PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ZA TRAFOSTANICE 110/20/10 kV ''JAGODINE"3

DETALJNA ANALIZA

0. OPŠTA DOKUMENTACIJA 0.1. Rešenje o registraciji preduzeća 0.2 Licenca preduzeća za izradu tehničke dokumentacije 0.3 Sertifikat sistema kvaliteta JUS ISO 9002 0.4 Lista učesnika u analizi 0.5. Rešenje o odgovornom projektantu 0.6 Licenca odgovornog projektanta 0.7 Izjava odgovornog projektanta o korišćenju propisa 0.8 Spisak zakona, propisa, standarda i literature A. SADRŽAJ ANALIZE 1. UVOD 2. PODACI O LOKACIJI 2.1. Okolina trafostanice 2.2. Nadzemni vod 2.3. Kvalitet okoline na planiranom području 2.4. Naseljenost i koncentracija stanovništva 2.5. Razlozi za izbor predložene lokacije 2.6. Flora, fauna, zaštićene oblasti, retke i ugrožene biljke životinjske vrste i vegetacija 2.7. Vodni potencijal i izvori snabdevanja vodom 2.8. Postojeća infrastruktura 2.9. Nepokretna kulturna dobra 3. OPIS STRUKTURE I PROIZVODNOG PROCESA 3.1. Opis strukture, planiranog proizvodnog procesa i njegovih tehnolških karakteristika 3.1.1. Delovi konstrukcije 3.2.1. Zaštita i upravljanje 3.2.2. Uzemljivački sistem 3.2.3. Gromobranska zaštita 3.2.4. Protiv požarna zaštita 3.3. Prikaz vrste i količine potrebne energije, vode, sirovina i materijala za izgradnju 3.4. Prikaz uticaja na kvalitet vazduha 3.5. Prikaz uticaja na zemljište 4. MOGUĆE PROMENE I UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU 4.1.Prašina 4.2. Buka 4.3. Elektromagnetno polje 4.4. Curenje transformatorskog ulja 4.5. PCBs u elektro opremi

5. PROJEKTOVANJE I MERE BEZBEDNOSTI ZAHTEVANE ZAKONOM 6. ZAPISNIK SA JAVNIH RASPRAVA 7. PLANOVI ZA NADZOR I MERE SMANJENJA UTICAJA B. PRILOZI B.1. Grafički prilozi B.2.1. Mapa šire okoline Jagodine B.2.2. Mapa šire okoline trafostanice B.2.3. Plan lokacije (1:1000) B.2.4. Dispozicija (1:200) B.2.5. Poprečni presek (1:200)

OSNOVNI PODACI Spisak zakona, propisa, standarda i literature Zaštita životne sredine regulisana je velikim brojem zakonskih i podzakonskih akata. Ova analiza je urađena u skladu sa Pravilnikom o analizi uticaja objekata odnosno radova na životnu sredinu (Sl.gl. RS broj 61/92) Ipak, ovaj pravilnik ne sadrži mnoge značajne standarde kao što su odgovarajući standardi za prašinu i elektromagnetno polje. U tom slučaju, korišćeni su IEC standardi. Pravilnik takođe kaže da je obavezno sprovesti analizu uticaja na životnu sredinu za duže nadzemne vodove, trafostanice i distributivna postrojenja naponskog nivoa višeg od 220 kV. Pored ovog primarnog pravilnika, tumačenje rezultata i predlaganje mera zaštite izvršeno je u skladu sa sledećim zakonima: Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.gl. RS broj 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95) Član 2. Sistem zaštite i unapredivanja zivotne sredine obuhvata skup mera i uslova za: ocuvanje i zaštitu prirodnih i radom stvorenih vrednosti zivotne sredine; zaštitu ljudi i zivotne sredine od zagadivanja; zaštitu od uticaja štetnih i opasnih materija, jonizujucih i nejonizujucih zracenja, buke i vibracija; zaštitu od uništenja i degradacije prirodnih vrednosti; kao i mera i uslova za unapredenje kvaliteta zivotne sredine.

