ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIŠU

EKOLOGIJA,

KJOTO PROTOKOL

ŠTA JE EKOLOGIJA?

• Termin “ekologija” potiče od grčkih reči oikos(οίκος) – kuća, dom i logos (λόγος) – reč,govor (u izvedenom značenju nauka ili učenje)

• Termin “ekologija” ustanovio je 1866. (1869.)godine nemački zoolog Ernst Hekel koji jedefinisao ekologiju kao nauku “koja proučavaodnose životinja prema okolnoj organskoj ineorganskoj sredini, kao i odnose u koježivotinje dolaze prema drugim životinjama iprema biljkama”

2

DEFINICIJE

• Ekologija je nauka o domaćinstvu (domu, stanu, staništu)

živih bića

• Nauka koja se bavi istraživanjima procesa koji regulišu

rasprostranjenje i brojnost organizama i njihovih

međusobnih interakcija, kao I istraživanjima kako ti

organizmi, sa svoje strane, posreduju u prenošenju i

transformaciji energije i materije u biosferi

• Najšira definicija: nauka koja proučava odnose između

živih bića i njihove životne sredine, kao i uzajamne

odnose između živih bića

• Nauka čiji je cilj razumevanje zakonitosti i mehanizami

održavanja živog sveta, kao i celovitosti prirode uopšte3

EKOLOGIJA DANAS

• Danas se ekologija definiše kao nauka o

životnoj sredini (okolini), ili kao sinteza

naučnih disciplina koje proučavaju vezu

između živih bića i njihove sredine (kao i

protok energije i kruženje materije u prirodi)

- Zaključak:

• Ekologija je složena interdisciplinarna nauka

• Ekologija pomaže ljudima da lakše žive upromenjenim uslovima

4

ZADACI EKOLOGIJE

• Unapređenje okoline

• Uspostava

poremećene

prirodne ravnoteže

• Stvaranje pogodnih

uslova za ekonomski

i industrijski razvitak

5

OPŠTA EKOLOGIJA

Najširi i najsveobuhvatniji karakter ima OPŠTAEKOLOGIJA (principi ekologije, osnove ekologije)koja izučava opšta ekološka načela, sve što jezajedničko svim ekološkim fenomenima (naučniprincip apstrakcije)

Opšta ekologija se deli na:

• Globalnu ekologiju (opšti ekološki principi vezaniza Zemlju u celini)

• Kosmičku ekologiju (opšti ekološki principi vezaniza citav univerzum)

6

PODELA EKOLOGIJE

Ekologija se, prema obuhvatu izučavanja,može podeliti na:

• Idioekologiju (autoekologiju) - ekologijapojedinačnih organizama (npr. pande)

• Sinekologiju - ekologiju životnih zajednica

• Sinekologija se dalje diferencira na:

• Ekologiju populacija (demekologiju)

• Fitocenologija - fitoekologija (biljnezajednice)

• Zoocenologija - zooekologija (životinjskezajednice)

7

PODELA EKOLOGIJE

• Mikrobocenologija – mikroboekologija (zajednicemikroorganizama)

• Ekologija čoveka - humana ekologija

• Socijalna ekologija (grana sociologije)

• Kulturna ekologija (adaptacija društva u sredini u kojoj živi)

• Urbana ekologija (odnosi i procesi u izgradenoj-veštackojsredini)

• Radijaciona ekologija (promene na organizmima usleddejstva zračenja)

• Ekologija zagađenih sredina

8

ELEMENTI EKOLOGIJEBiosferu čine:

Vazduh (atmosfera)

Voda (hidrosfera; 72% zemljinog pokrivača,60% svih živih organizama)

Zemljište (litosfera - kameniti deo zemljinekore i pedosferarastresiti deo zemljine kore)

Prirodni resursi (mineralni, energetski)

Tehnosferu cine:

Ljudska naselja (kuće, ulice, spomenici,mostovi..)

