finansijske transakcije i finansijske tokove, statističke izvore monetarne analize, modele monetarne analize, monetarni transmisijski mehanizam i tok i šemu monetarnog uravnoteženja. Deo završava analizom finansijske pojave i emisije novca. Monetarni agregati i likvidnost približava pitanja monetarne institucije i emisije novca, razjašnjavajući ovo pitanje bližim odreĎivanjem monetarnih agregata i bilansa monetarnih institucija i emisije novca. Priroda i strukturu tokova emisije novca autor objašnjava putem statičnog kreditnog potencijala jedne banke, dinamičnog kreditnog potencijala jedne banke, primarni novac i emisiju novca, odnosno putem odnosa monetarnog multiplikatora i emisije novca. Potražnja novca je definisana kroz sam pojam i odrednice potražnje novca, statističkog gledišta potražnje novca i položaja potražnje novca u monetarnoj teoriji.

Poslednja tematska celina Monetarna politika bliže odreĎuje i definiše pitanja koja

su povezana sa definisanjem i upotrebom monetarne politike. Prvi deo Monetarna

teorija i monetarna politika povezuje ova dva aspekta, objašnjavajući šta je svrha

monetarne politike i kako ona doprinosi razvijanju poverenja u novac. Naredna dva dela

pre svega prave razliku izmeĎu monetarne politike u zatvorenoj i monetarne politike u

otvorenoj ekonomiji. Monetarna politika u zatvorenoj ekonomiji je odreĎena pre svega

zatvorenom ekonomijom koja podrazumeva da nema razmena roba i usluga sa

inostranstvom, niti finansijskih tokova pa je domaći proizvod jednak zbiru domaće

potrošnje i domaćih investicija. U ovakvoj ekonomiji, autor povezuje monetarnu politiku

sa ekonomskim varijablama, definiše koji su to instrumenti stabilizacione politike

(upotreba monetarne i/ili fiskalne politike i mogućnosti upotrebe jedne ili druge kao

stabilizacione politike) i potom dovodi u vezu stabilizacionu politiku i ekonomske

fluktuacije. U otvorenoj ekonomiji centralna banka, poslovne banke i klijenti poslovnih

banaka sudeluju na meĎunarodnom tržištu roba i usluga, te meĎunarodnim finansijskim

tržištima, pa osim monetarne politike i fiskalne politike u obzir dolazi i politika deviznog

kursa. U ovom delu (Monetarna politika u otvorenoj ekonomiji) autor istražuje

175

ravnotežu u otvorenoj ekonomiji, bilanse plaćanja i tokove kapitala, fluktuacije deviznog

kursa i kamatne stope, bilansa plaćanja, deviznog kursa i mobilnosti kapitala,

uravnoteženje bilansa plaćanja i ekonomsku politiku i ravnotežu bilansa plaćanja. Četvrti

deo ove tematske celine se odnosi na Upotrebu monetarne politike dovodeći u vezu

ekonomsku politiku i upotrebu monetarne politike, analizira strategiju monetarne

politike i učinak monetarne politike u ekonomiji.

Autor nam daje jedan kompleksan i sadržajan uvid u sve aspekte monetarne

ekonomije, povezujući teorijske i empirijske aspekte ove tematike. Literatura prikazana

na kraju udžbenika je obimna i iscrpna i može da posluži i za dalje izučavanje i

istraživanje monetarne ekonomije. Knjiga je korisno štivo za sve one koji su

zainteresovani ili se bave temom koju ona obraĎuje.

Prof. dr Radovan Pejanović

MSc Mirela Tomaš-Simin, asistent

Primljen: 02.10.2013.

Prihvaćen: 04.11.2013.