Član 4. Korišcenje prirodnih bogatstva, izgradnja objekata ili izvodenje radova moze se vršiti pod uslovom da se ne izazovu trajna oštecenja ili znacajne promene prirodnih oblika, zagadivanje ili na drugi nacin degradiranje zivotne sredine. Investitor je duzan da izvrši analizu i kvantifikaciju uticaja delatnosti na zivotnu sredinu, da planira i sprovede mere kojima se sprecava ugrozavanje zivotne sredine ili mere rekultivacije, odnosno sanacije i obezbedi izvršenje propisanih normi. Zabranjen je uvoz opasnih otpadnih materija, njihovo cuvanje i odlaganje na teritoriji Republike Srbije. Član 6. Preduzece i drugi subjekti privredivanja (u daljem tekstu: preduzece) su duzni da u obavljanju delatnosti obezbede: racionalno korišcenje prirodnih bogatstava, dobara i energije; uracunavanje troškova zaštite zivotne sredine u okviru investicionih i proizvodnih troškova; pracenje uticaja delatnosti na stanje zivotne sredine. Preduzece je duzno da vodi podatke o vrstama i kolicinama opasnih i štetnih materija koje koristi u vršenju odredenih delatnosti, kao i da vodi podatke o vrstama i kolicinama opasnih i štetnih i otpadnih materija koje ispušta, odnosno odlaze u vodu, vazduh i zemljište, na propisan nacin i da te podatke dostavlja nadleznim organima. Član 91. Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo ako ovim zakonom nije drukcije odredeno. Inspekcijski nadzor nad primenom mera zaštite vazduha od zagadivanja, zašticenih prirodnih dobara, zaštite od buke, od opasnih materija i od jonizujucih zracenja vrši inspektor za zaštitu zivotne sredine. Ako inspektor za zaštitu zivotne sredine u vršenju nadzora nade da su povredeni drugi zakoni i propisi cija povreda moze imati uticaja na zivotnu sredinu, duzan je da o tome odmah obavesti nadlezni organ, zajedno sa njim izvrši nadzor i preduzme odgovarajuce mere.

Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.gl. RS broj 47/03) Pravilnik o dozveljenom nivou buke u životnoj sredini ( Sl.gl. RS broj 54/92) Član 2. paragraf 3. U naseljenim mestima prema zonama naselja (izvan zgrade): dozvoljeni nivoi buke utvrdeni u tabeli 1 standarda JUS U J6.205 i za mala i seoska naselja iznose 50 dB danju i 45 dB noću. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl.gl. RS broj 25/96) Član 11. stav 1. Sekundarne sirovine prikupljaju se, razvrstavaju, pakuju i cuvaju pod uslovima i na nacin da se obezbedi odrzavanje kvaliteta tih sekundarnih sirovina, kao i zaštita zivotne sredine. Pravilnik o nacinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl.gl. RS broj 23/94) Deo Aneksa 1. Otpadne materije i predmeti koji sadrze ili su zagadeni polihlorisanim bifenilima (PCB5) ili polihlorisanim terfenilima (PCB5) i/ili polibromovanim bifenilima (PBB5) pripadaju kategoriji opasnih otpadaka koji se moraju kontrolisati. Pravilnik o dozvoljenim kolicinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl.gl. RS broj 23/94) Član 1. Ovim pravilnikom propisuju se maksimalno dozvoljene kolicine opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje koje mogu da oštete ili promene proizvodnu sposobnost (plodnost) poljoprivrednog zemljišta i kvalitet vode za navodnjavanje, koje dolaze ispuštanjem iz fabrika, izlivanjem deponija, nepravilnom upotrebom mineralnih dubriva i sredstava za zaštitu bilja. Opasne materije, u smislu ovog pravilnika su, kadmijum, olovo, ziva, arsen, hrom, nikl i fluor, a štetne materije su: bakar, cink i bor. Sredstva za zaštitu bilja koja se upotrebljavaju za suzbijanje korova su na bazi triazinskih preparata (atrazin i simazin).