Infrastruktura (vodovodi, saobraćajnice,..)

Industrijska postrojenja (fabrike)9

EKOSFERA

BIOSFERA

TEHNOSFERA

LITOSFERA

EKOSISTEM

• Ključni pojam u ekologiji jeekosistem. Ekosistem jedeo biosfere, čitava našaplaneta se sastoji odmnoštva različitihekosistema (okeani,pustinje, šume, rečnislivovi i sl.)

10

11

EKOSISTEM

BIOTOP

• Biotop (abiogen) je mesto življenja (stanište) određene

životne zajednice. Različiti biotopi su planinski potok,

spora aluvijalna reka, planinsko jezero. Kao što se vidi

vode mogu da budu različiti biotopi, ne samo tbog

različitih svojstava, već i zavisno od okoline u kojoj su

smeštene (korita, obale, klimatsko područje, antropogeni

uticaji...) Biotop je i močvara, jezero, livada, šuma...

12

BIOCENOZA

• Biocenoza (biogen) je skup životnih zajednica (biljaka, životinja,mikroorganizama) koji žive u nekom biotopu. Takav skupkarakteriše određen sastav različitih populacija (vremenski iprostorno udružena zajednica jedinki iste vrste) koje sumeđusobno povezane međuzavisnostima.

13

POPULACIJA

Populacija je prostorno i vremenski integrisana grupa jedinki

iste vrste koja raspolaže zajedničkim skupom naslednih faktora,

naseljava određeni prostor, pripada određenom ekosistemu, a

u okviru koje su jedinke međusobno povezane prvenstveno

odnosima reprodukcije.

14

VRSTA

Vrsta jeste grupa prirodnih populacija u okviru kojih se

jedinke međusobno slobodno ukrštaju i daju plodno

potomstvo, a reproduktivno su izolovane od drugih vrsta.

15

NIVOI ORGANIZACIJE

INDIVIDUA POPULACIJA16

ekosistem

17

biosfera

biocenoza

populacija

ekosistem

POJASNI RASPORED EKOSISTEMA

18

19

POJAVA BILJNIH ZAJEDNICA PREMA VISINI PADAVINA I SREDNJOJ GODIŠNJOJ TEMPERATURI

20

Sre

dn

ja g

od

išnja

vis

ina

pa

da

vin

a (

cm

)

PODELA EKOSISTEMA

• Termin ekosistem se koristi za biotope i biocenoze vrlo različite veličine. Zatorazlikujemo:

• Mikroekosisteme

• Mezoekosisteme

• Makroekosisteme

21

Mikroekosistem - stablo

Mezoekosistem - šuma

Makroekosistem - planina

INTERAKCIJA BIOTOPA I BIOCENOZE

• U ekosistemu se neprekidno odvija proces interakcija izmeđubiotopa i biocenoze. Ta čvrsta povezanost biotopa i biocenoze glavnije razlog dinamizma ekosistema, koji se ogleda u pojavama akcije,reakcije i koakcije.

• AKCIJA je delovanje biotopa (abiogena) na biocenozu (biogen). Svakapromena u biotopu (npr. promena hemizma vode, temperaturevazduha...) nužno se, kao akcija, odražava na biocenozu. Kaoposledica tog delovanja nastupa REAKCIJA, kojom živi svet deluje nabiotop (abioben), menjajući njegove karakteristike. Dobar primer jeeutrofikacija jezera kada se zbog unošenja hranjivih elemenata ujezero (akcija), podstiče rast vodenih biljaka čime se pogoršavakvalitet vode (reakcija). Uzajamno delovanje različitih populacijaunutar biocenoze svrstava se u KOAKCIJE, koje poprimaju razneoblike kooperacije (saradnje) ili kompeticije (suparništva).