176

UDC: 330.101.54 Prikaz knjige

Book review

MAKROEKONOMIJA

(Autor: Gregory Mankiw, 2005, str. 539)

Po rečima autora, profesora ekonomije na Univerzitetu Harvard, knjiga

Makroekonomija je pisana sa namerom da se studentima ekonomije objasne makroekonomske teme, na najjasniji, najsavremeniji i najpristupačniji način, a sa što manje reči. Uspeo je u svojim nastojanjima jer je svoje znanje i oduševljenje poslom kojim se bavi uspeo da prenese na tekst u kome najapstraktnije i najkomplikovanije instrumente i mehanizme veoma složene ekonomske materije objašnjava sa lakoćom i jednostavnošću.

Knjiga je struktuirana u šest delova, gde se svaki deo odnosi na jedno od značajnih

pitanja makroekonomije. Prvi deo čini Uvod gde se u dva poglavlja razmatraju

makroekonomska nauka i makroekonomski podaci. Makroekonomija se posmatra kao

nauka ekonomije kao celine, gde ekonomisti koriste modele – teorije koje

pojednostavljuju u nameri da otkriju kako egzogene varijable utiču na endogene. Pri

tome se ističe da je ključna karakteristika makroekonomskog modela da li on

pretpostavlja da su cene fleksibilne ili postojane. Prema najvećem broju

makroekonomista, modeli sa fleksibilnim cenama opisuju ekonomiju u dugom roku, dok

modeli sa postojanim cenama nude bolji opis ekonomije u kratkom roku. Vezano za

makroekonomske podatke, autor analizira bruto domaći proizvod (GDP), potrošački

indeks cena (CPI) i stopu nezaposlenosti. Tri statistička podatka iz ovog poglavlja

tumače performanse ekonomije. Javne vlasti i privatnici koji donose odluke koriste ove

statističke podatke da bi pratili promene u ekonomiji i formulisali odgovarajuću politiku.

Ekonomisti koriste ove statističke podatke da razviju i provere teorije koje se bave

funkcionisanjem ekonomije.

Drugi deo, „Klasična teorija: Ekonomija u dugom roku“, prezentuje klasičan model

o tome kako ekonomija funkcioniše. Ključna pretpostavka klasičnog modela je

fleksibilnost cena. To je, sa retkim izuzecima, klasičan model koji pretpostavlja čišćenje

tržišta. S obzirom na to što pretpostavka fleksibilnosti cena opisuje ekonomiju samo u

dugom roku, klasična teorija je najpodesnija za vremenski period od nekoliko godina. U

poglavlju Nacionalni dohodak: odakle dolazi i kuda ide autor razvija model koji

objašnjava proizvodnju, raspodelu i alokaciju ekonomskog outputa roba i usluga. Ovaj

model se ponekad naziva opšti model ravnoteže i ističe kako se cene prilagoĎavaju i

dovode ponudu i tražnju u stanje ravnoteže. TakoĎe, govori se i o različitoj primeni ovog

modela. Tako, npr. model može da objasni kako se dohodak deli izmeĎu faktora

proizvodnje i kako faktor cena zavisi od faktora ponude. Poglavlje Novac i inflacija se

odnosi na analizu nominalnih varijabli – varijabli koje su izražene u kategorijama novca.

Teorijsko odvajanje realnih i nominalnih varijabli ekonomisti nazivaju klasičnom

dihotomijom i predstavlja obeležje klasične makroekonomske teorije. Klasična

dihotomija nastaje zato što, u klasičnoj ekonomskoj teoriji, promene u ponudi novca

177

nemaju uticaja na realne varijable. Nevažnost koju novac ima za realne varijable naziva

se monetarna neutralnost. Otvorena ekonomija istražuje determinante meĎunarodnog

toka sredstava akumulacije kapitala i meĎunarodni tok roba i usluga. TakoĎe, istražene

su determinante realnih i nominalnih deviznih kurseva. Analiza pokazuje kako različite

politike – monetarna, fiskalna i trgovinska – deluju na trgovinski bilans i devizni kurs.