Član 2. Maksimalno dozvoljena kolicina opasnih i štetnih materija: ------------------------------------------------------------------------ Red. MDK u zemljištu MDK u vodi br. Hemijski elementi mg/kg zemlje mg/lit. vode ------------------------------------------------------------------------ 1. Kadmijum do 3 do 0,01 2. Olovo do 100 do 0,1 3. Ziva do 2 do 0,001 4. Arsen do 25 do 0,05 5. Hrom do 100 do 0,5 6. Nikl do 50 do 0,1 7. Fluor do 300 do 1,5 8. Bakar do 100 do 0,1 9. Cink do 300 do 1,0 10. Bor do 50 do 1,0 ------------------------------------------------------------------------ Pravilnik o tehnickim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i uredaja od pozara (Sl.gl. SFRJ broj 74/90) Požar na transformatorima, imajući u vidu relejnu zaštitu transformatora, praktično je nemoguć odnosno sveden na najmanju moguću meru. Ukoliko ulje koje je iscurelo iz transformatora bude zahvaćeno vatrom, šljunčani filter sprečava širenje požara, a ulje prodire na dno transformatorske kade odakle kanalizacijom za ulje biva preusmereno u cisternu za ulje izrađenu od armiranog betona ukopanu u zemlju i propisno izolovanu. Zakon o zaštiti na radu (Sl.gl. RS broj 42/91 i 53/93) Praktični kurs lične zaštite sadrži opis odeće i obuće koja je radnicima na građenju i održavanju trafostanice potrebna. Takođe je opisan i materijal od kojih je odeća i obuća napravljena. Pri radu na ovim poslovima mora se posedovati: plave kombinezone napravljene od specijalnog tekstila, plave kape napravljene od specijalnog tekstila, kaput sa zaštitnim krznom, jaknu bez rukava, kabanicu, kožne cipele, gumene čizme, kožne rukavice, šlen, gumene rukavice (od izolacionog materijala), gumene čizme (od izolacionog materijala), zaštitne naočare sa tamnim staklima. Detaljniji opis dat je Praktičnom kursu lične zaštite. Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje na objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na gradilištima (Sl.gl. RS broj 21/89) Propisuje odeću i obuću koju radnici moraju imati. Takođe propisuje njihovo ponašanje u normalnim i akcidentnim situacijama pri radu.

JUS standardi, grana N, Srpski elektrotehnički propisi i preporuke, koji propisuju naše elektrotehničke stansarde. - Tehničke preporuke ED Srbije - Pravilnik o tehničkim normativima za temeljenje objekata (Sl.gl. SFRJ broj 15/90) - Environmental health assessment of urban development project, Guidelines and

Recommendation, WHO, 1985; - The risk assessment Guidelines, EPA, Washington DC, 1986; - DIN 57848/VDE 0848, tail 1- 4, 1982 – 1991 - Manual for Control Action by International Labour Organization (ILO),

Geneva, 1990.

1. UVOD Svrha izrade ove analize je procena trafostanice 110/20/10 kV ''Jagodina'3' na životnu sredinu. Ova analiza, sa stanovišta zaštite životne sredine , reprezentuje osnovu za donošenje odluke o nastavku radova na izgradnji trafostanice 110/20/10 kV ''Jagodina". Analiza uticaja trafostanice 110/20/10 kV ''Jagodina"3 na životnu sredinu urađena je u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl.gl. RS 47/2003). Osnovni metodološki pristup i sadržaj Detaljne analize definisani su Pravilnikom o analizi uticaja objekata odnosno radova na životnu sredinu. Analiza je urađena za izabrane lokacije u skladu sa dostupnim referencama, osnovnim rezultatima preliminarnih istraživanja i iskustvima na merenju električnog i magnetnog polja realizovanim na sličnim trafostanicama u JP ''Elektroistok''. 2. PODACI O LOKACIJI 2.1. Okolina trafostanice TS110/20/10 kV ''Jagodina"3 locirana je na severoistoku grada Jagodine , na njegovoj periferiji. Ova lokacija je 1,5km udaljena od centra Jagodine, u blizini njenog predgrađa. Do trafostanice vodi asfaltiran put , koji se odvaja na desnom skretanju auto puta Beograd -Niš. Trafostanica je 1000m udaljena od ovog auto puta. Karta lokalnog okruženja data je u prilogu. 2.2. Nadzemni vod Nova trafostanica 110/20/10kV "Jagodina" 3 neće zahtevati izgradnju nadzemnog voda ya povezivanje trafostanica na prenosni sistem. Trafostanica će biti povezana preko postojećeg 110kV voda , koji trenutno radi pod 35kV. 2.3. Kvalitet životne sredine na planiranom području LokacijaTS110/20/10 kV ''Jagodina'' 3 nalazi se na perifernom području grada Jagodine. Pored ove lokacije nalazi se naseljeno mesto, predgrađe Jagodine , grada sa oko 50 000 stanovnika. Na naseljenom području nalaze se mala domaćinstva sa oko 5000 stanovnika. Preostali deo ove lokacije su industrijske građevine u bližem okruženju. Postoje planovi za razvoj malih i srednjih preduzeća sa različitim delatnostima u ovom području. U skladu sa ranije izlo¸enim u vezi ove lokacije , koristiti validne kriterijume, možemo reći da je lokacija dobra. Okolina ima dobru ventilaciju, osunčanost i ne postoji direktna kontaminacija zemljišta i vazduha. 2.4. Naseljenost i koncentracija stanovništva Trafostanica 110/20/10 kV ''Jagodina''3 koja treba da se izgradi je na periferiji grada Jagodine, na području predviđenom za širenje grada.U blizini trafostanice , u