22

AKCIJA – REAKCIJA – KOAKCIJA

• Akcija – uticaji nežive prirode na biocenozu

• Reakcija – uticaj živih bića na neživu prirodu

• Koakcija – međusobni odnosi živih bića

23

EKOLOŠKI FAKTORI

Ekološkim faktorom naziva se bilo koji element ekosistema koji jeu stanju da izazove neki direktan uticaj na biocenozu. Ekološkifaktori mogu biti abiotički (faktori nebiološke sredine) i biotičkifaktori.

STRUKTURNE KOMPONENTE EKOSISTEMA = EKOLOŠKI FAKTORI

(ono od čega je ekosistem izgrađen)

24

ABIOTIČKI EKOLOŠKI FAKTORI

• Najznačajniji abiotički ekološki faktori su klimatski(temperatura, padavine, vlažnost, svetlost, vetar), edafski(hemijski sastav i fizička struktura zemljišta), orografski(nadmorska visina, nagib terena).

• Abiotički ekološki faktori deluju na živi svet. Nedostatakjednog od faktora može izazvati velike posledice.

• Primer abiotičkog delovanja je: ako ima dovoljno svetla, anema dovoljno vlage, biljka nema uslova za normalan rast iako potraje period nedostatka vlaga bilja može uvenuti.

25

BIOTIČKI EKOLOŠKI FAKTORI

• Biotički faktori mogu delovati: posredno (npr. kroz lanceishrane) i neposredno (npr. komenzalizam, parazitizam).

• Delovanje biotičkih faktora takodje može biti:

+ povoljno (npr. simbioza)

+ štetno (npr. parazitizam)

+ neutralno (npr. komensalizam)

26

KLASIFIKACIJA EKOLOŠKIH FAKTORA

VremeKlima:

Elementi, činioci, modifikatori

Zemljište:

Miris, vlažnostReljef:

Nadmorska visina, nagib, ekspozicija

EKOLOŠKA NIŠA• Sa ovim poslednjim pojmovima

povezan je i pojam ekološke niše. Dokje pojam stanište uži i označava naneki način adresu jedinke, dotle jepojam niše širi i on pored mestaobuhvata i aktivnosti jedinki (kako sehrani, šta radi, kako transformišeenergiju itd.) Dve vrste se mogunalaziti na potpuno istom prostoru, ada ne zaposedaju istu nišu, jer se pobilo kom osnovu ne nalaze ukonkurentskom odnosu.

• Ekološka niša je mesto i funkcionalnipoložaj koji pojedina vrsta zauzima uspletu međusobnih odnosa.

28

EKOLOŠKA VALENCIJA

• Razmak između ekološkog minimuma i maksimuma u okvirukojeg je moguć život pojedinog organizma naziva seekološkom valencijom.

• Ekološki faktor je ograničavajući faktor u onom slučaju kada senalazi izvan ekološke valencije.

• Znači, ekološka valencija definiše sposobnost vrste danaseljava sredine koje karakteriše veća ili manja promenjivostekoloških faktora.

29

KJOTO PROTOKOL

• Šta je Kjoto protokol? To je Protokol koji jedodatak konvenciji Ujedinjenih nacija oklimatskim promenama.

• Cilj: zajednička borba protiv globalnogzagrevanja, i postizanja stabilizacijekoncetracija gasova koji izazivaju efekatstaklene bašte.

30

GLOBALNO ZAGREVANJE

• Globalno zagrevanje je povećanje prosečnetemperature zemljine atmosfere i okeana(naročito u 20. veku)

• Uzroci:

+ pojačanje efekta staklene bašte

+ sagorevanje fosilnih goriva (tomprilikom se oslobađa ugljen-dioksid)

+ ugljen-dioksid i metan poreklom izindustrije

+ seča šuma (veća količina ugljen-dioksidabi bila iskorišćena)

31

Efekat staklene bašte

Emisija ugljen dioksida u periodu od1800-te do 2000-te god.