Pitanje koje se postavlja je po čemu se velika i mala ekonomija razlikuju? U suštini,

rezultati analize su prilično slični, tako da se za najveći broj pitanja može koristiti

jednostavniji model male otvorene ekonomije, čak iako ekonomija koja se analizira i nije

tako mala. Poglavlje Nezaposlenost se bavi analizom ovog fenomena. Nezaposlenost

predstavlja „rasipanje resursa“. Nezaposleni radnici imaju potencijal da doprinesu

nacionalnom dohotku, ali to ne čine. TakoĎe, analiza se odnosi i na frikcionu i strukturnu

nezaposlenost, kao i odreĎivanje nivoa nulte nezaposlenosti. Treći deo „Teorija rasta: Ekonomija u vrlo dugom roku“, gradi se na klasičnom

modelu. On odražava pretpostavku čišćenja tržišta, ali i dodaje nov naglasak na rast kapitalnog stoka, radne snage i tehnološkog znanja. Teorija rasta je oblikovana tako da objasni kako se ekonomija razvija u periodu od nekoliko decenija. Poglavlje Privredni rast I počinje izradom Solouovog modela rasta. Model koji je razvijen do sada pokazuje kako štednja i rast stanovništva odreĎuju stok kapitala u stanju mirovanja i nivo dohotka po stanovniku. Ovaj model objašnjava mnoga iskustva u makroekonomiji – zašto su se Nemačka i Japan razvijali tako brzo nakon Drugog svetskog rata, zašto su države koje štede i investiraju veliki deo outputa bogatije od država koje štede i investiraju manji deo outputa, i zašto su države sa visokom stopom rasta stanovništva siromašnije od država sa niskom stopom rasta stanovništva. MeĎutim, ovaj model ne može da objasni postojani rast životnog standarda koji je uočen u većini država. Za objašnjenje tog pitanja potrebno je u model uvesti i tehnološki progres, što autor upravo i čini u narednom poglavlju Privredni rast II. U ovom poglavlju se zaključuje da je dugoročan ekonomski rast pojedinačno najvažnija determinanta ekonomskog blagostanja stanovništva jedne države. Solouov model rasta i noviji model endogenog rasta prikazuju u kakvom su odnosu štednja, rast stanovništva i tehnološki napredak pri odreĎivanju nivoa i rasta životnog standarda. Ove teorije nude uvid i obezbeĎuju intelektualni okvir za mnoge rasprave o javnoj politici.

Četvrti deo „Teorija privrednog ciklusa: Ekonomija u kratkom roku“, istražuje

ekonomsko ponašanje kada su cene stabilne. Ovde se razvija model netržišnog

„čišćenja“ da bi se analizirao kratak rok, kao što su uzroci ekonomskih fluktuacija i

delovanje politike vlade na takve fluktuacije. On je najpodesniji za analizu promena u

ekonomiji od meseca do meseca ili iz godine u godinu. Poglavlje Uvod u ekonomske

fluktuacije predstavlja okvir za proučavanje ekonomskih flukutacija: model agregatne

ponude i agregatne tražnje. Model je izgraĎen na pretpostavci da su cene postojane u

kratkom roku i fleksibilne u dugom roku. On pokazuje kako šokovi u ekonomiji

uzrokuju da output privremeno odstupi od nivoa koga podrazumeva klasični model.

Model takoĎe osvetljava i ulogu monetarne politike. Loša monetarna politika može biti

izvor šokova u ekonomiji. Dobro voĎena monetarna politika može odgovoriti na šokove

i stabilizovati ekonomiju. Poglavlje Agregatnja tražnja I analizira IS-LM model u cilju

analize kratkoročnih fluktuacija u privrednoj delatnosti. Razvija se kejnsijanski presek i

teorija preferencije likvidnosti, prvenstveno kao graĎevinske blokove za model IS-LM.