pojasu od 50m nalazi se naseljeno područje.Ostali deo ove loacije su industrijske strukture u bližem okruženju. Prilaz trafostanici je preko asfaltnog puta. Trafostanica nema zaposlenih, povremeno će biti obilažena od strane ED Jagodina. 2.5. Razlozi za izbor predložene lokacije Lokacija trafostanice 110/20/10 kV ''Jagodina''3 je na zemljištu dobijenom uz odobrenje planera grada. Kada je vršen izbor lokacije, uzeli smo u obzir optimalno korišćenje terena, blizinu centru opterećenja, kao i mogućnost lakog povezivanja sa auto putem Beograd -Niš i nadzemnim vodom 110kV TS"Jagodina"1 - TS"Jagodina"3, koji sada radi pod naponom 35kV. 2.6. Flora, fauna, zaštićene oblasti, retke i ugrožene biljke životinjske vrste i vegetacija Na lokaciji trafostanice, ne postoje retke i ugrožene biljke, životinjske vrste kao ni bilo kakva vrsta zaštićenih oblasti. 2.7. Vodni potencijal i izvori snabdevanja vodom Kako na lokaciji trafostanice ne postoje vodeni tokovi i izvori , izgradnja trafostanice neće imati uticaja na kvalitet vode. 2.8. Postojeća infrastruktura Na lokaciji trafostanice infrastruktura (cevovodi i drenaže) ne postoji . Najbliža lokacija vodovodnih instalacija za javnu upotrebu je na oko 100m od trafostanice, i buduća trafostanica će biti priključena na nju. Prilaz trafostanici je sa asfaltiranog puta , koji se odvaja od auto puta Beograd -Niš. 2.9. Nepokretna kulturna dobra Na predmetnoj lokaciji ne postoje nepokretna kulturna dobra niti arheološka nalazišta.

3. OPIS STRUKTURE I PROIZVODNOG PROCESA 3.1. Opis strukture, planiranog proizvodnog procesa i njegovih tehnolških karakteristika Buduća trafostanica 110/20/10 kV "Jagodina"3 na 110 kV mrežu biće povezana nadzemnim vodom 110 kV na radijalnom principu. Dužina ovog voda je 5329m. Za 110/20/10kV transformaciju biće korišćeni 110kV i 20kV prekidači za unutrašnju montažu. Transformatori 110/20/10kV su takođe za unutrašnju montažu. Lokacija trafostanice je određena i građevinski projekti su delom urađeni. Električni projekti nisu urađeni. 3.2 Delovi konstrukcije TS110/20/10 kV agodina"3 projektovana je u cilju boljeg snabdevanja električnom energijom grada Jagodine i okolnih naselja. Izgradnja ovog objekta predviđena je tokom 2005/2006. Lokacija je poznata, a građevinski i deo električni projekat je urađen. 3.2.1. Zaštita i upravljanje Trafostanica ima mikroprocesorske zaštitne i upravljačke uređaje. Njihove funkcije su: - zaštita elektro opreme , ljudi i okoline - daljinski nadzor i upravljanje trafostanicom i - merenje (struja, napona, temperature transformatora itd.) Zaštitni i upravljački mikroprocesorski uređaji smešteni su po sekcijama prekidača ( za 20 kV prekidače oni su locirani u 20 kV ćelijama, a za 110 kV prekidače na spoljnim relejnim stalcima, za svaku ćeliju po jedan). Izvan ovog sistema posebno je realizovana dodatna zaštita transformatora koja omogućava isključivanje transformatora kada zaštita reaguje, kada napon akumulatorskih baterija nestane ili nedozvoljeno opadne, preko kondenzatorskih uređaja za isključenje. lokalna automatika trafostanice svoje funkcije obavlja automatski, bez osoblja. Zaštita je projektovana u skladu sa svim internaciomalnim i domaćim standardima i isključuje mogućnost oštećenja opreme, povređivanja ljudi u okolini električnih delova i oštećenje životne sredine. Svi 110kV i 20 kV prekidači su daljinski upravljani. 3.2.2. Uzemljivački sistem