POSLEDICE:

• Atmosfera postaje sve gušća

• Vezuje više molekula toplote za sebe

• Menja se klima

• Sve prisutnije su suše

• Tope se lednici

• Podiže se nivo mora

34

Određeni broj naučnika osporavada je globalno zagrevanje posledicaemisije štetnih gasova izindustrijskih postrojenja.Alternativna objašnjenja:•Promena Sunčeve aktivnosti –dokaz su nedavno otkriveneklimatske promene na Marsu(otapanje ledene polarne kape)

•Cikličen izmene hladnih i toplihperioda na Zemljinoj istoriji –geološki, paleontoliški i istorijskidokazi

• Usvojen je 11. decembra 1997. god. u Kjotou, Japanu, astupio je na snagu 16. februara 2005. god.

• Novembra 2009. god. 187 zemalja su potpisale ovaj sporazum

• Po protokolu 37 industrijalizovanih zemalja (zemlje Aneksa I)obavezale su se na smanjenje četiri gasa staklene bašte(ugljen-dioksid, metan, azot oksid, sumporheksaflorid)

35

Zelena - Zemlje

potpisnice Kjoto

Protokola

Siva - Zemlje koje se još

nisu izjasnile

Crvena – Zemlje bez

namere da potpišu

• Cilj Kjoto Protokola je smanjenje koncetracije gasova staklenebašte u atmosferu na nivou koji će sprečiti opasne promeneklimatskog sistema.

• Cilj zemalja potpisnica bio je smanjenje gasova staklene bašte uproseku 5.2% do 2012. god. od nivoa na kom su bili 1990. god.

CILJEVI KJOTO PROTOKOLA

36

FLEKSIBILNI MEHANIZMI

• Protokol obezbedjuje nekolikofleksibilnih mehanizama kojiomogućavaju zemljama Aneksa I dapostignu ciljne emisije gasovastaklene bašte tako što će skupljatiemisione kredite (kupovati) od drugihzemalja Aneksa I sa viškom kredita(zemlje koje su prebacile svoje ciljeve)

37

Uticaj Kjoto Protokola

na poslovanje• Kao primer je uzeta SAD jer

ona jedan od najvećihizazivača efekta staklene bašte.Stručnjaci iz oblasti ekonomijesmatraju da Kjoto Protokolmože imati negativan uticaj nacelokupnu industriju (preradanafte, automobilska industrija,prerada aluminijuma itd.)

• Smatraju da bi troškovi porasliza 50%, što bi proisteklo izsmanjenja upotrebe fosilnihgoriva i prelaska naalternativna goriva.

• Uzet je takođe primer SAD jeizvor skoro petine emisijegasova staklene bašte pa bipotpisivanje Kjoto protokolapovećalo troškovepoljoprivrede izmedju 10 i 20milijardi dolara tj. to bismanjilo prihode Američkihdomaćinstava za 24% do 48%.

38

Uticaj Kjoto Protokola

na poljoprivredu

• Postoje zagovornici da ovaj protokol ne preduzima dovoljno da bikriva emisije gasova staklene bašte dovela na željeni nivo, drugi daje standard Protokola previše optimističan a treći da je pristupprotokola potpuno pogrešan i da treba preduzeti drugačije mere.

ZAKLJUČAK• Može se zaključiti da je Kjoto Protokol neophodan u cilju očuvanja

života, jer sadašnja industrija proizvodi velike količine zagađenjakoja ima za posledicu promenu klime tj. globalno zagrevanje.

• Ovaj proces preti izumiranju brojnih životinjskih i biljnih vrsta.

• Naučno mišljenje što se tiče emisije gasova staklene bašte je da sene može ignorisati problem koje imamo i ovakve mere suneophodne u cilju očuvanja naše planete.

Dodatne kritike Kjoto Protokola

Izvori:

• Osnove ekološkog inženjerstva – Prof. Dr Slaviša Trajković

• Osnovi ekologije - Prof. Dr Dmitar Lakušić

• Menadžment životnom sredinom – Prof. Dr Ljubica Komazec

• Ekologija - mr. sc. Ivana Dujmović

40