Svrha ovog i narednog poglavlja (Agregatna tražnja II) jeste da produbi razumevanje

agregatne tražnje. Na taj način dolazi se do instrumenata koji su potrebni za analizu

178

efekata monetarne i fiskalne politike u dugom roku i u kratkom roku. Poglavlje

Agregatna tražnja u otvorenoj ekonomiji istražuje kako mala otvorena ekonomija

funkcioniše u kratkom roku kada su cene postojane. Vidi se kako monetarna i fiskalna

politika utiču na dohodak i devizni kurs, i kako ponašanje ekonomije zavisi od toga da li

je devizni kurs fluktuirajući ili fiksni. Poglavlje Agregatna ponuda započinje diskusijom

o tri modela agregatne ponude, od kojih je svaki fokusiran na različite razloge zašto je

kratkoročna agregatna kriva ponude nagnuta prema gore. Tri modela imaju slična

predviĎanja za agregatnu ekonomiju, i svaki od njih doprinosi kratkoročnom opcionom

odnosu izmeĎu inflacije i nezaposlenosti. Prikladan način da se izrazi i analizira ovaj

opcioni odnos jeste jednačina Filipsove krive, prema kojoj inflacija zavisi od očekivane

inflacije, ciklične nezaposlenosti i šokova ponude. Autor završava poglavlje sa

konstatacijom da izučavanje agregatne ponude ostaje jedna od najnerešivijh – i stoga

najuzbudljivijih – oblasti istraživanja u makroekonomiji. Peti deo, „Rasprave o makroekonomskoj politici“, sazdan je na prethodnim

analizama i razmatra koju bi ulogu vlada trebalo da ima u ekonomiji. U njemu se razmatra kako bi vlada trebalo da reaguje na kratkoročne fluktuacije realnog GDP-a i nezaposlenosti. U njemu se takoĎe ispituju različiti efekti državnog duga. Poglavlje Politika stabilizacija istražuje da li politika treba da ima aktivnu ili pasivnu ulogu kao reakciju na ekonomske fluktuacije i da li politikom treba upravljati putem pravila ili diskreciono. Možda je jedini jasan zaključak da nema jednostavnog i obavezujućeg slučaja ni za jedan poseban pristup u makroekonomskoj politici. Autor zaključuje da preostaje da se odmere različiti argumenti, kako ekonomski tako i politički, i da se odluči koju ulogu bi vlada trebalo da ima u pokušaju da stabilizuje ekonomiju. Poglavlje Javni dug se odnosi na analizu istog. Razmatraju se neke ekonomske pojave koje stoje iza političkih rasprava o javnom dugu. Kao zaključak može se reći da se ekonomisti ne slažu oko merenja efekata javnog zaduživanja te je to tema gde će se rasprave nastaviti i narednih godina.

Šesti deo, „Više o mikroekonomiji iza makroekonomije“, predstavlja neke

mikroekonomske modele koji su korisni za analizu makroekonomskih problema. Na

primer, ispituju se odluke domaćinstava o obimu potrošnje i obimu štednje, te odluke firmi

sa aspekta obima investiranja. Zajedno, ove pojedinačne odluke stvaraju veću

makroekonomsku silu. Cilj detaljnog proučavanja ovih mikroekonomskih odluka je bolje

razumevanje agregatne ekonomije. U poglavlju Potrošnja autor navodi kako je Kejns

smatrao da potrošnja najviše zavisi od tekućeg dohotka. Ekonomisti posle njega su tvrdili

da potrošači shvataju da su suočeni sa odlukom izmeĎu dva vremenska perioda. Potrošači

gledaju unapred i vide svoje buduće resurse i potrebe, što podrazumeva mnogo složeniju

funkciju potrošnje od one koju je Kejns predlagao. Kroz poglavlje Investiranje,

posmatrajući unazad različite modele investiranja, moguće je sagledati tri teme. Prvo, sve

vrste investicione potrošnje su obrnuto srazmerne realnoj kamatnoj stopi. Drugo, postoje

različiti uzroci koji pomeraju funkciju investiranja. Treće, prirodno je očekivati da

investicije budu nepostojane tokom privrednog ciklusa, pošto investiciona potrošnja zavisi

od autputa u ekonomiji kao i od kamatne stope. Novac je središte mnogih

makroekonomskih analiza, što se definiše kroz poglavlje Ponuda novca i tražnja za

novcem. Modeli ponude i tražnje za novcem mogu pomoći u osvetljavanju dugoročnih

determinanti nivoa cena i kratkoročnih uzroka ekonomskih fluktuacija. Poglavlje Napretci

u teoriji privrednih ciklusa podseća na to da ne razumemo ekonomske fluktuacije onoliko

koliko bismo želeli. Osnovna pitanja u ekonomiji ostaju otvorena za raspravu.