Uzemljivački sistem biće urađen u skladu sa IEC standardima i tehničkim preporukama EPS-a. 3.2.3. Zaštita od atmosferskih prenapona Zaštita od atmosferskog pražnjenja 110 kV prekidača je sa odvodnicima prenapona. Zgrada trafostanice je zaštićena od atmosferskih pražnjenja sa specijalnim ranostartujućim hvatljkama povezanim na uzemljivački sistem , tako da se atmosferski prenapon direktno sprovodi u zemlju. 3.2.4. Protiv požarna zaštita Trafostanica je opremljena sa ručnim aparatima za gašenje požara sa penom. Protivpožarni hidranti predviđeni su takođe. 3.3. Prikaz vrste i količine potrebne energije, vode, sirovina i materijala za izgradnju Sa gledišta vrste i količine potrebne energije, vode, sirovina i materijala za izgradnju, kod ove konstrukcije značajna je samo komandna zgrada, koja zahteva električnu energiju za sopstvenu potrošnju . Vodovodna instalacija neće biti rađena. Električna energija potrebna za sopstvenu potrošnju trafostanice obezbeđuje se iz kućnog transformatora 20/0.4 kV (100kVA) i iz stacionarnih akumulatorskih baterija jednosmernog napona 110 V, kapaciteta 160 Ah. Za sopstvenu potrošnju trafostanice biće korišćeni naizmenični napon 3x230 V/400V, 50Hz i jednosmerni napon 110 V. Objekat će biti priključen na telefonsku mrežu. 3.4. Prikaz uticaja na kvalitet vazduha Trafostanica neće prouzrokovati nikakvu promenu kvaliteta vazduha. Curenje SF6 gasa iz prekidača je retko, a čak i ako se pojavi imaće minimalne i privremene uticaje na kvalitet vazduha. 3.5. Prikaz uticaja na zemljište

Tokom nastavka izgradnje trafostanice, na trasama kretanja mašina, doći će do privremene degradacije jednog dela zemljišta, drugim rečima doći će do privremene pojave promene kvaliteta zemljišta. Zemljani radovi i betoniranje traju manje od 30 dana i tokom ovog perioda, može doći do promene zemljišta usled korišćenja mašina i opreme. Kada govorimo o promeni zemljišta, mislimo o najmanjim mogućim promenama kao što je sabijanje zemljišta. Zemlja korišćena za izgradnju platoa za 110 kV opremu je nivelisana i stabilna u prirodnim uslovima. Izvođenje predviđenih aktivnosti neće ugroziti njenu stabilnost. Tokom regularnog rada, trafostanica neće imati nikakav uticaj na kvalitet zemljišta zato što će trafostanica biti priključena na kanalizacionu mrežu. Neće biti korišćeni hemijski agensi (defolianti) u cilju održavanja trase dalekovoda. Potencijalni uticaji, usled curenja transformatorskog ulja su ublaženi merama objašnjenim u Poglavlju 5. 4. MOGUĆE PROMENE I UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU 4.1.Prašina Tokom normalnog procesa izgradnje trafostanice i dalekovoda, može doći do stvaranja prašine na mestima radova. 4.2. Buka Tokom izgradnje, buka može biti prouzrokovana korišćenjem većih gradjevinskih mašina privremeno i pojavljivaće se samo tokom limitiranih perioda korišćenja gradjevinskih mašina. Tokom regularnog rada trafostanice , buka će biti stvarana od strane energetskih transformatora, kao i od njihovih ventilatora za hlađenje. Buka prouzrokovana usled koronaje zanemarljiva, zato što je naponski nivo postrojenja 110 kV. Analiza generisane buke transformatora izvršena je na osnovu : JUS N.H1.017/1985 standarda - Merenje nivoa buke transformatora i prigušnica Dispozicija opreme u trafostanici 110/20 kV U skladu sa JUS U.J6. 205/1992 standardom Akustične zone prostora, područje susednih naseljenih zgrada je klasifikovano u grupu malih i seoskih naselja sa najvećim dozvoljenim nivoom buke od 50 dB danju i 45 dB noću.

Kako analiza pokazuje da će nivo buke tokom dana iznositi 35 dB (ispod dozvoljene granice 50dB), a tokom noći 32 dB ( takođe ispod dozvoljene granice od 45 dB), trafostanica tokom normalnog rada neće generisati buku iznad dozvoljenog nivoa. 4.3. Elektromagnetno polje U skladu sa prirodom tehnološkog procesa, tokom normalnog pogona , postoje električna i magnetna polja stvorena od strane nadzemnih provodnika, i ona zavise od naponskog nivoa, jačine struje i rastojanja. Prema kriterijumu Svetske zdravstvene organizacije (WHO), dozvoljena jačina električnog polja ravna je 5 kVeff/m, a dozvoljena jačina magnetnog polja ravna je 100mT. Za trafostanicu, vrednost jačine električnog polja je oko dva i po puta manja od propisane vrednosti. Ovo je veoma bitno zato što se trafostanica nalazi u blizini naselja. Domaći propisi koji bi regulisali dozvoljene vrednosti jačine električnog i magnetnog polja, kojima bi ljudi smeli biti trajno izloženi ne postoje. Ovo je razlog zašto je kriterijum WHO prihvaćen kao kompetentan. On propisuje sledeće: - dozvoljene efektivne vrednosti električnog polja izvan energetskih postrojenja u čijoj blizini žive ljudi kojima oni mogu biti trajno izloženi iznosi do Keff=5kV/m, - dozvoljene efektivne vrednosti magnetnog polja izvan energetskih postrojenja u čijoj blizini žive ljudi kojima oni mogu biti trajno izloženi iznosi do Beff=100mT, - dozvoljene efektivne vrednosti električnog polja unutar energetskih postrojenja ili u blizini nadzemnih vodova kojima povremeno može biti izloženo osoblje koje radi na održavanju iznosi do Keff=10 kV/m, - dozvoljene efektivne vrednosti magnetnog polja unutar energetskih postrojenja ili u blizini nadzemnih vodova kojima povremeno može biti izloženo osoblje koje radi na održavanju iznosi do Beff=500mT, Na osnovu empirijskih podataka dobijenih za slične trafostanice utvrđeno je da vrednost električnog polja kod njih Keff=2 kV/m, što je mnogo manje od dozvoljene granice, dok je maksimalna vrednost magnetnog polja Beff=50mT, što je takođe manje od dozvoljenih granica. 4.4. Curenje transformatorskog ulja Tokom normalnog pogona, do istakanja transformatorskog ulja može doći samo u akcidentnim situacijama. U poglavlju 5 koje opisuje mere projektovanja i bezbednosti koje su zakonski propisane i koje će biti ispoštovane. 4.5. PCBs u elektro opremi