179

Autor završava Epilogom i zaključkom u kojem navodi: „Ekonomisti i kreatori

politike moraju se baviti neodreĎenostima. Sadašnja makroekonomija nudi dosta uvida,

ali takoĎe ostavlja i mnoga pitanja otvorena. Izazov za ekonomiste jeste da naĎu

odgovore na ova pitanja i prošire naše znanje. Izazov za kreatore politike jeste da

iskoriste stečeno znanje za poboljšanje učinka ekonomije. Oba izazova su teška, ali ne i

nesavladiva“.

* *

*

Ova knjiga je, dakle, veoma aktuelna, zbog čega smo se odlučili za njeno

predstavljanje. Danas, kada tragamo za putevima izlaska iz „lavirinta ekonomske krize“,

kada se pred našom makroekonomijom nalaze mnogobrojni izazovi, ova knjiga je dobro

došla. Mankiw je vrstan ekonomista čije analize treba proučavati, a reči pažljivo slušati i

preporuke primenjivati.

Prof. dr Radovan Pejanović

MSc Mirela Tomaš-Simin, asistent

Primljen: 04.10.2013.

Prihvaćen: 05.11.2013.

180

UDC: 330.342 Prikaz knjige

Book review

EKONOMIKA POLJOPRIVREDE, AGRARNA POLITIKA I

RURALNI RAZVOJ

(Autori: Radovan Pejanović, Zoran Njegovan, Goran Maksimović, 2013, str. 301)

Knjiga „Ekonomika poljoprivrede, agrarna politika i ruralni razvoj“ delo je autora

prof. dr Radovana Pejanovića, prof. dr Zorana Njegovana i docenta dr Gorana

Maksimovića (Univerzitet Kosovska Mitrovica). Knjiga je objavljena u Beogradu, 2013.

godine u izdanju „Društva agrarnih ekonomista Balkana“. Napisana je na 301 strani i

sadrži devet delova: Uvod; Poljoprivreda i privredni razvoj; Tendencije u proizvodnji

hrane u svetu; Agrarne krize; Agrarna politika u Republici Srbiji; Problemi farmerizacije

individualnog sektora poljoprivrede Republike Srbije i iskustva EU; Kvalitet hrane kao

faktora konkurentnosti; Koncept integralnog ruralnog razvoja.

U prvom delu knjige autori u okviru tri poglavlja daju osnovne definicije o pojmu

poljoprivrede, polazeći od pojma i predmeta ekonomike poljoprivrede. Osim osnovne

postavke oko definisanja poljoprivrede, autori u skladu sa aktuelnim razvojem ove

delatnosti ukazuju i na sve češće korišćeni termin agrokompleksa ili agrobiznisa.

U drugom poglavlju su objašnjene specifičnosti poljoprivrede, od onih koji su usko

vezani za zemljište kao resurs, do specifičnosti koje su vezane za proizvodni proces i

preduzeća u poljoprivredi.

Osim toga, u trećem poglavlju su dati najznačajniji metodi i tehnike u izučavanju

Ekonomike poljoprivrede, Agrarne politike i Ruralnog razvoja. U tom smeru se posebno

ističu sledeći metodološki principi istraživanja: empirijski, statistički, monografski,

projektno-računski, bilansni metod, kao i metod poređenja, testiranja i ocenjivanja.

U drugom delu knjige autori se bave odnosom poljoprivrede i privrednog razvoja. U

okviru prvog poglavlja ovog dela knjige prikazani su tokovi privrednog razvoja, i

istaknut je istorijski značaj poljoprivrede kao privredne delatnosti.