Polihlorisani bifen (PCB) neće biti korišćen. Tehnička specifikacija u tenderskoj dokumentaciji, i ugovori o nabavci i instalaciji zahtevaće da oprema koja se kupuje ne sadrži PCB, i ovo mora biti propraćeno sertifikatom proizvođača. 5. PROJEKTOVANJE I MERE BEZBEDNOSTI ZAHTEVANE ZAKONOM Detaljan projekat kao i ostala tehnička dokumentacija biće korišćena za planiranje mera predviđenih zakonima na snazi, JUS standardima i tehničkim preporukama EPS-a, povezanih sa: - sigurnosnim rastojanjima (Rastojanja definisana Pravilnikom o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje na objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na gradilištima. Član 38. kaže da je najkraće sigurnosno rastojanje između delova pod naponom 35 kV i 110 kV 2000mm). Za prenosne vod eminimalno zahtevana sigurnosna visina je 6m iznad površine, za ovaj prenosni vod stubovi će biti visoki između 15 m i 20 m ) - periodična inspekcija postrojenja i odgovarajuće mere (testiranje dielektrične čvrstoće ulja, vizuelna inspekcija, itd.) - obuka i provera obučenosti osoblja -selektivno delovanje zaštitnih uređaja ( u skladu sa TP 4b, transformator mora posedovati sledeće zaštite: osnovna zaštita (Buholtz rele i diferencijalna zaštita), rezervna zaštita ( rezervna prekostrujna, rezervna zemljospojna itd.), prenaponska zaštita, zaštitad od preopterećenja i dr. Sve one su selektivno podešene. -izbor osetljivih zaštitnih i automatskih uređaja i njihova instalacija na elementima postrojenja u cilju bržeg i bezbednijeg isključenja delova postrojenja pogođenih kvarom. Dva interna puta širine 3m i 5m biće izgrađena unutar postrojenja za transport opreme i pristup mašina, kao i betonske staze za prilaz osoblja pojedinim delovima visokonaponske opreme. Oni će omogućiti brz i lak pistup opremi u svkoj situaciji. Portali, stubovi i izolatorski lanci biće izabrani na tako da se spreči njihov pad/lom, kao i lom provodnih izolatora. U cilju sprečavanja bilo kakve vrste nezgoda , zaštitne mere biće predviđene tokom projektovanja i izgradnje postrojenja. Detaljan projekat i ostala tehnička dokumentacija biće korišćena za planiranje mera koje će se preduzeti u slučaju incidenta: - Biće izrađen poseban protivpožarni elaborat u cilju onemogućavanja stvaranja požara koji bi mogao ugroziti životnu sredinu kao i zdravlje ljudi u okolnim naseljima. Koristiće se transformatorsko ulje prve klase (tačka paljenja 140~C) u energetskim transformatorima. Temelji transformatora izrađeni su autonomno . kroz primenu protivpožarnih mera mogućnost širenja požara van trafostanice je eliminisana. -Mere koje će biti preuzete u cilju sprečavanja izlivanja transformatorskog ulja, tj. njegovog širenja oko transformatora, sastoje se u izradi transformatorske kade popunjene šljunkom ispod transformatora i povezane cevovodom sa sabirnom jamom za ulje

zapremine 25m3. Ukoliko dođe do izlivanja ulja, sabirna jama za ulje je dovoljna da prihvati kompletnu količinu ulja iz transformatora. Kada transformatora ispunjena je granulisanim šljunkom krupnoće zrna 30-60mm. Ukoliko se izlije ulje iz transformatora, ovaj šljunčani filter ne dozvoqava širenje plamena, a ulje kao teže prodire do dna betonske kade i odvodnim cevima i dalje kanalizacionom mrežom sprovodi do sabirne jame za uljež - Prenosni vod biće automatski isključen ukoliko dođe do prekida provodnika.

6. ZAPISNICI SA JAVNIH RASPRAVA

7.1 PLAN KONTROLE ŽIVOTNE SREDINE (Trafostanica 110/20/10 kV "Jagodina")

Faza KOJI će

parametar biti

kontrolisan

GDE je

parametar koji će biti kontrolisan

KAKO će parametar biti

kontrolisan/vrsta opreme za kontrolu

KADA će parametar

biti kontrolisan -

učestanost merenja ili

kontinualno

ZAŠTO se parametar kontroliše (opciono)