U drugom poglavlju definisano je mesto poljoprivrede u privrednom razvoju, uz

prikaz najznačajnijih njenih uloga (proizvodni, faktorski, tržišni i novčani doprinos).

U trećem poglavlju autori daju različite klasifikacije faktora razvoja poljoprivrede. U

četvrtom poglavlju autori daje se liste indikatora doprinosa poljoprivrede privrednom

razvoju.

Treći deo knjige predstavlja svojevrstan osvrt na aktuelne tendencije kada je u

pitanju proizvodnja hrane u svetu. Naime, autori u okviru prvog i drugog poglavlja

analiziraju rast stanovništva u dugoročnom periodu, uz efekte ostvarenog pritiska na

degradaciju resursa.

U trećem poglavlju date su perspektive razvoja kretanja agregatne ponude i tražnje

poljoprivrednih proizvoda (kako biljnih, tako i stočarskih), posmatrano regionalno. U

četvrtom poglavlju, autori, imajući u vidu sve izraženiju devastaciju životne sredine,

obrađuju tematiku zaštite životne sredine na nivou svetske poljoprivrede.

181

Sadašnja poljoprivreda je obeležena kriznim tendencijama, a četvrti deo knjige je

posvećen upravo ovoj problematici. U prvom poglavlju ovog dela knjige prikazana je

kratka istorija ekonomskih i agrarnih kriza. Drugo poglavlje je posvećeno problematici

korena agrarnih kriza, gde su obrađene sledeće specifičnosti poljoprivredne proizvodnje:

obrt kapitala, ulaganje kapitala u proizvodnju; nestabilnost u poljoprivredi; seljačka

poljoprivreda, i ekološka kriza. Treće poglavlje je posvećeno aktuelnoj agrarnoj krizi,

počevši od opštih kretanja na međunarodnom agrarnom tržištu, dok četvrto poglavlje

obrađuje tokove savremene krize u Srbiji, kao i njene najvažnije uzroke.

U petom delu knjige autori su obradili osnovne aspekte agrarne politike u Republici

Srbiji, gde je najveći fokus dat na ekonomske mere i mere zemljišne politike. Od

ekonomskih mera agrarne politike izdvojene su: oporezivanje u poljoprivredi; politika

cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda; investiciona i kreditna politika u

poljoprivredi; politika spoljno-trgovinske razmene; planiranje, rizik i osiguranje u

poljoprivredi. Od mera zemljišne politike izdvojene su sledeće: regulisanje posedovnih

odnosa; poboljšavanje kvaliteta zemljišta i sl. Autori ističu značaj adekvatne agrarne

politike za razvoj poljoprivrede, jer nije celishodno otklanjati neposredne ekonomske

probleme, već je potrebna promena bazičnih postulata privrednog sistema i privredne

strukture.

Problematika koja je obrađena u šestom delu ove monografije i udžbenika je izrazito

aktuelna, jer su autori dali prikaz problema farmerizacije individualnog sektora

poljoprivrede Republike Srbije, uz prikaz iskustava zemalja EU. Naime, u ovom delu

data su gledišta autora o sledećim temama: usitnjenost poseda; neracionalnost

proizvodnje; razvoj farme u EEZ/EU; pitanja veličine farme i druga pitanja; agrarna i

ruralna politika EU i njeni efekti na farmerstvo; tranzicija i veličina gazdinstva;

finansiranje politike CAP-a i njene reforme; politika podsticaja, problemi finansiranja

poljoprivrede u Republici Srbiji, ekonomski položaj gazdinstva i njihovo kreditiranje;

mere u funkciji farmerizacije gazdinstava. Kroz prikazivanje iskustva razvijenih zemalja,

pa do aktuelnih problema u Republici Srbiji, identifikovana su ograničenja kod privatnih

(individualnih ili porodičnih) gazdinstava, i ukazana je nužnost tranzicije ovog sektora.

U tom smislu se daju preporuke za razvoj farmerskog tipa organizacije, koji omogućuje

uravnoteženiji odnos biljne i stočarske proizvodnje, kao i veću heterogenost proizvodnje.

Reforma poljoprivrede je aktuelan problem, kako u evropskim okvirima, tako i u

Republici Srbiji. U sedmom delu knjige, u okviru tri poglavlja su dati prikazi reformi u

EU, u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), kao i u Republici Srbiji. U okviru

reforme poljoprivrede EU, autori daju njen prikaz kroz sagledavanje uzroka, sadržaja, i

ciljeva CAP-a, kao i politike ruralnog razvoja. Reforma agrarnog sektora i agrarne

politike CIE u knjizi je istaknuta kao primer reformi pojedinih zemalja koje su uspešno

završile put ka evro integracijama, uz kratak prikaz osnovnih elemenata njihovog

reformskog procesa. U pogledu iskustava Srbije, autori daju osvrt na karakteristike

reforme agrarnog sektora i agrarne politike, uz navođenje strateških pravaca promena,

problema finansiranja, skromnih učinaka tranzicije poljoprivrede. Isto tako, kao izazov u

reformskim aktivnostima Republike Srbije, autori ističu Program o stabilizaciji i

pridruživanju Srbije sa EU, ali i preduslove koje Srbija mora da ispuni prilikom

pristupanja u EU.

U osmom delu udžbenika autori se bave problematikom kvaliteta proizvoda kao

faktora konkurentnosti, kroz sledeće aspekte: pojam i značaj kvaliteta hrane; upravljanje

182

kvalitetom, obračun troškova kvaliteta, evropski koncept razvoja kvaliteta hrane,

evropska vizija kvaliteta, proces harmonizacije, konkurentnost kvalitetom; kvalitet,

pozicioniranje i robna marka; brend kao faktor konkurentnosti kvalitetom, bezbednost

hrane kao faktor konkurentnosti. Autori smatraju da je kvalitet hrane ključni faktor

konkurentnosti, gde je bezbednost hrane važan elemenat kvaliteta. Pri tom, za adekvatnu

primenu sistema kvaliteta neophodan je sistemski pristup, na svim nivoima. Drugim

rečima, autori ističu da je nužna aktivna i efikasna nacionalna strategija i politika

kvaliteta na makro i mikro nivou, koja treba da bude harmonizovana sa odgovarajućom

evropskom politikom kvaliteta.

Aktuelni problemi ruralnog razvoja su dati su u devetom delu ove knjige. Autori su

dali iscrpan prikaz integralnog ruralnog razvoja, polazeći od samog koncepta i evolucije

ruralnog razvoja, preko agrarne i ruralne politike EU i potrebnih instrumenata za

predpristupnu pomoć, do karakteristika i metodologija definisanja ruralnih područja.

Autori smatraju da je ruralni razvoj novi koncept, tj. nova filozofija razvoja, koju je

potrebno implementirati i kod nas. Međutim, Srbija zaostaje u koncipiranju i primeni

ovoga koncepta, što se negativno odražava na razvoj sela i poljoprivrede. Autori ukazuju

da su potrebne sistemske mere i akcije u usvajanju, kao i u primeni ovoga koncepta u

procesu približavanja evropskim integracijama.

* *

*

Autori su, dakle, dali sadržajan i kompleksan uvid u sve aspekte koji se odnose na

modernu ekonomiku poljoprivrede, agrarnu politiku i ruralni razvoj. Na kraju ove knjige

dat je spisak obimne i raznovrsne literature koja je korišćena, kao i lista priloga (slika,

grafikona, šema i tabela). Ova knjiga predstavlja korisno štivo kao monografija i

udžbenik, jer osim teorijskih polazišta, knjiga predstavlja dobar izvor savremenih

kretanja, i na jasan i razumljiv način prezentuje veliki deo tema iz oblasti ekonomike

poljoprivrede, agrarne politike i ruralnog razvoja.

Mr Sanja Đukić

Primljen: 07.10.2013.

Prihvaćen: 12.11.2013.