ODGOVORNOST

Izgradnja

Stvaranje prašine

Na mestu trafostanice

Vizuelno

U sušnom ili vetrovitom periovu

U cilju zaštite stanovništva i flore

Izvođač radova nadziran od strane EPS-ovog rukovodioca projekta

Izgradnja

Buka Na mestu trafostanice

Korišćenjem sonometra u slučaju lokalnih žalbi

Tokom korišćenja velikih grđevinskih mašina ili ukoliko postoje lokalne žalbe

Izvođač radova nadziran od strane EPS-ovog rukovodioca projekta

Izgradnja

PCB u električnoj opremi

Na licu mesta

Ispitivanjem otpremnica i sertifikata proizvođača koji potvrđuju da PCB nije korišćen

Prilikom isporuke opreme

EPS-ov rukovodioc projekta

Faza KOJI će parametar

biti kontrolisan

GDE je parametar

koji će biti kontrolisan

KAKO će parametar biti

kontrolisan/vrsta opreme za kontrolu

KADA će parametar

biti kontrolisan - učestanost merenja ili

kontinualno

ZAŠTO se parametar kontroliše (opciono)

ODGOVORNOST

Eksploatacija Buka

Na licu mesta

Sonometar Jednom nakon puštanja u pogon i ukoliko postoje lokalne žalbe

Radi održavanja nivoa buke ispod dozvoljenih nivoa

Isporučilac opreme nadziran od strane EPS-ovog rukovodioca projekta

Eksploatacija Elektromagnetno polje

Na licu mesta

Sistem za analizu elektromagnetnog polja

Jednom nakon puštanja u pogon

Isporučilac opreme nadziran od strane EPS-ovog rukovodioca projekta

Eksploatacija Curenje transformatorskog ulja

Na kazanskom delu transformatora

Vizuelno Godišnje EPS-ov inženjer održavanja

7.2. PLAN UBLAŽAVANJA NARUŠAVANJA ŽIVOTNE SREDINE (Trafostanica 110/20/10 kV "Jaqodina" 3)

Faza Emisija Mere za ublažavanje

Odgovornost

Komentari

Igradnja

Prašina

Ugovor zaključen sa izvođačem radova zahtevaće u cilju prevencije emisije prašine prskanje vodom

Izvođač nadziran od strane EPS-ovog rukovodioca projekta

Izgradnja

Buka

Ugovor zaključen sa izvođačem uslovljavaće izvršenje većine aktivnosti tokom dana tako izbegavajući prelazak dozvoljenih limita (50 dB danju i 45 dB noću)

Contractor supervised by EPS project engineer

Izgradnja

Korišćenje piralena

Tehnička specifikacija u tenderskoj dokumentaciji zabraniće upotrebu PCB-a u opremi koja će biti isporučena, a od isporučioca će se zahtevati obezbeđivanje sertifikata koji potvrđuju PCB nije korišćen u opremi

Isporučioc/izvođač nadziran od strane EPS-ovog rukovodioca

Faza Emisija Mere za ublažavanje

Odgovornost

Komentari

Eksploatacija Buka

Nabavka nove opreme (transformatora) sa niskim nivoom buke, sa maksimalno dozvoljenim nivoom buke 45 dB (JUS U.J6. 205/1992 standard uslovljava maksimalni dopušteni nivo buke od 50 dB danju i 45 dB noću) Ovaj zahtev biće istaknut u tenderskoj dokumentaciji

Isporučioc opreme nadziran od strane EPS-ovog rukovodioca

Faza Emisija Mere za ublažavanje

Odgovornost

Komentari

Eksploatacija Elektromagnetno polje

Nabavka nove opreme (transformatora) sa niskim nivoom elektromagnetnog zračenja , sa maksimalnom dozvoljenom jačinom električnog polja od 5 kV/m i maksimalnom jačinom magnetnog polja od 100µT (Prema kriterijumu WHO vrednost jačina električnog polja nesme preći 5 kV/m dok jačina magnetnog polja nesme preći 100µT) Ovaj zahtev biće istaknut u tenderskoj dokumentaciji

Isporučioc opreme nadziran od strane EPS-ovog rukovodioca

Faza Emisija Mere za ublažavanje

Odgovornost

Komentari

Eksploatacija Curenje transformatorskog ulja

Kade ispunjene šlkunkom biće konstruisane ispod transformatora i povezane cevovodom sa sabirnim sudom za ulje koji je otporan na curenje ulja

EPS-ov inženjer održavanja