PREPORUKE AUTORIMA

1. Radove slati na email: mirelat@polj.uns.ac.rs ili danicagt@polj.uns.ac.rs ili poštom

na CD-u. Redakcija ne vraća dostavljene materijale pošiljaocima – autorima;

2. Uz rad navesti adresu, e-mail, telefon autora, odnosno prvog autora, ako se radi o

grupi autora. U grupi autora dobro je da se nalaze i strani autori, zbog impakt

faktora časopisa.

3. Redakcija praktikuje makar jednu e-mail ili telefonsku komunikaciju sa prvim

autorom, a u najvećem broju tih komunikacija zahtevaju se ispravke, dorade i

pojašnjenja po osnovu zahteva recenzenata, koji su anonimni;

4. Poželjan prosečan obim rada je jedan autorski tabak (oko 30000 slovnih mesta), ali

to nije odlučujući kriterijum; prihvatiće se, zavisno od kvaliteta, i duži i kraći

radovi;

5. Radove struktuirati na uobičajen način: Naslov (na jeziku na kojem je rad – što je

najčešće srpski – i na drugom jeziku – što je najčešće engleski), Rezime i ključne

reči (takođe na dva jezika), Uvod, Razrada (u tri – četiri podtačke), Zaključak i

Literatura;

6. Citiranje izvora u tekstu rada na sledeći način: Pejanović i sar., 2008 – ako je više

od dva autora. Ako su samo dva autora onda Pejanović i Tica, 2008 ili Pejanović i

sar., 2008. Koristiti citate novijeg datuma. Preporučujemo, zbog impakt faktora

časopisa, da se u radu citiraju (i u literaturi navode), radovi koji su štampani u

časopisu „Agroekonomika“, u brojevima iz zadnje dve godine, a u vezi sa

tematikom rada.

7. Redni broj tabele i njen naslov stavlja se iznad tabele, a redni broj slike i naslov

slike ispod slike. Izvor slika i tabela stavlja se u njihov donji desni ugao. Posebno se

numerišu tabele, a posebno slike. Nazive tabela, slika i grafikona pisati na srpskom

(normal) i engleskom (italik) jeziku.

8. Tekst radova bi trebao da bude pisan latinicom ili ćirilicom, font Times New

Roman, veličina slova 10 pt. A4 format (Portrait), normalnog proreda (Single).

Margine: Top 2,0 cm, Left 4,2 cm, Bottom 8,7 cm, Right 4,2 cm; Justify, sa

uvlakom 0,6 cm, veličina slova naslova 11 pt velikim slovima bold, poglavlja

velikim slovima 10 pt, bold. Bez paginacije (numeracije stranica rada).

9. Naslov rada spustiti 5 entera ispod gornje margine, a pisanje počinje u petom redu.

Ime i prezime autora se piše velikim slovima, Font size 10, centrirano sa jednim

razmakom ispod naslova rada. Iznad imena zadnjeg autora označava se Footnote, u

kojoj se navodi titula, ime i prezime, zvanje, ustanova u kojoj rade pojedini autori.

U Footnote se navodi i naziv projekta, ako je rad u vezi sa tim istraživanjem.

10. Autori (i koautori) čije radove objavimo dobijaju po dva primerka časopisa

„Agroekonomika“, poštom ili lično. Radovi se ne honorišu.

Adresa redakcije časopisa

„Agroekonomika“

Poljoprivredni fakultet

Trg D.Obradovića 8 Glavni i odgovorni urednik

21000 Novi Sad Prof. dr RADOVAN PEJANOVIĆ

CIP-Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад

338.43

AGROEKONOMIKA – Agrieconomica : časopis Departmana

za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela / glavni i

odgovorni urednik Radovan Pejanović. – 1972, br. 1 – Novi

Sad : Poljoprovredni fakultet, Departman za ekonomiku

poljoprovrede i sociologiju sela, 1972-, -24cm

Tromesečno

ISSN 0350-5928

COBISS.SR-ID 28370439